Via kola za preduzetnitvo

Seminarski rad

OBRTNA SREDSTVA
Brzina obrtaja obrtnih sredstava

Predmet: Ekonomika i organizacija poslovanja

Profesor: Duko Jeremi

Student: Karanovi Slavko

Beograd, decembar 2009 godine

SADRAJ:

SADRAJ:........................................................................................................................2 POJAM, VRSTE I KARAKTERISTIKE OBRTINIH SREDSTAVA..............................3 FAKTORI OD KOJIH ZAVISI VISINA OBRTNIH SREDSTAVA.................................5 OBRTNA NOVANA SREDSTVA.................................................................................6 BRZINA OBRTAJA OBRTNIH SREDSTAVA..............................................................10 Zakljuak: .......................................................................................................................12 Litertura:..........................................................................................................................13

POJAM, VRSTE I KARAKTERISTIKE OBRTINIH SREDSTAVA

U obrtna sredstva se svrstavaju ona sredstva preduzea koja predstavljaju deo imovine preduzua iji je vek trajanja, krai od jedne godine.Izuzetak ini sitan inventar koji se takodje ukljuuje u grupaciju obrtnih sredstava. Prema pojavnim oblicima obrtna sresdstva bi se mogla svrstati u tri osnovne grupe i to: a) obrtna sredstva u novanom obliku b) obrtna sredstva u naturalnom obliku c) obrtna sredstva u prelaznom obliku Obrtna sredstva u novanom obliku ine gotovina u kasi i na raunima finansijskih institucija, kao ekvivalenti gotovine koji imaju kratkoroni karakter, kao to su: izdvojena sredstva posebne namene, depoziti sa kratkim otkaznim rokom, ekovi, menice, plemeniti metali, deonice i drugi vrednosni papiri. Obrtna sredstva u naturalnom obliku se javljaju u obliku zaliha koje se prema karakteristikama mogu klasifikovati kao:

zalihe materijala, rezervnih delova i sitnog inventara, zalihe u proizvodnji u smislu nedovrene proizvodnje, zalihe proizvoda , zalihe robe

Zalihe materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i trgovake robe evidentiraju se po nabavnim cenama, a zalihe proizvodnje i proizvoda po trokovima uinjenim za stvaranje tih uinaka. Obrtna sredstva u prelaznom obliku se mogu pojaviti u obliku potraivanja i u obliku razgranienja. Prelazni oblici potaivanja mogu biti u smislu transformacije: -iz robe u novac, -iz novca u robu, -iz novca u novac

Prvi sluaj nastaje u sluaju da robu ili proizvode prodajemo na kredit, kojom prilikom nastaje potraivanje koje e nestati u momentu kada dunik-kupac isplati dugovani iznos. Prelazni oblik novca u robu se javlja u sluaju kada potraivanja nastaju po osnovu unapred plaenog iznosa akontacije isporuiocu robe u svrhu pravovremnog obezbedjenja da isporuka robe bude na vreme i u traenoj koliini isporuena. Ovaj oblik obrtnih sredstava e se ugasiti u momentu kad isporuilac dobavlja isporui preduzeu robu, pri emu e se od prodajne vrednosti oduzeti iznos unapred date akontacije. Razlika iznosa e predstavljati obavezu preduzea. Prelazni oblik iz novca u novac nastaje kada se novac daje drugom subjektu na privremeno kratkorono korienje. To je sluaj davanja kratkoronih kredita, pozajmica i sl..Taj oblik se gasi kada dunik vrati iznos duga novanom doznakom. Dati novac se nakon izvesnog vremena vraa u svoj prvobitni oblik, preko kategorije potranja. Obrtna sredstva u obliku razgranienja predstavljaju prvenstveno prelazni oblik novca u trokove koji su predmet razgranienja u kratkoronom periodu. Za primer moe posluiti sluaj kada preduzee unapred plaa osiguranje za tekuu godinu ili zakupninu. U tom sluaju na relaciji transformacije novanih sredstava u trokove nastaju kratkorona razgranienja kao sastavni element grupacije obrtnih sredstava. Novana sredstva kao obrtna sredstva su sredstva na iro raunu i drugim raunima u bankama kao i novac u blagajni preduzea. Prema fazama ciklusa obrtaja, obrtna sredstava se dele na:

