296

TIPI.NI PRIMERI EKSPERTIZA sAoBRAdAJMH NEZGoDA _ 24.

Slika 10. Vazd.uini jastuk (airbag) u vozilu BMW aktiviran i izduvan

u toku nezgode.

4.

poprs NAJcESqE KoRTSCENTH OBRAZACA SA

OBJASNJENJEM OZNAKA
4.1. OSNOVNI OBRASCI

Kretanje
Jednako usporeno ketanje:

V,

Vo- b' (rnls)

I = v,-"irmt
r=

Jednako ubrzano kretanje:

V, = Vo+ a, (m/s)

v",*\l^)

S,, = ;! tm), S,, za

V.,

pul ubrzavanja vozila,

Vo,

brzina na kraju ubrzanja (m/s)

J,, = --

^ vi vl (m). put

usporavanJa za promenu brzine od V,na V.(rnls)

TIPIdNI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRAdAJNIH NEZGODA * Tabela 2.

Y (km/h)

24.

297

b (n/sz)

rG)

s. (m)

3,6b,

^",V,

v
3,6t
2.S.

't--

v
3,6b

"'1i)

c-!

v2

26b
Vt 7.2

V = 3,6cpt

v
3.6f (p

"r -

v=
Y

7,2sL

265k

,=

,2Sk

v
b

- br' Jt=T
Sr=
km/h
v2

= tS,sSlptr)S,
v = 3,6J2Srb

. Es, '-^l

2s4,27 (p

i)

sa radunanjem brzine u

Tabela 3.

Y(m/t

b (m/s2)

rG)

s*

(.)
v:
2h

y= ^lTgttsr

=y t
v1

'-

25,

.,

V=b,
.,
2SL

25,
t

v,
2

, 'i

2So

. Ejr '-ib
sa radunanjem

Sr=;

b,

v = JrN,

b = s(pxet0,01 xi)

brzine u m/s

Obrasci za analizu registrovanih podataka na tahografskim trakama

Ubrzanje:

v: ,Y'6t",1, ' o = '6t,

3

zapromenu brzine od % na % (km/h)

' s, = 4J tlnl, za promenu bzine od % na % (nr,/s) 2a, v,-v, - Proseino usporenj. b = -f;i (ds2). za promenu brzine sa V, na V, (lmAr)
Put ubrzanja:

298

TIPICNI PRIMERI EKSPERTIZA SAoBRA6AJNIH NEZGoDA _

2,1

.. Put usporenja:

u=
v.

r/ :fi;

v2

^r,
ftlsr),

za promenu brzine sa V, na V, (km/h)

Usporenje:

b=

;+ J, Olr
r/

za promenu brzine sa yr na 0 (lsn/h)

Put kodenja: Sr

= ;+ zool

(rn), Y (kn/h)

Bezbedni razmak u sledenju vozila (S.)

sr = (t, + r,- + 0.5r,)i! +(b' -. b'J vi + sno -'J,6 26 6,.ll ' "
6, b,

- usporenje vozila I - usporenje vozila 2 S^o - razmak kod zaustavljenih vozila

t,= 1,8 s = 2,5 Na putu van naselja preporuduje se: J,> 0,5 Vo (m), %(kmA)
S.ro

m za

Izmicanje

Slika 11. Sema puta izmicanja volila 7a boino pomeranje 8,,

Put izmicanja (promena trake):So,

= g,,> O,l V, = t,,>2,5I

ffi m

(m)

(km,/h)

Vreme izmicanja (promene trake):/r,

(")

Put reagovanja na upravljanje:

5,, =

,,,&

(m),

r,, =

0,3

+(0,6)

TIPIdNI PRIMERI EKSPERTIZA sAoBRA6AJMH NEZGoDA _ 24.

299

ObilaZenje konstantnom brzinom

Put obilaZenja S"t,

= Lr+ Lz+

Lz+ La (m)la=La=0,5V, (rn), V, (km/h) s. >

",

=,

rlL,

(-),

{4ql0

(m), % (km,rr)

Potrebna duZina slobodne leve trake:

S,>'4)]L

r^,
-1.6^s. r-^(" V,+V1

Vreme obila2enja:

t.,, =

3,6S", -:7,

G)

{s)

Sllka 12. Sema puta obihietia vozil.a

2 odvozikt l.

