Nedelja 9 Devizni sistem zemlje podrazumeva regulisanje meunarodnog platnog prometa, odnosno pod kojim uslovima mogu da se realizuju

u poslovi sa inostranstvom. Vrste deviznih poslova:

Promptni(odmah), terminski(sa rokom), svop (zamena valuta jedne za drugu), arbitrani devizni poslovi (kupovina I prodaja valuta) Kupovina i prodaja starnih sredstava plaanja, robna i nerobna devizna plaanja, robni krediti, inkaso poslovi, kompenzacioni poslovi, kupovina i prodaja plemenitih metala

Nosioci meunarodnih plaanja su banke korespondentski i kontokorentni odnosi ??? SWIFT (projekti: E-invoicing, SEPA, TARGET) BOLERO Incoterms

Na deviznom tritu vre se operacije kupovine i prodaje deviza (i kratkoronih hartija od vrednosti koje su u deviznom znaku) i formira se trini devizni kurs. Valutom se naziva efektivni strani novac, ali je ona istovremeno i oznaka za nacionalni novac. Kada se efektivni strani novac poalje stranoj banci i uknjii u korist tekueg rauna banke poilaoca, on postaje deviza potraivanja koje glasi na stranu valutu. Uesnici na deviznom tritu su: poslovne banke, njihovi klijenti i centralna banka. Poslovi koji se obavljaju na deviznom tritu su:

Promptna kupovina deviza (spot ili kasa) Terminska kupovina deviza (forvard). Devizni kurs je cena strane valute izraena u domaoj valuti i obrnuto.Vrste deviznih kurseva: fiksni, fleksibilni, puzajui, viestruki (ili diferencijalni), ravnoteni i realni. U nasoj zemlji je rukovodjeni fluktuirajuci kurs. Meunarodni platni promet podrazumeva sve oblike plaanja van teritorija jedne drave. KLASIFIKACIJA INSTRUMENATA MEUNARODNOG PLATNOG PROMETA:

Gotovinski i bezgotovinski (doznaka, ek, kreditno pismo, platna kartica) Instrumenti platnog prometa akreditiv, doznaka, inkaso..... Instrumenti obezbeenja plaanja akreditiv, garancija, inkaso..... Stepen zatite vs izbor instrumeta plaanja

BEZGOTOVINSKI INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA: 1. Bankarska doznaka poslovna banka nalogodavca daje pismeni nalog svom koresopndentu u inostranstvu da odreenom pravnom ili fizikom licu isplati iznos naveden u nalogu na odreeni datum. 2. Meunarodno kreditno pismo nalog koji jedna banka asignant izdaje drugoj banci sa seditem u inostranstvu, asignatu da korisniku isprave, asignatu ispalti odjednom ili sukcesivno odreenu sumu novca. 3. ek je hov kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog trasatu (banci) da licu odreenom u eku isplati naznaenu svotu novca iz transaktovog pokria). 4. Kreditna kartica se moe upotrebiti za plaanje ugovorenih vrednosti manjih meunarodnih transakcija. DOKUMENTARNI INKASO je bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da po nalogu i za raun klijenta (prodavca, nalogodavca) uplati novano potraivanje koje on ima prema treem licu uz istovremenu predaju odreenih dokumenata, dok se nalogodavac obavezuje da za to plati proviziju i trokove banci. Rok plaanja je regulisan osnovnim ugovorom i moe biti: unapred, istovremeno (predaja robe i dokumenata) i posle isporuke. AKREDITIV (L/C) je pismena obaveza banke (akreditivne banke) data pordavcu/izvozniku (korisniku akreditiva) na zahtev i prema instrukcijama kupca/uvoznika (nalogodavca) da plati iznos koji ne prelazi iznos akreditiva, uz dokumenta predviena u akreditivu i podneta u rokovima utvrenim u akreditivu saglasno JPODA MTK u Parizu. Osnovni pojmovi: 1) Nalogodavac (the applicant) 2) Akreditivna banka (the issuing bank) 3) Korisnik (the beneficiary) 4) Avizirajua banka (the advising bank) 5) Potvrujua banka (the confirming bank) Vrste akreditiva: Nostro akreditiv, Loro akreditiv, Neopoziv akreditiv, Potvreni akreditiv, Prenosivi i neprenosivi akreditiv Akreditiv po vienju (at sight) isplauje se odmah nakon prezentovanja potrebnih dokumenata.

