ARTUR KESTLER

TRINAESTO PLEME
HAZARSKO CARSTVO NJEGOVA OSTAVTINA
Prevela sa engleskog Branka Altarac

PROSVETA

HAROLDU HARISU uredniku sa kojim se nisam nikad svaao i koji je predloio naslov za ovu knjigu

eleo bih da se zahvalim gospoi Doan Sent Dord Saunders iz Writer's & Speaker's Research" na svesrdnoj i matovitoj pomoi u praenju maglovitih putokaza i otkrivanju grae koje nisam ni bio svestan. Takoe, mnogo dugujem gospoi uli Romni za prevode sa ruskog i gospoici Tali BarHaim za prevode sa hebrejskog.

Prvi deo

PAD HAZARA

USPON I

U Hazariji ovaca, meda i Jevreja ima u znatnim koliinama."

Mukadasi, Descriptio Imperil Moslemici (deseti vek)

USPON

1
U vreme kada je Karlo Veliki bio krunisani car Zapada, istonim granicama Evrope, izmeu Kavkaza i Volge, upravljala je jevrejska drava, poznata kao Hazarsko carstvo, Na vrhuncu svoje moi, od sedmog do desetog veka n.e., ovo je carstvo imalo znaajnu ulogu u oblikovanju sudbine srednjovekovne, a samim tim i savremene Evrope. Vizantijski car i istoriar, Konstantin Porfirogenet (913-959) bio je toga svestan kada je u raspravi o dvorskom protokolu1 zabeleio da su pisma slata papi u Rim, kao i ona upuena caru Zapada, nosila zlatni peat vredan dva solida, dok je poruke hazarskom kralju krasio peat od tri solida. To nije bilo ulagivanje, ve Realpolitik. U periodu kojim se bavimo", lisao je Bari, verovatno je u pogledu spoljne politike Carstva hazarski kan bio samo neto manjeg znaaja nego Karlo Veliki i njegovi naslednici."2 Zemlja Hazara, naroda turskog porekla, zauzimala je kljuni strateki poloaj na prolazu od vitalne vanosti koji se nalazio izmeu Crnog i Kaspijskog mora, na mestu gde su se sueljavale velike istone sile toga vremena. Predstavljala je tampon-zonu koja je titila Vizantiju od napada gramzivih varvarskih plemena iz severnih stepa - Bugara, Maara, Peenjega i drugih, a kasnije i Vikinga i Rusa. Ali sa stanovita vizantijske diplomatije i evropske istorije podjednaka je, ako ne i jo znaajnija, injenica da je hazarska vojska uspeno zaustavila arapsku lavinu u njenim ranim, najra11

zornijim fazama i na taj je nain spreila muslimane da osvoje Istonu Evropu. Profesor Danlop sa Univerziteta Kolumbija, vodei poznavalac istorije Hazara, izneo je kratak pregled ove odluujue, mada praktino nepoznate epizode: Zemlja Hazara se nalazila na prirodnom putu napredovanja Arapa. Tokom nekoliko godina od Muhamedove smrti (632. n.e.), grabei ka severu preko zgarita dveju carevina i briui sve pred oobom, vojska Kalifata doprla je do velike planinske prepreke - Kavkaza. Savlaivanje ove prepreke otvorilo bi put ka zemljama Istone Evrope. Meutim, u predelu Kavkaza, Arapi su naili na organizovanu vojnu silu koja je spreila njihova dalja osvajanja u tom pravcu. Ratovi Arapa i Hazara trajali su vie od stotinu godina, i premda malo poznati, znatne su istorijske' vanosti. Na Turskom polju, u sukobu sa Francima Karla Martela, zaustavljena je plima arapske invazije. Otprilike u isto vreme, pretnja na istoku Evrope nije bila nita manja... Pobednike muslimane doekale su i zadrale snage Hazarske carevine... He moe se sumnjati u to da bi bez Hazara severno od Kavkaza Vizantiju, bedem evropske civilizacije na istoku, Arapi nadmudrili i da bi istorija Hrianstva i Islama bila sasvim drukija od one koja nam je poznata."3 I ni najmanje ne udi, ako i imaju na umu ove okolnosti, to to se 732. godine, posle slavne hazarske pobede nad Arapima, budui car Konstantin V oenio hazarskom princezom. Njihov je sin, potom, postao car Lav IV, poznat kao Lav Hazar. Ironijom sudbine, poslednja bitka u ovom ratu, 737. n.e., okonana je porazom Hazara. Ali, do tada je ve splasnuo zamah muslimanskog svetog rata, unutranja gloenja uzdrmala su Kalifat, i arapski su se osvajai, ne stekavi stabilno uporite na Severu, istim putem, preko Kavkaza, vratili odakle su i doli, dok su Hazari postali jo moniji nego to su bili. Nekoliko godina kasnije, verovatno 740. n.e., car, njegov dvor i vojna vladajua klasa, prihvatili su jevrejsku veru, i judaizam je postao dravna religija Hazara. Bez sumnje, njihovi su savremenici tom odlukom bili zapre12

paeni, ba koliko i dananji naunici kada su na taj podatak naili u arapskim, vizantijskim, ruskim i hebrejskim izvorima Jedan od komentara najskorijeg datuma nalazi se u delu maarskog istoriara i marksiste, dr Antala Barta u njegovoj knjizi Maarsko drutvo u osmom i devetom veku4 nekoliko je poglavlja o Hazarima, s obzirom na to da su veim delom tog perioda Maari bili pod njihovom upravom. Pa ipak, njihovom preobraenju u judaizam posveen je svega jedan pasus i to sa prilino nedoumice: Naa istraivanja ne mogu zadirati u probleme koji se tiu istorije ideja, ali itaoevu panju moramo skrenuti na pitanje dravne religije u Hazarskom carstvu. Jevrejska vera postala je zvanina religija vladajueg sloja drutva. Izlino je rei, ali to to je etniki nejevrejski narod prihvatio jevrejsku veru kao dravnu religiju, moe biti predmet zanimljivih nagaanja. Mi emo se, meutim, ograniiti na primedbu da je - uprkos vizantijskom propagiranju hrianstva, uticaju muslimana sa istoka i protivno politikom pritisku ovih dveju sila - ovo, zvanino preobraenje u religiju koju nijedna politika sila nije podravala, a rotovo sve su je proganjale, iznenadilo sve istoriare koji se bave Hazarima i ne moe se smatrati sluajnim, ve mora biti shvaeno kao znak nezavisne politike tog carstva." To nas jo vie zbunjuje. Pa ipak, dok se izvori razlikuju u manjim detaljima, ne razilaze se u znaajnim injenicama. Ono o emu moe da se raspravlja, jeste sudbina jevrejskih Hazara posle propasti njihove imperije u dvanaestom ili trinaestom veku. Izvori na ovu temu su oskudni, mada se krajem srednjeg veka pominju razliita hazarska naselja na Krimu, u Ukrajini, Maarskoj, Poljskoj i Litvaniji. Opta slika koja se pomalja iz fragmentarnih podataka otkriva nam da su se hazarska plemena i zajednice selili u one oblasti Istone Evrope uglavnom u Rusiju i Poljsku - u kojima je y predveerje savremenog doba bila najvea koncentracija Jevreja. To je neke istoriare navelo na pretpostavku da bi znatan 13

deo, moda i veina istonih Jevreja, mogao da bude hazarskog, a ne semitskog porekla. Dalekosenim posledicama ove hipoteze moe se objasniti velika predostronost sa kojom istoriari pristupaju ovom predmetu, ukoliko ve nisu mogli da ga izbegnu. Zato se u Encyclopaedia Judaica, izdatoj 1973, osim Danlopovog lanka Hazari" nalazi i poseban odeljak na temu Hazarski Jevreji posle pada carstva" koji su potpisali izdavai, a pisan je sa oiglednom namerom da umiri one koji veruju u dogmu o izabranoj rasi": Karaiti (fundamentalistika jevrejska oekta) sa Krima, iz Poljske i iz drugih krajeva, koji govore turskim jezikom, svedoe o vezi sa Hazarima, to dokazi iz folklora i antropologije potvruju koliko i jezik. ini se da je prilian broj dokaza koji govore u prilog neprekidnog prisustva potomaka Hazara u Evropi." Koliko je, y kvantitativnom smislu, znaajno to prisustvo" kavkaskih Jafetovih sinova u Semovim atorima? Jedan od najradikalnijih zagovornika hipoteze o hazarskom poreklu Jevreja jeste A. H. Poliak, profesor srednjovekovne jevrejske istorije na Univerzitetu u Tel Avivu. Njegova knjiga Hazaria (na hebrejskom) objavljena je 1944. u Tel Avivu, a drugo izdanje pojavilo se 1951.5 U uvodu pie o tome kako injenice zahtevaju nov pristup problemu odnosa izmeu hazarskih Jevreja i drugih jevrejskih zajednica kao i pitanju koliko daleko moemo ii pretpostavljajui da je to (hazarsko) jevrejstvo jezgro velike jevrejske zajednice u Istonoj Evropi.. . Potomci ove zajednice - oni koji su ostali gde su i bili, oni koji su se iselili u Sjedinjene Drave i u druge zemlje i oni koji su otili u Izrael predstavljaju danas najvei deo jevrejske populacije u svetu." Ovo je napisano pre no to su bile poznate prave razmere holokausta, ali ne utie na injenicu da su preiveli Jevreji u svetu, preteno istonoevropskog, a time, verovatno, uglavnom hazarskog porekla. To bi znailo da njihovi preci nisu doli iz Jordana nego sa Volge, ne sa Hanana nego sa Kavkaza (koji je nekada smatran kolekvom arijevske pace) i da su hunskim, un14

gurskim i maarskim plemenima genetski blii nego semenu Avramovom, Isakovom i Jakovljevom. Ukoliko bi se to pokazalo tanim, pojam antisemitizam" postao bi besmislen jer je zasnovan na zabludi u kojoj su podjednako bile i ubice i njihove rtve. Povest o hazarskoj imperiji, dok polako izranja iz prolosti, postaje nalik najsvirepijoj obmani za koju je istorija ikada bila odgovorna.

Atila je, ipak, bio kralj samo u kraljevini atora. Njegova je drava iezla a prezreni Carigrad jo uvek je moan. atori su nestali, gradovi su opstali. Huni bejahu kao vihor..." Tako kae Kasel,6 orijentalista iz devetnaestog veka, nagovetavajui da je Hazare, iz slinih razloga zadesila slina sudbina. Ipak, Huni su na evropskoj sceni bili prisutni tek osamdeset godina' a Hazarsko se carstvo na njoj odralo gotovo etiri veka. I oni su iveli najvie u atorima, ali su imali i velika gradska naselja i plemena nomadskih ratnika postepeno su ve prerastala u narod zemljoradnika, stoara, ribara, vinogradara, trgovaca i vetih zanatlija. Iskopine sovjetskih arheologa svedoe o relativno naprednoj civilizaciji, sasvim drukijoj od hunskog vihora". Pronali su tragove i po nekoliko milja dugih sela,7 u kojima su kue pokrivenim prolazima bile povezane sa ogromnim stajama, torovima i talama (dimenzije su im bile 3 - 3 1/2 h 10 - 14 metara, i imale su potporne stubove)8. Neki od volovskih plugova kao i drugi sauvani predmeti spone, kope, ukrasi za sedla i dr. - izuzetne su zanatske izrade. Naroita je panja posveena u tle ukopanim temeljima kua krunog oblika.9 Prema sovjetskim arheolozima, bilo ih je svuda du teritorija koje su nastanjivali Ha* Otprilike od 372, kada su iz stepa severno od Kaspnjskog mora, Huni poeli da se kreu ka zapadu, pa sve do smrti Atiline 453.

15

zari i bile su ranijeg datuma od njihovih uobiajenih, etvrtastih zgrada. Oigledno, okrugle kue simbolizuju prelaz sa lako prenosivih atora u obliku kupole na stalna prebivalita, sa nomadskog na sedelaki, bolje reeno, polusedelaki nain ivota Prema arapskim izvorima, Hazari su u svojim gradovima, ak i u glavnom gradu Itilu, ostajali samo preko zime. S dolaskom prolea, pakovali su atore, naputali kue i sa ovcama i stokom kretali u stepe ili razapinjali atore u itnim poljima ili vinogradima. Iskopavanja su, takoe, pokazala da je njihova carevina, u potonjem periodu, osmom i devetom veku, bila opasana sloenim lancem utvrenja koja su, okrenuta ka otvorenoj stepi, titila njene severne granice. Ove tvrave inile su grub polukruni luk od Krima (kojim su Hazari upravljali izvesno vreme) du donjih tokova reke Donjeca i Dona do Volge, dok ih je na jugu titio Kavkaz, na zapadu Crno more a na istoku Hazarsko more" Kaspijsko.' Meutim, severni lanac utvrenja bio je samo unutranji prsten koji je titio stabilno jezgro hazarske zemlje a stvarne granice njihove vladavine severnim plemenima menjale su se u zavisnosti od ratne sree. Na vrhuncu svoje moi kontrolisali su ili ubirali porez od otprilike tridesetak razliitih naroda i plemena koja su nastanjivala prostrane teritorije izmeu Kavkaza, Aralskog mora, Urala, grada Kijeva i ukrajinskih stepa. U narode pod vrhovnom vlau Hazara spadali su Bugari, Burti, Oguzi, Maari, gotske i grke kolonije na Krimu, kao i slovenska plemena u severozapadnim umskim prostranstvima. Van ovih prostranih oblasti, hazarska je vojska napala Gruziju i Jermeniju, u Arapski Kalifat zala ak do Mosula. Reima sovjetskog arheologa M. I. Artamonova:10
* Do dana dananjeg, muslimani, seajui se arapskog straha od napada Hazara, Kaspijsko more, koje je nemirno poput samih nomada i koje zapljuskuje njihovu stepsku zemlju, nazivaju Bahr-ul-Khazar Hazarsko more". (W. E. O. Allen Istorija Gruzijskog naroda, London 1952.)

16

Do devetog veka nijs bilo premca hazarskoj prevlasti severno od Crnog mora i u susednim stepskim i umskim oblastima Dnjepra. Hazari su stolee i po bili vrhovni gospodari june polovine Istone Evrope i predstavljali su moan bedem koji je blokirao uralsko-kaspijski prolaz iz Azije u Evropu. Tokom celog ovog perioda, oni su zadravali nalete nomadskih plemena sa istoka." ' Ako na istoriju velikih nomadskih imperija bacimo pogled iz ptije perspektive, Hazarsko je carstvo, vremenski, po veliini i stepenu civilizacijskog razvoja, negde izmeu Hunske i Avarske imperije koje su mu prethodile, i Mongolske imperije, koja je za njim usledila.

Ali ko su bili ti ljudi - znameniti podjednako po svojoj moi i dostignuima kao i po svom preobraanju u religiju prognanih? Opisi koji su do nas doprli potiu iz njima neprijateljskih izvora, pa se ne mogu uzeti zdravo za gotovo. to se Hazara tie", pie jedan arapski hroniar,11 oni su na severu naseljene zemlje, ka sedmom predelu, a iznad njihovih glava je sazvee Velikog medveda Njihova zemlja je hladna i vlana, pa je njihov ten beo, oi plave, kosa bujna i uglavnom crvenkasta, tela krupna a narav hladna. Njihov opti izgled je divljaan." Posle stolea u kom su ratovali, arapski pisac, oigledno, nije bio veoma naklonjen Hazarima, ba kao ni gruzijski ili jermenski pisci, ije su zemlje, znatno starije kulture , hazarski konjanici esto pustoili. U gruzijskom letopisu, u duhu vekovnog predanja, izjednaeni su sa domainima Goga i Magoga, divljim ljudima".12 Jedan jermenski pisac govori o stranom mnotvu Hazara drskih, irokih lica, bez trepavica i duge, kao kod ena, rasputene kose". Na kraju, arapski geograf Istahri,m jedan od glavnih arapskih izvora, kae: Hazari ne lie na Turke. Crnokosi su i dve ih je vrste: takozvani Kara-Hazari (crnn Haza17

ri) crnomanjasti su kao Indijci, a drugi su, Ak-Hazari, beloputi i izrazito lepi." Ovo je laskavije, ali samo poveava pometnju. Jer, Turci su imali obiaj da o vladajuim klasama ili klanovima govore kao o belima", a o niim slojevima kao o crnima". Zbog toga nema razloga za verovanje da su beli Bugari" bili belji od crnih Bugara" ili da su beli Huni" (Eftaliti), koji su u petom i estom veku napadali Indiju i Persiju, bili svetlije puti nego druga hunska plemena koja su napadala Evropu. Istahrijevi napisi o tamnoputim Hazarima, kao i dela njegovih kolega, nastala su na osnovu uvenja i legendi, a mi ni danas ne znamo ita vie o fizikom izgledu Hazara ili o njihovom etnikom poreklu. Na poslednje pitanje moe se odgovoriti jedino maglovito i uopteno. Ali podjednako je frustrirajua i potraga za poreklom Huna, Alana, Avara, Bugara, Maara, Bakira, Burta, Sabira, Uigura, Saragura, Onogura, Utigura, Kutrigura, Tarniaka, Kotragara, Habara, zabendera, Peenjega, Oguza, Kumana, Kipaka i desetine drugih plemena ili naroda koji su na tom popritu migracija u vreme Hazarske carevine bili na istoj vrteci. ak ni poreklo Huna, o kojima znamo znatno vie, nije izvesno. Njihovo je ime oito izvedeno iz kineske rei Hiungnu koja oznaava ratnike nomade uopte, dok su drugi narodi Humina nazivali, ne pravei ikakvu razliku meu njima, svakovrsne putujue horde, ukljuujui i ve pomenute bele Hune", Sabire, Maare i Hazare.' U prvom veku n. e. Kinezi su svoje neprijatne hunske susede proterali ka zapadu, pokrenuvi tako jednu od onih lavina koje su vekovima povremeno tutnjale od Azije ka zapadu. Od petog veka naovamo, mnoga od plemena koja su se kretala ka zapadu, nazivana su uopteno Turci". Ime koje je, kako se pretpostavlja, takoe kineskog porekla (i po svemu sudei izvedeno iz naziva nekog
' Znimljivo je zapaziti da su izraz Hun" Britanci u Prvom ovetskom ratu koristili u istom peorativnom smislu, dok su u mojoj rodnoj Maarskoj, ake uili da se s patriotskim ponosom dive slavnim hunskim praocima". Jedan ekskluzivni veslaki klub u Budimpeti zvao se Hunia", a Atila je jo uvek veoma popularno ime.

18

brda ) kasnije se odnosilo na sva plemena iji jezici imaju izvesne zajednike karakteristike i pripadaju turskoj" jezikoj grupi. Otud se izraz turski", u smislu u kojem su ga koristili srednjovekovni pisci, a esto i moderni etnolozi, odnosi pre svega na jezik, a ne na rasu. U tom smislu Huni i Hazari bili su turski" narod.' Pretpostavlja se da je jezik Hazara bio uvaski, dijalekat turskog jezika jo uvek iv u Autonomnoj uvakoj Sovjetskoj Republici, izmeu Volge i Sure. Za uvaski narod veruje se, zapravo, da potie od Bugara koji su govorili dijalektom slinim hazarskom. Ali sve su ove veze prilino blede i zasnivaju se na manje ili vie proizvoljnim zakljucima orijentalnih filologa. Sve to sa sigurnou moemo rei bilo bi da su Hazari tursko" pleme koje se pojavilo iz azijskih stepa, verovatno u petom veku nae ere. Poreklo naziva Hazar i savremenih izvedenica iz njega poteklih, takoe je predmet veoma umnih spekulacija. Najverovatnije je ta re izvedena iz turskog korena gaz (lutati) i znai jednostavno nomad". Od veeg su znaaja za nestrunjaka neke njene, navodne, savremene izvedenice, meu njima ruski Kozak i maarski Husar - obe u znaenju ratobornog konjanika," kao i nemaki Kecer - jeretik, tj. Jevrejin. Ako su ove izvedenice tane, ukazuju na to da su Hazari znatno uticali na matu raznolikog puka u srednjem veku.

Neki persijski i arapski letopisi privlana su kombinacija legende i tra-rubrike. Mogu poeti priom o nastanku kosmosa, a zavriti najgorim ogovaranjima. Tako Jakubi, arapski istoriar iz devetog veka, poreklo Hazara prati ak do Jafeta, treeg Nojinog sina. U knjievnosti se ova veza sa Jafetom esto pominje, dok
' Ali ne i Maari iji jezik pripada ugro-finskoj jezikoj grupi. " Husar je verovatno preko srpskohrvatskog izveden iz grkih na-ziva za Hazare.

19

ih druge legende povezuju sa Avramom ili Aleksandrom Velikom. Jedno od najranijih verodostojnih pominjanja Hazara javlja se u sirijskom letopisu Zaharija Retora' iz sredine estog veka. Hazari se pominju u spisku naroda koji su naseljavali oblast Kavkaza. Drugi izvori ukazuju na to da se o njima znalo jo ceo vek ranije i da su bili blisko povezani sa Hunima. 448. godine vizantijski car Teodosije II poslao je Atili svoje izaslanike meu kojima je bio i uveni govornik po imenu Priskus. On je podrobno beleio ne samo tok diplomatskih pregovora, ve i mnogo o dvorskim spletkama i zbivanjima u Atilinoj raskonoj dvorani za goste. Bio je, u stvari, izvanredan pisac tra -rubrika , ali su njegovi zapisi jo uvek jedan od osnovnih izvora saznanja o obiajima i navikama Huna. Ali Priskus pominje i Hunima podreen narod koji naziva Akazirima - verovatno su to Ak-Hazari ili beli" Hazari (za razliku od crnih" Kara-Hazara)". Vizantijski je car, kae Priskus, pokuao da ovaj ratniki narod pridobije na svoju stranu, ali ponueno mito gramzivi hazarski poglavar po imenu Karidah nije smatrao dovoljnim, pa je ostao veran Hunima. Atila je porazio poglavare koji su bili Karidahovi suparnici, postavio ga je za jedinog vladara Akazira i pozvao da poseti njegov dvor. Karidah mu se beskrajno zahvaljivao na pozivu ali je na kraju rekao da bi smrtniku bilo suvie teko da pogleda boga u lice. Jer kao to ne moe gledati u sunce bez posledica, oveku je jo tee da u lice gleda najveeg boga." Atila je sigurno bio zadovoljan ovakvim odgovorim, jer je Karidaha zadrao na vlasti.
To je zapravo delo anonimnog kompilatora nazvano po rannjem grkom istoriaru iji rad kompilacija ukratko prikazuje. ** Vek kasnije, Akazire" kao ratniki narod pominje i Jordanes. veliki gotoki istoriar, a takozvani Geograf iz Ravene" izjednaava ih sa Hazarima. S tim se slae veina savremenih strunjaka (uzev Makarta, mada treba videti kako Danlop pobija njegove stavovs). Kassl. na primer, ukazuje na to da Priskusov izgovor i nain pisanja odgovaraju jermenskom i gruzijskom: Hazir.

20

Priskusovi zapisi potvruju da su sredinom petog veka na evropskoj sceni Hazari bili narod pod vrhovnom vlau Huna, i da se, zajedno sa Maarima i drugim plemenima, mogu smatrati jednim od kasnijih izdanaka Atiline horde.

Slom Hunske carevine posle Atiline smrti, u Istonoj je Evropi ostavio za sobom prazninu kojom su ponovo, od istoka ka zapadu, u talasima nadirale nomadske horde, meu kojima su se isticali Uiguri i Avari. ini se da su tokom najveeg dela ovog perioda Hazari bili sreno zabavljeni pljakanjem bogatih trans-kavkaskih oblasti Gruzije i Jermenije i prikupljanjem dragocenog plena. U drugoj polovini estog veka, postali su dominantna sila meu plemenima severno od Kavkaza. Neka od tih plemena - Sabiri, Saraguri, Samandari, Balancari i dr. - od tada se vie ne pominju poimenino u izvorima : Hazari su ih potinili ili asimilovali . Najei su otpor, oigledno, pruili moni Bugari. Ali i oni su slomljeni i potueni (oko 641), to je uslovilo cepanje ovog naroda na dva dela: neki su krenuli na zapad, prema Dunavu, u oblast sadanje Bugarske, a drugi na severoistok, prema srednjoj Volgi, ostavi tako i dalje pod vrhovnom vlau Hazara. Tokom ove pripovesti esto emo pominjati i Bugare sa Dunava, a tako i one sa Volge. Ali pre nego to e osnovati suverenu dravu, Hazari su pripravniki sta morali da odslue pod drugom kratkovenom silom, tzv. Zapadno-turskim carstvom ili Turkutskom kraljevinom. Bio je to savez plemena, pod vlau Kagana ili Hagana/ iju e titulu kasnije usvojiti i hazarski vladari. Prva turska drava, ako je tako uopte moemo nazvati, trajala je jedno stolee (oko
* Ili Kakana ili Hakana ili akana i tsl. Orijentalisti su veoma osetljivi u pogledu pravilnog pisanja (videti Prilog 1). Ja u se drati Kagana. S obzirom na to da najmanje smeta zapadnjakom uhu. Meutim, h" u Hazar, u optoj je upotrebi.

21

550-650), a potom se raspala gotovo bez traga. Meutim, tek po osnivanju ove kraljevine , naziv Turci" ko rien je da oznai poseban narod, za razliku od drugih naroda koji su govorili turskim jezikom, kao to su bili Hazari i Bugari." Hazari su najpre bili pod hunskim, a potom pod turskim starateljstvom. Kada je, sredinom sedmog veka, pomraena turska mo, na njih je doao red da upravljaju Kraljevinom Severa", kako su je zvali Persijanci i Vizantinci. Prema jednom predanju,15 u palati velikog persijskog cara Husrava (Chosroes) Anusirvana (Blagoslovenog) tri su zlatna gostinska prestola bila predviena za vizantijskog, kineskog i hazarskog vladara. Ovi mu vlastodrci nisu doli u dravnu posetu, a zlatni prestoli, ako su i postojali, bili su iskljuivo simbolini . Ali , istinita ili izmiljena , ova se pria dobro uklapa u zvanini izvetaj cara Konstantina o trostrukom zlatnom peatu koji je carska kancelarija namenila hazarskom vladaru.

Tako su tokom prvih nekoliko decenija sedmog veka, neposredno pre muslimanskog uragana koji se podigao iz Arabije, Srednjim Istokom vladale tri sile: Vizantija, Persija i Zapadno tursko carstvo. Prve dve meusobno su ratovale, s povremenim prekidima, gotovo ceo vek i inilo se da su obe pred slomom. Kako se kasnije pokazalo, Vizantija se oporavila, pred Persijskim carstvom bila je brza propast, a vreme Hazara tek je nastupalo. Nominalno, jo uvek pod vrhovnom vlau Zapadnog turskog carstva, bili su unutar njega delotvorno najjaa sila, i ubrzo e ga i naslediti. Zato je 627. godine, pripremajui se za odluujuu bitku protiv Persije, rimski car Iraklije sklopio prvi u nizu vojnih saveza sa
' Meutim, Turci" se i dalje, bez razlike odnosilo na sva stenska nomadska plemena, a naziv je korien kao eufemmzam za Varvarin" ili kao sinonim za Hun" to je izazpalo mnoge zabune u tumaei.)' drevnih izvora.

22

Hazarima. Vie je razliitih gledita kada je re o ulozi koju su Hazari imali u ovom, ini se neslavnom, vojnom pohodu, ali su osnovni podaci nesporni. Hazari su irakliju uputili 40.000 konjanika koji su pod vostvom poglavara po imenu Zibe uestvovali u napadu na Persiju, a onda se - verovatno siti oprezne strategije Grka - vratili da opsednu Tiflis. Opsada je bila neuspena, ali su se ve sledee godine ponovo pridruili Iraklijevim snagama, zauzeli gruzijsku prestonicu i vratili se sa bogatim plenom. Gibon je (na osnovu Teofana) slikovito opisao prvi susret rimskog cara i hazarskog poglavara.16 ... Korisnim i asnim saveznitvom sa Turcima,' rimski se car suprotstavio neprijateljskom savezu Husrava i Avara. Na njegov je poziv horda Hazara svoje atore sa ravnica oko Volge preselila u gruzijske planine. Iraklije ih je primio u blizini Tiflisa, a Kan i njegovi dostojanstvenici, ako je verovati Grcima, sjahali su s konja i pali niice na tlo u znak oboavanja Cezarovog purpura. Ovakvom dobrovoljnom vazalskom pokornou i pruanjem dragocene potpore, zasluena su najtoja priznanja i car je svoju dijademu poloio na glavu turskog princa pozdravljajui ga nenim zagrljajem i nazivajui ga sinom. Posle raokone gozbe, darovao je Zibela srebrom i ukraoima, zlatom, draguljima i svilom, koji su se koristili za carskom trpezom, a onda je vlastitom rukom podelio dragulje i nakit svojim novim saveznicima. U tajnom je razgovoru pokazao portret svoje keri Jevdokije i, ponizivi se toliko da varvarinu laska obeavi mu je za vernu i potovanja dostojnu mladu, dobio je pojaanje od etrdeset hiljada konja..." Jevdokija (ili Epifanija) bila je jedina ki Iraklijeva iz prvog braka. Obeanje da e je dati za Turina" jo jednom svedoi o tome koliki je znaaj vizantijski dvor pridavao savezu sa Hazarima. Meutim, do tog braka nije dolo, jer je Zibel umro dok je Jevdokija sa svojom svitom bila na putu k njemu. Teofan dvosmisleno aludi' Pod Turcima, kako se kasnije pokazalo, on podrazumeva Hazars.

23

pa na to da je Zibel svog sina, golobradog deka", predstavio caru kao quid pro quo (zamenu). U drugom slikovitom odlomku iz jermenskog letopisa citirano je neto to bi se moglo nazvati nareenjem o mobilizaciji, koje je hazarski vladar izdao prilikom drugog vojnog pohoda na Persiju: upueno je svim plemenima i narodima (pod vlau Hazara), stanovnicima ravnica i planina, bilo da ive pod krovovima ili pod vedrim nebom, bilo da su im glave obrijane ili kosa dugaka".17 Ovo je prvi nagovetaj heterogenog etnikog mozaika od kojeg je nastalo Hazarsko carstvo. Pravi Hazari" koji su njime upravljali, verovatno su uvek bili u manjini, kao i Austrijanci u Austro-Ugarskoj monarhiji.

Persijska drava nikada se nije oporavila od razornog poraza koji joj je 627. naneo car Iraklije. Dolo je do pobune: cara je pogubio njegov vlastiti sin koji je i sam umro posle nekoliko meseci. Na presto je dovedeno nejako dete i posle deset godina anarhije i haosa, arapska vojska koja se prva pojavila na pozornici dogaaja, sasanidskoj je imperiji zadala konani udarac. Otprilike u isto vreme, Zapadno turski savez raspao se na plemena koja su ga sainjavala. Jedan novi trougao sila zamenio je prethodni: islamski Kalifat, hrianska Vizantija i novonastalo Severno Hazarsko carstvo. Sudbina je htela da ovo poslednje bude izloeno naletima arapskih napada u njihovim prvim fazama i da ravnice Istone Evrope zatiti od osvajaa. U prvih dvadeset godina Hedire (Muhamedovog bega u Medinu 622. godine, otkad poinje arapski kalendar), muslimani su osvojili Persiju, Siriju, Mesopotamiju i Egipat a samo srce Vizantije (dananju Tursku) opkolili su ubojitim polukrugom koji se protezao od Mediterana do Kavkaza i junih obala Kaspijskog mora. Kavkaz je bio golema prirodna prepreka , ali ne manja od
24

Pirineja, i mogla se savladati Darielovim prolazom* ili zaobii Darbandskim tesnacem, du kaspijske obale. Ovaj utvreni tesnac, koji su Arapi nazivali Bab al Abvab, Kapija nad kapijama", bio je neka vrsta istorijske obrtnice preko koje su Hazari i druga pljakaka plemena od pamtiveka napadali zemlje na jugu i opet se povlaili. Sada je doao red na Arape. Izmeu 642. i 652. neprestano su upadali kroz Darbandsku kapiju i prodirali duboko u Hazariju pokuavajui da zauzmu Balandar, najblii grad, i tako obezbede uporite na evropskoj strani Kavkaza. U ovoj, prvoj fazi arapsko-hazarskog ratovanja, Arapi su uvek bivali potueni, a poslednji put 652. godine u velikoj bici u kojoj su obe strane koristile artiljeriju (katapulte i baliste). Poginule su etiri hiljade Arapa, ukljuujui i njihovog zapovednika Abd-al Rahmana ibn-Rabida. Ostali su se razbeali preko planina. Sledeih trideset ili etrdeset godina, Arapi nisu pokuavali da dalje prodru u ovo hazarsko uporite. Njihovi glavni napadi sada su bili usmereni na Vizantiju. Nekoliko su puta" opsedali Carigrad opkoljavajui ga sa zemlje kao i sa mora Da je obru oko prestonice mogao obuhvatiti Kavkaz i Crno more, sudbina Rimske imperije verovatno bi bila zapeaena U meuvremenu su Hazari, potinivi Bugare i Maare, svoj pohod na zapad okonali u Ukrajini i na Krimu. Ali to vie nisu bili nasumini pljakaki upadi radi gomilanja ratnog plena i zarobljenika. To cy bili osvajaki ratovi, a pokoreni narodi prisajedinjavani su carevini pod vrstom vlau monog kagana koji je postavljao guvernere provincija da osvojenim teritorijama upravljaju i ubiru porez. Poetkom osmog veka, hazarska drava bila je dovoljno vrsta, pa je mogla da preduzme ofanzivu na Arape. Sa distance vee od hiljadu godina, period povremenih ratovanja koji je usledio (takozvani Drugi arapski
' Sada nosi naziv Kazbeki prolaz. " 669, 673-678, 717-718

25

rat", 722-737), lii na niz dosadnih epizoda lokalnog znaaja koje su se odvijale po istom, ustaljenom obrascu: hazarska teko oklopljena konjica probija se kroz Darielski prolaz ili Darbandsku kapiju do kalifovih poseda na jugu, a zatim sledi arapski protivnapad kroz isti prolaz ili kapiju, ka Volgi i nazad. U stvari, arapski izvori (mada esto preteruju) govore da je sa obe strane bilo po sto hiljada, pa ak i trista hiljada ljudi to je, verovatno, vojska brojnija od onih koje su otprilike u isto vreme u bici kod Tura odredile sudbinu zapadnog sveta. Ti su se ratovi odlikovali fanatizmom koji prkosi smrti, a o tome dovoljno slikovito govore epizode poput one o hazarskom gradu koji se radije samoubilaki predao vatri, nego neprijatelju, arapskom generalu koji je zatrovao zalihe vode Bab al Abvaba ili ona o tradicionalnom zavetu koji je arapsku vojsku, makar i poraenu, spreavao da se da u beg negonei je da se bori do poslednjeg oveka: U rajske vrtove, muslimani, ne u oganj" - jer radosti raja bile su osigurane svakom muslimanskom vojniku koji pogine u svetom ratu". U jednom su periodu tokom tih petnaest godina vojevanja Hazari pregazili Gruziju i Jermeniju, potpuno porazili arapsku vojsku u bici kod Ardabila (730) i stigli ak do Mosula i Diarbakira, preavi vie od pola puta do Damaska, prestonice Kalifata. Ali novooivljena muslimanska vojska suprotstavila se tom naletu, pa su se Hazari preko planina, povukli odakle su i doli. Sledee je godine Maslamah ibn-Abd-al-Malik, najslavniji arapski general toga vremena koji je nekada zapovedao opsadom Carigrada, zauzeo Balancar i dopro ak do Samandara, drugog velikog hazarskog grada dalje na severu. Ali napadai opet nisu bili dovoljno jaki da podignu stalno uporite, pa su jo jednom morali da se povuku preko Kavkaza. Rimska imperija je odahnula, s olakanjem koje je propraeno jo jednim dinastikim savezom, brakom naslednika prestola i hazarske princeze. Njihov sin, Lav Hazar vladae Vnzantijom. Poslednji arapski vojni pohod koji je predvodio kalif Marvan II, okonan je Pirovom pobedom. Marvan je 26

hazarskom kaganu ponudio saveznitvo, a potom ga iznenada napao kroz oba prolaza. Hazarska vojska, koja nije mogla da se oporavi od poetnog oka, povukla se ak do Volge. Kagan je bio primoran da moli za sporazum, a Marvan je, kao to je uobiavao i u drugim osvojenim zemljama, od kagana zahtevao da se preobrati u pravu veru". Kagan se povinovao, ali je njegovo obraenje u islam bilo puko pretvaranje, jer ova epizoda nikada vie nije pomenuta ni u arapskim, ni u vizantijskim izvorima za razliku od trajnih posledica koje je imalo utvrivanje judaizma kao dravne religije, nekoliko godina kasnije.' Zadovoljan postignutim rezultatima, Marvan se oprostio od Hazarije i vratio svoju vojsku u Transkavkaziju, ne ostavivi za sobom kakvo vojno utvrenje, guvernera ili upravni aparat. tavie, ubrzo potom eleo je da sa Hazarima sklopi drugi savez protiv pobunjenih plemena na jugu. Hazari su se izvukli za dlaku. Razlozi koji su Marvana nagnali na tu tobonju velikodunost mogu se samo nagaati - kao i tota drugo u vezi sa ovim udnovatim poglavljem istorije. Moda su Arapi shvatili da za razliku od relativno civilizovanih Persijanaca, Jermena ili Gruzijaca, ovim divljim varvarima sa severa ne moe upravljati muslimanski marionetski princ sa jednim malim vojnim garnizonom. Jer, Marvanu je bio potreban svaki ovek njegove vojske kako bi savladao pobunjenike u Siriji i drugim delovima Omajadskog kalifata koji se raspadao. Sam Marvan bio je vrhovni zapovednik u graanskim ratovima koji su usledili i 744. postao poslednji omajadski kalif (ubijen je samo est godina kasnije a Kalifat je preuzela dinastija Abasida). Imajui sve to u vidu, Marvan jednostavno nije bio u situaciji da svoje snage iscrpljuje daljim ratovanjem protiv Hazara Morao se zadovoljiti lekcijom koju im je dao i time to ih je odvratio od daljih upada preko Kavkaza Tako je obuhvatni manevar gigantskih razmera, koji su Arapi preduzeli preko Pirineja na zapadu i preko Kav* Preobraenje se verovatno odigralo oko 740. - videti dalji tekst.

27

kaza u Istonoj Evropi, otprilike istovremeno osujeen na oba kraja. Kao to su Franci Karla Martela spasli Galiju, Hazari su spasli istone prilaze Volgi, Dunavu i samom Istonom Rimskom Carstvu. Napokon, bar se u ovome potpuno slau sovjetski arheolog i istoriar Artamonov i ameriki istoriar Danlop kog sam ve citirao kad je bilo rei o tome da bi bez Hazara Vizantiju, uporite evropske civilizacije na Istoku, nadmudrili Arapi", a istorija mogla krenuti i drukijim tokom. Artamonov je istog miljenja:18 Hazarija je u Istonoj Evropi bila prva feudalna drava koja se mogla meriti sa Vizantijskim carstvom i Arapskim kalifatom... Jedino zahvaljujui snanim napadima Hazara koji su nalete arapske vojske skretali na Kavkaz, Vizantija je uspela da joj se odupre..." Najzad, profesor ruske istorije na Oksfordskom univerzitetu, Dimitri Obolenski,19 kae: Glavni je doprinos Hazara svetskoj istoriji , bio u tome to su uspeno odbranili od arapskog pohoda na sever liniju Kavkaza." Marvan je bio ne samo poslednji arapski general koji je napadao Hazare ve i poslednji kalif koji je sledio ekspanzionistiku politiku koja, bar u teoriji, tei idealu da islam zavlada celim svetom. Dolaskom abasidskih kalifa, osvajaki ratovi prestaju, oivljeni uticaj stare persijske kulture stvorio je blau klimu i u vreme Haruna al Raida rasplamsao sjaj Bagdada 8 Posle dugotrajnog zatija izmeu prvog i drugog arapskog rata, Hazari su bili umeani u jednu od najmranijih epizoda u istoriji Vizantije, karakte-ristinu i za vreme u kom se odigrala po ulozi koju su Hazari u njoj imali. 685. godine Justinijan P, Rinotmet, u svojoj esnasstoj godini, seda na presto Istonog Rimskog Carstva.
28

Gibon je, na sebi svojstven nain, ivo ocrtao mla diev portret:20 Njegovs su otrasti bile snans a razum slab i bio je zatrovan besmisleiim ponosom... Njegovi su omiljeni ministri bila dva stvorenja ni najmanje podobna da pobude ljudske naklonosti - jedan evnuh i jedan svetenik prvi je biem dovodio u red carevu majku, a drugi js neuredne poreske platie veao naglavce, nad tihom vatrom koja se dimila." Posle deset godina nepodnoljivog bezakonja, dolo je do pobune, a novi je car, Leontije, naredio da Justinijan bude osakaen i prognan.21 Amputacija nosa, a moda i jezika, nestruno je izvedena. Zgodnom gipkou grkog jezika odmah mu je nadenuto ime Rinotmet (otseenog nosa) i unakaeni tiranin prognan je u Herson na tatarskom Krimu, usamljeno mestace gde su se ito, vino i ulje uvozili kao luksuzna roba iz inostranstva."' U toku izgnanstva u Hersonu, Justinijan je neprekidno kovao planove o povratku na presto. Tri godine kasnije shvatio je da mu izgledi rastu, jer je i Leontije zbaen sa vizantijskog prestola a takoe je ostao i bez nosa. Justinijan je iz Hersona pobegao u Daros, grad na Krimu kojim su upravljali Hazari, i tamo se susreo sa hazarskim kaganom, carem Busirom ili Bazirom. ini se da je kagan jedva ekao priliku da zagrize slasni kola vizantijske dinastike politike, jer je odmah sklopio savez sa Justinijanom i svoju mu sestru dao za enu. Ta je njegova sestra - koja se pokrstila, dobila ime Teodora i kasnije po propisu bila krunisana - po svemu sudei bila jedina pristojna osoba u ovom nizu prljavih spletki i iskreno je volela svog beznosog supruga (koji
* Kazna odmerena Justinijanu smatrana je y stvari milosrdnom: Opta je tenja tog perioda bio humaniji krivini zakon pa je smrtna kazna zamenjena sakaenjem - odsecanje ruke (za krau) ili nosa (za preljubu i dr.) bili su najei oblicn ove kazne. Vizantijski vladari imali su, takoe, obiaj da osleps opasne suparnike, velikoduno im poklanjajui ivot.

29

je bio tek u ranim tridesetim godinama). Brani par i njihovi sledbenici premeteni su u Fanagoriju (dananji Taman), grad na istonoj obali Kerkog tesnaia, iji je guverner bio Hazar. Tu su se pripremali da upadnu u Vizantiju uz pomo hazarske vojske, kako je, tobo, car Busir obeao. Ali izaslanici novog cara, Tiberija III, ubedili su Busira da promeni miljenje ponudivi mu bogatu nagradu u zlatu ako Justinijana, ivog ili mrtvog, izrui Vizantincima. Kralj Busir je, kako je dogovoreno, dvojici svojih slepih pristaa, Papaceusu i Balgitresu, naredio da umore njegovog zeta. Ali, verna Teodora, nauvi neto o ovoj zaveri, na vreme je upozorila mua. Justinijan je Papacesa i Balgitresa pozvao ponaosob u svoje odaje i zadavio ih, jednog po jednog. Potom je brodom, preko Crnog mora uplovio u ue Dunava i sklopio savez sa jednim monim bugarskim plemenom. Njihov kralj, Tarvel, pokazao se pouzdanijim od hazarskog kagana, jer je 704. snabdeo Justinijana sa 15.000 konjanika za napad na Carigrad. Posle deset godina , Vizantinci su ili zaboravili mranije strane Justinijanove nekadanje vladavine ili su tadanjeg vladara smatrali jo gorim, pa su se brzo digli protiv Tiberija i na presto vratili Justinijana. Bugarski kralj nagraen je gomilom zlatnog novca koju je merio svojim skitskim biem", pa se vratio kui (da bi svega nekoliko godina docnije opet zaratio sa Vizantijom). Justinijanova druga vladavina (704-711) pokazala se ak gorom od prethodne : Sekiru, ue i spravu za muenje smatrao je jedinim znamenjima kraljevskog dostojanstva."22 Postao je uneravnoteen, opsednut mrnjom prema stanovnicima Hersona, grada u kojem je proveo najvei deo gorkih godina svoga izgnanstva, i na kraju je na njega poslao vojsku. Neki od vodeih graana Hersona ivi su spaljeni, drugi su zadavljeni, a mnogi su zarobljeni, ali kao da to nije bilo dovoljno da utai Justinijanovu e za osvetom, jer je poslao i drugu vojsu sa nareenjem da sravni grad sa zemljom. Meutim, ovoga je puta njegove trube zaustavila mona hazarska vojska, a Justinijanov izaslanik na Krimu, izvesni Vardan, pro30

menio je stranu i pridruio se Hazarima. Obeshrabrene vizantijske trupe, pogazivi zakletvu na vernost datu Justinijanu, proglasile su Vardana za cara po imenu Filipik. Ali poto je Filipik bio u rukama Hazara, pobunjenici su kaganu morali da plate bogat otkup za svog novog cara. Kada se pobunjena vojska vratila u Carigrad, Justinijan i njegov sin su smaknuti, a Filipik, slavljen kao oslobodilac, seo je na presto - sa kog e ga, nekoliko godina kasnije, svrgnuti i oslepeti. Ova surova pria pokazuje koliko su u to doba Hazari uticali na sudbinu Istonog Rimskog Carstva, nezavisno od uloge koju su imali branei kavkasko uporite od muslimana. Vardan-Filipik bio je car kojeg su proizveli Hazari, a Justinijanovu vladavinu terora okonao je njegov urak, hazarski kagan. Da citiramo Danlopa: Nije preterivanje kada se kae da je u to vreme kagan praktino mogao da Grkoj imperiji da novog vladara."23

Sa hronoloke take gledita, sledei dogaaj trebalo bi da bude preobraenje Hazara u judaizam, oko 740. godine. Ali da bi ovaj znaajan dogaaj mogao biti sagledan u pravoj svetlosti, potrebno je imati bar grubu predstavu o navikama, obiajima i svakodnevnom ivotu Hazara pre preobraenja. Naalost, o tome nema ivopisnih izvetaja oevidaca, kao to je bio Priskusov opis Atilinog dvora. Raspolaemo samo kazivanjima iz druge ruke i kompilacijama vizantijskih i arapskih hroniara koje su prilino grube i nepotpune - sem u dva izuzetka Prvi je pismo koje je, tobo, napisao hazarski car o kojem e vie rei biti u drugom poglavlju. Drugi je putopis Ibn Fadlana, pronicljivog arapskog putnika koji je, poput Priskusa, bio lan diplomatske misije koja je sa jednog civilizovanog dvora upuena varvarima sa severa Taj dvor bio je dvor kalifa al Muktadira, a diplomatska je misija iz Bagdada, kroz Persiju i Buharu, putovala u 31

zemlju Bugara sa Volge. Zvanini povod za ovu pompeznu ekspediciju bio je poziv bugarskog kralja koji je kalifa molio (a) da mu poalje uitelje vere kako bi svoj narod obratio u islam i (b) da mu izgradi utvrenje zahvaljujui kojem e moi da se suprotstavi svom vrhovnom gospodaru, caru Hazara. Taj poziv - besumnje dogovoren prethodnim diplomatskim kontaktima - bio je prilika i da se, propovedanjem Kurana i velikim bakiima u zlatu, odobrovolje i pridobiju razna turska plemena koja su ivela na teritorijama kroz koje je misija trebalo da proe. Ovako poinje kazivanje naeg putnika:' Ovo je knjiga Ahmada ibn-Fadlana ibn-al-Abasa, ibnRaida,' ibn-Hamada, dunosnika u slubi (generala) Muhameda ibn-Sulajmana, ambasadora (kalifovog) al Muktadirovog, upuenog kralju Bugara, u kojoj on pripoveda o onome to je video u zemlji Turaka, Hazara, Rusa, Bugara, Bakira i drugih, o njihovim razliitim verama, o istorijama njihovih kraljeva i njihovom ponaanju u mnogim oblastima ivota. Pismo kralja Bugara stiglo je do zapovednika pravovernih, al Muktadira. U njemu je kralj molio kalifa da mu poalje nekoga ko he ga uputiti u veru, upoznati ga sa zakonima iolama i izgraditi mu camiju i propovedaonicu kako bi mogao da ispuni svoju misiju, preobraenje naroda irom svoje zemlje. Takoe, preklinjao je kalifa da mu izgradi tvravu koja e ga braniti od neprijateljskih kraljeva." Sve to je kralj zatraio, kalif je odobrio. Ja sam bio izabran da kralju proitam kalifovu poRUku, da mu predam kalifove poklone i da nadgledam rad uitelja i tumaa zakona... (Slede neki detalji o finansiranju misije i imena uesnika.) I tako smo krenuli, u etvrtak, 11 safara godine 309 (21. jun 921) iz Grada Mira (Bagdad, prestonica Kalifata)."
Sledei citati zasnovani su na tekstu koji je sa arapskog na nemaki preveo Zeki Validi Togan i engleskom prevodu izvoda kojn su nainili Blejk i Fraj. Oba su prevoda parafrazirana radn bol,eg razumevanja. " Kako pokazuju kasniji pasusi, od cara Hazara.

32

Datum ove ekspedicije, kako se zapaa, mnogo je docniji nego dogaaji opisani u prethodnom delu. Ali to se tie obiaja i ustrojstva hazarskih paganskih suseda, to verovatno ne menja mnogo na stvari. Ma koliko letimian bio uvid u ivot nomadskih plemena, stiemo bar neku predstavu o tome kakav je mogao biti ivot Hazara tokom tog ranijeg perioda - pre obraenja - dok su bili poklonici oblika amanizma, slinog onome koji su njihovi susedi jo uvek sledili u vreme Ibn Fadlana. Putovanje je teklo sporo i nezanimljivo sve dok misija nije dospela do Hvarizma, granine pokrajine Kalifata, juno od Aralskog mora. Guverner te pokrajine pokuao je da zaustavi dalje kretanje misije, tvrdei da izmeu njegove zemlje i kraljevine Bugara ivi na hiljade nevernikih plemena koja e ih zasigurno poubijati. U stvari, njegov pokuaj da zanemari kalifovo uputstvo da propusti misiju, bio je moda motivisan neim drugim: shvatio je da je misija indirektno uperena protiv Hazara sa kojima je odravao uspene trgovinske i prijateljske odnose. Na kraju je, meutim, morao da popusti i dozvoli misiji da produi put Gurganja na uu AmuDarije. Tu su, zbog estoke hladnoe, kojoj mnogi arapski putnici pridaju veliku vanost u svojim pripovedanjima, ostali da prezime tri meseca:
Reka je bila zaleena tri meseca, a mi smo posmatrali okolinu i pomiljali da se pred nama otvaraju kapije ledenog pakla. Video sam da su zbog zime pijace i ulice bile sasvim puste... Jednom, kada sam vraajui se iz kupatila stigao kui, primetio sam da mi se brada zamrzla u grudvu leda i morao sam da je otkravim pored vatre. Nekoliko dana proveo sam u kui koja se nalazila unutar druge kue (skup kua?) i u kojoj je bio razapet turski ojani ator . Leao sam u atoru, umotan u odeu i krzna, ali i pored toga obrazi su mi se esto ledili na jastuku..." Sredinom je februara ojuilo . Misija se pri druila monom karavanu od 5.000 ljudi i 3.000 tegleih ivotinja kako bi prela severne stepe , pa je nabavila
33

i potrebne zalihe: kamile, amce od kamilje koe za prelazak reka, hleb, proso i zainjeno meso za tri meseca. Domoroci su ih upozorili na jo stranije hladnoe na severu i posavetovali ih kakvu odeu da odenu: Tako je svako od nas obukao kurtak (potkoulja), preko njega vuneni kaftan, onda buslin (kaput postavljen krznom), pa burku (krzneni kaput) i krzneiu kapu ispod koje su nam virile samo oi, obian par donjih gaa, zatim jedan par postavljenih, pa preko toga pantalone, kune papue od kajmuta (gruba koa), a preko n>ih izme. I kada bi neko od nas uzjahao kamilu, nije vie bio u stanju ni da se pomeri od tolike odee." Iban Fadlanu, Arapinu istananog ukusa, nisu se dopali ni klima, a ni narod Hvarizma: U pogledu jezika i konstitucije, najodvratniji su od svih ljudi. Jezik im lii na kretanje vorka. Na dan puta nalazi se selo po imenu Ardkva iji se stanovnici zovu Kardali - njihov jezik zvui ba kao kreketanje aba." Krenuli su 3. marta i zastali da prenoe u karavansaraju zvanom Zamgan - kapiji teritorije Turaka Oguza. Od tog mesta pa nadalje, misija se kretala tuom zemljom poverivi svoju sudbinu svemonom i uzvienom Bogu" . Tokom jedne od estih snenih oluja, Ibn Fadlan je jahao pored jednog Turina koji se alio: ta to Gospodar eli od nas? Ubija nas hladnoom. Kad bismo samo znali ta je to to eli, dali bismo mu." Ibn Fadlan mu je rekao : Sve to eli jeste da vi ljudi kaete: Nema Boga do Alaha" Turin se nasmeja: Kad bismo znali da je tako, rekli bismo." Mnogo je jo slinih zgoda o kojima pripoveda Ibn Fadlan, ne uvaavajui nimalo slobodu duha koju odraavaju. Izaslanik bagdadskog dvora nije umeo da ceni ni to to pripadnici nomadskih plemena u sutini preziru vlast. Sledea epizoda takoe se odigrala u zemlji monih Turaka Oguza koji su Hazarima plaali danak i, prema nekim izvorima sa njima bili u bliskoj vezi:24
34

Sledeeg jyipa susreo 'nas je jedan Turin Bio je runo graen, aljkavog izglsda, ogavnog ponaanja, prostak po prirodi . Kretali smo se kroz kiu koja je pljutala. Onda je rekao: 'Stoj.' Cso karavai od 3.000 ivotinja i 5000 ljudi se zaustavio. Rskao je: 'Niko ivi ne moe dalje.' Stali smo povinujui se njegovom nareenju.' Tada smo mu rekli: 'Mi smo prijatelji Kudarkina (Potkralj).' Poeo je da se smeje: 'Ko je to Kudarkin? Serem mu se na bradu.' Dodao je: 'Hleba.' Dao sam mu nekoliko vekni hleba. Uzeo ih je i rekao: 'Nastavite put. Saalio sam se na vas'."

Demokratski metodi koje su Oguzi primenjivali u donoenju odluka jo vie su zaprepastili predstavnika teokratije, koja slepo potuje vlast:
Oni su nomadi, a atori su im od oje. Zadravaju se na jednom mestu neko vreme, a onda idu dalje. Njihovi atori su, po obiaju nomada, posvud razasuti. Premda vode teak ivot, ponaaju se poput magaraca koji su se izgubili. Nemaju vere koja bi ih povezivala sa bogom, niti se rukovode razumom. Niemu se ne klanjaju. Umesto toga, svoje poglavare zovu gospodarima. Kada neki od njih trai savet svoga poglavara, pita: 'O gospodaru, ta da uinim sa ovim ili onim?' O toku akcije koju e preduzeti odluuju savetujui se meusobno, ali iako su neku meru usvojili i spremni su da je sprovedu, ak i najbedniji i najnii meu njima moe da je ospori."

Pravila seksualnog ponaanja Oguza i drugih plemena bila su neobina meavina liberalizma i divljatva:
Njihove ene ne nose zarove ni pred svojim ljudima ni pred tuincima, niti bilo koji deo svoga tela pokrivaju pred svetom. Jednog dana doli smo u kuu nekog Oguza i posedali unaokolo. Bila je tu i njegova ena. Dok smo razgovarali, ena je razotkrila intimne delove tela i poela da se ee . Svi smo to videli . Pokrili smo lica i rekli: Tospode, oprosti mi.' Mu se nasmsjao i rekao tumau: 'Objasni im da se pred njima otkrila ka* Oigledno, voe ovog velikog karavana morale su, po svaku cenu, izbei sukob sa plemenom Oguza.

35

ko bi mogli da je vide i da se obuzdaju, jer je ne mogu dobiti. To je bolje nego da je sve pokriveno, a ipak dostupno.' Preljuba im je strana pa, ipak, ako otkriju da je neko preljubnik, raopolute ga. To ine tako to primaknu grane dva drveta, priveu ga za njih, a onda ih puste, pa vezani ovek biva rastrgnut." He kae da li su na isti nain kanjavane i zabludele ene. Kasnije, kada govori o Bugarima sa Volge, opisuje jo jedan podjednako divlji metod raspoluivanja preljubnika primenjivan i na mukarce i na ene. Ipak, primeuje sa zaprepaenjem, Bugari oba pola, kupaju se goli u rekama i ne stide se svojih nagih tela, kao ni Oguzi. to se tie homoseksualnosti - koja je u arapskim zemljama sama po sebi razumljiva - Ibn Fadlan kae da je Turci smatraju uasnim grehom". Ali u jedinoj zgodi koju kazuje kako bi potkrepio svoju tvrdnju, zavodnik golobradog momka" izvukao se uz kaznu od 400 ovaca. Naviknut na raskona bagdadska kupatila, na putnik nikako nije mogao da pree preko prljavtine Turaka. Oguzi se ne peru ni posle velike, ni posle male nude, niti se kupaju posle izbacivanja semene tenosti, a ni u drugim prilikama Odbijaju bilo kakvu vezu sa vodom, naroito zimi..." Kada je vrhovni zapovednik Oguza skinuo svoj skupoceni ogrta od brokata da bi obukao novi, koji mu je misija poklonila, primetili su da mu je donje rublje izjedeno od prljavtine, jer njihov je obiaj da deo odee koji nose uz telo, ne skidaju sve dok se ne raspadne". Drugo tursko pleme, Bakiri, brije brade i jede vai. Nalaze ih u naborima svog donjeg rublja i krckaju zubima". Jednom prilikom, dok je Ibn Fadlan posmatrao nekog Bakira kako to ini, ovaj je primetio: Izvrsne su". Sve u svemu, slika nije privlana. Probirljivi putnik gajio je prema varvarima dubok prezir. Ali izazivala ga je samo njihova prljavtina i ono to je smatrao nedolinim izlaganjem tela, dok je prema okrutnosti njihovih kanjavanja i rtvenih obreda bio sasvim ravnoduan. Tako, sasvim nezainteresovano i bez zgraavanja 36

koje inae esto izraava, opisuje kako Bugari kanjavaju za ubistvo: Za njega (prestupnika) naine sanduk od brezovine, stave ga unutra, zakucaju poklopac za sanduk pored kojeg stave tri vekne hleba i posudu sa vodom, pa ga obese izmeu dve visoke motke, govorei: 'Stavili smo ga izmeu neba i zemlje, da bude izloen suncu i kii i da mu boanstvo moda oprosti.' I tako kanjenik visi sve dok ne istrune i vetrovi ge ne oduvaju." Sa slinom uzdranou opisuje i pogrebno rtvovanje stotine konja i stada drugih ivotinja i stravino ritualno ubijanje ruske' robinjice na odru njenog gospodara 0 paganskim religijama malo govori. Ali bakirski kult falusa pobuuje njegovo interesovanje, jer preko tumaa od jednog domoroca trai da mu objasni zbog ega se klanja drvenom penisu i belei njegov odgovor: Jer sam potekao iz neeg slinog i ne znam za drugog stvoritelja." Dodaje da neki od njih (Bakiri) veruju u dvanaest boanstava. Imaju boga za zimu, boga za leto, za kiu, za vetar, za drvee, za oveka, za konja, za vodu, za no, za dan, boga smrti i boga za zemlju. Bog koji obitava na nebu najvei je meu njima, ali savetuje se sa drugima, pa su tako svi zadovoljni onim to ostali ine... Meu njima smo videli grupu koja oboava zmije, jednu koja oboava ribu i jednu koja oboava dralove..." Bugari sa Volge, otkrio je Ibn Fadlan, imaju veoma udan obiaj: Hoe li da se neki ovek iotie otroumnou i znanjem, kau: 'Za ovoga je prikladnije da slui gospodu.' epaju ga, stave mu ue oko vrata i obese na drvo, pa ga tu ostave dok ne istrune..." Komentariui ovaj pasus, turski orijentalista Zeki Validi Togan, neosporni autoritet kada je re o Ibn Fadlanu i njegovom vremenu kae:25 Nema nieg tajanstvenog u okrutnom postupku koji su Bugari primenjivali prema izuzetno pametnim ljudima. On se zasnivao na jednostavnom, trezvenom rezonovanju prosenih graana
' Rusi: vikinki osnipai ramih ruskih nasel.a - vndi d.ti tekst. Poglavljs III.