Preticanje konstantnom brzinom

-putpreticanra: g",

= "v,v,'vl

vtlLr+.Lz+-L'+Lt) (m), s,>s,,L+I

t,.

(m)

Rastoianje od ususretnos automobila:

f+i

rmr, s. > r".!f,E tm)

3.6S. r,.S:: ' Vt* Vr

Vreme preticanja ,

tr, = l,e

Ub,

<">

(s)

- brzina pretidu6eg vozila (km/h), V, - brzina preticanog vozila (km,4r), V, - brzina ususretnog vozila (km/h), l' - duZina putnidkog vozila (m), lr- duZina putnidkog vozila (m),
V,

/,

razmak izmedu vozila pre podetka preticanja (m), lo- razmak izmedu vozila nakon preticanja (m).

300

T]PI.NI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRAEAJNIH NEZGODA _ 24,

Slika 13. Sema preticania vozila 2 od strane vozila

l.

4.2. OSTALI OBRASCI

Za odbadaj bicikla i bicikliste

- Daljina odbadaja vozila sajednim tragom (S,r,) u funkciji sudarne brzine automobila {:
S,lr,

= o,33V't1

v (rn/s)
sa

brzine automobila V,:

Daljina odbadaja vozada vozila

jednim tragom (S,r,) u funkciji sudarne

S"a-, = 0,253V1'5n
visnosti:

Y (m/s)

- Daljina

odbadaja vozila sa jednim tragom u sludaju okrznu6a dobija se iz zax20-40Vo

S.d-, = 0,483V

Za odbaiaj pe5aka

Daljina odbadaja
S"ur,
5"76n

peSaka u

funkciji sudarne brzine automobila:

=
=

'348

+O,28v,+A,062fi

0,6 + 0,167 V, + 0,068

V]

v(r/s)

S*w = 0.0t78bv,+O.OZltl

(udarza vreme koienja)

V,= 12 ^,8." tt-lt l 10Vo, za deoni udar u odraslog pe5aka sa punim preklapanjem tela sa automobilom i na tragovima kodenj a, za b 2 5,5 n/s2

TIPI.NI PRIMERI EKSPERTTZA SAOBRAcAJNIH NEZGODA _ 24.

301

(t

3,6 krr/h)

Daljina odbadaja dece ve6aje za oko 26Vo od daljine odbadaja odrasle osobe. - Kada je peSak udaren uglovima vozila tadaje:
S"aar

0,36

V, 4 (m/s)
peSak:

Daljina odbadaja lakih predmeta koje je nosio

S,,./,,

= 'IU

v _l (m)

Y (rn/s)

Izraiunavanje brzine na osnovu tragova kodenja

Izradunavanje brzine vozila neposredno pre Preduzetog kodenja tj. u momentu kad vozad reaguje kodenjem na prime6enu opasnost, vr5i se po obrascu:

v^ = -lr x h x .\, +b-2.!) -2

Vo- brzina vozila u momentu reagovanja vozada kodenjem (m./s), b - realizovano usporenje pri kodenju (m/s2), So- duZina merodavnog traga po kome je vrSeno kodenje (m), t3- vreme zakodivanja kad je vozilo gubilo brzinu pre pojave vidljivih tragova kodenja sa klizanjem todkova (s), Uz to se pretpostavlja da se podetak vidljivih tragova kodenja (duZine tragova So) poklapa sa ostvarenjem punog kodenja (usporenja). Ovo se ne genaralizluje i zah' teva objadnjenje dinjenica u svakom pojedinadnom sludaju koji uvek treba posebno ispitivati. Ovo posebno ako se duZ puta kodenja ostvaruje razlidito usporenje (kolovoz, bankina i dr.).

@ mtr
pur reagovanja

Ap2L

vozata

I I

.s" nut odTiva I "'*P;;;"- "

-.

ls,-pu'zdkoi,vanral

^ s,

pur punos kodenja

Vozai vidi

opasnost

Vozad pritiska

b
koinicu

Koanice se aktiviraju

_@.

