4.

1 PRITISAK U TENOSTI Uvod

63

Hidrostatika se bavi ponaanjaem tenosti u stanju mirovanja. Tenosti uvek zauzimaju oblik suda u kome se nalaze i ne trpe napone na smicanje. Dejstvo tenosti na zid suda uvek mora biti normalno na njegovu povrinu. Slobodna povrina tenosti uvek je upravna na rezultantnu silu koja na nju deluje. Iz tog razloga ako na tenost, u sudu, deluje samo gravitaciona sila slobodna povrina tenosti je u horizontalnom poloaju. 4.1 Pritisak u tenosti Paskvalov zakon: U izolovanoj tenosti , pritisak se podjednako prenosi u svim pravcima. Ovaj pritisak se naziva hidrostatiki pritisak. 4.2 Tenost u gravitacionom polju Kako gravitaciono polje deluje na svaku esticu tenosti pritisak u donjim slojevima tenosti, usled teine estica, je vei nego u gornjim (vidi sl.4.1).

p0
S

x x + dx

p
p + dp

x
Sl. 4.1

Posmatrajmo deo tenosti na dubini x , povrine S i debljine dx . Teina tog dela tenosti mora biti uravnoteena sa rezultantom silom kojima ostatak tenosti deluje na uoeni deo
dmg = ( p + dp p )S .

(4.1) (4.2)

Kako je

dm = Sdx ,

iz (4.1) i (4.2) sledi da je hidrostatiki pritisak na dubini x od slobodne povrine tenosti oblika

dp = gdx p = gx .
Apsolutni pritisa na dubini x iznosi

(4.3)

64

4 HIDROSTATIKA
p a = p 0 + gx ,

(4.4)

gde su , p 0 gustina tenosti i atmosferski pritisak pri datim uslovima, respektivno. Hidrostatiki pritisak na dnu suda zavisi samo od visine vertikalnog suba tenosti, a ne i od oblika suda (vidi sl.4.2).

Sl.4.2 Hidrostatiki pritisak je isti na dnu sva tri suda

4.3 Potisak kod tenosti Sila kojom tenosti deluju na tela potopljena u njih naziva se silom potiska. Po intezitetu sila potiska je jednaka teini telom istisnute tenosti. Napadna taka sile potiska nalazi se u teitu potopljenog dela tela. Za homogena i simetrina tela napadna taka je u centru simetrije. Smer dejstva je nasuprot smera gravitacione sile (vidi sl.4.3). Ukoliko je gustina tela vea od gustine tenosti telo tone, ako je manja telo pliva, a ako su gustine iste telo je u ravnotei i ostaje u mestu na kom se postavi.

Fp
napadna taka gravitacione sile

F p = V p g ,

(4.5)

gde su i V p gustina teno sti i zapremina potopljenog dela tela, respektivno.

Fg
Sl. 4.3

napadna taka sile potiska

Ukoliko se telo, koje pliva, izvede iz ravnotenog poloaja napadne take sile potiska i gravitacione sile ne lee vie na istoj vertikali. Taka u kojoj pravac sile potiska see osu simetrije naziva se metacentar. Telo kada pliva ponaa se kao da je obeeno u metacentru., Sila potiska i gravitaciona sila, koje su istog inteziteta i suprotnog smera, obrazuju spreg sila koji tei da obrne telo. Ako je metacentar iznad teita tela spreg e teiti da telo vrati u prvobitni poloaj. Ukoliko je metacentar udaljeniji od teita plivanje je stabilnije. Ako je metacentar ispod teita tela spreg prevre telo.

4.4 POVRINSKI NAPON 4.4 Povrinski napon

65

Molekuli u tenostima, koje nisu izloene dejstvu spoljanjih sila, nalaze se u okruenju istorodnih molekula na ravnotenom rastojanju x 0 . Ukoliko tenost sabijamo malekuli dolaze na rastojanja manja od ravnotenog i meu njima se javljaju odbojne meumolekulske sile koje su reda veliine 1038 puta veeg inteziteta od gravitacione sile kojom se privlae. Ravnotenom rastojanju x 0 odgovara minimum potencijalne energije (vidi sl.4.4). Razliite tenosti (u optem sluaju fluidi) imaju razliite vrednosti ravnotenog rastojanja i razliite vrednosti inteziteta meumolekulskih sila. Molekuli, koji se nalaze na povrini tenosti, opkoljeni su samo sa donje strane istorodnim molekulima. Ti molekuli su u stalnom procesu x0 kretanja i mogu na raun smanjenja svoje kinetike energije poveavati meumolekulska rastojanja, odn. poveavati potencijanu energiju. To Sl.4.4 Punom linija-potencijalna energija, isprekidana- ima za posledicu da povrina tenosti meumolekulska sila. 1-oblast odbojne sile, 2-oblast ima veu potencijalnu energiju od privlane sile. unutranjih slojeva tenosti. 1 2 Spontana tenja, u prirodi, za minimumom potencijalne energije uslovie da slobodna povrina tenosti ima mminimalnu vrednost. Kap vode tei sfernom obliku, jer od svih tela iste zapremine sfera ima najmanju povrinu. Ovaj efekat smanjivanja granine povrine javlja se izmeu bilo koja dva fluida i naziva se povrinski napon (naziv je dobio po slinoj tenji zategnute membrane od gume, mada su u pitanju dva razliita efekta).