obrtna sredstva u fazi proizvodnje obrtna sredstva u fazi prometa

A prema nainu pribavljanja, obrtna sredstva se dele na:

stalna obrtna sredstva nestalna obrtna sredstva

FAKTORI OD KOJIH ZAVISI VISINA OBRTNIH SREDSTAVA

Visina ukupnih obrtnih sredstava zavisi od sledeih faktora:

od obima, vrednosti i od asortimana proizvodnje i usluga, od tehnolokog procesa proizvodnje i pruanja usluga od uslova nabavke sirovina i materijala od uslova naplate prodatih proizvoda ili usluga od uslova izmirivanja obaveza prema drugima

Osnovni cilj je pratiti i ubrzati koeficijent obrtnih sredstava u svim fazama ciklusa reprodukcije. Koeficijent obrta on meri broj obrta ukupnih obrtnih sredstava u konstantnoj jedinici vremena i brzinu transformacije pojedinih pojavnih oblika angaovanog kapitala u obrtnim sredstvima. On moe biti: Globalni koeficijent obrta KO = T / Kobs to je koeficijent obrta vei, to se angaovani kapital bre reprodukuje sa kraim vremenom trajanja pojedinih faza ciklusa reprodukcije i time se poveava broj ciklusa reprodukcije u jedinici vremena. Za utvrdjivanje potreba za obrtnim sredstvima uzima se, pored koeficijenta i vremena obrtaja i vrednost planiranog prometa. Ova formula ini jednostavnijim izraunavanje ukupno potrebnih obrtnih sredstava. Vreme obrta Hobs = 360 / KO

Vreme obrta predstavlja broj dana vezivanja ili broj dana angaovanja kapitala u obrtnim sredstvima. Ovaj indikator je u direktnoj srazmeri sa koeficijentom angaovanja kapitala u obrtnim sredstvima, a to je i logino, u obrnutoj srazmeri sa koeficijentom reprodukcije angaovanog kapitala u istim obrtnim sredstvima. to je koeficijenta angaovanja kapitala u obrtnim sredstvima manji, to je koeficijent reprodukovanja vei, vreme angaovanosti kapitala u obrtnim sredstvima krae, a efekat po kvalitetu uspeniji.

OBRTNA NOVANA SREDSTVA

U novom drutveno ekonomskom sistemu preduzea e u akcionarsko drutvenom odnosno humanistikom obliku vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju imati zajednika novana sredstva. Preduzee u privatnom vlasnitvu po svojoj volji mogu zadrati vlastiti status pa tako i novana sredstva, te mogu nastaviti poslovati samostalno po principu klasinog kapitalistkog trinog oblika privredjivanja. Zajednica po pravilu poseduje znatno veu koliinu novca nego to je potrebno za potronju stanovnitva ili razvoj privrede u periodu obrauna. Viak novanih sredstava predstavlja novanu akumulaciju zajednice. Iz tog novanog fonda zajednica mora sauvati odredjenu novaanu rezervu za pokrivanje eventualnih investicijskih poremeaja, zatim za pokrivanje teta nastalih elementarnih ili na duge naine nastalih nepogoda. Sa tim novanim sredstvima zajednica sama sebe osigurava, a ostatak novca se moe koristiti kao obrtna sredstva. Obrtna novana sredstva su akumulirana sredstva minulog rada proizvodjaa i slue kao prometno sredstvo plaanja drugim proizvodjaima za proizvode, poluproizvode, repromaterijale i sirovine koje privreda preradjuje u svom proizvodnom procesu. Zajednica moe dodeljivati obrtna sredstva privredi u akcionarsko drutvenom odnosno humanistkom obliku vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju bezkamatno, pod uslovom da privreda vrati pozajmljeni novac u periodu obrauna. Nita novo, zajednica postaje poput korporacije, a velika kapitalistika preduzea ne naplauju sama sebi obrtna sredstva. Nikakav interes drutvo nebi imalo da naplauju samoj sebi pozajmice. Bezkamatno dodeljivanje kredita je pogodno jer ne poskupljuje proizvodnju i pojednostavljuje sistem obrauna cene robe. Osim toga tako kreditiranje potiskuje mogunost formiranja otudjenog oblika moi baziranog na posedovanju novca i zato bi doprinelo otudjenju drutva. Ukoliko zajednica kreditira proizvodnju bezkamatno, tada i privreda moe u skladu sa svojim mogunostima i potrebama drutva, odloiti naplatu svoje robe bezkamatnim kreditima. Kada zajednica bude dodeljivala kredite bezkamatno tada vie individualni kreditori ne bi mogli zaradjivati pozajmicom novca pa bi se time ukidala kamata kao oblik rente. Vano je napomenuti da se kamata nee ukinuti nasilnim putem, tako da e ona egzistirati jo neko vreme ali e drutvo formirati takve uslove kreditne politike koje e obeshrabriti kamatu na pozajmljeni novac. Visina kamata opada u zasienom kapitalistikom sistemu. Japan je primer koji to potvrdjuje, prosean Japanac ima oko 100.000,00 $ na bankovnom raunu i ne kupuje skoro nita zato to ima sve to mu treba, i iz tog razloga u Japanu kamate gotovo da ne postoje. Nestajanjem kamata kapitalizam poinje gubiti svrhu svog postojanja.