Automobil

se zaustavio

Shka 14. Sema zaustavnog puta aulomobila kod forsiranog koienja.

302

TIPI.NI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRAEAJNIH NEZGODA -

24.

prema slede6em obrascu: t_ Vo = it, + JzUS"

Brzina u momentu reagovanja vozada na opasnost moZe se izradunati i

" 2

ir.,+vt 2'

\t\ls)

So

- prosedno usporenje (m/s2); - trag kodenja (m); 13 - vreme porasta usporenja; rr= 0,15 - 0,20 s kod hidraulidnih
b

kodnica; 0,4 s kod vazduSnih koinica; 0,6 s; kod vazduinih kodnica za vudne vozove; 0,1 s kod mehanidkih kodnica; 0,22 s kod motocikla;
se

rom u prepreku brzinom Vr:

Brzina u momentu reagovanja vozada kad

kodeni automobil zaustavi uda-

v" = f;t,+ ,lz.u.

s"4

<,,t"1

usporenje (m,/s2)

Izradunavanje brzine na podetku tragova kodenja (V,):

v, -- vo

it,

JZ. U.

S* rt <orl"> v2- brzina udara u prepreku

- Izradunavanje sudarne brzine kodenog automobila kad na tragovima kodenja nale6e na prepreku, a potom se dalje kre6e kodenjem do zaustavljanja:

v - 6-lTlV-

r:
, ,2 __ b \

vo it.)

b . S4.,

(m/t

Ovde je zanemaren gubitak brzine pri naletu na prepreku. - Izradunavanje brzine na podetku tragova kodenja kad na tragu kodenja automobil udari peiaka:

,' = lr.
-

b. s,,.+ 2. b.

sa.!L!J!I 1*',

Izradunavanje brzine automobila u momentu naleta automobila na peiaka:

(lrls)

Izradunavanje brzine automobila nakon naleta na peiaka:

v'=

"^,+^,

(rr'/0

TIPICNI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRAEAJNIH NEZGODA

24.

303

Izradunavanje brzine automobila kad se posle kodenja vozilo zanosi:

v, = ^lrnb.
Soo

Wb:

s*)

So,

put kodenja bez zanoienja put kodenja sa zanoSenjem b.- usporenje pri zanoSenju (r. = 0,8.b)

zaustavljen na tragu kodenja

Brzina automobila koji vude nekodenu prikolicu, a kodenjem je

So:

sa

nJ

om

2 b S,---!l!-, -

(n/s), b - usporenje automobila

bez prikolice.

Brzina kad se trag kodenja prostire na dve razlidite podloge:

v,= Jr4b,'sn,+br's*+b*'ti = 'D b,.r(s,.s,)

Prosedno usporenje na putu kodenja
So,

Sor:

.
S.,, D, Sor, b,

S"b +S^b,
So,

So,

- put kodenja i usporenje na prvoj vrsti i stanju podloge - put i usporenje na drugoj vrsti i stanju podloge
Izradunavanje zaustavnog puta

J" = Sr+Sr+S:+Sr (m)

S, = (r, + r, + 0.5 t)vo+

il @)

r12

Y (m/s)

Izradunavanje puta koji vozilo prede u vremenu reagovanja vozada:

St=%tr
Izradunavanje puta koji vozilo pretle u vremenu odziva sistema: Sz

Vo'

tz

Izradunavanje puta koji vozilo prede u fazi zakodivanja:

St

= Vo.tt-Zti

h,

304

TIPI.NI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRA.AJNlH NEZGODA

ko.erjr)

2,I.

6rz

JZ o 'L! <3

n
(J

t:!l
o
'2

t.

kd
i>,

!jg

2 #

z
3 :i

I a

z z s

z ,o

z
o o

o o

,!

't

t
z

il[ilFil[iE
g<

I o
0

!>:" ;9a
Vo

<2

stz
lioo
,1

9,u

,.2F.

?! y,

(ffiD' [@" ffiD'ffi@D,

2
6

v=O

:!-i
iiO

-<oo
a

s13 z NNa *o os9 ?.>Nl

o!