37

koji su jedino eleli da ive onim ivotom koji su smatrali normalnim - ivotom bez bilo kakvih rizika ili avanture, u kakve bi takav 'genije' mogao da ih odvede." Potom navodi tatarsku poslovicu: Ako previe zna, obesie te, ako si suvie skroman, pregazie te." Zakljuuje da rtvu ne bi trebalo smatrati samo uenom osobom, ve nepokornim genijem, nekim ko je pametan vie nego to treba". To nas vodi uverenju da bi taj obiaj trebalo smatrati nainom na koji se, kanjavan>em nekonformista i moguih inovatora, drutvo brani od promena.' Ali ve nekoliko redaka dalje, daje i drukije tumaenje: Ibn Fadlan ne opisuje samo obino ubijanje suvie pametnih ljudi, nego i jedan od njihovih paganskih obiaja: rtvovanje ljudi. Bogu su na rtvu prinoeni u svakom pogledu izuzetni ljudi. Ovu ceremoniju verovatno nisu izvodili obini Bugari, ve njihovi Tabibi ili vraevi, tj. amani u ijim je rukama, i kod Bugara i kod Rusa, u ime kulta bila vlast nad ivotom i smru. Prema Ibn Rusti, ruski vraevi mogli su da veu ue oko bilo ijeg vrata i obese ga na drvo kako bi prizvali milost boiju. Kada bi sa tim zavrili, govorili su: 'Ovo je bogu na dar'." Moda su u pitanju obe vrste pobuda: Poto je prinoenje rtava potreba, rtvujmo one koji prave problem." Videemo da je i kod Hazara bilo rtvovanja ljudi ukljuujui i ritualno ubistvo cara na kraju njegove vladavine. Moemo da pretpostavimo da su i po mnogo emu drugom obiaji Hazara bili slini obiajima plemena koja opisuje Ibn Fadlan. Naalost, bila mu je uskraena mogunost da poseti prestonicu Hazara i morao je da se osloni na obavetenja koja je prikupio na teritorijama pod hazarskom upravom, a naroito na bugarskom dvoru.
' U prilog ovom argumentu, autor daje turske i arapske citate u originalu, bez prevoda - jedan ruan obiaj, est meu savremenim strunjacima za tu oblast.

38

10 Kalifovoj misiji trebalo je gotovo godinu dana (od 21. juna 921. do 12. maja 922) da stigne do svog odredita, u zemlju Bugara sa Volge. U pravoj liniji put od Bagdada do Volge vodi preko Kavkaza i Hazarije, a da bi ovu drugu izbegli, morali su da naprave ogroman luk oko istone obale Hazarskog mora" (Kaspijsko more). Pa, ak i tako, sve vreme su imali na umu blizinu Hazara i moguu opasnost koja im je od njih pretila. Tokom puta, odigrao se karakteristian dogaaj sa zapovednikom vojske Oguza (onim sa otrcanim donjim rubljem). U poetku su ih Oguzi lepo primili i priredili im gozbu. Ali kasnije, setivi se svojih odnosa sa Hazarima, voe Oguza duboko su se zamislile. Poglavar ih je sazvao da odlue ta im je initi: Najistaknutiji i najuticajniji meu njima bio je Turkhan. Bio je hrom, slep i sakat u jednu ruku. Poglavar im se obratio: 'Ovo su glasonoe kralja Arapa i ne oseam se ovlaenim da ih pustim da idu dalje bez prethodnog dogovora sa vama.' Onda je Turkhan rekao: 'Ovako ta nikada ranije niomo ni uli ni videli. Otkada mi i nai preci na ovoj zemlji ivimo, nijedan sultanov ambasador kroz n>u nije putovao. Bez sumnje, sultan nas obmanjuje. Ove ljude, u stvari, alje Hazarima da ih uzbune protiv nas. Najbolje he biti da ih sve raspolovimo i da prisvojimo svu njihovu imovinu.' Drugi je rekao: 'He, trebalo bi da im oduzmemo imovinu i da ih pustimo da se goli vrate odakle su i doli!' Jo jedan je govorio: 'He, jep hazarski car dri nae ljude kao taoce, poaljimo mu ove kao otkup'." Veali su sedam dugih dana, a Ibn Fadlan i njegovi ljudi plaili su se najgoreg. Na kraju su ih Oguzi pustili, mada nam nije reeno zato. Verovatno je Ibn Fadlan uspeo da ih ubedi da je njegova misija uperena protiv Hazara. Nekad, Oguzi su se, zajedno sa Hazarima, borili protiv jednog drugog turskog plemena, Peenjega, ali odnedavno je meu njima zavladalo neprijateljstvo. Otud taoci koje su Hazari drali. 39

Hazarska pretnja lebdela je u vazduhu tokom celog putovanja misije. Severno od Kaspijskog mora, pre no to su doprli do bugarskog logora, nainili su drugi veliki zaokret, negde pored ua Volge i Kame. Tamo su ih, veoma uznemireni, ekali kralj i voe Bugara. im su zavrene ceremonije i svetkovine, kralj je poslao po Ibn Fadlana, jer je hteo da sa njim razgovara o poslu. Grubim glasom (kao da govori iz bureta"), podsetio je Ibn Fadlana na glavni razlog misije naime, novac koji mu treba dati kako bih mogao da izgradim utvrenje i zatitim se od Jevreja koji su me podjarmili" . Naalost, taj novac - iznos od etiri hiljade dinara nije predat misiji zbog nekih zamrenih birokratskih razloga. Trebalo je da stigne kasnije. Saznavi za to, kralj, osoba upadljivog izgleda, gojazna i krupna", delovao je oajno. Sumnjao je da je misija utajila novac: ta biste pomislili o ljudima kojima je predata suma novca namenjena narodu slabom,- pod opsadom i potlaenom, a ti ljudi novac ipak utaje?" Odgovorio sam: To je zabranjeno, ti ljudi bi bili zli." Upitao je: Da li je to samo vae ili opte niljenje?" Odgovorio sam: To je opte miljenje." Malo pomalo, Ibn Fadlan je kralja ubedio da novac samo kasni,' ali ga nije sasvim umirio. Kralj je neprestano ponavljao da je smisao poziva bio jedino u izgradn.i utvrenja, jer se plaio hazarskog cara", a oigledno je imao mnogo razloga da bude uplaen jer, kako Ibn Fadlan pripoveda: Sina bugarskog kralja hazarski je car drao kao taoca. Hazarskom su caru rekli da bugarski kralj ima ker lepoticu. Poslao je glasnika da je prosi. Bugarski kralj izgovarao se na sve mogue naine ne bi li izbegao da da spoj pristanak. Hazar je poslao drugog glasnika da js otme. Nije mu smetalo to je on Jevrejin, a opa muslimanka. Ali, ona je na njegovom dvoru umrla. Hazar je ponovo po* Novac je, oigledno, posle izvesnog vremena stigao, s obzprom ia to da se vie ne pomilje.

40

slao glasnika i traio drugu ker bugarskog kralja. Ali, ba kada je glasnik stigao, bugarski kralj js svoju Khep na brzinu udavao za svog podanika, askilskog prinpa. Bojao se da he je Hazar odvesti ia oilu, kao i iteny sestru. To je samo no sebi bilo dovoljan razlog da bugarski kralj otpone prepisku sa kalifom i zamoli ga da mu izgradi tvravu, bojei se gneva hazarskog cara." To zvui kao refren. Ibn Fadlan navodi jo i to da je bugarski kralj Hazarima morao da plaa godinji danak: jedno krzno od samurovine po svakom domainstvu u kraljevini. Poto je broj bugarskih domainstava (tj. atora) procenjen na oko 50.000, i poto je bugarska samurovina bila veoma skupocena u celom svetu, bio je to prilian danak.

11
Ono to Ibn Fadlan pria o Hazarima zasniva se, kako je ve ranije pomenuto, na obavetenjima koja je prikupio tokom svog putovanja, a najvie na bugarskom dvoru. Nasuprot pripovedanju nastalom na osnovu ivih linih opaanja, stranice o Hazarima pune su nepouzdanih, suvoparnih informacija i deluju prilino povrno. tavie, izvori njegovih informacija su m pristrasni, jer je netrpeljivost bugarskog kralja prema hazarskom vrhovnom gospodaru razumljiva, a prezir kalifata prema carstvu koje je prihvatilo suparniku religiju nepotrebno je isticati. Pripoveda naglo prelazi na opis hazarskog dvora: Car Hazara, koji nosi titulu kagana, pojavljuje se u javnosti svega jednom u etiri meseca. Zovu ga veliki Kagan. Njegov zamenik je Kagan bek. On zapoveda vojskom, snabdeva je, vodi dravne poslove, pojavljuje se u javnosti i predvodnik je y ratu. Kraljevi susednih zemalja potuju njegova nareenja. Svakog dana pristupa velikom kaganu, pokorno i smerno, bosonog, nosei drveni tai u ruci. Klanja mu se, pali tap i kada ovaj izgori, seda na presto sa careve desne strane. Odmah je za njim no rangu Knd-r kagan, a za ovim Dosigr kagan.
41

Obiaj je da veliki kagan nema nikakvih drutvenih odnosa sa ljudima, da sa njima ne razgovara, da ne dozvoljava da mu se priblii iko osim ovih koje smo upravo pomenuli. Vlast da baca u lande ili oslobaa, izrie kazne i upravlja zemljom, pripada njegovom zameniku, Kagan beku. Jo je jedan od obiaja u vezi sa velikim kaganom da se, kada umre, za njega izgradi velika graevina sa dvadeset odaja i da se u svakoj od njih iskopa grob. Kamenje se lomi sve dok se ne pretvori u prah koji se razastire po podu i prekrije smolom. Ispod te graevine tee velika i brza reka koju skreu na grob, kako ga se nikakav zloduh, ovek, crv, ni gamiua stvorenja ne bi mogla domoi. Poto ga sahrane, onima koji su to uinili odrubljuju glave, kako niko ne bi mogao da sazna u kojoj je odaji njegov grob koji nazivaju 'rajem' i kau: 'Uao je u raj.' Sve odaje zastrte su svilenim brokatom, protkanim zlatnim nitima. Obiaj je da hazarski car ima dvadeset pet ena. Svaka od njih ki je nekog kralja koji mu je vazal. Uzima ih milom ili silom. ezdeset devojaka su njegove milosnice, a svaka je izuzetna lepotica." Ibn Fadlan nastavlja sa prilino matovitim opisom kaganovog harema u kojem svaka od osamdeset pet ena i mislonica ima vlastitu palatu" i jednog slugu ili evnuha koji je, po carevom nareenju, dovodi u njegovu lonicu bre od treptaja oka". Posle nekoliko nejasnih opaanja u vezi sa obiajima" hazarskog kagana (o emu e kasnije opet biti rei), Ibn Fadlan najzad daje neka prava obavetenja o zemlji Hazara: Car ima veliki grad s obe strane reke Itil (Volga). Na jednoj obali ive muslimani, a na drugoj car i njegovi dvorani. Muslimanima upravlja jedan od carevih inovnika koji je i sam musliman. Sudske sporove muslimana koji ive u hazarskom glavnom gradu i sporove trgovaca iz tuine, reava taj inovnik. Niko drugi ne mea se u njihove poslove, niti im sudi." Putopis Ibn Fadlana, bar ono to je sauvano, zavrava se reima:
42

Hazari i ljihon car, opi su Jevreji.' Bugari i svi n>ihovi ousedi iotiljeni su im i prema i>ima se odnoss sa pobonom pokornou. Neki misls da su Gog i Magog Hazari."

12
Ibn Fadlanovu odiseju naveo sam samo donekle, ne toliko zbog oskudnih obavetenja koja prua o samim Hazarima, ve vie zbog svetlosti koju baca na svet koji ih je okruivao, na krajnje varvarstvo ljudi meu kojima su iveli, odraavajui tako njihovu prolost pre preobraenja. Jer, u vreme Ibn Fadlanove posete Bugarima, Hazarija je, u poreenju sa svojim susedima, bila zauujue savremena zemlja. Taj kontrast, oigledan na svim nivoima poev od stanovanja pa do deljenja pravde, potvruju i izvetaji drugih arapskih istoriara." Bugari jo uvek ive isljuivo pod atorima, ukljuujui i njihovog kralja, mada je kraljevski ator veoma velik i prima vie od hiljadu ljudi".26 Sa druge strane, hazarski kagan ivi u zamku nainjenom od peene opeke, a njegove dame u palatama sa krovovima od tikovine".27 Muslimani imaju nekoliko damija, meu kojima je jedna iji se minaret izdie iznad carskog zamka".28 U plodnim oblastima, njihova obraena imanja prostirala su se i na ezdeset ili sedamdeset milja. Bavili su se i vinogradarstvom. Tako Ibn Haukal kae: U Kozr-u (Hazarija) postoji grad po imenu Asmid (Samandar) koji ima tako mnogo vonjaka i vrtova da sva zemlja pod vrtovima i nasadima od Darbanda do Serira pripaZvui kao preterivanje kada se ima u vidu da je u prestonici postojala jedna muslimanska zajednica. Zeli Validi zbog toga js izostavio re svi". Moramo da pretpostavimo da se Hazari" ovde odnosi na vladajuu naciju ili pleme unutar etnikog mozaika Hazarije i da su muslimani uivali pravnu i versku autonomiju, ali ih nisu smatrali pravim Hazarima". Sledee otranics zasnovane su na delima Istahrija, al-Masudija, Ibi Ruste i Ibn Haukala (vidi: Dodatak II).

43

da ovom gradu. Kau da ih ima oko etrdeset hiljada. U mnogima od njih gaji se groe."2' Oblast severno od Kavkaza bila je naroito plodna. 968. godine Ibn Haukal sreo je oveka koji je u njoj boravio posle jednog ruskog napada: Kae da za sirotinju ni u jednom vinogradu ili vrtu nije ostao ni najmanji plod, niti ijedan list na grani... (Ali) zahvaljujui plodnosti njihove zemlje i obilju proizvoda, nee proi ni tri godine, a ona e opet biti kao to je i pre bila ." Kavkasko vino jo uvek je poslastica, a troi se u ogromnim koliinama u Sovjetskom Savezu. Meutim, glavni izvor prihoda carske blagajne bila je trgovina sa drugim zemljama. Na to koliko su zaista bili veliki trgovaki karavani koji su se kretali izmeu Centralne Azije i oblasti Volge i Urala, ukazao je Ibn Fadlan. Setimo se da je u karavanu kojem se kod Gurganija pridruila njegova misija bilo 5.000 ljudi i 3.000 tovarnih ivotinja". ak i ako preteruje, jo uvek je to bio moan karavan i nije nam poznato koliko se takvih u to vreme kretalo. He znamo ni kakvu su robu nosili, mada su tkanine, sueno voe, med, vosak i zaini bili, ini se, najznaajniji. Drugi vaan trgovaki put vodio je preko Kavkaza do Jermenije, Gruzije, Persije i Vizantije. Treu mogunost predstavljao je sve razvijeniji saobraaj ruskih trgovakih brodova koji su niz Volgu plovili do istonih obala Hazarskog mora i prevozei skupocena krzna, veoma traena meu muslimanskom aristokratijom i robove sa severa na pijacu robova u Itilu. Na svu robu, ukljuujui i robove, koja je prelazila preko njegove teritorije, hazarski je vladar nametnuo porez od deset posto. Ako se ovome doda i porez koji su plaali Bugari, Maari, Burti i drugi, jasno je da je Hazarija morala biti napredna zemlja, ali i da je taj napredak veoma zavisio od njene vojne moi i ugleda koji su uivali njeni poreznici i carinici. Osim plodnih oblasti na jugu, pod vinogradima i vonjacima, prirodna bogatstva ove zemlje bila su skromna. Arapski istoriar Istahri kae da je jedini domai izvozni proizvod bilo riblje tutkalo. I ovo je no44

vo preterivanje pa, ipak, stoji injenica da je njihova glavna trgovinska aktivnost bila ponovni izvoz robe donete iz inostranstva. Meu ovom robom, med i vosak za svee posebno su privlaili panju arapskih hroniara. Tako, Mukadasi kae: U Hazariji, ovaca, meda i Jevreja bilo je y ogromnim koliinama."30 Tano je da se u jednom izvoru darbandskom Namahu - pominju rudnici zlata i srebra na hazarskoj teritoriji, ali nije tano utvreno gde su se nalazili. Sa druge strane, neki od ovih izvora pominju da je hazarska roba viena u Bagdadu, a hazarski trgovci u Carigradu, Aleksandriji, pa ak i u dalekoj Samari i Fergani. Znai, Hazarija ni na koji nain nije bila izolovana od civilizovanog sveta. U poreenju sa svojim plemenskim susedima na severu, bila je to kosmopolitska zemlja, otvorena za sve kulturne i religiozne uticaje ipak, ljubomorno je branila svoju nezavisnost od dve svetske verske sile. Videemo da je ovakav stav pripremiO teren za coup de the&tre - ili coup d'&tat - kojim je judaizam postao dravna religija. Umetnost i zanati su, ini se, cvetali, ukljuujui i haute couture. Kada se budui car Konstantin V oenio kerkom hazarskog kagana (vidi napred, deo 1), ona mu je u miraz donela i prekrasnu haljinu koja je na vizantijski daor nainila takav utisak da je prihvaena kao muka obredna odora. Nadenuli su joj ime ciirkion, po princezinom hazarsko-turskom imenu od milja, Cicak ili cvet" (dok nije pokrtena u Irenu). Ovo je", komentarie Tojnbi, blistavi fragment kulturne istorije".31 Kada se druga hazarska princeza udala za muslimanskog guvernera Jermenije, u njenoj je povorci, osim sluga i robova, bilo i deset atora na tokovima, nainjenih od najfinije svile, posrebrenih ili pozlaenih vrata i sa podovima prekrivenim samurovinom. Dvadeset drugih nosilo je njen miraz, zlatne i srebrne posude i druge dragocenosti".32 SZm kagan putovao je y pokretnom atoru koji je bio jo raskonije opremljen i na ijem je vrhu bio zlatni nar.
45

13
Hazarska umetnost, kao i bugarska i maarska, bila je uglavnom imitatorska, po persijsko-sasanidskim uzorima Sovjetski arheolog Bader33 istie ulogu koju su Haza-ri imali u prenoenju srebrnih posuda u persijskom stilu na sever. Neke od naenih posuda, Hazari su, s ob-zirom na njihovu posredniku ulogu, verovatno samo po-novo izvezli. Druge su bile imitacije nastale u hazar-skim radionicama, a njihovi ostaci naeni su u blizi-ni stare hazarske tvrave Sarkel.' Nakit koji je iskopan unutar tvrave bio je lokalne izrade.34 vedski arheolog T. J. Arne pominje ukrasne tanjire, kope i nale naene ak u vedskoj a izraene u Hazariji ili na teritoriji pod njenim uticajem, a inspirisane sasanidskom i vizantijskom kulturom.35 Tako su Hazari bili glavni posrednici u irenju persijske i vizantijske umetnosti meu poluvarvarskim plemenima Istone Evrope. Posle iscrpnog pregleda arheolokih i dokumentarnih svedoanstava (uglavnom iz sovjetskih izvora), Barta zakljuuje: Pljakanje Tiflisa koje su izvrili Hazari, pretpostavlja se u prolee 629. godine, u vezi je sa naom temom... (U vreme okupacije) kagan je poslao nadzornike da nadgledaju izradu proizvoda od zlata, srebra, gvoa i bakra. Takoe su bazari i trgovina uopte, ak i ribolov, bili pod njihovom kontrolom... (Tako su) u toku svojih povremenih kavkaskih vojnih pohoda u sedmom veku, Hazari doli u dodir sa kulturom koja je ponikla iz persijsko-sasanidske tradicije. Prema tome, proizvodi ove kulture dospeli su do naroda iz stepa, ne samo preko trgovine nego i u vidu plena ili ak poreza... Svi tragovi koje smo uporno pratili u nadi da emo otkriti poreklo maarske umetnosti u desetom veku, vodili su nas na hazarsku teritoriju."36
Naalost, Sarkel, najznaajnije hazarsko arheoloko nalazits. poplavila je voda iz akumulacionog jezera novoizgraene hidroslektrane.

46

Poslednje opaanje ovog maarskog naunika odnosi se na sjajne arheoloke nalaze poznate kao Blago Naisentmikloa" - dvadeset tri zlatne posude, poreklom iz desetog veka, naene su 1791. godine u blizini sela pod tim imenom.' Barta istie da figura Princa pobednika" koji vue za kosu jednog zarobljenika, mitoloka scena na poleini zlatnog kraga i are na drugim ukrasnim predmetima pokazuju veliku slinost sa iskopinama iz Novog Pazara u Bugarskoj i onima iz hazarskog Sarkela, jer su i maari i Bugari podue bili pod vrhovnom vlau Hazara. To nas ne iznenauje mnogo, pa nam taj ratnik i ostali predmeti naenog blaga, daju bar neku predstavu o umetnostima u Hazarskom carstvu (persijski i vizantijski uticaj preovlauje, kao to se i moglo oekivati)." Jedna maarska arheoloka kola zastupa miljenje da su zlatari i kujundije koji su u desetom veku radili u Maarskoj bili, u stvari, Hazari.37 Kako emo kasnije videti (vidi .7,8), kada su se Maari 896. doselili u Maarsku, predvodilo ih je jedno disidentsko hazarsko pleme, poznato kao Kabari, koje se sa njima nastanilo u novoj domovini. Ti Kabari-Hazari bili su poznati kao izuzetni zlatari i kujundije: Maari (prvobitno primitivniji) stekli su ovu vetinu tek u svojoj novoj domovini. Tako teorija o hazarskom poreklu bar nekih od arheolokih nalaza u Maarskoj, nije neuverljiva - to e postati jasnije u svetlu maarsko-hazarske veze, o emu e biti rei kasnije.

14
Ratnik sa zlatnog kraga, bilo maarskog ili hazarskog porekla, pomae nam da doaramo kako je u tom periodu izgledao konjanik koji je, moda, pripadao nekoj elitnoj jedinici. Masudi kae da u hazarskoj vojsci sedam hi' Sada pripada Rumuniji i zove se Sinikolaul Mare. Zainteresovani italac moe da nae izvrsnu zbirku fotografija u delu Umetnost migracionog perioda ula Lasla (mada njegove istorijske komentare treba uzimati sa oprezom).

47

ljada' strelaca sa oklopima, kacigama i pancirima, jame uz cara. Neki su kopljanici, opremljeni i naoruani kao muslimani... Nijedan kralj u ovom delu sveta nema regularnu stajau vojsku, izuzev cara Hazara." A Ibn Haukal kae: Ovaj car ima dvanaest hiljada vojnika u svojoj slubi i im neki od njih umre, njegovo mesto popunjava drugi." To je jo jedno objanjenje hazarske prevlasti: stalna profesionalna vojska sa pretorijanskom gardom koja je y vreme mira uspeno kontrolisala etniki krpe, a y vreme rata sluila kao vrsto jezgro naoruane horde koja je, kao to smo videli, ponekad mogla da broji i vie od sto hiljada dua." 15 Prestonica ove arolike carevine u poetku je verovatno bila tvrava Balandar na severnom pobru Kavkaza. Posle arapskih napada u osmom veku, prestonica je premetena u Samandar na zapadnoj obali Kaspijskog mora i, na kraju, u Itil, na uu reke Volge.
' Istahri kae 12.000. " Prema Masudiju carsku vojsku" inili su muolimani doseljeni iz okoline Kvarizma. Davno, posle pojave islama, zbog rata i kuge na njihovoj teritoriji, obratili su se hazarskom caru... Kada je hazarski car ratovao protiv muslimana, oni su imali posebno mesto u njegovoj vojsci i nisu se borili protiv pripadnika svoje vere.37a Naravno, preterano bi bilo rei da ou vojsku inili" samo muslimani, a nekoliko redaka kasnije Mausdi sam sebi protivrei kada govori o tome da je muslianski korpus imao posebno mesto" u hazarokoj vojsci. Takoe, Ibn Haukal kae da taj car ima u svojoj pratnji 4.000 muslimana, a u slubi njegovog cara je 12.000 vojnika". Kvarizmanci su verovatno bili neka vrsta vajcarske garde unutar vojske, a rei njihovih zemljaka o taocima" (vidi deo 10), mogu se odnositi na njih. Nasuprot tome, vizantijski car Konstantin Porfirogenet imao je elitni korpus" hazarskih straara na kapijama svoje palate. Ta privilegija skupo se plaala: Ovi straari bili su tako dobro nagraivani - radna mesta su morali da kupuju za prilinu sumu, pa je njihov godinji prihod predstavljao oko 2,25 do 4 procenta te sume." (Konstantin, Dc Ceremoniis, otr. 692-3). Ha primer, Hazar koji je primao 7 funti i 4 ilinga, za prijem u gardu platio je 302 funte i 8 ilinga (Bari).

48

Nekoliko je opisa Itila i meusobno su prilino nalik. Bio je to grad ija su se dva dela prostirala s obe strane reke. Istoni deo zvao se Hazaran, a zapadni Itil.' Bili su spojeni pontonskim mostom. Zapadni deo bio je opasan zidinama nainjenim od opeke. Unutar njih nalazile su se palate i dvorovi kagana i beka, nastambe njihovih slugu" i istokrvnih Hazara". Zidine su imale etiri kapije, a jedna od njih gledala je na reku. Preko reke, na istonoj obali, iveli su muslimani i idolopoklonici".38 U ovom delu nalazile su se camije, pijace, kupatila i drugi javni objekti. Nekoliko arapskih pisaca bilo je impresionirano brojem damija u muslimanskoj etvrti i visinom glavnog minareta esto naglaavaju i autonomiju koju su uivali muslimanski dvorani i svetenstvo. Evo ta o tome kae alMasudi, poznat kao Herodot meu Arapima", u svom esto navoenom delu Doline zlatnih rudnika i dragog kamenja:
Obiaj je da u hazarskoj prestonici bude sedam sudija. Dvojica za muslimane, za Hazare dvojica koji sude po Tori (Mojsijevom zakonu), dvojica koja hrianima oude po Jevanelju i za Sakvalibahe, Ruse i druge pagane, jedan koji sudi po paganskom zakonu... U njegovom (hazarski car) gradu mnogo je muslimana, trgovaca i zanatlija koji su u tu zemlju doli privueni pravinou i sigurnou koju nudi. Oni imaju glavnu camiju i minaret koji se uzdie iznad carevog zamka i druge damije sa kolama, gde decu ue Kuranu."

itajui redove koje je vodei arapski istoriar pisao u prvoj polovini desetog veka,*" moe nam se slika ivota u Hazarskoj carevini initi suvie idilinom. Iako, u lanku Hazari", u Jevrejskoj enicklopediji, stoji: U vreme kada su fanatizam, neznanje i anarOvaj je grad, takoe, u razliitim periodima pominjan pod raznim imenima, kao na primer al-Bajada, Beli grad". " Masudi ove graevine stavlja na ostrvo, blizu zapadne obale, ili na poluostrvo. "** Pretpostavlja se, izmeu 943. i 947.

49

hija vladali Zapadnom Evropom, carstvo Hazara moglo se ponositi svojom pravednom i irokogrudom upravom."' To je, kao to smo videli, delimino tano - ali samo delimino. He postoje podaci o tome da su Hazari uestvovali u verskim progonima, ni pre, a ni posle preobraenja u judaizam. U tom su pogledu bili tolerantniji i prosveeniji od Istonog Rimskog Carstva ili islama u ranoj fazi. Sa druge strane, ini se da su sauvali neke varvarske rituale iz svoje plemenske prolosti. Od Ibn Fadlana ve smo uli o pogubljenjima onih koji su sahranjivali careve. Obavetava nas i o jo jednom arhainom obiaju - pogubljenju cara: Car vlada etrdeset godina. Ukoliko makar i samo za dan prekorai ovaj rok, njegovi podanici i sluge ubiju ga uz rei: 'Njegova se mo rasuivanja ugasila, a njegove su spoznaje zbrkane'." Istahri daje drukiju verziju: Kada ele da uotolie kagana, stavljaju mu svileno ue oko vrata i zateu dok ne pone da se gui. Onda ga pitaju: 'Koliko dugo namerava da vlada?' Ukoliko ne umre pre navedene godine, ubijaju ga im ona nastupi." Bari39 sumnja u ovakvo kazivanje arapskog putnika i ono bi se moda moglo i odbaciti da meu primitivnim (i ne tako primitivnim) narodima ritualno pogubljenje cara nije bila iroko rasprostranjena pojava. Frejzer istie povezanost ideje o carevoj boanskoj prirodi sa svetom obavezom da bude pogubljen na kraju odreenog perioda ili kada iezne njegova ivotna snaga, kako bi boanska sila mogla da nae mlae i snanije otelotvorenje." Istahriju u prilog govore podaci da je, ne tako davno, nastrana ceremonija davljenja" budueg cara, postojala i u jednom drugom narodu, Kok-Turcima. Zeki Vali/evrejska encikloiedija, objavljena 1901-6. U Encyclopaedia Jiidaica, 1971, Danlopov danak o Hazarima izuzetno js objsktivan. " O ovome je Frejzer pisao poseban traktat Ubijanje hazarskih careva" (Folor, XXVIII, 1917).

50

di navodi francuskog antropologa, sv. ilijena koji je 1864. napisao: Kada izaberu novog poglavara, njegovi oficiri i pratioci nateraju ga da uzjae koa. Steu ga svilenom vrpcom oko vrata - ali ne toliko da ga zadave - onda popuste vrpcu i, navaljujui na njega, pitaju: 'Koliko dugo moe biti na kan?' Pomuene svesti, kral> ne moe da izuoti brojku, pa njegovi podanici, na osnovu onoga to mrmlja, odluuju da li he njegova vladavina biti duga ili kratka."40 Nije nam poznato da li je hazarski obred pogubljenja cara (ukoliko je ikada postojao), ukinut kada su prihvatili judaizam, jer su u tom sluaju arapski pisci meali prolost i sadanjost - kao to su sve vreme i inili prikupljajui izvetaje ranijih putopisaca i pripisujui ih savremenicima. Meutim, kako god bilo, ne moe se prenebrei i van je svake sumnje boanska uloga pripisivana kaganu, ak i ukoliko je podrazumevala i njegovo konano rtvovanje. Jer, kao to znamo, oboavali su ga. A zapravo drali u osami, daleko od ljudi, sve dok ga ne sahrane uz izuzetne poasti. Dravne poslove, ukljuujui i upravljanje vojskom, vodio je bek (ponekad su ga zvali i kagan bek) u ijim je rukama bila stvarna mo. U ovome se slau arapski izvori i savremeni istoriari - ovi drugi hazarski sistem uprave obino opisuju kao dvojno carevanje", s tim to je kagan oliavao boansku, a bek svetovnu mo. Hazarsko dvojno carevanje poredili su, ini se prilino pogreno, sa spartanskim dvovlaem (diarhijom) i slinom dvojnom upravom kod raznih turskih plemena Meutim, dvojica spartanskih kraljeva, potomci dveju vodeih porodica, bili su podjednako moni, a kada je re o dvojnoj upravi u nomadskim plemenima,' nema svedoanstva o osnovnoj podeli funkcija kao kod Hazara Pre se moe porediti sa sistemom upravljanja u Japanu, od poetka srednjeg veka pa do 1867, jer je svetovna mo
Alfoldi nagovetava da ou dvojica vladara biln zapovsdnici dva krila horde (naveo Danlop).

51

bila u rukama oguna, a mikado je, kao boanstvo, slavljen izdaleka. Kasel41 istie zanimljivu slinost hazarskog sistema upravljanja i partije aha. Dvojno kraljevanje, na ahovskoj tabli, predstavljaju kralj (kagan) i kraljica (bek). Kralj se uva u osami, tite ga pratioci, njegova je mo mala a korak kratak jer moe da stane samo na susedno polje. Nasuprot njemu, kraljica je najmonija figura na tabli, i njom dominira. Pa ipak, i bez kraljice igra se nastavlja, dok gubitak kralja oznaava konanu propast i kraj borbe. ini se da dvojno carevanje ukazuje na otru podvojenost duhovnog i svetovnog u mentalitetu Hazara. Boanski atributi kagana veoma su jasno prikazani u sledeem Ibn Haukalovom' pasusu:
Kagan uvek mora biti carskog porekla (Istahri: 'Iz ugledne porodice'). Nikome nije dozvoljeno da mu prie, osim po vanom poslu: onda padne na kolena pred njim, licem do tla, sve dok mu kagan ne naloi da pristupi i govori. Kada kagan... umre, ko god prolazi pored njegove grobnice mora da ide peice i da joj oda poast, a kada odlazi, ne sme uzjahati konja sve dok mu je grobnica na vidiku. Autoritet njegove vlasti je apsolutan, a shodno tome, njegovim se naredbama tako slepo pokoravaju - smatra li da bi neki od njegovih dostojanstvenika trebalo da umre p kae li mu: 'Idi i ubij se', ovaj e odmah poi kui da se ubije. Kaganovi naslednici poticali su iz iste porodice. (Istahri: 'Iz porodice uglednih koja ne poseduje ni mo ni bogatstvo.') Kada na nekog njenog lana doe red da vlada, uzdiu ga na tron iako ne poseduje nijedan dirhem (novi). uo sam od poverljivih ljudi da je jedan mladi imao obiaj da sedi u maloj prodavnici na javnoj pijaci i prodaje sitnu robu (Istahri: 'prodaje hleb'), a ljudi su govorili: 'Kada nas sadanji kagan napusti, ovaj he ovek naslediti presto'. (Istahri: 'Nema u kaganatu oveka koji
* Ibn Haukal, drugi arapski geograf i iotoriar koji je mnogo putovao, napisao je oko 977. svoju Orijsntalnu geografiju. Pasus koji je ovde navaden u stvari je prepis onoga to je Istahri napisao etrdsset godina ranije, ali sa mnogo manje nejasnoa, tako da sam koristio Oslijev prevod Ibn Haukala.

52

vredi vie od njega.') Ali mladi je bio musliman, a titulu kagana davali su samo Jevrejima. Kaganov presto i baldahin bili su od zlata i nedostupni drugim ljudima. Kaganova palata raskonija je nego druge zgrade."42 Odlomak o vrlom mladiu koji na bazaru prodaje hleb ili bilo ta drugo, veoma podsea na priu o Harunu al Raidu. Ako je on naslednik zlatnog prestola namenjenog Jevrejima, zato je odgajan kao bedni musliman? Ukoliko elimo da celoj prii damo bilo kakav smisao, moramo pretpostaviti da je kagan biran na osnovu plemenitih vrlina, ali samo meu ljudima iz carske loze" ili iz porodice uglednika". U stvari, to je gledite Artamonova i Zeki Validija. Artamonov dri da su Hazarima i drugim turskim narodima upravljali potomci dinastije Turkuta koja je nekada vladala Turskom carevinom (deo 3). Zeki Validi ukazuje na to da se nazivima carska loza" ili porodica uglednika", kojoj kagan mora pripadati, oznaava stara dinastija Asen, vrsta pustinjske aristokratije koju pominju kineski izvori a iz koje, prema sopstvenim tvrdnjama, potiu turski i mongolski vladari. To je prilino uverljivo i donekle usaglaava oprene vrednosti iz prethodne' prie: plemeniti mladi bez ijednog dirhema - i pompa i sjaj koji okruuju zlatni presto. Svedoci smo da se dve tradicije preklapaju kao dve slike na ekranu: asketizam plemena pustinjskih nomada koji teko ive i sjaj carskog dvora koji napreduje zahvaljujui trgovini i zanatima, i trudi se da u raskoi nadmai svoje suparnike u Bagdadu i Carigradu. Najzad, i uverenja koja su vladala na tim blistavim dvorovima, nasleena su od pustinjskih proroka, asketa iz prolosti. Sve to jo uvek ne objanjava zaprepaujuu podelu na boansku i svetovnu mo koje su, u tom periodu i u toj oblasti, naizgled jedinstvene. Kako je Bari pisao:43 Nemamo podataka o tome kada je kaganov aktivni autoritet zamenjen boanskom nitavnou, niti zato je uzdignut na poloaj slian onom koji ima japanski car ije se postojanje a ne upravljanje dravom smatra bptnim za njen napredak." 53

Artamonov je nedavno ponudio sumnjiv odgovor na ovo pitanje. On ukazuje na to da je prihvatanje judaizma kao dravne religije bilo rezultat coup d'etat, to je kagana, potomka paganske dinastije u iji savez sa Mojsijevim zakonom ne bi trebalo ba mnogo verovati, istovremeno svelo samo na figuru. Ovo je hipoteza, dobra koliko i svaka druga - i bez ikakvih dokaza koji bi je potkrepili. Ipak, ini se da su ova dva dogaaja - prihvatanje judaizma i uspostavljanje dvojnog carevanja - na neki nain bila povezana."

Pre obraenja, kagan je, prema podacima, jo uvek igrao aktivnu ulogu - na primer, u pregovorima sa Justinijanom. Stvar se komplikuje time to arapski izvori pominju kagana, a jasno misle na beka (jer je kagan bio opti izraz za vladara meu mnogim plemenima). Takoe, koristili su i razliita imena za beka, to se moe videti iz spiska: Konstantin Porfir. Kagan bek Ibn Rusta hazar Kagan ajsa Masudi Kagan malik Istahri malik hazar Kagan Hazar Ibn Havkal Kagan Hazar malik Hazar ili Bek Gardezi hazar Kagan absad

54

II

PREOBRAENJE

Religija Jevreja", pie Bari, duboko je uticala na islamsku veru i bila je temelj hrianstva Uspela je da pridobije ponekog obraenika, ali preobraenje Hazara u najistiju Jehovinu veru, jedinstveno je u istoriji."1 ta je motivisalo ovaj jedinstveni dogaaj? Nije lako nai se u koi hazarskog princa, obuenog, kako je to ve bio obiaj, u pancirsku koulju. Ali, ako razmiljamo u okvirima politike sile koja vekovima sledi u sutini ista pravila, nudi se prilino ubedljiva analogija Poetkom osmog veka svet su polarizovale dve supersile, predstavljene hrianstvom i islamom. Njihove ideoloke doktrine bile su u tesnoj vezi sa politikom sile koja se odravala klasinim metodama propagande, prevrata i vojnih osvajanja Hazarsko carstvo predstavljalo je treu silu" koja je dokazala da je ravna obema i kao neprijatelj i kao saveznik. Ali, svoju nezavisnost mogla je da zadri jedino ako ne prihvati ni hrianstvo ni islam, jer za ta bilo da se opredelila, automatski bi se podredila autoritetu Rimskog Carstva ili bagdadskog kalifa. Nisu izostali napori oba dvora da Hazare preobrate u hrianstvo ili islam, ali polo im je za rukom jedino da uspostave utive diplomatske odnose, sklope nekoliko meudinastikih brakova i obostrano korisnih vojnih saveza. Oslanjajui se na svoju vojnu mo i 55

podrku koju su mu pruala vazalska plemena, Hazarsko carstvo bilo je reeno da sauva poloaj tree sile", voe neutralnih stepskih naroda. U isto vreme, zahvaljujui bliskim dodirima sa Vizantijom i Kalifatom, Hazari su shvatili da je njihov primitivni amanizam ne samo varvarski i nesavremen u poreenju sa velikim monoteistikim verama ve i nemoan da na svoje voe prenese svu duhovnu i zakonsku mo koju su uivali kalif i car, vladari dveju teokratskih svetskih sila. Ipak, preobraenje u bilo koju od ovih vera znailo bi povinovanje, kraj nezavisnosti, i samim tim bilo bi necelishodno. I ta je moglo biti loginije od prihvatanja tree vere, one koja nije bila u vezi ni sa jednom iako su se obe na njoj zasnivale? Oigledna loginost ove odluke proistie, naravno, iz varljive jasnosti prolih zbivanja U -.stvari, za obraenje u judaizam bila je potrebna genijalnost. Ipak, i arapski i hebrejski izvori istorije obraenja, koliko god se razlikovali, ukazuju na gore navedeni nain razmiljanja. Da jo jednom citiramo Barija: Nema sumnje da je vladar prihvatio judaizam podstaknut politikim razlozima. Primanjem muhamedanstva postao bi duhovno zavisan od kalifa koji su Hazarima pokuavali da nametnu svoju veru, a c druge strane, hrianotvo je pretilo da ga ini crkvenim vazalom Rimskog Carstva. Judaizam je bio aona religija ije su svete knjige potovali i muhamedanci i hriani. Hazarskog vladara uzdigao je iznad neprosveenih varvara i zatitio od uplitanja kalifa ili cara. Ali, iako je usvojio obrezivanje, hazarski vladar nije usvojio i uskogrudost jevrejskog kulta. Mnogima je u svom narodu dozvolio da ostanu pagani i klanjaju se svojim idolima."2 Iako je preobraenje hazarskog dvora, bez sumnje bilo politiki motivisano, apsurdno bi bilo pomisliti da su slepo i preko noi prihvatili religiju ija su im naela bila nepoznata Jevreje i njihove religiozne obiaje dobro su upoznali najmanje jedno stolee pre obraenja, zahvaljujui izbeglicama koje su stalno pristizale sklanjajui se od verskih progona iz Vizantije 56

i, neto manje, iz zemalja Male Azije koje su osvojili Arapi. Poznato nam je da je naspram varvara sa severa, Hazarija bila relativno civilizovana zemlja, pa je, kao nenaklonjena ijednoj od ratobornih vera, postala prirodni raj Jevreja ije je povremene egzoduse izazivala vizantijska uprava pretei im prisilnim preo braenjem i drugim pritiscima. Progoni su, u raznim vidovima, zapoeli u vreme Justinijana I (527-65) i postali su naroito surovi u vreme Iraklija, u sedmom veku, Lava , u osmom, Vasilija i Lava IV, u devetom, i Romana, u desetom. Tako je Lav III, koji je vladao dve decenije, neposredno pre obraenja Hazara u judaizam, pokuao da jednim udarcem okona tu nepravilnost (podnoljivi status Jevreja), naredivi svim svojim jevrejskim podanicima da se pokrste".3 Mada je, ini se, izvrenje ove zapovesti nailo na veoma slab odziv, znatan broj Jevreja pobegao je iz Vizantije. Masudi pripoveda: U ovom gradu (Hazaran - Itil) ive muslimani, hriani, Jevreji i pagani. Car, njegovi podanici i Hazari njegova roda, svi su Jevreji.* Car Hazara pootao je Jevrejin jo u kalifatu Harun al-Raida," a pridruili su mu se Jevreji iz ovih islamskih zemalja i iz zemlje Grka (Vizantija). U stvari, 332. godine Hedre (943-4) car Grka je prisilno pokrstio Jevreje u svojoj carevini... Zbog toga je mnogo Jevreja iz zemlje Grka pobeglo u Hazariju..."3a

Poslednje dve reenice odnose se na dogaaje koji su se odigrali dve stotine godina nakon preobraenja Hazara i pokazuju da su vekovima talasi progona uporno sustizali jedan drugi. Ali, i Jevreji su bili podjednako uporni. Mnogi su izdrali muenja, a oni koji za to nisu imali snage, kasnije su se vratili svojoj veri, kao psi ispljuvku", kako to ljupko ree jedan hrianski hroniar.4 Podjednako je slikovito neki jevrejski pi* Verovatno vladajue pleme belih Hazara", vidi Poglavljs I, 3. Izmeu 786. i 809, ali se uopteno prstpostanlja da se Masudi posluio zgodnim istorijskim orijentirom i da ss prsobrasnjs dogodilo oko 740.

57

sac5 opisao jedan od metoda prisilnog obraenja, primenjivan nad jevrejskom zajednicom iz Orie u junoj Italiji u vreme cara Vasilija: Kako su ih primoravali? Svakoga ko je odbijao da prihvati njihovu lanu veru, stavljali su pod drvenu presu i cedili kao masline." 0 progonu u vreme cara Romana6 (grki car" na kojeg se poziva Masudi) drugi hebrejski izvor kae: A kasnije e se pojaviti car koji e ih progoniti, ne unitavajui ih, ve milosrdno ih izgonei iz zemlje." Jedina milost istorije prema onima koji su odluili da odu ili su na beg bili primorani, bilo je samo postojanje Hazarije, i pre, i posle preobraenja. Hazarija je bila raj za izbeglice, a posle, postala je vrsta utoita. Izbeglice su, kao proizvod razvijenije kulture, bez sumnje, veoma doprinele kosmopolitizmu i irokogrudosti koji su zadivili ve citirane arapske hroniare. Njihov uticaj - i arki prozelitizam' - naj vie su se, i pre svega, oseali na dvoru i meu vodeim dostojanstvenicima. U svojim misionarskim naporima verovatno su teoloke argumente i mesijanska proroanstva kombinovali sa otroumnom procenom politikih prednosti koje bi Hazari stekli usvajanjem neutralne" religije. Ti su izgnanici doneli i vizantijske umetnike zanate, naprednije metode u zemljoradnji i trgovini i etvrtasto hebrejsko pismo. Nije nam poznato koje su pismo Hazari koristili pre toga, a iz Ibn Nadimovog7 Fihrista, neke vrste univerzalne bibliografije, pisane oko 987, saznajemo da su u njegovo vreme Hazari koristili hebrejsko pismo koje je imalo dvostruku namenu: njime su pisane uene rasprave na hebrejskom (analogno ulozi koju je latinski imao na Zapadu u srednjem veku) i bilo je pismo razliitih jezika kojima se govorilo u
Ovo je bilo vreme kada je preobraenje nevernika silom ili ubeivanjem bilo prvenstveni zadatak. Da su u tome ueotvovali i Jevreji, pokazuje injenica da su vizantijskim zakonom, od vremena Justinijanove vladavine, bile predviene stroge kazne za pokuaj preobraenja hriana u judaizam, dok je za Jevreje koji su uznemiravali" obraenike u hrianstvo, kazna bila smrt na lomai.

58

Hazariji (kao to se latinsko pismo koristilo za razliita nareja u Zapadnoj Evropi). Iz Hazarije se, po svemu sudei hebrejsko pismo proirilo na okolne zemlje. Tako, volson ukazuje na to da su natpisi na nesemitskom jeziku (moda i na dva nesemitska jezika) pisani hebrejskim znakovima, naeni na dva nadgrobna spomenika u Panagoriji i Partenitu na Krimu. Jo uvek nisu deifrovani".8 (Krim je, kao to smo videli, povremeno bio pod hazarskom upravom, ali je tu takoe, bila i stara jevrejska zajednica, pa su ti natpisi moda jo iz vremena pre preobraenja. Neka su hebrejska slova (in i cadi) nala svoje mesto i u irilikom pismu.9 tavie, na mnogim poljskim srebrnim noviima iz dvanaestog ili trinaestog veka, natpisi na poljskom jeziku pisani su hebrejskim slovima (npr. Leszek krol Polski - Leek poljski kralj), a naeni su zajedno sa noviima ispisanim latinskim pismom. Poliak to ovako komentarie: Ovi su novii konaan dokaz da se hebrejsko pismo iz Hazarije proirilo na okolne slovenske zemlje. Korienje tih novia nije bilo ni u kakvoj vezi sa religijom. Kovani su jer je veina Poljaka na ovu vrstu pisma navikla vie nego na rimsko pismo i nije ga smatrala iskljuivo jevrejskim."10 I tako, mada bez sumnje podstaknuto oportunistikim motivima - i zamiljeno kao lukav politiki manevar preobraenje je donelo kulturni razvitak kakav su oni koji su ga zapoeli teko mogli da predvide. Hebrejsko pismo bilo je tek poetak. Tri veka kasnije, propadanje hazarske drave pratila su uestala izbijanja mesijanskog cionizma i lane Mesije, poput Davida El-Roija (junaka jednog Dizraelijevog romana) koji je predvodio donkihotovske krstake pohode za ponovno osvajanje Jerusalima.' Poto su ga 737. godine porazili Arapi, kagan je mor>ao da promeni veru. Prisilno prihvatanje islama bila je formalnost koje se gotovo odmah odrekao i koja,
1

Vidi Poglavlje IV, 11.

59

oigledno, nije ostavila ikakav trag u njegovom narodu. Nasuprot tome, dobrovoljno preobraenje u judaizam proizvee duboke i dugotrajne posledice.

Okolnosti preobraenja zamagljene su legendom, ali se glavni arapski i hebrejski prikazi o njima podudaraju u nekim osnovnim crtama. Ve citirano Al-Masudijevo kazivanje o jevrejskoj vladavini u Hazariji zavrava se upuivanjem na njegovo prethodno delo u kojem je te okolnosti opisao. To je Masudijevo delo izgubljeno, ali postoje dva prikaza koji se na njemu temelje. Prvi, Dimaskijev (pisan 1327), ponavlja da je, y vreme Haruna al-Raida, vizantijski car primoravao Jevreje da se isel>avaju. Ti iseljenici odlazili su u zemlju Hazara, gde su naili na otroumne, ali neobrazovane ljude kojima su ponudili svoju veru. Domoroci su je, utvrdivi da je bolja od njihove, prihvatili."11 Drugi je, mnogo detaljniji prikaz, u al-Bakrijevom delu Knjiga o kraljevstvpma i putevima (jedanaesti vek):
Razlog zbog kojeg se car Hazara, koji je prethodno bio paganin, preobratio u judaizam, u ovome je: usvojio je hrianstvo." Potom je, uvidevi njegovu neistinitost, o tome to ga je umnogome muilo raspravljao sa jednim od svojih viih dunosnika. Ovaj mu ree: 'O care, oni u ijim su rukama sveti rukopisi dele se u tri grupe. Sazovi ih i zatrai da kau ta imaju, potom sledi onog s kojim je istina.' Tako je poslao da mu od hriana dovedu biskupa. Uz cara bee Jevrejin, vet na reima, pa biskupa uvue u raspravu. Upita ga: 'ta misli o Mojsiju, sinu Amranovom i Tori koja mu je otkrivena?' Biskup odgovori: 'Mojsije je prorok, a Topa govori istinu.' Tad Jevrejin rse caru: 'Ve je potvrdio istinitost moje vere. Pitaj ga sada u ta on veruje.' I car ga upita, a ovaj mu odgovori: 'VeruNijedan drugi izvor, koliko mi je poznato, to ne pominje, mada jo to za muslimanske itaoce moda prijatnije od kaganovog kratko trajnog prihvatanja islama pre judaizma.

60

jem da je Isus, Mesija, sin Marijin. On je Re i obelodanio je tajne u ime Boga.' Sada Jsvrejin kaza caru Hazara: 'On propoveda uenje koje mi nije poznato iako prihvata moje tvrdnje.' Ali biskup nije bio jak u pruanju dokaza. Zatim car zatrai da mu dovedu jednog muslimana i poslae mu uenog, mudrog, i u raspravama vetog oveka. No Jevrejin plati nekome da ga usput otruje, i ovaj umre. I tako jevrejin cara pridobi za svoju veru, pa ovaj prihvati judaizam."12 Arapski su istoriari zaista umeli da zaslade gorku pilulu. Da je i mogao da uestvuje u raspravi, muslimanski bi uenjak upao u istu klopku kao i biskup - obojica su privhatala istinu Starog zaveta, a kao pristalice Novog zaveta ili Kurana, bili bi nadglasani, uvek dva prema jedan. I car razmilja na taj nain: voljan je da prihvati samo ono u ta veruju sva trojica - uenje koje im je zajedniki imenitelj - i odbija da se prikloni bilo emu to suparnici van toga tvrde. Evo jo jednom principa neopredeljenosti, primenjenog na teologiju. I ova pria, kako je istakao Bari,13 ukazuje na to da je na hazarskom dvoru jevrejski uticaj morao biti jak jo pre formalnog preobraenja, jep je no biskupa i muslimanskog uenjaka trebalo poslati" dok je Jevrejin ve bio uz cara".

A sada, sa glavnog arapskog izvora o preobraenju, Masudija i njegovih kompilatora, prelazimo na glavni jevrejski izvor. To je takozvana Hazarska prepiska", pisama koja su na hebrejskom, razmenili Hasdai Ibn aprut, Jevrejin, glavni ministar kalifa od Kordove i Josnf, car Hazara ili, bolje reeno, njihovi pisari. Oko verodostojnosti ove prepiske bilo je mnogo nesuglasica, ali danas je opte prihvaena, naravno, uz odgovarajue ograde zbog udljivosti kasnijih prepisivaa.'
* Kratak pregled tih nesuglasica vidsti u Dodatku III.

