STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015.

GODINE UVOD
Dokument Strategija dugoronog razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, sainjen je sa namerom da preporui Vladi/Skuptini Republike Srbije da saglasno Zakonu o energetici usvoji osnovne ciljeve nove energetske politike, utvrdi prioritetne pravce razvoja u energetskim sektorima i odobri program donoenja odgovarajuih instrumenata, kojim se omoguuje realizacija kljunih prioriteta u radu, poslovanju i razvoju celine energetskog sistema (u sektorima proizvodnje i potronje energije) Srbije. Osnovna premisa pri izboru ciljeva, utvrivanju prioriteta i odgovarajuih instrumenata, zasnovana je na politikom opredeljenju zemlje za racionalno usklaivanje razvoja celine energetike sa privredno-ekonomskim razvojem zemlje i njenom ukljuivanju u evropske integracije. Radi ostvarivanja promovisanih ciljeva energetske politike i realizacije prioritetnih pravaca strategije, ovim dokumentom se predlae i dinamika donoenja odgovarajuih instrumenata, kako bi sve ukupne promene u energetskim delatnostima bile ostvarene u saglasnosti sa odgovarajuim politikim, socio-ekonomskim, energetskim i ekolokim opredeljenjima zemlje. Povean interes za utvrivanje i voenje nacionalne energetske politike u skladu sa potrebama reformisanja energetskog sektora i njenih delatnosti, harmonizovanja nacionalne energetske prakse i regulative sa praksom EU, uvaavajui stanje energetskih resursa, infrastrukture energetskih proizvodnih sektora i strukture energetskih potreba (usluga). U cilju dostizanja odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje, to podrazumeva i sveukupnu zatitu ivotne sredine, potrebno je osim uvaavanja optih-generikih ciljeva posebnu panju posvetiti ostvarivanju specifinih ciljeva, koji odraavaju posebnosti svake zemlje. Zbog poznatih okolnosti u proteklom periodu, Srbija je upravo primer zemlje, koja radi dostizanja vieg nivoa socio-ekonomskog razvoja, mora u kratkoronom periodu da uskladi ne samo razvoj energetike sa privredno ekonomskim razvojem ve i razvoj energetskih proizvodnih sektora sa sektorima potronje energije. Energetska problematika Srbije obrazloena u ovom dokumentu, uvaavala je potrebu ''prepoznavanja'' specifinih ogranienja sa stanovita potreba za usklaivanje razvoja celine energetskog sistema sa dugoronim privredno-ekonomskim razvojem Srbije. U tom kontekstu u prvom odeljku, obrazloeno je stanje potronje energije, proizvodnih mogunosti energetskih sektora i raspoloivost resursa energije u Srbiji. U drugom odeljku, detaljno su obrazloeni osnovni elementi energetske Politike/Strategije razvoja energetike do 2015. godine sa detaljnim prikazom osnovnih ciljeva Strategije i instrumenata za njihovo ostvarivanje u okviru realizacije odabranih (saglasno specifinim ciljevima) prioriteta. U treem odeljku obrazloene su makro-ekonomske pretpostavke i metodologija za utvrivanje energetskih potreba za dva scanarija ekonomskog i industrijskog razvoja.Projekcije finalne energije utvrene su po sektorima i prema strukturi energenata, a ukupna/primarna energija na bazi balansa; potrebe, domaa proizvodnja i uvoz. U etvrtom odeljku, u okviru pet Prioriteta, obrazloeni su programi, mere i potrebna ulaganja sa procenom pozitivnih efekata na poveanje proizvodnje/smanjenje potronje. U petom odeljku dat je prikaz ekonomskog stanja energetskih sektora i obrazloena potreba usaglaavanja cene toplotne i elektrine energije sa proizvodnim trokovima i neophodnim izdvajanjima sredstava za ulaganja u investicono odravanje i gradnju novih izvora, sa obimom i strukturom finansijskih sredstava, po sektorima i programima odgovarajuih prioriteta. U estom odeljku predloen je model praenja realizacije Strategije i analize uticajnih faktora na izvesnost ostvarivanja ciljeva, posebno u pogledu sigurnosti i redovnosti snabdevanja potroaa neophodnim energentima i obrazloena potreba kontinualnog auriranja prioritetnih programa i inoviranja instrumenata za njihovu realizaciju. Ovim Dokumentom obuhvaena je celina energetskog sistema Srbije, bez dela sistema na teritoriji Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija iz razloga obrazloenih u prvom odeljku (1.5).

1. STANjE U ENERGETICI SRBIJE KRAJEM 2002. GODINE

1

1.1. Stanje u sektorima potronje energije Obim i struktura tekue potronje energije u svakoj zemlji, uslovljena je stanjem ekonomije u svim sektorima, ukljuujui i sektor energetike, a posebno strukturom i intenzitetom proizvodnih i uslunih aktivnosti, standardom i navikama graana, kao i raspoloivou energetskim izvorima i ekonomsko-energetskim okolnostima u okruenju. Ekonomsko stanje u privredi zemlje, tehnoloko stanje energetskih i proizvodnih tehnologija i struktura raspoloivih energenata, nasleeno iz prethodne decenije, uslovili su znatno pogoranje ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti korienja energije u Srbiji, u odnosu na grupu zemalja ASS-6, koju ine eka Republika, Slovaka i Maarska, kao zemlje sa veoma uspenim, odnosno Bugarska, Hrvatska i Rumunija, kao zemlje sa usporenim ekonomskim reformama, tokom iste decenije tranzicije. Obzirom da u navedenom periodu, zbog neregularnih privredno-ekonomskih uslova, a posebno rada i poslovanja energetskih proizvodnih sektora, nije bilo mogue uspostaviti potpunu i pouzdanu evidenciju o stanju proizvodnje, posebno uvoza i potronje energije u sektorima: Industrija, Saobraaj i Ostali (Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda), Ministarstvo rudarstva i energetike je tokom 2003. godine uspostavilo bazu relevantnih energetskih pokazatelja i indikatora za dve karakteristine godine: za 1990. godinu, kao godinu regularnih uslova rada i poslovanja ne samo energetskih sektora ve i svih, za energetski sektor, relevantnih sektora privrede Srbije i za 2002. godinu, kao referentnu godinu ponovno uspostavljenih uslova regularnog rada i funkcionisanja, delimino ve saniranih proizvodnih energetskih sistema i poetka rada na reformama energetskog sektora, to je obrazloeno u dokumentu Foundations of Serbian Energy Policy (WB), odnosno za 2003. godinu kao baznu godinu za utvrivanje buduih energetskih potreba, pri izradi Strategije razvoja energetike Republike Srbije, do 2015. godine. Shodno navedenom dokumentu, potronja primarne i finalne energije Srbije, 1990. god., u iznosu od 15.84 M t.en, odnosno 9.03 M t.en, predstavljala je najniu jedininu potronju, po stanovniku (2.11 t.en,. u 1990., odnosno 1.2 t.en. u 2002 godini) u odnosu na sve zemlje grupe ASS, osim Hrvatske (Tabela 1.1.). Tada je saglasno ostvarenom drutvenom proizvodu Srbije, kod nas ostvaren najnii energetski intenzitet u odnosu na bilo koju zemlju grupe ASS, osim Maarske. U referentnoj, 2002. god., drugoj godini ekonomskih reformi, bez obzira na niski nivo privrednih aktivnosti u Srbiji (oko 60 % u odnosu na 1990. god.) i nizak standard graana, potronja finalne energije dostigla je nivo od 77 %, ostvarene finalne potronje u 1990. godini. Tabela 1.1: Trend prizvodnje, uvoza i potronje energije u Srbiji Primarna Finalna Energetski Industrija u Elektrina Uvozna Godina energija energija intenzitet finalnoj energija u zavisnost (Mten) (Mten) 100/(2003) energiji (% ) finalnoj (%) (%) 1990. 15.844 9.034 77.6 43.42 21.20 39.40 2002. 12.442 6.943 98.0 34.92 30.02 36.96 2003*. 13.550 7.310 100 32.69 29.50 37.83
* Procena ostvarene potronje

U referentnoj-2002. godini potronja finalne energije je za 30 % nia u odnosu na 1990. godinu, pri emu je preko 42% potronje ostvareno u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti, dok je uee industrije od 43.42 %, u 1990., opalo na manje od 35 % u 2002 (Tabela 1.2.). Ova dva sektora prosto su zamenili pozicije sa ueem u finalnoj energiji. Pri tome je smanjenje potronja finalne energije u industriji, od preko 35 % (u odnosu na 2002.), ostvareno u energetski neintenzivnim grupacijama industrije (prehrambena industrija, metalski kompleks, tekstilna i dr. grupacije), dok je poveana potronja energije u etiri energetski intenzivne grupacije industrije (crna metalurgija, obojena metalurgija, graevinski materijali i bazna hemija sa hemijskim proizvodima), tako da je njihovo uee poveano sa 51 % na 58 %, shodno emu je povean i energetski intenzitet u industriji za 25 %. Time je potvrena injenica da se, osim u prehrambenoj industriji, veoma sporo oporavljaju proizvodne aktivnosti u energetski neintenzivnim grupacijama industrije. Indikativno je, da su neke

zemlje grupe ASS, ostvarile znaajan izvoz proizvoda i usluga upravo u ovim granama, kao to je tekstilna industrija; Rumunija, sa 1100 M $, a Bugarska, sa 500 M $, izvoza, u 2000. godini. Godina 1990. 2002. Tabela 1.2: Promena potronje energije u sektorima potronje Industrija Saobraaj Domainstva i ostalo Ukupno (Mten) (Mten) (Mten) (Mten) 3.923 1.820 3.291 9.034 2.425 1.580 2.938 6.943

Zbog znaajnog opadanja obima i promene strukture proizvodnih aktivnosti u grupacijama industrije Srbije, izmenjena je i struktura energenata, pa je tako uee fosilnih goriva poveano sa 50 %, iz 1990. na 62 %, u 2002., dok je uee elektrine i toplotne energije, sa 25%, u 1990. opalo na 19 %, u 2002. godini. Odsustvo regularnog uvoza energenata tokom ekonomskih sankcija (u regularnim uslovima na prihvatljivom nivou, ispod 40 %), onemoguilo je pouzdano i potpuno snabdevanje privrede i graana odgovarajuim energentima, ime su potroai upueni na korienje energenata iz domae proizvodnje, pre svega elektrine i delom toplotne energije iz gradskih toplana. Zbog navedenog, kao i dugo odravanih niskih cena ovih energenata (daleko ispod proizvodnih trokova), osim smanjene pogonske sigurnosti pri radu energetskih izvora, svi sektori energetske privrede dovedeni su i u veoma nepovoljno ekonomsko stanje, delimino i zbog umanjene proizvodnje energije, emu su doprinela i ratna oteenja vitalnih objekata i sistema. Zbog neoekivanog smanjenja dela drutvenog proizvoda koji je ostvarila industrija Srbije u 2003. godini (-3%) i neizvesnog oporavka privrednih aktivnosti, posebno u firmama pre/posle njihovih privatizacija oekuje se stagnacija potronje energije u industriji, po osnovu uvoenja novih, energetski efikasnih proizvodnih tehnologija i orijentacije na energetski neintenzivne industrijske proizvode (Tabela 1.3.). Tabela 1.3: Trend promene strukture finalne energije u Srbiji vrsto gorivo Teno gorivo Prirodni gas Elektrina energija (Mten) (Mten) (Mten) (Mten) 1.400 3.894 1.854 1.886 0.877 2.378 1.587 2.100 0.910 2.710 1.520 2.160

Godina 1990. 2002. 2003*

Ukupno (Mten) 9.034 6.943 7.310

Jedino sa poveanjem kvaliteta, trino visoko vrednih proizvoda i energetske efikasnosti pri obavljanju energetskih usluga, moe se poveati ekonomska efektivnost upotrebe finalne energije. U veini zemljama grupe ASS, potronja finalne energije u sektoru industrije u 2000. godini, je drastino smanjena, u odnosu na 1990. godinu, sa prognozom daljeg smanjivanja, pa bi tako 2010. godine, ova potronja u Bugarskoj bila manja tri puta, a u Rumuniji etiri puta, u odnosu na 1990. godinu. Godinja stopa rasta potronje finalne energije u veini zemalja grupe ASS, u periodu do 2000. godine, bila je negativana (ak i preko - 4 %), osim Maarske (-2 %), a shodno projekcijama energetskih potreba do 2010. god., stopa rasta finalne energije bie samo u dve od est navedenih zemalja vea od 1.2 %/godinje. Sa oporavkom proizvodnih i uslunih aktivnosti i standarda graana, neminovno e se poveati potronja finalne energije u sektorima Domainstva, Javne i komercijane delatnosti i Poljoprivreda, koja na nivou potronje, u 2002. godini (za sva tri sektora) uestvuje u finalnoj potronji sa 31 %. U sektoru Domainstva Srbije, jedinina potronja jo uvek je niska i iznosi svega 0.30 kg.en/stanovniku. Shodno tome ova potronja, osim Bugarske i Hrvatske, je za preko 30 % nia nego u bilo kojoj drugoj zemlji grupe ASS. Iako je trend potronje energije u sektoru Saobraaja, tokom poslednje decenije, bilo nemogue pouzdano reprodukovati, ova potronja se najbre stabilizovala, tako da je 2002. godine, skoro dostigla 90 % potronje iz 1990. godine, iako je statistiki zabeleen znatno nii obim aktivnosti ovog sektora, u prevozu roba i putnika u odnosu na 1990. godinu. Ova injenica je posledica dominantne potronje derivata nafte za potrebe linog prevoza privatnim automobilima, a zatim prevoza roba, iji obim nije potpuno obuhvaen zvaninom statistikom. Slina tendencija je uoena i kod zemalja grupe ASS tokom

prve decenije ekonomske tranzicije, pa se i u ovom naem sektoru oekuje najbre poveanje potronje energije.