##r g&,4'
Slika

UKUPNI ZAUSTAVNI PUTVOZILA {Sz)

.&,,&sg
automobila

15. Sema raspodele vremena i puta pri zaustavtjanju re agov anj em e k tremnim koienj em.

T]PIdNT PRTMERT EKSPF-RTIZA SAOBRA64JNIH NEZGODA _ 24,

305

Izradunavanje puta kodenja:

J. "

,^, _tvo 0.5 b.r.,)2 -v'. \mt = ---r;= 2b

Sl = (r,

0.5 . t.\'Vo+

" 2b !u. t 'i

24

,^,

- Potrebno odstojanje od pokretne prepreke sa koga bi vozad rnogao blagovremenim kodenjem da zaustavi vozilo i izbegne sudar:

,., "!,

( l/o

* v")r + (y, + yr, ) . r. (rrls)

2b

Znak (-) kad se peiak kre6e ka, a znak (+) od automobila.

Izraiunavanje vremena za zaustavljanje vozila (t,)

Reakcija u opasnoj zoni

A) Reakcija iz pripravnosti
za

koienje.

Ako vozad drZi nogu na

pedalu kodnice na pojavu opasnosti reaguje za samo

0,2-{,3

s.

SloZena reakcija

B) Reakcija kod sloiene

opasnosti.

4&W,;
fttz
,$lL
Prosta reakcija

Ako vozad nije odekivao

pojavu opasnosti on u dono5enju odluke za postupanje utro5i duZe vreme pa reakcija traje

0,8-1,2

s.

ffiW fftz
,$L

C) Reakcija na oiekivanu opasnost, Ako vozad za potencijalnu opasnost ima re5enje (kodenje) on 6e u prostoj situaciji brZe da reaguje kodenjem. Reakcija tad traje
samo 0,4-0,6 s.

Slika 16. Uticaj slo\enosti situdcije na vreme reagovanje voTaia.

306

TIPI.NI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRA6AJNIH NEZGODA .24.

Vreme angaZovano za potpuno zaustavljanje vozila jednako je zbiru vre-

t. = tt+
tr

121

I1+ta

- t.+ I-+ IJ- b = ,, rl-+IJ

v.7z:

t-

---!-1 ,sr VrrV"r

vreme reagovanja vozada kodenjem (s) vreme poni5tavanja praznog hoda (odziva) u kodnicama (s) rz= 0,05 {,1 s - hidraulidne kodnice

/2
I.r

tz= /4

0,2 0,3

zaustavljanja (s)
Vreme kodenja vozila do sudara:

s - vazduSni sistem vreme porasta usporenja (s)

vreme punog kodenja, sa maksimalno uspostavljenim usporenjem do

vt - = -------v2=;. y, tttt,
o

/ o \b

DS*.
_^

(s)

Izradunavanje bezbedne brzine

Vu

Bezbedna brzina za raspoloZivi put S,

(b t,)')+2.b. S,-b. ,,
Vo
/,"

(m/s)

Bezbedna brzina za zaustavljanje vozila kodenjem u raspolozivom vremenu t,,

= (t,,.-t").b
vreme od momenta pojave opasnosti do sudara vreme potfebno za uspostavljanje kodenja: t" = rr + /2+ 0,5 . 13

t,
koji

se kre6e

Bezbednabrzina za izbegavanje sudara sa ususretnim peiakom (preprekom) brzinom V,,,, a biva vidljiv sa rastojanja S",,.

v,= Ji', +h'u *2.b.t,-br.-v,,

rm)

Izradunavanje graniine brzine vozila na isklizavanje i prevrtanje yozila pri savladiyanju kriyine
Za izra(unavanje ovih brzina prvo se utvrduje radijus krivine (R) ili tragova po kojima je vozilo isklizavalo, potom bodno prijanjanje (lb) ili usporenje (rr) i popredni nagib puta (ip). Na osnovu ovih velidina izradunava se granidna brzina vozila na bodno proklizavanje primenom sledeiih obrazaca:

TIPI.NI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRAcAINIH NEZGODA _ 24.