61

Pisma su oigledno razmenjivana posle 954, a pre 961, grubo reeno, u vreme kada je pisao Masudi. Da bi cenio znaaj te prepiske, svet mora biti upoznat sa linou Hasdai Ibn apruta, moda najsjajnijeg Jevrejina zlatnog doba" (9001200) u paniji. Abd-Al-Rahman III iz Omajadske dinastije, uspeo je, 929. godine, da ujedini mavarske posede u junim i sredinjim delovima Iberijskog poluostrva pod svojom upravom i osnovao je Zapadni kalifat. Njegova prestonica, Kordova, postala je ponos arapoke panije i ia evropske kulture - sa bibliotekom od 400.000 registrovanih knjiga. Hasadai, roen u Kordovi, 910. godine, u uglednoj jevrejskoj porodici, nekim je svojim izvrsnim lekovima privukao kalifovu panju najpre kao lekar. Abdal-Rahman imenovao ga je za svog dvorskog lekara a kako je u njegov sud imao potpuno poverenje, zamolio ga je da, kao prvo, u red dovede dravne finansije, i da se, zatim, kao ministar inostranih poslova, prihvati diplomatskog posredovanja u novim, sloenim odnosima Kalifata sa Vizantijom, nemakim carem Otom, Kastiljom, Navarom, Aragonom i drugim hrianskim carstvima na severu panije. Hasadai je, stoleima pre renesanse, bio pravi ioto universale koji je uz bavljenje dravnim poslovima, nalazio vremena da medicinske knjige prevodi na arapski, dopisuje se sa uenim bagdadskim rabinima i da bude mecena hebrejskim jezikoslovcima i pesnicima. Iako oigledno prosveen, bio je, ipak, predan Jevrejin koji je svoje diplomatske veze koristio da prikupi obavetenja o jevrejskim zajednicama u raznim delovima sveta i radio je u njihovu korist kad god je to bilo mogue. Naroito ga je brinuo progon Jevreja u Vizantijskoj carevini za vreme Romana (vpdi rope, deo 1). Sreom, imao je znatan uticaj na vizantpjski dvor, koji je bio ivotno zainteresovan da obezbedp blagonaklonu neutralnost Kordove za vreme vantnjskph vojnih pohoda na muslimane sa Istoka. Hasdan, koji je vodio pregovore, iskoristio je ovu priliku da se zauzme za vizantijske Jevreje, oigledno uspeno." Po sopstvenom kazivanju, Hasdai je, o postojanju jednog nezavisnog jevrejskog carstva prvi put uo od neknh 62

trgovaca iz Hurasana u Persiji, ali je sumnjao u istinitost njihove prie. Kasnije se o tome raspitivao meu lanovima vizantijske diplomatske misije u Kordovi i oni su mu priu potvrdili, dopunivi je nekim detaljima o Hazarskoj carevini, ukljuujui i ime tadanjeg cara, Josifa. Odmah je potom Hasdai odluio da caru Josifu poalje glasnika sa pismom. Pismo (o kojem e kasnije biti vie rei) sadri niz pitanja o hazarskoj dravi, njenom narodu, nainu uprave, oruanim snagama i tako dalje, kao i pitanje kojem od dvanaest plemena pripada Josif - iz ega bi se moglo zakljuiti da je Hasdai mislio da jevrejski Hazari potiu iz Palestine kao i panski Jevreji i da su, moda, ak jedno od izgubljenih plemena". Poto nije bio jevrejskog porekla, Josif, naravno, nije pripadao nijednom od tih plemena. U svom odgovoru Hasdaiju, on iznosi, kao to emo videti, rodoslovlje druge vrste, ali mu je glavna briga da Hasdaiju prui podroban, iako legendaran prikaz preobraenja koje se odigralo dva veka ranije, kao i okolnosti koje su mu prethodile. Josifovo kazivanje poinje hvalospevom njegovom pretku, caru Bulanu, velikom osvajau i mudrom oveku koji je proterao vraeve i idolopoklonike iz svoje zemlje". Caru se u snu prikazao aneo koji ga posavetova da se klanja jedinom pravom Bogu, obeavi mu da e on, zauzvrat blagosloviti i uveati Bulanovo potomstvo, u ruke mu izruiti neprijatelje i uiniti da njegova carevina traje do kraja sveta". Ovo je, naravno, inspirisano priom o zavetu iz Postanja" i podrazumeva da su i Hazari tvrdili da pripadaju izabranoj rasi" i da su se i sami zavetovali Gospodu iako nisu potomci semena Avramovog. Na ovom mestu Josifova pripovest kree neoekivanim putem. Car Bulan je prilino voljan da slui Svevinjem, ali istie jednu smetnju: Ti zna, moj Gospodaru, tajns misli moga srca i soj si mi iopitao da iskua moju veru u ssbs. Ali u l>udi kojima pladam paganski js um i ns znam hos li mi psropati. Naoh okrilje i milost u tvojim oima, zato ts prskliljsm da se i i>ihovom Velikom princu ukas, da ms i ok podri.
63

Svevinji uslii Bulanovu molbu, javi se u snu princu koji im se ujutro probudi, ode da o tome izvesti cara..." Ni u Postanju", a ni u arapskim kazivanjima i preobraenju, nema ni pomena o velikom princu kog treba pridobiti. To ce oito odnosi na hazarsko dvojno carevanje. Veliki princ" sigurno je bek, mada je mogue i to da je car" bio bek, a princ" kagan. tavie, prema arapskim i jermenskim izvorima, voa hazarske vojske koja je napala Transkavkaziju 731. (tj. nekoliko godina pre no to je, prema pretpostavkama, dolo do preobraenja), zvao se Bulkhan".15 Dalje u pismu Josif kazuje kako se usnulom caru aneo jo jednom ukazao i naloio mu da sagradi hram u kojem bi Gospod prebivao, jer nebo i nebesa iznad neba nisu dovoljno veliki da me obuhvate". Car Bulan srameljivo odgovara da nema zlata i srebra koliko je potrebno za takav poduhvat mada mi je i dunost i elja da to uinim". Aneo ga tei: sve to Bulan treba da uradi, jeste da svoju vojsku povede na Darielu i Ardabil u Jermeniji, gde ga eka blago u srebru i zlatu. Ovo se podudara sa Bulanovim ili Bulkhanovim pljakakim napadom koji je prethodio preobraenju, a i sa arapskim izvorima u kojima se kae da su Hazari nekad nadgledali rudnike srebra i zlata na Kavkazu.16 Bulan ini kako mu je aneo rekao, vraa se kao pobednik sa plenom i gradi sveti tabernakl sa sakralnim kovegom (Zavetnim kovegom), kandelabrom, oltarom i svetim sasudima, koji je do danas sauvan i jo uvek je u mom (Josifovom) posedu". Josifovo pismo, pisano u drugoj polovini desetog veka, vie od dvestotine godina posle dogaaja koje opisuje, oigledno je meavina istinitih podataka i legende. Njegov opis oskudno opremljenog hrama i mali broj sauvanih relikvija, u primetnom je raskoraku sa blagostanjem u njegovoj zemlji o kojem govori u drugim delovima pisma. Dani u kojima je iveo njegov predak Bulan, ine mu se kas drevna prolost, kada siromani, alp 64

asni car, nije imao novca ak ni da sagradi sveti tabernakl" koji je, ipak, bio samo ator. Meutim, do tog je mesta Josifovo pismo samo uvod u stvarnu dramu preobraenja koju tek sada iznosi. Oito je Bulanovo odbacivanje idolopoklonitva u korist jedinog pravog Boga", bilo samo prvi korak, i tek je trebalo izabrati jednu od tri monoteistike vere, ini se bar, da ba to Josif, u nastavku svoga pisma, hoe da nagovesti: Posle oruanih podviga (osvajanje Jermenije), slava cara Bulana proirila se po svim zemljama. Car Edoma (Vizantije) i car Ismaeliana (muslimana) saznali su za novosti i otpravili mu izaslanike sa skupocenim poklonima i novcem i uene ljude da ga pridobiju za svoju veru. Ali, car je bio mudar i pozvao je jednog Jevrejina, veoma obrazovanog i otroumnog, pa sazvao svu trojicu da uje ta he mu rei o ovojim uenjima." Evo jo jednog trusta mozgova" ili razgovora za okruglim stolom", ba kao i kod Masudija, s tim to musliman nije prethodno otrovan. Ali rasprava se odvija uglavnom po istom scenariju. Posle dugih i plodnih razgovora, car odlae sastanak za tri dana, putajui uesnike rasprave da ekajui na prijem ame u svojim atorima. Onda se slui lukavstvom: poziva ih ponaosob. Pita hrianina koja je od druge dve religije blia istini, a ovaj mu odgovara: Jevrejska". Muslimanu postavlja isto pitanje i dobija isti odgovor. Neutralnost jo jednom odnosi pobedu.

Toliko o preobraenju. ta jo saznajemo iz uvene Hazarske prepiske"? Uzmimo najpre Hasdaijevo pismo: poinje hebrejskom pesmom, pisanom na tada moderan nain, u pijuu - rapsodskim stihovima punim skrivenih aluzija ili zagonetki koji, esto, ine akrostih. Pesma velia vojne uspehe pismotvorca, cara Josifa, a poetna slova stiho65

va ine akrostih iz kojeg se raa ime Hasdai bar Isaak bar Ezra bar aprut, za kojim sledi ime Menahem benaruk. Taj Menahem bio je proslavljeni hebrejski pesnik, leksikograf i jezikoslovac, Hasdaijev sekretar i tienik. Oigledno je dobio zadatak da poslanicu caru Josifu saini najkienijim stilom, pa je iskoristio priliku da akrostihom, posle imena svoga gospodara, ovekovei i svoje ime. Sauvano je jo nekoliko dela Menahema ben-aruka i nema sumnje da je Hasdaijevo pismo njegova rukotvorina." Posle te pesme, komplimenata i kitnjastih diplomatskih fraza, pismo daje blistavi prikaz napretka mavarske panije i srenog ivota Jevreja pod vlau kalifa Abd al Rahmana, kojem nema ravnog... I tako su zbrinute naputene ovce, ruke njihovih progonitelja zaustavljene, a jaram odbaen. Zemlja u kojoj ivimo na hebrejskom se zove Sefarad, ali je Ismaeliani koji je nastanjuju, zovu al-Andalus." Hasadai zatim objanjava kako je za postojanje jevrejskog carstva prvi put uo od trgovaca iz Hurasana, potom neto vie od vizantijskih izaslanika, pa govori o onome to su mu oni rekli: Ispitivao sam ih (Vizantince) o toj carevini i odgovorili su mi da postoji i da je njeno ime al-Hazar. Od Carigrada do te zemlje putuje se petnaest dana morem," ali, rekoe, ako se ide kopnom, mnogo je drugih naroda izmeu nas i njih. Ime vladajueg cara je Josif. Iz njegove zemlje dolaze nam brodovi i donose ribu, krzna i sve vrste robe. Oni su nai saveznici i mi ih potujemo. Razmenjujemo ambasadore i poklone. Moni su i imaju utvrenja za strae i vojsku koja, s vremena na vreme, ide u pljakake pohode."**'
' Vidi Dodatak . Ovo se verovatno odnosi na takozvani Hazarski put": iz Carigrada preko Crnog mora, uz Don, pa preko prelaza Don - Volga n niz Volgu do Itila. (Drugi, krai put, vodio je od Carigrada do istons obale Crnog mora.) Utvrenje je oigledno Sarkel na Donu. Potujemo ih" so poklapa sa pasusom o Konotantinu Porfirogenetu i possbpom zlatnom peatu korienom za pisma upuena kaganu. Konstantin js bio vnzantijski car u vreme kad su izaslanici posetili paniju.

66

Ovih je nekoliko podataka o hazarskoj zemlji njenom caru Josifu Hasdai pruio u oiglednoj nameri da od njega izvue detaljan odgovor. Bio je to dobro smiljen potez : Hasdai je morao znati da osude pogrenih tvrdnji istiu iz pera lake nego nova izlaganja. Hasdai zatim pripoveda o svojim ranijim naporima da doe u vezu sa Josifom. Prvo je uputio glasnika, izvesnog Isaaka bar Natana i naloio mu da dopre do hazarskog dvora. Isaak je, meutim, stigao samo do Carigrada, gde su ga ljubazno primili, ali i spreili da nastavi put. (Razumljivo: imajui u vidu kolebljivi stav cara Konstantina u pogledu jevrejskog carstva, izvesno je da mu saveznitvo Hazarije i kordovskog kalifata, sa Jevrejinom kao glavnim ministrom, nije bilo u interesu.) Tako se Hasdaijev glasnik vratio u paniju neobavljenog posla. Ali, uskoro se ukazala druga prilika U Kordovu je stiglo poslanstvo iz Istone Evrope, a meu njegovim lanovima bila su i dva Jevrejina, Map Saul i Map Josif, koji su se ponudili da Hasdaijevo pismo predaju caru Josifu. (Sudei po Josifovom odgovoru Hasdaiju, pismo mu je, u stvari, predala tek trea osoba, izvesni Isaak ben-Eliezer.) Objasnivi tako, do u tanine, kako je dolo do toga da napie pismo, i koliko je napora uloio da ga urui, Hasdai prelazi na niz direktnih pitanja koja odraavaju njegovu arku elju da sazna to vie o zemlji Hazara, poev od njenog geografskog poloaja pa do obreda na Sabat. Zavrni deo Hasdaijevog pisma prilino se razlikuje od poetnog: Oseam snanu potrebu da saznam istinu o tome da li zaista na ovom svetu pootoji mesto gde progonjeni Izrael sam sebi moe biti vladar, gde nikome nije potinjen. Kada bih znao da tako ta odista postoji, bez oklevanja bih se odrekao svih poasti, povukao bih se sa svog visokog poloaja, napustio porodicu i putovao preko gora i ravnica, kopnom i vodom, sve dok ne stignem do mesta gds moj gospodar, (jevrejski) car vlada... A imam jo jednu molbu: da mi kaete znate li ita (moda datum) o 'konanom udu' (dolaoku Mesije) koje oskujsmo dok lutamo od zemlje do zsml>s. Obsaeii i ponieni, posvud ra67

sejani, moramo utke da sluamo one koji nam govore: 'svaki narod ima svoju zemlju, samo vi nsmate ak ni senku zemlje na ovome svetu'." Poetak pisma pun je hvale za srenu sudbinu Jevreja u paniji, kraj odie gorinom izgnanstva, cionistikim arom i uzdanjem u Mesiju. Ali ti su opreni stavovi oduvek bili u podvojenim srcima Jevreja, kroz celu njihovu istoriju. Protivrenost u Hasdaijevom pismu doprinosi istinitosti. Koliko ozbiljno treba shvatiti nagovetaj njegove volje da stupi u slubu hazarskog cara, drugo je pitanje, na koje ne moemo da odgovorimo. Moda to ne bi mogao ni on sam.

Odgovor cara Josifa manje je uglaen i dirljiv nego pismo koje mu je Hasdai uputio. Nije ni udo, jer kako Kasel primeuje: Uenost i kultura nisu carevali meu Jevrejima sa Volge, ve na rekama panije." Najsvetliji je deo odgovora ve navedena povest o preobraenju. I Josif je, y to nema sumnje, uposlio pisara da ga saini verovatno nekog uenog izbeglicu iz Vizantije - meutim, u poreenju sa uglaenim kadencama modernog dravnika iz desetog veka, taj odgovor zvui kao glas iz Starog zaveta. Poinje bujicom pozdrava, a potom uglavnom ponavlja sadraj Hasdaijevog pisma, ponosno istiui da Hazarsko carstvo opovrgava lai onih koji tvrde da je Judin skiptar zauvek ispao iz ruku Jevreja" i da na zemlji HeMa mesta za njihovu sopstvenu carevinu". Sledi prilino zagonetna primedba da su jo nai oevi izmenjivali prijateljska pisma koja se uvaju u naim arhivama i poznata su naim starima'7 Josif zatim prelazi
Ovo se moe odnositi na Eldad ha-Danija, jevrejskog putnika nz devetog veka, u ijim se fantaotinim priama, veoma itanim u srednjem veku, pominje Hazarija koju, kako on kae, naseljavaju tri od izgubljenih plemena Izraela i koja ubira danak od dvadeset osam sussdnih kraljevina. Eldad je posetio paniju oko 880. i moda je, a moda i nije posetio hazarsku zemlju. Hasdai ga ukratko pomin.e u svom piomu Josifu.

68

na genealogiju svog naroda. Mada estok jevrejski nacionalista, ponosan to dri Judin skiptar", on niti moe niti tvrdi da su semitskog porekla. Trag njihovog porekla ne vodi od Sema, ve od Nojevog treeg sina, Jafeta ili, tanije, Jafetovog unuka, Togorme, pretka svih turskih plemena. Otkrili smo u porodinim knjigama naih otaca", smelo tvrdi Josif, da je Togorma imao desetoricu sinova, a imena njihovih potomaka su: Uigur, Darsu, Avar, Hun, Vasilij, Tarniah, Hazar, Zagora, Bugar, Sabir. Mi smo sinovi Hazara, sedmog..." Identitet nekih od ovih plemena, sa imenima ispisanim hebrejskim pismom, priliino je nepouzdan, ali to je malo vano. Osobeni znak ove genealoke vebe je spajanje Postanja i turske plemenske tradicije.' Posle genealogije, Josif ukratko pominje neke vojne pohode svojih predaka zahvaljujui kojima su stigli ak do Dunava Sledi, nadugako i nairoko, povest o Bulanovom preobraenju. Od tog dana pa nadalje", nastavlja Josif, Bog mu davae snagu i pomagae mu. On i njegovi sledbenici bejahu obrezani, a jevrejski mudraci nauie ih zakonu i objasnie im Zapovesti." Sledi jo hvalisanja vojnim pobedama, poraenim narodima i dr., a onda jedan znaajan pasus: Posle ovih dogaaja, jedan od njegovih (Bulanovih) unuka postade car. Ime mu je bilo Ovadija i bio je hrabar i potovanja dostojan ovek koji je reformisao vlast, uvrstio zakon prema tradiciji i obiajima, gradio sinagoge i kole, okupio mnotvo izraelskih mudraca, obasuo ih poklonima u zlatu i orebru i naloio im da protumae dvadeset etiri (svete) knjige, Minu i Talmud, kao i redosled bogosluenja." Ovo ukazuje na to da je nekoliko generacija posle Bulana, dolo do religioznog oivljavanja ili reforme (za im je verovatno, po pisanju Artamonova, usledno coup d'etat). Po svemu sudei, judaizacija Hazara odigrala se, u stvari, u nekoliko etapa. Seamo se da je car BuI ovo baca svetlost na esto pominjanje Hazara kao naroda Magoga. Magog je, prema Postanju X, 2-3, bio veoma ozloglaeni ujak Togormin. /

69

lan oterao vraeve i idolopoklonike" ire no to mu se u snu ukazao aneo i da se pravom Bogu" zavetovao pre nego to je odluio da li je to jevrejski, hrianski ili muslimanski bog. ini se najverovatnijim da je preobraenje cara Bulana i njegovih sledbenika drugi meukorak i da su oni primili primitivni, poetni oblik judaizma koji se zasnivao samo na Bibliji, a iskljuivao Talmud, sve rabinske knjige i obiaje koji su iz njih proistekli. U tom su pogledu bili nalik karaitima, fundamentalistikoj sekti koja se u osmom veku javila u Persiji i iji se uticaj proirio meu Jevrejima irom sveta, naroito u Maloj Hazariji", tj. na Krimu. Danlop i neki drugi autoriteti pretpostavljaju da je y periodu od Bulana do Ovadije (otprilike izmeu 740. i 800) u zemlji preovlaivao jedan oblik karaizma, a da je ortodoksni, rabinski" judaizam uveden tek za vreme Ovadijine verske reforme. Ovo je gledite donekle znaajno, jer se karaizam u Hazariji odrao oito do njenog kraja, a naselja karaitskih Jevreja koji su govorili turskim jezikom i oigledno bili Hazarskog porekla postojala su ak i u novije doba (vidi dalje, Poglavlje V, 4). Prema tome, judaizacija Hazara bila je postupan proces koji je, zapoet kao politiki celishodan, polako hvatao koren sve dublje u njihovoj svesti da bi konano, u vreme propasti Hazarskog carstva, stvorio verovanje u dolazak Mesije. Njihova je verska opredeljenost nadivela dravu i zadrala se, kao to emo videti, u hazarsko-jevrejskim naseobinama u Rusiji i Poljskoj.

Poto je pomenuo Ovadijine verske reforme, Josif nabraja njegove naslednike: Njegov sin Hiskia, i njegov sin Manase, i brat Ovadijin Canuka, i njegov sin Isaak, njegov sin Manase, njegov sin Nisi, njegov sin Menahem, njegov sin Benjamin, njegov sin Aaron i ja, Josif, sin Aarona Blagoslopenog, svi smo
70

sinovi careva i niJednom doljaku niJe doputeno da zauzme presto naih otaca." Potom Josif pokuava da Hasdaiju odgovori na pitanje o veliini i topografiji svoje zemlje. Ali ini se da na njegovom dvoru nema nikoga dovoljno upuenog da bi se po vetini mogao meriti sa arapskim geografima, a njegova maglovita pominjanja drugih zemalja i naroda, slab su doprinos onome to smo ve saznali od Ibn Haukala, Masudija i drugih persijskih i arapskih izvora. Tvrdi da ubira danak od trideset sedam naroda, to deluje prilino hvalisavo. Pa ipak, Danlop ukazuje da je devet plemena, kako se ini, ivelo u zemlji Hazara, a ostalih dvadeset osam sasvim se dobro uklapa u Ibn Fadlanovu priu o dvadeset pet ena, od kojih je svaka ki vazalskog kralja (kao i u Eldad ha-Danijeve sumnjive prie). Dalje, treba imati na umu da je mnotvo slovenskih plemena ivelo du gornjih tokova Dnjepra, ak do Moskve, i da su, kao to emo videti, plaala danak Hazarima. Bilo kako bilo, u Josifovom pismu nema ni pomena o carevom haremu. Pominju se samo jedna carica i njene dame i evnusi". Kae se da ive u jednom od tri dela Josifove prestonice, Itilu: u drugom ive Izraeliani, Ismaeliani, hriani i ostali narodi koji govore drugim jezicima. Trei deo, koji je ostrvo, nastanjujem ja sam, prinevi, robovi i sve sluge koje mi pripadaju...' Tokom cele zime ivimo u gradu, a y mesecu nisanu (mart-april) naputamo ga jer svi odlaze na rad u polja i bate. U rodu se imanje prenosi sa kolena na koleno i sve mu porodice hrle sa radou i klicanjem jer tamo nee uti glas uljeza, ni videti neprijatelja. U zemlji nema mnogo kia, ali ima dosta reka sa mnotvom velike ribe i mnogo izvora, a njena polja i vinogradi, vrtovi i vonjaci koji iz reke dobijaju vodu, obino su plodni i bogati i raaju voe u izobilju... i uz boiju pomo ja ivim u miru." Sledei pasus posveen je danu Mesijevog dolaska:
Ova podela Itila na tri dela, pominjs ss, kao to smo vidsln, u nekim arapskim izvorima.

71

Nae oi uprte su u mudrace Jerusalima i Vavilona i mada ivimo daleko od Ciona, uli smo da su raunice pogrene usled mnotva grehova - a mi ne znamo nita sem da Svevinji dobro rauna. Uzdamo se jedino u Danilova proroanstva, a Svevinji neka ubrza nae izbavljenje..." Zavrni pasus Josifovog pisma odgovor je na Hasdaijevu tobonju ponudu da stupi u slubu hazarskog cara: U svome pismu pomenuo si elju da vidi moje lice. I ja elim i eznem da se divim tvome milosrdnom licu i sjaju tvoje velianstvenosti, mudrosti i uzvienosti. elim da se tvoje rei obistine, da spoznam sreu i zagrlim te, gledajui tvoje drago, prijateljsko i prijatno lice. Bio bi mi kao otac, a ja tebi kao sin. Sav moj narod celivao bi tvoje usne. Dolazili bismo i odlazili po tvojoj elji i tvom mudrom savetu." U Josifovom pismu postoji i pasus koji se odnosi na tadanju politiku i prilino je nejasan: Uz pomo Svevinjeg, uvam ue reke (Volge) i ne doputam Rusima koji dolaze svojim brodovima da napadnu zemlju Arapa... Vodim protiv njih (Rusa) teke ratove, jer ako bih im dopustio, opustoili bi zemlje Ismaila ak do Bagdada." Josif ovde istupa kao zatitnik Bagdadskog kalifata od normansko-ruskih pljakaa (vidi Poglavlje ), to je moda pomalo neumesno ako se zna za gorko neprijateljstvo Omajadskog kalifata iz Kordove (kojem slui Hasdai) i Abasidskih kalifa iz Bagdada. Sa druge strane, udljiva vizantijska politika prema Hazarima uticala je na to da Josif prihvati ulogu branioca islama, bez obzira na rascep izmeu dva kalifata. Bar je mogao da se nada da e Hasdai, kao iskusan diplomata, sve shvatiti. Do njihovog susreta, ukoliko su o tome ikada ozbiljno razmiljali, nikada nije dolo. Dalja pisma, ako ih je i bilo, nisu sauvana. Hazarska prepiska" je oskudna i malo je podataka koji se mogu dodati onome to je ve
72

poznato iz drugih izvora. Njena privlanost lei u neobinim fragmentarnim slikama koje prenosi, poput neispravnog reflektora uperenog na razbacane predele u gustoj magli kojom je obavijen taj period.

Meu ostalim hebrejskim izvorima, tu je i Kembridski dokument" (nazvan tako po Univerzitetskoj biblioteci u Kembridu, gde se sada nalazi). Otkrio ga je, krajem prolog veka, kembridski uenjak, Solomon ehter, zajedno sa drugim spisima od neprocenjive vrednosti, u Kairskoj Genizi", spremitu drevne sinagoge. (Geniza - posebno skrovite u koje se, uz odgovarajui obred, sahranjuju" oteeni svici Tope, molitvenici, i oteeni predmeti koji se koriste pri bogosluenju. Obino se nalazi u podu sinagoge ili kraj nje, a ponekad i u jami na jevrejskom groblju. - prim. prev.) Dokument je y loem stanju. To je pismo (ili kopija pisma) od jedno stotinak redova na hebrejskom. Poetak i kraj nedostaju, pa je nemogue saznati ko ga je pisao i kome je bilo upueno. U pismu se Josif lominje kao savremenik i kao moj gospodar", Hazarija se naziva naom zemljom", pa se moe zakljuiti da je pismo, najverovatnije, pisao neki hazarski Jevrejin sa dvora cara Josifa, za vreme ivota Josifovog, tj. da potie uglavnom iz istog vremena kao i Hazarska prepiska". Neki autoriteti su ak pretpostavljali da je bilo upueno Hasdai ibn aprutu i da je y Carigradu predato Hasdaijevom neuspenom izaslaniku, Isaaku bar Natanu, koji ga je doneo u Kordovu (odakle je otilo put Kaira kada su Jevreji proterani iz panije). U svakom sluaju, iz samog je dokumenta oigledno da je pisan najkasnije u jedanaestom veku, a najverovatnije za Josifova ivota, u desetom veku. U njemu je jo jedna pria o preobraenju, ali je njegov znaaj vie politiki. Pisac govori o tome kako su u vreme Josifovog oca, Aarona Blagoslovenog, Hazariju napali Alani, koje su na to nahukali Vizantinci. ini se da nijedan drugi, grki ili arapski izvor ne
73

pominje ovaj pohod, ali, u De Administrando Imperio Konstantina Porfirogeneta, pisanom 947-950. jedan znaajan pasus doprinosi verodostojnosti izjava ovog nepoznatog pismopisca: U vezi sa Hazarijom - ko bi, i kako, protiv n>ih mogao povesti rat? Kao to Oguzi mogu da ratuju protiv Hazara, jer su im blizu, isto moe i vladar Alanije, poto je hazarska oblast Devet Klima (plodni predeo severno od Kavkaza) blizu Alanije, pa Alan, ako eli, odatle moe da ih pljaka i nanooi im veliku tetu i nevolju." Prema Josifovom pismu, vladar Alana plaao mu je danak, ali bilo to istina ili ne, prema kaganu je oseao verovatno uglavnom isto to i bugarski kralj. Jedan Konstantinov pasus otkriva njegove napore da nahuka Alane na rat protiv Hazara i ironino podsea na Ibn Fadlanovu misiju sa istim ciljem. Oigledno su u Josifovo vreme dani vizantijsko-hazarskog zbliavanja bili davna prolost. Ali, sad govorim o buduem razvoju dogaaja, a o tome e biti rei u Poglavlju .

Otprilike vek posle Hazarske prepiske" i verovatnog datuma Kembridskog dokumenta", Jehuda Halevi je napisao svoju nekad uvenu knjigu Kuzari (Hazari). Halevija (10851141) obino smatraju najveim hebrejskim pesnikom panije. Ta je knjiga, meutim, pisana na arapskom i kasnije je prevedena na hebrejski. Njen je podnaslov: Knjiga dokaza i rasprava u odbranu prezrene vere". Halevi je bio cionista i umro je na hodoau u Jerusalim. Delo Kuzari, pisano godinu dana pre njegove smrti, filozofski je traktat u kom se iznosi gledite da je jevrejski narod samo posrednik izmeu boga i ostatka oveanstva. Na kraju istorije i svi e se ostali narodi preobratiti u judaizam, a preobraenje Hazara je simbol ili predznak tog krajnjeg dogaaja. Uprkos nazivu, o samoj je hazarskoj zemlji u traktatu reeno malo i tek kao podloga drugoj legendarnoj pove74

sti o preobraenju (car, aneo, jevrejski uenjak i dr.) i filozofskim i teolokim dijalozima cara i zastupnika triju vera. Meutim, nekoliko je podataka koji ukazuju na to da je Halevi ili itao Hasdaijevu i Josifovu prepisku ili se na neki drugi nain obavetavao o zemlji Hazara. Tako saznajemo da je, poto mu se ukazao aneo, car Hazara tajnu tog sna poverio zapovedniku svoje vojske", a zapovednik" je, kako se kasnije pokazuje, veoma vaan - to je jo jedna jasna aluzija na dvojnu vladavinu kagana i beka. Halevi takoe pominje povesti" i knjige hazarske", to podsea na nae arhive" o kojima govori Josif, u kojima su uvana dravna dokumenta. Najzad, Halevi dvaput, na razliitim mestima u knjizi, iznosi datum preobraenja rekavi da je do njega dolo pre 400 godina" i godine 4500." (prema jevrejskom kalendaru). To 740. godinu izdvaja kao najverovatniji datum. Sve u svemu, to se injenica tie, to su skromni rezultati za knjigu koja je uivala ogromnu popularnost meu Jevrejima srednjeg veka Ali, srednjovekovnom umu fabula je bila privlanija od injenica, a Jevreje je datum dolaska Mesije interesovao vie nego geografski podaci. Arapski geografi i hroniari podjednako su se nonalantno odnosili prema razdaljinama, datumima i razdvajanju stvarnosti i mate. Ovo, takoe, vai i za uvenog nemako-jevrejskog putnika, rabi Petaija iz Ratisbona koji je Istonu Evropu i Zapadnu Aziju posetio izmeu 1170. i 1185. Njegov putopis Sibub Ha'olam (Put oko sveta") oigledno je napisao neki uenik na osnovu beleaka ili po diktatu. Kazuje se o tome da je dobri rabi bio uasnut primitivnim obiajima hazarskih Jevreja severno od Krima, ali ih je pripisivao njihovoj privrenosti karaitskom krivoverju: Rabi Petaija ih upita: 'Zbog ega ne verujete u rei mudraca (tj. talmudista)?' Odgovorie mu: 'Zato to nao nai oevi nisu tome uili.' Uoi Sabata ioeku sav hleb koji jedu na Sabat. Jedu ga u tami, sedei cso dan na 75

jednom mestu. Njihove molitve sastoje se samo od psalama."17< To je rabija toliko razbesnelo da je o svom kasnijem prolasku kroz zemlju Hazara, rekao jedino, da mu je za to bilo potrebno osam dana tokom kojih je stalno sluao lelek ena i zavijanje pasa".18 Pominje meutim, da je boravei u Bagdadu, video da izaslanici Hazarske carevine trae uboge jevrejske uenjake iz Mesopotamije, pa ak i iz Egipta, koji bi njihovu decu pouavali Tori i Talmudu". Mada se malo jevrejskih putnika sa Zapada odvailo na opasno putovanje na Volgu, zabeleili su svoje susrete sa hazarskim Jevrejima u svim glavnim centrima civilizovanog sveta. Rabi Petaija sreo ih je y Bagdadu. Benjamin iz Tudele, drugi uveni putnik iz dvanaestog veka, posetio je hazarsku gospodu u Carigradu i Aleksandriji. Ibrahim ben Daud, savremenik Jude Halevija, izvetava da je y Toledu video neke od njihovih potomaka, uenike mudraca".19 Bili su to hazarski prinevi. Pa ipak, udna je kolebljivost stava koji prema Hazarima imaju voe ortodoksnog jevrejstva na Istoku, okupljene na Talmudskoj akademiji u Bagdadu. Gaon (hebrejski za ekselencija") na elu Akademije, bio je duhovni voa jevrejskih naselja razbacanih posvud po Bliskom i Srednjem istoku, dok je eksilarh ili princ ropstva", predstavljao svetovnu mo nad manje-vie nezavisnim zajednicama. Saadia Gaon (882-942), najuveniji meu duhovnim voama, ostavio je obilje rukopisa u kojima se esto poziva na Hazare. Pominje nekog Jevrejina iz Mesopotamije koji je y Hazariju otiao sa namerom da se tamo nastani, kao da je re o svakodnevnom dogaaju. Nejasno govori o hazarskom dvoru; na drugom mestu objanjava da u biblijskom izrazu Hiram iz Tira", Hiram nije lnno ime, ve vladarska titula, kao kalif za vladara Arapa i kagan za cara Hazara". Tako je za voe crkvene hijerarhije istonog jevrejstva , Hazarija postala veoma znaajna u bukvalnom i u
' Provoelje Sabata u tami, bio je dobro poznati karantskn obiaj.

76

prenosnom smislu, ali su u isto vreme na Hazare gledali sa izvesnim podozrenjem - podjednako iz rasnih razloga kao i zbog sumnje da su skloni karaitskom krivoverju. Hebrejski autor iz jedanaestog veka, Jafet ibnAli, i sam karait, objanjava re mamzer (meanac) na primeru Hazara koji su postali Jevreji iako ne pripadaju toj rasi. Njegov savremenik, Jakov ben-Ruben, osvetljava suprotnu stranu ovog kolebljivog stava, govorei o Hazarima kao o narodu koji ne podnosi jaram izgnanstva, ali su veliki ratnici i ne plaaju danak nejevrejima". Prikupljanje hebrejskih izvora o Hazarima, koji su doprli do nas, budi razliita oseanja - oduevljenje, nevericu i, iznad svega, zaprepaenje. Ratniki narod turskih Jevreja morao se rabiju initi udnim koliko i obrezani jednorog. Kao postscriptum arapskim i hebrejskim izvorima koji se odnose na preobraenje, treba pomenuti da i jednima i drugima prethode hrianski izvori. U neko vreme pre 864. vestfalski je svetenik Kristian Drutmar iz Akvitanije, napisao na latinskom raspravu Expositio in Evangelium Matei y kojoj belei da postoje ljudi pod kapom nebeskom u oblastima gde hrianina ne moe nai, ije su imena Gog i Magog i koji su Huni. Meu njima su neki nazvani Gazari koji su obrezani i potuju judaizam u celosti". Ova se primedba odnosi na Evanelje po Mateji (24.14),' sa im HeMa nikakve oigledne veze i to se vie ne pominje.

Otprilike u isto vreme kada je Drutmar pisao ta je iz tuih pria saznao o jevrejskim Hazarima, uveni hrianski misionar kojeg je poslao vizantijski car, pokuao je da ih preobrati u hrianstvo. To nije bio niko drugi do sveti irilo, slovenski apostol", navodni tvorac irilinog pisma Njemu i njegovom sta' I ovo Jevanelje o Kraljevstvu propovedae se po celom svetu za svedoanstvo svim narodima. A onda e doi kraj." 77

rijem bratu, Metodiju, car Mihailo III poverio je ovaj kao i druge misionarske zadatke, po nagovoru patrijarha Foke (koji je navodno bio hazarskog porekla, jer ga je, kako se pria, car jednom u ljutnji nazvao hazarskom njukom"). irilovi prozelitski napori urodili su plodom, ini se, meu slovenskim narodima Istone Evrope, ali ne i meu Hazarima. U njihovu zemlju putovao je preko Hersona na Krimu, gde je, kau, proveo est meseci uei hebrejski i pripremajui se za svoju misiju. Onda je krenuo Hazarskim putem" - Don - prolaz na Volgi do Itila, a odatle, du Kaspijskog mora, na susret sa kaganom (ne kae se gde). Usledile su uobiajene teoloke rasprave, ali gotovo bez ikakvog uticaja na hazarske Jevreje. ak se i u laskavom delu Vita Constantine (irilovo prvobitno ime) kae samo da je irilo ostavio dobar utisak na kagana , da je nekoliko ljudi pokrteno, a dve stotine hrianskih zatvorenika puteno kao izraz kaganove dobre volje. Bilo je to najmanje to je kagan mogao da uini za carevog izaslanika koji se izloio tolikom naporu. Ovoj su prii studenti slovenske filologije dodali jedan zanimljiv podatak. Po predanju, irilova je zasluga ne samo stvaranje irilice nego i glagoljice. Ovo drugo, prema Baronu, koristilo se u Hrvatskoj do sedamnaestog veka. Odavno je priznato da bar jedanaest znakova, koji delimino predstavljaju slovenske glasove, potie iz hebrejskog pisma". (Tih su jedanaest znakova: A, B, V, G, E, K, P, R, S, , T.) ini se da to potvruje ono to je ranije reeno o uticaju hebrejskog pisma na irenje pismenosti meu susedima Hazara.

78

Ill

OPADANJE

Bilo je TO", pisao je D. Sainor,1 u drugoj polovini osmog veka, kada je Hazarska Carevina dostigla zenit svoje slave" tj. u vreme izmeu Bulanovog preobraenja i Ovadijine verske reforme. Ovo nikako ne znai da su Hazari za svoju sreu mogli da zahvale jevrejskoj veri. Pre e biti obrnuto: mogli su sebi da priute da postanu Jevreji, jer su bili ekonomski i vojno jaki. s\< * ivi simbol njihove moi bio je car Lav Hazar^koji je vladao Vizantijom od 775. do 780, a nazvan je tako po svojoj majci, hazarskoj princezi Cvet", onoj koja je na dvor unela novu modu. Seamo se da je njena udaja usledila odmah posle velike hazarske pobede nad muslimanima u bici kod Ardabila, koja se pominje u Josifovom pismu i u drugim izvorima Ta dva dogaaja, primeuje Danlop, gotovo su sigurno u vezi".2 Meutim, u tom periodu raznoraznih spletki, meudinastiki brakovi i veridbe mogli su da budu opasni. esto su uzrokovali - ili bar pruali povod za rat. Obrazac je, navodno, preuzet od Atile, nekadanjeg vrhovnog hazarskog vladara Godine 450. Atila je, kau, primio poruku i uz nju i vereniki prsten koji mu je poslala Onorija, sestra Valentinijana , cara Zapadnog Rimskog Carstva. Ova romantina i slavoljubiva gospa preklinjala je hunskog poglavara da je izbavi sudbine rope od smrti, iznuenog braka sa starim senatorom, i poslala mu je svoj prsten. Atila ju je odmah za79

prosio i u miraz zatraio polovinu carstva, a kada je Valentinian to odbio, napao je Galiju. U istoriji Hazara, ova se tema javlja u nekoliko varijacija. Seamo se besa bugarskog kralja kada mu je oteta ki i kako je taj dogaaj naveo kao glavni razlog za svoj zahtev da mu kalif izgradi utvrenje koje bi ga titilo od Hazara. Ako emo verovati arapskim izvorima , slini dogaaji (mada sa drukijim obrtom) doveli su, krajem osmog veka, posle dueg perioda mira, do poslednjeg rasplamsavanja hazarsko-muslimanskih ratova. Prema al-Tabariju, kalif je 798." naloio guverneru Jermenije da jo bolje obezbedi granicu sa Hazarima tako to e se oeniti kaganovom kerkom. Taj guverner bio je lan mone porodice Barmesida (i sluajno podsea na princa iz istoimene porodice koja se pominje u 1001 noi", koji je prosjaka pozvao za trpezu punu skupocenih, ali praznih sudova). Barmesid se sloio i hazarsku princezu, zajedno sa pratnjom i mirazom, poslali su mu u raskonoj povorci, kako i dolikuje (vidi: I, 10). Ali, ona je na poroaju umrla. Umrlo je i novoroene, a njeni dvorani, po povratku u Hazariju, natuknuli su kaganu da je ona otrovana. Kagan je odmah napao Jermeniju i (prema dva arapska izvora3) odveo 50.000 zarobljenika. Kalif je bio primoran da iz svojih tamnica pusti hiljade zloinaca i naorua ih, kako bi zaustavio napredovanje Hazara. Arapski izvori pominju najmanje jo jedan neuspeo meudinastiki brak u osmom veku posle kojeg je usledio napad Hazara. I da bi cela stvar bila ubedljivija, gruzijska hronika" tom spisku dodaje i jednu jezivu priu (u kojoj princezu nisu otrovali, ve se sama ubila kako bi izbegla kaganovu postelju.) Detalji i tani datumi sumnjivi su kao i obino,4 a takav je i pravi motiv ovih zbivanja.Ali, u hronikama esto ponavljane prie o nevestama kojima se trguje i o caricama koje truju, bez sumnje su snano uticale na matu naroda, a verovatno i na politike dogaaje.
* U ovo ss odrsen,e, meutim, ns trsba pouzdati.

80

Posle osmog veka nita se vie nije ulo o hazarskoarapskim ratovanjima. Po ulasku u deveti vek, Hazari su, ini se, nekoliko decenija uivali u miru - bar ih u hronikama retko pominju, a y istoriji je dobra vest kada o neem nema vesti. Na junim granicama zemlje uspostavljen je mir, odnosi sa Kalifatom reeni su preutnim sporazumom o nenapadanju, a odnosi sa Vizantijom i dalje su bili pravi prijateljski. Ipak, sredinom ovog relativno idilinog perioda, jedna zloslutna epizoda nagovestila je nove opasnosti. Godine 833. ili tu negde, hazarski kagan i bek poslali su izaslanika Teofilu, caru Istonog Rimskog Carstva, molei ga da im poalje vete neimare i zanatlije koji bi im izgradili utvrenje u donjem toku reke Dona. Car je pohitao sa odgovorom. Poslao je flotu preko Crnog i Azovskog mora do ua Dona, gde se nalazila strateka taka na kojoj je trebalo zidati tvravu. Tako je nastao Sarkel, uvena tvrava i arheoloka znamenitost od neprocenjive vrednosti, praktino jedina koja je odgonetala hazarsku istoriju, sve dok je nije poplavilo Cimljansko jezero povezano sa kanalom Volga-Don. Konstantin Porfirogenet, koji je ovu epizodu ispriao neto iscrpnije, kazuje da je Sarkel, poto u toj oblasti nije bilo kamena, izraen od cigle, peene u posebno nainjenim peima. He spominje neobinu pojedinost (koju su otkrili sovjetski arheolozi dok je to mesto jo uvek bilo pristupano) da su graditelji koristili i mermerne stubove vizantijskog porekla koji datiraju iz estog veka i verovatno su uzeti sa neke vizantijske ruevine - lep primer vladarske tedljivosti.5 Neprijatelji zbog kojih je zajednikim naporima izgraena ova impresivna tvrava, bile su one strane i zloslutne pridolice na svetskoj sceni koje su na Zapadu zvali Vikinzima ili Severnjacima, a na Istoku Rousima, Rosima ili Rusima. Dva veka ranije, arapski osvajai napredovali su ka civilizovanom svetu divovskim dvojnim obuhvatom: levim krilom nadirali su preko Pirineja, a desnim pre81

ko Kavkaza. Sada, u toku vikinke ere, istorija se ponavljala ali, ini se, kao sopstveni odraz u ogledalu. Poetni ar koji je pokrenuo muslimanske osvajake ratove razbuktao se u najjunijoj oblasti poznatog sveta, u arabijskoj pustinji. Vikinki napadi i osvajanja zapoeli su u njegovoj najsevernijoj oblasti, u Skandinaviji. Arapi su kopnom nadirali ka severu, a Severnjaci morem i vodenim putevima ka jugu. Arapi su, bar u teoriji, vodili sveti rat, a vikinki bezboniki ratovi bili su gusarski i pljakaki - posledice su, bar to se rtava tie, bile uglavnom iste. Ni u jednom od ovih sluajeva istoriari nisu mogli da prue ubedljiva objanjenja ekonomskih, ekolokih ili ideolokih razloga koji su ove, naizgled usnule oblasti Arabije i Skandinavije, gotovo preko noi pretvorili u vulkane nabujale ivotne snage i nerazboritih poduhvata - oba su sasvim ugasla za samo dva veka, ali je beleg koji su za sobom u ovom svetu ostavile njihove erupcije, trajan. Obe su u istom vremenskom rasponu, iz divljatva i razaranja prerasle u sjajno kulturno dostignue. Otprilike u vreme kada je zajednikim vizantijskohazarskim naporima izgraen Sarkel radi zatite od oekivanog napada istonih vikinga, vikinko je zapadno krilo ve prodrlo u sve znaajnije vodene puteve Evrope i osvojilo pola Irske. Tokom sledeih nekoliko decenija naselili su Island, osvojili Normandiju, nekoliko puta opustoili Pariz, upali u Nemaku, deltu Rone, enovski zaliv, oplovili Iberijsko poluostrvo i preko Mediterana i Dardanela napali Carigrad - a y isto vreme Rusi su nadirali niz Dnjepar i preko Crnog mora. Kako je Tojnbi pisao:6 U devetom veku, u vreme kada su Rosi udarili na Hazare i na Istone Rimljane, Skandinavci su napadali, osvajali i naseljavali se u ogromnom luku koji se konano proirio ka jugozapadu... do Sesverne Amerike i na jugoistoku... do Kaspijskog mora" Nije udo to se u litanijama Zapada nala nova mo litva: A furore Normannorum libera nos Domine. HUTU je udo to su Carigradu hazarski saveznici bili potreb-ni kao tit protiv zmajeva izrezbarenih na pramcima 82

vikinkih laa, kao to su mu dva stolea ranije bili potrebni da ga tite od zelenih Prorokovih barjaka. I ba kao i pre, Hazari su opet izdrali glavni udar napada posle kog su od njihove prestonice ostale samo ruevine. Nije samo Vizantija imala razloga da bude zahvalna Hazarima to su zaustavili napredovanje vikinkih flota niz velike vodene puteve sa severa. Tek se sad moe bolje razumeti zagonetni pasus iz Josifovog pisma upuenog Hasdaiju ceo vek kasnije: Uz pomo Svevinjeg, ja uvam ue reke i ne putam Ruse koji dolaze u svojim laama da zauzmu zemlju Arapa... Bijem teke bitke (protiv Rusa)."

Posebnu vrstu Vikinga koju Vizantinci nazivaju Rosima", arapski hroniari pominju kao Varjaze". Prema Tojnbiju, re Ros" najverovatnije je izvedena iz vedske rei 'rodher' to znai veslai".7 to se tie rei Varjag", Arapi i Prva ruska hronika koristili su je da oznae Normane ili Skandinavce - i Baltik je, zapravo, nazivan Varjakim morem".8 Mada je ova grana Vikinga potekla iz istone vedske, njihovo napredovanje odvijalo se po istom obrascu kao i napredovanje Norveana i Danaca koji su napadali Zapadnu Evropu. Bilo je sezonsko i zasnivalo se na strateki postavljenim ostrvima koja su sluila kao uporita, skladita oruja i izvori snabdevanja za napade na kopno. Ali, karakter tih napredovanja se menjao i, tamo gde su uslovi za to bili povoljni, ono se od pljakakih napada i prisilne trgovine razvilo u manje-vie stalna nasel>a i, napokon, u stapanje sa pokorenim lokalnim stanovnitvom. Tako je prodiranje Vikinga u Irsku zapoelo zauzimanjem ostrva Rehru (Lembei) u Dablinskom zalivu, Engleska je osvojena sa ostrva Tanet, a zauzimanjem ostrva Valheren (nedaleko od Holandije) i Noarmuatije (kraj ua Loare) poeo je prodor na Kontinent. 83

Ha istonom kraju Evrope, Severnjaci su imali isti plan osvajanja. Poto su preli Baltik i Finski zaliv, uplovili su uz reku Volhov u jezero Ilmen (juno od Lenjingrada), gde su pronali odgovarajue ostrvo Holmgard iz islandskih saga. Tu su osnovali naselje koje je preraslo u grad Novgorod.' Odatle su velikim vodenim tokovima odlazili na jug u svoje pljakake pohode - Volgom u Kaspijsko i Dnjeprom u Crno more. Prethodna ruta vodila je kroz zemlje ratobornih Bugara i Hazara, a kasnije preko teritorija raznih slovenskih plemena koja su naseljavala severozapadno granino podruje Hazarske Carevine i plaala danak kaganu: Poljani u oblasti Kijeva, Viatii juno od Moskve, Radimei istono od Dnjepra, Severjani na reci Derni i dr." ini se da su ovi Sloveni imali napredniju zemljoradnju, a oigledno su bili bojaljiviji nego njihovi turski" susedi sa Volge jer su, kako Bari kae, postali prirodni plen" skandinavskih pljakaa. Ovi su se, najzad, izmeu Volge, Dona i Dnjepra, opredelili za Dnjepar, uprkos njegovim opasnim vodopadima. Tako je Dnjepar postao veliki vodeni put", onaj Austverg" iz nordijskih saga koji je od Baltika vodio do Crnog mora i Carigrada. ak je i sedam najveih vodopada uz slovenska imena, dobilo i skandinavska. Konstantin savesno navodi obe verzije (npr. Baru-fors na normanskom, Volni na slovenskom - za uzburkani vodopad). Ti su Varjazi-Rusi bili, kako se ini, sasvim jedinstveni ak i meu svojom braom Vikinzima - kombinacija gusara, pljakaa i samo naizgled trgovaca jer su se vladali prema sopstvenim pravilima koja su nametali maem i ratnom sekirom. Trampili su krzna, maeve i ilibar za zlato, ali su robovi bili njihova glavna roba Arapski istoriar tog vremena pie: Na tom ostrvu (Novgorod) ima ljudi oko 100.000 na broju i ti ljudi stalno odlaze amcima da nanadaju Slovsns,
He treba ga meati sa Nilji Iovgorod (koji sada nosn naziv Gorki). Konstantin Porfirogenet i Ruska hronika uglannom ss slau oko imena i lokacija ovih plemena, kao i njihove podrsenostn Haadrima.

84

uhvate ih, zarobe i odvode Hazarima i Bugarima da ih tamo prodaju. (Setimo se pijace robova u Itilu koju pomin>e Maoudi.) Nemaju obraene zemlje ni semena i (ive tako to) otimaju od Slovena. Kada im se rodi dete, ispred njega stave ioukani ma, a otac deteta kae: 'Ja nemam ni zlata ni srebra, ni bogatstva koje mogu da ti ostavim, ovo 9 je tvoje nasledstvo, njime obezbedi sebi bolji ivot'." Savremeni istoriar, Mak Evedi, lepo je to ukratko izloio: U svemu ime su se bavili od Islanda do granica Turkeotana, od Carigrada do Polarnog kruga, VikinziVarjazi su ispoljavali neverovatnu ivotnu snagu i neustraivost, pa oe kae da je ogroman trud straen u pljakanju. Ti severnjaki junaci nisu se udostojili da trguju sve dok nisu prestali da pobeuju. Krvlju okaljano, ali slavom ovenano zlato voleli su vie nego sigurnu trgovaku zaradu."10 Tako su ruski konvoji koji su u letnjim mesecima plovili ka jugu, istovremeno bili trgovake flote i vojne armade. Ove dve uloge bile su nerazdeljive, pa se nije moglo predvideti koja e se flota, i kada, od trgovake pretvoriti u ratniku. Veliina flota bila je impresivna. Masudi govori o tome da rusku silu koja iz Volge ulazi u Kaspijsko more (9 ,1 2-13 ) ini oko 50 0 laa i na svakoj od njih po 100 ljudi". Od tih 50.000 ljudi, kae on, 35.000 je poginulo u bici.' Masudi je moda preterivao, ali sigurno ne mnogo. ak i u ranoj fazi njihovih junakih poduhvata (oko 860), Rusi su preli Crno more i izvrili opsadu Carigrada sa flotom koja je po razliitim procenama brojala izmeu 200 i 230 brodova. Ako se imaju u vidu nepredvidljivost i poslovina podmuklost ovih opasnih uljeza, Vizantinci i Hazari morali su, kako se to kae, da sviraju po sluhu". I vek i po posle izgradnje Sarkela, trgovinski sporazumi i razmene diplomatskih misija sa Rusima, jo su se uvek
' Vidi: Poglavlje IV, 1.

85

smenjivali sa divljim ratovanjima. Polako su i postepeno Severnjaci menjali svoju ud izgradivi stalna naselja, poslovenivi se meanjem sa svojim podanicima i vazalima, i tek su na kraju usvojili veru vizantijske crkve. U to su vreme, poslednjih godina desetog veka, ti Rusi" postali dananji Rusi. Rani ruski kneevi i plemstvo jo uvek su nosili skandinavska imena koja su poslovenjena. Rjurik je nastao od Hrorekr, Oleg od Helgi, Igor od Ingvar, Olga od Helga i tako dalje. Trgovinski sporazum koji je knez Igor-Ingvar zakljuio sa Vizantincima 945, sadri spisak njegovih pratilaca od kojih samo trojica imaju slovenska imena, dok ih je sa skandinavskim pedeset.11 Ali sin Ingvara i Helge dobio je slovensko ime Svjatoslav i od tada pa nadalje, proces asimilacije napredovao je krupnim koracima. Varjazi su postepeno gubili svoj identitet posebnog naroda, a normanska je tradicija u ruskoj istoriji izbledela. Teko je zamisliti taj neobini narod koji se divljatvom isticao ak i u to divlje doba Hronike su pristrasne, jer su ih pisali ljudi iz naroda koji su trpeli od tih uljeza sa severa. A pria druge strane ostala je neizreena, jer je skandinavska knjievnost nastala tek mnogo posle vikinke ere, kada su njihovi junaki podvizi iveli jo samo u legendi. Pa ak i tako, rana normanska knjievnost kao da potvruje njihovu neobuzdanu, pomamnu strast prema borbi i udnu vrstu mahnitosti koja ih je u bitkama obuzimala. Za to su imali ak i posebnu re: berserksgangr - divlje normansko ratovanje. Arapske hroniare toliko su zbunjivali da protnvree ne samo jedan drugome ve, u razmaku od nekoliko redova, i sami sebi. Na prijatelj Ibn Fadlan veoma se gnuao prljavih i bestidnih obiaja Rusa koje je sreo na Volgi, u zemlji Bugara. Sledei pasus odnosi se na Ruse i opisuje dogaaj koji prethodi izvetaju o Hazarima, navedenom neto ranije:
Oni su najprljapija stvorelja pod kapom nebsskom. Ujutro sluapka doiosi zdslu iunu pods gospodaru lomainstva . On isrs lics i kosu, il.ujs i nstrssa ios u 86

posudu koju devojka zatim predaje sledeoj osobi koja ini to isto - i tako redom, sve dok svi ukuani ne upotrebe zdelu da bi u nju pljunuli, otresli nos i u ljoj oprali lice i kosu."12 Nasuprot tome, Ibn Rusta pie na istu temu: isti su u odnosu na njihovu odeu" - i ostaje na to-me. Ibn Fadlan ozlojeen je i time to Rusi imaju polne odnose i vre nudu na javnom mestu, ukljuujui i njihovog kralja, dok Ibn Rusta i Gardezi ne znaju nita o tim tako gnusnim obiajima Ali i njihova kazivanja podjednako su nepouzdana i nedosledna. Tako Ibn Rusta kae: Potuju svoje goste i susretljivi su prema tuinima koji kod njih trae zaklon i prema svakome meu njima ko je u nevolji. He dozvoljavaju nikome da ih ugnjetava i svakoga ko je naopak ili okrutan pronalaze i izbacuju iz svoje sredine."14 Ali svega nekoliko pasusa kasnije, on daje sasvim drukiju sliku ili pre vinjetu ruskog drutva: Nijedan od njih nije sam ni kada treba da zadovolji svoje prirodne potrebe - uvek ga prate trojica drugova koji ga uvaju, i svaki od njih ima ma, zbog nepoverenja i podmuklosti koje meu njima vladaju, jer, ukoliko ovek poseduje bilo ta vredno, njegov vlastiti brat i prijatelj koji su sa njim, poelee to to ima i nastojae da ga ubiju i orobe."15 Meutim, kada su u pitanju njihove ratnike vrline, izvori su jednoduni: Ovi su ljudi snani i odvani, i kada napadaju na otvorenom, niko im ne moe utei, a da ga ne unite, otmu mu ene, a njega odvedu u ropstvo."1*1

Sa takvom su se sudbinom sada suoili Hazari. Sarkel je izgraen u zadnji as. Omoguio im je da kontroliu kretanje ruskih flotila du donjih tokova Do87

na i prolaz Don-Volga (Hazarski put"). Uopte, inilo se da su tokom prvog stolea njihovog prisustva na sceni/ pljakaki napadi Rusa bili usmereni uglavnom na Vizantiju (gde je, oigledno, plen bio bogatiji), a njihovi odnosi sa Hazarima bili pre svega trgovinski, mada ne bez trvenja i stalnih arki. U svakom sluaju, Hazari su mogli da kontroliu ruske trgovinske puteve i da nameu svoj desetpostotni porez na sve tovare koji su preko njihove zemlje kretali put Vizantije i muslimanskih zemalja Takoe, imali su neto kulturnog uticaja na Severnjake koji su, uprkos svojoj grubosti, bili naivno skloni tome da ue od ljudi sa kojima su dolazili u dodir. To to su rani ruski vladari iz Novgoroda usvojili titulu kagana", pokazuje stepen tog uticaja. Ovo su potvrdili i vizantijski i arapski izvori. Tako Ibn Rusta, posle opisa ostrva na kojem je izgraen Novgorod, kae: Idaju kral>a koji se zove Kagan Rus." tavie, Ibn Fadlan izvetava da taj Kagan Rus ima generala koji predvodi vojsku i predstavlja ga pred narodom. Zeki Validi istie da je takvo prenoenje zapovednitva nad vojskom nepoznato germanskim narodima sa severa, gde kralj mora da bude pre svega ratnik. Validi zakljuuje da su Rusi oigledno podraavali hazarski sistem dvojne vladavine. Ovo je sasvim mogue ako se ima u vidu injenica da su Hazari bili najuspeniji i kulturno najrazvijeniji narod sa kojim su Rusi, u ranim fazama svojih osvajanja, bili u teritorijalnom dodiru. Taj je dodir najverovatnije bio prilino intenzivan, s obzirom na to da je u Itilu postojala kolonija ruskih trgovaca, a y Kijevu zajednica hazarskih Jevreja. alosno je to se u kontekstu reenog mora dodati i to da je sovjetski reim, vie od hiljadu godina nakon dogaaja o kojima je re, dao sve od sebe da izbrie uspomenu na istorijsku ulogu i kulturna dostignua Hazara. Na dan 12. januara 1952. godine, The Times je preneo sledeu vest:
' Grubo od 830. do 930.

88

RANA RUSKA KULTURA OMALOVAENA SOVJETSKI ISTORIAR OSUEN Pravda je jo jednog sovjetskog istoriara kritikovala zbog umanjivanja znaaja rane kulture i razvoja ruskog naroda. Bio je to profesor _ArJamonov koji je na nedavnoj sednici Odeljenja za istoriju i filozofiju Sovjetske akademije nauka ponovio teoriju iznetu u knjizi iz 1937, a no kojoj stari grad Kijev mnogo duguje Hazarima. Predstavio ih je kao napredan narod koji je postao rtva ruskih agresivnih prohteva. Sve te stvari", kae Pravda, nemaju nieg zajednikog sa istorijskim injenicama. Hazarsko carstvo, koje je predstavljalo primitivan spoj razliitih plemena, nije odigralo nikakvu pozitivnu ulogu u stvaranju drave Istonih Slovena. Stari izvori potvruju da su se dravne formacije Istonih Slovena javile jo mnogo pre bilo kakvog pomena o Hazarima. Hazarsko carstvo nije unapredilo razvoj drevne ruske drave naprotiv, usporilo je napredak istonoslovenskih plemena. Materijali do kojih su doli nai arheolozi svedoe o visokom stepenu kulture u staroj Rusiji. Jedino ako se preuvelia istorijska istina i zanemare injenice, moe se govoriti o nadmonosti hazarske kulture. Idealizovanje Hazarskog carstva jasno ukazuje na to da su jo uvek ivi izvitopereni stavovi onih buroaskih istoriara koji su potcenjivali autohtoni razvoj ruokog naroda. Netanost ovog shvatanja je oigledna. Takav stav neprihvatljiv je za sovjetsku istoriografiju." Osim brojnih lanaka u uenim asopisima , svoju prvu knjigu, u kojoj se bavio ranom istorijom Hazara, Artamonov je, kog sam esto navodio, objavio 1937. godine. Njegov je Magnum opus, Isorija Hazara, bio u pripremi u vreme kada se Pravda oglasila - kao rezultat , knjiga je objavljena tek deset godina kasnije (1962), a na poslednjim stranicama opovrgnuto je sve to im je pre thodilo - pa i autorovo ivotno delo . Na tim se stra nicama molse proitati: Hazarsko carstvo se raspalo i razbilo u komads koji su se veinom stopili sa drugim srodnim narodima, a manjina nastanjena u Itilu izgubila js svoju nacionalnu 89

osobenost i pretvorila se u parazitsku, jevrejski obojenu klasu. Rusi se nikada nisu klonili kulturnih dostignua Istoka... Ali od itilskih Hazara Ruoi nemaju nita. Uzgrsd budi reeno, prema ratobornom hazarskom judaizmu isto su se odnosili i drugi narodi koji su sa njim bili u dodiru: Maari, Bugari, Peenjezi, Alani i Polovni... Potreba da se odupru nasilnicima iz Itila, podstakla je Oguze i Slovene da se ujedine oko zlatiog kijevskog trona, a TO je jedinotvo, sa svoje strane, omoguilo i pospeilo nagli rast ne samo ruskog dravnog sistema ve i stare ruske kulture. Ova je kultura oduvek bila originalna i nikada nije zavisila od hazarskog uticaja. Ti beznaajni istonjaki elementi u ruskoj kulturi koje su prensli Hazari i na koje se obino misli kada je re o problemima kulturnih veza izmeu Rusa i Hazara, nisu prodrli u srce ruske kulture ve su ostali na povrini, bili kratkog veka i malog znaaja. Nikako ne daju povoda da se u istoriji ruske kulture istie 'Hazarski' period." Partijski nalozi okonali su proces zatiranja koji je otpoeo time to su potopljene ruevine Sarkela.