50.0 45.0 40.0 35.0 30.0 25.0 20.0 15.0 10.0 5.0 0.0 (. /.)

50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0

1990

2002

1990

2002

Jedan od glavnih problema tekueg rada i poslovanja energetskih sektora proistie iz neusklaene potronje i proizvodnje odgovarajuih energenata, posebno tokom zimskog perioda kada su potrebe zbog zagrevanja stambenog, radnog i poslovnog prostora, esto iznad proizvodnih mogunosti elektroenergetskog izvora i komunalnih toplana. Ovakvo stanje je posledica ne samo nedovoljnog ulaganja u proteklom periodu za obavljanje potpunih remonata i investicionog odravanja, ve i neusklaenog razvoja energetskih sektora, sa stanovita racionalne upotrebe energenata, poveanja energetske efikasnosti, kako u proizvodnji i distribuciji, tako i kod krajnjih potroaa gde se obavljaju energetske usluge. Ovo potvruje praksa, da je u Srbiji nakon 1990. godine drastino poraslo uee elektrine energije u finalnoj potronji (preko 34 %, u 2000. godini, to je skoro dva puta vee uee nego u ekoj Republici, Maarskoj, Rumuniji i Slovakoj). Ovo nije posledica samo najnie finalne potronje (po stanovniku) u odnosu na zemlje grupe ASS, ve i velikog uea potronje elektrine energije u sektoru Domainstva (u odnosu na ukupnu potronju energije u ovom sektoru), u 2000. godini, preko 56 % . Osim Bugarske, navedeno uee je za preko dva puta vee nego u bilo kojoj zemlji grupe ASS. Osim toga, odnos potronje elektrine energije u sektoru Domainstva prema ukupnoj potronji elektrine energije je jo nepovoljniji (oko 65%), to je opet za dva puta vie, nego u zemljama grupe ASS, osim Bugarske. Uporedni trend jedinine potronje elektrine energije u sektoru Domainstva u zemljama ASS i Srbije, ukazuje na dinamian porast i visoku tekuu potronju (oko 1990 kWh/stanovniku) u sektoru Domainstva Srbije (to je blisko nivou Nemake), kao posledica ''nametnutih'' nam okolnosti u protekloj deceniji i neusklaenog razvoja sistema za distribuciju i snabdevanje individualnih korisnika prirodnim gasom, za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga u ovom sektoru. Osim dugotrajnog nedostatka drugih energenata, tokom ekonomske izolacije Srbije, neadekvatan razvoj gasne privrede u smislu razvoja mree za snabdevanje gasom, uslovio je prekomernu potronju elektrine energije u sektorima Domainstva. Ovo nedvosmisleno potvruju ostvarene jedinine potronje elektrine enerije i prirodnog gasa u Srbiji i zemljama grupe ASS 6, prema kojim proizilazi da je jedinina potrnja prirodnog gasa u ovom sektoru u Srbiji i Rumuniji, skoro etiri puta manja, nego ekoj Republici, Maarskoj, i Slovakoj.

2500

7000

k W h /

1500 1000 500 0 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001

k W h /

2000

6000 5000 4000 3000 2000 1000 0

1990

1995

2000

1.2. Stanje u energetskim proizvodnim sektorima-sektorima energetske privrede Energetsku privredu Srbije u najirem smislu sainjavaju naftna i gasna privreda, rudnici uglja, elektroenergetika i decentralizovani sistemi gradskih toplana i industrijske energetike. U okviru energetskog sistema obavlja se eksploatacija domae primarne energije, uvoz primarne energije (pre svega nafte i prirodnog gasa), proizvodnja elektrine i toplotne energije, eksploatacija i sekundarna prerada uglja, kao i transport i distribucija energije i energenata do krajnjih potroaa finalne energije. Shodno navedenom energetsku privredu Srbije u najirem smislu sainjavaju: Sektor nafte, u okviru kojeg se vri eksploatacija domaih rezervi nafte, obavlja uvoz, transport i prerada sirove nafte i naftnih derivata, kao i distribucija i prodaja/izvoz derivata nafte. U oblasti domaeg istranog i ekploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i gasa koji je posledica malog nivoa ulaganja u odravanje postojee proizvodnje, kao i malog intenziteta istranih radova zbog nedostatka sopstvenih sredstava.Transport nafte se dominantno vri magistralnim naftovodom (Janaf) od Omialja u Hrvatskoj do rafinerija nafte u Panevu i Novom Sadu. Ukupni instalisani preraivaki kapacitet domaih rafinerija iznosi 7.8 miliona tona godinje (4.8 miliona tona u Panevu i 3 miliona tona u Novom Sadu), iji su trenutni operativni kapaciteti, zbog tekih razaranja tokom bombardovanja 1999. godine, svedeni na 6.6 miliona tona (4.8 u rafineriji u Panevu i 1.8 miliona tona u Novom Sadu). Sektor prirodnog gasa, u okviru koga se osim uvoza gasa, obavlja eksploatacija domaih rezervi prirodnog gasa, njihova primarna prerada, sakupljanje, transport i distribucija do krajnjih potroaa gasa. Na glavni magistralni gasovod, ukupne duine oko 400 km, koji se prostire od granice Maarske do Nia, povezan je vei broj distributivnih mrea preko kojih se vri snabdevanje potroaa prirodnim gasom. Velika veina ovih mrea izgraena je na teritoriji Vojvodine. Sektor uglja, u okviru kojeg se vri eksploatacija i prerada uglja iz rudnika sa povrinskom eksploatacijom, u tri rudarska basena: Kolubarski, Kostolaki i Kosovsko-Metohijski, koji privremeno ne funkcionie u sastavu energetskog sistema Srbije zbog prelaznog statusa june srpske pokrajine. Preko 95% ukupne proizvodnje uglja na povrinskim kopovima koristi se za proizvodnju elektrine energije. Za finalnu potronju koristi se ugalj iz osam rudnika sa podzemnom eksploatacijom, u kojima se vri eksploatacija kamenog i mrkog uglja, kao i znatno kvalitetnijeg lignita, u odnosu na lignite iz rudnika sa povrinskom eksploatacijom uglja.

Elektroenergetski sektor sainjavaju objekti/sistemi: -Elektroenergetski izvori, u koje spadaju elektrane instalisane snage 7120 MW (3936MW u TE na lignit, 2.831 MW u HE i 353 MW u TE-TO na mazut i prirodni gas), bez termoelektrana na teritoriji Kosova i Metohije (1235 MW), koje trenutno ne rade u sastavu elektroenergetskog sistema Srbije. -Sistemi za prenos elektrine energije, sa oko 10.200 km dalekovoda 400, 220 i 110 kV i oko 27 GVA instalisanih u trafostanicama, preko koga se vri prenos elektrine energije proizvedene u zemlji i obavlja razmena sa susednim sistemima. -Elektrodistributivni sistemi, locirani u potroakim centrima preko kojih se vri isporuka elektrine energije krajnjim potroaima u navedenim sektorima potronje energije. Sistem gradskih toplana, koji postoji u 45 gradova Srbije, ine decentralizovani toplotni izvori, instalisane snage oko 6.000 MJ/s, i odgovarajue distributivne mree. Sistem se koristi za zagrevanje stambenog i poslovnog prostora, obima od oko 450.000 ekvivalentnih stanova (povrine 66 m2). U sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori, sa oko 6.300 MJ/s instalisanih u vie stotina industrijskih preduzea Srbije. Koriste se za proizvodnju tehnoloke pare i toplotne energije za potrebe proizvodnih procesa i za grejanje radnog prostora. U oko 30 industrijskih preduzea, postoje energane koje omoguuju spregnutu proizvodnju toplotne i elektrine energije (kapaciteta oko 250 MW), od kojih najvei broj ve due vreme nije u operativnom stanju. Osnovna karakteristika svih navedenih delova energetskog sistema je izrazita tehnoloka zastarelost i niska energetska efikasnost, kao i trenutno zabrinjavajue i dugorono neprihvatljivo tehnoloko stanje sa stanovita zatite ivotne sredine. Tehnoloko stanje proizvodnih objekata u svim navedenim sektorima energetike je, bez obzira na do sada uinjene sanacije, rehabilitacije i modernizacije, i dalje krajnje kritino, kako sa stanovita operativne sigurnosti objekata, tako sa i stanovita energetske efikasnosti, a posebno uticaja na okolinu koji je neprihvatljiv skoro u celini. Ova injenica je opte vaea za sve sektore, iako za neke sisteme postoje i neka znatno kritinija ogranienja, koja mogu direktno da ugroze sigurnost snabdevanja privrede i graana neophodnim energentima. Re je o starosti elektroenergetskih objekata (izmeu 12 do 42 godine) ija zamena, putem gradnje novih energetskih izvora, ima najvii prioritet sa stanovita sigurnosti isporuke energenata, zbog poveanja energetskih potreba, posebno elektrine energije po osnovu intenziviranja privredno-ekonomskog razvoja i porasta standarda graana. Pri tome, neophodno je oceniti ''domete'' programa za racionalnu upotrebu i poveanje efikasnosti korienja energije u svim sektorima potronje energije, s obzirom na vie nego skromne rezultate, koji su na ovom planu ostvareni u Srbiji u proteklom periodu. 1.3. Energetski resursi Republike Srbije Obim i struktura energetskih rezervi i resursa Srbije je veoma nepovoljna. Rezerve kvalitetnih energenata, kao to su nafta i gas su simboline i ine manje od 1 % u ukupnim bilansnim rezervama Srbije, dok preostalih 99% energetskih rezervi ine razne vrste uglja, u kome dominira niskokvalitetni lignit, sa ueem od preko 92 % u ukupnim bilansnim rezervama. Ovo se posebno odnosi na lignit koji se eksploatie u rudnicima sa povrinskom eksploatacijom, koji sa ukupnim eksploatacionim rezervama od oko 13350 miliona tona, predstavlja najznaajniji domai energetski resurs Republike Srbije. Geografski posmatrano, u Kolubarskom basenu nalazi se 14%, u Kostolakom 3.3%, dok Sjeniki i Kovinski basen sadre samo 2.7% ovih rezervi. Ubedljivo najvei deo rezervi lignita u Republici Srbiji (preko 76 %) nalazi se u Kosovsko-Metohijskom basenu. Ovakav iznos bilansnih rezervi i mnogo povoljniji odnos otkrivke i uglja, nego u drugim basenima, dugorono posmatrano ine KosovskoMetohijski basen najvanijim energetskim potencijalom Republike Srbije u narednom periodu. Disproporcije izmeu geolokih i eksploatacionih rezervi uglja, nafte i prirodnog gasa, prikazane na Tabeli1.4 i ilustrovane na slici Neobnovljivi energetski resursi Srbije (u milionima tona ekvivalentne nafte) ukazuju na mogue neizvestnosti u raspolaganju ovim rezervama u narednom periodu.