307

V,,-e =
V,,o,,t

3,13

JRytt = ,-nuo 6tt"1

11,27

JRttt = 3,6^/R4

Grn/h)

vx,7-1

u.rr'/or*1ffi]]' ,**,

Shka 17. Dejsno stla na vozilo koje pri prolazu kroz

kriv tnu
bo

ino

is

klizav a.

Za odredivanje gtanidne brzine na bodno prevrtanje voztla (V r,r,""l pri savladivanju krivine treba joS poznavati i visinu teZiSta vozila (ft) i bodnu udaljenost reziSta od ose prevrtanja vozila:

v.."...
p,

rt.27

/nt'Iri4lr* { f +cxu.ul xrp

I_

r.r,r

- bodno prijanjanje, , - visina tezista (m), c - bodna udaljenost teZi5ta

od ose prevrtanja (m),

ro

b,

popredni nagtb u Vo radijus krivine (m),

bodno (popredno) usporenje vozila (m./s2)

znak + za nadviSenje, znak

za kontra nagib u

krivini.

Velidina bodnog (poprednog) usporenja za vteme voZnje kroz krivinu je rnanja od usporenja pri kodenju u pravolinijskoj volnji za oko 20V0. Prema tome, moZe se uzeti da je:

bt = 0,8xb

308

TIPIdNI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRAdAJNIH NEZGODA _ 24.

Shka 18. Geometrijske karakteristike vozila koje se pri krivolinijskom kretanju pod dejsnom sil,Q boino prevrte.

Izraiunavanje koeficiienta kodenja

K = eG

1oo

= % .fio

(vo)

Iz izmerenih sila kodenja (F) izrattnava se koeficijent kodenja (riJ, a putem njega i mogu6e maksimalno usporenje (b) iz obrasca:

b^ = K.s
F,
b,,,

zbir sila kodenja (N); G - teZina vozila (N); maksimalno usporenje; g = !,81 rnls2 - lbrzanje zemljine teie

- Izradunavanje usporenja automobila kad ne kode svi todkovi vozila i ako se kodenje ne vrSi na putu bez poduZnog nagiba:
b=

ejr' e t
G, G

0,01 . t) m/s,

poduZni nagib putau Ea, znak (+) za uspon, znak

(-) za pad p\ta.

TIPIdNI PRIMERI EKSPERTIZA SAoBRA6AJNIH NEZGODA 24, Tabela 4.

309

VREDNOST PROPISANIH KOdNIH KOEFICIJENATA

Vrsta kodionog
sistema Radna kodnica

Minimalna vrednost kodionog sistema Motocikl

35

(Eo)

Putnid.

Teretni

Automob.

Priklj.
vozila
45

automob- automob.
55 45

i ftolejb.
50

Traktor
25

Poljopriv.
rad. prik. 25

Pomoina
kodnica

25

20

25

20

t5

t5

Bezbedna boina rastojanja pri mimoilaZenju automobila

Shka 19. Sema bezbednih boinih razmaka u mimoibienju vozila.

Razmak izmedu bokova automobila u mimoilaZenju:

S.= 0,4 + 0,005

(yr+y,

(m),

V,

i Vru

(km.4r)

Udaljenost izmedu boka automobila i ivice kolovoza:

S.=Ol+OOOsV

S,z= 0,2 + 0,005%

IzraEunavanje brzine na osnovu odbaiaja komadida razbijenog stakla

Prema daljini odbadaja prvih komadi6a vetrobranskog stakla

. S,rro

(S,,,12&,):

V,=2,75 + 1,65

(m/s)

vetrobran u visini dela (trambus)

v, =

S",uo odbacaj prvih komadiia stakla

"/zo

s*r,

1nvsl

Yetrobran ukosen

310 Tabela 5.

TIPIiNI PRIMERI EKspERTtzA sAoBRAiAJNTH NEZGODA -

24.

V,

(^/,)

+ffiJlnc El
*..a*

sa1

#E------f

nnEt )
Sodplr Daljina odbaidja r

AS

,1i'"AtFSodlkr

pi'ihlomiori:.ralla"

ffi

Sodoks

Daljina tcziita zone

zadnj ih

komadiir st3kll

Sllka20. Zavisnost sudarne brzine automobtla od daljine odbaiaja komadiia razbijenog stakla.