Intenzivna trgovinska i kulturna razmena sa Hazarima nije spreila Ruse da u njihovo carstvo prodiru postepeno, prisvajajui slovenske podanike i vazale. Prema Prvoj ruskoj hronici do 850, tj. nekih dvadeset pet godina po izgradnji Sarkela, danak koji su plaali slovenski narodi delili su Hazari i Varjazi sa Baltikog mora". Varjazi su nametnuli porez udima", Krivijanima" i drugima, tj. slovenskim narodima koji su iveli severnije, a Hazari su nastavili da prikupljaju danak od Viatia, Sevjana i najznaajnijih od svih, Poljana, u sredinjoj oblasti Kijeva. Ali ne zadugo. Tri godina kasnije, ako je verovati datumima (iz Ruske hronike), kljuni grad na Dnjepru, Kijev, koji je prethodno bio pod vrhovnom upravom Hazara, preao je y ruke Rusa. Mada je ovo bio odluujui dogaaj u istoriji Rusa, odigrao se bez oruane borbe. Prema Hronici", Novgo90

rodom je u to vreme vladao (polulegendarni) knez Rjurik (Hrorekr) pod ijom su upravom bila sva vikinka naselja, Sloveni sa severa i neki finski narodi. Dvojica Rjurikovih ljudi, Oskold i Dir, ugledali su, na putu niz Dnjepar, utvreno mesto na planini i taj im se prizor dopao. Reeno im je da je to grad Kijev i da plaa danak Hazarima". Njih su se dvojica sa porodicama naselila u tom gradu, okupila oko sebe mnogo Severnjaka i vladala okolnim Slovenima, isto kao to je Rjurik vladao Novgorodom. Nekih dvadeset godina kasnije, Rjurikov sin Oleg (Helgi) doao je i umorio Oskolda i Dira, a Kijev pripojio svojoj upravi." Kijev je po vanosti uskoro zasenio Novgorod. Postao je prestonica Varjaga i majka ruskih gradova", a kneevina koja je po njemu dobila ime, postala je kolevka prve ruske drave. U Josifovom pismu, pisanom otprilike jedan vek posle ruske okupacije Kijeva, taj grad nije na spisku hazarskih poseda. Ali uticajne hazarsko-jevrejske zajednice opstale su i u gradu, i u kijevskoj oblasti, a posle konane propasti njihove zemlje, osnaene su velikim brojem hazarskih doseljenika. Ruska hronika neprestano se poziva na junake koji su doli iz zemlje idovskaje (zemlje Jevreja), a Hazarska kapija" u Kijevu uva i danas ivu uspomenu na njegove nekadanje vladare.

Zagazili smo ve u drugu polovinu devetog veka i pre nego to nastavimo povest o ruskim nadiranjima, moramo obratiti panju na neka vana zbivanja meu narodima stepe, naroito Maarima. Ti su se dogaaji odvijali uporedo sa porastom ruske moi i neposredno su uticali na Hazare - i na kartu Evrope. Maari su bili saveznici Hazara i tako rei, dobrovoljno vazali, sve do nastanka Hazarskog carstva. Problem njihovog porekla i ranih lutanja odavno zbunjuje naunike", pisao je Makartni." Na drugom e mestu rei da je to jedna od najmranijih istorijskih zagonetki".18 91

Sve to sa izvesnou znamo o poreklu Maara jeste da su narod srodan finskom i da njihov jezik pripada takozvanoj ugro-finskoj porodici jezika, kao i jezik vogulskog i ostjakog naroda iz umskih predela severnog Urala. Nisu bili ni u kakvoj vezi sa slovenskim i turskim narodima iz stepa, meu koje su doli da ive to je bio etniki kuriozitet, a to je i danas. Savremena Maarska, za razliku od drugih malih naroda, nema nikakve jezike veze sa svojim susedima. Maari su ostali etnika enklava u Evropi, a udaljeni Finci jedini su im srodnici. U neko, neodreeno doba tokom ranih stolea hrianske ere, ovo je nomadsko pleme proterano iz svog nekadanjeg prebivalita na Uralu i krenulo je ka jugu kroz stepe, da se konano nastani u oblasti izmeu reka Dona i Kubana. Tako su postali susedi Hazara, jo pre njihovog uspona. Izvesno vreme inili su deo saveza polunomadskih naroda, Onogura (deset strela" ili deset plemena). Postoji verovanje da je ime Ugri" slovenska verzija te rei,19 dok je Maar" naziv kojim su sami sebe odvajkada zvali. Otprilike od sredine sedmog pa do kraja devetog veka bili su, kao to je ve reeno, podanici Hazarskog carstva. Izuzetno je to to u toku ovog perioda u kom su druga plemena bila zaokupljena ubilakom igrom muzikih stolica, nije zabeleen nijedan oruani sukob izmeu Hazara i Maara, mada su i jedni i drugi, tu i tamo ratovali protiv svojih bliih ili daljih suseda: Bugara sa Volge, Bugara sa Dunava, Oguza, Peenjega i drugih, kao i protiv Arapa i Rusa. (Igra muzikih stolica - igra u kojoj je uesnika vie no stolica i nz koje se, uz muziku, jedan po jedan, eliminiu najspornji uesnici. - prim. prev.) Parafrazirajui Rusku hroniku i arapske izvore, Tojnbi pie da su tokom celog ovog perioda Maari, za raun Hazara, ubirali danak" od slovenskih i finskih naroda u Zoni crne zemlje", severno od maarskog dela stepe i u umovitom podruju jo dalje na sever. Dokaz da je ime Maar bnlo korieno jo u to vreme je y tome to ga nalazimo i u izvesnom broju toponima u ovoj oblasti severne Rusnje. 92

Ti nazivi verovatno oznaavaju poloaje nekadanjih maarskih garnizona i straarnica.20 Tako su Maari vladali svojim slovenskim susedima, a Tojnbi zakljuuje da su u nametanju poreza Hazarima Maari bili posrednici, premda su, bez sumnje, ovi to posrednitvo takoe dobro iskoristili".21 Dolaskom Rusa ovako unosno stanje stvari iz osnova se izmenilo. Negde u vreme kada je Sarkel izgraen, dolo je do izrazitog kretanja Maara preko Dona, na njegovu zapadnu obalu. Otprilike oko 830. pa nadalje, vei deo ovih naroda ponovo se naselio izmeu Dona i Dnjepra, u oblasti koja e kasnije dobiti naziv Lebedija. O razlogu ovih kretanja mnogo se raspravljalo meu istoriarima. Tojnbijevo objanjenje je ne samo najaktuelnije nego i najuverljivije: Moemo... zakljuiti da su Maari zaposeli stepu zapadno od Dona po odobrenju svojih hazarskih gospodara... S obzirom na to da je ta stepska zemlja prethodno pripadala Hazarima i da ou im Maari bili podreeni saveznici, moemo zakljuiti da Maari niou naselili hazarsku teritoriju protiv volje Hazara... tavie, moemo zakljuiti da su Hazari ne samo dopustili Maarima da se nastane zapadno od Dona ve da su ih i sami tu naseljavali kako bi ih iskoristili za neke svoje ciljeve. Premetanje podreenih naroda iz stratekih razloga bilo je sredstvo kojem su i ranije pribegavali graditelji nomadskih imperija... Na novom poloaju, Maari su Hazarima mogli da pomognu da zauotave napredovanja Rosa ka jugoistoku i jugu. Naoeljavanje Maara zapadno od Dona bilo je u tesnoj vezi sa graenjem tvrave Sarkel na istonoj obali Dona."22 7 Ovaj aranman funkcionisao je dosta dobro skoro pola veka. Tokom tog perioda odnos izmeu Hazara i Maara postao je jo blii, a vrhunac dostie tokom dva dogaaja koji su trajno obeleili maarski narod. Prvo, Hazari su im dali kralja koji je osnovao prvu maarsku dinastiju i, drugo, nekoliko hazarskih plemena pri93

druilo se Maarima i korenito promenilo njihov etniki karakter. Prvu epizodu opisao je Konstantin u De Administrando (oko 950), a potvruje je injenica da se imena koja pominje nezavisno od toga pojavljuju u prvoj Maarskoj hronici" (jedanaesti vek). Konstantin nam kazuje da maarska plemena, pre no to su se Hazari umeali u njihove unutranje poslove, nisu imala stalnog kralja, ve samo plemenske stareine. Najistaknutiji meu njima bio je Lebedije (po kojem je Lebedija kasnije dobila ime): A Maare je sainilo sedam hordi, ali u to vreme one nisu imale vladara, ni domaeg ni doljaka, mada je meu njima bilo nekoliko stareina, od kojih je glavni bio gore pomenuti Lebedije... A kagan, vladar Hazarije, zbog njihovog junatva i vojne pomoi, njihovom je prvom stareini, oveku po imenu Lebedije, podario jednu hazarsku gospou plemenita roda za enu koja bi mu mogla raati decu. Ali Lebedije, iz nekih razloga, sa tom hazarskom enom nije imao poroda." Jo jedan promaeni meudinastiki savez. Ali kagan je bio reen da ojaa veze koje su Lebedija i njegova plemena spajale sa Hazarskim carstvom: Posle kraeg vremena, kagan, vladar Hazarije, rekao je Maarima da mu poalju svog prvog stareinu. Tako je Lebedije, poto je stao pred hazarskog kagana, zapitao za razlog zbog kojeg ga je ovaj traio. A kagan mu ree: 'Pozvali smo te iz ovog razloga: Poto si ti od dobra roda, i mudar i hrabar, i prvi meu Maarima, unaprediemo te u vladara tvoga naroda, a ti e se povinovati naim zakonima i nareenjima'." Ali, pokazalo se da je Lebedije ponosit ovek: uz odgovarajue izraze zahvalnosti, odbio je ponudu da postane marionetski kralj i umesto toga je predloio da ta poast pripadne stareini po imenu Almus ili Almusovom sinu, Arpadu. Tako je kagan, zadovoljan ovim govorom", otpravio Lebedija njegovom narodu uz odgovarajuu pratnju. I tako su Arpada izabrali za kralja. Ceremonija 94

Arpadovog ustolienja odigrala se po hazarskom obiaju i navici, tako to su ga podigli na svoje titove. Pre Arpada Maari nikada nisu imali vladara - od tada vladar Maarske potie iz te loze sve do dana dananjeg." Taj dan dananji", kada je Konstantin pisao, bio je oko 950. godine, tj. jedan vek posle pomenutog dogaaja. U stvari, Arpad je Maare poveo u osvajanje Maarske. Njegova dinastija vladala je do 1301, a njegovo ime jedno je od prvih koja ue maarski kolarci. Hazari su bili miroija u mnogim istorijskim orbama.

Druga epizoda imala je, ini se, jo dublji uticaj na maarski nacionalni karakter. Jednoga dana, prema Konstantinovom kazivanju,23 jedan deo hazarskog naroda pobunio se protiv vladara. Pobunjenike su sainjavala tri plemena hazarskog roda po imenu Kavari (ili Kabari). Vlast je pobedila. Neki od pobunjenika bili su pogubljeni, ostali su pobegli iz zemlje, naselili se kod Maara i s njima se zdruili. Maare su nauili jeziku Hazara, pa do danas govore istim dijalektom, ali i drugim jezikom - maarskim. I poto su dokazali da su uspeniji u ratovanju i najhrabriji od osam plemena (tj. sedam prvobitnih, maarskih plemena plus Kabari) i voe u ratu, izabrali su ih za prvu hordu sa jednim voom meu njima (ranije - tri kavarske horde) i to je i dan danas tako." Nameravajui da razjasni sve pojedinosti, Konstantin sledee poglavlje zapoinje listom kavarskih i maarskih hordi. Prva je ona koja se odvojila od Hazara, gore navedena kavarska horda..." i dr.24 Horda ili pleme koje sebe naziva Maarima" tek je na treem mestu. Po svemu sudei, Maari kao da su, u prenosnom ili bukvalnom smislu, od Hazara primili transfuziju krvi. To ce na njih odrazilo na nekoliko naina. Pre svega, na nae zaprepaenje, saznajemo da se najmanje do sredine desetog veka u Maarskoj govorilo i maarskpm i 95

hazarskim jezikom. Nekolicina savremenih strunjaka komentarisala je ovaj jedinstveni sluaj. Tako je Bari pisao: Posledica ovog dvojezija jeste meoviti karakter savremenog maarskog jezika, to je predstavljalo tobonji argument za oba oprena stava o etnikom srodstvu Maara"25 Tojnbi26 primeuje da, iako su Maari odavno prestali da koriste dva jezika, inili su to u vreme nastanka svoje drave, to potvruju otprilike dve stotine tuica iz starouvakog dijalekta turskog jezika kojim su govorili Hazari (vidi: Poglavlje I, 3). Maari su, kao i Rusi, usvojili jedan izmenjeni oblik hazarskog dvojnog carevanja. Tako Gardezi kae: ... Njihov voa jae sa 20.000 konjanika. Zovu ga Kanda (maarski: Kende) i to je titula njihovog potkralja, dok osobu koja odista njima vlada, nazivaju ulom. I Maari ine to god ula zapovedi." S razlogom se veruje da su prve maarske ule bili Kabari.27 Takoe, neka svedoanstva ukazuju na to da je meu odmetnikim kabarskim plemenima koja su de facto preuzela vostvo od maarskih plemena, bilo Jevreja ili pristaa jevrejske vere".28 ini se posve verovatnim - kao to su nagovestili Artamonov i Barta29 - da je kabarska pobuna na neki nain bila povezana sa verskim reformama koje je zapoeo car Ovadija ili, moda, reakcija na njih. Rabinski zakon, stroga pravila o nainu ishrane, talmudska kazuistika - sve je to, sigurno, daleko od prirodnih sklonosti stepskih ratnika u sjajnim oklopima. Ako su i propovedali jevrejsku veru, bilo je to, najverovatnije, blie veri drevnih pustinjskih Hebreja nego rabinskom pravoverju. Moda su ak bili i sledbenici fundamentalistike sekte Karaita, pa otud smatrani jereticima No, to je ve puko nagaanje.

Bliskoj saradnji Hazara i Maara doao je kraj kada su se ovi drugi, 896. godine, oprostili od evroazijskih stepa, preli Karpate i osvojili teritoriju koja je trebalo da im postane stalna domovina. Okolnosti ove 96

seobe takoe su sporne, ali se mogu nazreti bar u grubim crtama. Tokom poslednjih decenija devetog veka jo jedan nespretni uesnik pridruio se nomadskoj igri muzikih stolica: Peenjezi. Ono malo to nam je poznato o tom turskom plemenu saeo je Konstantin opisujui ih kao nezasitu, gramzivu gomilu varvara koja e za dobru nagradu pristati da se bori i protiv drugih varvara i protiv Rusa. iveli su izmeu reka Volge i Urala, pod vrhovnom vlau Hazara Prema Ibn Rusti, 30 Hazari su ih napadali svake godine", kako bi prikupili danak koji im je pripadao. Potkraj devetog veka Peenjege je zadesila strana nimalo neuobiajena - nesrea: iz njihove su ih zemlje proterali istoni susedi. Ti susedi bili su niko drugi do Oguzi, kojima Ibn Fadlan nije bio nimalo naklonjen; jedno od bezbroj turskih plemena koja su s vremena na vreme dizala sidro" i otiskivala ka zapadu. Prognani Peenjezi pokuali su da se nastane u Hazariji, ali su ih Hazari oterali.' Peenjezi su nastavili svoju seobu ka zapadu, preli Don i zaposeli teritoriju Maara Maari su zato bili primorani da uzmaknu dalje ka zapadu, u oblast izmeu reka Dnjepra i Sereta. Tu oblast nazvali su Eel-Koz - zemlja izmeu reka". Po svoj su se prilici tu naselili 889, ali ve 896. Peenjezi su, zajedno sa podunavskim Bugarima, napali ponovo, pa su se Maari povukli na teritoriju dananje Maarske. Ovo je, u grubim crtama, povest o maarskom naputanju istonih stepa i o kraju maarsko-hazarske veze. Neki su istoriari32 ovo poricali tvrdei, ne bez izvesnog ara, da su Maari od Peenjega pretrpeli samo jedan a ne dva poraza i da je Etel-Koz samo drugo ime za Lebediju, ali ova umovanja treba ostaviti strunjacima Znatno vie intrigira oigledna protivrenost izmeu predstave o Maarima kao monim ratnicima i njihovog neslavnog, uzastopnog povlaenja sa mesta boravita. Tako iz Hronike" Hinkmara iz Remsa33 saznajemo
* ini se da je ovo uverljivo tumaenje Konstantinove tvrdnje da su Oguzi i Hazari zaratili protiv Peenjega".31

97

da su 862. napali Istonu franaku carevinu i to je bila prva od divljih najezdi koje e tokom sledeeg stolea zastraivati Evropu. Takoe, saznajemo da je 860, Sv. irilo, slovenski apostol, na putu ka Hazariji doiveo straan susret sa maarskom hordom. Ba se molio kad su naleteli na njega luporum more ululantes zavijajui kao vukovi". Meutim, njegova pobonost zatitila ga je od zla.34 Druga hronika35 pominje da su se Maari i Kabari 881. sukobili sa Francima, a Konstantin nam pripoveda kako su Maari, nekih desetak godina kasnije, zaratili sa Simeonom (vladarom podunavskih Bugara) i poteno ga potukli, dospeli do Preslava, zatvorili ga u tvravu zvanu Mundraga, a zatim se vratili kui.36 Kako se sva ta junatva mogu uskladiti sa nizom povlaenja sa Dona u Maarsku koja su se dogodila u tom istom periodu? Na odgovor moda ukazuje jedan Konstantinov pasus, neposredno posle onoga koji je ve naveden: Ali poto je Simeon Bugarin ponovo sklopio mir sa grkim kraljem i osetio se bezbednim, potraio je Painake i nainio sa n>ima sporazum da zarate protiv Maara i unite ih. I kada su se Maari zaputili u vojni pohod, na njih su krenuli Painaki sa Simeonom, satrli ihove porodice i bedno proterali one Maare koji su ostali da uvaju zemlju. A kada su se Maari vratili i nali svoju zemlju tako opustoenu i razorenu, uselili su se u zemlju u kojoj i danas ive (tj. Maarsku)." Prema tome, najvei deo vojske bio je daleko, u pohodu", kada su im zemlja i porodice bili napadnuti. Sudei prema napred navedenim hronikama, bili su daleko" i veoma esto napadali udaljene zemlje, ostavljajui svoje domove gotovo nezatiene. Izlaganje ovakvom riziku mogli su sebi da priute sve dok su im prvi susedi bili njihovi hazarski gospodari i miroljubiva slovenska plemena. Ali dolaskom Peenjega, gladnih zemlje, situacija se izmenila. Zla kob koju je opisao Konstantin bila je moda samo poslednja u nizu slinih nedaa. Moda ih je ba to navelo da novu i bezbedniju 98

domovinu potrae preko planina, u zemlji koju su ve upoznali prilikom bar dva ranija pljakaka upada. Postoji i drugo miljenje koje govori u prilog ovoj hipotezi. ini se da su Maari stekli pljakake navike tek u drugoj polovini devetog veka, otprilike u vreme kada su primili onu kritinu transfuziju hazarske krvi - to je, moda bilo dobro koliko i loe. Kabari, uspeniji u ratu i hrabriji", postali su, kao to smo videli, vodee pleme i svojim su domainima preneli avanturistiki duh koji e ih ubrzo nainiti pokorom za Evropu, onim to su nekada bili Huni. Poduili su Maare i onim, njima vrlo svojstvenim ratnim vetinama koje su od pamtiveka koristili svi turski narodi - Huni, Avari, Turci, Peenjezi, Kumani - i niko drugi... laka konjica i stare varke; lani beg, pucanje pri povlaenju, iznenadni juri uz jezivo, vuje zavijanje".37 Ovi su metodi bili pogubni tokom devetog i desetog veka, dok su maarski pljakai upadali u Germaniju, na Balkan, u Italiju i ak Francusku - ali protiv Peenjega, koji su koristili istu taktiku i ije je zavijanje takoe ledilo krv u ilama, nisu imali uspeha. I tako su, posredno, krivudavom logikom istorije, Hazari pripomogli osnivanju maarske drave, dok su sami iezli u magli. Razmiljajui na isti nain, Makartni je otiao jo dalje u isticanju odluujue uloge koju je odigrala kabarska transfuzija: Pravi Ugro-Finci, prilino (mada ne suvie) miroljubivi i sedelaki zemljoradnici koji su inili vei deo maarskog naroda, nali su svoj dom u toj valovitoj zemlji... zapadno od Dunava. Alfeldsku ravnicu zauzeli su skitalaki Kabari, pravi Turci obani, konjanici i ratnidi, pokretaka snaga i vojska tog naroda. Bio je to narod koji se u Konsantinovo vreme jo uvek diio mestom 'prve meu hordama Maara'. Veoujem da su uglavnom Kabari bili ti koji su iz stepe napadali Slovene i Ruse, 895. predvodili vojni pohod protiv Bugara i due od pola veka posle toga drali u strahu pola Evrope."'b Pa ipak, Maari su uspeli da sauvaju svoj etniki identitet. Sva silina ezdesetogsdinjeg. iscrplju99

jueg i okrutnog vojevanja, obruila se na Kabare, i sigurno je znatno proredila njihov vojniki sastav. U meuvremenu, poveao se broj pravih Maara koji su iveli u relativnom miru."39 Posle dvojezinog perioda i meu svojim germanskim i slovenskim susedima, uspeli su da sauvaju svoj prvobitni ugro-finski jezik - za razliku od podunavskih Bugara koji su izgubili svoj prvobitni turski jezik i prihvatili slovenski dijalekt. Meutim, uticaj Kabara i dalje se oseao u Maarskoj - ak i kada su ih delili Karpati, hazarsko-maarska veza nije u potpunosti prekinuta Prema Vasiljevu, 40 maarski vojvoda Taksoni pozvao je u desetom veku izvestan broj Hazara da se nasele u njegovim krajevima Meu ovim useljenicima bilo je verovatno i prilino hazarskih Jevreja. Takoe, moe se pretpostaviti da su i Kabari i kasnije doseljenici, doveli neke od svojih uvenih zanatlija od kojih su Maari nauili svoje zanate (vidi Poglavlje I, 13). Tokom zauzimanja svoje nove i stalne domovine, Maari su morali da izbace njene prethodne stanovnike, Moravce i podunavske Bugare koji su se pomerili u oblasti u kojima i danas ive. Njihovi drugi slovenski susedi, Srbi i Hrvati, uglavnom su ve bili in situ. Tako je, kao rezultat lanane reakcije koja je otpoela na Uralu (gde su Oguzi gonili Peenjege , ovi potom Maare, Maari Bugare i Moravce) poela da se oblikuje karta savremene srednje Evrope. Nemirna slika kaleidoskopa polako se smirivala.

10
A sada, vratimo se prii o usponu Rusa, tamo gde smo stali - u 862. godinu, kada su, bez krvoprolia, Rjurikovi ljudi pripojili Kijev. Otprilike u isto vreme, i Peenjezi su prognali Maare ka zapadu, liavajui na taj nain Hazare zatite sa zapadne strane. Time se moe objasniti kako su Rusi tako lako uspostavili kontrolu nad Kijevom. 100

Ali slabljenje hazarske vojne moi Vizantiju je, takoe, izloilo napadu Rusa. Ubrzo poto su Rusi naselili Kijev, njihovi brodovi koji su plovili Dnjeprom, preli su Crno more i napali Carigrad. Bari je sa velikim uivanjem opisao taj dogaaj: U mesecu junu 860, car (Mihailo ) krenuo je, sa svim svojim snagama, protiv Saracena. Verovatno je ve bio dobro odmakao kad ga je sustigla udna poruka zbog koje se hitno vratio u Carigrad. Ruska vojska je sa dve stotine laa preplovila Crno more, ula u Bosfor, pljakala manastire i njihovu okolinu i opustoila Prinevska ostrva. Stanovnici grada bili su krajnje obeshrabreni iznenadnim uasom te opasosti i svojom vlastitom nemoi. Trupe (Tagmata), koje su se obino nalazile u blizini grada, bile su daleko, zajedno oa Carem... a ni flota nije bila tu. Poto su razorili i unitili predgrae, varvari su se pripremili da napadnu grad. U toj krizi... ueni patrijarh Foka, pokazao se doraslim situaciji. Prihvatio se zadatka da svojim sugraanima vrati hrabroot... Izrazio je opte oseanje kada je ukazao na to koliko bi nepristalo bilo da se tom carskom gradu, 'kraljici gotovo celog sveta', ruga banda robova, zla i divlja rulja. Ali moda je na puk jo jai utisak ostavio i pruio joj jo veu utehu kada se posluio crkvenom vracbinom koja je u prethodnim opsadama bila uspena. Skupocena odea Device Marije proneta je u procesije oko gradskih zidina jer je postojalo verovanje da he ta odea, ako je zamoe u morsku vodu, izazvati oluju. Oluje nije bilo, ali su ubrzo potom Rusi poeli da se povlae, a meu razdraganim graanima bilo je malo onih koji nisu verovali da je za srean rasplet bila zaoluna ba nebeska kraljica.'"'1 Zanimljivo je dodati da je ueni patrijarh" Foka ija je reitost spasla carski grad, niko drugi do ona hazarska njuka" koju je sv. irilo uputio u prozelitsku misiju. A to se povlaenja Rusa tie, ono je bilo izazvano ubrzanim povratkom grke vojske i flote. Ali hazarska njuka" podigla je narodu moral dok ih je, kao u agoniji iekivala I Tojnbi zanimljivo komentarie ovu epizodu. Godine 860, pie on, Rusi su moda osvajanju Carigrada bi101

li blie nego ikada pre".42 On se slae s miljenjem nekolicine ruskih istoriara da je postojao dogovor da flotila istonih Severnjaka sa Dnjepra, preko Crnog mora napadne u isto vreme kada i flota zapadnih Vikinga koja se Carigradu pribliavala preko Mediterana i Dardanela: Vasiljev, Paskijevi i Vernadoki skloni su da veruju da su se te dve pomorske ekspedicije nale u Mramornom moru, ne samo u isto vreme nego i po unapred udeenom dogovoru, pa su ak i nagovestili ko je po njihovom miljenju bio genijalni strateg koji je izradio ovaj plan velikih razmera. Oni smatraju da su Rjurik iz Novgoroda i Rorik iz Jitlanda ista osoba.'43 Zahvaljujui ovome moe se proceniti stvarna veliina neprijatelja sa kojim su Hazari morali da se sukobe. I vizantijska diplomatija ubrzo je to shvatila pa je, u zavisnosti od situacije, igrala dvostruku igru ratovala je kada se rat nije mogao izbei, i sklapala je primirja, pobono se nadajui da e Rusi konano prihvatiti hrianstvo i pripojiti se jatu Istone Patrijarije. A to se Hazara tie - jo uvek su bili donekle znaajan oslonac, a mogli bi ih prodali prvom, zgodnom ili manje zgodnom prilikom. 11 Tokom sledee dve stotine godina vizantijsko-ruski odnosi oscilirali su od oruanih sukoba do prijateljskih sporazuma Ratovi su voeni 860. (opsada Carigrada), 907, 941, 944, 969-971, a mirovni sporazumi zakljuivani su 838-839, 861, 911, 945, 957. i 971. Nedovoljno nam je poznat sadraj tih manje-vie tajnih sporazuma, ali i ovo malo to znamo dovoljno otkriva zaprepaujuu sloenost te igre. Nekoliko godina posle opsade Carigrada, patrijarh Foka (jo uvek onaj isti) kazuje kako su Rusi u Carigrad uputili poslanike i, po vizantijskom obrascu prinudnog preobraenja, usrdno zamolili cara da ih pokrsti". Kako Bari kae: He 102

moemo rei koja su ili koliko je ruskih naselja zastupalo ovo poslanstvo, ali svakako je imalo zadatak da ggonudi odtetu za nedavni napad i moda da obezbedi oslobaanje zarobljenika. Izvesno je da su neki Rusi pristali da prime hrianstvo... ali seme nije palo na vrlo plodno tle, jer vie od stotinu godina nita se nije ulo o hrianstvu kod Rusa. Sporazum zakljuen izmeu 860. i 866, imao je, verovatno, druge posledice."*1 Jedna od njih je i to to su u vizantijsku flotu regrutovani skandinavski mornari - od 902. bilo ih je sedam stotina. Ojaana je i uvena Varjaka garda", elitni korpus ruskih i drugih severnjakih plaenika, ukljuujui ak i Engleze. Prema sporazumima iz 945. i 971, ruski vladari Kijevske kneevine preuzeli su na sebe obavezu da vizantijskom caru, na njegov zahtev, obezbede trupe.45 U vreme Konstantina Porfirogeneta, tj. sredinom desetog veka, ruske flote na Bosforu bile su uobiajen prizor. Nisu vie dolazile zbog opsade Carigrada, ve da prodaju svoju robu. Trgovina je bila veoma pedantno regulisana (izuzev u vreme oruanih arki). Prema Ruskoj hronici, sporazumima iz 907. i 911, dogovoreno je da e u Carigrad ruski posetioci moi da uu samo kroz jednu kapiju, ne vie od pedeset ljudi u isto vreme i to u pratnji slubenih lica, da e tokom boravka u gradu dobiti ita koliko budu traili, kao i mesena sledovanja drugih namirnica (ukljuujui hleb, vino, meso, ribu, voe) ali ne due od est meseci, i moi e da koriste kupatila (ako budu traili). Bavljenje crnoberzanskim novanim poslovima kanjavano je odsecanjem jedne ruke, kako bi se obezbedilo da sve transakcije teku lepo i po propisu. Nisu zanemareni ni prozelitski napori kao krajnje sredstvo da se postigne miroljubiva koegzistencija sa sve monijim Rusima. Ali ilo je teko. Prema Ruskoj hronici, kada je Oleg, kijevski prestolonaslednik, 911. zakljuio sporazum sa Vizantincima, carevi Lav i Aleksandar (suvladari), poto su se dogovorili o porezu i obavezali zakletvom, poljubili su krst i pozvali Olega da se on i njegovi ljudi zakunu na isti nain. Ali se Rusi, po svo103

joj veri, zaklee orujem i svojim bogom Perunom, kao i Volosom, bogom stada, i tako potvrdie sporazum."4* Gotovo pola stolea, nekoliko bitaka i nekoliko mirovnih ugovora kasnije, inilo se da je pobeda svete Crkve na vidiku: godine 957. kijevska kneginja Olga (udovica kneza Igora) pokrtena je prilikom zvanine posete Carigradu (ukoliko nije pokrtena jo ranije, pre polaska - to je opet protivreno). Razne gozbe i svetkovine u Olginu ast detaljno su opisane u De Caerimoniis, mada nam nije reeno kako je ista gospoa reagovala na Diznilend mehanikih igraaka izloenih u carskoj prestonoj dvorani - na primer, na punjene lavove koji su isputali zastraujuu, mehaniku riku. (Biskup Liutprand zabeleio je da je uspeo da ostane hladnokrvan samo zahvaljujui tome to su ga prethodno upozorili da goste ekaju iznenaenja.) Ceo je dogaaj sigurno zadavao stranu glavobolju ceremonijal majstoru (a to je bio Konstantin lino), jer ne samo to je Olga bila enski suveren ve je i njena svita bila enska. Muke diplomate i savetnici, njih osamdeset dvojica, koraali su skrueno na kraju ruske delegacije"."17' Neposredno pre gozbe dolo je do jedne male nezgode, tako karakteristine za delikatnu prirodu rusko-vizantijskih odnosa. Kada su gospoe sa vizantijskog dvora ule, pale su niice pred lanovima carske porodice, kako je to protokol zahtevao. Olga je stajala, ali je sa zadovoljstvom primeeno da je, iako jedva primetno, pognula glavu. Spustili su je na zemlju posadivi je za odvojeni mb sto, za kojim su bile muslimanske zvanice.' Ruska hronika daje drukiju, bogato nakienu verziju ove dravne posete. Kada je na dnevni red stigla tema pokrtavanja, Olga je Konstantinu rekla da e, ukoliko eli da je pokrsti, to morati da uini lino jer, u suprotnom, ona nije voljna da se pokrsti". Car se sloio i zamolio patrijarha da je uputi u veru.
Devet Olginih roaka, dvadeset pet diplomata, etrdeset tri trgovinska savetnika, jedan svetenik, dva tumaa, estorica slugu i Olgin lini tuma.

104

Patrijarh je podui molitvi i postu, milosru i uvanju estitosti. Pognute glave upijala je ljegove pouke udno, kao to suner upija vodu. Posle pokrtsnja, car je Olgu pozvao k sebi i obavestio je o svojoj elji da se njome oeni. Ali ona mu odgovori: 'Kako se moe mnome oeniti poto si me sam krstio i nazvao svojom keri? Meu hrianima to nije doputeno, kao to i sam mora znati.' Tad car ree: 'Olga, nadmudrila si me'.'" Kada se vratila u Kijev, Konstantin joj je uputio sledeu poruku: Poto sam te tako bogato darivao, obeala si da e mi, kada se vrati Rusima, poslati mnogo robova, voska, krzna i vojnika da mi pomognu." Olga je no glasnicima odgovorila da e, ako car sa njom provede u Poajni isto koliko je ona ostala na Bosforu, njegov zahtev biti ispunjen. Tim reima otpravila je glasnike."50 Ta Olga-Helga bila je najverovatnije, sjajna skandinavska Amazonka. Bila je, kako je ranije reeno, udovica kneza Igora, tobonjeg sina Rjurikovog, kojeg Ruska hronika opisuje kao pohlepnog, priglupog i sadistikog vladara. Godine 941. napao je Vizantiju sa velikom flotom, a od ljudi koje su zarobili, neke su iskasapili, druge gaali kao mete, nekih su se doepali, vezali im ruke na lea, a onda im gvozdene eksere zabijali u glave. Zapalili su mnoge osveene crkve..."51 Najzad, Vizantinci su ih porazili ubacivi grku vatru" u cevi na pramcima njihovih laa Kada su ugledali plamen, Rusi su poeli da se bacaju u more, a oni koji su preiveli vratili su se kuama da priaju kako su Grci uhvatili nebesku munju, a onda je na njih upravili i tako ih zapalili, pa Rusi nisu ni mogli da pobede.'" etiri godine posle ove epizode usledio je drugi sporazum o prijateljstvu. Kao prvenstveno pomorski narod, Rusi su, vie od drugih koji su napadali Vizantiju, bili zadivljeni grkom vatrom" i ta nebeska munja" postala je snaan
' Tojnbi ne okleva da ovo tajno grko oruje nazove napalmom". Bila je to hemikalija nepoznatog sastava, moda neki derivat nafte koji se u kontaktu sa vodom spontano palio, ali se vodom nIJe mogao ugasiti.

105

argument u korist grke crkve. Ipak, jo uvek nisu bili spremni za preobraenje. Kada su Igora 945. ubili Derevljani - slovenski narod kojem je ovaj nametnuo preterani porez - njegova je udovica Olga zavladala Kijevom. Vladavinu je otpoela tako to se viestruko osvetila Derevljanima. Prvo su lanovi derevljanske mirovne misije ivi pokopani, a onda je delegacija plemia zakljuana u javnom kupatilu i iva spaljena. Za ovim je usledio jo jedan pokolj, a najzad je spaljena i derevljanska prestonica. Sve dok se nije pokrstila, inilo se da je Olgina krvoedna pomama nezajaljiva. Od toga dana, kako belei Hronika, postala je prethodnik hrianstva u Rusiji, kao to svitanje prethodi suncu i kao to zora prethodi danu. Blistala je kao mesec u noi i zraila je meu nevernicima kao biser u blatu." Proglasili su je prvom ruskom pravoslavnom sveticom.

12
Uprkos velikoj galami koja se podigla oko Olginog pokrtenja i njene zvanine posete Carigradu, burni dijalog izmeu grke crkve i Rusa time nije okonan. Olgin sin, Svjatoslav vratio se paganstvu i, odbivi da uslii preklinjanja svoje majke, iskupio brojnu i smelu vojsku i laka skoka kao leopard, preduzeo niz vojnih pohoda",52 izmeu ostalih rat protiv Hazara i protiv Vizantinaca. Tek 988, za vreme vladavine njegovog sina, sv. Vladimira, ruski vladari konano su usvojili veru grke pravoslavne crkve - otprilike u isto vreme kada su se Maari, Poljaci i Skandinavci, kao i udaljeni Islanani, privoleli rimokatolikoj crkvi. Grubi obrisi trajne religijske podele sveta poeli su da se naziru, a y tom procesu jevrejski Hazari postali su anahronizam. Zbog sve veeg zbliavanja Carigrada i Kijeva, uprkos usponima i padovima, Itil je polako gubio znaaj. A prisustvo Hazara koji su se ispreili na rusko-vizantijskim trgovakim putevima i nametali deset 106

posto poreza na sve vei promet robe, ljutilo je i vizantijske blagajnike i ruske ratoborne trgovce. Promenu vizantijskog stava prema ranijim saveznicima potvrdilo je i to to je Herson predat Rusima. Tokom nekoliko stolea Vizantinci i Hazari su se gloili i povremeno sukobljavali zbog te znaajne luke na Krimu. Ali kada je Vladimir 987. godine zauzeo Herson, Vizantinci se nisu ak ni pobunili, jer kako je to Bari zabeleio, ta rtva nije bila suvie velika cena za trajan mir i prijateljstvo sa ruskom dravom koja je postajala sve monija".53 rtvovanje Hersona bilo je moda opravdano, ali rtvovanje hazarskog saveznitva, dugorono posmatrano, pokazalo se kao kratkovida politika.

107

rv PAD

1
Kada je bilo rei o rusko-vizantijskim odnosima u devetom i desetom veku, mogao sam do mile volje da navodim dva iscrpna izvora: Konstantinov De Administrando i Prvu rusku hroniku. Ali o rusko-hazarskom sukobu tokom istog perioda, na koji sada prelazimo , ne postoje slini materijali. Arhive Itila, ako su ikada i postojale, prohujale su sa vihorom i da bismo ita saznali o poslednjih stotinu godina Hazarske carevine, moramo opet pribei nepovezanim, usputnim nagovetajima iz raznih arapskih hronika i geografija Navedeni period protee se od ruske okupacije Kijeva, oko 862. godine, do Svjatoslavljevog unitenja Itila, otprilike 965. Posle gubitka Kijeva i povlaenja Maara u Ugarsku, zapadne oblasti, ranije potinjene Hazarskoj carevini (izuzev delova Krima), vie nisu bile pod upravom kagana. Kijevski je knez slovenskim plemenima u dolini Dnjepra bez oklevanja mogao da se obrati uzvikom: He plaajte nita Hazarima!"1 Hazari su moda bili voljni da se pomire sa gubitkom prevlasti na zapadu, ali su, istovremeno, Rusi sve vie prodirali na istok, niz Volgu i u oblasti oko Kaspijskog mora. Muslimanske zemlje koje su se graniile sa junom polovinom Hazarskog mora" - Azerbejdan, Jilan, irvan, Tabaristan, Jurjan - mamile su vikinke flote, i zbog pljake kao i zbog trgovine sa muslimanskim Kalifatom. Ali, zahvaljujui Itilu i delti volge, Hazari su kontrolisali prilaze Kaspijskom moru, ba 108

kao to su to nekada inili na Crnom moru, dok su jo drali Kijev. A TO kontrolisali" znailo je da su Rusi morali da trae dozvolu za prolaz svake svoje flote i da plaaju desetak, to je bila dvostruka uvreda - za ponos i za dep. Za izvesno vreme naen je neki nesigurni modus vivendi. Ruske flote plaale su dabine, uplovljavale u Hazarsko more i trgovale sa narodom na njegovim obalama. Ali trgovina je, kao to smo videli, esto bila samo sinonim za pljaku. Negde izmeu 864. i 884.2 Rusi su, tokom jednog svog pohoda, napali luku Abaskun u Tabaristanu. Pretrpeli su poraz, ali su se 910. vratili, poharali grad i okolinu i odveli izvestan broj muslimanskih zarobljenika da ih prodaju kao roblje. Za Hazare je to sigurno bila velika bruka, podjednako zbog njihovih prijateljskih odnosa sa Kalifatom, kao i zbog rasula muslimanskih plaenika u njihovoj stajaoj vojsci. Tri godine kasnije, 913, to je stanje dostiglo vrhunac u oruanom sukobu koji je okonan krvoproliem. Ovaj znaajan dogaaj, koji je ve ranije ukratko pomenut (Poglavlje , 3), detaljno je opisao Masudi, dok Ruska hronika preko njega prelazi utke. Masudi nam kazuje da se, negde 300. godine po Hedri (912-913), ruska flota od 500 laa sa po 100 ljudi pribliavala hazarskoj teritoriji: Kada su ruske lae stigle do Hazara koji su straarili na ulazu u tesnac... poslali su pismo hazarskom caru traei da im dozvoli prolaz kroz njegovu zemlju i plovidbu niz njegovu reku kako bi uli u Hazarsko more... a oni bi mu za uzvrat dali pola od onoga to kao ratni plen prigrabe od naroda sa obale. Dao im je dozvolu i oni su se spustili niz reku do grada Itila i, proavi kroz njega, izali na ue reke, tamo gde se ona uliva u Hazarsko more. Od ua do grada Itila reka je veoma iroka i nabujala. Ruske lae razmilele su se po moru. Njihovi pljakaki pohodi bili su usmereni na Jilan, Jurjan, Tabaristan, Abaskun na obali Jurjana, naftonosnu zemlju (Baku) i oblast Azerbejdana... Rusi su kasapili, ubijali ene i decu, pljakali, puetoili i palili na sve strane..."2" 109

Razorili su i grad Ardabil, na tri dana puta u unutranjost. Kada se narod oporavio od oka i latio oruja, Rusi su se, u skladu sa svojom ve klasinom strategijom, povukli sa obale u unutranjost, u blizinu Bakua. Domae stanovnitvo je, koristei male amce i trgovake brodove, pokualo da ih iseli. Ali Rusi su se okrenuli na njih i hiljade muslimana bilo je ubijeno ili se utopilo. Rusi su na ovom moru ostali jo mnogo meseci... Kada su nagomilali dovoljno plena i zamorili se od svega, krenuli su ka uu Hazarske reke i javili caru Hazara da mu nose bogat plen, kako su se i dogovorili... Arsije (muslimanski plaenici u hazarskoj vojsci) i drugi muslimani koji su iveli u Hazariji saznali su za njihovu nameru, pa su se obratili hazarskom caru: 'Pusti nas da se obraunamo sa ovim ljudima. Napali su zemlju muslimana, nau brau, ubijali u krvi i u ropstvo odvodili nae ene i decu'. A on nije mogao da ih odbije. Pozvao je Ruse i obavestio ih da muslimani hoe da se protiv njih bore. Muslimani (iz Hazarije) sakupili su se i krenuli nizvodno u poteru za Rusima (kopnom od Itila do ua Volge). Kada su se ove dve vojske ugledale, Rusi su se iskrcali i postrojili za borbu protiv muslimana, uz koje je bio i izvestan broj hriana koji su iveli u Itilu, tako da je ukupno bilo oko 15.000 ljudi sa konjima i opremom. Bitka je trajala tri dana. Bog je pomogao muslimanima. Ubijali su Ruse sabljama. Neke su pobili, a neke podavili. Na obalama Hazarske reke izbrojano je oko 30.000 onih koje su muslimani poklali..."26 Pobeglo je pet hiljada Rusa, ali su i njih poubijali Burti i Bugari. To je Masudijevo kazivanje o ovom zlosrenom upadu Rusa u kaspijsku oblast 912-913. Ono je naravno, pristrasno. Hazarskog vladara prikazuje kao prevaranta i nitkova koji prvo deluje kao pasivni sauesnik ruskih pljakaa, potom odobrava napad na njih a y isto ih vreme upozorava na zamku koju su im muslimani", pod njegovom sopstvenom komandom, pripremili. ak i za Bugare Masudi kae: Oni su muslimani" - premda Ibn Fadlan, koji je Bugare posetio deset godina kasnije, sma110

tra da su oni jo uvek daleko od preobraenja Ali, mada je Masudijevo kazivanje obojeno religioznom predrasudom, prua nam letimian uvid u nedoumicu ili nekoliko nedoumica pred kojima su se nalazile hazarske voe. Bie da nisu bezrazlono brinuli zbog nedaa naroda sa kaspijskih obala - to nije bilo doba sentimentalnosti. Ali ta ako gramzivi Rusi, poto zavladaju Kijevom i Dnjeprom, budu hteli da osnuju uporite na Volgi? tavie, jo jedan napad Rusa na kaspijsku oblast mogao bi da izazove bes Kalifata, ne na Ruse koji su bili van njegovog domaaja, ve na nevine - ili gotovo nevine - Hazare. Odnosi sa Kalifatom bili su miroljubivi - ipak nita manje nesigurni, na ta ukazuje dogaaj o kojem govori Ibn Fadlan. Napad Rusa koji opisuje Masudi odigrao se 912-913, a Ibn Fadlanova poseta Bugarima 921-922. On o ovom dogaaju kae:3 Muslimani u ovom gradu (Itilu) imaju damiju gde se mole i u koju odlaze ggetkom. Ona ima visoki minaret i nekoliko mujezina (vikai koji sa minareta pozivaju na molitvu). Kada je do hazarskog cara 310. godine po Hecri (922) stigao glas da su muslimani sruili sinagogu u Dar-alBabunaju (neidentifikovano mesto na muslimanskoj teritoriji), naloio je da se srui minaret i pobio je mujezine. Rekao je: 'Da se nisam plaio da nijedna sinagoga nee ostati itava u islamskim zemljama, ve da he ih sve poruiti, sruio bih i ovu damiju'." Ovaj dogaaj svedoi o tananom oseanju za strategiju uzajamnog zastraivanja i o strahu od pogoranja odnosa. Takoe, pokazuje da su se hazarski vladari oseali odgovornima za sudbinu Jevreja u drugim delovima sveta.

Masudijevo pripovedanje o upadu Rusa u kaspijsku oblast 912913. zavrava se reima: Od te godine pa nadalje, Rusi nisu ponovili ita slino." Ali kako to sluaj esto hoe, Masudi je ovo napisao ba one, 943. godnne,
111

kada su Rusi ponovo upali u kaspijsku oblast, i to sa jo veom flotom, to Masudi nije mogao znati. Tokom trideset godina nakon nemilih dogaaja iz 913. oni su bili van ovog dela sveta - sada su se, oigledno, oseali dovoljno jakim da pokuaju ponovo. Moda je znaajno i to to se ovaj pokuaj, za godinu, dve, podudario sa njihovim pohodom protiv Vizantinaca koji je predvodio razmetljivi Igor, onaj to je stradao od grke vatre". Tokom ove nove invazije, Rusi su stekli uporite u kaspijskoj oblasti, u gradu Barda, i zadrali su ga celu godinu. Na kraju se meu Rusima pojavila kuga i Azerbejdanci su najurili preivele. Ovoga puta arapski izvori ne pominju da su Hazari uestvovali u podeli plena, a ni u borbi. Ali to ini Josif u svom pismu Hasdaiju, pisanom nekoliko godina kasnije: Ja titim ue reke i ne putam Ruse koji dolaze u svojim laama da upadnu u zemlju Arapa... Bijem teke bitke protiv njih.'" Bilo da je tom prilikom hazarska vojska uestvovala u borbi ili ne, injenica je da su nekoliko godina kasnije odluili da Rusima ospore pravo na ulaz u Hazarsko more", pa od 943. nadalje o ruskim upadima u kaspijsku oblast nema vie ni pomena, Ova znaajna odluka, koja je no svemu sudei usledila pod unutranjim pritiscima muslimanske zajednice u njihovoj sredini, uplela je Hazare u teke bitke" protiv Rusa. O ovome, meutim, nema podataka, sem izjave iz Josifovog pisma. Moda su to bile vie arke, izuzev neto veeg pohoda tokom 965. godine, koji je pomenut u Staroruskoj hroniid i koji je uslovio slom Hazarskog carstva

U takozpanoj lugoj psrziji" istog pisma (pidp Dodatak HI) nocioji drukija reenica koju je moda, a moda i ps, dodao irenienpa: Ako bih ih pustio i pa jsdai car, upitili bi spu zsml.u Arapa. ak do Bagdada..." S obzirom ia to da su Rusi ostali na Kasimjskom moru ne jodan car nego celu godinu, opo hpilisap.s zvui prilimo ispra - nako no toliko ako ss ms odnosi na prolost mego pa budunost.

112

Voa pohoda bio je knez Svjatoslav, Igorov i Olgin sin. Ve smo uli da je bio lakonog kao leopard" i da je preduzeo mnoge pohode" - u stvari, najvei deo svoje vladavine proveo je u pohodima. Uprkos neprekidnim preklinjanjima svoje majke, odbio je da se krsti jer bi time postao predmet poruge svojih podanika". Iz Ruske hronike saznajemo i to da u pohodima nije koristio teretna kola ni posue, nije kuvao meso, nego je odsecao tanke renjeve konjetine, divljai ili govedine i jeo ih poto bi ih prethodno ispekao na aru. Nije imao ni ator, ve je prostirao konjski pokrovac, a pod glavu stavljao sedlo i sva njegova pratnja inila je isto."'' Kada je napadao neprijatelja, prezirao je da to ini kriomice, ve je slao prethodnicu koja je najavljivala: Dolazim da udarim na vas." Pohodu protiv Hazara hroniar posveuje svega nekoliko redaka, pisanih lakonskim tonom kojim esto govori o oruanim sukobima: Svjatoslav je poao na Oku i Volgu i kada je naiao na Viatie (slovensko pleme koje je naseljavalo oblast juno od dananje Moskve), upitao ih je kome plaaju danak. Odgovorili su mu da Hazarima plaaju srebrnjak po ralu. Kada su oni (Hazari) saznali za njegov dolazak, poli su mu u susret sa svojim princom, kaganom, i vojske su se sukobile. Tako je poela borba u kojoj je Svjatoslav porazio Hazare i zauzeo njihov grad Bielu Vieu."4a Biela Viea (bela tvrava) bilo je slovensko ime za Sarkel, uvenu hazarsku tvravu na Donu, ali se nigde u Ruskoj hronici ne pominje unitenje Itila, prestonice - na ta emo se jo vratiti. U Hronici se dalje kazuje da je Svjatoslav svladao jasjane i Karugjane" (Osetjani i erkezi), porazio podunavske Bugare, pretrpeo poraz od Vizantinaca, a na povratku za Kijev ubila ga je horda Peenjega. Odsekli su mu glavu i od lobanje nainili pehar koji su pozlatili i iz njega pili."5
113

Nekoliko istoriara smatra da je ova Svjatoslavljeva pobeda oznaila kraj Hazarije, to, kako e se videti, moe biti pogreno. Unitenje Sarkela predstavljalo je kraj Hazarske carevine, ali ne i hazarske drave - kao to je 1918. godina znaila kraj Austro-Ugarske carevine, ali ne i Austrije. Hazarskoj upravi nad rasprostranjenim slovenskim plemenima koja su se, kao to smo videli, protezala gotovo sve do Moskve, doao je definitivan kraj. Ali srce hazarske zemlje, izmeu Kavkaza, Dona i Volge, ostalo je netaknuto. Prilazi Kaspijskom moru za Ruse su i dalje bili zatvoreni i o njihovim daljim pokuajima da se do njega probiju nema pomena. Kao to Tojnbi zajedljivo primeuje: Rusi su uspeli da unite hazarsku stepsku carevinu, ali je jedina hazarska teritorija koju su stekli bio Tmutorakan na poluostrvu Taman (nasuprot Krimu) a i taj uspeh bio je kratkotrajan... Tek sredinom esnaestog veka Rusi su zauvek osvojili reku Volgu... do ua u Kaspijsko more."6

Posle Svjatoslavljeve smrti, izmeu njegovih sinova buknuo je graanski rat iz kojeg je kao pobednik izaao najmlai, Vladimir. I on je ivot zapoeo kao paganin, poput svog oca i babe Olge, a zavrio kao grenik-pokajnik, prihvatio krtenje i na kraju bio proglaen za sveca. Ipak, u mladosti je sveti Vladimir, ini se sledio moto svetog Avgustina: Boe uini me neporonim, ali ne jo." Ruska hronika prilino je stroga u tom pogledu:
Vladimir je bio obuzet poudom za enama - imao je tri stotine konkubina u Vigorodu, tri ototine u Belgorodu i dve stotine u Berestovu. Bio je nezasit u poroku. Zavodio je ak i udate ene i silovao mlads devojke, jer je bio razuzdan kao Solomon, a kau da je ovaj imao sedam stotina ena i tri stotins milosnica. Bio je mudar, pa ipak je na kraju propao. Ali Vladimir, mada zaveden u poetku, na kraju je naao spassnje. Veliki je Gospod i velika njegopa mo, a iterona mudrost bsskrajna."7 114

Olgino krtenje, oko 957, nisu sledili mnogi, ak ni njen sopstveni sin, a Vladimirovo krtenje, 989, bilo je znaajgJr dogaaj sa dugotrajnim posledicama na svetsku istoriju. Prethodio mu je niz diplomatskih manevara i teolokih rasprava sa predstavnicima etiri glavne religije - slika i prilika onih rasprava koje su vodili Hazari pre svog preobraenja u judaizam. tavie, izvetaj Staroruske hronike o ovim teolokim razmatranjima podsea na hebrejska i arapska kazivanja o nekadanjem trustu mozgova" cara Bulana - jedino se ishod razlikuje. Ovoga puta re je o etiri, a ne o tri uesnika u raspravi - s obzirom na to da je u desetom veku raskol izmeu grke i rimske crkve bio ve svren in (ozvanien, dodue, tek u jedanaestom.) Kazivanje Ruske hronike o Vladimirovom preobraenju pominje prvo pobedu koju je izvojevao nad Bugarima sa Volge i sporazum o prijateljstvu koji je potom usledio. Bugari su izjavili: Neka meu nama caruje mir dok god kamen pliva, a slama tone." Vladimir se vratio u Kijev, a Bugari su poslali muslimansku versku misiju da ga preobrati. Opisali su mu ari raja u kom svaki ovek ima po sedamdeset lepih ena Vladimir ih je sluao sa odobravanjem", ali kada je na red dolo odricanje od svinjetine i vina, nije hteo vie ni re da uje. Pie je radost Rusa", rekao je. Bez tog zadovoljstva ne moemo da ivimo."8 Zatim je dola nemaka rimokatolika delegacija, odana latinskom obredu. Ni oni nisu proli bolje kada je na njih doao red, jer je jedan od glavnih zahteva njihove vere bio post koliko ovek moe da izdri... Onda je Vladimir rekao: Odlazite odavde. Nai oevi nisu prihvatali takva naela."9 Treu misiju inili su hazarski Jevreji. Oni su najgore proli. Vladimir ih je upitao zato i dalje ne vladaju Jerusalimom. Odgovorili su mu: Bog se naljutio na nae pretke i pomeao nas s paganima zbog naih grehova." Knez ih tad upita: Kako se uopte nadate da ete poduavati druge, kad ste, od ruke boje prognani i 115

razbacani posvud? Zar oekujete da emo prihvatiti tu sudbinu?" etvrti, i poslednji misionar, bio je uenjak kog su poslali Grci iz Vizantije. Otpoeo je napadom na muslimane koji su prokleti vie od svih ljudi, poput Sodome i Gomore na koje se Gospod bacio usijanim kamenjem i pokopao ih i potopio... Jer oni kvase svoj izmet, sipaju vodu u usta i time mau brade mislei na Mahometa... Poto je ovo uo, Vladimir je pljunuo na patos uz rei: To je odvratno."10 Vizantijski uenjak optuio je potom Jevreje da su razapeli boga, a rimokatolike, neto blaim reima, da su izmenili obrede". Posle ovog uvoda, upustio se u dugo izlaganje Starog i Novog zaveda, poevi od stvaranja sveta. ini se, meutim, da je Vladimir na kraju bio samo donekle uveren, jer kada su ga pritisli da se krsti, odgovorio je: Saekau jo malo". Onda je poslao svoje izaslanike, desetoricu mudrih i dobrih ljudi", u razne zemlje da tamo posmatraju verske obiaje. Posle nekog vremena, ova istrana komisija" javila mu je da je vizantijska sluba lepa od ceremonija drugih naroda, pa nismo znali da li smo na nebu ili na zemlji". Ali Vladimir jo uvek okleva, a Hronika" nastavlja
non-sequitur:

Posle godinu dana, 988, Vladimir je sa vojskom krenuo na Herson, jedan grki grad..."" (Setimo se da su se oko uprave nad ovom vanom krimskom lukom dugo prepirali Vizantinci i Hazari.) Hrabri stanovnici Hersona odbili su da se predaju. Vladimirove trupe izgradile su nasip upravljen na gradske zidine, ali su Hersonci iskopali tunel ispod gradskih zidina, kriom pokupili nabacanu zemlju i odneli je y grad gde su je nagomilali". A onda je neki izdajnik u ruski logor odapeo strelu sa porukom: Iza vas, ka istoku, nalaze se izvori iz kojih voda tee u cevi. Kopajte i presecite ih." Primivi ovo obavetenje, Vladimir je upro pogled u nebo i zakleo se da e se krstiti ako se ovo obistini.12 Presekao je dovod vode u grad i Herson se predao. Posle toga, Vladimir je, oigledno zaboravljajui na svoju zakletvu, poslao poruke carevima Vasiliju i Konstan116

tinu (suvladarima u to vreme): 'Drite se, osvojio sam va slavni grad. uo sam da imate neudatu sestru. Ako mi je ne date za enu i sa vaim gradom uiniu to i sa Hersonom'." Carevi su odgovorili: Ako se krsti, dobie je za enu, nasledie kraljevstvo boje i bie na drug u veri." Tako je i bilo. Vladimir se najzad krstio i oenio se vizantijskom princezom Anom. Nekoliko godina kasnije, grko hrianstvo postalo je zvanina religija, ne samo vladara nego i ruskog naroda, a od 1037. ruskom crkvom upravljao je carigradski patrijarh.

