Toplotno optereenje klimatizovanog prostora (III)

Optereenje od sunevog zraenja kroz prozore

Branislav Todorovi 1,I, maksimalno difuzno odnosno direktno sunevo zraenje, vreme u toku dana, ,,d vreme poetka difuznug odnosno direktnog sunevog zraenja na odreenu orijentaciju prozora, I deo ukupnog zraenja koji apsorbuje jedinica povrine posmatranog zida; 5) sprovoenje toplote u zidu je u pravcu normale na zid; 6) debljina zida je 2. Polazna jednaina za matematiko reavanje problema je Furijeova jednaina:

U prolom broju objavljen je tekst u sunevim zracima, njihovoj promeni u toku prolaska kroz atmosferu, nainu proruunavanja direktnog i difuznog zraenja kao i vrednostima intenziteta sunevog zraenja po prolasku kroz staklene povrine'. Nastavljajui izlaganje teorije o dobicima toplote, u ovom broju objavljujemo tekst o toplotnom optereenju klimatizovanih prostorija od sunevog zraenja kroz prozore uzimajui u obzir akunulaciju toplote u zidovima. Sunevi zraci (I) koji su prodrli u prostoriju kroz prozore, dospevaju na njene zidove (u koje ubrajamo i pod i tavanicu), gde se delimino apsorbuju (aI), a delimino reflektuju (rI). Apsorbovani deo energije zagreva povrinske slojeve (sl. 1. kako iznad temperature unutranjih slojeva, tako i iznad temperature vazduha u prostoriji t1). Uspostavljene temperaturske razlike prouzrokuju sprovoenje toplote u unutranjost zidova (qspr), kao i konvektivni prenos toplote na sobni vazduh (Ck). Deo toplote koja se sprovodi u materijal zida privremeno se u njemu akumulie, dok deo energije sunevog zraenja koji se konvekcijom prenosi na sobni vazduh ulazi u koliinu toplote koju ureaji za klimatizaciju treba da eliminie. Drugim reima, ova koliina energije predstavlja trenutno rashladno optereenje ureaja za klimatizaciju, ili, kako bi bilo i najtanije nazvano, toplolno optereenje date prostorije od sunevog zraenja kroz prozore. Uticaj akumulacije toplote koja dospeva u prostoriju sunevim zraenjem kroz prozore, doskora se nije uzimao u obzir prilikom prorauna dobitaka toplote. U takvim sluajevima se energija sunevog zraenja koju proputa prozor u celini obraunavala kao dobitak toplote, pa je izabrani rashladni ureaj bio predimenzionisan i u eksploataciji slabije iskorien. Zbog toga je za ekonomino postrojenje neophodno voditi rauna i o efektu akumulacije. Matematiko predstavljanje prenosa toplote od sunevog zraenja kroz prozore moe se reiti uz sledee pretpostavke:
Sl. 1

a granini uslovi se dobijaju na osnovu toplotnog bilansa na jednoj strani zida kao i u srednjoj osi zida (sl. 3):

1) posmatrani unutranji zid (sl. 2) razdvaja dve klimatizovane prostorije, koje imaju jednaku i konstantnu temperaturu t1; 2) obe strane zida apsorbuju jednake koliine toplote od sunevog zraenja F(); 3) posmatrani zid je homogen; 4) sunevo zraenje koje apsorbuju strane zida predstavija se izrazom u kome se jedna sinusoida odnosi na difuzno, a druga na direktno zraenje (na sl. 3, prikazane su sinusoide za zid simetrino ozraen, koji prima sunevu energiju kroz prozor june orijentacije):

Poetni uslov se dobija na osnovu pretpostavke da je temperatura mase zida u poetku sunevog zraenja ravna temperaturi klimatizovanih prostorija, tj.:

Reenje polazne jednaine (2) sa graninim uslovima (3). (4) i poetnim uslovom (5) dobija se u vidu beskonanog reda. Reenje se
Sl. 2

gde je:

trai za svaku stranu sveta i dobija se za svaki period sunevog zraenja posebno (period u kome na prozor dospeva samo difuzno zraenje, period sa difuznim i direktnim zraenjem, noni period). Za jutarnji period od izlaska Sunca pa do momenta kada i direktno sunevo zraenje dospeva na juno orijentisan prozor, reenje ima sledei ublik:

Sl. 3

Slini oblici za izraunavanje temperatura u unutranjem zidu dobijaju se i za ostale periode u toku dana Poto nas interesuje onaj deo toplotle sunevog zraenja koji dospeva na sobni vazduh, to je potrebno dobiti iz reenja (6) vrednost temperatura na povrini zida (tN-0-tI) da bi se primenio obrazac za predatu toplotu konvekcijom, koja predstavlja i traeno trenutno toplotno optereenje prostorije:

Na sl. 5. data su grafika reenja jednaina oblika (6) za spoljnu povrina zidova razliitih debljina 2, pod inae istim uslovima sunevog zraenja i apsorpcije. Tanji zidovi usled manje mase zagrevaju se na vie temperature, ali se zato i bre hlade. Iz ove injenice proizilazi zakljuak da prostorije oiviene zidovima manje mase imaju vea optereenja i zahteve za intenzivnijim hlaenjem, s obzirom na manji efekat akumulacije. TOPLOTNI DOBICI I TOPLOTNO OPTEREENJE Na sl. 6. prikazan je intenzitet sunevog zraenja kroz prozor juSl. 4

S obzirom da je u jednaini (7) svaki lan poznat, moe se izraunati toplotno optereenje prostorije, ako se zna i raspodela energije sunevog zraenja po zidovima prostorije, tj. koeficijent f u izrazu (I), za predstavljanje sunevog zraenja. U nemakim narmativima se smatra da celokupnu sunevu energiju, koja prolazi kroz prozor, apsorbuje iskljuivo pod, Autor ovog rada je odredio koeficijente I eksperimentalnom metodom.
TEMPERATURE UNUTRANJIH ZIDOVA

ne orijentacije (dobitak toplote), zatien spoljnim aluzinama, sa maksimalnom vrednou od 363 kcal/h. Na istoj slici data su i toplotna optereenja prostorija, iji su svi zidovi, pod i tavanica adekvatni zidu od cigle debljine 12 i 38 cm. Povrine ispod sve tri krive su jednake, to znai da su toplotna optereenja u duem vremenskom intervalu meusobno jednaka u geometrijski istim prostorijama razliitih masa zidova. Ovako posmatrana toplotna optereenja su jednaka dobicima toplote, odnosno energiji sunevog zraenja koja prodire kroz prozor. Meutim, vano je uoiti da su maksimalne vre-

Reenje oblika (6) daju mogunost da se za tano definisane vrednosti suneve energije koja dospeva na zid, tanu odreenu veliinu koeficijenta apsorpcije i fizike karakteristike posmatranog zida, izraunaju temperature zida u toku dana, u razliitim slojevima zida. Na sl. 4. prikazan je dnevni tok temperatura na spoljnoj povrini zida (x = 0) debljine 25 cm. u sloju dubine 5 cm i 12,5 cm. Lako se uoava bre zagrevanje spoljnih slojeva zida i sporije hlaenje dubljih slojeva.

Sl. 5

a koeficijent za korekturu zamuenosti atmosfere za koju su date vrednost sunevog zraenja, b koeficijent propustljivosti prozora i zastora na sunevo zraenje u odnosu na jednostruko staklo, s koeficijent akumulacije toplote koji se bira u zavisnosti od vrste primenjenih zastora (spoljni, unutranji), od vrste gradnje (odnosno mase zidova) i doba godine i dana za koje se vri proraun toplotnog optereenja. Pri odreivanju vrste gradnje, u grupu sa malom sposobnou akumulacije spadaju zgrade kod kojih se svi graevinski delovi sastoje i iz izolacionih slojeva (tip gradnje I). Sve konstrukcije 2 kod kojih je masa G = 350 kg po m povrine poda, spadaju u grupu gradnje II, kod kojih jedna od dve povrine koje najvie akumuliu (pod, tavanica) nema izolacioni sloj (npr. tepih, sputena tavanica). Prilikom ocene tipa gradnje G se odreuje ovako:

dnosti optereenja manje od maksimalnog dobitka toplote i utoliko su manje ukoliko se radi o prostorijama vee mase zidova. A to sve ukazuje na vanost preciznih prorauna toplotnog optereenja i uzimanja u obzir akumulacionog efekta zidova. Jer, ako raunamo bez akumulacije (primer na sl. 6), rashladna instalacija bi bila dimenzionisana prema jedininoj vrednosti 363 kcal/h. Uzimajui u obzir i akumulaciju, merodavna vrednost bi bila u sluaju vee mase zidova 212,6 kcal/h a u sluaju manje mase 171,3 kcal/h. Iako pomenute numerike vrednosti navedenog primera daju realne odnose a ne i apsolutne vrednosti, jasno je da e rashladni agregat u prvom sluaju biti predimenzionisan i raditi sa manjim stepenom iskorienja, nego u sluaju prorauna koji uzima u obzir akumulacioni efekat zidova. KOEFICIJENT AKUMULACIJE TOPLOTE Najpovoljniji nain proraunavanja toplotnog optereenja prostorije je preko koeficijenta akumulacije. Naime, toplotno optereenje prostorija se moe predstaviti izrazom: Q toplotno optereenje od sunevog zraenja kroz prozore, Fp povrina prozora, d koeficijent propustljivosti zastora, Imax maksimalno sunevo zraenje kroz nezatieni jednostruki prozor odreene orijentacije, S koeficijent akumulacije,
Iz izraza (8) sledi da je koeficijent akumulacije:

maksimalnog prodora toplote kroz prozor. Prema tome, kada se raspolae koeficijentom S, onda se toplotno optereenje od sunevog zraenja moe izraunati preko obrasca (8). Taj nain prorauna je predvien i u metodi firme Carrier, i u predlogu nemakih normi. PRAKTINO ODREIVANJE TOPLOTNOG OPTEREENJA Toplotno optereenje se izraunava prema jednaini (10):

gde je: Gak masa spoljnih zidova (kao i poda za prostoriju u parteru), Gik mase unutranjih zidova, poda i tavanice. A povrina poda. Ako je pod prekriven tepihom, uzima se u raun samo polovina mase poda. Kod sputene tavanice masa tavanice se zanemaruje.

gde je: F1 osunana povrina prozora. F2 ukupna povrina prozora, Imax ukupno maksimalno sunevo zraenje u toku dana, kroz jednostruko staklo, Idif max maksimalno difuzno sunevo zraenje u toku dana kroz jednostruko staklo.
Sl. 6

to predstavlja odnos izmeu trenutnog toplotnog optereenja i

Sl. 7

Mase graevinskih materijala mogu se odrediti prema specifinoj sutini materijala, a po DIN-u 4701. Koeficijenti akumulacije toplote su izraunati za prozore koji nisu u senci (FI = const). Oni se mogu koristiti i u sluaju spoljnih prozorskih zastora bez bitnog uticaja na tanost prorauna, ako se F, ne menja bitno u vreme velikih dobitaka toplote, tj. u asovima maksimalnog sunevog zraenja. Kod horizontalnih ili udaljenih vertikalnih zaklona, ovaj sluaj se retko deava. Proraun toplotnog optereenja prostorije sa datim koeficijentima akumulacije moe u ovakvim sluajevima dati samo vreme

koje se bitno razlikuje od vrernena maksimalnih dobitaka toplote. LITERATURA [1] RIETSCHEL, RAISS, Heiz und Klimatechnik, 15. izd., 1970. [2] RAISS, Grundlagen einer einheitlichen Kuhllaslberechnung, XIX kongres za grejanje, provetravanje i klimatizaciju, Frankfurt 1969. [3] TODOROVI BRANISLAV, Actaal Cooling Loads from Solar Radiation through Windows of Air-conditioned Rooms, Kongres IIR-a, Lije. 1969. [4] KUEHLLASTEREGELN VDI 2078, 2 Entwurf. 1970.

BROJ 4/1975. KGH