Mi moramo formirati novi sistem koji e zameniti kapitalizam i unaprediti odnose u drutvu jer e u suprotnom doi do nestabilnosti i do povratka unazad. Nestajanjem kamata banke bi gubile svoju osnovnu funkciju rentijerstva pomou akumuliranog novca, one vie ne bi bile profitabilna preduzea ve bi u zajednici imala funkciju individualnog i drutvenog knjigovodstva robno novanog prometa. Banke pomou kompjuterske tehnologije mogu voditi evidenciju o imovinskom stanju stanovnika, zatim evidenciju prihoda i rashoda stanovnika i privrede zajednice. U klasinom ekonomskom sistemu potroai koji nemaju gotov novac uzimaju kredite za kupovinu robe, a krediti optereuju cenu robe sa kamatom koja odredjuje trite. Osim toga to je dui period otplate kredita to je vea kamata pa je potroaima u interesu da to bre otplate kredite. Uvodjenjem bezkamatnog kredita potrebno je formirati novi sistem raspodele novca koji e biti podjednako finansijski efikasan kao sto je klasino kamatno kreditiranje. Kako je koliina obrtnih sredstava velika ali i ograniena tako se moe dogoditi da budu nedostupna za potrebe svih korisnika. U vezi sa tim obrtna sredstva treba rasporedjivati medju korisnicima u funkciji vremena obrta to se moe prikazati formulom K= rashodi poslovanja / proseno stanje Vei koeficijent obrtnih sredstava e ostvariti korisnik obrtnih sredstava koji u kraem vremenu vrati pozajmljeni novac. Svi vei koeficijenti obrtnih sredstava e osigurati bezkamatno kreditiranje od strane zajednice bez obzira na koliinu potraivanih sredstava, dok se fond obrtnih sredstava ne istroi. Sistem daje veu mogunost pri dobijanju novca privredi koja predvidja krae vreme prometa robe, to je i razumljivo jer se tada novac bre vraa te moe ponovo obrtati. Proizvodnja koja u periodu platnog obrauna od mesec dana nalazi svoju potronju moie pomou opisanog sistema raspodele koristiti neogranienu koliinu novanih sredstava jer ih praktino odmah i vraa. Privreda u zajednikom vlasnitvu stanovnika zajednice je duna da pozajmljenu koliinu novca vrati u periodi obrauna. Privreda moe vratiti obrtna sredstva pod uslovom da naplati proizvedenu robu, odnosno ukoliko proizvodi robu koju drutvo treba. U sluaju neuspeha proizvodjai nee ostvariti dovoljnu dobit. Ukoliko dobit ipak bude vea od koliine utroenih obrtnih sredstava, tada preduzee jo uvek posluje relativno pozitivno jer su u stanju vratiti obrtna novana sredstva. Mala ostvarena dobit u periodu obrauna e smanjiti dohodak radnika. Ukoliko ostvarena dobit padne ispod koliine obrtinih sredstava, tada preduzee belei gubitak obrtnih novanih sredstava. Tolerancija takve situacije bi dovela do smanjivanja