Bio je to znaajan uspeh vizantijske diplomatije. Vernadski ga naziva jednim od onih naglih preokreta zbog kojih je izuavanje istorije tako fascinantno... zanimljivo je nagaati kakav bi bio tok istorije da su neki ruski kneevi... usvojili neku od ovih vera (judaizam ili islam) umesto hrianstva.. Prihvatanje jedne od ovih dveju vera sigurno bi odredilo budui kulturni i politiki razvoj Rusije. Usvajanje islama odvuklo bi Rusiju u arapski kulturni krug. Prihvatanje rimokatolikog hrianstva od Nemaca, nainilo bi Rusiju zemljom latinske ili evropske kulture. Prihvatanje judaizma ili pravoslavnog hrianstva, osiguravalo je Rusiji kulturnu nezavisnost, i od Evrope, i od Azije."13 Ali Rusima su saveznici bili potrebniji nego nezavisnost, a Istono Rimsko Carstvo, koliko god korumpirano, jo uvek je, y smislu snage, kulture i trgovine, bilo poeljniji saveznik nego Hazarska carevina koja se raspadala. He treba potceniti ni ulogu koju je vizantijska diplomatija odigrala u postizanju ove odluke, na emu je radila due od jednog stolea. Naivno kazivanje Ruske hronike o Vladimirovoj igri odugovlaenja ne daje nam uvid u diplomatske manevre i teko cenkanje koji su, sasvim sigurno, prethodili njegovom krtenju, a time u stvari i vizantijskog tutorstva nad samim sobom i 117

svojim narodom. Herson je oigledno bio deo te cene, kao i dinastiki brak sa princezom Anom. Ali najznaajniji deo pogodbe bio je kraj vizantijsko-hazarskog saveznitva protiv Rusa koje je zamenjeno vizantijskoruskim saveznitvom protiv Hazara. Nekoliko godina kasnije, 1016, zdruena vizantijsko-ruska vojska upala je u Hazariju, porazila njenog vladara i potinila zemlju" (vidi IV, 8). Ipak, zahlaenje odnosa sa Hazarima otpoelo je, kao to smo videli, jo u vreme Konstantina Porfirogeneta, pedeset godina pre Vladimirovog preobraenja. Setimo se Konstantinovog mozganja o tome ko e i kako da zarati protiv Hazarije". U ranije navedenom pasusu (P, 7) dalje se kae: Ukoliko vladar Alanije ne ootane u miru sa Hazarima, nego bude smatrao da mu je prijateljstvo sa rimskim carem vrednije, onda Alan moe Hazarima da naneoe veliko zlo ako oni ne odlue da i dalje ive u miru i prijateljstvu sa carem. Moe da napravi zasedu na njihovim putevima i napadne ih kada su bez strae i idu za Sarkel i put 'devet oblasti' i put Hersona... Crna Bugarska (Bugari sa Volge) takoe je u poloaju da zarati protiv Hazara."14 Poto je citirao ovaj pasus, Tojnbi daje sledei, prilino dirljiv komentar: Da je ovaj pasus iz prirunika Konstantina Porfirogeneta o voenju inostranih poslova vlade Istonog Rimokog Carstva ikada pao u ruke hazarskom kaganu i njegovim ministrima, oni bi bili ozlojeeni. Istakli bi da je Hazarija jedna od najmiroljubivijih drava u svetu, pa ako je ranije i bila neto ratobornija, njeno oruje nikada nije bilo upereno protiv Istonog Rimskog Carstva. Ove dve sile, u stvari, nikada nisu ratovale jedna protiv druge, dok je Hazarija esto bila u ratu sa neprijateljima Istonog Rimskog Carstva, to je za Carstvo bilo veoma povoljno. tavie, Carstvo moda Hazarima treba da zahvali to to je preivelo uzastopne nalete sasanidskog persijskog cara Husrava II Perviza i muslimanskih Arapa... Pritisak arapskog sianog iapada na Carstvo oslabljen je vrotinom hazarskog ofanzivno-de118

fanzivnog otpora arapskom napredovanju prema Kavkazu. Prijateljstvo izmeu Hazarije i Carstva simbolizovano je i zapeaeno putem dva brana saveza izmeu lanova carskih porodica. ta li je onda Konstantin imao na umu dok je smpljao kako da mui Hazariju i navede njene susede da na nju nasrnu?"15

Odgovor na Tojnbijevo retorsko pitanje svakako je taj da su Vizantinci bili nadahnuti Realpolitik-om i da, kao to je ve reeno, njihovo doba nije bilo doba sentimentalnosti. A nije ni nae.

Pa ipak, pokazalo se da je to kratkovida politika Da opet citiramo Barija:

Prvo pravilo carske politike u ovom delu sveta bilo je ouvanje mira sa Hazarima. Bila je to neposredna posledica geografskog poloaja Hazarske carevine koja je leala izmeu Dnjepra i Kavkaza. Od sedmog veka, kada je Iraklije od Hazara traio pomo protiv Persije pa do desetog, kada je mo Itila opala, bila je to ustaljena politika careva. Za Carstvo je bilo od koristi da kagan vri stvarnu kontrolu nad svojim varvarskim susedi-

Ova stvarna kontrola" sada je trebalo da se prenese sa hazarskog kagana na ruskog kagana, kijevskog kneza. Ali nije vredelo. Hazari su bili tursko pleme iz stepa i mogli su da se izbore sa naletima turskih i arapskih uljeza. Odbili su i pokorili Bugare, Burte, Peenjege, Oguze i druge. Rusi i njihovi slovenski podanici nisu mogli da se nose sa nomadskim ratnicima iz stepe, njihovom pokretnom strategijom i gerilskom taktikom.* Kao rezultat neprekidnog pritiska nomada, ruska mo se postepeno prenosila iz junih stepa u poumljene oblasti na severu, u kneevine Galicije, Novgoroda i
' Najistaknutija ruska epska pesma iz tog perioda, Slovo o polku Igorovu", opisuje jedan od najuasnijih pohoda Rusa na Oguze. 119

Moskve. Vizantinci su procenili da e Kijev preuzeti ulogu Itila, postati uvar Istone Evrope i trgovinski centar. Umesto toga, Kijev je brzo propadao. Bio je to kraj prvog poglavlja ruske istorije, za kojim je usledio period haosa u kom su desetine nezavisnih kneevina vodile beskrajne meusobne ratove. Ovo je stvorilo prazninu u moi u koju se izlio novi talas nomada osvajaa ili pre, novi izdanak naih starih prijatelja Oguza, za koje je Ibn Fadlan mislio da su jo odvratniji od ostalih varvarskih plemena koja je morao da poseti. Ove paganske i bezbone dumane", kako ih opisuje Hronika", Rusi su nazivali Polovcima, Vizantinci Kumanina, Maari Kunima, a njima bliski Turci Kipacima. Vladali su stepama sve do Maarske, poev od kasnog jedanaestog pa sve do trinaestog veka (kada ih je, za promenu, zbrisao nalet Mongola).' I oni su vodili nekoliko ratova protiv Vizantije. Drugi ogranak Oguza, Selduci (nazvani tako po svojoj vladajuoj dinastiji), unitio je ogromnu vizantijsku vojsku u istorijskoj bici kod Manzikerta (1071) i zarobio cara Tomana IV Diogena. Od tada, Vizantinci nisu vie bili u stanju da Turke spree da preuzmu kontrolu nad veinom provincija u Maloj Aziji, dananjoj Turskoj, koja je nekada bila srce Istonog Rimskog Carstva. Moe se samo nagaati da li bi istorija krenula drukijim tokom da Vizantija nije napustila svoju tradicionalnu politiku koje se drala tri prethodna stolea, oslanjajui se na hazarsko uporite protiv muslimanskih, turskih i vikinkih napadaa. Bilo kako bilo, ispostavilo se da carski Realpolitik nije bio ba mnogo realan.

Tokom dva stolea kumanske vladavine, za kojom je usledila invazija Mongola, istone stepe ponovo su gurnute
Jedan ogranak Kumana, beei pred Mongolmma, iaao je 1241, utoite u Maarskoj, i stopio se sa lokalnim stanomtvom. Kun" je jo uvek esto prezime u Maarskoj.

120

u mrano doba, pa je istorija Hazara obavijena pomrainom jo dubljom nego njihovo poreklo. Hazarska se drava u poslednjem periodu svog propadanja pominje uglavnom u muslimanskim izvorima, a oni su, kao to emo videti, tako neodreeni da gotovo svaki naziv, datum ili geografska odrednica omoguava nekoliko tumaenja. Istoriarima, gladnim injenica, nije preostalo nita drugo nego da, kao izgladneli psi tragai, glou nekoliko ogoljenih kostiju u uzaludnoj nadi da e naii na neki skriveni zalogaj koji e ih okrepiti. U svetlu onoga to je ranije reeno, ini se da odluujui dogaaj, koji je ubrzao opadanje moi Hazara, nije bila Svjatoslavljeva pobeda, ve Vladimirovo preobraenje. Koliko je zaista bila znaajna pobeda koju istoriari iz devetnaestog veka' izjednaavaju sa krajem hazarske drave? Setimo se da Ruska hronika pominje samo unitenje Sarkela, tvrave, ali ne i unitenja Itila, prestonice. Da je Itil zaista razoren i opustoen, saznajemo iz nekoliko arapskih izvora, suvie upornih da bi bili zanemareni, ali ko ga je i kada razorio, sasvim je nejasno. Ibn Haukal, glavni izvor, kae da su to uinili Rusi koji su posve razorili Hazaran, Samandar i Itil" - oigledno uveren da su Hazaran i Itil razliiti gradovi, dok nam je poznato da je to bio jedan grad iz dva dela. I njegovo datiranje tog dogaaja razlikuje se od datuma koji Ruska hronika navodi za pad Sarkela - koji Ibn Haukal uopte ne pominje, ba kao to ni Hronika ne pominje unitenje Itila. Prema tome, Markart nagovetava da Itil nisu razorili Svjatoslavljevi Rusi koji su stigli samo do Sarkela, ve neki novi talas Vikinga. Da bi stvari bile jo zamrenije, drugi arapski izvor, Ibn-Miskavaj, kae da je te, kritine 965. godine, neka turska" vojska udarila na Hazariju. Pod Turcima" moda je podrazumevao Ruse, kao to smatra Bertold. Ali isto je tako to mogla da bude i pljakaka horda Peenjega, na primer. ini se da nikaSledei predanje koje je ostavio Fren 1822. u Msmoarima P\VKC akademije.

121

da neemo saznati ko je razorio Itil, ma koliko dugo vakali kosti. I koliko je ozbiljno uniten? Glavni izvor, Ibn Haukal, prvo govori o potpunom unitenju" Itila, ali, nekoliko godina kasnije, takoe kae da je Hazaran jo uvek sredite u kojem se stie ruska trgovina". Tako, izraz potpuno uniten" moda je bio preteran. Ovo je verovatnije, jer on govori i o potpunom unitenju grada Bugar, prestonice Bugara sa Volge. Pa ipak, teta koju su Rusi naneli Bugaru verovatno nije bila ba tako velika, s obzirom na to da su naeni novii koji su tamo iskovani 976-7, svega deset godina posle Svjatoslavljevog napada. I u trinaestom veku Bugar je jo uvek bio vaan grad. Kako Danlop kae: Osnovni izvor svih tvrdnji da su Rusi unitili Hazariju u desetom veku, bez sumnje je Ibn Haukal... Ibn Haukal, meutim, podjednako je izriit kada govori o unitenju grada Bugar na srednjoj Volgi. Sasvim je izvesno da je u vreme napada Mongola u trinaestom veku Byrap bio zajednica u naponu snage. Da li je propast Hazarije bila takoe privremena?"17 Oigledno jeste. Hazaran-Itil i drugi gradovi Hazara, sastojali su se uglavnom od atora, drvenih nastambi i okruglih kua" nainjenih od blata koje su se mogle lako sruiti i lako ponovo izgraditi. Samo su kraljevske i javne zgrade bile od cigle. Nainjena teta verovatno je ipak bila ozbiljna, jer nekoliko arapskih hroniara govori o privremenom egzodusu stanovnitva na obalu Kaspijskog mora ili na ostrva. Tako Ibn Haukal kae da su Hazari iz Itila pobegli od Rusa na jedno od ostrva naftonosne obale" (Baku), ali su se kasnije vratili u Itil i Hazaran uz pomo muslimanskog aha od irvana. Ovo zvui uverljivo, s obzirom na to da narod irvana nije voleo Ruse, koji su nekad ranije pljakali njegove obale. Drugn arapski hroniari, Ibn Miskavaj i Mukadasi (koji su pisali posle Ibn Haukala) takoe govore o egzodusu Hazara i njihovom povratku uz pomo muslimana. Prema Ibn Miskavaju, kao cenu za ovu pomo svi su, izuzev nji122

hovog cara, primili islam". Mukadasi ima drukiju verziju, koja se ne odnosi na rusku invaziju. On kae jedino da su se stanovnici tog hazarskog grada spustili na more i vratili se preobraeni u islam. Koliko mu se moe verovati pokazuje injenica da Bugar smeta blie Kaspijskom moru nego Itil, to je isto kao da je Glazgov smestio juno od Londona." Uprkos zamrenoj i isuvie oigledno pristrasnoj prirodi ovih kazivanja, u njima verovatno ima i neto istine. Psihiloki ok koji je izazvala invazija, beg na more i potreba da se kupuje muslimanska pomo, verovatno su doveli do neke nagodbe po kojoj je muslimanskoj zajednici u Hazariji dato vee pravo u dravnim poslovima. Seamo se sline nagodbe sa Marvanom, dva stolea ranije (I, 7), u koju je bio ukljuen kagan lino, ali koja nije ostavila traga u istoriji Hazara. Prema drugom arapskom izvoru, Biruniju, koji je umro 1048, Itil je u njegovo vreme bio u ruevinama", ili bolje, ponovo u ruevinama.19 Opet je izgraen, ali je otad nosio naziv Saksin." esto se pominje u hronikama iz dvanaestog veka kao veliki grad na Volgi koji premauje sve gradove u Turkestanu"20 i koji je, prema jednom izvoru, postao rtva poplava. U sledeem veku, mongolski vladar Batu na tom je mestu podigao svoju prestonicu.21 Kada saberemo sve to nam Ruska hronika i arapski izvori kazuju o katastrofi iz 965, moemo zakljuiti da su Rusi ili neki drugi napadai, opustoili Itil, ne znamo koliko, ali znamo da je ponovo izgraivan vie puta, pa je hazarska drava iz tih iskuenja izronila prilino oslabljena. Ali, bez sumnje je i unutar suenih granica, preivela jo najmanje dve stotine godina tj. do sredine dvanaestog veka i moda, mada neizvesno, do sredine trinaestog veka.
' Iako ga je jedan savremeni autoritet, Bertold, nazvao jednim od najveih geografa svih vremena".18 " Saksin je, moe biti, bio isto to i Hazaran-Itil, ili bar ne veoma daleko od njega, a naziv moda potie od starog Sarisina (Danlop, strana 248, navodi Minorskog).

123

Prvi nearapin koji pominje Hazariju posle te, fatalne 965. godine, bio je, ini se, Ibrahim Ibn Jakub, pansko-jevrejski ambasador Ota Velikog koji je y svom izvetaju sa puta, pisanom verovatno 973, govorio o Hazarima koji su u njegovo vreme jo uvek bili snani. 22 Sledea je, no hronolokom redu, Ruska hronika i kazivanje o Jevrejima iz Hazarije koji su u Kijev doli 986. u neuspelom pokuaju da Vladimira preobrate u svoju veru. Kako ulazimo u jedanaesti vek, itamo najpre o ve pomenutom zajednikom vizantijsko-ruskom pohodu iz 1016. protiv Hazarije, kada je ona ponovo poraena. Izvetaj o ovom dogaaju potie iz dosta poverljivog izvora - re je o vizantijskom hroniaru Cedrenusu23 iz dvanaestog veka. Oevidno je za ovaj poduhvat bila potrebna znatna snaga, jer Cedrenus govori o vizantijskoj floti kojoj je pomogla ruska vojska. Prednosti Hazara oigledno su bile u njihovom turskom poreklu ili u Mojsijevoj veri, ili oboje. Cedrenus kae i da je ime poraenog hazarskog vojskovoe bilo Georgije Cul. Georgije je hriansko ime, a poznato nam je iz ranijih kazivanja, po kojima je y kaganovoj vojsci bilo i hriana i muslimana Sledei put Hazari su pomenuti u kratkom zapisu u Ruskoj hroniid za 1023. godinu, prema kojem je (knez) Mtislav udario na svog brata (kneza) Jaroslava sa hazarskom i kasogskom' vojskom". Tako je Mtislav postao vladar kratkotrajne kneevine Tmutorakan, iji je centar bio hazarski grad Tamutark (sada Taman) na istonoj strani Kerkog tesnaca. Ovo je, kako je ve reeno, bila jedina hazarska teritorija koju su Rusi zauzeli posle pobede 965. Hazare u ruskoj vojsci ovaj je knez verovatno regrutovao iz lokalnog stanovnitva. Prema zapisima, sedam godina kasnije (1030), hazarska je vojska porazila kurdske snage, ubila 10.000 njihovih ljudi i zarobila im opremu. Ovo je dokaz vie da su HaKasogi ili Kasaki su bili jedmo kapkasko plsme pod hazarskom upravom i moda su, a moda i ns, bili pretee Kozaka.

124

zari jo uvek bili ivi i ratoborni - ako ga uopte moemo prihvatiti doslovce. Jer, on potie iz jednog jedinog arapskog izvora iz dvanaestog veka, ibn-al-Athira, koji se ne smatra veoma pouzdanim. Naporno se bavei hronologijom u elji da pokupimo svaku mrvicu preostalih dokaza, nailazimo na udnovatu priu ,o neznanom hrianskom svecu, Eustracijusu. Oko 1100, bio je zarobljenik u Hersonu na Krimu i zlostavljao ga je njegov jevrejski gospodar" terajui ga da jede obrednu hranu za Pashu.24 (Pasha je jevrejski verski praznik. - prim. prev.) He treba se pouzdati u istinitost ove prie (pria se i da je Eustracijus preiveo petnaest dana na krstu) - stvar je y tome to se snaan jevrejski uticaj u gradu uzima zdravo za gotovo (iako su Vizantinci Hazare ubeivali u suprotno) - i to ba u Hersonu, gradu koji je nominalno bio pod hrianskom vlau i koji je osvojio Vladimir, ali je kasnije (oko 990.) bio vraen Vizantiji. Oni su jo uvek bili podjednako moni u Tmutorakanu. Za 1072. godinu Ruska hronika daje nejasnu primedbu: Hazari (iz Tmutorakana) zarobili su Olega i brodom ga prebacili u Carigrad." To je sve. Oigledno je to bila jo jedna vizantijska spletka kojom je favorizovan jedan ruski knez, a ne njegovi takmaci. Ali ponovo se pokazuje da su Hazari morali imati izvesnu vlast u tom ruskom gradu, im su jednog ruskog kneza mogli da zarobe i otpreme. etiri godine kasnije, poto se nagodio sa Vizantijom, Olegu je dozvoljeno da se vrati u Tmutorakan, gde je pobio Hazare koji su njegovog brata osudili na smrt i urotili se protiv njega". Olegovog brata Romana, ubili su, u stvari, Kipaci-Kumani, iste godine kada su Hazari zarobili Olega. Da li su Hazari naveli Kumane da ubiju njegovog brata ili su i sami bili rtve makijavelistike vizantijske igre u kojoj su Hazari i Rusi hukani jedni na druge? U svakom sluaju, primiemo se kraju jedanaestog veka, a oni su na sceni jo uvek veoma prisutni. Nekoliko godina kasnije, sub anno 1106, u Ruskoj hroniii nailazimo na kratki zapis prema kojem su Polovci, tj. Kumani, napali okolinu Zarecka (zapadno od Kijeva), 125

a ruski knez je na njih poslao vojsku pod komandom triJu generala: Jana, Putjata i Ivana Hazara". To je poslednje pominjanje Hazara u Staroruskoj hronici koja se prekida deset godina kasnije, 1116. Ali u drugoj polovini dvanaestog veka, dvojica persijskih pesnika, Hakani (oko 1106-90) i poznatiji, Nizami (oko 1141-1203) pominju u svojim epovima zajedniku hazarsko-rusku invaziju na irvan koja se odigrala u njihovo vreme. Mada su se uglavnom bavili pisanjem poezije, zasluuju da ih ozbiljno shvatimo s obzirom na to da su najvei deo ivota proveli kao dravni inovnici na Kavkazu i da su dobro poznavali kavkaska plemena. Hakani govori o derventskim Hazarima", a Darband je tesnac izmeu Kavkaza i Crnog mora kroz koji su Hazari obino napadali Gruziju u dobra stara vremena, tokom sedmog veka, pre nego to su poeli da vode preteno sedelaki nain ivota. Da li su se, pred kraj, vratili nemirnim nomadsko ratnikim navikama iz mladosti? Posle - ili moda pre - ovih persijskih svedoanstava, tu su bolno kratke i zajedljive primedbe uvenog jevrejskog putnika, rabi Petaije od Regenzburga, kojeg smo ranije citirali (P, 8). Setimo se da ga je jako ljutilo to to hazarski Jevreji sa Krima nedovoljno poznaju Talmud, pa je y hazarskim predelima uo samo lelek ena i zavijanje pasa". Da li je ovo bila samo hiperbola kojom je izrazio svoje nezadovoljstvo ili je prolazio kroz oblast koju su opustoili Kumani prilikom nedavnih napada? Dogaalo se to izmeu 1170. i 1185. Dvanaesti vek primicao se kraju i Kumani su bili sveprisutni vladari stepa. Kako ulazimo u trinaesti vek, tama je sve gua, a nai krti izvori presuuju. Ali imamo jo jedan zapis koji potie od izvrsnog svedoka - u njemu se Hazari poslednji put pominju kao narod u vreme izmeu 1245-7. Do tada su Mongoli ve zbrisali Kumane iz Evroazije i osnovali najvee nomadsko carstvo koje je svet ikada video i koje se prostiralo od Maarske do Krima. Godine 1245. papa Inoentije IV uputio je misiju Batu Kanu, unuku Dingis Kanovom, vladaru zapadnog dela Mongolske carevine, da ispita mogunosti za sporazum sa ovom, novom svetskom silom, a i da pribavi obavete126

nja o njenoj vojnoj moi. Misiju je predvodio ezdesetogodinji franjevaki fratar, ovani de Piano Karpini. Bio je savremenik i uenik svetog Franje Asikog, ali i iskusan putnik i crkveni diplomata koji je u hijerarhiji zauzimao visoke poloaje. Misija je krenula na Uskrs 1245. iz Kelna, prola kroz Nemaku, prela Dnjepar i Don i, godinu dana kasnije, stigla u prestonicu Batu Kana i njegove Zlatne Horde na uu Volge: grad Saraj Batu ili Saksin ili Itil. Po povratku na zapad, Karpini je napisao uveno delo Historica Mongolonim, koje obiluje istorijskim, etnografskim i vojnim podacima, ali sadri i spisak ljudi koji su iveli u oblastima koje je posetio. U tom spisku, dok nabraja narode severnog Kavkaza, pominje, uz Alane i erkeze, i Hazare koji potuju jevrejsku veru". To je, kao to je ve reeno, poslednje poznato spominjanje Hazara, pre nego to je zavesa pala. Ali prolo je mnogo vremena dok uspomena na njih nije sasvim izbledela. Trgovci iz enove i Venecije Krim su stalno nazivali Gazaria", pa se to ime pojavljuje u italijanskim dokumentima ak i u esnaestom veku. Meutim, u to vreme, bio je to samo geografski naziv koji je podseao na jedan iezli narod.

Iako je njihova politika mo razbijena, hazarsko-jevrejska kultura ostavila je traga na neoekivanim mestima i meu raznim narodima. Meu njima su bili i Selcuci, koji se mogu smatrati pravim osnivaima muslimanske Turske. Potkraj desetog veka, ovaj se, drugi izdanak Oguza, pomerio ka jugu, u blizinu Buhare, odakle su kasnije provalili u vizantpjsku malu Aziju i naselili je. Oni ne ulaze u nau priu direktno, ve posredno, na mala vrata, jer je, kako se ini, velika dinastija Selduka bila u bliskoj vezi sa Hazarima. O toj vezi sa Hazarima pisao je Bar Hebreus (1226-86), jedan od najveih snrijskih pmsaca i uenjaka. Kako se iz samog njegovog imena vidn, bio je je127

vrejskog porekla, ali obraenik u hrianstvo i biskup u dvadesetoj godini. Bar Hebreus pripoveda da je Seldukov otac, Tukak, bio zapovednik vojske hazarskog kagana i da je posle njegove smrti, Selcuk, osniva dinastije, odgajan na kaganovom dvoru. Ali, bio je neobuzdan momak i sa kaganom se ponaao slobodno - emu se carica Katun protivila. Zato je Selduk morao da ode ili je bio proteran sa dvora25 Drugi izvor iz tog vremena, ibn-al-Adimova Istorija Alepa takoe govori o Selcukovom ocu kao o jednom od znamenitih hazarskih Turaka",26 dok trei, Ibn Hasul27 kazuje kako je Selduk nasrnuo na hazarskog cara i udario ga buzdovanom koji mu je bio u ruci..." Pamtimo izraeno kolebljiv stav Oguza prema Hazarima, opisan u putopisu Ibn Fadlana. Tako, ini se da je izmeu Hazara i osnivaa dinastije Selduka postojala bliska veza posle koje je usledio prekid. Dogodilo se to verovatno usled Seldukovog preobraenja u islam (dok su druga plemena Oguza, kao to su Kumani, ostala paganska). Pa ipak, hazarsko-jevrejski uticaj zadrao se neko vreme i posle tog prekida. Od etvorice Seldukovih sinova, jedan je nosio pravo jevrejsko ime - Izrael, a jedan unuk mu se zvao Daud (David). Danlop, obino veoma obazriv autor, primeuje: Imajui u vidu ono to je ve reeno, pretpostavlja se da su ta imena posledica verskog uticaja koji su dominantni Hazari imali na vodee porodice Oguza. Oguski hram koji pominje Kazvimi sasvim je lako mogao da bude sinagoga."28 Ovde moemo dodati i to da je, prema Artamonovu, jevrejskih imena bilo i meu Kumanima, drugim ogrankom Oguza. Sinovi kumanskog vladara Kobiaka zvali su se Isak i Daniel.

10
Tamo gde su izvori istoriara presuili, legende i folklor mogu dopuniti priu. 128

Sarorusku hroniku sastavljali su monasi. Natopljena je religioznim mislima i drugim biblijskim digresijama. Ali uporedo sa crkvenim spisima na kojima se temelji, Kijevski period je dao i neto svetovne knjievnosti, takozvane byline, herojske epske ili narodne pesme, koje uglavnom obrauju podvige velikih ratnika i polulegendarnih vladara. Ve pomenuto Slovo o polku Igorovu", o porazu koji su ovom vladaru naneli Kumani, najpoznatija je meu njima. Byline cy prenoene usmenim predanjem ili, prema Vernadskom, jo uvek su ih pevali seljaci u udaljenim selima severne Rusije poetkom dvadesetog veka".29 Za razliku od Ruske hronike, ove epske pesme ne pominju Hazare ni njihovu zemlju po imenu. Umesto toga, govore o jevrejskoj zemlji" i o njenim stanovnicima kao o Jevrejskim junacima" koji su vladali stepama i tukli vojske ruskih kneeva. Jedan takav junak, kako nam ovi epovi kazuju, bio je neki gorostasni Jevrejin koji je doao iz jevrejske zemlje u stepe Cecara pod brdom Sorokin i samo je hrabrost Vladimirovog generala, Ilje Muromjeca, spasla Vladimirovu vojsku od Jevreja".30 Nekoliko je verzija ove prie, a traganje za mestom na kome se nalazio Cecar i brdo Sorokin, istoriarima je jo jedna prilika za ivahnu igru. Ali, kako je istakao Poliak, treba imati na umu da je y oima ruskog naroda oblinja Hazarija u svom zavrnom periodu, bila jednostavno 'Jevrejska drava', a njena vojska 'jevrejska vojska'."31 Ovo rasprostranjeno rusko gledite znatno se razlikuje od sklonosti arapskih hroniara da istiu znaaj muslimanskih plaenika u hazarskim odredima, kao i broj damija u Itilu (zaboravljajui da prebroje sinagoge). Legende koje su meu zapadnim Jevrejima kruile u srednjem veku neobina su paralela ruskim bylinama. Da navedemo Poliaka ponovo: Ta popularna jevrejska legenda ne pominje 'hazarsku' carevinu, ve carevinu 'crvenih Jevreja'." A Baron komentarie:
Jevrejima iz drugih zemalja godilo je postojanje jedne nezavisne jevrejsks drave. Narodna mata naila je ovde na possbno plodno tle. Ba kao to slovenski spovi, 129

proeti biblijskim sadrajima, govore o o Hazarima, tako ou i zapadni Jevreji tkali romantine prie o tim 'crvenim nim tako moda zbog blage mongolske gih Hazara."32

'Jevrejima', a ne dugo posle toga Jevrejima', nazvapigmeitacije mno-

11
Drugi deo polulegendarnog, poluistorijskog folklornog naslea u vezi sa Hazarima, odrao se i do savremenog doba i Bencamina Dizraelija toliko oarao da ga je iskoristio za jednu romantinu istorijsku priu, udesnu bajku o Alroju. U dvanaestom veku razvio se u Hazariji mesijanski pokret, rudimentarni pokuaj jevrejskog krstakog rata, sa namerom da se uz pomo oruja, osvoji Palestina. Zaetnik ovog pokreta bio je hazarski Jevrejin, neki Solomon ben Duji (ili Rui ili Roj), kojeg su podravali njegov sin Menahem i jedan palestinski pisar. Oni su pisali pisma svim Jevrejima, blizu i daleko, u svim zemljama oko njih... Govorili su da je dolo vreme u kojem e bog da sakupi Izrael, njegov narod iz svih zemalja u Jerusalim, sveti grad, a da je Solomon Ben Duji - bog, a njegov sin - Mesija."* Ovi pozivi oigledno su bili upueni jevrejskim zajednicama na Srednjem Istoku i po svoj su prilici naili na slab odziv, s obzirom na to da se sledea epizoda odigrala svega dvadesetak godina kasnije, kada je mladi Menahem uzeo ime David al-Roj i titulu Mesije. Mada je pokret nastao u Hazariji, njegov centar se uskoro preselio u Kurdistan. Tu je David prikupio snanu oruanu silu - verovatno od lokalnih Jevreja, ojaanu Hazarima i krenuo da zauzme strateko utvrenje Amadie, severoistono od Mosula. Verovatno se nadao da e
Glavni su izvori iz kojih saznajemo o opom pokretu prnpoped.ts jevrejskog putnika Bendamima od Tudele (C, 8), neprijatsl.sko kazi.e arapskog pisca Jahije al-Magribija i dpa hsbrejska rukopisa iasna u kairskoj Genizi (II, 7). Oii samo poveavaju zbuljuju1 mozaik. Ja sam sledio Baronovo paljipo tumaenje (Tom III, str. 204; Tom IV, str. 2024 i beleigke).

130

odatle povesti svoju vojsku na Edesu i probiti se kroz Siriju do Svete zemlje. Ceo poduhvat bio je moda neto manje donkihotovski no to nam se danas ini, pogotovu ako se imaju u vidu neprestane razmirice izmeu raznih muslimanskih vojski i postepeni raspad krstakih uporita Osim toga, nekim lokalnim muslimanskim zapovednicima moda su bili miliji jevrejski nego hrianski krstai. Meu Jevrejima Srednjeg Istoka, David je, sasvim izvesno, probudio grozniave mesijanske nade. Jedan od njegovih glasnika doao je y Bagdad i, verovatno sa previe ara, uputio jevrejske stanovnike da odreene noi budu na ravnim krovovima svojih kua kako bi na oblacima bili odneti u Mesijin logor. Prilian broj Jevreja proveo je no na krovovima, iekujui taj udesni let. Ali rabinska hijerarhija u Bagdadu, plaei se odmazde vlasti, zauzela je neprijateljski stav prema ovom pseudo-Mesiji i zapretila mu izgnanstvom. Nikakvo udo to je David-al-Roj bio ubijen, tobo u snu, a navodno ga je ubio tast kojeg je neka zainteresovana stranka potkupila. Uspomena na njega potovana je i kada je Bendamin od Tudele, dvadeset godina posle tog dogaaja, putovao kroz Persiju, jo uvek su s ljubavlju govorili o svom voi". Ali kult tu nije prestao. Prema jednoj teoriji, estokraka Davidova zvezda" koja krasi savremenu izraelsku zastavu, poela je da prerasta u nacionalni simbol od krstakog pohoda Davida al-Roja. Od tada se," pie Baron, smatra da je estokraka 'Davidova zvezda', ranije uglavnom dekorativni motiv ili magijski znak, poela da predstavlja glavni nacionalno-religiozni simbol judaizma. Dugo je koriena naizmenino sa pentagramom ili 'Solomonovim peatom', pripisivana je Davidu u mistinim i etikim nemakim spisima od trinaestog veka na dalje i pojavila se na jevrejskoj zastavi u Pragu 1527."33 Baron dalje ublaava ovaj pasus ukazujui na to da veza izmeu al-Roja i estokrake zvezde jo uvek eka da131

lja tumaenja i dokaze". Bilo kako bilo, moemo se sloiti sa tvrdnjom kojom Baron zavrava poglavlje o Hazariji:
Tokom pola milenijuma svog postojanja i upliva u istonoevropske zajednice, ovaj, panje vredan eksperiment u jevrejskom dravnitvu, nesumnjivo je na jevrejsku istoriju uticao vie nego to smo jo uvek u stanju da predoimo."

132

Drugi deo

OSTAVTINA

EGZODUS

Svedoanstva sa prethodnih stranica ukazuju na to da su Hazari, uprkos tradicionalnom gleditu istoriara iz devetnjaestog veka, posle poraza koji su im naneli Rusi 1965, izgubili carstvo, ali zadrali nezavisnost u okviru neto uih granica i svoju jevrejsku veru do duboko u trinaesti vek. Po svoj prilici ak su se u izvesnoj meri vratili svojim nekadanjim pljakakim navikama. Baron komentarie: Uglavnom, smanjeno Hazarsko carstvo je izdralo. Branilo se manje-vie uspeno od svih neparijatelja sve do sredine trinaestog veka, kada je palo kao rtva velike mongolske invazije koju je pokrenuo Dingis Kan. ak i tada se tvrdoglavo opiralo sve do konane predaje svih svojih suseda. Njegovo stanovnitvo uglavnom je apsorbovala Zlatna horda koja je sredite svoje imperije osnovala na hazarskoj teritoriji. Ali i prs i posle mongolskog uspona, Hazari su poslali mnogo svojih ogranaka u nepokorene slovenske zemlje, doprinosei razvoju velikih jevrejskih centara Istone Evrope."1 Tu je kolevka brojno najjaeg i kulturno dominantnog dela modernog jevrejstva. Ogranci" o kojima govori Baron granali su se jo mnogo pre no to su Mongoli unitili hazarsku dravu, kao to je drevna hebrejska nacija poela da se gubi u dijaspori mnogo pre unitenja Jerusalima. Etniki, semitska plemena sa voda Jordana i tursko-hazarska pleme135

na sa Volge bila su, naravno, miljama daleko", ali su imala bar dve vane zajednike crte. I jedni i drugi iveli su na znaajnim raskrsnicama gde su se sekli veliki trgovaki putevi koji su spajali Istok sa Zapadom i Sever sa Jugom, i to ih je predodredilo za narod trgovaca, preduzimljivih putnika ili kosmopolita bez korena", kako ih je, neblagonaklono, obeleila neprijateljska propaganda. Ali, u isto vreme, njihova iskljuiva religija podsticala ih je da budu sloni i da se dre jedni drugih, da osnivaju sopstvene zajednice sa sopstvenim hramovima, kolama, stambenim etvrtima, geta (koja su prvobitno sami sebi nametali) u bilo kom gradu ili zemlji u kojoj su se nastanjivali. Ovu udnu kombinaciju jake elje za lutanjem i geto-mentaliteta, ojaanu mesijanskom nadom i ponosom izabrane pace, gajili su i drevni Izraeliani ba kao i srednjovekovni Hazari, iako ovi potonji poreklo nisu vodili od Sema nego od Jafeta

Ovo grananje lepo oslikava ono to bi se moglo nazvati hazarskom dijasporom" u Maarskoj. Pamtimo da se znatno pre unitenja njihove drave, nekoliko hazarskih plemena, poznatih kao Kabari, pridruilo Maarima i uselilo u Maarsku. tavie, u desetom veku, maarski vojvoda Taksoni pozvao je i drugi talas hazarskih iseljenika da se naseli u njegove oblasti (III, 9). Dva veka kasnije, J. Sinamus, vizantijski hroniar, pominje trupe koje potuju jevrejske zakone, a bore se na strani maarske vojske u Dalmaciji, 1154.2 Moda je malo pravih Jevreja" ivelo u Maarskoj od rimskih dana, ali nema sumnje da veina ovog vanog dela savremenog jevrejstva potie iz kabarsko-hazarskih doseljenikih talasa, tako bitiih za ranu maarsku nstoriju. He samo to je, kako nam kae Konstantin, zemlja u poetku bila dvojezina, ve je imala i oblik dvojnog kraljevanja po ugledu na hazarski sistem: kralj je delmo vlast sa svojim glavnokomandujuim generalom koji je 136

imao titulu jule ili ule (jo uvek je to popularno maarsko ime). Ovaj sistem odrao se do kraja desetog veka, kada je sveti Stevan prihvatio rimokatoliku veru i porazio nepokornog ulu koji je, kako se i moglo oekivati, bio Hazar, tat u veri i odbojan prema prihvatanju hrianstva".3 Ovom epuzodom okonano je dvojno kraljevanje, ali ne i uticaj hazarsko-jevrejske zajednice u Maarskoj. Odraz TOI. uticaja moe se nai u Zlatnoj buli" (maarskom dokumentu koji odgovara Magna Carti) koju je 1222. izdao kralj Endre II i kojom se Jevrejima zabranjuje da rade kao kovai novca, poreznici i kontrolori kraljevskog monopola na so, to ukazuje na to da su pre tog proglasa brojni Jevreji morali obavljati te znaajne dunosti. Ali oni su zauzimali i neke, jo vie poloaje. uvar blagajne Kraljevske komore kralja Endrea bio je komornik grof Teka, Jevrejin hazarskog porekla, bogati zemljoposednik i oito genije za finansije i diplomatiju. Njegov potpis pojavljuje se na raznim mirovnim ugovorima i finansijskim sporazumima meu kojima je i onaj kojim austrijski vladar Leopold II jami isplatu 2.000 maraka maarskom kralju. Ovo neodoljivo podsea na ulogu koju je panski Jevrejin, Hasdai ibn aprut, imao na dvoru Kalifa od Kordove. Slinost zbivanja iz palestinske dijaspore na zapadu i hazarske dijaspore na istoku Evrope, ini analogiju meu njima neto jaom. Takoe, vredno je spomenuti da je kralj Endre, kada su ga njegovi pobunjeni plemii naterali da i protiv svoje volje izda Zlatnu bulu, uprkos njenim izriitim odredbama, zadrao Teku u slubi. Kraljevski komornik sreno je obavljao svoj posao jo sledeih jedanaest godina, sve dok ga papski pritisak na kralja nije naveo da se povue i nae utoite u Austriji, gde su ga prihvatili rairenih ruku. Meutim, sin kralja Endrea, Bela IV, pribavio je papsku dozvolu i pozvao ga da se vrati. Teka se posluno vratio i tokom mongolske invazije izgubio mu se trag.4'
' Zahvalan sam gospoi St. Saunders to mi je skrenula palju na epizodu o Teki, koju literatura o Hazarima, ini se, previa.

137

Hazarsko poreklo brojnog i drutveno nadmonog elementa jevrejskog stanovnitva u Maarskoj tokom srednjeg veka relativno je dobro dokumentovano. Ako se zna za ranu maarsko-hazarsku vezu - moglo bi se uiniti je Maarska poseban sluaj, ali, u stvari, priliv Hazara u Maarsku bio je samo deo opte, masovne seobe iz evroazijskih stepa ka zapadu, tj. ka centralnoj i iston^j Evropi. Hazari nisu bili jedini narod koji je svoje ogranke poslao u Maarsku. Veliki broj onih istih Peenjega koji su Maare sa Dona prognali preko Karpata, bio je primoran da trai dozvolu da se nastani na maarskoj teritoriji kada su njih Kumani prognali. I Kumane je snala ista sudbina kada su, stolee kasnije, beali pred Mongolima, pa je njih oko 40.000 sa svojim robovima" nalo utoite kod maarskog kralja Bele.5 U relativno mirnim vremenima, ova opta seoba evroazijskih naroda ka zapadu bila je samo tiha reka - u nekim drukijim, postajala je stampedo. Ali posledice mongolske invazije sigurno su na ovoj metaforinoj skali zauzimale mesto razornog zemljotresa. Ratnici poglavice Tedumina, zvanog Cingis Kan, Gospodar zemlje, ubijali su stanovnitvo itavih gradova kako bi opomenuli druge da im se ne opiru. Zarobljenike su koristili kao ivi tit ispred svojih nadiruih redova. Unitili su mreu za navodnjavanje u delti Volge koja je na hazarskoj zemlji napajala pirina i druge bitne kulture, pa su plodne stepe pretvorili u divlje utrine", kako e ih Rusi kasnije nazvati: beskrajan prostor bez ratara ili stoara, kojim prolaze samo plaeniki konjanici u slubi ovog ili onog protivnikog vladara ili ljudi koji bee pred takvom vlau".6 Crna smrt" (1347-8) ubrzala je progresivno opadanje broja stanovnika nekadanjeg srca hazarske zemlje izmeu Kavkaza, Dona i Volge, gde je stepska kultura dostigla svoj vrhunac, pa je stoga povratak na varvarstvo bio jo drastiniji nego u susednim oblastima. Baron pie: Unitenje ili odlazak marljivih jevrejskih zemljoradnika, zanatlija i trgovaca, ostavili su za sobom 138

prazninu koja je y ovim oblastima tek odnedavno poela da se popunjava."7 Nije bila unitena samo Hazarija nego i zemlja Bugara sa Volge, zajedno sa poslednjim uporitem Alana i Kumana na Kavkazu i junoruske kneevine, ukljuujui Kijev. Tokom perioda raspada Zlatne horde, od etrnaestog veka naovamo, anarhija je, ako je to uopte mogue, postala jo gora. U veini evropskih stepa, iseljavanje je bilo jedini mogui nain da oni. koji su to eleli zatite svoj ivot i preive."8 Migracija ka sigurnijim panjacima bila je dugotrajan, povremen proces koji je trajao stoleima. Hazarski egzodus bio je tek deo te opte slike. Prethodilo mu je, kako je ranije pomenuto, osnivanje hazarskih kolonija i naselja u raznim delovima Ukrajine i june Rusije. U Kijevu je jedna napredna jevrejska zajednica postojala mnogo pre nego to su Rusi taj grad preoteli od Hazara. Sline kolonije postojale su i u Perislavlju i ernigovu. Rabin Moje iz Kijeva studirao je u Francuskoj oko 1160, a rabin Avram iz ernigova u Londonskoj talmudskoj koli 1181. Slovo o polku Igorovu" pominje uvenog ondanjeg ruskog pesnika po imenu Kogan, to je verovatno kombinacija sainjena od Koen (svetenik) i Kagan.9 Neko vreme poto je Sarkel, koji su Rusi zvali Biela Vea, uniten, Hazari su izgradili grad istog imena u blizini ernigova.10 U Ukrajini i Poljskoj mnotvo je drevnih imena mesta koja su izvedena od Hazar" ili id" (Jevrejin), kao to su: idovo, Kozarzevek, Kozara, Kozarzov, idovska Vola, idatice i dr. Verovatno su to nekada bila sela ili privremena naselja hazarsko-jevrejskih zajednica na njihovom dugom putovanju na zapad.11 Slina imena mesta mogu se nai na Karpatima i Tatri, kao i u istonim oblastima Austrije. ak se i za stara jevrrjska groblja u Krakovu i Sandomieru, oba nazvana Kaviori", pretpostavlja da su hazarsko-kabarskog porekla. Dok je glavni put hazarskog egzodusa vodio ka zapadu, neke grupe naroda su zaostale, uglavnom na Krimu iKavkazu, i tu formirale jevrejske enklave koje su se odrale sve do savremenog doba. U drevnom hazarskom 139

uporitu Tamatarka (Taman), koje preko Kerkog tesnaca gleda na Krim, postojala je jedna dinastija jevrejskih kneeva koji su u petnaestom veku vladali pod pokroviteljstvom enovske Republike i, kasnije, krimskih tatara. Poslednji od njih, knez Zaharije, vodio je pregovore sa ruskim knezom koji ga je pozvao da doe u Rusiju, pokrsti se i za uzvrat dobije povlastice ruskog plemia. Zaharije je odbio, ali Poliak nagovetava da je y drugim sluajevima postavljanje hazarsko-jevrejskih elemenata na visoke poloaje u ruskoj dravi moda bio jedan od faktora koji je izazvao pojavu 'jevrejske jeresi' meu ruskim svetenstvom i plemstvom u esnaestom veku i sekte potovalaca abata koja je jo uvek rasprostranjena meu Kozacima i seljacima".12 Drugi trag hazarske nacije su planinski Jevreji" na severoistonom Kavkazu koji su ostali na svojim prvobitnim prebivalitima kada su drugi otili. Pretpostavlja se da ih je bilo oko osam hiljada i da su iveli u blizini ostataka nekih plemena iz starih vremena: Kipaka i Oguza. Sami su sebe nazivali ufutima (brdski Jevreji), na tatskom jeziku koji su usvojili od drugih kavkaskih plemena. Ali o njima se malo zna.' Druge hazarske enklave odrale su se na Krimu, a bez sumnje i jo ponegde, na mestima koja su nekada pripadala njihovoj imperiji. Ali to su sada samo istorijski kurioziteti u poreenju sa glavnom strujom hazarske migracije u poljsko-litvanske oblasti i strahovitim problemima koje ona zadaje istoriarima i antropolozima

Istone oblasti srednje Evrope u kojima su jevrejski iseljenici iz Hazarije nali novi dom i prividnu siGornji podatak pojavljuje se u lanku Ljudi sa Kavkaza" A. X. Kiiper, izdanje Enc. Brit. iz 1973, a zasiiva se na sovjetskim izvorima skorijeg datuma. Kljiga IJopua Save Dolina zaboravljsnih ljudi (London, 1946) sadri opis posete planimskim Jeprejima, prlo melodramatian, ali naalost, bez ikakvih iljsninih podptaka.

140

gurnost, poele su da poprimaju politiki znaaj tek pred kraj prvog milenijuma. Oko 962. nekoliko slovenskih plemena nainilo je savez pod vostvom Polana, najjaih meu njima, koji su postali jezgro poljske drave. Tako je poljski uspon otpoeo otprilike u isto vreme kada i hazarsko opadanje. (Sarkel je uniten 965). Znaajno je to Jevreji imaju vanu ulogu u jednoj od najranijih poljskih legendi koja govori o osnivanju poljske kral>evine. Saznajemo da je savez plemena, posle odluke da izabere jednog kralja koji bi njime upravljao, reio da to bude Jevrejin po imenu Avram Prokovnik.13 On je moda bio bogati i obrazova-ni hazarski trgovac, pa su se primitivni Sloveni nada-li da e im njegovo iskustvo koristiti, a moda je bio tek samo legendarna linost. Ali, ak i ako je tako, ova legenda pokazuje da su takve Jevreje veoma cenili. U svakom sluaju, pria tee dalje. Avram je sa retkom skromnou odbio krunu u korist seljaka iz tih krajeva po imenu Piast koji je tako postao osniva istorijske diiastije Piasta. Ova dinastija vladala je Poljskom od oko 962. do 1370. Bilo da je Avram Prokovnik postojao ili ne, mnogo je nagovetaja da su jevrejski dosel>enici iz Hazarije bili dobrodoli kao dragoceni oslonac ekonomiji zemlje i dravnoj upravi. Poljaci pod dinastijom Piasta i njihovi susedi sa Baltika, Litvanci,' brzo su proirili svoje granice, pa su jedva ekali da doseljenici nasele njihove teritorije i stvore urbanu civilizaciju. U poetku su podravali useljavanje nemakih seljaka, graana i zanatlija, a kasnije i doseljenika iz oblasti
' Ova dva naroda ujedinila su se u Kraljevinu Poljsku nizom ugovora koji su zapoeli 1386. Radi pojednostavljenja, koristiu izraz pol>ski Jevreji" za obe zemlje, bez obzira na injenicu to je krajem osamnaestog veka Poljska podeljena izmeu Rusije, Pruske i Austrije, a n>eni stanovnici postali zvanini dravljani ovih triju zemalja. U stvari, takozvana oblast doseljenika (Pal) u okviru Carske Rusije, na koju su Jevreji bili ogranieni od 1792. pa nadal.e, podudarila se sa anektiranim oblastima Poljske i delovima Ukrajine. Samo izvesnim privilegovanim kategorijama Jevreja bilo je dozvol,eno da ivs van Pala U vreme popisa iz 1897, takvih je bilo samo 200.000, u nopctjcity ca blizu pet miliona unutar Pala, tj. unutar bive poljsks terntorije.

141

koje je okupirala Zlatna horda,* ukljuujui Jermene, June Slovene i Hazare. Nisu sve te seobe bile dobrovoljne. U njih je bio ukljuen i veliki broj ratnih zarobljenika, k"ao to su krimski Tatari koje su doveli da obrauju imanja litvanskih i poljskih zemljoposednika u osvojenim junim provincijama. (Krajem etrnaestog veka, Litvanska kneevina prostirala se od Baltikog do Crnog mora.) U petnaestom veku Turci Osmanlije, osvajai Vizantije, nadirali su ka severu, pa su zemljoposednici taj narod sa pograninih imanja preselili u unutranjost.1"1 Meu tim, na silu preseljenim narodima, bio je i veliki broj Karaita - one fundamentalistike jevrejske sekte koja je odbacila rabinska uenja. Prema predanju koje se i do danas ouvalo meu Karaitima, njihove je pretke u Poljsku doveo veliki litvanski knez-ratnik Viatautas (Vitold) krajem etrnaestog veka, kao ratne zarobljenike iz Sulhata na Krimu.15 O ovom predanju govori i injenica da je Vitold 1388. izdao povelju kojom je garantovao prava trokijskim Jevrejima, a francuski putnik de Lanoa naiao je tamo na veliki broj Jevreja" koji su govorili jezikom drukijim od jezika Nemaca i starosedelaca.16 Taj jezik je bio, i jo je uvek, jedan turski dijalekat, od svih ivih jezika najblii lingua cumanica kojim se, u vreme Zlatne horde, govorilo na bivim hazarskim teritorijama. Prema Zajackovskom," ovaj jezik se jo uvek koristi u govoru i molitvama karaitskih zajednica koje su opstale u Trokiju, Vilni, Ponjeviecu, Lucku i Haliu. Karaiti takoe tvrde da su pre velike kuge" iz 1710. imali nekih trideset dve ili trideset sedam zajednica u Poljskoj i Litvaniji. Ovaj drevni dijalekat nazivaju jezikom Kedara", ba kao to je rabin Petaia u dvanaestom veku njihovo stanite severno od Crnog mora zvao zemljom Kedara". Prema tome, Zajackovski, eminentni savremeni turkolog, smatra da su, sa lingvistike take gledita, Karaiti danas najistiji predstavnici drevnih HazaraL4 O ra* U Pol,sku i Maarsku prodrli su Mongoli (1241-2), ali ih nisu okupirali, to je bilo presudio za i.ihonu buduu istoriju.

142

zlozima zbog kojih je ova sekta svoj jezik ouvala gotovo pola milenijuma, dok ga je veina hazarskih Jevreja odbacila u korist jidia, bie vie rei kasnije.

Poljska Kraljevina je od samog svog poetka pod dinastijom Piasta odluno prihvatila zapadnjaku orijentaciju i rimokatoliku veru. Ali, u poreenju sa svojim zapadnim susedima, bila je to kulturno i ekonomski nerazvijena zemlja. Otud i politika privlaenja doseljenika Nemaca sa zapada, Jermena i hazarskih Jevreja sa istoka - i podravanje njihovih poduhvata na svaki nain, ukljuujui i kraljevske povelje kojima su im do u detalje odreivane dunosti i posebne povlastice. U povelji koju je Boleslav Poboni izdao 1264, a koju je potvrdio Kazimir Veliki 1334, Jevrejima je garantovano pravo na sinagoge, kole i sudove, zemlju, bavljenje trgovinom ili bilo kojim drugim zanimanjem po izboru. Za vreme vladavine kralja Stevana Batorija (1575-86), Jevrejima je garantovano pravo na vlastitu skuptinu koja se sastajala dva puta godinje i imala pravo da namee poreze svojim jednovercima Posle unitenja njihove zemlje, hazarsko jevrejstvo ulo je u novo poglavlje svoje istorije. Upadljiv primer ovog povlaenog stanja dat je u papskoj povelji koju je u drugoj polovini 13. veka izdao verovatno papa Kliment IV i uputio je neimenovanom poljskom knezu. U ovom dokumentu papa obznanjuje da su rimske vlasti svesne da postoji izvestan broj sinagoga u nekoliko poljskih gradova, ak i vie od pet u samo jednom gradu.' On ne odobrava injenicu to se o tim sinagogama govori kako su vie nego crkve, sjajnije, lepe ukraene i pokrivene krovovima od ivopisno obojenih olovnih ploa, tako da katolike crkve pored njih izgledaju jadno. (Setimo se Masudijeve vedre primedbe da je minaret glavne damije najvia graevina u
" Verovatno u Vroclavu ili Krakopu.

143

Itilu.) Zamerke t papske povelje potvrene su 1276. odlukom papskog lepl-a kardinala Gvida, kojom se predvia da Jevreji ne cMejy mati vie od jedne sinagoge po gradu. Iz ovih dokumenata, koji se grubo podudaraju sa mongolskim osvajanjem Hazarije, vidimo da je pe u to vreme u Poljskoj najverovatnije bilo prilino Hazara, poto je u nekoliko gradova bilo vie od jedne sinago! e, g. i da im je prilino dobro ilo ako su bile tako sjajne i ukraene". Ovo nas navodi na pitanje o priblinom obimu i sastavu hazarskih doseljavanja u Poljsku. Nema pouzdanih informacija o njihovoj brojnosti. Pamtimo da aparski izvori govore o hazarskoj vojsci od tri stotine hiljada ljudi koji su uestvovali u muslimansko-hazarskim ratovima (Poglavlje I, 7): pa ak i ako uzmemo u obzir da se tu veoma preterivalo, ti izvori ukazuju da je ukupno hazarsko stanovnitvo brojalo najmanje pola miliona dua. Ibn Fadlan je naveo da je atora Bugara sa Volge bilo 50.000, to bi inilo stanovnitvo od oko 300.000-400.000, tj. otprilike koliko i Hazara. Sa druge strane, broj Jevreja u Poljsko-Litvanskoj kraljevini u sedamnaestom veku, savremeni istoriari takoe procenjuju na 500.000 (5 odsto ukupnog stanovnitva).19 Ove cifre ne odudaraju od poznatih podataka o dugotrajnoj hazarskoj seobi preko Ukrajine u Poljsku-Litvaniju, koja je otpoela unitenjem Sarkela i usponom dinastije Piast pred kraj prvog milenijuma, ubrzala se tokom mongolskog osvajanja i manje-vie okonala u petnaestom ili esnaestom veku, kada je stepa opustela, a Hazari, tobo, zbrisani sa lica zemlje.' Cela ova seoba naroda tekla je polagano - pet, est vekova Ako uzmemo u obzir znatan priliv jevrejskih izbeglica iz Vizantije i iz muslimanskog sveta u Hazariju i mali porast broja stanovnika meu samim Hazarima, priblian broj hazarskog stanovnitva, kada je u osmom veku bilo u zenitu, moe se porediti sa brojem Jevreja u
Poslednja drevna hazaroka sela na Dnjepru unitena su u pobuni Kozaka pod melnikim u sedamnaestom veku, a preiveli su dali snaan podstrek Jevrejima u ve postojeim, naseljenim poljsko-litvanskim oblastima.