Tabela 1.4. Ukupne rezerve fosilnih goriva u Srbiji Eksploatacione Energetski resurs rezerve, (Mten) Lignit (povrinska eksploatacija) 2616 Kameni i mrki ugalj (podzemna eksploatacija) 125 Nafta i prirodni gas 20

Geoloke (Mten) 3753 130 60

rezerve

4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0

Najznaajniji obnovljivi energetski resurs Srbije je hidropotencijal (oko 17000 GWh), od ega je do danas iskorieno oko 10000 GWh, tako da ukupan preostali, tehniki iskoristiv, hidroenergetski potencijal u Srbiji iznosi oko 7000 GWh, to predstavlja oko 8.6% potronje finalne energije u 2003. godini. Ovaj potencijal nalazi se najveim delom na slivu Morave (2300 GWh), zatim na Drini i Limu (1900 GWh) i Dunavu (1000 GWh), za gradnju pojedinanih objekata snage vee od 10 MW i godinjom proizvodnjom od oko 5200 GWh. Na oko 900 potencijalnih lokacija na rekama Srbije, ukljuujui i male reke, utvrene su mogunosti izgradnje malih hidroelektrana (do 10 MW), sa moguom proizvodnjom od oko 1800 GWh/godinje. Pri utvrivanju mogunosti za iskorienje najveeg dela preostalog tehnikog hidropotencijala, treba imati u vidu presudan uticaj neenergetskih kriterijuma koji su vezani za vienamensko korienje voda i politike dogovore o podeli hidropotencijala sa susednim dravama. Na slici je prikazana struktura hidropotencijala Srbije sa koje se vidi, da od preostalog tehniki iskoristivog hidropotencijala, preko 25 % se odnosi na potencijal za male hidroelektrane (snage do 10 MW).
12000 10000 8000 G h W 6000 4000 2000 0

U okviru nove kategorije Obnovljivi izvori energije, u koje spadaju biomasa, hidropotencijali malih vodnih tokova (sa objektima do 10 MW), geotermalna energija i energije vetra i sunevog zraenja, treba istai da u Srbiji postoje posebne pogodnosti i potrebe za njihovo organizovano korienje u tzv. decentralizovanoj proizvodnji toplotne (sagorevanjem biomase i ''sakupljanjem'' sunevog zraenja) i elektrine energije (izgradnjom mini hidroelektrana, snage do 10 MW i vetrogeneratora, snage do 1 MW), za zadovoljenje potreba lokalnih potroaa kao i isporuke vikova elektrine energije lokalnoj mrei u okviru elektroenergetskog sistema Srbije. Energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije u Srbiji, je veoma znaajan i iznosi preko 3 M t.en. godinje (sa potencijalom malih hidroelektrana, od oko 0.4 M t.en). Oko 80 % ukupnog potencijala nalazi se u iskorienju biomase, od ega oko 1.0 M t.en., ini potencijal drvne biomase (sea drveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi), a vie od 1.5 M t.en. ini poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura, ukljuujui i teni stajnjak). Energetski potencijal postojeih geotermalnih izvora u Srbiji, iznosi blizu 0.2 M t.en, na teritoriji Vojvodine, Posavine, Mave, Podunavlja i ireg podruja centralne Srbije kao i u postojeim banjama. Nesistematinost u istranim i pripremnim radovima za korienje geotermalnih izvora i odsustvo podsticaja za organizovano korienje ovog izvora energije su osnovni razlog simbolinog iskorienja energije tople vode iz stotinak postojeih buotina, relativno niske temperature (retko preko 60C), toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako dosadanja istraivanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnih izvora bar pet puta vei od ostvarenog. Iako je na veini teritorije Srbije broj sunanih dana znatno vei nego u mnogim evropskim zemljama (preko 2000 asova), zbog visokih trokova prijemnika sunevog zraenja toplote i pratee opreme, intenzivnije korienje ovog i drugih obnovljivih izvora energije zavisie prevashodno od drutvenog podsticaja za zasnivanje i sprovoenje nacionalnog Programa obnovljivih izvora energije. U okviru valorizacije energetskih resursa Srbije dve sirovine nisu bilansirane. Prve su nuklearne, zbog nedovoljnih geolokih prospekcija terena, a druge su mineralne sirovine uljanih kriljaca, zbog ekonomski neizvesnih i ekoloki neprihvatljivih tehnologija ekstrakcije kerogena. Ograniene rezerve primarne energije, nalau potrebu izrade Plana geolokih istraivanja novih rezervi fosilnih goriva i verifikaciju obavljenih istraivanja

1.4 Tekua ogranienja u radu, poslovanju i razvoju energetskih sektora Srbije Razmatrajui mogunosti dugoronog razvoja energetike u kontekstu ireg privrednoekonomskog razvoja Srbije, a posebno u kontekstu nasleenog privredno-ekonomskog stanja iz prethodnog perioda, osnovna premisa pri utvrivanju ciljeva razvojnih prioriteta energetike, poiva na ideji komplementarnosti privredno-ekonomskog razvoja zemlje i podizanja efikasnosti proizvodnje i efektivnosti upotrebe energije. S tim u vezi izbor kratkoronih ciljeva i utvrivanje dugoronih prioritetnih programa za usklaivanje rada i razvoja celine energetskog sistema (sektori na strani proizvodnje i potronje energije), sa razvojem privrede Srbije, uslovljen je sledeim ogranienjima: Privredno-ekonomska, izazvana usporenim oporavkom proizvodnih i uslunih aktivnosti u veini privrednih sektora Srbije, ukljuujui i stagnaciju proizvodnje u veini grana industrije, osim energetski intenzivnih grupacija: crna metalurgija, hemijska industrija i industrija graevinskog materijala. U takvim uslovima, umereni porast drutvenog proizvoda i standarda graana, prati bri rast potronje energije, preteno zbog odsustva ekonomskih motiva i programsko-finasijskih mehanizama za programe tednje energije, kako kod privrede tako i kod graana, kao i velikog uea zastarelih proizvodnih i energetskih tehnologija u idustriji i saobraaju. Za racionalno smanjivanje, danas visoke specifine potronje energije (po jedinici energetske usluge), neophodna je nova energetska politika sa odgovarajuim merama i instrumentima za njeno organizovano i dosledno sprovoenje (posebni programi, energetski standardi i odgovarajua energetska nacionalna i sektorska regulativa). Ekonomsko-energetska, uslovljena neadekvatnim cenama elektrine i toplotne energije, ime su subjekati energetske privrede onemogueni da blagovremeno ulau u kvalitetnije odravanje i modernizaciju energetskih izvora, ija starost iznosi oko 25 godina u proseku. Osim toga u proteklom, skoro 15-godinjem periodu, nije bilo znaajnih ulaganja u gradnju novih, kapitalno-intenzivnih objekata, kao to su: novi povrinski kopovi lignita, termoelektrane i hidroelektrane, transportni i distributivni

sitemi prirodnog gasa (sa skladitenjem gasa), sistemi distribucije elektrine i toplotne energije, ukljuujui i rehabilitaciju i modernizaciju industrijskih energana, zbog ega programi ulaganja u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih izvora i objekata, spadaju u najvanije prioritete ove Strategije. Energetsko-sektorska, proistekla iz neusklaenog razvoja celine energetskog sistema, sa energetskim potrebama tj. strukturom energetskih usluga u sektorima potronje energije. Rezultat takvog razvoja ogleda se u vrlo visokom ueu elektrine energije u potronji finalne energije (oko 30 %), pri emu je posebno neopravdano visoko uee elektrine energije u sektoru Domainstva (preko 55 % od ukupne potronje energije u ovom sektoru), i jo uvek mala potronja prirodnog gasa (ispod 22 %) u ovom sektoru. Dnevne potrebe za elektrinom energijom u sektoru Domainstva, su izrazito sezonskog karaktera (najvea potronja je tokom zimskog perioda zbog njene upotrebe za zagrevanje prostora), zbog ega je teko njenu potronju sa proizvodnim mogunostima naih elektrana, i stanjem hidrologije na hidroelektranama. Tekue stanje prekomerne potronje elektrine energije za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga posebno u sektoru Domainstva, mogue je i poeljno menjati putem usklaenog razvoja sektora prirodnog gasa, u okviru kojeg programi za supstituciju elektrine enegije prirodnim gasom, treba da imaju najvii prioritet u Programima ostvarivanja ove Strategije. Sektorsko-ekolokih, u smislu potrebe da saglasno postojeim nacionalnim i meunarodnim standardima, to pre uspostave zakonodavni i institucionalni okviri za utvrivanje i sprovoenje nacionalnog programa za zatitu ivotne sredine.U okviru takvog programa, treba organizovati odgovarajuu logistiku za pouzdano merenje i praenje svih emisija iz energetskih objekata i sainiti plan uvoenja tehnikih i organizacionih mera na energetskim objektima/izvorima za proizvodnju primarne/sekundarne i finalne energije ukljuujui i objekte i ureaje u sektorima potronje energije (Industrija, Saobraaj, Domainstva, Javne i komerecijalne delatnosti i Poljoprivreda) sa ciljem postupnog smanjivanja nivoa emisije efluenata sa tetnim delovanjem na ivotnu sredinu. Tehnoloko-razvojnih, koja su posledica nenadoknativog nauno-tehnolokog zaostajanja, a posebno tehnolokog zaostajanja domae mainogradnje, da znaajnije participira u proizvodnji dela vitalne energetske opreme, i ureaja energetskih objekata. Verovatno su tehnologije za prizvodnju ureaja za smanjenje tetnih emisija iz energetskih izvora, sadraj budueg tehnolokog razvoja i proizvodnog programa domae mainogradnje, u investicio-intenzivnim programima tehnoloke modernizacije postojeih energetskih izvora i zatite ivotne sredine. 1.5 Dokument Strategija i status energetskih rezervi i elektroenergetske infrastrukture na teritoriji Kosova i Metohije Uprkos tome to jo uvek nije utvrena Strategija privredno-ekonomskog razvoja Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike se opredelilo da se saglasno Zakonu o energetici utvrdi i predloi Vladi i Skuptini Republike Srbije usvajanje Strategije razvoja energetike, do 2015. godine, kao srednjorone vizije kvalitativnih promena u sektorima potronje energije i u energetskim proizvodnim sektorima, uvaavajui tekue i oekivane privredno-ekonomske okolnosti u zemlji, ali bez delova navedenih sektora lociranih na teritoriji Kosova i Metohije, zbog postojeeg-prelaznog statusa Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Nemogunost uvida u stanje energetike na toj teritoriji, osnovni je razlog zbog ega su projekcije energetskih potreba i izbor Prioritenih programa za usklaivanje rada i razvoja energetskih sektora date za celinu energetskog sistema Srbije, bez delova sistema/sektora lociranih na teritoriji Kosova i Metohije (pod prelaznom upravom UNMIK-a). Zbog napred navedenih razloga Strategija razvoja energetike Srbije razmatra promene u relativno kratkom vremenskom periodu, za jednu godinu duem od minimalnog perioda, definisanog Zakonom o energetici Srbije. Tekui status prelazne uprave na teritoriji Kosova i Metohije i danas ugroava pouzdan i energetski efektivan rad celine elektroenergetskog sistema Srbije. Deo elektroenergetskog sistema Srbije, lociran na podruju teritorije Kosova i Metohije sastoji se od; elektroenergetskih izvora (termoelektrane instalisane snage od 1315 MW, vrlo niske pogonske raspoloivosti i jedne hidroelektrane snage 33 MW), sa godinjom proizvodnjom izmeu 3000 i 4000 GWh, rudnika uglja Belaevac i Dobro Selo, sa veoma povoljnom povrinskom ekspolatacijom lignita-godinje proizvodnje od oko 7 M tona lignita, i sistema od 400, 220 i 110 kV, za prenos elektrine energije do Kosova i Metohije, odnosno transport do Grke, ukljuujui i sisteme za distribuciju elektrine enegrije do potroaa na teritoriji Kosova i Metohije. Osim navedene infrastrukture, na toj teritoriji postoje sistemi gradskih toplana (Pritina, Kosovska Mitrovica i
9