Stand-by akreditiv obaveza akreditivne banke da plati korsniku , ali ne uz prezentaciju potrebne dokumentacije, ve na bazi pismene izjave korisnika da nalogodavac nije izvrio svoju obavezu. Ovi akreditivi su identini bankarskim garancijama. Garancija je instrument obezbeenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe, a po nalogu klijenta neopozivu obavezu da e platiti na poziv korisniku garancije, garantovani iznos, kao nadokandu za neizvreno plaanje ili inidbu od strane klijenta, za iji raun banka nastupa. Sta treba savetovati klijentima, da Ii da koriste akreditiv ili garanciju? zavisi od problema (konkretnog posla) Nedelja 10 Platni bilans jedne zemlje je sistematski pregled svih transakcija koje rezidenti te zemlje obave u datom periodu vremena sa rezidentima drugih zemalja. Trgovinski bilans, stavlja u odnos vrednost uvoza robe (proizvoda) u odreenom periodu (obino u toku godine) sa vrednou izvoza robe (proizvoda) u istom vremenskom periodu. Komponente platnog bilansa: tekui bilans i kapitalni bilans. Devizni bilans pokazuje likvidnost zemlje prema inostranstvu. U skladu sa tim nisu bitne faktiki izvrene transakcije, nego je bitan momenat naplate (plaanja). Obraunski bilans u svakom trenutku pokazuje stanje i kretanje kapitala sa inostranstvom (po razliitim kriterijumima). Deficit rashodi veci od prihoda Suficit - rashodi manji od prihoda Ravnoteza platnog bilansa je uspostavlja: - Pravilnom razvojnom politikom - Politikom finansiranja platnog bilansa Devizna kontrola podrazumeva direktnu akciju nadlenih organa, koja se u osnovi svodi na uvoenje prioriteta (redosleda) u plaanju uvoza u cilju racionalne upotrebe ostvarenih deviza.

Nedelja 11 Struktura meunarodnih ekonomskih transakcija obuhvata: meunarodno kretanje robe, meunarodni promet usluga, meunarodno kretanje novca i kapitala, meunarodni transfer tehnologije i meunarodne migracije radne snage. Najprostije bi izvoz mogao da se definie, kao robe i usluge koje se proizvedu u zemlji, a prodaju u inostranstvu. Shodno tome, uvoz bi mogao da se definie kao robe i usluge koje se proizvedu u inostranstvu a prodaju u zemlji. Reim uvoza i izvoza: Slobodan, Kontigentni, Zabrane. Vezani poslovi su specijalni spoljnotrgovinski aranmani kod kojih je izvoz vezan za uvoz i obrnuto. Postoji itav set vezanih poslova od kojih se posebno izdvajaju:

Kompenzacioni poslovi najstariji oblik razmene (barter, trampa), rezultat nude. Realizuju se izmeu 2 partnera bez posredovanja novca, tj. u razmeri izvoza i uvoza 1:1. Poslovi dorade, obrade i prerade znai da postoji mogunost da se neka roba privremeno izveze ili uveze bez plaanja carine, ali da se ona u odreenom vremenu mora ili vratiti u zemlju porekla ili ocariniti kao redovan izvoz, odnosno uvoz. Reeksportni i tranzitni poslovi - Reeksport se define kao uvoz robe da bi ista bila ponovo izvezena. Tranzit oznaava prevoz robe preko teritorije jedne ili vie zemalja koje nisu ni prodavac ni kupac, a nalaze se na putu od mesta isporuke do mesta krajnjeg odredita.