144

Poljskoj u sedamnaestom veku, bar po redu veliine, s tim da mu se oduzme ili doda koja stotina hiljada na raun nae neupuenosti. U ovim brojkama krije se ironija. Prema lanku Statistika" iz Jevrejske engdlklotdiD, u esnaestom je veku ukupan broj jevrejskog stanotnitva iznosio oko jedan milion. ini se da to ukazuje, kako su to istakli Poliak, Kuera20 i drugi, da je tokom srednjeg veka veina onih koji su ispovedali jevrejsku veru bila hazarskog porekla. Bitan deo ove veine otiao je u Poljsku, Litvaniju, Maarsku i na Balkan, gde su osnovali istonojevrejsku zajednicu koja je, opet, sa svoje strane, postala dominantna veina svetskog jevrejstva. ak i ako je prvobitno jezgro ove zajednice razreeno i uveano doseljenicima iz drugih oblasti (vidi dalji tekst), njeno preteno hazarsko-tursko poreklo potkrepljuju jaki dokazi i trebalo bi ga smatrati bar teorijom vrednom ozbiljne rasprave. Dodatni razlozi to se vodea uloga u rastu i razvoju jevrejske zajednice u Poljskoj i ostalim delovima Istone Evrope, pripisuje uglavnom hazarskom elementu a ne doseljenicima sa zapada, bie razmotreni u narednim poglavljima. Ali moda je sada zgodno citirati poljskog istoriara, Adama Vetulanija:
Poljski naunici se slau da su ta, najstarija naselja osnovali jevrejski doseljenici iz hazarske drave i Rusije, dok su Jevreji iz June i Zapadne Evrope poeli da pristiu i nastanjuju se tek kasnije... i da je bar izvestan deo jevrejskog otanovnitva (u ranijim vremenima, uglavnom - primedba autora knjige) poticao sa istoka, iz hazarske zemlje, a kasnije iz Kijevske Rusije."21

Toliko to se veliine tie. A ta znamo o drutvenoj strukturi i sastavu hazarske doseljenike zajednice? Prvi utisak koji se stie upeatljiva je slinost iz-meu izvesnih privilegovanih poloaja koje su drali hazarski Jevreji u Maarskoj i u Poljskoj tih ranih da145

na. I maarski i poljski izvori govore o Jevrejima koji su radili kao kovai novca, upravnici kraljevske blagajne, kontrolori monopola na so, ubirai poreza i pozajmljivai novca" - tj. bankari. Ovo poreenje ukazuje na zajedniko poreklo tih dveju doseljenikih zajednica, a kako poreklo veine maarskih Jevreja moemo da pratimo do maarsko-hazarske veze, zakljuak se namee sam po sebi. Ovi rani podaci predoavaju nam ulogu koju su doseljeni Jevreji odigrali u ekonomskom ivotu ovih dveju zemalja u napretku. He iznenauje to je ta uloga bila znaajna, jer su u prolosti trgovina sa inostranstvom i nametanje carinskih dabina bili glavni izvori prihoda Hazara. Oni su imali iskustvo koje je nedostajalo njihovim novim domainima, pa je bilo sasvim logino to su ih pozivali radi saveta i uea u upravljanju finansijama dvora i plemstva. Novii koji su iskovani u dvanaestom i trinaestom veku i na kojima su natpisi na poljskom jeziku pisani hebrejskim pismom (Poglavlje II, 1) na neki su nain neobine uspomene na te aktivnosti. Prava njihova svrha jo uvek je nekako tajnovita. Neki su nosili ime kralja (npr. Leek Miesko), a neki iz kue Avrama ben Josifa - Princa" (verovatno je to sam bankar) ili samo neku re blagosiljanja - srea" ili blagodet". Znaajno je da i savremeni maarski izvori govore o praksi kovanja srebrnjaka za ko-je su srebro nabavljali Jevreji.22 Meutim, za razliku od Zapadne Evrope, finansije i trgovina nisu bili jedino polje aktivnosti Jevreja. Neki bogati doseljenici postali su u Poljskoj zemljoposednici, kao to je to bio grof Teka u Maarskoj. Zemljini posedi Jevreja, koji su obuhvatali po celo selo jevrejskih ratara, registrovani su, na primer, u blizini Breslava pre 1203," a y ranijim je danima hazarskih seljaka sigurno bilo u znatnom broju, kako na to ukazuju i drevna hazarska imena mesta. Ranije pomenuta karaitska svedoanstva iavode na muno saznanje o tome kako su verovatno nastala ta sela. Govore o tome kako je knez Vitold naselio grupu Karaita, ratnih zarobljenika, u mestu Krasna, davi im kue, 146

vonjake i zemljite na udaljenosti od jedne i po milje. (Krasna je priblino odreena kao jevrejski gradi Krasnoja u Podoliji.)24 Ali u zemljoradnji nije bila budunost jevrejske zajednice. Bilo je nekoliko razloga za to. Uspon feudalizma u etrnaestom veku polako je poljske seljake pretvorio u kmetove kojima je bilo zabranjeno da naputaju svoja sela i da se slobodno kreu. U isto vreme, pod zajednikim pritiskom crkvene hijerarhije i feudalnih zemljoposednika, poljska skuptina je 1496. Jevrejima zabranila da stiu obradivo zemljite. No proces otuenja od zemlje poeo je verovatno i znatno pre toga. Osim specifinih, upravo pomenutih razloga, verska diskriminacija kombinovana sa degradacijom slobodnih seljaka u robove, pretvaranje preteno zemljoradnike hazarske nacije u preteno urbanu zajednicu, odraava opti fenomen u istoriji migracija. Suoene sa razliitim klimatskim uslovima i zemljoradnikim metodama, sa jedne, i sa neoekivanim mogunostima za laku zaradu koje je nudila urbana civilizacija, sa druge strane, populacije doseljenika spremne su da promene strukturu svojih zanimanja u periodu od nekoliko generacija. Ogranci seljaka iz Abrucia, postali su u Novom svetu kelneri i gostioniari, a unuci poljskih zemljoradnika mogu da postanu inenjeri ili psihoanalitiari.* Meutim, transformacija hazarskog jevrejstva u poljsko jevrejstvo nije za sobom povukla ikakav grubi prekid sa prolou ili gubitak identiteta. To je bio postepeni, organski proces promene koji je, kako to ubedljivo prikazuje Poliak, sauvao neke vitalne tradicije ivota hazarske zajednice u novoj domovini. To je uglavnom postignuto zahvaljujui socijalnoj strukturi ili nainu ivota koji se ne moe nai vie nigde u svetskoj dijaspori: jevrejski gradi, na hebrejskom ayarah, na jidiu shtetl, na poljskom miastecko. Sva tri naziva su de' Suprotan proces, kolonisti koji se iastanjuju na isobrpsnoj zemlji, odnosi se ia issl.siikeg iz pisoko razvijspph u nsrazvijene oblasti.

147

minutivi koji se, meutim, ne odnose obavezno na veliinu tih gradova (neki su bili ba veliki gradii), nego na ograniena prava gradske samouprave koju su uivali. tetl ne treba meati sa getom. Ovaj drugi inila je jedna ulica ili etvrt u kojoj su Jevreji bili prinueni da ive, unutar granica inovernog grada. Od druge polovine esnaestog veka naovamo, to je bilb univerzalno boravite Jevreja svuda u hrianskom i u veini muslimanskog sveta. Geto je bio opasan zidovima sa kapijom koja se zakljuavala nou. To je izazivalo klaustrofobiju i mentalne poremeaje zbog brakova sklapanih izmeu bliskih srodnika, ali i oseanje relativne sigurnosti u vremenima nemira. Poto se geto nije mogao iriti, kue su bile visoke i uske, a stalna pretrpanost stvarala je loe sanitarne uslove. Bila je potrebna ogromna duhovna snaga da ljudi koji su iveli u takvim okolnostima sauvaju samopouzdanje. Ali, to nisu mogli svi. tetl je, sa druge strane, bio neto sasvim drugo vrsta naselja koje je, kako je ve reeno, postojalo samo u Poljskoj-Litvaniji i nigde vie u svetu. To je bio zatvoren grad-drava sa iskljuivo ili poglavito jevrejskim stanovnitvom. Poreklo tetla datira verovatno iz trinaestog veka i moda predstavlja onaj iezli beoug izmeu trgovakih gradova Hazarije i jevrejskih naselja u Poljskoj. Ekonomska i socijalna funkcija ovih polururalnih, poluurbanih aglomerata ini se, bila je slina u obe zemlje. U Hazariji, kao i kasnije u Poljskoj, sainjavali su mreu trgovakih postaja ili trgovita, posrednika izmeu potreba velikih gradova i sela. Imali su redovne sajmove na kojima su prodavali ili trampili ovce i stoku, kao i robu izraenu u gradovima ili u seoskoj kunoj radinosti. U isto vreme, to su bili centri zanatlija: kolara, kovaa, kujundija, krojaa, koer-mesara, mlinara, pekara i onih koji su pravili svenjake. Bnlo je takoe, pisara za nepismene, sinagoga za vernike, krmi za namernike i jedan heder (na hebrejskom soba) koji je sluio kao kola. Bilo je i putujuih pripove148

daa i narodnih pevaa (neka od njihovih imena, kao to je Velvel Zbarzer, sauvana su)25 koji su putovali od tetla do tetla u Poljskoj i bez sumnje ranije u Hazariji, ako je suditi po tome koliko se pripovedanje i do danas odralo meu Istonjacima. U odreenim zanimanjima Jevreji su, praktino, imali monopol u Poljskoj. Jedno od njih bilo je bavljenje drvetom, to nas podsea na to da je drvo bilo glavni graevinski materijal i vaan izvozni proizvod Hazarije. Drugo je bilo prevoz. Gusta mrea tetlova", pie Poliak,26 omoguila je distribuciju proizvedene robe po celoj zemlji konjskim kolima. Prevaga ove vrste prevoza, naroito na istoku zemlje, bila je toliko izraena da je praktino postala monopol, pa je hebrejska re za prevozika-&l'a/ agalah ula u ruski jezik kao balagula. Tek je razvoj eleznice u drugoj polovini devetnaestog veka izazvao gaenje ovog zanimanja." Specijalnost u pravljenju koija i prevoenju sigurno se nije mogla razviti u zatvorenim getima zapadnih Jevreja - to nepogreivo ukazuje na njihovo hazarsko poreklo. Ljudi iz geta bili su sedeoci, a Hazari i drugi polunomadski narodi, koristili su kola koja su vukli konji ili volovi za prevoz svojih atora, robe i pokretne imovine - ukljuujui i carske atore, velike kao cirkuske atre, koji su mogli da prime nekoliko stotina ljudi. Sigurno je da su svoje znanje umeli da primene i u novoj domovini. Druga specifino jevrejska zanimanja bila su dranje gostionica i mlinova i trgovanje krznima - nijedno od njih nije postojalo u getima Zapadne Evrope. Takva je, u grubim crtama, bila struktura jevrejskog tetla u Poljskoj. Neke od njegovih karakteristika mogu se nai u starim trgovakim gradovima bilo koje zemlje, druge pak pokazuju vie slinosti sa gradskim podrujima Hazarije koja su, verovatno, bila prototip poljskog tetla. Ovim specifinim karakteristikama treba dodati i oblik pagode" koji su imale najstarije sauvane drevne sinagoge iz tetla iz petnaestog i esnaestog veka, to se sasvim razlikuje i od lokalnog stila arhitektu149

re kao i od stila graenja koji su zapadni Jevreji usvojili i kasnije koristili u poljskim getima. Takoe, unutranje ureenje najstarijih sinagoga iz tetla sasvim se razlikuje od stila zapadnog geta. Zidovi sinagoge iz tetla bili su pokriveni mavarskim arabeskama sa slikama ivotinja - to je karakteristino za persijski uticaj, vidljiv na maarsko-hazarskim predmetima (I, 13) i u dekorativnom stilu koji su jermenski doseljenici doneli u Poljsku.27 Tradicionalna odora poljskih Jevreja takoe nepogreivo ukazuje na njihovo istonjako poreklo. Tipian dugi svileni kaftan mogao je da bude imitacija kaputa koji je nosilo poljsko plemstvo, a koji je i sam bio kopija opreme Mongola iz Zlatne Horde - moda ne priznaje politike podele. Ali poznato nam je da su kaftane jo znatno ranije nosili stepski nomadi. Okruglu kapicu (jarmolku) i danas nose ortodoksni Jevreji, Uzbeki i drugi turski narodi u Sovjetskom Savezu. Povrh te kape, mukarci su nosili trajmel, okrugli eir obrubl>en krznom koji su Hazari uzeli od Kozaka - ili obrnuto. Kako je ve ranije pomenuto, trgovina lisijim i samurovim krznom, koja je cvetala u Hazariji, postala je drugi znaajan jevrejski monopol u Poljskoj. ho se ena tie, one su do sredine devetnaestog veka, nosile visoki beli turban koji je bio prava kopija jauluka koji su nosile kozake i turkmenske ene.28 (Danas ortodoksne Jevrejke umesto turbana nose periku nainjenu od vlastite kose koju su im prilikom udaje obrijali.) U ovom kontekstu moe se pomenuti, mada sa izvesnom rezervom, udna strast poljskih Jevreja prema gefilte Jlsch (punjena riba), nacionalnom jelu koje su u Poljskoj usvojili i nejevreji. Bez ribe", govorila je izreka, nema Sabata". Da li je to proisteklo iz dalekih uspomena na ivot na Kaspijskom moru, gde je riba bila glavna hrana? Jevrejska knjievnost i folklor slave ivot u tetlu sa mnogo romantine nostalgije. Jedan savremenn 150

pregled ondanjih obiaja2' prikazuje veseo nain na koji su stanovnici tetla proslavljali Sabat: Gde god da se ovek nalazi, pokuae da kui stigne na vreme, kako bi sa svojom porodicom doekao Sabat. TopGap koji ide iz sela u selo, putujui kroja, obuar, trgovac koji je na putu, svi e da nastoje, hrle i ure, da stignu u svoje domove pre zalaska sunca u petak uvee. Dok hitaju kuama, ames uzvikuje ulicama tetla Jevreji u kupatilo! - ames, slubenik sinagoge, kombiiacija je zvonara i crkvenjaka. Obraa im se sa mnogo autoriteta, jer kada ih on pozove - Jevreji u kupatilo - n>egov poziv za njih je zapovest." Najivopisnije prizivanje uspomena na ivot u tetlu je nadrealistiki spoj zbilje i mate u slikama i litografijama Marka agala, gde se biblijski simboli pojavljuju zajedno sa bradatim koijaem koji zamahuje svojim biem i zamiljenim rabinom koji nosi kaftan i jarmolku. Bila je to udna zajednica koja je odraavala svoje neobino poreklo. Neke od najstarijih gradia verovatno su osnovali ratni zarobljenici, poput Karaita iz Trokija, koje su poljska i litvanska gospoda naselila na svojim neobraenim posedima. Ali veina ovih naselja bila je proizvod opteg bega sa divljih utrina" koje su se pretvarale u pustinje. Posle mongolskog osvajanja", pisao je Poliak, kada su se slovenska sela pomerila ka zapadu, hazarski tetlovi krenuli su sa njima."30 Pioniri u tim novim naseljima verovatno su bili bogati hazarski trgovci koji su neprekidno putovali kroz Poljsku najivljim trgovakim putevima za Maarsku. Seoba Hazara i Maara u Ugarsku utrla je put hazarskim naseljima koja su se razvijala u Poljskoj. To je Poljsku pretvorilo u prolaznu oblast izmeu dveju zemalja u kojima su ivele jevrejske zajednice."31 Tako su putujui trgovci bili upoznati sa uslovima u oblastima pogodnim za naseljavanje i imali su priliku da dou u vezu sa zemljoposednicima koji su tranli zakupce. Zemljoposednik bi pristao na dogovor sa tako bogatnm 151

i potovanim Jevrejima" (setimo se Avrama Prokovnika) jer bi se naselili na njegovom imanju i doveli druge doseljenike. Oni bi, po pravilu, birali ljude iz mesta u kojima su nekada iveli."32 Ti kolonisti bili su odabrana grupa zemljoradnika, zanatlija i majstora koja je predstavljala manje-vie zajednicu koja se sama izdravala. Tako bi presaen hazarski tetl i postajao poljski tetl. Zemljoradnja bi se postepeno gubila, ali do tog vremena ve bi bilo zavreno prilagoavanje izmenjenim uslovima. Tako je jezgro modernog jevrejstva sledilo stari savet: Vinite se ka novim horizontima, ali se drite zajedno."

152

VI

ODAKLE?

Iz naeg pregleda proizlaze dve osnovne injenice: nestanak hazarskog naroda iz njegove istorijske postojbine i istovremeno, u susednim severozapadnim oblastima, najvea koncentracija Jevreja od poetka dijaspore. S obzirom na tom da su ove dve injenice oigledno povezane, istoriari se slau da je doseljavanje iz Hazarije sigurno doprinelo napretku poljskih Jevreja. Ovaj zakljuak potkrepljuju dokazi navedeni u prethodnim poglavljima. Ali neto su manje sigurni kada je re o proceni tog doprinosa, tj. obimu useljavanja Hazara u poreenju sa prilivom Zapadnih Jevreja i njihovim udelom u genetskoj strukturi savremene jevrejske zajednice. Drugim reima, injenica da su se Hazari u velikom broju uselili u Poljsku, utvrena je van svake sumnje. Pitanje je da li su u novoj naseobini predstavljali veinu ili samo njeno vrsto jezgro. Da bismo dobili odgovor na ovo pitanje, moramo imati predstavu o obimu useljavanja pravih Jevreja" sa zapada Krajem prvog milenijuma, najznaajnija naselja zapadnoevropskih Jevreja bila su u Francuskoj i u Rajnskoj oblasti.* Neka od tih naselja verovatno potiu jo iz rimskih dana, jer su se, od unitenja Jerusalima i propasti Rimskog Carstva, Jevreji naselili u mnogim
" He raunajui panske Jevreje koji su bili odvojena kategorija i nisu uestvovali u migracionim kretanjima o kojima je re.

153

veim gradovima Carstva da bi kasnije njihov broj uveali doseljenici iz Italije i Severne Afrike. Tako, od devetog veka naovamo, ima svedoanstava o jevrejskim zajednicama u mestima po celoj Francuskoj, od Normandije sve do Provanse i Mediterana. Uoi normanske invazije jedna je grupa ak prela Kanal i dola u Englesku, gde ju je, tobo, pozvao Vilijem Osvaja1 jer su mu bili potrebni jevrejski kapital i preduzimljivost. Priu o njima ukratko je izloio Baron: Postepeno su se pretvorili u klasu 'kraljevskih zelenaa' iji je glavni zadatak bio da obezbeuju kredite za politike kao i za privredne poduhvate. Poto bi visokim kamatama nagomilali ogromno bogatstvo, ovi zajmodavci bili su primoravani da ga, na ovaj ili onaj nain, 'istresu' u kraljevske blagajne. Dugotrajno blagostanje mnogih jevrejskih porodica, rasko njihovih domova i odee i njihov uticaj na javni ivot, zaslepljivali su, pa ak ni iskusni posmatrai nisu videli ozbiljnu opasnost koja je vrebala iz ove vee mrnje dunika svih klasa i injenice da su Jevreji zavisili iskljuivo od zatite svojih kraljevskih gospodara... Potmulo nezadovoljstvo dostiglo je vrhunac u silovitim izlivima 118990. koji su predskazali konanu tragediju: izgon 1290. Meteorski uspon i jo bri pad engleskih Jevreja u kratkom rasponu od 225 godina (1066-1290) uneli ou u ovaj reljef otrih crta osnovne faktore koji ou oblikovali sudbinu Zapadnih Jevreja u presudnoj, prvoj polovini drugog milenijuma."2 Ovaj je engleski primer pouan, jer je izuzetno dobro dokumentovan u poreenju sa ranom istorijom jevrejskih zajednica na Kontinentu. Glavna je lekcija koju smo nauili da je drutveno-ekonomski uticaj Jevreja bio u prilinoj nesrazmeri sa njihovom malobrojnou. U Engleskoj, pre njihovog izgona 1290,' nikada nije bilo vie od 2.500 Jevreja. Ova majuna jevrejska zajednica u srenjovekovnoj Engleskoj igrala je y ekonomskom ustrojstvu zemlje vodeu ulogu, mnogo znaajniju nego ona mno_ ' Prema klasinom pregledu Dozsfa Dekobsa ]svrsji u anagsnsovskoj V/Glsskoj, zasnopapom na evidentirpnim jeprsjskim prspimenima i drugim dokumentima.3

154

gobrojnija u Poljskoj. A za razliku od poljske, nije mogla ni da se osloni na mreu jevrejskih gradia koji bi joj obezbedili podrku skromnih zanatlija, majstora i radnika, koijaa i krmara: nije imala korene u narodu. U tom, vanom pogledu Plantagenetovska Engleska je u malom odslikavala dogaaje u Zapadnoj Evropi. Francuske i nemake Jevreje zadesila je ista sudbina: slojevitost njihovih zanimanja bila je jednostrana i neuravnoteena. Sve to, vodilo je ka istom, traginom redosledu dogaaja. Sumorne prie uvek poinju medenim mesecom, a zavravaju se razvodom i krvoproliem. U poetku Jevreje obilato zasipaju posebnim poveljama, povlasticama, uslugama. Oni su personae gratae, poput dvorskih alhemiara, jer jedini znaju tajnu kako se tokovi privrede bez prekida okreu. U mrano doba", pisao je Sesil Rot, trgovina Zapadne Evrope bila je uglavnom u rukama Jevreja, ne iskljuujui trgovinu robljem, a y karolinkim arhivama rei Jevrejin i trgovac koristile su se gotovo kao sinonimi.'4 Ali, jaanjem klase domaih trgovaca, poinjali su da ih iskljuuju, ne samo iz najproduktivnijih zanimanja ve i iz tradicionalnih oblika trgovine i praktino jedino polje rada koje je za njih ostalo otvoreno, bilo je davanje novca na zajam uz kamatu. ... Obrtni kapital zemlje pripadao je uglavnom Jevrejima, koji su povremeno morali da ga istresu u dravnu blagajnu..."5 Prototip ajloka nastao je mnogo pre ekspirovog vremena. U danima medenog meseca, Karlo Veliki uputio je 797, u Bagdad, Harunu al-Raidu, istorijsko poslanstvo da pregovara o sporazumu o prijateljstvu. Poslanstvo su inili Jevrejin Isak i dvojica hrianskih plemia. Gorki kraj nastupio je kada je 1306. Filip Lepi prognao Jevreje iz Kraljevine Francuske. Premda je kasnije nekima dozvoljeno da se vrate, i dalje su trpeli progone, a krajem veka, francuska jevrejska zajednica bila je praktino zatrta.'
' Savremenu zajednicu Jevreja u Francuskoj i Englsskoj osnovale su izbeglice koje su pobegle od panske inkpnzicije u esnaestom n ssdamnaestom veku.

155

Ako se pozabavimo istorijom nemakih Jevreja, zapaziemo najpre da je neobino, ali ne posedujemo jednu sveobuhvatnu istoriju nemakih Jevreja... Germanica Judaica samo je dobar prirunik u kojem se mogu nai istorijski izvori koji osvetljavaju pojedine zajednice do 1238."6 To je slaba svetlost, ali bar dovoljna da se vidi teritorijalni raspored zapadnojevrejskih zajednica u Nemakoj u toku tog kritinog perioda, kada se hazarskojevrejsko useljavanje u Poljsku primicalo svom vrhuncu. Jedan od najranijih podataka o takvoj zajednici u Nemakoj pominje izvesnog Kalonimusa koji se 906. sa svojom rodbinom iselio iz Luke u Italiji u Majnc. Otprilike u isto vreme, zna se i za Jevreje iz Spirsa i Vormsa, a neto kasnije i za one iz drugih mesta - Traveza, Meca, Strasbura, Kelna - koja se nalaze u uskom pojasu u Alzasu i du doline Rajne. Jevrejski putnik Benjamin iz Tudele (II, 8) posetio je ovu oblast sredinom dvanaestog veka i napisao: U ovim gradovima ima mnogo Izraeliana, mudrih i pametnih ljudi."7 Ali, koliko je to mnogo"? U stvari, svega nekoliko, kako e se videti. Neto ranije, u Majncu je iveo izvesni rabin Gerom ben Jehuda (oko 960-1030) koji je, zahvaljujui svom velikom znanju, stekao titulu Svetlost dijaspore" i poloaj duhovnog voe francuske i rajnsko-nemake zajednice. Negde oko 1020. Gerom je sazvao Vee rabina u Vormsu, koje je izdalo razne naredbe, ukljuujui i onu kojom se zakonski zabranjuje poligamija (to se u svakom sluaju ve dugo oekivalo). Ovim naredbama dodat je i kodicil kojim se obezbeivalo da, u sluaju hitnosti, svaku odredbu moe da opozove skuptina od stotinu delegata iz zemalja Burgundije, Normandije i Francuske i iz gradova Majnca, Spirsa i Vormsa". I u drugim rabinskim dokumentima koja potiu iz istog perioda, pominju se samo ta tri grada, pa moemo zakljuiti da druge jevrejske zajednice u Rajnskoj oblasti poetkom jedanaestog veka jo uvek nisu bile dovoljno znaajne da bi ih pominjali.8 156

Pred kraj istog veka, jevrejske zajednice u Nemakoj jedva su izbegle potpuno unitenje u provalama masovne histerije koja je pratila Prvi krstaki pohod 1096. godine. F. Barker je raspoloenje krstaa preneo sa dramatinom snagom, koja se retko sree na stranicama Encyclopaedia Britannica:9
Mogao ih je sve poklati dok je gacao u krvi do lanaka, a kada padne no, grcajui od puste radosti, kleknuti pred oltar grobnice - jer, nije li pocrveneo od vinske prese Gospodnje?" Jevreji iz Rajnske oblasti bili su uhvaeni u tu vin sku presu koja ih je iscedila gotovo nasmrt. tavie, i na njih same delovao je jedan drukiji vid masovne hi sterije, neka morbidna elja za muenitvom. Prema jevrejskom hroniaru Solomonu bar Simonu, koji se uglavnom smatra pouzdanim,10 Jevreji iz Majnca, suoeni sa mogunou izbora izmeu pokrtenja ili smrti u rukama rulje, pruali su primer drugim zajednicama, odluujui se na kolektivno samoubistvo:11 Oponaajui u velikoj meri Avramovu spremnost da rtvuje Isaka, oevi su ubijali decu, a muevi ene. Ova dela neizrecivog uasa i heroizma obavljala su se na ritualni nain, ubijanjem rtvenim noevima naotrenim prema jevrejokim zakonima. Najvei mudraci te zajednde nadgledali su masovno rtvovanje i poslednji se rastajali od ivota diui ruku sami na sebe... U toj masovnoj histeriji, posveenoj arom verskog muenitva i ispunjenoj poverenjem u nadzemaljske nagrade kojs ih oekuju, kao da je bilo vano jedino da se ivot okona pre no to se padne u ruke neumoljivih dumana i suoi sa neizbenim izborom izmeu smrti od neprijateljske ruke i obraenja u hrianstvo." Ako sa krvoprolia preemo na golu statistiku , stiemo grubu predstavu o veliini jevrejskih zajednica u Nemakoj. Hebrejski izvori slau se da je bmlo 800 rtava (ubistva ili samoubistva ) u Vormsu i , izmeu 900 i 1 300 u Majncu. Naravno , sigurno je bilo i mnogo onih koji su pokrtenje pretpostavili smrti, ali izvo 157

ri ne navode broj preivelih, niti moemo biti sigurni da broj rtava ne preuveliavaju. U svakom sluaju, Baron zakljuuje da je prema njegovim procenama jevrejsko stanovnitvo obe zajednice jedva prevazilazilo brojke koje su date samo za mrtve".12 Tako su preiveli u Vormsu ili u Majncu, u svakom sluaju, mogli brojati svega nekoliko stotina. Ipak, ta dva grada (i Spirs kao trei) bili su jedini dovoljno znaajni da se na njih odnosi neto ranije pomenuta naredba rabina Geroma. Tako, postaje jasno da je jevrejska zajednica u nemakoj Rajnskoj oblasti brojem bila mala i pre prvog krstakog pohoda, a proavi kroz vinsku presu Gospodnju, postade jo manja. Ipak, istono od Rajne, u centralnoj i severnoj Nemakoj, u to vreme jo nije bilo jevrejskih zajednica, a ni zadugo potom. Tradicionalna koncepcija jevrejskih istoriara po kojoj je krstaki pohod iz 1096. nemake Jevreje kao metlom zbrisao i masovno ih iselio u Poljsku, samo je legenda - ili pre jedna od adhoc pretpostavki, izmiljena samo zbog toga to se o istoriji Hazara znalo tako malo, a nije se drukije moglo objasniti kako i otkud ta neuvena koncentracija Jevreja u Istonoj Evropi. Ipak, u ondanjim izvorima nema ni pomena ikakvih, velikih ili malih, iseljavanja iz Rajnske oblasti na istok Nemake, a da i ne govorimo o udaljenoj Poljskoj. Tako Sajmon Dabnov, jedan od istoriara pripadnika starije kole, kae: Prvi krstaki pohod koji je hrianske mase pokrenuo ka istoku Azije istovremeno je jevrejske mase doveo na istok Evrope."13 Meutim, nekoliko redaka kasnije, mora da prizna: O okolnostima ovog iseljenikog pokreta, tako znaajnog za istoriju Jevreja, nemamo bliih podataka."14 Pa ipak, posedujemo obilje podataka o onome ta su te izmuene jevrejske zajednice inile tokom prvog i narednih krstakih pohoda. Neki su umrli od vlastite ruke, drugi su pokuali da prue otpor i linovani su. Oni koji su preiveli za svoju sreu mogli su da zahvale tome to su im u vreme opasnosti, biskup ili gradonaelnik, bar teorijski odgovorni za njihovu zakonsku zatitu, pruili sklonite u utvrenom zamku. esto ovakva me158

pa nije bila dovoljna da sprei masakr, ali su se preiveli, kada bi prole krstake horde, nepogreivo vraali u svoje opljakane domove i sinagoge da otponu novi ivot. Ova se ema esto ponavlja u hronikama: u Trevezu, u Mecu i u mnogim drugim mestima. Do vremena drugog i kasnijih krstakih pohoda, postala je gotovo uobiajena: Na poetku pripreme za novi krstaki pohod, mnogi Jevreji iz Majnca, Vormsa, Spirsa, Strasbura, Vircburga i drugih gradova, sklonili su se u oblinje zamkove, ostavivi svoje knjige i skupocenu imovinu na uvanje dobronamernim graanima."15 Jedan od glavnih izvora je Knjiga seanja Efraima bar Jakova koji se i sam, kao trinaestogodinjak, sa izbeglicama iz Kelna naao u zamku Volkenburg,16 Solomon bar Simon kazuje da su, tokom drugog krstakog pohoda, preiveli Jevreji iz Majnca nali utoite u Spirsu, a zatim se vratili u svoj rodni grad i izgradili novu sinagogu.17 To je lajpoiv ove hronike. Da ponovimo: nijednom reju ne pominju se jevrejske zajednice koje su se iseljavale u istonu Nemaku, koja je, no reima Mizesa18' jo uvek bila Judenrein - bez Jevreja - a tako je ostalo jo nekoliko vekova.

Trinaesti vek bio je period deliminog oporavka. Prvi put se uje za Jevreje u krajevima blizu Rajnske oblasti: Palatinat (1225), Fraiburg (1230), Ulm (1243), Hajdelberg (1255) i dr.m Ali, bio je to samo kratak predah, jer etrnaesti vek franko-nemakim Jevrejima donosi nove nevolje. Prvu katastrofu predstavljao je progon svih Jevreja sa kraljevskih poseda Filipa Lepog. Francuska je prolazila kroz ekonomsku krizu, koju su, kao i obino, pratili obezvreivanje novca i drutveni nemiri. Filip je situaciju pokuao da popravi uobiajenim metodom: ceenjem Jevreja Zahtevao je da plate 100.000 libri 1292, 215.000 libri 1295, 1299, 1302 i 1305, a onda se odluio 159

za radikan pristup ipeenju svojih nezdravih finansija. 21. juna 1306. potpnsao je tajnu naredbu da se odreenog dana uhase svi Jevrejn u njegovoj Eraljevnnn. oifiskuje njihoka pnna, a oni proteraju vz zemlje. Hapenja su obavljena 22. jula, a do progona je dolo neKOJUIEO nedelja kasnije. Izbeglnce su se iselile u franduske oalastm van kraljevog poseda: u Provansu, Burgundiju, Akvitaniju i na negako drugih feudalnih dooara. Ali, prema Mlzesu. jaema nsaEvnh nsgorijsh podataka koji 6n ukazvalp na to da se oroj nemapge Jevreja povvao usped nevalja jevrejske zajedvde u Francusrj u tom oduujuem p^iodu Bbenor yHifflrreHa". 291 Niti je njedan nstorvizr ikada nagovestno da su, na putu za Paljsku. francusEN Jevreji prolazii spaa Nemaku, Pod Fnppi nasledima Jevrejn su se delnmino poiovo okuili (1315. n 1350), ai 1su mogln da poprave tetu, nita da stree onovo oialjavanje masovnih progona. Krajem etrnaestog veka, Francuska je, poput Engleske, psstalz pratino J&etget.
b T05A. b1O SOM LruGOM PrEOM .

Druga katastgrofa u tom kobnom veku bnia je crna koja je gomeu 134& i 1350. nokosila treinu, a y nei ovstima ak i dve treine evropskog stanovnitva. Dola je iz Azije, preko Turkestana, a nain na koji se proufila Evropom, i ono po je y njoj uinila, karakteristian je za ljudsta bezumlja. Tatarski voa po imenu Janibeg opsedao je 1347. godine grad Kafu (sadanja Feodosija) na Krimu, ondapvlju enovsu trgovavgu luu. Kuga je harala meu Javibegovom vojskom, a on je leeve zaraenih katapulggom ubacvvao u grad, kako bi zarazu preneo na stanovpva. enovsm su brodavnma pacovi (i njnhove smrtonosne buve) sppaln na zapad, u luke SredozemJlja, a odatle na EOPNO. Bacili Rgst pestis nsu praviln razliku msu raznim verama, pa ipak, Jevreje je sgao posebai tretmai. Poto su ih ve ranije optuili za ritualno hrtvova160

nje hrianske dece, sada su ih optuili da truju bunare kako bi proirili crnu smrt". Legenda je putovala ak bre nego pacovi, pa je rezultat bilo masovno spaljivanje Jevreja irom Evrope. Jo jednom je samoubistvo u meusobnom rtvovanju postalo uobiajen beg od lomae. Desetkovano stanovnitvo Zapadne Evrope sve do esnaestog veka nije dostiglo svoj nivo iz vremena pre kuge. Od Jevreja, izloenih dvostrukom napadu - i pacova i ljudi - preiveo je samo mali deo. Kuera pie: Rulja im se svetila za surove udarce sudbine, pa je one koje je kuga potedela, napadala vatrom i maem. Kada se epidemija stiala, u Nemakoj, prema ondanjim istoriarima, praktino nije bilo Jevreja. To nas navodi na zakljuak da u samoj Nemakoj Jevreji nisu mogli da napreduju i da nikada niou mogli da osnuju velike i brojne zajednice. Kako bi onda, u tim okolnostima mogli biti u stanju da u Poljskoj poloe temelj tako masovne zajednice, toliko brojne da sada (1909) premauje zajednicu nemakih Jevreja u odnoou deset ggrema jedan? Zaista, teko je razumeti kako se uopte dolo na ideju da su Istoni Jevreji doseljenici sa zapada, a pogotovo iz Nemake."21 Ipak, osim prvog krstakog pohoda, crnu smrt" istoriari najee pominju kao deus ex machina koja je stvorila Istone Jevreje. I ba kao i u sluaju krstakih pohoda, nema ni traka dokaza za ovaj zamiljeni egzodus. Naprotiv, sve ukazuje na to da je i u toj, kao i u ranijim prilikama, jedina nada Jevreja da preive bila da se dre na okupu i potrae sklonite u nekom utvrenom mestu ili u manje neprijateljski raspoloenim oblastima u blizini. Mizes pominje samo jedan sluaj iseljavanja u periodu crne smrti": Jevreji iz Spirsa sklonili su se od progona u Hajdelberg udaljen desetak milja. Posle pravog istrebljenja starih jevrejskih zajednica u Francuskoj i Nemakoj uoi crne smrti", Zapadna Evropa je nekoliko vekova bila Judenrein ca svega nekoliko enklava koje su vegetirale - izuzev u paniji. Sa161

svim su drukijeg porekla Jevreji koji su u esnaestom i sedamnaestom veku osnovali savremene zajednice u Engleskoj, Francuskoj i Holandiji - bili su to Sefardi (panski Jevreji) primorani da bee iz panije u kojoj su iveli vie od jednog milenijuma. Njihova istorija - kao i istorija savremenih evropskih Jevreja - nije tema ove knjige. Moemo pouzdano da zakljuimo da je tradicionalna ideja o masovnom egzodusu Zapadnih Jevreja iz Rajnske oblasti u Poljsku, preko cele Nemake - neprijateljske vetrometine bez Jevreja - istorijski neodriva U neskladu je sa malim rajnskim zajednicama, njihovom odbojnou prema grananju iz Rajnske doline ka istoku, njihovim stereotipnim ponaanjem u nevolji i nedostatkom podataka o migracionim kretanjima u hronikama iz onog vremena . Dalji dokaz u prilog ovom gleditu prua lingvistika i o tome e biti rei u VII Poglavlju.

162

VII

SUPROTNA MILJENJA

Na osnovu dokaza navedenih u prethodnom poglavlju, razumljivo je to se poljski istoriari - koji su, ipak, najblii izvorima - slau oko toga da je u ranijim vremenima, veina jevrejskog stanovnitva poticala iz zemlje Hazara".1 U tom se sluaju moe ak i preterati Kuera je podlegao tom iskuenju tvrdei da su Istoni Jevreji stopostotno hazarskog porekla Ovakva se tvrdnja mogla odrati da joj je zlosrena franko-rajnska zajednica bila jedini suparnik u potrazi za poreklom. Ali u kasnom srednjem veku stvari se komplikuju usled uspona i pada jevrejskih naselja na celoj teritoriji bive Austrougarske monarhije i na Balkanu. Nisu samo Be i Prag imali znatno jevrejsko stanovnitvo vie je od pet mesta koja su zvali Judendorf, jevrejsko selo", u Karantanskim Alpima i jo nekoliko Judenburgova i Judentatova u tajerskim planinama. Krajem petnaestog veka, Jevreji su proterani iz tih pokrajina, pa su otili u Italiju, Poljsku i Maarsku. Ali odakle zaista potiu? Sasvim sigurno ne sa zapada. U razmatranju ovih razbacanih zajednica, Mizes kae:
selja koji se protezao od Bavarske do Persije, Kavkaza, Male Azije i Vizantijs. (Ali) du csle Nemake, zapadno od Bavarske, postoji praznina... He znamo kako je dolo do ovog useljavanja Jevreja u alpske oblasti, ali su tri, jo od daviina velika izvorita Jsvreja, bez sumnje, odigrala ovoju ulogu: Italija, Vizantija i Psrsija."2 163

Tokom srednjeg veka nailazimo na istoku na lanac na-

Karika koja nedostaje u ovom nabrajanju, opet je Hazarija, koja je, kao to smo ranije videli, bila prihvatilite i prolazna stanica Jevreja koji su se iseljavali iz Vizantije i Kalifata. Mizesova je velika zasluga u tome to je osporavao legendu o rajnskom poreklu Istonih Jevreja ali, kako je i sam bio slab poznavalac hazarske istorije, nije ni bio svestan njenog demografskog znaaja. Meutim, moda je bio u pravu kada je nagovestio italijanski udeo meu doseljenicima u Austriju. Italija nije bila tek samo proeta Jevrejima jo od rimskih vremena, nego je, kao i Hazarija, primila svoj deo doseljenika iz Vizantije. Tako je ovde moda re o kapljici pravih" Jevreja, semitskog porekla, koja je pala u Istonu Evropu. Ipak, to nije moglo biti ita vie od nekoliko kapi, jer u svedoanstvima nema traga o kakvom bitnom doseljavanju italijanskih Jevreja u Austriju, dok je mnotvo dokaza o obrnutom procesu, tj. iseljavanju Jevreja u Italiju posle progona iz alpskih pokrajina, krajem petnaestog veka. Detalji poput ovih zamagljuju sliku, pa ovek prosto poeli da su Jevreji u Poljsku stigli brodom Mejflauer" sa uredno voenom dokumentacij om. Ipak, naziru se grube crte ovog migracionog procesa. Alpska naselja su, po svoj prilici, bila zapadni izdanci opte seobe Hazara ka Poljskoj - koja je trajala nekoliko vekova i odvijala se razliitim putevima: kroz Ukrajinu, slovenske oblasti severno od Maarske, moda i preko Balkana. Jedna rumunska legenda govori o tome kako su, nepoznatog datuma, naoruani Jevreji napali tu zemlju.3

Jo jedna, veoma udnovata legenda, odnosi se na istoriju austrijskih Jevreja. Pokrenuli su je hrianski hroniari u srednjem veku, ali su je istoriari veoma ozbiljno prepriavali sve do poetka osamnaestog veka. U danima pre hrianstva, kae legenda, austrnjskim pokrajinama upravljali su jevrejski vladari. Ta austrnj164

ska hronika, koju je sainio beki pisar u vreme vladavine Alberta III (1350-95), sadri spisak od bar dvadeset i dva jevrejska vladara za koje se kae da su nasleivali jedan drugog. U spisku su data ne samo njihova imena, od kojih mnoga imaju jasan uralsko-altajski prizvuk, nego i vreme njihove vladavine i mesto na kojem su sahranjeni. Tako je Senan vladao 45 godina, sahranjen je na Stubentoru u Beu; Cipan, 43 godine, sahranjen u Tulnu" i tako dalje, slede imena kao Lapton, Maalon, Raptan, Rabon, Efra, Samek i dr. Posle ovih, jevrejskih, sledi pet paganskih vladara, a za njima hrianski. Ova legenda ponavlja se, uz neke varijacije, u Latinskoj istoriji Austrije" Henrikusa Gundelfingusa (1474) i nekolicine drugih autora, a poslednja verzija je Flores Chronicorum Austriae Anselma Srama (koji je, kako se ini, verovao u njenu verodostojnost) iz 1702.4 Kako je nastala ova neverovatna pria? Vratimo se onome to kae Mizes: Sama injenica da je takva legenda mogla da se razvija i uporno odrava nekoliko stolea, ukazuje na to da su se bleda seanja na davnanje prisustvo Jevreja u predelima gornjeg toka Dunava, zadrala duboko u nacionalnoj svesti drevne Austrije. Ko zna da li su talasi plime koji su se valjali iz hazarskih oblasti u Istonoj Evropi doprli i do podnoja ^Alpa - time bi se mogao objasniti turanski prizvuk u imenima tih vladara. Naklapanja srednjovekovnih hroniara imala bi odjek u narodu samo ako su podrana kolektivnim seanjem, ma koliko bledim..."5 Kako je ranije pomenuto, Mizes je sklon potcenjivanju hazarskog doprinosa istoriji Jevreja, ali i pored toga pogaa jedinu uverljivu hipotezu kojom bi moglo da se objasni poreklo te, tako postojane legende. Mogli bismo biti ak i malo odreeniji. Vie od pola stolea, sve do 955, Austrija je, sve do reke Ina, bila pod vlau Maarske. Maari su u svoju novu zemlju pristigli 896, zajedno sa kabarsko-hazarskim plemenima koja su u tom narodu bila uticajna. U to vreme jo uvek nisu bili preobraeni u hrianstvo (dogodilo se to tek vek kasnije - 1000. godine) i jedina monoteistika vera koju su poznavali bio je hazarski judaizam. Meu njima je 165

moda bio jedan ili dvojica plemenskih poglavica koji su usvojili neku vrstu judaizma. Pamtimo da je vizantijski hroniar J. Sinamus lominjao jevrejske trupe koje su se borile u maarskoj vojsci.' To je moda i pruilo neto osnova za pomenutu legendu, naroito ako imamo na umu da su Maari tada jo uvek bili divlji pljakai, prava pokora za Evropu. Biti pod njihovom vlau sigurno je bilo bolno iskustvo koje Austrijanci nisu mogli da zaborave. Sve se to prilino lepo uklapa.

Dalje dokaze koji govore protiv navodnog franko-rajnskog porekla Istonih Jevreja, prua struktura jidia, jezika jevrejskog naroda, kojim su pre holokausta govorili milioni i koji jo uvek ivi meu tradicionalistikim manjinama u Sovjetskom Savezu i Sjedinjenim Dravama. Jidi je udnovata smea hebrejskih, srednjovekovnonemakih, slovenskih i drugih elemenata i pisan je hebrejskim slovima. Danas, kada izumire, predmet je mnogih akademskih istraivanja u Sjedinjenim Dravama i u Izraelu, ali do duboko u dvanaesti vek, zapadni lingvisti smatrali su ga samo udnim argonom, jedva vrednim ozbiljnog izuavanja. Kako je zapazio X. Smit: Naunici su jidiu poklanjali malo panje. Izuzev nekoliko lanaka u novinama, prva prava nauna studija ovog jezika bila je Mizesova Istorija gramatika objavljena 1924. Znaajno je to poslednje izdanje ove standardne istorijske gramatike nemakog, koja taj jezik obrauje izuavajui dijalekte, jidiu posveuje svega dvanaest redova"6 tt ~ "ovi pogled, to to u jidiu preovlauju nemake ucnce, kao da protivrei naoj osnovnoj tezi o poreklu Istonih Jevreja. Ubrzo emo videti da to nije " t'no. ali dokazivanje iziskuje nekoliko faza. Kao prvo,
Zidi V, 2.

166

treba ispitati koji je lokalni nemaki dijalekt uao u jidi. ini se da pre Mizesa niko nije ozbiljno obratio panju na ovo pitanje. Njegova je trajna zasluga to je to uinio i doao do konanog reenja. Na osnovu izuavanja renika, fonetike i sintakse jidia i njihovog poreenja sa glavnim nemakim srednjovekovnim dijalektom, on zakljuuje: U jidiu nema nijedne lingvistike komponente koja potie iz graninih oblasti izmeu Nemake i Francuske. Nijedna jedina re sa liste rei franko-mozelskog porekla koju je sakupio J. A. Bala (Beitrage zur Kenntnis der Trierischen Volkssprache, 1903) nije se probila u renik jidia. ak ni sredine oblasti zapadne Nemake, oko Frankfurta, niou dale svoj doprinos jidiu...7 to se tie porekla jidia, zapadna Nemaka moe se otpisati...8 Da li je mogue da je opte prihvaeno gledite, po kojem su se nemaki Jevreji nekad davno, preko Rajne, naselili iz Francuske, pogreno? Istorija nemakih Jevreja, Akenaza,' mora oe ponovo ispitati. Lingvistika istraivanja esto isprave istorijske greke. Konvencionalno gledite po kojem su Jevreji Akenazi doli iz Francuske, spada u tu kategoriju istorijskih greaka koje treba ispraviti."9 Potom, kao slian primer istorijskih zabluda, navodi sluaj Cigana, za koje se smatralo da potiu iz Egipta, sve dok lingvistika nije dokazala da su poreklom iz Indije".10 Poto je otpisao navodno zapadno poreklo nemakog elementa u jidiu, Mizes nastavlja da dokazuje da su na jidi dominantno uticali takozvani srednjoistoni nemaki" dijalekti kojima se govorilo u alpskim oblastima Austrije i Bavarske sve negde do petnaestog veka. Drugim reima, nemaka komponenta koja je ula u ovaj, hibridni jezik Jevreja, potie iz istonih oblasti Nemake, blizu slovenskog pojasa u Istonoj Evropi. Na taj nain lingvistiki podaci podravaju istorijska svedoanstva i odbacuju pogrena shvatanja o frankorajnskom poreklu Istonih Jevreja. Ali ovi neZa Akenazi" vidi: VIII, 1.

167

gativni podaci ne daju odgovor na pitanje kako je srednjoistoni nemaki dijalekt, u kombinaciji sa hebrejskim i slovenskim elementima, postao zajedniki jezik Istonih Jevreja, od kojih je veina, kako se pretpostavlja, hazarskog porekla. Pri pokuaju da se odgovori na ovo pitanje, treba uzeti u obzir nekoliko inilaca Prvo, razvoj jidia bio je dug i sloen proces koji je, kako se pretpostavlja, otpoeo u petnaestom veku ili ak i ranije. Ipak, dugo je bio samo govorni jezik, neka vrsta lingua franca, a y tampanom obliku pojavio se tek u devetnaestom veku. Pre toga nije imao utvrenu gramatiku i bilo je preputeno pojedincu da unosi strane rei po vlastitoj elji. Nema utvrenog oblika izgovaranja ili pisanja... Haos u pisanju moe se ilustrovati pravilima koja je postavila Judische Volks-Bibliothek: (1) pii kao to govori, (2) pii tako da mogu da te razumeju i poljski i litvanski Jevreji i (3) pii razliito rei koje isto zvue, a imaju razliita znaenja."11 Tako se tokom vekova jidi razvijao nekom vrstom nesputane proliferacije, poudno upijajui iz svog drutvenog okruenja sve one rei, fraze i izraze koji su najbolje sluili svrsi lingua franca. Ali kulturno i drutveno dominantan elemenat u srednjovekovnoj Poljskoj bili su Nemci. Meu doseljenikim stanovnitvom samo su oni ekonomski i intelektualno bili uticajniji od Jevreja. Videli smo da je od ranih dana dinastije Piasta, a naroito pod Kazimirom Velikim, injeno sve da se privuku doseljenici koji bi u ovoj zemlji izgradili moderne" gradove. Za Kazimira kau da je naao zemlju drveta, a ostavio zemlju kamena". Ali te nove gradove od kamena, kao to su Krakau (Krakov) i Lemberg (Lavov), izgradili su i njima upravljali nemaki doseljenici koji su iveli pod takozvanim Magdeburkim zakonom, tj. uivali su visok stepen gradske samouprave. Sve u svemu, smatra se da se vie od etiri miliona Nemaca uselilo u Poljsku,12 stvorivi tako gradski srednji stale koji Poljska ranije nije imala. Kako je rekao Poliak, poredei nemako i hazarsko useljavan.e u Poljsku, vladari zemlje dovodili su mase veoma potreb168

nih i preduzimljivih stranaca i omoguavali im da se nasele u skladu sa nainom ivota na koji su navikli u rodnom kraju: nemaki grad i jevrejski tetl" . (Meutim, ova se uredna podela izgubila kada su pristigli Jevreji sa zapada, naselili se, takoe, u tim gradovima i stvorili geta.) He samo obrazovana buroazija - i svetenstvo je, uglavnom, bilo nemako, to je prirodna posledica poljskog opredeljenja za rimokatolicizam i okretanja zapadnoj civilizaciji, ba kao to je i rusko svetenstvo, posle Vladimirovog obraenja u grko pravoslavlje, bilo uglavnom vizantijsko. Svetovna kultura sledila je isti put, tragom starijeg zapadnog suseda. Prvi POLJSJSI univerzitet bio je osnovan 1364. u Krakovu, tada preteno nemakom gradu." Kako Austrijanac Kuera prilino samouvereno kae: Prema nemakim kolonistima narod je najpre bio sumnjiav i nepoverljiv. Ipak, uspeli su da steknu vrsto uporite, pa ak i da uvedu nemaki obrazovni sistem. Poljaci su nauili da cene prednosti te, razvijenije kulture koju su uneli Nemci i da ih podraavaju. Poljska aristokratija je, takoe, zavolela nemake obiaje i nalazila lepotu i zadovoljstvo u svemu to je dolazilo iz Nemake."13 Nije ba skromno, ali je uglavnom istinito. Setimo se samo dubokog potovanja koje su prema nemakoj kulturi gajili ruski intelektualci u devetnaestom veku. Jasno je zbog ega su hazarski doseljenici, koji su pristizali u srednjovekovnu Poljsku, morali da ue nemaki ako su eleli da napreduju. Oni koji su poslovali sa lokalnim ivljem, bez sumnje su morali da naue i neku vrstu izvitoperenog poljskog (litvanskog, ukrajinskog ili slovenskog). Nemaki je, meutim, bio preko potreban za svaki kontakt sa gradovima. Ali, bila je tu i sinagoga i izuavanje hebrejske Tope. Moemo da zamislimo zanatliju iz tetla, moda obuara ili trgovca
* Jedan od otudenata ovog univerziteta u sledeem veku bio js Nicolaus Copernicus ili Nikolaj Koppernigk za kojeg su kasnije i Nemci i Poljaci tvrdili da je njihov.

169

drvetom, kako sa muterijama govori iskrivljeni nemaki, sa kmetovima sa susednog imanja iskrivljeni poljski, a kod kue mea sa hebrejskim najizraajnije rei tih dvaju jezika u neku vrstu domaeg, privatnog jezika Kako se dogodilo da ovaj darmar postane tako prihvaen i ujednaen, pitanje je koje sebi postavlja svaki lingvista. Ali mogu se nazreti bar neki inioci koji su taj proces potpomogli. Meu kasnijim doseljenicima u Poljsku bilo je, takoe, kao to smo ve videli, i pravih" Jevreja iz alspkih zemalja - eke i istone Nemake. Pa ak i ako je njihov broj bio relativno mali, ovi su Jevreji, koji su govorili nemakim jezikom, po kulturi i uenosti nadmaivali Hazare, ba kao to su nemaki hriani bili kulturno superiorniji od Poljaka. I kao to je katoliko svetenstvo bilo nemako, tako su i jevrejski rabini sa Zapada bili moan faktor u germanizaciji Hazara iji je judaizam bio vatren, ali primitivan. Da ponovo citiramo Poliaka: Oni nemaki Jevreji koji su stigli do Poljsko-Litvanske kraljevine imali su ogroman uticaj na svoju brau po veri sa Istoka. Razlog zbog kojeg su oni tako snano privlaili (hazarske) Jevreje bio je taj to su se ovi divili njihovom verskom uenju i njihovoj uspenosti u poslovanju sa, uglavnom nemakim, gradovima... Jezik kojim se govorilo u Hederu, koli za versko uenje, i u kuama Ghevira (ugledan, bogat ovek), uticao je na jezik cele zajednice."14 Jedan rabinski traktat, nastao u Poljskoj u sedamnaestom veku, sadri pobonu elju: Neka da bog da zemlja bude ispunjena razumom i da svi Jevreji govore nemaki."15 Karakteristino je to su, meu hazarskim Jevrejima u Poljskoj, duhovnim i svetovnim iskuenjima koja je nudio nemaki jezik, odoleli jedino Karaiti koji su odbacili i rabinsko uenje i materijalno bogaenje. Zato nikada nisu preli na jidi. Prema prvom sveruskom popisu iz 1897, u Carevini (koja je, naravno, ukljuivala i Poljsku) ivelo je 12.894 karaitskih Jevreja. 170

Od njih je 9.666 navelo turski kao svoj maternji jezik (tj. verovatno njihov prvobitni hazarski dijalekt), 2.632 je govorilo ruski, a svega 383 jidi. Meutim, karaitska sekta pre je izuzetak nego pravilo. Doseljeniko stanovnitvo koje se nastanjuje u novoj zemlji uglavnom nastoji da za dve ili tri generacije odbaci svoj prvobitni jezik i usvoji jezik svoje nove zemlje." Ameriki unuci doseljenika iz Istone Evrope nikada ne naue da govore poljski ili ukrajinski i mrmljanje njihovih pradedova ini im se prilino smenim. Teko je razumeti kako su istoriari mogli da zanemare taj dokaz o doseljavanju Hazara u Poljsku samo zbog toga to oni govore razliitim jezikom i noone vie od pola milenijuma. Igrom sluaja, upravo su potomci biblijskih plemena klasian primer jezike prilagodljivosti. Prvo su govorili hebrejski, u Vavilonskom izgnanstvu haldejski, u vreme Isusa aramejski, u Aleksandriji grki, u paniji arapski, a kasnije ladino - meavinu panskog i hebrejskog jezika koji je pisan hebrejskim slovima i bio sefardski ekvivalent za jidi - i tako dalje. Sauvali su svoj verski identitet, ali su jezike menjali kako im je bilo zgodno. Hazari nisu bili potomci tih plemena, ali su, kako smo videli, delili izvestan kosmopolitizam i druge drutvene karakteristike svojih jednovernika.

Poliak u vezi sa ranim poreklom jidia iznosi dodatnu pretpostavku koja zasluuje da bude pomenuta, premda je prilino neizvesna. On smatra da se rani oblik jidia pojavio u gotskim oblastima hazarskog Krima. U tim oblastima uslovi ivota morali su da dovedu do meanja germanskih i hebrejskih elemenata stotine goOvo se, naravno, ne odnooi na osvajae i kolonizatore koji domorocima nameu vlaotiti jezik.

171

dina pre osnivanja naselja u kraljevinama Poljskoj i Litvaniji."16 Kao posredan dokaz, Poliak navodi izvesnog uzepea Barbaroa iz Venecije koji je iveo u Tani (italijanskoj trgovakoj koloniji na uu Dona) od 1436. do J452^i koji je pisao o tome kako njegov sluga Nemac moe_da razgovara sa Gotom sa Krima, ba kao to Firentinac moe da razume jezik Italijana iz enove. U stvari, gotski jezik odrao se na Krimu (i oigledno nigde vie) najmanje do sredine esnaestog veka. U to se vreme habzburki ambasador u Carigradu, Gizelin de Buzbek, susreo sa narodom sa Krima i nainio spisak rei iz gotskog jezika kojim su oni govorili. (Taj Buzbek bio je sigurno sjajan ovek, jer je sa Levanta prvi doneo jorgovan i lalu u Evropu.) Poliak smatra da je ovaj renik blizak elementima gornjonemakog sadranim u jidiu. On misli da su Goti sa Krima bili u dodiru sa drugim germanskim plemenima koja su uticala na njihov jezik. to god o njoj mislili, ova pretpostavka vredna je panje lingvista.

U izvesnom smislu", pisao je Sesil Rot, moe se da za Jevreje crni dani poinju sa Renesansom."17 Ranije je bilo pokolja i drugih vidova progona - tokom krstakih pohoda, crne smrti" i pod drugim izgovorima, ali to su bili nezakoniti izlivi nasilja masa kojima su se vlasti suprotstavljale ili ih tolerisale. Od poetka protivreformacije, meutim, Jevreji su legalno degradirani do ne-sasvim-ljudskog statusa koji se u mnogo emu moe porediti sa statusom najniih, nedodirljivih" u indijskog kastinskom sistemu (parije). Nekoliko zajednica zadesila je sudbina da ostanu u Zapadnoj Evropi, tj. u Italiji, Nemakoj n na papskim posedima u junoj Francuskoj, gde su bile izloene svim onim ogranienjima koja su, kao mogue mere, uvedena ranijih godina",18 - tj. koja su postojala u crkvenim i drugim dekretima, ali su ostajala samo slovo na 172

papiru (kao na primer u Maarskoj, vidi V, 2). Sada su meutim, ove mogue" naredbe nemilosrdno sprovoene: stambeno odvajanje, polna diskriminacija, isterivanje' sa svih potovanja dostojnih poloaja i zanimanja, noenje karakteristine odee - ute oznake i kupaste kape. Papa Pavle IV je 1555, u svojoj buli cum nimis absurdum, insistirao na striktnoj i doslednoj primeni ranijih edikata i na zatvaranju Jevreja u geta. Godinu dana kasnije rimski Jevreji bili su na silu preseljeni. Sve katolike zemlje u kojima su Jevreji uivali relativnu slobodu kretanja morale su da slede taj primer. U Poljskoj je period medenog meseca, koji je zapoeo Kazimir Veliki, trajao due nego drugde, ali krajem esnaestog veka primicao se kraju. Jevrejske zajednice, sada ograniene na tetl i geto, postale su pretrpane, a oni koji su iz ukrajinskih sela pobegli pred kozakim pokoljima koje je predvodio Hmeljnicki (V, 5) ubrzali su pogoranje stambenih i ekonomskih uslova. Kao rezultat usledio je novi talas velike seobe u _Matiap_cKy, eku, Rumuniju i Nemaku, gde Jevreja, koje samo to nije sasvim zbrisala crna smrt", jo uvek nije bilo previe. Tako je ponovo oivljeno iseljavanje na Zapad. Trajae gotovo tri veka, sve do Drugog svetskog rata i bie glavni izvor postojeih jevrejskih zajednica u Evropi, Sjedinjenim Dravama i Izraelu. Kada je ovaj priliv poeo da slabi, pogromi iz devetnaestog veka dali su mu novi podstrek. Druga seoba na Zapad" (prva je poela unitenjem Jerusalima), pie Rot, koja je zala i u dvadeseti vek, otpoela je sa pokoljima Hmeljnickog 1648-49. u Poljskoj".19

Podaci navedeni u prethodnom Poglavlju govore u prilog onih savremenih istoriara - austrijskih, izraelskih i poljskih - koji su, nezavisno jedan od drugoga, tvrdili da veina dananjih Jevreja nije palestinskog ve kavkaskog porekla. Glavna struja jevrejskih migraci' 173

nike poziva da se dignu i unite Vavilon: Sazovite protiv njega kraljevine Ararata, Menija i Akenaza." Ovaj je pasus uveni Saadia Gaon, duhovni voa Istonih Jevreja, u desetom veku tumaio kao proroanstvo koje se odnosi na njegovo vreme: Vavilon je bio simbol Bagdadskog kalifata, a Akenazi koji bi trebalo da ga napadnu, bili su ili sami Hazari ili neko savezniko pleme. Prema tome, kako kae Poliak,1 neki ueni hazarski Jevreji, koji su uli za ovaj Gaonov genijalni zakljuak, nazvali su se Akenazima kada su se iselili u Poljsku. To ne dokazuje nita, ali poveava zabunu.