4.4.1 Koeficijent povrinskog napona

Ukoliko elimo da poveamo slobodnu povrinu tenosti moramo uloiti rad. Povrinu poveavamo na taj nain to molekuli iz unutranjih slojeva dolaze na povrinu. To znai da e jedinica slobodne povrine tenosti sadrati uvek isti broj povrinskih molekula, odnosno da povrinska energija po jedinici povrine ima konstantnu vrednost. Kako uloeni rad ide na poveanje povrinske energije tenosti iz gore navedenog zakljuujemo da je

dA dS = dE p dS = const = ,

(4.6)

gde je - koeficijent povrinskog napona. Jedinica za u SI je J m 2 = N m . Odredimo silu kojom treba vui pokretni deo ianog rama, prethodnog potopljenog u sapunicu, duine l da bi poveali slobodnu povrinu sapunice, imajui u vidu da se opna od sapunice obrazuje i sa gornje i sa donje strane rama.

66

4 HIDROSTATIKA Da bi poveali povrinu membrane od sapunice za iznos 2dS (poveavamo povrinu i sa gornje i sa donje strane) ulaemo rad
dA = Fdx .

Iz (3.6) u naem sluaju imamo da je

dx

dA = 2dS , gde je navedenog sledi

dS = ldx . Iz svega

Fdx = 2ldx F = 2l .
4.5 Pritisak u krivim graninim povrinama-Laplasova formula Za proizvoljnu graninu povrinu koja ima poluprenike krivina R1 i R 2 , kao na sl.3.5, razlika pritisaka s leve i desne strane krive povrine ( p > p 0 , jer je kriva ispupena na desnu stranu) iznosi 1 1 . p p0 = + R1 R 2 Izraz u (4.7) je Laplasova formula. Za cilindrinu razdvojnu povrinu ( R1 = R, R 2 ) razlika pritisaka je p p 0 = R , a za sfernu ( R1 = R 2 = R ) p p 0 = 2 R . (4.7)

R1

p
R2

p0

Sl. 3.5

4.6 Kapilarne pojave

Kapilara je svaka cev poluprenika manjeg od 1mm. U njima se tenost ne ponaa po zakonu spojenih sudova , odn. nivo tenosti u kapilari nije isti kao u slobodnoj povrini tenosti u koju je kapilara uronjena. Obrazovana povrina tenosti u kapilari naziva se meniskus. Posmatraemo dva sluaja kapilarnih pojava: a) kapilarnu atrakciju-kada je nivo tenosti u kapilari vei od nivoa tenost u koju je kapilara uronjena i b) kapilarne depresije-kada je nivo tenosti u kapilari manji nego nivo tenosti u koju je kapilara uronjena (vidi sl.4.6) a) b)

Sl. 4.6

4.6 KAPILARNE POJAVE a)

67

R
p0 r
h

Nivo tenosti u kapilari je na visini h iznad slobodne povrine tenosti. Poluprenik kapilare r i poluprenik meniskusa R zaklapaju ugao , to je ujedno i ugao kvaenja tenosti (ugao koji meniskus zaklapa sa zidom kapilare). Sa sl.4.7a uoavamo da je
R = r cos .

(4.8) (4.9)

Sl.4.7a

Na osnovu Laplasove formule

p 0 p = 2 R ,

gde je p 0 vrednost pritiska iznad meniskusa, a takoe i iznad slobodne povrine tenosti. p je pritisak neposredno ispod meniskusa. Veza izmeu pritisaka p i p 0 sledeeg je oblika
p 0 = p + gh .

(4.10)

Iz (4.8)-(4.10) sledi da je visina do koje se penje tenost u kapilari

h=

2 cos . gr

(4.11)

Ukoliko tenost potpuno kvasi zidove kapilare ( = 00 ) h= b) Nivo tenosti u kapilari je na visini h ispod slobodne povrine tenosti. Poluprenici kapilare i meniskusa su u relaciji kao i u prethodnom sluaju. Na osnovu Laplasove formule p p 0 = 2 R , (4.12) 2 . gr (4.11a)

p0

r p R
Sl.4.7b

gde je p 0 vrednost pritiska iznad meniskusa, a takoe i iznad slobodne povrine tenosti. p je pritisak neposredno ispod meniskusa. Veza izmeu pritisaka p i p 0 je sledeeg oblika
p = p 0 + gh .

(4.13)

Iz (4.8), (4.12) i (4.13) dobija se izraz za visina do koje se sputa tenost u kapilari koji je identian izrazima u (4.11) i (4.11a).