koliine novanih sredstava u novanom fondu zajednice pa bi proizvodjai imali tekoe u obnavljanju proizvodnje. Naravno da finansijsku nedisciplinu nijedan ekonomski sistem ne sme dozvoliti pa tako ne moe ni zajedica i iz toga uvodi sistem mera za podnoenje odgovornosti. U novom sistemu svi radnici podnose odgovornost za gubitak obrtnog novca i zajedniki ga nadoknadjuju pomou dohodovnih bodova minulog rada. Proizvodnja koja je namenjena nepoznatom potroau ne mora se odmah plasirati na trite. U tom sluaju promet robe moe trajati due od mesenog perioda trajanja obrauna, pa preduzee moe ostvariti manju dobit od koliine utroenih obrtnih sredstava u periodi obrauna. Medjutim, kako svako preduzee posluje kontinuirano, moe na temelju naplate prozvedene robe iz nekog prolog perioda proizvodnje, ostvariti potrebnu dobit i osigurati povraaj obrtnih sredstava. Kada bi se na temelju mesenog obrauna preduzea zahtevala regulacija odgovornosti za razliite ostvarene dobiti javljale bi se nepotrebne i nepogodne oscilacije nagrada i sankcija radnika pomou dohodovnih bodova minulog rada prema trenutnoj solventnosti preduzea. Odgovornost radnika treba podii iznad ciklinih mesenih poremeaja ponuda i potranje. Raspodelu i oduzimanje dohodovnih bodova minulog rada treba vriti po godinjem obraunu platnog prometa. Svako preduzee u toku godinu dana uzima obrtna sredstva onoliko puta koliko je potrebno i vraa ih po ostvarenoj dobiti na tritu. Ukoliko preduzee u periodu od godinu dana ne uspe vratiti sva obrtna sredstva tada se razlike izmedju pozajmljenih i vraenih sredstava odbija od poseda dohodovnih bodova minulog rada svih radnika proporcijalno koeficijentu odovornosti. U sluaju gubitaka preduzea vei koeficijent odgovornosti radnika donosi vei gubitak dohodovnih bodova minulog rada i nii dohodak. I obrunuto manji koeficijent odgovornosti radnika u sluaju novanih gubitaka preuzea donosi manji gubitak koliine dohodovnih bodova minulog rada i manji pad visine dohodka. Inicijator pogrene odluke e dopunski biti sankcionisan loom ocenom radnika i posebnih komisija. Na taj nain uzimanje obrtnih sredstava za sobom povlai odgovornost celog kolektiva to je uslov produktivnog poslovanja. Svaki gubitak privrede smanjuje koliinu novca u fondu obrtnih sredstava zajednice. Medjutim moe se predpostaviti da e u sistemu koje efikasno sprovodi odgovornost poslovanja, gubitci biti mali i da e ih zajednica naodoknaditi odkupom novog novca pomou dohodovnih bodova minulog rada i porastom novane dobiti produktivnih preduzea zajednice. Najvei rizik podnose preduzea koje koriste veu koliinu obrtinh sredstava u odnosu na cenu rada radnika, kao to je to sluaj u trgovini ili finalnoj proizvodnji koja u veoj meri kupuje poluproizvode i repromaterijale drugih proizvodjaa. Rizik takvih proizvodjaa se moe smanjiti dobrovoljnim udruivanjem proizvodjaa koji uestvuju u izradi proizvoda. Udruivanjem proizvodjaa sirovina, poluproizvoda i finalnog proizvoda smanjuje se potreba za obrtnim sredstvima jer poizvodjai zajedniki proizvode robu i zajedniki snose odgovornost za poslovanje. 8