Saimajui veoma stari i gorak spor, Rafael Patai je napisao:2 Nalazi fizike antropologije pokazuju da, nasuprot uobiajenom miljenju, jevrejska rasa ne postoji. Antropometrijska merenja jevrejskih grupa u raznim delovima sveta ukazuju da se one umnogome meusobno razlikuju u pogledu svih vanih fizikih obeleja - stasa, teine, boje koe, indeksa lobanje, indeksa lica, krvnih grupa i dr." Ovaj stav danas prihvataju antropolozi i istoriari. tavie, opte je prihvaeno da poreenja indeksa lobanje, krvnih grupa i dr. pokazuju veu slinost izmeu Jevreja i njihovih domaina nejevreja, nego izmeu Jevreja u razliitim zemljama. Paradoksalno, ali rasprostranjeno verovanje da je Jevreje, ili bar izvesne tipove Jevreja, mogue prepoznati na prvi pogled ne sme se odbaciti tek tako, iz prostog razloga to za to u svakodnevnom ivotu postoji injenina osnova Dokazi antropologa u raskoraku su sa uobiajenim opaanjima Meutim, pre nego to pokuamo da izaemo na kraj sa ovom oiglednom protivrenou, bilo bi korisno pogledati nekoliko primera na kojima antropolozi zasnivaju negiranje jevrejske pace. Za poetak, evo navoda iz izvrsne serije knjiga na temu Pitanje pace y savre176

menoj nauci" koju je objavio UNESCO. Autor, profesor Huan Komas, zakljuuje na osnovu statistikog materijala (kurziv njegov): Uprkos uotaljenom miljenju, jevrejski narod je rasno heterogen. Stalne migracije ovog naroda i odnosi, voljni ili ne, sa najraznolikijim nacijama i narodima, doveli su do takvog stepena ukrtanja da takozvani iarod Izraela moe imai obeleja gpipina za bilo koji drugi narod. Kao dokaz, dovoljno je uporediti rumenog, jedrog, krupnog Jevrejina iz Roterdama sa pripadnikom iste vere, recimo, iz Soluna, svetlucavih oiju na boleljivom licu i napetog, mravog tela. Otud, koliko nam znanje dozvoljava, moemo da tvrdimo da Jevreji kao celina, morfoloke nejednakosti meu oobom ispoljavaju koliko i pripadnici dve ili vie razliitih rasa."3 Potom treba da pogledamo neke fizike karakteristike koje antropolozi koriste kao kriterijum i na kojima Komas zasniva svoje zakljuke. Jedan od najjednostavnijih, i kako se pokazalo, najnaivniji od ovih kriterijuma, jeste telesna konstitucija. U svom monumentalnom delu Pace Evrope, objavljenom 1900. Vilijam Ripli pie: Evropski Jevreji, svi su nieg rasta i ne samo to, esto su sasvim zakrljali."4 Donekle je, kada je re o tom vremenu, i bio u pravu, a izneo je i obilje statistikih podataka kao dokaz. Ali bio je dovoljno mudar da nasluti da su na taj omanji rast na neki nain mogli da utiu faktori okruenja 5 Jedanaest godina kasnije, Moris Fiberg objavio je prvi antropoloki prikaz takve vrste na engleskom jeziku, pod nazivom Jevreji - Studija pace u okruokenja. Ova studija otkrila je iznenaujuu injenicu da deca istonoevropskih Jevreja, doseljenika u SAD, porastu do prosene visine od 167,9 cm, to je u poreenju sa prosenom visinom njihovih roditelja od 164,2 cm - poveanje od 3,7 cm za samo jednu generaciju.6 Otud je uobiajena stvar da potomci doseljenikih naroda, bilo Jevreja, Italijana ili Japanaca, budu vii od svojih roditelja, bez sumnje zahvaljujui poboljanoj ishrani i drugim faktorima okruenja. 177

Fiberg je prikupio statistike podatke u kojima se poredi prosena visina Jevreja i nejevreja u Poljskoj, Austriji, Rumuniji, Maarkoj itd. Rezultati su bili iznenaujui. Generalno je utvreno da je rast Jevreja varirao u zavisnosti od rasta nejevrejskog stanovnitva meu kojim su iveli. Bili su relativno visoki tamo gde je starosedelako stanovnitvo visoko i obrnuto. tavie, unutar iste nacije, ak i unutar istog grada (Varava) utvreno je da se rast Jevreja i nejevreja razlikuje u zavisnosti od stepena napretka te oblasti.7 Sve to ne znai da naslee ne utie na visinu, ali nadjaavaju ga i menjaju uticaji okoline, pa kao rasni kriterijum nije pogodno. Sada moemo da preemo na merenja lobanje - nekada veoma cenjena meu antropolozima, ali ih danas smatraju prilino zastarelim. Ponovo se susreemo sa istom vrstom zakljuka izvedenog iz sledeeg podatka: Poreenje indeksa glava jevrejskog i nejevrejskog stanovnitva u razliitim zeml>ama, otkriva izraenu slinost indeksa Jevreja i nejevreja u mnogim zemljama, i iroke varijacije kada se porede indeksi glava jevrejskih populacija koje nastanjuju razliite zemlje. To navodi na zakljuak da ovo obeleje, bez obzira na njegovu plastinost, ukazuje na rasnu raznolikost Jevreja"8 Ta raznolikost, treba zapaziti, najnaglaenija je izmeu sefardskih i akenaskih Jevreja - Sefardi su uglavnom dolikokefalni (duguljaste glave), a Akenazi brahikefalni (iroke glave). Kuera je u ovoj razlici video dalji dokaz razliitog rasnog porekla hazarskoakenaskih i semitsko-sefardskih Jevreja. Ali, upravo smo videli da su indeksi okruglaste ili duguljaste glave u skladu sa indeksima nacija domaina, to donekle obesnauje ovaj argument. Statistiki podaci koji se odnose na druga fizika obeleja, takoe govore protiv rasnog jedinstva. Opte uzev, Jevreji su tamnokosi i tamnooki. Ali koliko je opte to opte uzev", kada je, prema Komasu, 49 procenata poljskih Jevreja svetlokoso,9 a 54 procenta jevrejske kolske dece u Austriji ima plave oi?10 Tano je da je Virhov11 pronaao samo" 32 procenta plave jevrejske de178

ce kolskog uzrasta u Nemakoj , dok je populacija pla vih nejevreja vea, a TO samo pokazuje da taj sklad nije apsolutan, kako bi se moglo oekivati. Najvri dokaz dosad jeste klasifikacija po krvnim grupama . ini se mnogo u ovoj oblasti , ali dovoljno je ako navedemo primer sa posebno osetljivim pokazateljima. Po reima Pataia: U pogledu tipa krvi, jevrejske grupe pokazuju znatne razlike meu sobom i izraene slinosti sa nejevrejskom okolinom. Hircfeldov biohemijski indeks : (A+AB/B+AB) najprikladnije to izraava. Tipini primeri su: nemaki Jevreji - 2,74, nemaki nejevreji - 2,63; rumunski Jevreji - 1,54, rumunski nejevreji - 1,55; poljoki Jevreji 1,94, poljski nejevreji - 1,55; marokanski Jevreji 1,63, marokanski neje-vreji - 1,63; iraki Jevreji - 1,22, iraki nejevreji - 1,37; turkistanski Jevreji - 0,97, turkistanski nejevreji - 0,00."12 To mogu izraziti i dve matematike formule: 1. Na-Ja

< Ja-LJ

i 2. Na -Nb = Ja - Jb
To bi znailo da je, u grubim crtama, u pogledu antropolokih kriterijuma razlika izmeu nejevreja (Na ) i Jevreja (Ja ) u nekoj datoj zemlji (a ) manja nego razlika izmeu Jevreja u razliitim zemljama (a i b ) i da je razlika izmeu nejevreja u zemljama a i b slina razlici izmeu Jevreja u a i b . Navod iz priloga kojim se Hari apiro ukljuio u Uneskovu seriju Jevrejski narod: Bioloka istorija"13 prikladan je za kraj ovog dela : irok raspon parijacija fizikih karaktsristnka i raznolikost gsietske ueotalosti krvnih grupa jsprsjskih populadija ini da svaka jsdnoobrazna rasia kvalifikacija protivrsi oama ssbi. Jer, iako saprsmena paciia tsorija doputa izpsotan stepsp polimorfizma ili varijacije unutar jsdis rasis grups, ns dozpol>apa da se ir179

ziito razliite rpyne, merene sopstvenim rasnim kriterijumima, identifikuju kao jedna. Ako bi se to inilo, bioloki ciljevi rasne klasifikacije postali bi beskorisni, a ceo proces proizvoljan i besmislen. Naalost, ovaj predmet se retko sasvim odvaja od nebiolokih shvatanja i uprkos dokazima i dalje se nastoji da se Jevreji na neki nain izdvoje kao posebna rasna celina."

ime je uslovljen ovaj dvostruki fenomen - razliitost u somatskim obelejima i prilagoavanje narodu domainu? Genetika nudi oigledan odgovor: u meanju rasa i selektivnim pritiscima. Ovo je", pie Fiberg, zaista odluujue pitanje u antropologiji Jevreja: da li su oni ista rasa, izmenjena manje ili vie uticajima okruenja ili su neka verska sekta, sastavljena od rasnih elemenata steenih obraenjem ili meanjem sa drugim rasama tokom svojih migracija u razne delove sveta?" I ne ostavlja svoje itaoce u nedoumici:14 Poev od biblijskih podataka i tradicije, ini se da je jo na samom poetku svog nastajanja, pleme Izraelovo ve bilo sainjeno od raznih rasnih elemenata... U to vreme u Maloj Aziji, Siriji i Palestini nailazimo na mnoge pace: Amonce koji su bili plavi, dolikokefalni i visoki; Hetite, tamnoputu rasu, verovatno, mongolokog tipa; Kuite, negroidnu rasu i mnoge druge. Sa svima njima su drevni Hazari sklapali brakove, o emu svedoe mnogi delovi Biblije." Proroci su mogli da besne protiv uzimanja keri nekog tueg boga" - promiskuitetne Izraeliane to ipak nije zastrailo, a njihove voe prednjaile su u pruanju loeg primera. ak se i praotac Avram saiveo sa Hagarom, Egipankom; Josif se oenio Asenatom, koja ne samo to je bila Egipanka nego i svetenika ki; Mojsije se oenio Midianiankom, Ciporom; Samson, jevrejski junak, bio je Filistejac; 180

majka kralja Davida bila je Moavka, a on sZm oenio se geurskom princezom, a to se tie kralja Solomona (ija je majka bila iz naroda Hetita) voleo je mnoge tuinke, ukljuujui faraonovu ker, Moavke, Amonke, Edomke, Sidonke i Hetejke..."15 I tako, nastavlja se skandalozna hronika. Biblija takoe jasno kazuje da su ovaj kraljev primer sledili mnogi, i iz viih i iz niih slojeva. Osim toga, biblijska zabrana braka sa nejevrejkama izuzimala je ratne zarobljenice, pa ena nije nedostajalo. Vavilonsko ropstvo nije doprinelo rasnoj istoti - ak su se i pripadnici svetenike porodice enili nejevrejkama. Ukratko, na poetku dijaspore Izraeliani su ve bili potpuno izukrtana rasa. Takva je, naravno, bila veina istorijskih naroda, pa ovo pitanje uopte ne bi trebalo naglaavati da se uporno ne odrava mit o biblijskom plemenu koje je tokom vekova sauvalo svoju rasnu istotu. Drugi znaajan izvor ukrtanja bio je veliki broj naroda najrazliitijih rasa koji su preli u judaizam. O ovom obraenikom aru Jevreja iz ranijih vremena svedoe tamnoputi Falai iz Abisinije, kineski Jevreji iz Kai-Fenga koji izgledaju kao Kinezi, jemenski Jevreji tamnomaslinaste puti, plemena berberskih Jevreja iz Sahare koja lie na Tuarege i tako dalje, sve do naeg prvobitnog primera, Hazara. Jevrejski prozelitizam dostigao je vrhunac u Rimskoj Imperiji u vreme izmeu pada jevrejske drave i uspona hrianstva. Preobratile su se mnoge patricijske porodice, meu njima i kraljevska, koja je vladala pokrajinom Adiabenom. Filo pominje brojne obraenike u Grkoj. Josif Flavije kazuje kako je veliki deo stanovnitva Antiohije primio judaizam. Sveti Pavle sretao je obraenike na svojim putovanjima, svuda, od Atine do Male Azije. Prozelitski ar", pisao je jevrejski istoriar T. Rainah,16 bio je zaista jedno od najizraajnijih obeleja judaizma u toku grko-rimske epohe, obeleje koje u tolikoj meri nije imao nikad pre ni posle... Nema sumnje da je judaizam na taj nain privlaio mnoge obraenike tokom dva ili tri veka... Ogroman rast jevrejske nacije u Egiptu, na Kipru i u Kirenn ne moe 181

se objasniti drukije do obilnom infuzijom nejevrejske krvi. Preobraenjem su podjednako bili poneseni i vii i nii slojevi drutva" Razvoj hrianstva usporio je ukrtanje rasa, a geto ga je privremeno zaustavio. Ali pre no to su u esnaestom veku striktno nametnuta pravila geta, ovaj se proces jo odvijao. O tome govore este crkvene zabrane meovitih brakova, kao to su zabrana Toledanskog koncila 589, Rimskog koncila 743, prvog i drugog Lateranskog koncila 1123, i 1139. ili edikt maarskog kralja Ladislava 1 iz 1092. Da su ove zabrane bile samo delimino delotvorne vidi se, na primer, iz izvetaja maarskog nadbiskupa Roberta fon Greina upuenog papi 1229, u kojem se ovaj ali da se mnoge hrianke udaju za Jevreje i da je u periodu od nekoliko godina crkva na taj nain izgubila mnogo hiljada hriana".17 Jedina stvarna prepreka bile su zidine geta Kada su one bile poljuljane, meovitih brakova bilo je iznova. Njihov broj rastao je toliko da su u Nemakoj izmeu 1921. i 1925. od 100 jevrejskih brakova, 42 bila meovita.18 A to se tie Sefarda ili pravih" Jevreja, njihov boravak u paniji, dui od jednog milenijuma, ostavio je neizbrisiv trag i na njima samima kao i na njihovim domainima. Arnold Tojnbi je napisao: Svi su razlozi da verujemo da je u paniji i Portugaliji danas, krv koja tee iberijskim ilama snano obojena krvlju ovih jevrejskih obraenika, posebno u viim i srednjim slojevima. Pa ipak, ak i najpronicljiviji psihoanalitiar teko bi otkrio one pance i Portugalce iz viih i srednjih slojeva iji su ggrecm bili Jevreji."19 Ovaj proces odvijao se u oba smera. Posle pokolja iz 1391. i 1411. koji su divljali poluostrvom, procenjuje se da je preko 100.000 Jevreja pristalo da se pokrsti. Ali znatan broj nastavio je i dalje da tajno praktikuje judaizam. Ovi su prikriveni Jevreji, Marani, napredovali, uzdigli se na visoke poloaje na dvoru i u crkvenoj hijerarhiji i sklapali brakove sa aristokratijom. Poto 182

su svi Jevreji nepokajnici izgnani iz panije (1492) i Portugalije (1497), na Marane se gledalo sa mnogo sumnjiavosti. Mnoge je na lomai spalila Inkvizicija, a veina se u esnaestom veku iselila u mediteranske zemlje, u Holandiju, Englesku i Francusku. Na sigurnom, otvoreno su se okrenuli svojoj veri i zajedno sa onim izgnanim 1492-7, osnovali nove sefardske zajednice u ovim zemljama. Tako se Tojnbijeva primedba o hibridnom poreklu gornjeg sloja drutva u paniji odnosi, mutatis mutandis, i na sefardske zajednice Zapadne Evrope. Spinozini roditelji bili su portugalski Marani koji su emigrirali u Amsterdam. Stare jevrejske porodice iz Engleske (koje su ovde pristigle mnogo pre priliva sa istoka u devetnaestom-dvadesetom veku), Montefiori, Losade, Montegi, Avidori, Sutri, Sasuni i dr., sve su potekle iz iberijske mealice i ne mogu da tvrde da je njihovo poreklo istije od porekla Akenaza ili Jevreja po imenu Dejvis, Haris, Filips ili Hart. Jedan od munih naina na koji su se ukrtale pace bilo je silovanje. To je duga pria i poinje jo u Palestini. Izvesni Juda ben Jezekilj se, po prianju, suprotstavio elji svoga sina da se oeni enom koja nije semena Avramovog", na ta je njegov prijatelj Ula primetio: Moemo li biti sigurni da i sami nismo potomci pagana koji su napastvovali devojke Ciona pri opsadi Jerusalima?"20 Silovanje i plen (vrednost plena esto je unapred odreivana) smatrani su prirodnim pravom pobednike vojske. Drevno predanje, koje je zabeleio Grec poreklo najranijih jevrejskih naselja u Nemakoj pripisuje epizodi koja podsea na otmicu Sabinjanki. Prema ovom predanju, nemaka jedinica koja se borila uz rimske legije u Palestini, izabrala je iz mnotva jevrejskih zarobljenika" najlepe ene, dovela ih u svoje logore na obalama Rajne i Majne i primorala ih da slue zadovoljenju njihovih elja. Decu koja cy y ovim vezama raana, majke su odgajale u jevrejskoj veri, dok se njihovi oevi oko toga nisu uzbuivali. Kae se da su ta deca osnivai prvih jevrejskih zajednica izmeu Vormsa i Majnca."21 183

U Istonoj Evropi silovanje je bilo jo uobiajenije. Da ponovo citiramo Fiberga:

Takva nasilna infuzija nejevrejske krvi u ile iastve Izraelove, bila je posebno esta u slovenskim zemljama. Jedan od omiljenih metoda kojim su Kozaci iznuivali novac od Jevreja, blio je odvoenje velikog broja zarobljenika, jer su dobro znali da e ih Jevreji otkupiti. Samo se po sebi razume da su ova poludivl>a plemena silovala svoje zarobljenice. U stvari, 'Behe etiri zemlje' na svom saotanku u zimu 1650, moralo je da se pobrine o sirotim enama i njihovoj deci roenoj sa Kozacima tokom zarobljenitva, kako bi na taj nain vratilo red u porodini i drutveni ivot Jevreja. Slina nasilja... ponovo su poinjena nad jevrejskim enama u Rusiji tokom pogroma 1903-1905."22

4 Pa ipak, vratimo se paradoksu - mnogi, koji nisu ni rasisti ni antisemiti, ubeeni su da Jevrejina mogu prepoznati na prvi pogled. Kako je to mogue ako su Jevreji hibridna smea kako tvrde istorija i antropologija? Mislim da je na to pitanje delimino odgovorio Ernest Renan 1883: II n'y a pas un type juif, il y a des types juifs. (He postoji jedan jevrejski tip, postoje jevrejski tipo-vi.)23 Tip Jevrejina koji moe da se prepozna na prvi pogled" jedan je od mnogih. Ali samo mali deo od 14 mi-liona Jevreja pripada ba tom tipu, a oni koji izgleda-ju kao da tom tipu pripadaju, nisu ba uvek Jevreji. Jed-no od najizraajnijih obeleja - bukvalno i metafo-riki koje navodno karakterie taj poseban tip, jeste nos, opisan na razne naine kao semitski, kukast, povi-jen ili nalik orlovskom kljunu (bee d'aigle). Iznenaujue, ali od 1.836 Jevreja u Njujorku, Fiberg je utvrdio da je samo 14%, tj. svaki sedmi, imao kukast nos, dok je 57% imalo prav nos, 20% prast, a 6,5% pljosnat i irok."24 Drugi antropolozi doli su do slinmh rezultata u pogledu semitskih noseva u Poljskoj i Ukrajini.1' ta184

vie, meu pravim Semitima, kao to su istokrvni Beduini, kao da se takav oblik nosa t javlja uopte,i Sa druge strane, veoma se esto sree meu raznim kavkaskim plemenima i u Maloj Aziji. Kod starosedelakih rasa u ovoj oblasti, kao to su Jermeni, Gruzijci, Oseti, Lesgijani, Aisori ili Sirijci, orlovski nos je pravilo. Kod naroda koji ive u mediteranskim zemljama Evrope, kao to su Grci, Italijani, Francuzi, panci i Portugalci, orlovski nos se, takoe, ee sree nego meu Jevrejima iz Istone Evrope... Severnoameriki Indijanci, takoe, esto imaju 'jevrejske' noseve."27 Znai - sam nos nije ba najsigurniji znak prepoznavanja. ini se da samo manji deo, jedna posebna vrsta Jevreja, ima povijen nos, ali imaju ga i mnoge druge etnike grupe. Pa ipak, intuicija nam govori da antropoloke statistike na neki nain gree. Bedoi i Dejkobs predloili su mudro reenje ove zagonetke tvrdei da jevrejski nos" ne mora da bude stvarno ispupen iz profila, a ipak moe da stvori utisak kukastog" zbog posebne povijenosti strana" izvijenosti nozdrva.

Sl. 1

Sl. 2

Sl. 3

Kako bi dokazao svoje gledite po kom u stvari nozdrve stvaraju utisak orlovskog nosa, Dejkobs svoje itaoce poziva da broj 6 napiu sa dugim gornjim delom (slika 1). Kada se ukloni zavijutak, kao na slici 2, jevrejski izgled uglavnom se gubi. Nestaje potpuno kada se donja linija povue vodoravno, kao na slici 3." Navodei Dejkobsa, Ripli komentarie: Vidite li prome185

nu? Jevrejin se, bez sumnje, pretvorio u Rimljanina. ta smo dokazali? Da fenomen kao to je jevrejski nos zaista postoji iako je drukije strukture nego u naoj prvoj pretpostavci (kriterijum ispupenosti)."28 Ali, postoji li? Slika broj 1 mogla bi da predstavlja i nos Italijana, Grka, panca, Jermenina ili ak Indijanca, ukljuujui i nozdrve. Da je to jevrejski, a ne jermenski ili indijanski nos, zakljuujemo na prvi pogled iz konteksta drugih obeleja, ukljuujui izraz, dranje, odeu. To nije postupak logine analize, ve pre u prirodi Getalt percepcije - poimanje konfiguracije kao celine. Slina razmatranja odnose se na svako od obeleja lica koja se smatraju tipino jevrejskim: ulne usne; tamna, talasasta, kovrdava kosa; melanholine, lukave, buljave ili sitne mongolske oi itd. Odvojeno posmatrane, ove su karakteristike zajednike mnogim narodima. Spojene, poput fotorobota, sjedinjuju se u prototip, da ponovimo, jednog posebnog tipa Jevrejina, istonoevropskog porekla, tipa koji nam je poznat. Ali na fotorobot ne odgovara drugim tipovima Jevreja, kao to su Sefardi (ukljuujui njihove poengleene potomke u Britaniji), ni slovenskom tipu iz Centralne Evrope, ni plavokosom tevtonskom sitnookom mongolskom ili kovrdavom negroidnom tipu Jevrejina. He moemo biti sigurni ak ni da emo prepoznati taj uski prototip. Zbirka portreta koju je objavio Fiberg ili ona Riplijeva, moe se koristiti za igru verovali ili ne" - ako prekrijete opis slike u kom se kae da li je osoba o kojoj je re Jevrejin ili ne. Istu igru moete da igrate i na terasi ma kog kafea na obali Mediterana. Zagonetka e, naravno, ostati nereena zato to subjekat svog eksperimenta neete moi da upitate koje je vere. Ali ako igru igrate u drutvu, biete zapanjeni koliko je neslaganje posmatraa. Sugestivnost je takoe vana - Da li ste znali da je Harold Jevrejin?" He, ali sad kad ste to pomenuli, naravno da primeujem." Da li ste znali da (ovaj ili onaj) lan kraljevske porodice ima u sebi jevrejske krvi?" He, ali sad kad ste spomenuli"... U Hainsonovoj knjizi Pace 186

oveansva nalaze se slike tri geje sa sledeim opisom: Japanka sa jevrejskom srizioiomijom. Kad proitate taj opis pomislite: Pa naravno, kako je moglo da mi promakne?" I ako ovu igru igrate neko vreme, jevrejske ili hazarske crte poinjete da viate svuda.

Izuzetna tekoa da se nasledne osobine odvoje od onih oblikovanih socijalnim poreklom i drugim faktorima okruenja dodatni je vor zabune. Sa ovim problemom suoili smo se kada smo govorili o rastu, kao i o tobonjem rasnom kriterijumu. Ali uticaj socijalnih faktora na fizionomiju, ponaanje, govor, gestikulaciju i odeu deluje pri sastavljanju fotorobota Jevreja najsuptilnije i sloenije naine. Odea (i frizura) najoigledniji je od ovih faktora. Stavite bilo kome spiralne uvojke, okruglu kapicu, crni eir irokog oboda i dugi, crni kaftan i odmah ete prepoznati tip ortodoksnog Jevrejina. Bez obzira na njegove nozdrve, izgledae jevrejski. Ima i drugih, manje drastinih pokazatelja meu modnim sklonostima izvesnih tipova Jevreja u izvesnim drutvenim klasama, kombinovanih sa naglaavanjima i manirima u govoru, gestikulacijom i ponaanjem u drutvu. Moda e biti dobro da za trenutak Jevreje ostavimo po strani i da ujemo jednog francuskog pisca koji opisuje kako njegovi zemljaci na prvi pogled prepoznaju Engleza. Miel Leiri, osim toga to je istaknuti pisac, direktor je istraivanja u
Centre National de la Recherche Scientifique i lan osoblja Musie de GNotte: Alsurdno je govoriti o 'engleskoj rasi' ili ak Engleze smatrati 'nordijskom' rasom. Zapravo, nstorija un da su, kao i svi evropski narodi, Bnglszi postaln ono to su neprekidnim loprinosom raziph iaroda. Englsska je keltska zsml,a, koju su u uzastom talasima dslimino liaccjbaBaJiH Saksonci, Daici n Normaii nz Francuske, a y man.sm broju i narodi rimskog iorskla, od vrsmena Julija Cszara paovamo. tavps, ako js mogus prs187

poznati Engleza no nainu odevanja ili ak po po naanju, nemogue je rei da je on Englez samo na osnovu njegovog fizikog izgleda. Meu Englezima, kao i meu drugim Evropljanima, ima i plavokosih i tamnokooih, visokih i niskih, dolikokefalnih i brahikefalnih. Moe se tvrditi da je Engleza mogue odmah prepoznati po spoljanjim karakteristikama koje mu daju poseban izgled: uzdran u ponaanju (ni nalik na izraajno gestikuliranje junjaka), hodu i izrazu lica, kojim odraava ono to se obino podrazumeva pod prilino neodreenim terminom 'flegma'. Meutim, onaj ko to tvrdi ima izgleda esto pogrei, jer nipoto nemaju ovi Englezi ove karakteristike, pa ak i ako se one mogu pripioati 'tipinom Englezu', jo uvek stoji injenica da samo te, spoljanje karakteristike, nisu 'fizike' u pravom smislu rei. Dranje tela, pokreti i izraz lica spadaju u ponaanje, a poto te obiaje odreuje socijalna pozadina subjekta, oni su kulturni, a ne 'prirodni'. tavie, iako se slobodno mogu olisati kao 'karakterne crte', nisu tipine za celu nadiju, ve za odreenu grupu unutar nje, pa se ne mogu ukljuiti u obeleja koja odlikuju rasu."

Meutim, kada Leiri kae da izraz lica nije fizika" ve karakteristika koja spada u ponaanje" zaborav'lja, ini se, injenicu da ponaanje moe izmeniti karakteristike pojedinaca i tako ostaviti svoj peat na njihov fiziki" izgled. Treba samo zamisliti izvesne crte tipine za fizionomije ostarelih glumaca diletanata, popova koji ive u celibatu, profesionalnih vojnika, osuenika na izdravanju duge kazne, mornara, farmera i dr. Njihov nain ivota ne utie samo na njihov izraz lica ve i na njihove fizike osobine, stvarajui tako lani utisak da su te crte naslednog ili rasnog" porekla.* Mogu da dodam jedno lino opaanje. esto sam prilikom svojih poseta Sjedinjenim Dravama sretao prijaEmerson je u svom eseju Engleske crte" napisao: Svaka verska sekta ima svoju fizionomiju. Metodisti imaju jedno lics, kveksri drut-o, kaluerice tree. Jedan Englez odmah e prepoznati stranca no njegovim manirima. Zanati i profesije urezuju vlastite crte na licima i stasu."

188

telje iz mladosti koji su iz Srednje Evrope emigrirali pre Drugog svetskog rata i koje nisam video nekih trideset ili etrdeset godina. Svaki sam put bio iznenaen kada bih utvrdio da oni ne samo to se oblae, govore, jedu i ponaaju kao Amerikanci ve su poprimili i ameriku fizionomiju. Nisam u stanju da opiem tu promenu, izuzev da ona ima veze sa irenjem vilica i izvesnim izrazom u oima i oko njih. (Jedan prijatelj antropolog to pripisuje poveanom korienju viline muskulature pri amerikom izgovoru, a promenu izgleda trci za drutvenim poloajem i prestiom, to kao rezultat ima poveanu sklonost iru na dvanaestopalanom crevu.) Obradovao sam se otkrivi da ovo nije samo plod moje mate, jer je Fiberg 1910. nainio slinu primedbu: ... Izgled se menja veoma lako kao rezultat promene drutvenog okruenja... Primetio sam tako brzu promenu kod doseljenika u Sjedinjene Drave... Nova fizionomija najbolje se primeuje kada se neki od ovih doseljenika vrati u svoj zaviaj... Ova injenica prua odlian dokaz da socijalni elementi u kojima se ovek kree duboko utiu na fizika svojstva."30 Asimilacijom doseljenika raznih rasa, u ovom poslovinom kotlu pretapanja nastaje amerika fizionomija: manje-vie standardni fenotip koji izranja iz velike raznolikosti genotipova. Ovaj proces kao da u izvesnoj meri utie ak i na istokrvnog Kineza i Japanca u SAD. U svakom sluaju, Amerikanac se moe prepoznati na prvi pogled", bez obzira na odeu ili govor i bez obzira na njegove italijanske, poljske ili nemake pretke.

Nad svakom raspravom o biolokom i socijalnom nasleu Jevreja, lebdi senka geta. Jevreji iz Evrope i Amerike, pa ak i oni iz Severne Afrike, deca su geta u petom ili estom kolenu. Bez obzira na njihovo geografsko poreklo, unutar zidova geta svuda su nveli u 189

manje-vie istom miljeu, izloeni nekoliko stolea istim oblikujuim ili deformiuim uticajima. Sa genetike take gledita, moemo da razlikujemo tri takva glavna uticaja: ukrtanje bliskih srodnika, genetsko odstupanje i selekciju. Ukrtanje bliskih srodnika moda je u nekom drugom periodu u rasnoj istoriji Jevreja odigralo podjednako znaajnu ulogu kao i njegova suprotnost - ukrtanje raznih vrsta. Od biblijskih vremena pa do doba nametnute segregacije i ponovo, u savremenim danima, meanje rasa bilo je preovlaujua pojava. U meuvremenu, period od tri do pet stolea (zavisno od zemlje) bio je obeleen izolacijom i meanjem bliskih srodnika: u uem smislu, sklapanjem brakova izmeu krvnih srodnika i, u irem smislu, endogamijom unutar malih, izdvojenih grupa. Meanje bliskih srodnika nosi opasnost od spajanja tetnih recesivnih gena i mogunost da dou do izraaja. Velika uestalost kongenitalnog idiotizma meu Jevrejima poznata je ve dugo vremena31 i bila je, po svoj prilici, rezultat dugotrajnog meanja bliskih srodnika, i nije, kao to tvrde neki antropolozi, semitska rasna osobenost. Mentalne i fizike malformacije upadljivo su este u udaljenim alpskim selima, gde veina nadgrobnih spomenika u crkvenim dvoritima nosi svega pet-est prezimena. Meu njima nema ni Koena ni Levija. Ali, ukrtanjem bliskih srodnika mogu se, povoljnom kombinacijom gena, proizvesti trkai konji-pobednici. Moda je to podjednako doprinelo broju kretena, ali i genija meu decom geta. To podsea na izreku Haima Vajcmana: Jevreji su kao i drugi ljudi, samo vie." Ali na ovom planu, genetika moe da prui samo oskudne informacije. Drugi proces, pod ijim su moda, dubokim uticajrm bili ljudi u getu jeste genetsko odstupanje (poznatije kao efekat Sjuala Rajta). Odnosi se na gubitak naslednih osobina u malim, izolovanim populacijama, bilo zato to niko od osnivaa zajednice nije imao odgovarajue gene ili zato to ona nekolicina koja ih je posedovala nije uspela da ih prenese na sledeu generaciju. 190

Genetsko odstupanje na taj nain moe znatno transformisati nasledne karakteristike u malim zajednicama. Selektivni pritisci koji su delovali unutar zidina geta bili su, verovatno, intenziteta kakav se u istoriji retko sree. U prvom redu, otkad je Jevrejima uskraeno pravo da se bave zemljoradnjom, sasvim su se urbanizovali i koncentrisali u gradove ili tetle koji su postajali sve prenaseljeniji. Kao rezultat toga, da navedemo apiroa: Harajue epidemije, koje su zbrisale srednjovekovne gradove i naselja bile su selektivnije prema jevrejskim populacijama nego prema bilo kojim drugim inei ih sve otpornijim kako je vreme odmicalo... pa njihovi dananji potomci predstavljaju one koji su opstali nakon rigoroznog i specifinog procesa selekcije."32 Ovo, smatra on, moe objasniti to to je tuberkuloza retka meu Jevrejima i njihovu relativnu dugovenost (obilno ilustrovano statistikim podacima koje je prikupio Fiberg). Neprijateljski pritisci, kojima je bio okruen geto, ili su od hladnog prezira i povremenog nasilja do organizovanih pogroma Nekoliko vekova ivljenja u ovakvim uslovima povoljno je uticalo na opstanak najokretnijih, najprilagodljivijih i mentalno najelastinijih - ukratko: na geto tip. Da li se psiholoke karakteristike zasnivaju na naslednim sklonostima na koje deluje selektivni proces ili se prenose drutvenim nasleem izraenim uslovima u detinjstvu, pitanje je o kojem antropolozi jo uvek ivo raspravljaju. He znamo ak ni koliko se visok koeficijent inteligencije moe pripisati nasleu, a koliko miljeu. Uzmite, na primer, nekada poslovinu apstinenciju Jevreja koju su neki strunjaci za pitanja alkoholizma smatrali ak rasnim obelejem.33 Ali i ona se, takoe, moe tumaiti kao jo jedno naslee geta, nesvesna posledica vekovnog ivljenja pod nesigurnim uslovima, gde je svako poputanje budnosti bilo opasno - Jevrejin, sa utom zvezdom na leima, morao je da bude paljiv i trezan dok je sa podsmeljivim prezirom posmatrao lakrdije pijanog gbja". Odvratnost prema alkoholu i drugim oblicima razuzdanosti generacijama su roditelji prenosili na 191

decu - dok uspomene na geto nisu izbledele i sa postepenom asimilacijom, naroito u anglosaksonskim zemljama, uzimanje alkohola se postepeno poveavalo. Tako je apstinencija, kao i tolike druge jevrejske karakteristike, postala najzad pitanje socijalnog, a ne biolokog naslea. Na kraju, jo je jedan evolutivni proces - polna selekcija - moda doprineo stvaranju obeleja koja se smatraju tipino jevrejskim. Ripli je TO no svoj prilici prvi nagovestio (njegov kurziv): Jevrejin u osnovi ima meovito rasno poreklo. On je, sa druge strane, zakoniti naslednik judaizma, to je stvar izbora... To je uticalo na svaki detalj njihovog ivota. Zato ne, takoe, i na njihov ideal fizike lepote? Zato ne bi uticalo na njihove polne sklonosti i odreivalo njihov izbor u braku? Posledice svega toga, tako se naglaavaju nasleivanjem."3'1 Ripli se nije uputao u ideal fizike lepote" geta. Ali Fiberg jeste, i doao je do zanimljivog zakljuka: Za strogo ortodoksnog Jevrejina iz Istone Evrope, Ezav je snana, miiava osoba Ideal sina Jakovljevog tokom vekova i do sredine devetnaestog veka, bio je 'nean, svileni mladi'.35 Bio je to slabuan, anemian, vitak mladi ovek zamiljenog izraza, sam razum, bez imalo snage. Ali, nastavlja on, u Zapadnoj Evropi i Americi sada je jaka suprotna tendencija Mnogi Jevreji ponose se time to ne izgledaju kao Jevreji. Prema tome, treba priznati da e takozvani 'jevrejski izgled' teko imati blistavu budunost."36 Ponajmanje, moemo da dodamo, meu mladim Izraelcima.

Kratak pregled
U prvom delu ove knjige pokuao sam da sledim trag istorije Hazarske carevine, na osnovu oskudnih postojeih izvora. U drugom delu, od V do VII poglavlja, prikupio sam istorijske podatke koji ukazuju na to da je veina 192

Istonih Jevreja, pa otud i svih Jevreja sveta, hazarskoturskog, a ne semitskog porekla. U poslednjem poglavlju pokuao sam da pokaem da se antropoloki podaci podudaraju sa istorijom u tome to odbacuju opte uverenje da jevrejska rasa vodi poreklo od biblijskog plemena. Sa antropoloke take gledita, dve grupe injenica to osporavaju: irokaraznolikost Jevreja u pogledu fizikih karakteristika i njihova slinost sa nejevrejskim stanovnitvom meu kojim ive. I prvo i drugo odraava se u statistikim podacima o stasu, indeksu lobanje, krvnim grupama, boji oiju, kose i dr. Ako se bilo koji od ovih antropolkih kriterijuma uzme kao pokazatelj, ukazae na veu slinost Jevreja i njihovih nejevrejskih domaina, nego izmeu Jevreja koji ive u razliitim zemljama. Da bismo rezimirali situaciju, predloio sam formule: Na - Ja < Ja - LJ i Na - Nb = Ja - Jb Oigledno bioloko objanjenje oba fenomena jeste meanje vrsta koje je poprimalo razliite oblike u raznim istorijskim situacijama: brakovi pripadnika razliitih rasa, veliki broj preobraenja, silovanje kao stalna (ozakonjena i tolerisana) propratna pojava ratova i pogroma. Verovanje da, bez obzira na statistike podatke, postoji prepoznatljiv jevrejski tip, zasniva se umnogome, ali ne i potpuno, na raznim pogrenim shvatanjima Ono zanemaruje injenicu da karakteristike smatrane tipino jevrejskim u poreenju sa nordijskim narodom, prestaju da to budu u mediteranskom okruenju, i zapostavlja uticaj socijalne sredine na fiziki izgled i dranje - mea bioloko i socijalno naslee. Ipak, postoje neke nasledne crte koje karakteriu izvestan tip savremenog Jevrejina. U svetlu savremene populacione genetike, one se u prilinoj meri mogu pripisati procesu koji je nekoliko vekova delovao u uslovima segregacije geta: ukrtanje bliskih srodnika, genetsko odstupanje, selektivni pritisak. Ovaj poslednji, delovao je na nekoliko naina: prirodnom selekcijom (tj. epidemijama), polnom selekcijom i, to je sumnjivije, selekcijom karakternih osobina pogodnih za opstanak unutar zidina geta. 193

Osim ovih, socijalno naslee je, uslovljavanjem u detinjstvu, delovalo kao moan oblikujui i deformiui faktor. Svaki od ovih procesa doprineo je nastanku geto THUS. U postgeto periodu, on se postepeno razvodnjava. to se tie genetskog sastava i fizikog izgleda ljudi iz perioda pre geta, nije nam poznato gotovo nita. Prema gleditu iznetom u ovoj knjizi, ta originalna vrsta" bila je uglavnom turska, pomeana u neznatnoj meri sa drevnim palestinskim i drugim elementima. Takoe je nemogue rei koja je od takozvanih tipinih karakteristika, kao to je jevrejski nos", proizvod polne selekcije u getu ili izraz posebno upornog" plemenskog gena. S obzirom na to da su izraene nozdrve" este meu kavkaskim narodima, a retke meu semitskim beduinima, imamo jo jedan pokazatel. dominantne uloge koju je trinaesto pleme" odigralo u biolokoj istoriji Jevreja.

194

DODACI

Beleka o nainu pisanja Beleka o izvorima Hazarska prepiska"

i P

IV Neke implikacije - Izrael i dijaspora

Dodatak I BELEKA O NAINU PISANJA

Ortografija u ovoj knjizi dosledno je nedosledna Dosledna utoliko to sam, navodei druge autore, uvek zadravao njihov nain pisanja linih imena (a ta drugo i moe da se uradi?). Otuda oigledna nedoslednost - ista osoba, grad ili pleme esto se u raznim pasusima piu na razne naine: Kazar, Hazar, azar, ozar, ozr i dr., ali isto tako Ibn Fadlan i ibn-Fadlan, Al Masudi i al-Masudi. to se mog vlastitog teksta tie, usvojio sam onaj poseban nain pisanja, koji mi se inio najrazumljivijim za itaoce engleskog govornog podruja iji ivotni poziv nije orjentalistika. T. E. Lorens bio je briljantan orjentalista, ali je y nainu pisanja bio bezobziran koliko i u pljakanju turskih garnizona. Njegov brat, A. B. Lorens, dao je sledee objanjenje u predgovoru knjige Sedam stubove mudrosti": Nain pisanja arapskih imena umnogome oe razlikuje od izdanja do izdanja i ja tu nita nisam menjao. Treba objasniti da u arapskom priznaju oamo tri samoglasnika i da za neke od suglasnika u engleskom jeziku ne postoje ekvivalenti. Poslednjih godina meu orjentalistima se ustalila praksa da uovoje jedan od raznih siotema konvencionalnih znakova za slova i obeleavanje samoglasnika arapskog pioma, pa tako tranokribuju Mohamed kao Muhamad, mujezin kao muedhin i Koran kao Kuran. Ovaj metod je koristan za one koji znaju ta to ziai, ali ova ss knjiga dri otaromodnog pisanja, fonetski najblisg spakodnevnom nainu pisanja engleskog jezika."
197

Sledi spisak izdavaevih pitanja u vezi sa nainom pisanja i odgovori T. E. Lorensa, na primer: fluUiaihe: Ha 20. probnom ogisku Nuri, Emir od Ruvale, pripada glavnoj porodici Ruala". Na 23. otisku konj Ruala" i na 38. otisku - ubili su jednog Ruelija". Na svim daljim otiscima Ruala". Odgovor: Trebalo je da koristim i Ruvala i Ruala. Pitanje: Na 47. probnom otisku - Jedha (kamila) postaje Jedhah na 68. otisku. Odgovor: Bila je to sjajna ivotinja. Pitanl: erif Abd el Majin sa 68. otiska postaje el Main, el Majein, el Muein, el Majin i el Mujein. Odgovor: Bistar momak. To je zaista genijalno. To cy tekoe u transkribovanju savremenog arapskog jezika, ali zbrka postaje jo gora kada se orjentalisti okrenu srenjovekovnim tekstovima koji nameu dodatne probleme usled toga to su ih osakatili nepaljivi prepisivai. Prvi prevod Ebn Haukala" (ili ibn-Havkala) na engleski, objavio je 1800. ser Vilijem Ousli, vitez i doktor prava.' U uvodu ser Vilijema, eminentnog orjentaliste, moemo proitati dirljivi cri de coeur. Ha tekoe proistekle iz nepravilnog spajanja slova, zamenjivanja jedne rei drugom ili zbog potpunog isputanja dijakritikih taaka u nekim redovima, neu se aliti, jer su mi navika i stalna budnost omoguili da ih savladam kada cy y pitanju opti opisi ili reenice uobiajene konstrukcije. Ali kod imena osoba ili meota za koja nikada ranije niote ni uli niti ih videli - kada kontekst ne moe da vam pomogne pri deifrovanju i kada su dijakritike take izostavljene, moemo samo da nagaamo ili da ih poredimo sa nekim boljim rukopisima... Bez obzira na ovo to sam upravo rskao i premda js veina uenih pisaca o hebrejskoj, arapokoj i iersijskoj knjievnosti ve dala primedbe na iotu tsmu, moda js potrebno pokazati na posebpom primsru koliki je uticaj
Ibn Havkal je tu knjigu napisao na arapskom, ali js Osli preveo njenu persijsku verziju.

198

tih

dijakritikih taaka koje prepisivai esto isputaju. Jedan e primer biti dovoljan: zamislimo da su tri slova, koja ine naziv Tibet, liena svojih dijakritikih taaka. Prvi znak pretvara se u N kada se iznad njega stavi jedna taka. Kada oe stave dve take postaje T, ali TH ili S kada se stavi tri take. Ako se jedna taka stavi ispod njega postaje B, dve take J, a tri take P. Na slian nain moe se promeniti i drugi znak, kao i trei, i tako, u zavisnosti od taaka koje im se dodaju mogu biti B, P, T i TH ili S"

' Original opog navoda potkrspl.en je slopima iz psrsnjskog pisa koja sam izostapio iz obzira prsma izdppaima.

199

Dodatak II BELEKA O IZVORIMA

(A) DREVNI IZVORI Nae poznavanje istorije Hazara uglavnom potie iz arapskih, vizantijskih, ruskih i hebrejskih izvora, uz potkrepljujua svedoanstva persijskog, sirijskog, jermenskog, gruzijskog i turskog porekla Zadrau se samo na nekim vanijim izvorima.
1. Araiski izvori Rani arapski istoriari razlikuju se od svih ostalih po jedinstvenom obliku svojih sastava. Svaki dogaaj prepriava se reima oevidaca ili savremenika, prenosi krajnjem pripovedau putem lanca posrednih iz vetaa od kojih svaki predaje originalni izvetaj sledeem u nizu. esto se ioti dogaaj iznosi u dva ili vie razliitih oblika, jer je otigao preko razliitih lanaca izvetaa. Takoe, esto se dogaa da jedan vaan detalj bude isprian na nekoliko naina, na osnovu raznih kazivanja koja su do krajnjeg pripovedaa stigla putem raznih predanja... Jo uvek vai princip da ono to je jednom dobro ispriano ne treba prepriavati drugim reima. Pisac se, prema tome, to je mogue vie dri izvornih rei, tako onaj ko ak i znatno kasnije pie esto ponavlja iste rei koje je upotrebio i prvi pripoveda..." Ovako dva klasina autoriteta u toj oblasti, X . A. P . Gib i M. J. de Goeje , u zajednikom lanku o arapskoj istorigorafiji, u ranijim izdanjima Encyclopaedia Brita 200

i d e a * o bja njavaju liko im muke zadaje tragalje za ori palnim izvorom ( e s g o iz g u blj eni m ) kroz uzas top ne verznje kasnnjph isgoriara , komiilatora i ntagijatora . Veoma je esgo nemogue odrediti datum nekog dogaaja ili pisati stanje u odreenoj zemlji : ta neodreenost u datiraku mdake oe irotezati i na ceo vek ako u pasusima u ojima je autorovo kazivanje u sadanjem vremenu nema j a s n e n az n a ke o to m e da l i j e citir an nei izvor iz da lee rvdsga . Dodajmo ovome tekoe u idengifiko tnju osoba , lemeka i mesta usled zabune oko naina pi sana i hirova prepisivaa , pa kao rezultat d Lijamo slagalinu vojoj nedostaje pola sastgavnih delova , a i oni voji su tu , hao da su ubaeni iz neke druge , pa oe razaz naju saJ najgrubzlje crte sike . Gni arasi izvetaji o Hazariji , najee na voeni na ivd stranipama , otiu od Ibn Fadlana , al Istahrija , Ibn Havkaln i a -Masudija Ali samo se ne vlicina & nazvti osnovim" izvorima oput Ibn Faadaana , koji govori ia snovu nelosrednog isku sg va . I bn Hazzkalov o kazmvanje , va prim er , kano o ko 917, zasniva s& gotovv u potunosga na Istahrijevom ko j e j e pisano oho 9 3 2 , a vo oe , olet , kako se pretpostavlja , temelji na izgubljenom deu geografa el -Blhija , koji je isao OEO 9 2 1. O ivotima ovih ueiaa i o kvalitetu ljihovog obrazvvaia , zeami veoma mao . Ibn Fadlan , diplomata i nronidljivi p <os.tra % najviie se istie. Ipa, rqxa tei laavd iriovedaa u deseizm veku , primeujemo po stepene faze u razvoju mlade nauke , istornografnje . El Balhi , irvi u nizu , oznaava ioeta klasine kole arapshe garafije , ^ 0 ! 8 naglasak stavlja na mape , dok su ogioi drugorazrednog zeaaja . Istahri ini vidan na redak imeriv ! naglisak sa mape na tekst . ; (O njego vom ivotu ie zna oe nita , a ono to je osta .po od nje govih sisa , oigledno je samo sinopsns jednog velnkog dela . ) Sa Ibn Ha 1 vkalom ( mme znamo samo da je bio pu tujui trgovac u mismonar ) postignut je odluujun na predcak tekst nije viiie samo komentar mala (vao kod Bahija i , deltmino , d Istahrija ) ve - posgaje kaziva samo po sebi. 20)1

Najzad, sa Jakutom (1179-1229), dva veka kasnije, poinje doba kompilatora i enciklopedista. O njemu znamo bar to da je roen u Grkoj i da je kao deak, na pijaci robova u Bagdadu, prodat trgovcu koji je prema njemu bio milostiv i u ijoj je slubi bio neka vrsta trgovakog putnika. Poto je osloboen, postao je putujui prodavac knjiga i najzad se naselio u Mosulu, gde je pisao svoju veliku enciklopediju geografije i istorije. Ovo znaajno delo ukljuuje i Istahrijeva i Ibn Fadlanova kazivanja o Hazarima. Ali, avaj, Jakut grekom Istahrijevo pripovedanje pripisuje Ibn Fadlanu. Kako se dve pripovesti razilaze u vanim pitanjima, to to ih pripisuju istom autoru uzrok je raznih besmislenosti koje Ibn Fadlana na neki nain diskredituju u oima savremenih istoriara. Ali, dogaaji kreu drugim smerom kada je u drevnom rukopisu iz Mehede, Persija, otkriven celovit tekst Ibn Fadlanovog izvetaja To otkrie, koje je izazvalo senzaciju meu orijentalistima, uinio je 1923. dr Zeki Validi Togan (o kome e biti rei kasnije). Ono je ne samo potvrdilo autentinost onih delova Ibn Fadlanovog izvetaja o Hazarima koje je naveo Jakut nego je sadralo i pasuse koje je Jakut izostavio i koji su, prema tome, ranije bili nepoznati. tavie, posle zbrke koju je Jakut nainio, Ibn Fadlan, Istahri i Ibn Havkal priznati su kao nezavisni izvori koji su se meusobno potvrivali. Ta ista potkrepljujua vrednost moe se pripisati i izvetajima Ibn Ruste, al-Bekrija ili Gardezija koje sam retko navodio ba zbog toga to su u sutini slini glavnim izvorima. Drugi, oigledno nezavisan izvor, bio je al-Masudi (umro je oko 956), poznat kao Arapski Herodot". Bio je neumoran putnik, neutaivo radoznao, ali savremeni arapski istoriari prilino su pristrasni kada je o njemu re. Tako, Enciklopedija Islama" kae da su njegova putovanja bila podstaknuta snanom eljom za znanjem. Ali ono je bilo povrno. Nikada nije ulazio u originalne izvore, ve se zadravao na povrnim ispntivanjima i nekritino prihvatao bajke n legende..."
202

Ali isto se moe rei i za druge srednjovekovne hrianske ili arapske istoriografe. 2. Vizanijski izvori Meu vizantijskim izvorima, svakako je najvredniji De Administrando Imperio, Konstantina VII Porfirogeneta, oko 950. Ovaj izvor vaan je ne samo zbog informacija koje sadri o samim Hazarima (a naroito o njihovom odnosu sa Maarima) ve i zbog podataka o Rusima i narodima iz severnih stepa. Konstantin (904-59), uenjak-car, bio je fascinantna linost, pa nije nikakvo udo to je Arnold Tojnbi priznao da mu je on prirastao za srce"2 - ljubav koja je otpoela jo u njegovim studentskim danima. Konaan rezultat bilo je Tojnbijevo monumentalno delo Konstantin Porfirogenet i njegov svet, objavljeno 1973, kada su autoru bile osamdeset etiri godine. Kao to se vidi iz naslova, naglasak je na Konstantinovoj linosti i delu koliko i na stanju u svetu u kojem je - kao i Hazari - iveo. Pa ipak, iako se divio Konstantinu, Tojnbi nije predvideo da je car bio nedovoljno spreman za naunika: Podaci koji su sakupljeni u De Administrando Imperio notiu iz raznih vremena i iz raznih izvora pa je kao rezultat nastala knjiga u kojoj autor nije svrstao i sredio materijal - skup spisa samo povrno sastavljenih."3 A kasnije: ,fle Administrando Imperio i De Caeromoniis, y stanju u kojem ih je Konstantin zavetao potomstvu, mnogim e itaocima izgledati kao alosna zbrka."4 (Sam Konstantin bio je ubeen da je De Caeromoniis tehniko remek delo" i spomenik pravom obrazovanju i radu iz ljubavi".)5 Slinu kritiku ranije su nzrekli Bari" i Mekartni, pokuavajui da razvrstaju Konstantinove protivrene izjave o seobama Maara: ... Dobro e biti da se prisetimo sastava De Administrando Imperio - niza esto ponavljanih beleaka iz najrazliitijih izvora koje protivree jedna drugoj, a castavljene su na najgrublji nain."7
203

Ali moramo voditi rauna o tome da sa vodom iz korita ne izbacimo i bebu - emu su ueni kritiari ponekad skloni. Konstantin je uivao retku povlasticu da, kao nijedan drugi istoriar, istrauje carske arhive i da iz prve ruke prima izvetaje svojih slubenika i poslanika koji su se vraali sa dalekih misija. Kada se koristi paljivo, zajedno sa drugim izvorima, De Administrando Imperio baca dragocenu svetlost na taj mrani period.
5. Ruski izvori

Izuzev ma (kao vor pisan koju su

hronika,

Nestor ili Knjiga anala. To je kompilacija, koja je u prvoj polovini dvanaestog veka nastala od srednjih verzija ranijih hronika koje potiu s poetka jedanaestog veka, ali obuhvata i ranija predanja i podatke. Moda zbog toga, kako kae Vernadski,8 sadri odlomke izvornih podataka ak iz perioda od sedmog do desetog veka", koji je tako bitan za istoriju Hazara. Glavni kompilator i urednik ovog dela bio je verovatno ueni monah Nestor (roen 1056) iz Kijevskog manastira, premda se strunjaci oko toga ne slau (otud Pseudo-Nestor"). Na stranu pitanje autorstva, jer Povest" je dragocen (mada ne i nepogreiv) vodi za period koji obuhvata. Naalost, prekida se 1112, ba na poetku misterioznog nestanka Hazara. Srednjovekovni hebrejski izvori o Hazariji bie obraeni u Dodatku . (B) MODERNA KNJIEVNOST Bilo bi drsko dopunjavati tumaenja uglednih savremenih istoriara citiranih na ovim stranicama, kao to
204

Stara

uomenog folklornog predanja, legendi i pesato je Slovo o polku Igorovu"), najraniji izna ruskom jeste Povest o prohujalim godinama razliiti autori razliito nazivali: Prva ru-ska
ruska hronika, Ruska hronika, Pseudo-

su Tojnbi, Bari, Vernadski, Baron, Makartni i dr. koji su pisali o istoriji Hazara. Sledee primedbe odnose se iskljuivo na one autore ije je pisanje od izuzetnog znaaja za ovo pitanje i poznati su samo posebno zainteresovanim licima Najistaknutiji su meu njima pokojni profesor Paul E. Kale i njegov nekadanji uenik, Daglas Morton Danlop, koji je u vreme kada je ovo pisano, bio profesor istorije Srednjeg Istoka na Univerzitetu Kolumbija. Paul Erik Kale (1875-1965) bio je jedan od vodeih evropskih orijentalista i poznavalaca Starog Zaveta. Rodio se u istonoj Pruskoj, zaredio se, postao luterantski svetenik i kao pastor proveo est godina u Kairu. Potom je predavao na raznim nemakim univerzitetima, a 1923. postao je direktor uvenog Seminara za orijentalistiku na Univerzitetu u Bonu, meunarodnog studijskog centra koji je privlaio orijentaliste iz celog sveta. Nema sumnje", pisao je Kale,' da su meunarodni karakter ovog Seminara, njegovo osoblje, njegovi studenti i posetioci, bili najbolja zatita protiv nacistikog uticaja i da su nam omoguili da nesmetano napredujemo u naem radu tokom gotovo est godina nacistikog reima u Nemakoj... Godinama sam bio jedini profesor u Nemakoj koji je za asistenta imao Jevrejina, poljskog rabina." Nije ni udo to je, uprkos besprekornom arijevskom poreklu, Kale na kraju, 1938, bio primora^n da emigrira. Doselio se u Oksford gde je stekao jo dva dodatna doktorata (iz filozofije i teologije). 1936. godine vratio se u svoj dragi Bon, gde je i umro, 1965. godine. Britanski muzej u svom katalogu ima dvadeset sedam njegovih naslova, meu kojima su Kairska Geniza i Studije o svicima sa Mrtvog mora. Jedan od Kaleovih studenata pre rata, u Bonu, bio je mladi orijentalista D. M. Danlop. Kale je bio veoma zainteresovan za istoriju Hazara. Kada je belgijski istoriar, profesor Anri Gerguar 1937. godine objavio lanak u kojem ispituje verodostoj205

nost Hazarske prepiske",10 Kale ga je ukorio: Ukazao sam Greguaru na niz taaka u kojima nije mogao da bude u pravu i imao sam priliku da o svim problemima raspravljam sa njim kada me je posetio u Bonu, decembra 1937. Odluili smo da objavimo veliko zajedniko delo, ali su politiki dogaaji onemoguili taj plan, pa sam svom bivem bonskom ueniku, D. M. Danlopu, predloio da se poduhvati tog posla. On je bio naunik koji je mogao da se slui i hebrejskim i arapskim izvorima, poznavao je mnoge druge jezike i posedovao je kritiko iskustvo neophodno za tako teak zadatak."11 Rezultat ove naunike transakcije bila je Danlopova Istorija jevrejskih Hazara koju je 1954. objavila Prinstonska univerzitetska tampa". Osim toga to je dragocen izvor o hazarskoj istoriji, ovo delo prua i nove dokaze o verodostojnosti Prepiske (vidi Dodatak ) koje je Kale u potpunosti prihvatio.12 Uzgred, profesor Danlop, roen 1909, sin je kotskog svetenika, a njegovi su hobiji, kako stoji u knjizi Ko je ko - peaenje i istorija kotske". Tako, dvojica glavnih apologeta hazarskog judaizma u nae doba, bili su dobri protestanti, svetenikog, nordijskog porekla. Drugi Kaleov uenik, sasvim drukijeg porekla, bio je Ahmed Zeki Validi Togan, koji je otkrio Mehedski rukopis o Ibn Fadlanovom putovanju po Hazariji. U znak priznanja ovoj zanimljivoj linosti, najbolje je da navedem deo iz Kaleovih memoara:13 ... Nekoliko veoma istaknutih orijentalista pripadalo je osoblju (bonskog) Seminara. Meu njima mogu da pomenem dr Zeki Validija, tienika Ser Orila tajna, Bakira koji je zavrio studije na Kazanskom univerzitetu i jo pre Prvog rata uestvovao u istraivakom radu Petersburke akademije. Tokom rata i potom, bio je aktivan kao voa bakirske armije (saveznik bol>svika) koju je umnogoms sam stvorio. Bio js lan Ruske Dums a izvesno vreme i lan Vea sstorice, meu kojima su bili Leljin, Staljin i Trocki. Kasnijs je doao u sukob sa boljevinima i pobegao je y Persiju. Kao izvrstan poznavalac turskog jezika (bakirski je jszik turskog porekla) 1924. godine postaje savetnik u Mipistarstpu za obrazo206

vanje Muotafe Kemala u Ankari, a posle toga profesor turskog na Istambulskom univerzitetu. Sedam godiia kasnije, kada su od njega, kao i od ostalih profesora u Istambulu, traili da pouava da sva svetska civilizacija potie od Turaka, povukao se i otiao u Be da kod profesora Dobsa izuava srednjovekovnu istoriju. Posle dve godine doktorirao je sa izvrsnom tezom o Ibn Fadlanovom putovanju Sevsrnim Bugarima, Turcima i Hazarima, iji je arapski tekst otkrio u jednom rukopisu u Mehedi. Kasnije sam ljegovu knjigu objavio u Abhandlungen fllr die Kunde des Morgenlandes. Iz Bea sam ga doveo u Bon za predavaa, a kasnije vanrednog profesora. On je bio pravi naunik, ovek irokog obrazovanja, uvek spre-man da ui, a saradnja sa njim bila je veoma plodna. Godi-ne 1938. vratio se u Tursku i ponovo postao profesor turskog na Istambulskom univerzitetu."