V,= 2 + 1.7 . S,4,k (nvs)

Prema daljini odbadaja prvih komadiia stakla fara (S,rou"): t. L 20co)

Na osnovu duZine formiranog traga od komadi6a stakla l*": %=

Lr,

2,85 (m/s) Onls) (+

vetrobran trambus kabine

V,

= JU* -t).20

2OEa) - uvuden vetrobran

za staklo od fara

V"= |,36 . Lt"- 1,45 (m/s)

TIPI.NI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRAcAJNIH NEZGODA _ 24.

Tabeia 6.

311

ZAVISNOST DUZINE ZONE DISPERZIJE EESTICA VETROBRANSKOG STAKLA OD SUDARNE BRZINE KOD PUTNI.KIH AUTOMOBILA SA

IIAUBOM
Nagib Broj eksperimenata
vetrobranskog stakla

Visina ivice
vetrobranskog stakla (m) donja

Regresiona prava za sudarnu brzinu

(9
50

gomla

(r/s)
V,= 5,15 x lnSp+ 2,55

V"=5,66x1n5,-1,7O
50
0,85
1,35
V"

= 7,81 x lnS.
!1O-15Va

11,08

%= 10,07 xlnL-13,16
b>3 m/sz Tabela 7.
5 m-/s

< V,<

17 m,/s

ZAVISNOST DUZINE ZONE DISPERZIJE EESTICA VETROBRANSKOG STAKLA OD SUDARNE BRZINE KOD VOZILA SA SANDU.ASTIM OBLIKOM KAROSERIJE Broj
eksperim. donja

Vrsta vozila

Visina ivice vetrobran. stakla (m)

gornj a

Regresiona prava za sudarnu

brzinu v, = 1,67 x Sp+ 2,4o Y,= 1,02xt+0,31 V"= 0,67 x S"- 1,45

Putn- vozilo

20

0,85

t,45

V,=1,02xL-3,43 v"= 1,41 x Sp+ 2,53

Lako teretno vozilo 50 r,50 2,10

4=0,93xs,+0,63 Y"=0,63xE-1,29 V,=1,18xL-4,63

V"=
1,2i7

Sp

+ 2,88

Tesko teretno

vozilo

20

2ts

2,80

4=o,95xt+0,52
V,= 0,66 x S,-2,73 V"= 1,41

xL-0,63

b>3 m./s2

5 m./s

< V"< 17 m/s

!10-15Vo

Klizanje i kotrljanje stakla po suvim savremenim kolovoznim zastodma

312
gde su:

TIPI.NI PRIMERI EKSPERTIZA SAOBRA'AJNIH NEZGODA 24

daljina odbadaja prvog komadi6a stakla (m), daljina teZi5ta rasutog stakla (m), ,9. - daljina odbadaja poslednjeg (najdaljeg) komadi6a stakla (m), L - d:uLrna zone disperzije rasutog stakla (m).
So

S,

Tabel a 8.

ZAVISNOST DALJINE ODBA.AJA POJEDINIH dESTICA STAKLA RAZBIJENOG FARA OD SUDARNE BRZINE Broj
eksperimenata

Visina ivice fara (m)

donja

gornla

Regresiona prava za sudarnu brzinu (m/s)

v,=
45

1,74 x St

1,91

o 55

0,70

4=0,96xs,+0,70 %=0,78xs.

V,=l,4lxLb>3 m/s2 5 m./s

1,45

<

<

17

m/s

tl0-154o

Brzina sudara u zavisnosti od odbadaja teZiSta traga od komadida razbijenog vetrobranskog stakla i stakla fara (t20Vo)
a) Vetrobran u istoj ravni kao i prednji kraj vozila

7" = S,z*,

2,85 (m/0

b) Vetrobransko staklo uvudeno iza poklopca motora

v, =

/s,l,"

_ s; . zo 1",rr;

c) Staklo farova

v" = 1,36.S,- 1,45 (r/t