akovica) i 4 industrijske energane, ukupne snage od 54 MW, za koje obraivaima ovog Dokumenta nisu bili dostupni podaci o pogonskim i proizvodnim performansama. Razmere i parametri, opisanih energetskih proizvodnih sistema i nepostojanje pouzdanih podataka o sektorima potronje energije na teritoriji Kosova i Metohije, samo donekle opravdavaju trenutno izostavljanje dela celine elektroenergetskog sistema Srbije, lociranog na teritoriji Kosova i Metohije. Bez obzira na navedene okolnosti, utvrivanje Strategije razvoja energetike Republike Srbije, a posebno dugoronog razvoja (od 2015 do 2030. godine), nije prihvatljivo sa stanovita dravne, ekonomske i energetske politike bez ukljuenja rezervi lignita lociranog na teritoriji Kosova i Metohije u kategoriju raspoloivih i energetskom sektoru Srbije dostupnih rezervi. Bez odgovarajueg reenja za slobodan pristup i korienje lignita sa teritorije Kosova i Metohije, od strane energetskih subjekata Srbije, dugoroni razvoj energetike Srbije, polovinom ovog veka poivao bi preteno na uvoznoj primarnoj energiji. Osim ovog stratekog dravnog, ekonomskog i energetskog cilja, dravni organi Srbije, treba da preuzmu aktivnu ulogu u reavanju, naizgled tehnikih pitanja saradnje izmeu energetskih subjekata Republike Srbije i energetskih subjekata prelazne uprave odnosno lokalnih organa vlasti na teritoriji Kosova i Metohije. U tom kontekstu najdelikatnije pitanje odnosi se na pokuaje energetskih subjekata, da uz podrku UNMIK-a, osnuju posebni Operator prenosnog sistema za teritoriju Kosova i Metohije, ime bi se ne samo ograniile razvojne i poslovne mogunosti elektroprivrede Srbije na regionalnom i panevropskom tritu elektrine energije, ve bi time bila ugroena i pouzdanost rada elektrenergetskog sistema Srbije, (obzirom na objektivna i tehnika ogranienja dela sistema na toj teritoriji da prihvati, tehniki delikatnu i sa stanovita sigurnosti rada elektroenergetskog sistema na regionalnom i panevropskom triu, poslovno odgovornu ulogu). Osim ovog po prirodi tehnikog i po posledicama za razvoj stratekog pitanja, pitanje statusa dela JP EPS na teritoriji KiM, nakon formiranja posebnih energetskih entiteta u okviru postojeeg javnog preduzea EPS, mogao bi da pretstavnja presedan i za legalno osamostaljivanje dela elektroenergetskog sistema lociranog na teritoriji Kosova i Metohije. U tom svetlu potrebno je utvrditi dravnu politiku prema prelaznoj upravi po pitanjima rada, poslovanja i razvoja energetike na itavoj teritoriji Republike Srbije. 2. OSNOVNI ELEMENTI ENERGETSKE POLITIKE/STRATEGIJE SRBIJE do 2015. U novo nastalim uslovima drutveno-ekonomskih reformi u Srbiji i intencije nae zemlje za njeno ukljuivanje u panevropske integracije, nametnuta je potreba da se razvoj celine energetskog sistema, koji ine energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije, u okviru Strategije dugoronog razvoja energetike Srbije, usaglasi sa politikom i ciljevima dugoronog privredno-ekonomskog razvoja Srbije. U svetlu do sada ostvarenih promena i urgentnoj potrebi za svojevrsnu rehabilitaciju i modernizaciju energetske infrastrukture i uvoenje novih pravila za rad, poslovanje i razvoj energetskih subjekata, a posebno u svetlu budue integracije energetskih sektora Srbije u regionalno i panevropsko trite elektrine energije i prirodnog gasa, nametnula se potreba izrade dokumenta: Strategija razvoja energetike Srbije, do 2015. godine. Globalni ciljevi nove Energetske politike i Strategije razvoja energetike Srbije, promovisani u Zakonu o Energetici proistekli su iz namere da se, u novim okolnostima u zemlji i okruenju, u okviru odabranih Prioritetnih razvojnih aktivnosti u celini energetskog sistema, uspostave kvalitativno novi uslovi rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potronje energije, koji e podsticajno delovati na privredno-ekonomski razvoj zemlje, zatitu ivotne sredinu i meunarodne integracije, ukljuujui i bre ukljuenje nae zemlje u EU. Da bi postavljeni ciljevi bili realno ostvarivi, ova Strategija polazi od postojeeg stanja u celini energetskog sistema Srbije i uvaava mogunosti i ogranienja koji proistiu iz raspoloivih energetskih resursa i tehnolokih i proizvodnih performansi energetskih proizvodnih sistema, odnosno strukture energetskih usluga u sektorima potronje energije, a posebno ekonomskog razvoja relevantnih privrednih sektora Srbije, sa stanovita energetskih potreba i ekonomske moi da svojim razvojem podstiu usklaeni razvoj celine energetskog sistema Srbije. U tom svetlu, bez obzira na znaajno poboljanje tehnolokog stanja i operativnih performansi energetskih proizvodnih postrojenja i objekata (ostvareno tokom protekle 4 godine), u narednom kratkronom periodu, 6 do 7 godina, sigurnost i ekonominost snabdevanja privrede i graana elektrinom i toplotnom energijom, moe se obezbediti pre svega sa uspeno sprovedenim programima tehnoloke modernizacije proizvodnih objekata za ova dva vida energije, a zatim programima za racionalnu upotrebu energenata i poveanje energetske efikasnosti od
10

proizvodnje do mesta potronje, ukljuujui i programe za intenziviranje selektivnog korienja novih obnovljivih izvora energije, kojima Srbija objektivno raspolae. Osim specifinih tehnoloko-sektorskih ogranienja u pojedinim delovima energetskih proizvodnih sistema i sektorima potronje energije, postoje i druga ogranienja: objektivna-prirodna u pogledu raspoloivih resursa energije zatim nametnuta-politika u pogledu pristupa energetskog sektora Srbije za korienje naeg najveeg resursa lignita, lociranog na Kosovsko-Metohijskim bazenima, kao i ekonomsko-razvojnih u smislu nepoeljne, iako mogue stagnacije privredno-ekonomskog razvoja Srbije u narednom periodu. Neka od navedenih ogranienja mogu da uspore najavljenu reformu energetskih delatnosti u Srbiji, a time i ogranie mogunosti za ulaganja u modernizaciju postojeih i gradnju novih energetskih izvora, na bazi domaih energetskih resursa i odloe reavanja problema zatite ivotne sredine, u kontekstu opte prihvaenih obaveza iz Kjoto protokola i integracije naih energetskig sektora u regionalna i evropska trita energije. Kljune elemente nove energetske politike Srbije ine: Osnovni ciljevi, Prioritetni programi odabrani sa stanovita ostvarenja ciljeva i odgovorajue drutvene-dravne Mere i Instrumenti kojim se omoguuje realizacija odabranih Prioriteta. U okviru ovog odeljka detaljno se obrazlau osnovni ciljevi Strategije i prioriteti nove energetske politike, sa opisom neophodnih mera i odgovarajuih instrumenata za ostvarenje ciljeva/realizaciju prioriteta. Ovi instrumenti su ''olieni'' u novim zakonodavnim i institucionalnim okvirima za rad i poslovanje energetskih subjekata i u reorganizovanju postojee strukture energetskih javnih preduzea i njihovom radu i poslovanju, najpre u trino-regulisanim uslovima, a potom na liberalizovanom i konkurentno-slobodnom energetskom tritu. Kao logistika podrka ovim instrumentima predvieno je donoenje specifinih programa, kao to su Programi Energetske efikasnosti, Novih obnovljivih izvora energije, Zatite ivotne sredine, Nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja, Usmerenog obrazovanja i usavravanja kadrova za postojee i sasvim nove aktivnosti u energetskim delatnostima, ukljuujui i uvoenje savremenog Sistema energetske statistike i donoenje dodatne-specifine energetske regulative za obavljanje energetskih delatnosti u novim uslovima, kako u zemlji tako i u okruenju. Navedeni Programi predstavljaju osnovne premise kako za ostvarivanje ciljeva Politike/Strategije razvoja energetike Srbije, tako i za stvaranje ambijenta za dostizanje samoodrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje. Navedeno oekivanje proistie iz saznanja, da smo trino osposobljeni subjekti energetskih proizvodnih sistema i poveanja ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti upotrebe/korienja energije uz prihvatljivi nivo ugroavanja ivotne sredine, mogu da omogue navedeni razvoj Srbije u narednom periodu.

2.1. Ciljevi Politike/Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine Bez obzira to je utvrivanje optimalnog scenarija razvoja nacionalne energetike, u smislu podsticanja odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje, veoma sloeno zbog interdisciplinarnosti energetike kao struke, ono je i veoma neizvesno obzirom na privredno-ekonomske okolnostiu zemlji i okruenju tokom realizacije Strategije. Zbog toga se u osnovnim premisama za ''projektovanje'' vizije srednjoronog razvoja celine energetskog sistema posebna panja posveuje utvrivanju uravnoteenosti izmeu nunih i poeljnih, po nekad i suprotstavljenh ciljeva energetske politike/strategije. U sluaju energetske politike/strategije Srbije, osnovne premise treba da uvaavaju sledea tri kljuna elementa: a) Tekue stanje i ogranienja u usklaivanju rada i poslovanja celine energetskog sistema, koji ine; energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije; b) Novi okviri za rad, poslovanje i razvoj celine energetskog sistema, posebno energetskih proizvodnih sektora, na internom, regionalnom i panevropskom tritu elektrine energije i prirodnog gasa; c) Drutveno-ekonomskog i energetsko-ekolokog opredeljenja da se realizacijom osnovnih, specifinih i optih ciljeva do 2015. godine, u energetskim sektorima i delatnostima, dostigne kvalitativno novo stanje, u smislu da razvoj energetskog sektora podstie stvaranje privredno-ekonomskog ambijenta povoljnog za dostizanje odrivog socio-ekonomskog zemlje. Navedene premise, nedefinisani geo-politiki odnosi na teritoriji Republike Srbije i s tim u vezi neizvesnost pristupa naeg energetskog sektora resursima lignita na teritoriji Kosova i Metohije, kao i oekivanje da se ekonomske reforme i procesi tranzicije u zemlji, pa i energetskom sektoru Srbije,
11

uspeno sprovedu u narednoj deceniji, osnovni su razlozi da se Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, razmatra period do 2015. godine kao realni period za dostizanje odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje i s tim u vezi mogunost usklaivanja nae energetske prakse i regulative sa EU, odnosno prijema Srbije u lanstvo EU. Uvaavajui navedene premise definisani su osnovni elementi Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine, olieni u Ciljevima, Prioritetnim programima i odgovarajuim Merama i Instrumentima za realizaciju prioritetnih programa, odnosno ostvarivanja sledeih ciljeva nove energetske politike/strategije Srbije: - Osnovni-energetski ciljevi, koji proistiu iz osnovne uloge energetskog sektora i zadataka energetskih subjekata da obezbede sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i graana odgovarajuim energentima i da podstiu usklaivanje rada i razvoja energetskih proizvodnih sistema sa potrebama sektora potronje energije, u radi efikasnije proizvodnje i racionalne; ekonomski-efektivnije i energetski-efikasnije upotrebe energenata, sa ciljno ''oroenim'' smanjenjem energetskog intenziteta u sektorima Industrija i Saobraaj, odnosno promenom strukture finalnih energenata, u neproizvodnim sektorima (Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti) i da omogue diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja uvoznim energentima, tehnologija elektroenergetskih izvora i selektivo korienje NOIE; - Specifini-tehnoloki i ekoloki ciljevi, kojima se obzirom na nasleeno stanje energetskih objekata/sistema i tehnologija sa redukovanim operatvniim performansama i tetnom uticaju na okolinu, poveava bezbednost rada objekta i pouzdanost funkcionisanja opreme i vitalnih sistema energetskih postrojenja. U okviru ovog ciljno-usmerenog prioriteta tehnoloke modernizacije energetskih objekata/postrojenja/izvora i ugradnje specifine opreme za dijagnostiku i upravljanje, ukljuujui i ugradnju opreme za smanjenje emisije tetnih efluenata iz energetskih izvora, bie mogue ne samo znaajno poveanje pogonske raspoloivosti i proizvodnosti veeg dela postojeih energetskih izvora, ve i manje ugroavanje ivotne sredine. Uvaavajui strukturu i starost postojeih izvora, prezaduenost energetskih kompanija i tekue socio-ekonomske prilike u zemlji, ostvarivanje ovog cilja treba da ima najvii prioritet u narednom-srednjoronom periodu. - Opti-razvojni i strateki ciljevi, koji proistiu iz potreba za postupno usklaivanje razvoja energetske privrede sa ostalim realnim sektorima privrede i drugim delatnostima u okviru tzv, odrivog socioekonomskog i tehnoloko-ekolokog razvoja zemlje, kao i politikog opredeljenja zemlje za pridruivanje EU. Saglasno navedenom, najznaajniji ciljevi energetske politike Srbije, bie usaglaeni sa praksom i regulativom EU (Acquis Communatiare), radi poveanja energetske efikasnosti (u sektorima proizvodnje i potronje energije), intenzivnijeg korienja novih obnovljivih izvora energije i sniavanja intenziteta tetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i sektora potronje energije, kao osnovne pretpostavke dostizanja odrivivog socio-ekonomskog razvoja zemlje i uspostvljanja energetsko-ekolokog balansa u zemlji i okruenju. Na takvim osnovama, uvaavajui dinamian ekonomski razvoj privrede Srbije, njen geo-poloaj i ogranieni obim, strukturu energetskih rezervi kao i postojeu infrastrukturu energetskih sektora Srbije, nametnuta su dva stalna i dugorona razvojno-strateka cilja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine. Prvi je; aktivno uee Srbije u planiranju i gradnji strateke-regionalne i panevropske energetske infrastrukture za transport nafte i gasa iz novih izvora snabdevanja, ukljuujui i urgentnu gradnju podzemnog skladita gasa u Srbiji. Drugi je; ''nalaenje'' stratekog partnera za planiranje, gradnju i korienje novih razvojno-kapitalnih i regionalno-stratekih elektroenergetskih objekata na graninim rekama (pumpno-akumulacione hidroelektrane na Bistrici i Dunavu i drugim rekama), ukljuujui i zajednika ulaganja sa stratekim partnerima u nove termoelektrane na bazi lignita sa teritorije Kosova i Metohije. 2.2 Prioritetni programi Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine Saglasno promovisanim ciljevima energetske politike Srbije i osnovnim premisama za utvrivanje Strategije razvoja energetike Srbije, odabrano je pet osnovnih Priritetnih programa, koji su raznorodni po programskim sadrajima ali komplementarni sa stanovita usklaivanja rada i razvoja celine energetskog sistema, tj. energetskih proizvodnih sektora i sektora potronje energije i postupnog ali doslednog ostvarivanja promovisanih ciljeva u narednom periodu realizacije ove Strategije. Prvi-osnovni Prioritet kontinuiteta tehnoloke modernizacije postojeih energetskih objekata/sistema/izvora, u sektorima: nafte, prirodnog gasa, uglja; sa povrinskom i podzemnom