U idealnom sluaju potpuno udruena privreda vie ne bi trebala obrtna sredstva. Udrueni proizvodjai zajedniki podnose odgovornost za realizaciju proizvodnje. Ukoliko jedan kooperant zakae u vremenu isporuke ili kvalitetu svoje proizvodnje tada svi proizvodai mogu doiveti finansijske nepogodnosti. Preduzee koje je loim poslovanjem nanelo tetu ostalim poduzeima bi od rukovodstva ostalih preduzea ili od arbitranih komisija i sudova dobilo slabiju ocenu pa bi svi radnici u tom preduzeu ostvarili u nekoj meri nii dohodak. Ukoliko su u takvom preduzeu pojedinci krivi za loe poslovanje, tada bi ih njegovi saradnici ocenili loom ocenom pa bi isti ostvarili jo nii dohodak. Ocenom utvrdjena odgovornost svakog radnika je najprihvatljivija i najefikasnija jer je u sistemu velikih produkcija teko, dugotrajno i skupo, precizno utvrdjivanje vrednosti deliminih teta ili doprinosa koje pojedini rad moe prouzrokovati. U sluaju da su loim poslovanjem nastale trajne tete tada bi slaba ocena takvim radnicima uz arbitrau upravnog odbora donela i vei gubitak dohodovnih bodova minulog rada. Ne ostvarenje predvidjene dobiti usled elementarne nepogode kao to su potresi, poplave poari, nebi se trebali smatrati gubicima privrede pa se isti nadoknadjuju iz fonda novanih rezervi zajednice. Zajednica se za takve sluajeve moe reosigurati zajednikim dogovorom saveza zajednica. Naravno, koliina obrtnih sredstava u rezervnom fondu komune je uvek ograniena i zato se moe dogoditi da pojedini proizvodai ne osiguraju potrebna obrtna novana sredstva. Privreda bez obrtnih novanih sredstava ne moe proizvoditi pa bi se pogoni trebali zatvoriti. U tom sluaju zajednica predvidja rezervni izvor dodele obrtnih novanih sredstava iz fonda namenjenog razvoju privrede. Ukoliko pojedinim poduzeima ne podje za rukom ni tada da se izbore za potrebna obrtna novana sredstva mogu ih zatraiti od postojecih banaka sa trinom kamatom. Medjutim, dugorono gledano obrtna sredstva e postajati sve manje potrebna ili e se raspodeliti bezkamatno, tako vlasnici akumuliranog novca vie nee moi uzimati kreditnu proviziju. Tada e vlasnici akumuliranog novca imati interes da novac zamenjuju za dohodovne bodove minulog rada ime e zajednica ostvariti vea novana sredstva za bezkamatno kreditiranje privrede i potroaca. Na kraju treba rei da bez obzira koliko se privreda zajednice udruivala, trina privreda nikada nee biti neosetljiva na kolebanje konjukture. Zaotravanjem uslova za podnoenje odgovornosti koje e doneti radna konkurencija, neuspesi proizvodaa mogu biti izrazito nepovoljni. Sa time u vezi proizvodai e morati traiti vei stepen sigurnosti privredjivanja i nalazie je u proizvodnji za poznate potroae. Udrueni proizvodai e ispitati potroae o njihovim potrebama te e postepeno organizovati proizvodnju po njihovoj porudbini. Sa poznatom potronjom privreda moe uspeno organizovati svoje delovanje a radna konkurencija e omoguiti najuspeniju realizaciju. Takva privreda bi donosila pogodnosti drutvu ali treba naglasiti da bi ona sve manje bila trina, a sve vie planska. 9