Jo jedna, ali na drugi nain, impresivna linost, bio je Hugo Fraiher fon Kuera (1847-1910), jedan od ranih zagovornika teorije o hazarskom poreklu Istonih Jevreja. Kao sinu dravnog slubenika na visokom poloaju, bila mu je namenjena diplomatska karijera i studirao je na Orijentalnoj akademiji u Beu, gde je postao strunjak za turski, arapski, persijski i druge istone jezike. Poto je bio atae u austrougarskoj ambasadi u Carigradu, 1882. postao je y Sarajevu namesnik za pokrajinu Bosnu i Hercegovinu koju je nedavno okupirala Austrougarska. Njegovo poznavanje orijentalnog naina ivota uinilo ga je veoma popularnim meu muslimanima u Bosni i doprinelo je (relativnom) smirivanju situacije u ovoj pokrajini. Dodeljena mu je titula Fraihera (barona), kao i mnoge druge poasti. Poto se 1909. penzionisao, posvetio je svoje vreme hobiju koji ga je privlaio celog ivota - prouavanju veza izmeu evropskih Jevreja i Hazara. Jo kao mladi uoio je razliku izmeu sefardskih i akenaskih Jevreja u Turskoj i na Balkanu. Njegovo izuavanje drevnih izvora istorije Hazara sve ga je dublje uveravalo da oni pruaju bar delimian odgovor na to pitanje. Bio je istoriar amater (kvazi profesionalni lingvista), ali njegovo je obrazovanje bilo znatno. Teko se moe nan
207

ijedan arapski izvor, poznat pre 1910, koji nije uao u njegovu knjigu. Naalost, umro je pre nego to je uspeo da za nju naini bibliografiju i uputstva. Die ChasarenHistorische Studie objavljena je posthumno, 1910. Premda je ubrzo usledilo i njeno drugo izdanje, istoriari je retko pominju. Abraham N. Poliak roen je 1910. u Kijevu. U Palestinu je doao sa porodicom, 1923. Drao je Katedru za srednjovekovnu jevrejsku istoriju na univerzitetu u Tel Avivu i autor je brojnih knjiga na hebrejskom, meu kojima su: Istorija Arapa, Feudalizam u Egiptu 1250-1900, Geopolitika Izraela u Sredn>eg Istoka i dr. Njegov esej Preobraenje Hazara u judaizam" pojavio se 1941. u hebrejskom asopisu Cion i izazvao ivu polemiku, a njegova knjiga Hazarija jo veu. Objavljena je 1944. u Tel Avivu (na hebrejskom) i primljena je - moda razumljivo, sa neprijateljstvom, kao pokuaj da se minira nepovrediva tradicija po kojoj savremeni Jevreji potiu od biblijskog plemena". Matias Mizes, meutim, ije sam stavove o poreklu Istonog Jevrejstva i jidia ve citirao, veoma je cenjen. Roen 1885. u Galiciji, studirao je lingvistiku i postao pionir filologije jidia (mada je uglavnom pisao na nemakom, poljskom i hebrejskom). Bio je istaknuta linost na Prvoj konferenciji o jidiu u ernoviklasikom u toj oblasti. Mizes je svoje poslednje godn-ne proveo u Krakovu, deportovan je 1944. za Auvic i umro je na putu.

cu 1908, a njegove dve knjige, Die Entsthungsurasche der judischen Dialekte (1915) i Die Yiddische Sprache (1924), smatra-jy

208

Dodatak III ,HAZARSKA PREPISKA"

Pisma koja su razmenili panski dravnik Hazdai Ibn apruta i car Josif iz Hazarije dugo su fascinirala istoriare. Istina je, kako pie Danlop, da je vanost 'Hazarske prepiske' moda preuveliana. Danas je mogue rekonstruisati hazarsku istoriju dosta detaljno bez pribegavanja Hazdaijevim i Josifovim pismima."1 Pa ipak, itaoca moe interesovati kratak prikaz onoga toje poznato o istorijatu ovih dokumenata Hazdaijevo Pismo oigledno je pisano izmeu 954. i 961, jer se veruje da je poslanstvo iz Istone Evrope, koje on pominje (Poglavlje III, 3-4), posetilo Kordovu 954, a kalif Abd-al-Rahman, kojeg navodi kao svog suverena, vladao je do 961. Pismo je, u stvari, napisao Hazdaijev sekretar Menahem ben-aruk - njegovo se ime pojavljuje u akrostihu posle Hazdaijevog - kako je utvrdio Landau: poredei Pismo sa ostalim preivelim delima Prema tome, verodostojnost Hazdaijevog Pisma vie nije sporna, a dokazi koji se odnose na Josifov Odgovor, posredni su i sloeni. Najranija poznata pominjanja Prepiske potiu nz jedanaestog i dvanaestog veka. Oko 1100. Rabi Jehuda ben Barzilai iz Barcelone napisao je na hebrejskom knjigu Knjiga o svetkovipama (Safer ha-lttim) koja sadri dugo pozivanje, ukljuujui n direktne navode, na Josifov Odgovor Hazdaiju. Evo kako pasus iz Barzilaijeve knjnge poinje: 209

Meu nekim drugim rukopisima pideli smo kopiju pisma koje je car Jooif, sin Aaroiov, hazarski svetenik, pisao R. Hazdaiju bar Isaaku.' Ns znamo da li je pismo autentino ili ne, ni da li je tano da su Hazari, koji su Turci, postali obraenici. Nijs utvreno da li js sve to je napisano u pismu stvarno i istinito ili ne. Moda u njemu ima neistina, .moda su ih ljudi dodali ili je prepisiva moda nainio neku greku... Razlog koji nas navodi da u ovoj naoj knjizi piemo o stvarima kojs su moda preterane, taj je to smo u pismu cara Josifa, upuenom R. Hazdaiju, nali da se R. Hazdai raspituje o tome iz koje familije potie, o poloaju cara, kako su se njegovi oevi sakupili pod krila Prisutnosti (tj. preobratili u judaizam) i koliki su njegova carevina i posedi. Odgovorio mu je na svako pitanje, opisujui sve pojedinosti u pismu."3 Barzailai dalje navodi ili parafrazira sledee delove Josifovog Odgovora, ne ostavljajui tako sumnju da je Odgovor postojao ve 1100. Svemu je posebno ubedljivu notu dao rabinov ueni skepticizam. U provinciji kao to je Barcelona, u kojoj je iveo, oigledno je o Hazarima mogao da sazna malo ili nita. Negde u vreme kada je Rabi Barzilai pisao, arapski hroniar Ibn Havkal, uo je takoe neka govorkanja o Hazdaijevoj zainteresovanosti za Hazare. Sauvana je zagonetna beleka koju je Ibn Havkal zapisao na rukopisu, a potie iz 479. godine Hedre, tj. iz 1086. U njoj stoji: Hazdai ibn-Ishak" smatra da je ova velika duga planina (Kavkaz) povezana sa jermenskim planinama i da prolazi kroz zemlju Grka, pruajui se do Hazaraia i jermenskih planina. Dobro je poznavao ove oblaoti, jer ih je posetio i sreo njihove vladare i vodss ljude.'4 Malo je verovatno da je Hazdai zaista posetio Hazariju, ali pamtimo da je u svom Pismu ponudio da to uini i da je Josif u svom Odgovoru oduevljeno pozdravio tu
' Hazdaijevo je ime na hebrejskom bar Isaak bar aprut, R. (za Rabi) poasna je titula. " Aralska verzija Hazdaijevog imena.

210

mogunost. Moda je vredni Havkal nauo neke prie o Prepisci, pa je iz njih izvlaio zakljuke, to je bilo uobiajeno meu hroniarima tog doba. Nekih pedesetak godina kasnije (1140) Jehuda Halevi pie filozofski traktat Hazari" (Kuzri). Kao to je ve reeno, traktat sadri veoma malo injenica, ali se njegovo kazivanje o preobraenju Hazara u judaizam poklapa, u grubim crtama, sa onim iz Josifovog Odgovora. Halevi se ne poziva izriito na Prepisku, ve se u svojoj knjizi bavi uglavnom teologijom, zanemarujui sve istorijske podatke ili injenice. Verovatno je proitao neki prepis Prepiske, kao to je to pre njega uinio i manje obrazovani Barzilai, ali to nije sigurno. Meutim, to je sasvim sigurno u sluaju Abrahama ben Dauda (II, 8) u ijoj je popularnoj knjizi Sefer haKabalah, pisanoj 1161, i sledei pasus: Nai ete kongregacije Izraela razasute od grada Sale na krajnjem delu Maghriba, ak do Taharta, do krajnjih granica Afrike (Ifrikija, Tunis), u celoj Africi, Egiptu, zemlji Sabena, Arabiji, Vavilonu, Elamu, Peroiji, Dedanu, zemlji Girgasita koja se zove Jurjan, Tabaristanu, ak do Dajlama i reke Itil gde ive Hazari koji su se preobratili. Njihov car Josif poslao je pismo R. Hazdaiju, Princu bar Isaaku ben-aprutu, i obavestio ga da on i svi njegovi ljudi slede rabinsku veru. U Toledu smo videli neke njihove potomke, uenike mudrih i oni su nam rekli da i ostali slede rabinsku veru."5

Prva tampana verzija Hazarske prepiske" sadrana u jednom hebrejskom pamfletu, Kol Mebaser, Glas donosioca dobrih vesti".* Objavio ga je u Carigradu, oko 1577, Isaak Abraham Akri. U svom predgovoru Akri pripoveda kako je tokom putovanja po Egiptu, petnaest godina ranije, nauo govorkanja o nezavisnoj jevrejskoj carevini (govorkanja su se verovatno odnosila na Fa' Dve kopije ovog pamfleta, iz dva razliita izdanja, sauvane su u Bodlejanskoj biblioteci.

211

lae iz Abisinije) i da je kasnije dobio pismo koje je poslato hazarskom caru, kao i carev odgovor". Onda je odluio da tu prepisku objavi, kako bi svojim blinjim Jevrejima podigao moral. Nejasno je da li je on mislio da Hazarija jo postoji. U svakom sluaju, predgovor prati tekst oba pisma, bez daljih komentara. Ali, Prepiska nije ostala zaboravljena u Akriovom skromnom, malom pamfletu. Nekih ezdeset godina poto je objavljena, jednu je njenu kopiju, Johanesu Bakstorfu Mlaem, kalvinistikom uenjaku irokog obrazovanja, poslao neki njegov prijatelj. Bakstorf je bio izvrstan hebraista koji je objavio veliki broj studija posveenih tumaenju Biblije i rabinskoj knjievnosti. Kada je proitao Akriov pamflet, bio je u poetku sumnjiav u pogledu verodostojnosti prepiske ba kao i Rabi Barzilai, pet stotina godina pre njega. Ali 1661. godine Bakstorf je konano objavio tekst oba pisma, na hebrejskom i u pervodu na latinski, kao dopunu knjige Jehude Halevija o Hazarima. Bila je to moda razumljiva, ali ne i najsrenija ideja, jer ukljuivanje Halevije legendarne prie u istu knjigu, teko je istoriare moglo da navede da Prepisku shvate ozbiljno. Tek u dvanaestom veku, kada su iz nezavisnih izvora saznali vie o Hazarima, izmenili su svoj stav.

Jedina rukoiisna verzija koja sadri i Hazdaijevo Pismo i Josifov Odgovor, nalazi se u biblioteci Hristove crkve u Oksfordu. Prema Danlopu i ruskom ekspertu Kokovcovu,6 taj rukopis pokazuje upadljivu slinost sa tampanim tekstom" i posluio je, direktno ili indirektno, kao izvor za tampani tekst".7 Verovatno potie iz esnaestog veka i veruje se da je bmo u posedu dekana Hristove crkve, Dona Fela (kojeg je Tomas Braun ovekoveio svojim He volim te, dr Fel..."). Drugi rukopis koji sadri Josifov Odgovor, ali ne i Hazdaijevo Pismo, sauvan je u Lenjingradskoj narodnoj biblioteci. Znatno je dui od Akriovog tampa212

nog teksta i rukopisa iz Hristove crkve. Zbog toga je opte poznat kao Duga verzija", za razliku od Akriove, i verzije iz Hristove crkve koja je skraena i naziva se Kratka verzija". Duga verzija" je, takoe, i znatno starija. Verovatno potie iz trinaestog veka, a Kratka verzija" iz esnaestog. Sovjetski istoriar Ribakov 8 ubedljivo je ukazivao na to da su Dugu verziju" ili ak stariji tekst, uredili i saeli srednjovekovni panski prepisivai, kako bi stvorili Kratku verziju" Josifovog Odgovora. Ovde nailazimo na lane putokaze na starom tragu. Duga verzija" je deo takozvane Firkovieve kolekcije", zbirke hebrejskih rukopisa i epitafa u Lenjingradskoj narodnoj biblioteci. Verovatno potie iz Kairske Genize, kao i najvei broj rukopisa u toj kolekciji. Abraham Firkovi bio je veoma zanimljiv naunik iz devetnaestog veka i zasluuje da mu se posveti ceo jedan Dodatak. Bio je veliki autoritet u toj oblasti, ali je, takoe, bio i karaitski fanatik koji je caristikoj vladi eleo da pokae da se Karaiti razlikuju od ortodoksnih Jevreja, i da hriani ne bi trebalo da budu protiv njih. Sa ovim ciljem na umu, on je krivotvorio neke od svojih autentinih starih rukopisa i epitafa, umetnuvi ili dodavi nekoliko rei da im da karaitski ton. Poto je Duga verzija", prola kroz Firkovieve ruke, primljena je sa izvesnim nepoverenjem kada ju je, u hrpi ostalih rukopisa iz te zbirke, posle njegove smrti, pronaao ruski istoriar Harkavi. Harkavi nije gajio nikakve iluzije u pogledu Firkovieve pouzdanosti, jer je on sam Firkovia optuio zbog umetanja lanih tekstova.9 Ipak, Harkavi nije sumnjao u drevnost tog rukopisa. Objavio ga je u originalu, na hebrejskom, 1879. godine i, takoe, u ruskom i nemakom prevodu10 prihvatajui ga kao ranu verziju Josifovog pisma iz kojeg je izvedena Kratka verzija". Harkavijev kolega (i suparnik) volson saglasio se s tim da je ceo dokumenat pisan istim rukopisom, i da mu nita nije dodato.11 I najzad, 1932. godine, Ruska akademija objavila je merodavnu knjigu Pola Kokovcova Hebrejsko-hazarska prepiska u desetom vekup u kojoj su bili faksimili i Duge verzi213

je" Odgovora iz Lenjingradske biblioteke i Kratka verzija" iz Hristove crkve i iz Akriovog pamfleta. Posle kritike analize triju tekstova, doao je do zakljuka da su i Duga verzija" i Kratka verzija" zasnovane na istom originalnom tekstu koji je uglavnom, mada ne svuda, vernije sauvan u Dugoj verziji".

Kokovcovljev kritiki pregled i naroito, objavljivanje faksimila rukopisa, praktino su izmirili nesuglasice koje su se, u svakom sluaju, odnosile samo na Dugu verziju", ali ne i na Hazdaijevo Pismo i Kratku verziju" Odgovora. Pa ipak, glas neslaganja zauo se s neoekivane strane. Godine 1941. Poliak je izneo teoriju po kojoj Hazarska prepiska nije ba falsifikat, ve izmiljeno delo, napisano u desetom veku s ciljem da proiri obavetenja o jevrejskoj carevini i da je propagira. 13 (Nije mogla nastati posle jedanaestog veka, jer je, kao to smo videli, Rabi Barzilai itao prepisku negde oko 1100, a Ibn Daud je navodio 1161.) Ali ovu, na prvi pogled, ubedljivu teoriju uspeno su osporili Landau i Danlop. Landau je mogao da dokae da je Hazdaijevo Pismo zaista napisao njegov sekretar Menahem ben-aruk. I Danlop je istakao da je y svom Pismu Hazdai postavio izvestan broj pitanja o Hazariji na koja Josif nije odgovorio to sigurno nije nain na koji se pie informacioni pamflet: Josif ne prua odgovor na pitanja o procesiji do njegovog hrama i da li se par obustavlja na abat... Vidan je nesklad izmeu pitanja postavljenih u Pismu i sadraja Odgovora Ovo bi verovatno trebalo smatrati pokazatsljem da ovi dokumenti nisu neka knjievna izmil>otina."m U nastavku Danlop umesno pita: Zbog ega je y Hazdaijsvom Pismu, kojs js znatno due od Josifovog Odgovora, s tako malo podataka o Hazarima 214

ako }s njegova, kao i svrha Odgovora, kako Poliak pretpostavlja, u tome da prui popularni prikaz Hazarije? Ako je Pismo samo uvod u obavetsnja o Hazarima koja su u Odgovoru, zaista je veoma udno - puno je podataka o paniji i Omajadima koji nemaju nikakve veze sa Hazarijom."15

Danlop potom, ovaj argument potkrepljuje lingvistikom analizom koja konano dokazuje da su Pismo i Odgovor pisale razliite osobe. Dokaz se odnosi na jedno od uoljivih obeleja hebrejske gramatike, tj. na korienje takozvanog konverzivnog vav" kojim se definie vreme. Neu ni pokuati da objasnim ovu zamrenu gramatiku zakoljicu' i, umesto toga, samo u navesti Danlopov pregled razliitih metoda kojima se u Pismu i u Dugoj verziji" oznaava prola radnja16
Konverzivno vav sa imperfektom Prosto vav sa perfektom

Hazdaijevo Pismo Odgovor (Duga verzija")

48 1

14 95

U Kratkoj verziji" Odgovora prvi metod (Hazdaijev) korien je trideset sedam, a drugi pedeset puta. Ali Kratka verzija" koristi prvi metod najvie u pasusima gde se nain izraavanja razlikuje od Duge verzije". Danlop navodi na pomisao da je to uslovljeno time to su kasniji panski prireivai parafrazirali Dugu verziju". Takoe, ukazuje na to da u Hazdaijevom Pismu, pisanom u mavarskoj paniji, ima mnogo arabizama (na pr. al-Hazar za Hazare), dok ih u Odgovoru nema uopte. Najzad, u vezi sa optim sadrajem Prepiske, kae: ... ini se da nema presudnih dokaza protiv stvarnog sadraja Josifovog Odgovora u njegovom izvornom obliku, tj. 'Dugoj verziji'. Razlika u stilu govori u prilog autentinosti. To bi se i moglo oekivati u dokumentima proisteklim iz veoma udaljenih delova jevrsjskog sveta, u
' Zainteresovani italac moe da pogleda kljigu J. Vajngrina Prakina gramaika klasinog hebrejskog, II izdalje (Oksford, 1959).

215

kojima ni kulturni nivo ni na koji nain nije bio isti. Moda je ovde zgodno zabeleiti utisak da je jezik Odgovora manje izvetaen i naivniji od onog u Pi smu."17

Da rezimiramo. Teko je razumeti zbog ega su istoriari u prolosti toliko odbijali da veruju da je hazarski kagan bio u stanju da izdiktira jedno pismo, mada je poznato da se dopisivao sa vizantijskim carem (setimo se peata od tri solida) ili da su poboni Jevreji u paniji i Egiptu jo od biblijskih vremena marljivo prepisivali i uvali poruku jedinog jevrejskog cara

216

Dodatak IV NEKE IMPLIKACIJE IZRAEL I DIJASPORA

Iako se ova knjiga bavi istorijom prolih zbivanja, neizbeno sadri izvesne implikacije za sadanjost i budunost. Na prvom mestu, svestan sam opasnosti da se moe zlonamerno tumaiti kao poricanje prava izraelske drave na postojanje. Ali to se pravo ne zasniva na hipotetikom poreklu jevrejskog naroda, niti na mitolokom savezu Avrama sa Bogom. Zasniva se na meunarodnom pravu, tj. na odluci Ujedinjenih nacija iz 1947. da Palestinu, nekada tursku pokrajinu a potom teritoriju pod britanskom upravom, podeli na arapsku i jevrejsku dravu. Bilo koje da je rasno poreklo izraelskih graana i bilo kakve iluzije da oni o njemu gaje, njihova drava postoji de jure i de facto i ne moe biti unitena, izuzev genocidom. He ulazei u sporna pitanja i drei se istorijskih injenica, moglo bi se rei da je podela Palestine rezultat vekovne mirne imigracije i pionirskog napora Jevreja, to je obezbedilo etiko opravdanje za legalno postojanje njihove drave. Nebitno je da li hromozomi njenog naroda sadre gene hazarskog ili semitskog, rimskog ili panskog porekla i to ne moe da ugrozi pravo Izraela na postojanje, niti moralnu obavezu bilo koje civilizovane osobe, nejevreja ili Jevreja, da to pravo brani. ak i poreklo roditelja ili dedova onih koji su roeni u Izraelu pada u zaborav u uzavrelom kotlu u kom se stapaju razne pace. Problem priliva Hazara od pre hiljadu godina. koliko god fascinantan, nebitan je za modernn Izrael. Jevreji koji ga nastanjuju, bez obzira na njihovo raznoliko poreklo, poseduju sve ono to ini jednu naci217

ju: vlastitu zemlju, zajedniki jezik, vladu, vojsku... Jevreji iz dijaspore nemaju nijedan od ovih elemenata nacije. Ono to ih kao posebnu kategoriju izdvaja od nejevreja meu kojima ive, jeste vera za koju se izjanjavaju, bilo da je upranjavaju ili ne. U tome je osnovna razlika izmeu Izraelaca i Jevreja iz dijaspore. Prvi su stekli nacionalni identitet, a drugi su oznaeni kao Jevreji samo po svojoj veri - ni po nacionalnosti ni po rasi. Ovo, meutim, stvara tragian paradoks, jer jevrejska vera, za razliku od hiranstva, budizma ili islama, podrazumeva pripadnost istorijskom narodu, izabranoj rasi. Sve jevrejske svetkovine slave se u znak seanja na dogaaje iz nacionalne istorije: egzodus iz Egipta, Makabejsku pobunu, smrt tiranina Hamana, unitenje hrama. Stari zavet je, y osnovi i pre svega, prikaz istorije jednog naroda. Svetu je pruio monoteizam, pa ipak, njegov je credo pre plemenski nego univerzalni. Svaka molitva i ritualni obiaj propovedaju pripadnost drevnoj rasi - to Jevrejina automatski odvaja od rasne i istorijske prolosti naroda sa kojim ivi. Jevrejska vera, kako to pokazuju dve hiljade godina tragine istorije, sama po sebi, nacionalno i socijalno odeljuje. Odvaja Jevrejina i poziva ga na odvajanje. Automatski stvara fizika i kulturna geta. Pretvorila je Jevreje iz dijaspore u pseudo-nagd/ju bez ijednog obeleja i povlastice nacionalnosti koju je labavo povezivao sistem tradicionalnog verovanja, zasnovan na rasnim i istorijskim premisama za koje se ispostavilo da su varljive. Ortodoksni Jevreji su manjina koja iezava. Njihovo je uporite bila Istona Evropa gde ja nacistika mahnitost dostigla svoj vrhunac i gotovo potpuno ih zbrisala sa lica zemlje. Oni malobrojni koji su preiveli nisu vie imali mnogo uticaja u zapadnom svetu, a veina ortodoksnih zajednica iz Severne Afrike, Jemena, Sirije i Iraka, iselila se u Izrael. Tako, ortodoksni judaizam u dijaspori izumire, a veina prosveennh ili agnostikih Jevreja ovekoveava ovaj paradoks drei se lojalno svog pseudo-nacionalnog statusa u ubeenju da im je dunost da ouvaju jevrejsku tradiciju. 218

Meutim, nije lako definisati ta izraz jevrejska tradicija" oznaava u oima ove, prosveene veine koja odbacuje ortodoksnu doktrinu izabrane pace. Sama ta doktrina, univerzalne poruke Starog zaveta, ustolienje jednog i nevidljivog Boga, deset zapovesti, duh hebrejskih proroka, poslovice i psalmi, uli su u glavnu struju judeo-hrianske tradicije i postali su zajedniki posed i Jevreja i nejevreja. Posle unitenja Jerusalima, Jevreji vie nisu imali sopstvenu svetovnu kulturu i jezik. Hebrejski je kao govorni jezik ustupio mesto aramejskom jo pre hrianske ere. Jevrejski uenjaci i pesnici u paniji pisali su na arapskom, drugi, kasniji, na nemakom, poljskom, ruskom, engleskom i francuskom. Neke jevrejske zajednice razvile su vlastite dijalekte kao to su jidi i ladino, ali nijedan nije dao dela koja bi se mogla porediti sa impresivnim jevrejskim doprinosom nemakoj, austrougarskoj i amerikoj knjievnosti. Glavna, specifino jevrejska literarna aktivnost u dijaspori, bila je teoloke prirode. Ipak, Talmud, Kabala i debeli tomovi biblijskih tumaenja praktino su nepoznati savremenoj jevrejskoj publici, premda su, da ponovimo, tokom poslednja dva milenijuma, jedini ostaci jedne specifino jevrejske tradicije - ako taj izraz uopte ima neko konkretno znaenje. Drugim reima, sve to potie iz dijaspore ili nije specifino jevrejsko ili nije deo ive tradicije. Filozofska, nauna p umetnika dostignua pojedinih Jevreja sastoje se u doprinosu kulturi nacija koje su im bile domaini - p ne predstavljaju zajedniko kulturno naslee npti nezavisnu tradiciju. Da rezimiramo. Jevreji naih dana nemaju zajednpku kulturnu tradiciju, ve samo izvesne obiaje i modele ponaanja, proistekle iz socijalnog naslea, traumatinog iskustva steenog u getu i iz vere koju venna ne praktikuje ili u nju ne veruje, ali to nm, ipak, daje jedan pseudo-nacionalni status. Oito - to sam ranije obrazloio,1 dugorono reenje ovog paradoksa moe biti samo iseljavanje u Izrael ili postepeno stapanje^ sa nacijama domainima. Pre holokausta, ovaj je proces bno 219

u punom jeku, a 1975. godine asopis Time je objavio2 da ameriki Jevreji sve ee stupaju u brak sa osobama van svoje vere; treina svih brakova su meoviti". Ipak, zamirui uticaj rasne i istorijske poruke judaizma, premda zasnovan na iluziji, budi se i moan je emotivni podsticaj kada poziva na plemensku lojalnost. Upravo u tom kontekstu uloga koju je trinaesto pleme odigralo u istoriji praotaca postaje bitna za Jevreje u dijaspori. Pa ipak, kako je ve reeno, nebitna je za savremeni Izrael koji je stekao pravi nacionalni identitet. Moda je simbolino to to je Abraham Poliak, profesor istorije na Univerzitetu u Tel Avivu i, bez sumnje, izraelski patriota, dao najvei doprinos naem poznavanju hazarskog porekla Jevreja, slabei na taj nain legendu o izabranoj rasi. Takoe, moda je znaajno i to to roeni Izraelac, Sabra", predstavlja - fiziki i mentalno - potpunu suprotnost tipinom Jevrejinu", odraslom u getu.

220

AUTORI

POGLAVLJE I 1. Constantine, Porphyrogenitus, De Caeromoniis I, 690 2. Bury, J. B. (1912), str. 402 3. Dunlop, D. M. (1954), str. Ix-x 4. Bartha, A. (1968), str. 35 5. Poliak, A. N. (1951) 6. Cassel, P. (1876) 7. Bartha, str. 24 8. Bartha, str . 2 4 i beleke 9. Bartha, str. 24, b. 147-9 10. Istoria Khazar, 1962 11. Ibn-Said al-Maghribi, citirao Dunlop, str. 11 12. Schultze (1905), str. 23 13. Marquart, str. 44, 6. 4 14. Citirao Dunlop (1954), str. 96 15. Ibn-al-Balkhri, Fars Namah" 16. Gibbon, TOM V, str. 87-8 17. Moses of Kalankatuk, citirao Dunlop, str. 29 18. Artamonov, M. I. (1926) 19. Obolensky, D. (1971), str. 172 20. Gibbon, str. 79 21. Gibbon, str. 180 22. Gibbon, str. 182 23. Op. cit., str. 176 24. Zeki Validi, Exk. 36a 25. Ibid, str. 50 26. Ibid., str. 61 27. Istakhri 28. Al-Masudi
221

str.

29. Ibn Hawkal, takoe Istakhri (kod kojeg je samo 4.000 vrtova) 30. Muquaddasi, str. 355, citirao Baron III, str. 197 31. Tbynbee, A. (1973), str. 549 32. Zeki Validi, str. 120 33. Citirao Bartha, str. 184 34. Bartha, str. 139 35. Citirao Dunlop (1954), str. 231 36. Bartha, str. 143-5 37. Laszl6, G. (1974), str. 66f 37a. Citirao Dunlop (1954), str. 206 38. Hudud el Alam, bt. 50 39. Op. cit., str. 405 40. St. Julien, Documents sur les Tou Kioue, citirao Zeki Validi str. 269 41. Cassel, op. cit., str. 52 42. Ibn Hawkal, str. 189-90 43. Op. cit., str. 405 POGLAVLJE II 1. Bury, op. cit., str. 401 2. Ibid., str. 406 3. Sharf, A. (1971), str. 61 Za. Citirao Dunlop (1954), str. 89 4. Ibid., str. 84 5. Citirao Sharf, str. 88 6. The Vision of Daniel, hronika data u vidu jednog drevnog proroanstva, citirao Sharf, str. 201 7. Citirao Poliak, 4/3, Dunlop, str. 119 8. Poliak (4/3) citirao Cvolson, D. A. (1865) 9. Poliak, 4/3, Baron III, str. 210 i 6. 47 10. Poliak, loc. cit. 11. Citirao Marquart (1903), str. 6 12. Citirao Dunlop (1954), str. 90 13. Bury, op. cit., str. 408 14. Sharf, str. lOOn 15. Bury, str. 406n 16. Dunlop (1954), str. 227
222

17. Baron, S. W. (1957), tom III, str. 201f 18. Dunlop, str. 220 19. Baron, TOM. HI, str. 203 POGLAVLJE P1 1. U svom lanku Khazars" y Enc. Brit, 1973 2. Op. cit, str . 1 77 3. Bar Hebraeus i al-Manbiji citirao Dunlop, str. 181 4. Marquart (str. 5, 416), Dunlop (str. 42p) i Bury (str. 408) - iznose podatke koji se malo razlikuju 5. Bartha, str. 27f 6. Op. cit., str. 547 7. Op. cit., n. 446n 8. Tbynbee, str. 446, Bury, str. 422p 9. Gardezi (circa 1050), parafrazira raniji izvetaj Ibn Ruste (circa 905) koji je citirao Macartney, C. A. (1930), str. 213 10. The Penguin Atlas of Mediaeval History, 1961, str. 58 11. Tbynbee, str. 446 12. Zeki Validi, str. 85f 13. Ibn Rusta, citirao Macartney, str. 214 14. Loc. cit. 15. Ibn Rusta, citirao Macartney, str. 215 16. Ibid., str. 214-15 17. Op. cit., str. i 18. Ibid., str. v 19. Tbynbee, str. 419, Macartney, str. 176 20. Tbynbee, str. 418 21. Ibid., str. 454 22. Loc. cit. 23. De Administrando, poglavlje 39-40 24. Tbynbee, str. 426 25. Op. cit., str. 426 26. Op. cit., str. 427 27. Macartney, str. 127ff 28. Baron, TOM III, str. 211f, 332 29. Bartha, str. 99, 113 30. Citirao Dunlop (1954), str. 105
223

31. Cf. Bury, str. 424 32. Macartney, Guillemain 33. Citirao Macartney, str. 71 34. Loc. cit 35. The Annals of Admont, citirao Macartney, str. 76 36. De Administrando, poglavlje 40 37. Macartney, str. 123 38. Ibid., str. 122 39. Ibid., str. 123 40. Citirao Dunlop (1954), str. 262 41. Bury, str. 419f 42. Op. cit., str. 448 43. Ibid., str 447 44. Op. cit., str. 422 45. Toynbee, str. 448 46. Russian Chronicle, str. 65 47. Toynbee, str. 504 48. Loc. cit. 49. Russian Chronicle, str. 82 50. Ibid, str. 83 51. Ibid., str. 72 52. Ibid., str. 84 53. Bury, str. 418 POGLAVLJE IV 1. Russian Chronicle, str. 84 2. Dunlop (1954), str. 238 2a. Citirao Dunlop (1954), str. 210 2b. Citirao Dunlop (1954) str. 211-12 3. Citirao Zeki Validi 4. Russian Chronicle, str. 84 4a. Ibid., str. 84 5. Ibid., str. 90 6. Toynbee, op. cit., str. 451 7. Russian Chronicle, str. 94 8. Ibid, str. 97 9. Ibid, str. 97 10. Ibid, str. 98
224

11. Ibid . , str . Ill 12. Ibid., str. 112 13. Vernadsky, G. (1948), str. 29, 33 14. De Administrando, poglavlja 10-12 15. Tbynbee, str. 508 16. Bury, op. cit., str. 414 17. Op. cit., str. 250 18. Citirao Dunlop (1954), str. 245 19. Zeki Validi, str. 206 20. Ahmad 1 \isi (dvanaesti vek ) , citirao Zeki Validi, str. 205 21. Dunlop (1954), str. 249 22. Baron, TOM IV, str. 174 23. Citirao Dunlop (1954), str. 251 24. Kievo Pechershii Peterik, citirao Baron, TOM IV, str. 192 25. Citirao Dunlop (1954), str. 260 26. Citirao Zeki Validi, str. 143 27. Ibid., str. XXVII 28. Dunlop (1954), str. 261 29. Vernadsky, str. 44 30. Poliak, poglavlje VII 31. Loc. cit. 32. Baron, TOM III, str. 204 33. Baron, loc. cit. POGLAVLJE V 1. Baron, TOM III, str. 206 2. Ibid., str. 212 3. Anonimi Gesta Hungarorum, citirao Macartney, str. 188f 4. The Universal Jewish Encyclopaedia, lanak Teka 5. Dunlop (1954), str. 262 6. Poliak, poglavlje IX 7. Baron, TOM III, str. 206 8. Poliak, poglavlje IX 9. Poliak , poglavlje VII, Baron, TOM III, str. 218 i beleka
225

10. Brutzkus. Jewish Enc. lanak Chasaren 11. Schiper, citirao Poliak 12. Poliak, poglavlje IX 13. Baron, TOM III, str. 217 i beleka 14. Poliak, poglavlje IX 15. Ibid. 16. Ibid. 17. Citirao Poliak, poglavlje IX 18. Zajackowski, citirao Dunlop, str. 222 19. Veltulani, A. (1962), str. 278 20. Poliak, op. cit. Kutschera, H. (1910) 21. Vetulani, str. 274 22. Vetulani, str . 276 -7, Baron, TOM III, str . 218 i beleke, Poliak, op. cit. 23. Baron, TOM III, str. 219 24. Poliak, poglavlje VII 25. Enc. Brit, 1973, Yiddish Literature" 26. Op. cit., poglavlje III 27. Ibid. 28. Ibid. 29. Zborowski, M., i Herzog, E. (1952), str. 41 30. Poliak, poglavlje III 31. Ibid., poglavlje VII 32. Ibid., poglavlje III POGLAVLJE VI 1. Prema De gestis regum Anglorum William-a Malmesburya, citirao Baron, TOM IV, str. 277 2. Baron, TOM IV, str. 75-7 3. Citirao Baron, tom IV, str. 77 4. Roth, C, (1973) 5. Roth, loc. cit. 6. Baron, TOM IV, str. 271 7. Ibid., str. 73 8. Kutschera, str. 233 9. 14-TO izdanje, VI, str. 772, lanak Cursades 10. Baron, TOM IV, str. 97 11. Ibid., str. 104 226

12. Ibid., str. 105, 292n 13. Dubnov, S. (1926), str. 427 14. Ibid., str. 428 15. Baron, TOM IV, str. 129 16. Ibid., str. 119 17. Ibid., str. 116 18. Mieses, M. (1924), str. 275 19. Ibid., str. 274-5 20. Ibid., str. 273 21. Kutschera, str. 235-6, 241 POGLAVLJE VII 1. Vetulani, loc. cit. 2. Mieses, str. 291-2 3. Jewish Enc, TOM X, str. 512 4. Fuhrmann (1737), citirao Mieses, str. 279 5. Mieses, loc. cit. 6. Smith, H., Proc. V, str. 65f 7. Mieses, str. 211 8. Ibid., str. 269 9. Ibid., str. 272 10. Ibid., str. 272 11. Smith, op. cit., str. 66 12. Kutschera, str. 244 13. Kutschera, str. 243 14. Poliak, poglavlje IX 15. Citirao Poliak, loc. cit. 16. Poliak, loc. cit. 17. Roth, loc. cit. 18. Roth, loc. cit. 19. Ibid. POGLAVLJE Vin 1. Poliak, op. cit., Appendix III 2. Enc. Brit. (1973), TOM XII, str. 1054 3. Comas, J. (1958), str. 31-2
227

4. Ripley, W. (1900), str. 377 5. Ibid., str. 378ff 6. Fishberg, M. (1911), str. 37 7. Fishberg, poglavlje II 8. Patai, op. cit. 9. Comas, str. 30 10. Fishberg, str. 63 11. Citirao Fishberg, str. 63 12. Patai, op. cit., str. 1054 13. Shapiro, H. (1953), str. 74-5 14. Fishberg, str. 181 15. I Kings, XI, 1 16. Citirao Fishberg, str. 186-7 17. Fishberg, str. 189, 6. 2 18. Comas, str. 31 19. Tbynbee, 1947, str. 138 20. Graetz, op. cit., tom II, str. 213 21. Ibid., TOM III, str. 40-1 22. Fishberg, str. 191 23. Renan (1883), str. 24 24. Fishberg, str. 79 25. Ripley, str. 394f 26. Fishberg, str. 83, citirao Luschan 27. Fishberg, str. 83 28. Ripley, str. 395 29. Leiris, M. (1958), str. 11 i 12 30. Fishberg, str. 513 31. Fishberg, str. 332ff 32. Shapiro H. (1953), str. 80 33. tj. Kerr i Reid, citirao Fishberg, str. 274-5 34. Ripley, str. 398 35. Fishberg, str. 178 36. Loc. cit. DODATAK II 1. Tom II, str. 195, 1955 2. Tbynbee (1973), str. 24 3. Ibid., str. 465 228

4. Ibid., str. 602 5. Loc. cit. 6. Byzantinische Zeitschrift XIV, str. 511-70 7. Macartney, op. cit., str. 98 8. Vernadsky (1943), str. 178 9. Kahle, P. E. (1945) 10. Gregoire, H. (1937), str. 225-66 11. Kahle (1959), str. 33 12. Ibid. 13. Kahle (1945), str. 28 DODATAK 1. Dunlop (1954), str. 125 2. Landau (1942) 3. Sledei Kokovtsov test, citirao Dunlop (1954), str. 132 4. Citirao Dunlop (1954), str. 154 5. Citirao Dunlop, str. 127 6. Kokovtsov, P. (1932) 7. Dunlop (1954), str. 230 8. Citirano u Eps. Judaica, lanak The Khazar Corre spondence 9. Harkavy, A. E. (1877) 10. Harkavy (1875) 11. Cvolson, D. A. (1882) 12. Kokovtsov, op. cit. 13. Poliak (1941) 14. Dunlop (1954), str. 143 15. Ibid., str. 137-8 16. Ibid, str. 152 17. Ibid, str. 153 DODATAK IV 1. Koestler (1955) 2. 10. mart 1975 229

ODABRANA BIBLIOGRAFIJA

Alfoldi , La Royaute Double des litres , II Turski kongres istoriara, (Istambul, 1937) Allen , W. E. D., A History of the Georgian People, (London, 1932) Letopisi iz Admonta, Klebel, E., Eine neu aufgefundene Salzburger Geschishtsquelle, Mitteilungen der GeselIschaft flir Salzburger Landeskunde, 1921 Arne, T. J., La Suede et l'Orient", Arhive studija orjentalistike, 8. tom 8, Upsal, 1 914 Artamonov , M. L, Istorija Hazara (na ruskom) , (Lenjin grad, 1962) Artamonov, M. I., Studije istorije drevnih Hazara, (na ruskom), (Lenjingrad, 1936) Bader , O. N. , Studije arheoloke ekspedicije Kama , (na ruskom), (Harkov, 1953) Al-Bakri, Knjiga o kraljevstvga i pugpevima, Defremerijev prevod na francuski, J. Asiatique, 1 84 9 Ballas, J. A., Beitrage zur Kenntnis der THerischen Volkssprache, (1903) Bar Hebraeus, Chronography, (Oksford, 1932) Barker, E, Crusades y Enc. Britanica, 1973 Baron, S. W, A Social and Religious History of the Jews, tomovi i IV, (Njujork, 1957) Bartha, A. , A IX -X Szdzadi Magyar Tdrsadalom (Maarsko drutvo u IX i X veku), (Budimpeta, 1968) Barthold, V, vidi Gardezi i Hudud al Alam Beddoe, J. , On Physical Characters of the Jews, prevod etnikog drutva, tom I, str. 22 2 -3 7, London, 1 86 1 Ben Barzilaj, Jehuda, Sefer ha-Itim (Knjiga o svekovinama), (oko 1100 ) Ben -Daud , Ibrahim, Sefer ha -Kabala , u srednjovekovnim jevrejskim hronikama, izd. Neubauer, 1 , 79 231

Benjamin of Tudela, The Itinerary of Rabbi Benjamin of Tudela, Asher, A., prevod i obrada, 2 toma, (London i Berlin, 1841) Blake, R. P. i Frye, R. N., Notes on the Risala of Ibn Fadlan", y Byzantina Metabyzantina, tom I, deo II, 1949 Brutzkus, J., Chasaren", y Jevrejskoj enciklopediji, (Njujork 1901-06) Bury, J. B., A History of the Eastern Roman Empire, (London, 1912) Bury, J. B., Byzantinische Zeilschrift XW, str. 511-70 Buxtorf, J., Jehuda Halevi, Liber Corsi, (Basle, 1660) Carpini, The Texts and Versions of John de Piano Carpini, izd. Hakluyt, Works, Extra Series, tom 13, (Udruenje Hakluyt, 1903) Cassel, Paulus (Selig), Magyarische Alterthumer, (Berlin, 1847) Cassel, Paulus (Selig), Der Chasarische Kdnigsbrief aus dem 10. Jahrhundert, (Berlin, 1876) Cedrenus, Georgius, izd. Bekker, (Bon, 1839) Comas, J., The Race Question in Moder Science, (UNESCO, Pariz, 1958) Constantine Porphyrogenitus, De Administrando Imperio, obnovljeno drugo izdanje Moravikovog i Denkinsovog teksta, (Vaington DC, 1967) Constantine Porphyrogenitus, De Cerimoniis, izd. sa komentarom, A. Vogt, (Pariz, 1935-40) Cvolson, D. A., Osamnaest hebrejskih nadgrobnih napisa sa Krima (na nemakom: Petrograd, 1865), (na ruskom: Moskva, 1869) Cvolson, D. A., Zbirka hebrejskih napisa, nemako izd., (Petrograd, 1882) Dimaski, Muhammad, Mannuel de la Cosmogrnphie du Moyen Age, (Kopenhagen, 1874) Disraeli, B. The Wondrous Tale of Alroy, (London, 1833) Druthmar of Aquitania, Christian, Expositio in Evangelium Mattei, Patrologia Latina, (Pariz, 1844-55) Dubnow, S., Weltgeschichte des jadischen Volkes, tom IV, (Berlin, 1926) Dunlop, D. M., The History of the Jewish Khazars, (Prinston, 1954)
232

Dunlop, D. M., The Khazars", y Svetskoj istoriji jevrejskog naroda, vidi izd. Roth Dunlop, D. M., Khazars", y Enc. Judaica, 1971-2 Eldad ha-Dani, Relations d'Eldad le Danite, Voyageur du IXe Siicle, (Pariz, 1 83 8 ) Fishbereg, M . , The Jews - A Study of Race and Environment, (London i Feling na Tajnu, 1 9 1 1 ) Fraehn, Khazars, Memoari Ruske akademije (1822) Frazer, Sir James, The Killing of the Khazar Kings", y Folklore, XXVIII, 1917 Frye, R. N., vidi Blake, R. P. Fuhrmann, Alt und Neuosterreich, (Be, 1737) Gardezi, Barhtoldov prevod na ruski , Acad6 mie Imp6riale des Sciences, serija VIII, tom I, 6p. 4 , (Petrograd, 1897 ) Gibb, H. A. R., i de Goeje, M. J., lanak Arab Historiography" y Enc. Britannica, 1955 Gibbon , E., The History of the Decline and Fail of the Roman Empire, tom V , (drugo izd., London, 19 01 ) Goeje, de, izd. Bibliotheca Geographorum Arabicorum (Bon) Goeje, de , vidi Gibb, H. A. R . Graetz, H. H., History of the Jews, (Filadelfija, 1891-98) Gregoire, H., Le 'Glozel' Khazare", Byzantion, 1937, str. 225-66 Halevi, Jehuda, Kitab al Khazari, preveo Hirschfeld, HOBO obnovljeno izd., (London, 1931), vidi takoe Buxtorf, J. Harkavy, A. E., Ein Briefwechsel zwischen Cordova und Astrachan zur Zeit Swjatoslaws (um 9 6 0 ) , als Beitrag zur alten Geschichte Siid -Russ-land's" y Russische Revue, tom VI, 1875, str. 69-97 Harkavy, A. E., Altjudische Denkmdler aus der Krim, Memoari Ruske akademije (1876) Herzog, E., vidi Zborowski, M. Hudud al Alam (Regions of the World"), Barthold, V, izd. (Lenjingrad, 1 930), prevod i objanjenje Minorsky, V, (London, 1937) Hussey, J. M, Cambridge Mediaeval History, tom 11C1966) Ibn Fadlan, vidi Zeki Validi Tbgan, Blake R. P. i Fryc, R. N. Ibn Hawkal, Bibliotheca Geographorum Arabicorum, drugo izd. Kramers (1939). Vidi takoe Ouselcy, Sir W.
233

Ibn Jakub, Ibrahim, Spuler, B., y Jahrbttcher far die Geschichte Osteuropas, III, 1-10 Ibn Nadim, Kitab al Fihrist, (Bibliographical Encyclopaedia) izd. Fltigel Ibn Rusta, izd. de Goeje, Bibliotheca Gegraphorum Arabicorum, VII Ibn-Said al-Maghribi, Bodlejanski rukopis, citirao Dunlop (1943), P Istakhri, izd. de Goeje, Bibliotheca Geographorum Ambicorum, I Jacobs, J., On Racial Characteristics of Modern Jews", Antropoloiasi instipsut, tom XV, str. 23-62, 1886 Kahle, P. E., Bonn University in pre-Nazi and Nazi Times: 1923-1939. Experiences of a German Professor, privatno izdato u Londonu (1945) Kahle, P. E., The Cairo Geniza, (Oksford, 1959) Karpovich, M., vidi Vernadsky, G. Kerr, N., Inebriety, (London, 1889) Kniper, A. H., People of Caucasus, y Enc. Britannica, 1973 Koestler, A., Judah at the Crossroads", y The Trial of the Dinosaur, (London i Njujork, 1955, izd. Danube 1970) Kokovcov, P., Hebrejsko-hazarska prepiska u desetom veku (na ruskom), (Lenjingrad, 1932) Kutschera, Hugo Freiherr von, Die Chasaren, (Be, 1910) Landau, Sadanje stanje hazarskog problema" (na hebrejskom), Zion, Jerusalim, 1942 Laszlo, G., The Art of the Migration Period, (London, 1974) Lawrence, T E., Seven Pillars of Wisdom, (London, izd. 1906) Leiris, M., Race and Culture" (UNESCO, Pariz, 195S) Luschan, E von, Die anthropologische Stellung der Juden", Correspondenzblatt der deutschen Gesellschaft flir Anthropologie, i dr. TOM HH, str. 94-102, 1891 Macartney, C. A., The Magyars in the Ninth Century, (Kembrid, 1930) McEvedy, G, The Penguin Atlas of Mediaeval History, (1961) Marquart, J., Osteuropaische and ostasiatische Streijidge, (Hildeaim, 1903) al-Masudi, Muruj udh-Dhahab wa Maadin ul-Jawahir (Doline zlatnih rudnika i dragog kamenja"), prevod na francuski, tom 9, (Pariz, 1861-77)
234

Mieses, M., Die Entstehungsuhrsache der jiidischen Dialekte, (Berlin -Be, 1 9 1 5 ) Mieses, M., Die Jiddische Sprache, (Berlin-Be, 1924) Minorsky, V , vidi Hudud al Alam Muquadassi, Descriptio Imperii Moslemici, Bibliotheca Gegraphorum Arabica III, 3 (Bon) Nestor i pseudo-Nestor, vidi Prvu rusku hroniku Obolensky, D., The Byzantine Commonwealth - Eastern Europe 500-1453 (London, 1971) Ouseley, Sir W, The Oriental Geography of Ebn Haukal, (London, 1800) Paskiewicz, H., The Origin of Russia, (London, 1954) Patai , R. , lanak Jews" y Enc . Britannica , tom XII , 1 0 5 4 , 1973 Petachia of Ratisbon , Sibub Ha'olam, izd. Benisch, (London, 1856) Photius, Homilies, prevod na engleski sa uvodom i komentarima S. Mango -a, (Kembrid, Mac, 1958) Poliak, A. An., Hazarsko preobraenje u judaizam" (na hebrejskom), Zion , Jerusalim, 1 9 41 Poliak , A. N. , Hazarija - Istorija jednog jevrejskog car stva u Evropi (na hebrejskom), (Mossad Bialik, Tel Aviv, 1951) Povest o minulim Godinama, vidi Prvu rusku hroniku Prva ruska hronika , Laurentian tekst , prevod i obrada Cross, S . N. i Sherbowitz-Wetzor, C, P., (Kembrid, Mac, 1953) Priscus, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae, (Bon) Reid, G. A., Alcoholism, (London, 1902) Reinach, Tx., Judaei", y Dictionnaire des Antiquites Reinach, Th., lanak Diaspora" u Jevrejskoj enciklopediji Renan, Ernest, Le Judaisme comme Race et Religion, (Pariz, 1883) Ripley, W, The Races of Europe, (London, 1900) Roth, D., izd. The World History of the Jewish People, tom II: The Dark Ages, (London, 1966) Roth, C, Jews", y Enc. Britannica, 1973 Sava, G., Valley of the Forgotten People, (London, 1946) Schram, Anselmus, Flores Chronicorum Austriae, (1702) 235

Schultze - Das Martyrium des heiligen Abo von Tiflis, Texte und Untersuchungen fur Geschichte der altchristlichen Litera-tur, XIII (1905) Shapiro, H., The Jewish People: A Biological History", (UNESCO, Pariz, 1953) Sharf, A, Byzantine Jewry - From Justinian to the Fourth Crusade, (London, 1971) Sinol, D., Khazars", y Enc. Britannica, 1973 Smith, H., y Proc. Glasgow University Oriental Society, V, str. 65-66 al-Tabari, Geschichte der Perser und Araber zur Zeit der Sasaniden, (Lajden, 1879-1901) Tbgan, vidi Zeki Validi Toynbee, A, A study of History, tomove I-VI saeo D. C. Somervell, (Oksford, 1947) Toynbee, A., Constantine Porphyrogenitus and his World, (London, Njujork i Toronto, 1973) Vasiliev, A. A, The Goths in the Crimea, (Kembrid, Mac, 1936) Vernadsky, G., Ancient Russia - Vernadsky i Karpovich, A History of Russia, TOM I, (Nju Heven, 1943) Vernadsky, G., Kievan Russia, iz iste serije, tom II, (Nju Heven, 1948) Vetulani, A., The Jews in Mediaeval Poland", Jewish Journal of Sociology, decembar 1962 Virchow, R., Gesamtbericht... iiber die Farbe der Haut, der Haare und der Augen der Schulkinder in Deutschland", Archiv fur Anthropologie, TOM XVI, str. 275-475, 1886 Weingreen, J., A Practical Grammar for Classical Hebrew, dru-go izdanje, Oksford, 1959 William of Malmesbury, De gestis regum Anglomm Yakubi, Buldan, Bibliotheca Geographorum Arabica Vll, (Bon) Yakut, Mujam al-Buldan, izd. Wiistcnfeld, (Lajpcig, 1866-70) Zajaczkowski, Hazarska kultura i ibeiiu iaslednici (na poljskom), (Breslav, 1946) Zajaczkowski, Problem jezika Hazara", Nauno udruenje Breslav, 1946 Zborowski, M., i Herzog, E., Life is with People The Jewish Little-Town of Eastern Europe, (Njujork, 1^52)
236

Zeki Validi Tbgan, A., Ibn Fadlans Reiseberisht", y Abhandlungen far die Kunde des Morgenlandes, tom 24, Nr. 3, (Lajpcig, 1939) Zeki Validi Tbgan, A., Volkerschaften des Chasarenreiches im neunten Jahrhundert", Kordsi Scoma-Archivum, 1940

SADRAJ

Prvi deo: USPON I PAD HAZARA I - Uspon..............................................................................11 P - Preobraenje ..................................................................57 - Opadanje..................................................................... ...79 I V -Pad........................................................................... ...108 Drugi deo: OSTAVTINA V - Egzodus...................................................................... .135 VI - Odakle?.......................................................................153 VII - Suprotna miljenja.....................................................163 VIII - Rasa i mit.................................................................175 DODACI I - Beleka o nainu pisanja ----.............................197 P-Beleka o izvorima--------------------------------------200 -Hazarska prepiska" -------------------------------------209 IV - Neke implikacije - Izrael i dijaspora....................... ..217 AUTORI ......................................................................... ..221 IZABRANA BIBLIOGRAFIJA........................................ ...231 239

Artur Kestler TRINAESTO PLEME Urednik

Milisav Savi Recenzenti Milutin Stanisavac Nada Boji Likovni urednik Raomir Dimitrijevi Grafiki urednik Mioljub Popovi Lektor Sana Pribievi Korektor odeljenje PROSVETE Korektorsko

Izdava IP PROSVETA d.d. Beograd, ika Ljubina 1 Za godavaa edomir Mirkovi, direktor tampa GRAFOS, Panevo Cara Lazara 28. tel: 013/ 513-725 SER - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 940.2 KESTLER ARTUR Trinaesto pleme : Hazarsko carstvo i njegova ostavtgaga / Artur Ksstler ; prevela sa engleskog Branka Altarac. - Beograd : Prosveta, 1997 (GRAFOS : Panevo). - 139 str. 20 cm. Prevod dela: The Thirteenth Tribe - Arthur Knestler. - Tira 1000. - Bibliografija: str . 2 3 1 - 2 37. ISBN 86-07-01025-5 a) Hazari ID=50071820