12

eksploatacijom, sektora elektreenergetike; sa proizvodnim objektima: termoelektrane, hidroelektrane i termoelektrane-toplane i prenosnom sistemom odnosno distributivnim sistemima, i sektor toplotne energije-gradske toplane i industrijske energane. Drugi-usmereni Priritet racionalne upotrebe kvalitetnih energenata i poveanja energetske efikasnosti u proizvodnji distribuciji i korienju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga. Trei-posebni Prioritet korienja NOIE (novih obnovljivih izvora energije) i novih energetski efikasnijih i ekoloko prihvatljivih energetskih tehnologija i ureaja/opreme za korienje energije. etvrti-opcioni Priritet za vanredna/urgentna ulaganja u nove elektroenergetske izvore, sa novim gasnim tehnologijama (kombinovano gasno-parno termeenergetsko postrojenje). Peti-dugorono razvojni i regionalno strateki Prioritet, gradnje novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora u okvirima energetskih sektora Srbije, kao i kapitalno-intenzivne energetske infrastrukture, u okvirima regionalnih i panevropskih infrastrukturnih sistema povezanih sa naim sistemima. Prva tri Prioritetna programa prepoznati su i pre utvrivanja energetskih potreba do 2015. godine, saglasno odabranim scenarijima ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije.Oni predstavljaju preduslov ekonomski izvesnom, energetski efikasnom i ekoloki prihvatljivom razvoju energetike Srbije u narednom periodu. Sadraj programa, dinamika realizacije i obim ulaganja u nove elektroenergetske izvore (saglasno etvrtom Prioritetu), odnosno sadraj programa/projekata, obim ulaganja i dinamika pripreme za gradnju novih energetskih infrastrukturnih objekata i novih elektroenergetskih izvora (saglasno petom Prioritetu), uslovljen je dinamikom privredno-ekonomskog razvoja i s tim u vezi obimom i strukturom energetskih potreba, kao i ekonomsko-energetskim okolnostima u okruenju, posebno sa stanovita razvoja regionalanog i panevropskog trita elektrine energije i prirodnog gasa, to e detaljno biti obrazloeno u odeljku 4. ovog Dokumenta. 2.3. Mere i Instrumenti za ostvarenje ciljeva energetske politike/Strategije razvoja energetike do 2015. godine Donoenjem Zakona o energetici u Republici Srbiji, stvoreni su pravni preduslovi za osnivanje odgovarajuih institucija za sprovoenje novih pravila rada i poslovanja energetskih subjekata pri obavljanju energetskih delatnosti, ukljuujui i pravnu ''legalizaciju'' reorganizovanja postojee strukture javnih energetskih preduzea u Srbiji, odnosno osnivanje novih energetskih subjekata. U takvim, novouspostavljenim uslovima, saglasno promovisanim energetskim, tehnolokim i ekolokim ciljevima i odabranim Prioritetnim programima, Vlada Republike Srbije u funkciji drutvenog subjekta, treba posebnim Merama da omogui razvoj trinog rada i poslovanja postojeih i novih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti na itavoj teritoriji Republike Srbije Osnovni mehanizmi dravnog uticaja na trino poslovanje i poveanje finansijske stabilnosti energetskih subjekata i iskorienja razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje olieni su u donoenju: - Mera za uspostavljanje racionalnog trinog ambijenta, usklaivanja tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regulative, kao i merama za strukturnog reorganizovanja energetskih sektora i efektivniji nadzor i upravljanje nad drutvenom imovinom u energetskoj privredi; - Mera za uspostavljanje nove-savremene tehnike regulative, propisa i standarda za energetske tehnologije/delatnosti i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije, ukljuujui i formiranje tela za praenje i upravljanje procesima reformi u energetici, odnosno za praenje realizacije Strategije razvoja energetike Srbije, inoviranje prioriteta i aktuelizaranje istrumenata, saglasno ekonomskom razvoju zemlje i energetskim okolnostima u zemlji i okruenju; - Mera za dostizanje uslova za ravnopravan pristup u energetsku Zajednicu zemalja jugoistone Evrope (ECSSE Treaty), ije se osnivanje oekuje sredinom 2005. godine; - Mera za utvrivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naih obaveza koje proistiu iz njegove implementacije u nau regulativu i praksu, ukljuujui i institucionalno organizovanje za nae
13

uee u korienju odgovarajuih olakica koje omoguuju pojedini mehanizmi primene Kjoto Protokola; - Mera za stimulisanje i podravanje stratekih inicijativa u domenu investicija u nove energetske izvore/tehnologije i energetski efikasne ureaje/opremu za korienje energije, odnosno Mere finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski-efektivne programe/projekte energetske efikasnosti i selektivnog korienja novih obnovljivih izvora energije, ukljuujui i Mere za osnivanje Nacionalnog fonda za navedene programe/projekte; - Mera za izbalansiranu politiku socijalne zatite najsiromanije kategorije stanovnitva i zatite ekonomskog poloaja energetskih subjekta, odgovornih za sigurnost snabdevanja privrede i stanovnitva energentima, putem usklaivanja cena energenata sa ''opravdanim'' trokovima elektrine i toplotne energije. U tom smislu cene energenata, treba da budu stimulativne za racionalnu upotrebu i efikasno korienja energije i podsticajne za podizanje konkurentne sposobnosti privrede i standarda graana, tokom ''prelaznog'' perioda regulisanja/usklaivanja cena energenata i/ili subvencioniranja najsiromanije kategorije stanovnitva, posebno u periodu usporenog oporavka privredno-ekonomskog razvoja i usporenog rasta standarda graana. Da bi se obezbedila potpuna sigurnost u snabdevanju potroaa energijom, u Zakonu je propisana nadlenost Vlade i Skuptine Republike Srbije za donoenje Strategije razvoja energetike, kao i pravo i obava Vlade, da osim praenja i inoviranja prioriteta u Strategiji razvoja energetike, na predlog resornog Ministarstva, utvruje i Programe za ostvarivanje Strategije razvoja energetike Srbije. U sluaju neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta Vlada ima obavezu da energetskim preduzeima obezbedi uslove, da mogu pouzdano i redovno snabdevati potroae neophodnim energentima. Dosledno razdvajanje nadlenosti za ''voenje'' i sprovoenje nove energetske politike u Srbiji od strane dravnih organa, odnosno postupna i potpuna relizacija Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije od strane energetskih subjekata, u novo-uspostavljenim zakonodavnim i institucionalnim okvirima, treba da omogue sledei instrumenti: a. Zakonodavni i institucionalni instrumenti, koje uvodi u praksu novi Zakon o energetici i Zakon o rudarstvu, kao osnovni okvir, u okviru kojeg e se realizovati ova Strategija pod nadzorom Vlade, resornog Ministarstva i novo-uspostavljene Agencije za energetiku, a uz podrku Agencije za energetsku efikasnost. Za realizaciju ove Strategije, znaajni su i drugi zakoni, pre svega oni kojima se ureuje davanje koncesija, obaveze u pogledu zatite ivotne sredine, nain izgradnje objekata i poslovanja (javnih) preduzea. Od znaaja su i podzakonska akta kojima se blie ureuju uslovi za snabdevanje potroaa energijom i energentima, kao i potovanje pravila rada i poslovanja svih subjekata koji se bave energetskim delatnostima. Dve su osnovne karakteristike Zakona o energetici. Prva je, razdvajanje nadlenosti za utvrivanje energetske Politike/Strategije i donoenje nove regulative, od nadlenosti nad njenim sprovoenjem. Druga je, reorganizovanje javnih energetskih preduzea i ukidanje monopola i uvoenje trine konkurencije u onim energetskim delatnostima/sektorima u kojima konkurencija objektivno moe da postoji. U onim delatnostima/sektorima gde to nije mogue, zbog postojanja prirodnih monopola, predvieno je striktno regulisanje i kontrola monopolskih delatnosti od strane Agencije za energetiku kao nezavisne dravne institucije. Zakonom o energetici definisani su principi za reorganizovanje (restrukturiranje) javnih energetskih preduzea na samostalne nezavisne subjekte, ovlaenih za obavljanje odgovarajuih energetskih delatnosti. U preduzeima dananje elektroprivrede, Zakon ureuje obavljanje energetskih delatnosti proizvodnje, prenosa i distribucije, kao i upravljanja prenosnim sistemom i distributivnim mreama. U naftnom sektoru on ureuje proizvodnju derivata nafte, kao i skladitenje i transport nafte i derivata nafte, dok u sektoru prirodnog gasa regulie transport, skladitenje i distribuciju prirodnog gasa, kao i upravljanje transportnim sistemom i sistemima distributivnih mrea. Bez obzira to rad sistema za daljinsko grejanje veoma utie na potrebe potroaa da koriste druge-pogodnije/jevtinije energente, a time i na uslove obavljanja drugih energetskih delatnosti, proizvodnja, distribucija i isporuka toplotne energije, prepoznata je u Zakonu o energetici kao komunalna energetska delatnost, i ostala je u nadlenosti lokalne samouprave. Nain obavljanja delatnosti istraivanja i eksploatacije uglja, nafte i prirodnog gasa ureen je Zakonom o rudarstvu.

14

b. Strukturno-organizacioni i ekonomski instrumenti, kojim se omoguuje osnivanje novih subjekata za obavljanje odgovarajuih energetskih delatnosti. Saglasno Zakonu o energetici i pozitivnoj praksi u zemljama EU, brza i efektivna (u ekonomsko-finasijskom smislu) komercijalizacija dananje elektroprivrede se moe postiireorganizovanjem, danas jedinstvene i vertikalno integrisane, kompanije na dva pravno nezavisna energetska subjekta. Prvi bi nastao iz dananjeg Sistema za prenos elektrine energije i delova EPS-a koji se bave upravljakim funkcijama sistema i kao takav ostao bi u vlasnitvu drave, a drugi bi nastao od dananjih kompanija za proizvodnju elektrine energije (ukljuujui rudnike sa povrinskom eksploatacijom lignita), i dananjih preduzea za distribuciju elektrine energije i kao takav ostao bi u vlasnitvu sloene elektroprivredne kompanije-dananjeg javnog preduzea, Elektroprivreda Srbije (JP EPS). Prvi energetski subjekt-Sistem za prenos, u svojstvu vlasnika, ''gazdovao'' bi celokupnom imovinom (u koju spadaju i dispeerski Centar, dalekovodi sa podstanicama i dr) i upravljao bi elektrenergetskim sistemom. Sve dananje kompanije za proizvodnju elektrine energije i sve elektrodistribucije (u okviru dananjeg JP EPS), organizovane kao jedna sloena funkcionalna celina (holding kompanija), sa dve komplementarne delatnosti, bile bi ekonomski nezavisne i poslovale bi sa posebnim finasijskim obraunima. U sluaju naftne i gasne privrede, Ministarstvo rudarstva i energetike e na bazi dosadanjih studija i odluka Upravnog odbora JP NIS-a o moguim modelima i efektima reorganizovanja predloiti Vladi model reorganizovanja naftne i gasne privrede Srbije, saglasno kriterijumima obrazloenim u Zakonu o energetici i odgovarajuim Direktivama EU. Nadzor nad primenom odgovarajuih Institucionalnih instrumenata, u perodu sprovoenja reformi u energetskim sektorima i primene novih pravila rada i poslovanja energetskih subjekata, ukljuujui i nadzor na realizaciji Prioritenih programa iz Strategije razvoja energetike Srbije, saglasno Zakonu o energetici, u nadlenosti su: Agencije za energetiku, Operatora prenosnog sistema za elektrinu energiju, Operatora trita elektrine energije, Operatora transportnog sistema za prirodni gas i Agencije za energetsku efikasnost. Nova zakonodavna regulativa je potpuno usaglaena sa regulativom Evropske unije, regulativom zemalja u naem okruenju i meunarodno prihvaenim principima o kreiranju nediskriminatornih uslova za prenos, transport i trgovinu elektrinom energijom i prirodnim gasom u celom regionu. Agencija za energetiku, koja je u svom radu potpuno nezavisna od resornog Ministarstva, je najvanija nova institucija u pogledu njene uloge, nadlenosti i odgovornosti, za poverene joj poslove u energetskim delatnostima Srbije. Re je o izdavanju licenci za obavljanje energetskih delatnosti utvrivanja metodologije za proraun opravdanih trokova za obavljanje odgovarajuih delatnosti energetskih subjekata, pripremu predloga tarifnih sistema za regulisane energetske delatnosti, visinu trokova za prikljuenje na sistem, odobravanje pravilnika o radu energetskog trita i visinu trokova energetskih subjekata ije su delatnosti regulisane. Regulisanim cenama za energiju i energetske usluge, na bazi opravdanih trokova poslovanja, obezbeuje se zatita potroaa/kupaca od mogue zloupotrebe monopolske pozicije, koju e nuno imati neki energetski subjekti, ali i zatita energetskih subjekata od ekonomski neopravdanog zadravanja depresiranih cena. Na taj nain, postupno se stvaraju preduslovi za dostizanje takve finansijske stabilnosti energetskih subjekata, da ulau u razvoj svoje energetske infrastrukture, zbog ega princip opravdanih trokova za monopolske delatnosti ne sme biti naruen, da bi se ostvarili osnovni-energetski ciljevi, pre svega sigurnost i redovnost snabdevanja graana i privrede neophodnim energentima. U uslovima usporenog privredno-ekonomskog razvoja i zastoja u poveanju standarda graana, neophodno je da Vlada saini program za zatitu najsiromanije grupe graana, putem direktnog subvencioniranja dela trokova za energente, posebno elektrinu i topltnu energiju, iz posebnog Fonda, formiranog samo za te potrebe u ijem osnivanju mogu da uestvuju i javna energetska preduzea.. Agencija za energetsku efikasnost obavlja poslove na unapreivanju efikasnosti korienja finalne energije, kao i na podsticanju racionalnog korienja primarnih izvora energije. Ona predlae promene u zakonskoj regulativi, tehnikim i drugim propisima koje mogu dovesti do poveanja energetske efikasnosti, priprema i sprovodi programe za tednju, racionalnu i efikasnu upotrebu finalne energije u industriji, saobraaju, domainstvima, graevinarstvu, kao i u oblastima proizvodnje, prenosa i distribucije energije i promovie projekte za korienje obnovljivih izvora energije. U naim uslovima u kojima dominiraju tradicionalno neracionalan odnos prema potronji energije i niz pogrenih uverenja o nainu njenog racionalnog korienja, posebno znaajna misija Agencije za energetsku efikasnost, odnosi