Sajamski kompenzacioni aranmani su poeli da se obavljaju radi lake prodaje sajamskih eksponata u zemlji u kojoj se sajam odrava. Ideja je bila da se smanje trokovi transporta vraanja sajamskih eksponata, na taj nain to je pruena mogunost Malogranini i susedni prekomorski promet su specifina vrsta kompenzacionih poslova. Nastale su kao rezultat podele teritorija na pojedine drave, ije su granice esto bile naprevedne. Klirinki aranmani - su specifini vezani poslovi, jer se vezivanje ne vri na nivou konkretnih preduzea, nego na nivou drava.

Specificni poslovi:

Lizing je oblik zakupa opreme (ili nekretnine) izmeu dva subjekta. Franizing je kontinuirana saradnja u okviru koje franizer daje pravo franizantu da prodaje njegov proizvod (usluge) i pomae mu u organizaciji, obuavanju, marketingu i upravljanju, uz odreenu naknadu od strane fanizanta. Naknada franizanta franizeru moe biti za ulazak u sistem (initial fee) i za poslovanje sve dok ugovor traje (royality fee) koja se plaa kvartalno ili godinje najee 3-5% od obima prodate proizvodnje (usluga).

Dugorona proizvodna kooperacija i poslovno-tehnika saradnja podrazumeva povezanost uvoza izvozom i obrnuto, ali po principu podele procesa proizvodnje istog ili slinog proizvoda, a ne po principu trgovine. Poslovno-tehnika saradnja: obuhvata globalne ugovore koji sadre vie oblika nameravane saradnje, s tim da e za svaki pojedinani oblik saradnje zakljuivati poseban ugovor. Pod meunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i finansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu, bez transfera ili bez kontra transfera za odreeno vreme, a u cilju ostvarivanja ekonomskih i politikih interesa uesnika u tom transferu. Oblici kretanja kapitala:

Strane direktne investicije, Strane portfolio investicije, Zajmovi i krediti. STRANE DIREKTNE INVESTICIJE Green field Joint venture STRANE PORTFOLIO INVESTICIJE ZAJMOVI I KREDITI

Trite kapitala: Primarno

Komercijalne banke Meunarodne finansijske institucije

Ulaganje kapitala Sekundarno

Organizacija za finansiranje izvoznih poslova

Strane direktne investicije postaju dominantan oblik izvoza kapitala posle drugog svetskog rata. Strane portfolio investicije (trite kapitala) predstavljaju bitnu mogunost za finansiranje proste i proirene reprodukcije. Prednost ovog naina finansiranja u odnosu na kreditni odnos je u tome to u sutini tangira vlasniki odnos prema imovini. Zajmovi i krediti znaaja oblik kretanja kapitala. kredit je duniko-poverilaki odnos u kome poverilac ustupa duniku pravo raspolaganja odreenom koliinom novca, ili nekim drugim pravom, na odreeno vreme i pod odreenim uslovima rok, kamata, sredstva obezbeenja, nain korienja i nain vraanja kredita.

Tehnologija predstavlja usklaen koncept i razvijen sistem informacija, procesa i vetina, koji su neophodni da bi se kreirali i razvijali novi proizvodi i usluge, kao i da bi se inovirali i modifikovali postojei. Brain drain odliv mozgova Oblici finansiranja spoljno trgovinskih poslova:

Forfeting dug.nacin finansiranja (izmedju 5 I 7 godina) Factoring kra.nacin finansiranja (do 9 meseci)

Nedelja 12 Rezidenti ? Nerezidenti? Kurs je cena strane valute odnosno cena po kojoj se jedna nacionalna valuta zameljuje za drugu. Direktni devizni kurs pokazuje koliko se jedinica domae valute plaa za jednu ili sto jedinica strane valute. Indirektni devizni kurs pokazuje koliko se jedinica strane valute dobija za jedinicu ili sto jedinica domae valute. Razlikuje se kurs za efektivu i devize. Konverzija zamena jedne valute za drugu. Arbitraa procenjivanje najpovoljnijeg naina za obavljanje nekog posla.

Devizne rezerve Srbije ine:

Potraivanja NBS, ovlaenih banaka i dr.domaih pravnih lica i preduzetnika na raunima u inostranstvu. HOV koje glase na strane novane jedinice, a kojima raspolae NBS, ovlaene banke i druga pravna lica. Monearno zlato. Efektivni strani novac.