BRZINA OBRTAJA OBRTNIH SREDSTAVA

Obtanje obrtnih sredstava zapoinje nabavkom potrebnih materijala ( sirovina ili poluproizvoda u industriji, namirnica, pia u ugostiteljstvu itd.). i to je pretpostavka za poetak proizvodnje. Preduzee mora najpre posedovati vrednost u obliku novca. U svakom obrtnom ciklusu obrtna sredstva u preduzeu prolaze kroz tri faze: fazu nabavke, fazu proizvodnje i fazu realizacije. Da bi se reprodukcija obrtnih sredstava uspeno obavila vano je i maksimalno uskladiti trajanje pojedih faza krunog toka sredstava. To je vano zbog toga jer se postie vei ekonomski efekat to se bre odvija svaka faza za sebe i sve zajedno, budui da se angaovana sredstva krae zadravaju u svakoj pojedinoj i svim fazama ukupno i brze se ostvaruje smisao reprodukcije da se na kraju ostvare vea sredstva od uloenih, a to znai odgovarajua zarada. Znai, to je bre kretanje obrtnih sredstava mogue je ostvariti veu rentabilnost poslovanja, pa se zbog toga nastoji i ubrzati obrtaj obrtnih sredstava. U ekonomskoj teoriji i praksi primenjuje se itav niz metoda pomou kojih se utrvrdjuje i planira optimalna potreba za angaovanim kapitalom u obrtnim sredstvima. Kada su u pitanju novo osnovana preduzea primenjuje se:

metoda broja dana trajanja tehnolokog procesa metoda pomou kamatnih brojeva metoda materijalnog bilansa

Posebno je znaajan postupak utvrdjivanja zaliha predmeta rada i njihove optimalne veliine. Koeficijent angaovanja ovim indtikatorom iskazuje se objektivno, organizaciono i stvarno potreban angaovani kapital u obrtnim sredstvima po novanoj jedinici ukupnih trokova prouzrokovanih proizvodnjom gotovih proizvoda posmatrano kako u ukupnom iznosu, tako i po pojavnim oblicima obrtnih sredstava. Brzinu obrtaja obrtnih sredstava merimo koeficijentom obrta, koji nam pokazuje koliko se u odredjenom periodu obrnu obrtna sredstva iz novanog preko robnog oblika i obratno.

10

Ova brzina kruenja obrtnih sredstava izraava se koeficijentom obrtaja koji se moe izraunti formulom:

K = rashodi poslovanja / proseno stanje

Proseno vreme trajanja 1 obrta = 360 dana / K

Proseno potrebna vrednost obrtnih sredstava = rashodi poslovanja / K

Primer:
U odredjenom periodu preduzee imalo 800.000,00 din. rashoda, za koje potraivalo 200.000,00 din. obrtnih sredstava. K = 800.000,00 / 200.000,00 = 4 U tom periodu su se obrtna sredstva transformisala 4 puta. Proseno vreme trajanja 1 obrta = 360 / 4 = 90 dana Nakon 90 dana obrtna sredstva se opet vraaju u novani oblik. Proseno potrebna vrednost obrtnih sredstava je 800.000,00 / 4 = 200.000.00 din. Ako je preduzee imalo u tom periodu 800.000,00 din. rashoda i koeficijent obrta 4, za finansiranje tog poslovanja potrebno je 200.000,00 din. obrtnih sredstava.

11

Zakljuak:

Obrtna sredstva su kratkorona sredstva koja mogu brzo i lako biti pretvorena u novac. Najbitnije stavke su gotovina, kratkorona potraivanja i plasmani, zalihe i inventar. Kratkorona potaivanja su obaveze koje kupci imaju prema kompaniji koja je predmet analize. Kratkoroni plasmani su najee plasmani to jest kratkone hartije od vredenosti kao to su komercijalni zapisi i ostale hartije od vrednosti koje mogu u svakom trenutku biti unovene. Preduzea nabavljaju brojne materijale koji se troe radi proizvodnje proizvoda ili usluga. Ovi se materijali u procesu obavljanja proizvodnje odjenom utroe, a prodajom naplauju se i vrednost utroenih materijala. Tako dobivena novana sredstva slue za ponovnu nabavku materijala koji se obrnu u kraem vremenskom periodu i ostvare vie krunih kretanja tokom jedne godine pa se iz tog razloga i nazivaju obrtnim sredstvima.

12

Litertura:
[1] Ekonomika i organizacija poslovanja, prof. Dr. Zorka Grandov [2] Ekonomika preduzea, Dr. Rosa Andi [3] Finansijsko raunovodstvo, Dr. Slavko Vuka

13