15

se na informisanje najire javnosti, posebno mladih, kao i struo obrazovnje i osposobljavalje proizvoaa i potroaa energije za rad na programima/projektima tednje energije. S obzirom da je Srbija, jo 2002. godine, potpisala Atinski Memorandum o osnivanju regionalnog (ESSEE) energetskog trita zemalja jugoistone Evrope i njegovom pristupanju, neophodno je u okviru reforme energetskog sektora u Srbiji, obaviti obrazloeno reorganizovanje elektroprivrede i gasne privrede, Agenciju za energetiku staviti u funkciju, tarifne sisteme energenata uskladiti sa opravdanim proizvodnim trokovima, utvrditi realne vrednosti onovnih sredstava, regulisati spoljne dugove i potraivanja, uvesti funkcionalno raunovodstvo po meunarodnim standardima radi identifikacije i praenja trokova i prihoda po delatnostima, unaprediti merenja isporuene elektrine energije i reiti problem naplate rauna za isporuenu energiju, ukljuujui i znaajno smanjenje netehnikih gubitaka elektrine energije u distributivnim sistemima. v. Programski i sistemski instrumenti obuhvataju izradu i donoenje sledeih Programa (za period od 6 godina, saglasno Zakonu o energetici): 1. Program za racionalnu upotrebu energije i poveanje energetske efikasnosti, na nivou celine energetskog sistema Srbije (energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije). Za svaki sektor potronje energije treba sainiti Program sa procenom odgovarajuih potencijala za ostvarenje energetskih uteda (tehniki, ekonomski i trini potencijal), opisom mera za njihovo ostvarenje (organizaciono-operativne i tehniko-tehnoloke) sa ciljno definisanim ''metama'' za ostvarenje energetskih uteda, odreivanjem liste prioriteta, po kriterijumu: ulaganja/dobit, odnosno po vremenu povraaja uloenih sredstava. Osim nivoa ulaganja, svaku od predloenih mera treba valorizovati prema efektima na: poveanje energetske efikasnosti, ekonomske efektivnosti, u smislu smanjenjenja energetskog intenziteta (u sluaju proizvodnih aktivnosti i uticaj na konkurentnost nae industrije), ukljuujui efekte na ivotnu sredinu, porodini budet i dr. Navedeni efekti, kvantitaivno iskazani, e predstavljati dragocene indikatore za voenje aktivne i dugorone energetske politike. Navedeni Program mora da sadri i predlog za donoenje specifine regulative, propisa i energetskih standarda, kojima se energetski subjekti obavezuju/podstiu na sprovoenje mera za poveanje efikasnosti korienja energije. Saglasno praksi, ne samo zemljama EU ve i zemljama kandidatima za pridruivanje u EU, svaki ak i veoma profesionalno konzistentno sainjen i realno ostvarljiv Program energetske efikasnosti, nee dati oekivane efekte bez odgovarajuih ''instrumenata'' kojim se stvaraju preduslovi za njihovu potpunu realizaciju. Re je o postojanju Agencije za energetsku efikasnost, sa statusom koji joj omoguuje korienje namenskih budetskih sredstava, sredstava nacionalnog Fonda za energetsku efikasnost, formiranog prema modelima zemalja grupe ASS, a posebno statusa koji omoguuje korienje stranih donacija, fondova EU i drugih finasijskih i specijalizovanih institucija zaduenih za podsticanje i sufinansiranje, kako Programa za energetsku efikasnost i Programa za korienje novih obnovljivih izvora energije tako i Programa za zatitu ivotne sredine. Prema do sada obavljenim analizama o obimu i strukturi eneregenata u sektorima potronje energije (bez Programa supstitucije elektrine energije, korienjem prirodnog gasa za obavljanje toplotnih energetskih usluga u sektoru Domainstva), mogue je u 2015. godini, ostvariti ukupnu utedu od 0.6 M t.en., sa finasijskim efektom od oko 600 miliona $, za nabavku uzvoznih energenata. Samo jedna treina ovih sredstava usmerena Fondu za energetsku efikasnost obezbeuje finansijsku podrku za realizaciju znaajnog dela Programa energetske efikasnosti u narednih 11 godina. 2. Program za selektivno korienje novih obnovljivih izvora energije, kojim bi se uspostavio Programski usmereni okvir za sve aktivnosti koje bi se sprovodile u cilju poveanog i efikasnog korienja obnovljivih izvora energije, u periodu do 2015. Pod obnovljivim izvorima energije ovde se podrazumeva biomasa, hidropotencijal malih vodotokova, geotermalna energija, energija sunevog zraenja i energija vetra. Iako postoji znaajan potencijal obnovljivih izvora energije, oni su i dalje u najveoj meri neiskorieni bez obzira to je re o malim (od kW do najvie nekoliko MW) i relativno jednostavnim objektima za proizvodnju energije za lokalne potrebe. U Srbiji postoji odreen broj firmi koje proizvode ili su ranije proizvodile opremu za korienje obnovljivih izvora energije. Nezavisno to je EU, svojom Direktivom broj 77 od 2001. godine postavila ciljne ''mete'' za svoje lanice (da se u 2010. godini, oko 12% finalne energije proizvede na bazi korienja obnovljivih izvora energije), naa potreba za poveanim korienjem obnovljivih izvora, u saglasnosti je sa praksom razvijenih zemalja i njihovoj tenji ka smanjenju emisije tetnih materija i podsticanju odrivog razvoja. Osim oiglednih energetskih efekata (smanjenje potronje uvoznih energenata i ugroavanja okoline), realizacijom ovog Programa bi se angaovao domai investicioni kapital, podstakla mala i srednja
16

preduzea i podstakla domaa proizvodnja i usavravanje opreme za korienje obnovljivih izvora energije. Istovremeno bi se pomoglo domaoj privredi da participira u ponudama stranih firmi za ulaganja u energetske izvore, na bazi korienja obnovljivih izvora energije, po osnovu sticanja privilegovanog poloaja na smanjenje nacionalnih kvota za SO2 i druge efluenate, ime bi se poveale mogunosti zapoljavanja lokalnog stanovnitva, iz seoskih sredina, gde se i nalaze najvei potencijali ove energije. Ukoliko bi se ovim Programom u 2010. godini dostiglo korienje raspoloivog potencijala od samo 10 % ( i to bez drvne biomase), godinje energetske utede iznosile bi preko 0.1 M. t. en, ime bi se za 30 miliona $ smanjili godinji trokovi za uvoz kvalitetnih energenata, ne raunajui finasijske efekte po osnovu angaovanja domae industrije i radne snage, pa i potpunije zatite ivotne sredine. Poseban interes za strana ulaganja u realizaciju pojedinih projekata u okviru ovog Programa proistie iz sve vee zainteresovanosti ino-partnera za sticanja tzv. Zelenog sertifikata, po osnovu proizvodnje elektrine energije korienjem novih izvora energije, i po toj osnovi mogunost slobodnog raspolaganja sopstvenim ''kvotama'' emisija i obezbeenja dodatnih finasijskih izvora za ino-ulaganja u razvoj energetskog sektora Srbije. Za realizaciju ovog Programa neophodno je utvrditi podsticajne mere za uvoenje savremenih tehnologija sagorevanja biomase i otpada za ulaganja u nova postrojenja i kupovinu opreme za korienje obnovljivih izvora energije, zatim mere za upoznavanje ire i strune javnosti o mogunostima korienja razliitih obnovljivih izvora i o pogodnostima koje pruaju meunarodni Fondovi za realizaciju konkretnih Projekata, ukljuujui i vee angaovanje lokalne samouprave o pozitivnim efekatima ovih aktivnosti na zaposlenost i razvoj lokalne infrastrukture. Saglasno najavljenoj harmonizaciji prakse i regulative u ovoj oblasti sa regulativom EU, u okviru ovog Programa uvela bi se posebna regulativa, propisi i standardi radi organizovanog podstinja irokog spektra aktivnosti u vezi korienja obnovljivih izvora energije. Slino Programu za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije, za realizaciju ovog Programa, potrebno je ''razviti'' posebne''eme''/modele finasijske podrke za uvoenje mera kojim se omoguuje intenzivnije korienje novih obnovljivih izvora energije u Srbiji. 3. Program za zatitu ivotne sredine, koji zbog raznolikog porekla tetnih materija i raznorodnog uticaja odnosno manifestacija nepoeljnih efekata na biolokim i nebiolokim elementima prirodne sredine (na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou), prevazilazi nadlenost i kompentencije Ministarstva rudarstva i energetike Srbije. Saglasno navedenim okolnostima, oekuje se izrada celovitognacionalnog Programa koji obuhvata sve fenomene i efekte relevantne za celinu socio-ekonomskog sistema Srbije, ukljuujui i tzv, prekograninu emisiju. Zbog mogunosti preklapanja sadraja dva predhodno obrazloena programa sa Programom za zatitu ivotne sredine, neophodno je da u izradi i donoenju tri navedena Programa, ukljuujui i Program nauno-tehnolokog razvoja u domenu energetskih tehnologija/delatnosti, uestvuju i druga nadlena Ministarstava Vlade Republike Srbije, radi programskog usklaivanja i operativnog ''razgranienja'' realiazacije pojedinih delova programa, iji e sadraji biti detaljno obrazloeni u dokumentu Strategija odrivog razvoja Republike Srbije (danas u pripremnoj fazi). Nezavisno od toga, saglasno Zakonu o energetici, u Strategiji razvoja energetike Srbije, ovim Programom se obrazlau uslovi i nain za obezbeenje zatite ivotne sredine pri radu energetskih objekta, kao i pri procesima sagorevanja fosilnih goriva kako u energetskim proizvodnim sektorima tako i u sektorima potronje energije, pre svega u sektorau Sabraaja, a zatim u industriji i graevinarstvu. Termoelektrane na fosilna goriva i industrija nafte i naftnih derivata spadaju u najvee zagaivae ivotne sredine. Zagaivanje ivotne sredine moe se javiti praktino u svim delatnostima u okviru elektroprivrede: u proizvodnji uglja, kao i u proizvodnji, prenosu i distribuciji elektrine energije, zatim u sektoru nafte i gasa, poev od istraivanja, eksploatacije, a posebno prerade i transporta nafte i njenih derivata.U emisiji dimnih gasova, koji nastaju u radu energetskih objekata, po okolinu su najopasniji sumpordioksid (SO2), ugljenmonoksid (CO), ugljendioksid (CO2), azotni oksidi (NOx) i estice praine. Svi ovi elementi se pojavljuju u procesu rada termoelektrana na ugalj. Nedopustiva visoka emisija estica (preko 50000 tona/god.), programom fazne zamene elektrofiltera, bie skoro desetostruko manja, dok se za odlaganje velike koliine pepela (preko 5.5 miliona tona/god.), moraju iznai nova tehnika reenja, obzirom na mogunost zagaenja podzemnih i povrinskih voda. Znaajne povrine rudarski iskorienog a nerekultivisanog zeljita na povrinskim kopovima uglja Kolubare i Kostolca, kao i zagaenja naftinim derivatima nakon bombardovanja rafinerija Panevo i Novi Sad, predstavljaju ozbiljne ekoloke probleme, u naseljima oko navedenih lokacija. Zagaenje lokaliteta rafinerija nafte Novi Sad predstavlja opasnost visokog rizika za vodosnabdevanje grada Novo Sada zbog neposredne blizine ( manje od 1.
17

km) vodozahvata Ratno ostrvo. Osim znaajnog zagaenja vazduha u procesu rafinerijske prerade nafte, usled prisustva lako isparljivih ugljovodonika i drugih aromata, u postupcima prerade i suenja uglja, u isputenim gasovima moe se pojaviti i fenol. Veoma ozbiljnu ekoloku opasnost predstavlja veliko zagaenje zemljita na odlagalitima pepela, jalovine i taloga iz talonika otpadnih voda, kao i odlagalita rafinerijskog mulja. Zbog injenice, da najvei uticaj na ivotnu sredinu u naem energetskom sistemu imaju termoelektrane, pri izgradnji novih ovakvih energetskih izvora, obavezna je primena svih zakonskih propisa i tehnikih normi EU u pogledu zatite ivotne sredine. Ove mere na novim objektima nee biti efektivne, sa stanovita znaajnijeg snienja postojeeg nivoa emisija, obzirom da je prosena starost postojeih termoelektrana oko 25 godina, sa merama zatite iz doba njihove gradnje. Obzirom da je nivo tekuih emeisija iz energetskih izvora i objekata, viestruko vei od svih normi postavljenih odgovarajuom strategijom EU u ovoj oblasti, Kjoto protokolom ili Bazelskom konvencijom, realni cilj za dostizanje evropskih i svetskih standarda u pogledu zatite ivotne sredine je trajni cilj koji e se postupno ostvarivati tokom realizacije Strategije. Ovako postavljen cilj realno je ostvariv u okviru Prioritetnog programa tehnoloke modernizacije energetskih objekta, odnosno revitalizacijom i produenjem radnog veka termoelektrana, ukljuujui i revitalizaciju i tehnoloko unapreenje rafinerija i drugih energetskih objekata zamenom sadanjih tehnologija novim tehnologijama uz obaveznu primenu savremenih tehnologija/ureaja za zatitu ivotne sredine. Takoe, u periodu do 2015. godine, treba izvriti i zamenu svih transformatora i drugih energetskih ureaja punjenih piralenom. Osim toga, znaajnu ekoloku opasnost predstavlja olovo koje nastaje pri sagorevanju motornih benzina u automobilskim motorima i koje se deponuje u zemljitu pored puteva. Zato kada je re o naftnom sektoru, osim remedijacije zagaenog zemljita u rafinerijama, potrebno je to pre uspostaviti sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, zasnovan na evropski prihvaenim standardima za kapacitete za preradu nafte, ISO 14001. Unapreenje kvaliteta motornih benzina i dizel goriva, odnosno dostizanje evropskog nivoa u kvalitetu derivata nafte u domaim rafinerijama je takoe ne samo ekoloki cilj utvren ovom Strategijom, ve i politiki cilj radi pristupanja Srbije EU. Ovaj cilj je mogue postie jedino modernizacijom postojeih i izgradnjom novih postrojenja kao to su postrojenja hidrodesulfurizacije,hidrokrekinga, izomerizacije itd. Svako zanemarivanje ekolokih aspekata, eventualno zbog privremeno breg ekonomskog razvoja moe da dovede do trajnog ugroavanja ivotne sredine i zdravlja populacije, a da kasnije nametnute nam sanacije teta zahtevaju znatno vea sredstva.Zbog globalnog uticaja lokalnih energetskih izvora, nijednoj zemlji nije doputeno zanemarivanje ekolokih efekata uticajnih na odrivi razvoj ire meunarodne zajednice, po kom osnovu proistiu i obaveze svake od evropskih zemalja, o potovanju meunarodnih dogovora. Ako je politiki cilj Republike Srbije, njeno prikljuenje EU, prirodno je da kao jedan od politiki vanih ciljeva Strategije razvoja energetike, bude i dostizanje standarda EU u pogledu zatite ivotne sredine i ispunjavanje normi definisanih u meunarodnim dokumentima (Kjoto protokol, meunarodni sporazumi, Direktiva EU i dr.). 4. Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima u Srbiji, sainjen sa stanovita efikasnije valorizacije energetskih rezervi Srbije, tehnolokih i operativnih potencijala postojeih energetskih infrastrukturnih objekata i sistema, kao i energetskih proizvodnih sistema/izvora, a posebno proizvodnih i tehnolokih potencijala domae maino-elektrogradnje u najavljenoj tehnolokoj modernizaciji energetskih izvora posebno sa stanovita razvoja i proizvodnje opreme u okviru Programa/projekata zatite ivotne sredine. Postojei Program energetske efikasnosti pod okriljem Ministarstva nauke i ivotne sredine i steena iskustva iz dosadanje realizacije pojedinih Usmerenih programa/projekatapredstavljaju dragocene podloge za utvrivnje usmerenog Programa naunog i tehnolokog razvoja, primeren tekuim, a posebno buduim potrebama energetskih subjekata/delatnosti u Srbiji. Neophodno je da Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima Srbije, bude usklaen sa svim gore navedenim Programima, ukljuujui i Program usmerenog obrazovanja i usavravanja kadrova za nove profesionalne aktivnosti u energetskim delatnostima, ne samo u okviru Republike Srbije, ve i u okvirima regionalnog i panevropskog energetskog trita, i ''internacionalizovane'' zatite ivotne sredine. 5. Uspostavljanje savremenog sistema energetske statistike, ima za cilj da Vladi i ostalim energetskim subjektima, omogui potpuni uvid u energetsku stavrnost zemlje, radi ''voenja'' efektivne energetske politike zemlje, odnosno poslovne politike preduzea. Re je o uspostavljanju i auriranju sistema sakupljanja, obrade i verifikacije potpunih i pouzdanih podataka o proizvodnji i potronji energije (po energetskim sektorima), i detaljnog uvida u strukturu energenata po sektorima potronje energije,
18

ukljuujui i relevantne makro-ekonomske, demografske i sektorske parametre i struturne indikatore (ekonomsko-energetske i energetsko-proizvodne/uslune), saglasno EUROSTAT sistemu utvrivanja i prikaza nacionalnih energetsko-ekonomskih pokazatelja. U okviru aktivnosti na harmonizaciji energetske regulative za EU, uz finasijsku podrku meunarodnih organizacija, realizuje se ideja formiranja Centra za energetsku statistiku u Republikom zavodu za statistiku Srbije. U ovom centru bie uspostavljen savremeni sistem za prikupljanje, selekciju, verifikaciju i arhiviranje baze podataka, sa detaljnim prikazom energetskih tokova (bilansa) na nacionalnom nivou, u okvirima: prirodnog sistema, koji razmatra eksploataciju domaih energetskih rezervi i uvoz primarne energije; energetskog sistema, koji razmatra energetske sektore/objekte tehnologije za transforamaciju/konverziju primarne energije i za proizvodnju sekundarne/finalne energije; i socio-ekonomskog sistema koji razmatra strukturu energetskih potreba i tehnologije/ureaji za obavljanje energetskih usluga u sektorima potronje energije.

19

3. PROJEKCIJE ENERGETSKIH POTREBA DO 2015. GODINE 3.1. Makro-ekonomske pretpostavke za planiranje energetskih potreba U uslovima nepostojanja Strategije privredno-ekonomskog i industrijskog razvoja Republike Srbije i odsustva potpunih i pouzdanih podataka o strukturi i obimu proizvodnih aktivnosti, kao i efektivnosti (ekonomske) upotrebljene energije u proizvodnim i uslunim delatnostima relevantnih sektora Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike je putem ekspertskih konsultacija za pretpostavljeni makro-ekonomski razvoj Srbije do 2015. godine, utvrdilo ''bazu'' makro-ekonomskih i demografskih parametara i energetskih indikatora relevantnih za utvrivanje obima i strukture energetskih potreba, kao materijalne podrke obrazloenih scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije, do 2015. godine. Navedene okolnosti i neoekivana stagnacija privrednih, posebno u industriji proizvodnih aktivnosti, i s tim u vezi neizvesnost uticaja strukturnih promena u granama industrije, kako na obim i strukturu energetskih usluga, tako i na ekonomsku efektivnost upotrebe i energetsku efikasnost korienja energije, nametnuli su potrebu utvrivanja energetskih potreba (finalne, prema sektorima potronje i strukturi energenata, a primarne energije, prema strukturi energenata i poreklu proizvodnje) za dva pretpostavljena scenarija ekonomskog razvoja Srbije: Dinamian ekonomski razvoj zemlje (Sc. DER), u smislu postupnog poveavanja, umereno visoke stope rasta drutvenog proizvoda (DP) i dodate vrednosti industrije (DVI), a posebno povoljnog delovanja ekonomskih reformi celokupne privrede Srbije, ukljuujui i povoljne efekate rada i poslovanja energetskog sektora (saglasno Zakonu o energetici), sa ciljem poveanja ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti upotrebljene energije u svim sektorima potronje energije. Uticaj ovih efekata na obim energetskih potreba, ukljuen je izborom stopa opadanja energetskog intenziteta, kako ukupne (primarne) tako i finalne u sektoru industrije i ciljnom promenom strukture energenata u finalnoj potronji, radi poveanja energetske efikasnosti celine energetskog sistema. Usporeni ekonomski razvoj zemlje (Sc. UER), u smislu usporenog rasta, kako drutvenog proizvoda tako i dodate vrednosti industrije, u okviru kojeg se nakon poetnog usporavanja ekonomskog razvoja i reformi u energetskom sektoru, javljaju pozitivni efekti delovanja nove energetske politike, utemeljene na principima racionalne upotrebe i efikasnog korienja energije u proizvodnim i neproizvodnim sektorima potronje energije. Saglasno tome, u ovom scenariju se oekuje usporenije opadanje energetskog intenziteta, posebno finalne energije u industriji, zbog dominacije proizvodnih aktivnosti energetski intenzivnih grana industrije Srbije. Projekcije energetskih potreba Republike Srbije do 2015. godine utvrene su sa ciljem usklaivanja postojee strukture finalne energije u odgovarajuim sektorima potronje sa proizvodnim mogunostima energetskih izvora, prema kriterijumima racionalne upotrebe i poveanja efikasnosti korienja energije. Dakle, za sve sektore potronje, u koje spadaju: Industrija, Saobraaj, i Opta potronja (koju ine sektori Domainstva, Javne i komercijane delatnosti i Poljoprivreda), energetske potrebe su utvrene deterministikim pristupom, na osnovu analitike zavisnosti energetskih potreba od uticajnijih makro-ekonomskih i demografskih parametara i proizvodno-energetskih indikatora, koji su specificirani u okviru ''baze'' podataka za odabrane scenarije, ekonomskog i industrijskog razvoja. Tako projecirane energetske potrebe su zatim korigovane, uvaavajui proizvodne mogunosti energetskih izvora i objektivne mogunosti za ulaganja u nove energetske izvore i programe za poveanje energetske efikasnosti, kako pri upotrebi finalne energije, tako i pri njenoj proizvodnji, prenosu i distribuciji do potroaa. Ovakav pristup je odabran, obzirom da neregularni privredno-ekonomski uslovi u Srbiji, i s tim u vezi neadekvatan rad i poslovanje energetskih sektora, kao i neredovnost u obezbeenju potrebnih energenata privredi i graanstvu u protekloj deceniji, ne omoguuju korienje koncepta tzv. Baznog scenarija za predvianje energetskih potreba (za period do 2015. godine), na osnovu ekstrapolacije trenda potronje iz protekle decenije. Zbog toga su energetske potrebe, po sektorima i energentima, utvrene na bazi determinisane zavisnosti stope rasta drutvenog proizvoda, strukturnih promena i intenziteta proizvodnih aktivnosti sektora Industrije i ciljno definisanih promena strukture potronje energenata, posebno elektrine i toplotne energije i prirodnog gasa u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti.

20

Pri definisanju buduih energetskih potreba Republike Srbije u oba scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja su usvojene sledee demografske pretpostavke (Tabela 3.1.). - Nee biti znaajnijih demografskih promena, to znai da e u Srbiji, bez dela teritorije Kosova i Metohije, i u 2015 godini iveti oko 7.5 miliona stanovnika.. - Nee biti znaajnijih promena obima i strukture stambenog (oko 2.65 miliona stanova), a poslovne i javne zgrade, e dostii oko 45 miliona m2 prostora. - Potronja domainstava ostae visoka i iznosie oko 70% bruto dutvenog proizvoda (slian pokazatelj se ostvaruje u veini zemalja grupe ASS) i u ovom sektoru se oekuje najvea stopa rasta potronje finalne energije, sa ciljnom promenom strukture energenata. - Doi e do poveanja proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim, i postepenog pada u energetski intenzivnim granama industrije. - Reforma energetskog sektora, politika cena bazirana na odrivom razvoju i stimulativni tarifni sistemi, pospeie ulaganja u mere za poveanje efikasnosti korienja energije, i time usporiti rast potronje energije, posebno kvalitenih i uvoznih energenata, u sektorima u kojima je znaajno povean energetski intenzitet i specifina potronja finalne energije. Tabela: 3.1 Ciljne promene ekonomskih parametara i energetskih indikatora Bruto drutveni proizvod (%/god.) 4.62 3.00 Dodata vrednost industrije (%/god.) 3.62 2.55 Energetski intenzitet ukup. en. (%/god.) -2.2 -1.1 industrije (%/god. ) -2.1 -1.6 Porast BDP (100% 2003.) 172 % 142 % Porast DVI (100% 2003.) 154 % 135 % Porast elektrine energije (100% 2003.) 130 % 123 %

Scenario

DER UER

Prikazane vrednosti stopa rasta bruto drutvenog proizvoda (BDP), i dodate vrednosti sektora industrije (DVI), predstavljaju prosene vrednosti za period do 2015 godine iako je dinamika ekonomskog i industrijskog razvoja, definisana sa njihovim pojedinanim vrednostima, za svaki od etiri trogodinja perioda (Prilog P.3, Trend promena ekonomskih i energetskih indikatora, do 2015. saglasan je ciljevima koji su obrazloeni u odabranim scenarijima. Iako su vrednosti odabranih stopa rasta na prvi pogled skromne, obzirom na oekivanu dinamiku oporavka nae ekonomije, njihov izbor je utemeljen na detaljnoj analizi ekonomskog oporavka grupe zemalja ASS 6, iz koje proizilazi da osim u sluaju Slovake, ni u jednoj zemlji, nisu vie od dva puta ''prekoraene'' godinje stope rasta BDP od 5 % , tokom perioda tranzicije (od 1992. do 2002. godine). ak ta vie, usled simultanog delovanja ekonomskih i strukturnih reformi na intenzitet privrednih aktivnosti, godinje stope rasta BDP, a posebno DVI su periodino opadale i rasle, razliito od zemlje do zemlje, nezavisno da li je re zemljama sa uspeno sprovedenim ekonomskim reformama (eka Republika, Maarska i Slovaka), ili zemljama sa usporenim ekonomskim reformama (Bugarska, Rumunija i Hrvatska), iz grupe zemalja ASS-6. Tabela: 3.2. Pretpostavke ekonomskog i industrijskog razvoja Republike Srbije, do 2015. godine Godinje stope rasta (% ) Scenario 2003-2006 2006-2009 2009-2012 2012-2015 Bruto drutveni proizvod DER 4.0 4.4 4.9 5.2 Dodata vrednost industrije DER 3.0 3.4 3.9 4.3 Bruto drutveni proizvod UER 2.5 2.9 3.2 3.4 Dodata vrednost industrije UER 2.1 2.4 2.7 3.0 Usvojene godinje stope rasta i oekivane promene druvenog proizvoda, dodate vrednosti industrije i efektivnosti upotrebe ukupne i finalne energije u industriji, predstavljaju de facto dve granine projekcije ekonomskog razvoja: poeljna opcija ekonomskog razvoja (DER), ujedno i mogua u povoljnim okolnostima (u zemlji i okruenju), i manje verovatna nepovoljna opcija (UER), uslovljena zadravanjem tekue stagnacije proizvodnih aktivnosti i smanjenog priliva stranog kapitala, usled nepovoljnih drutveno-ekonomskih okolnosti u zemlji i zastoja u reformama privrednih sektora, ukljuujui i sektor energetike (Tabela 3.2.).

21

Slino strukturnim promenama u privredi zemalja grupe ASS 6 i u Srbiji se oekuje postupno smanjenje uea sektora industrije u BDP zemlje, to je i ostvareno u periodu od 2001 do 2004. godine. Istovremeno poveanje proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama industrije na raun stagnacije proizvodnih aktivnosti u energetski intenzivnim granama industrije pogoduje postupnom i ciljnom dostizanju energetskog intenziteta u sektoru industrije Srbije ostvarenom u regularnoj, 1990. godini. Zbog toga, pristup utvrivanja energetskih potreba, u periodu do 2015 godine, ne uvaava samo makro-ekonomske pretpostavke i parametre ekonomskog razvoja, ve i ciljno utvrenu promenu kako ekonomske efektivnosti i racionalne upotrebe energije, tako i poveanja energetske efikasnosti pri proizvodnji i korienju energije, jednom reju uvaava efekte planiranih mera u sprovoenju nove energetske politike u Srbiji. U tom svetlu, nakon dostizanja planirane dinamike ekonomskog razvoja i proizvodnih aktivnosti u industriji, zapoee postupno uvoenje novih, energetski efikasnih i ekoloko prihvatljivih energetskih i proizvodnih tehnologija, ime e ostvariti znaajno smanjenje energetskog intenziteta, ne samo ukupne energije ve posebno energije u industriji, ime izvozno orjentisane grane industrije objektivno postaju konkurentnije na ino-tritima industrijskih proizvoda. Zbog injenice, da efekti sprovoenja politike racionalne upotrebe energije i njenog efikasnog korienja, zavise ne samo od motiva (ekonomski) ve i mogunosti (finansijske) potroaa da ulau u mere, sledi stav, da obim i struktura energetskih potreba nisu ba linearno zavisne od intenziteta proizvodnih aktivnosti odnosno obima i strukture energetskih usluga. U tom svetlu, utvrene energetske potrebe za dva odabrana scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije, treba verifikovati na bazi vie parametarske optimizacije funkcije cilja, u okviru kojih elementi kao to su: poveana energetska efikasnost i racionalnost korienja domaih energetskih resursa i upotrebe kvalitetnih energa, ukljuujui i uee novih obnovljivih izvora energije i nie ugroavanje ivotne sredineu, imaju najvii rang prioriteta. Bez obzira na injenicu, da je 1990-tih godina ostvarena relativno visoka jedinina potronja, kako ukupne (primarne), tako i finalne energije (iskazana u t.en./stanovniku), ona je i dalje najnia u poreenju sa svim zemljama grupe ASS 6 (osim Hrvatske), iako je i kod njih progresivno smanjivana (od 50 do 20 %), ona je tokom 2000. godine i dalje znatno vea (i preko 100 %), u odnosu na potronju u Srbiji u 2002. godini. Ovo se posebno odnosi na zemlje sa uspeno sprovedenim ekonomskim reformama, (eka Republika, Maarska i Slovaka). Ove disproporcije su najvee kod jedinine potronje energije u sektoru Domainstva ( osim u Bugarsko), odnosno u sektoru Javne i komercijane delatnosti (osim u Rumuniji). Slini odnosi potronje zabeleeni su i u sektoru Saobraaja, gde je ostvarena stabilizacija jedinine potronje energije u ovom sektoru, posebno u zemljama sa usporenim ekonomskim reformama. to se tie potronje energije u sektoru Industrija, iako je tokom 1990. godine, u naoj industriji ostvaren relativno nizak energetski intenzitet, zbog drastinog smanjenja proizvodnih aktivnosti nae industrije i smanjene Dodate vrednosti ovog sektora (u 2002. godini, iznosi oko 60 %, ostvarene u 1990. godini), i relativno visoke potronje energije (u 2002. godini ostvarena potronja energije u industriji dostigla je nivo od 70 % u odnosu na 1990. godinu), energetski intezitet je znaajno povean, pa je danas osim u industriji Bugarske, izrazito vei nego u bilo kojoj zemlji grupe ASS 6. Saglasno znaajnim proizvodno/strukturnim promenama u sektoru Industrija u zemljama grupe ASS 6, potronja energije je vie nego prepolovljena, a Dodata vrednost industrije u 2000. godini, dostigla ili premaila vrednost iz 1990. godine, osim u Bugarskoj i Rumuniji, gde je stabilizacija ostvarena na 60 odnosno 80 %, ostvarene vrednosti u 1990. godini. Drugim reima, jedinine potronje finalne energije u svim sektorima Srbije, osim sektora Industrija i Saobraaj, u referentnoj 2002. godini, objektivno su bile ispod minimalnih potreba za obavljanje energetskih usluga u ovim sektorima, shodno emu je neophodno planirati intenzivniji rast energetskih potreba u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti, u narednom periodu (do 2015. godine), posebno za uslove scenarija Dinaminog ekonomskog razvoja zemlje (DER). 3.2. Projekcije energetskih potreba u sektorima potronje enegije Na osnovu usvojenih pretpostavki ekonomskog razvoja zemlje i trenda promena demografskih i makro-ekonomskih parametara nacionalne ekonomije i industrije u periodu do 2015. godine, saglasno promovisanim ciljevima usklaivanja sektora potronje sa postojeim i novim energetskim izvorima, u okviru nove politike za racionalnu upotrebu, posebno kvalitetnih energenata i efikasno korienje energije, utvrene su projekcije energetskih potreba po sektorima potronje energije. Najvei porast
22

obima potronje energije u narednom periodu ostvarie se u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti, imajui u vidu veoma nisku tekuu potronju (po stanovniku), zbog ega znatan deo, graana i lica u socijalnim ustanovama, u prethonom periodu nije imao adekvatni standard zagrevanja stambenog i boravinog prostora (Tabela 3.3.). Bez obzira na visoku pouzdanost podataka o potronji derivata nafte, veoma je nepouzdano predvianje buduih energetskih potreba u sektoru Saobraaja, zbog nepotpune baze podataka o broju, strukturi i energetskoj efikasnosti zastarelih prevoznih sredstava, kao i zbog odsustva podataka o obimu prevezene robe saobraajnim sredstvima u privatnom vlasnitvu.Meutim, relativno brz oporavak potronje u ovom sektoru i visoka potronja tenih goriva, ukazuju da je ostvarena potronja u 2002. godini dostigla nivo potronje iz 1990. godine, zbog ega se oekuje dalji porast potronje energije u ovom sektoru. Ovo tim pre, to bar prema zvaninim statistikama, tokom 2002. godine ostvareni obim usluga u prevozu roba je viestruko manji, od obima ostvarenog u 1990. godini. Tabela 3.3. Projekcije finalne energije (po sektorima potronje)
(M ten) Industrija Saobraaj Ostalo (D/JKD) Ukupno Relativni rast FE Dinamian ekonomski razvoj (DER) 2003 2006 2009 2012 2015 2.39 2.53 2.65 2.80 2.98 1.76 1.95 2.13 2.30 2.49 3.16 3.55 3.86 4.20 4.53 7.31 8.03 8.66 9.30 10.00 1.00 1.10 1.18 1.27 1.37 Usporen ekonomski razvoj (UER) 2003 2006 2009 2012 2015 2.39 2.47 2.58 2.69 2.82 1.76 1.87 1.97 2.08 2.20 3.16 3.40 3.65 3.90 4.14 7.31 7.74 8.20 8.67 9.16 1.00 1.06 1.12 1.18 1.25

( )

12 10 . 8 6 4 2 0 2003

2006

2009

2012

2015

( / )

Za uslove scenarija dinaminog ekonomskog razvoja (pri prosenoj stopi rasta BDP oko 4.6 %, ime BDP u 2015 godini dostie vrednost od oko 172 %, vrednosti, ostvarene u startnoj 2003. godini), potrebe za finalnom energijom rasle bi znatno sporije, na oko 137 % , u odnosu na potronju u 2003. godini.. Naizgled, skromna stopa rasta finalne energije (2.64 %) je relativno visoka, i u odnosu na grupu ASS 6, bie najvia, osim u sluaju Slovake, bez obzira na to to je jednina potronja finalne energije (u t.en/stan.), ostvarena u 2002 u Srbiji, bila manja od 50 % do 200%, u odnosu na zemlje sa uspeno obavljenim ekonomskim reformama (PER). ak i u 2015. godini, u ekoj Republici ova potronja, bie skoro za dva puta vea od predviene potronje finalne energije u Srbiji. U Srbiji je jo uvek niska jednina potronja u sektorima Domainsva i Javne i komercijalne delatnosti (tzv. Sektor Opte potronje), ostvarena u 2002. godini, i skoro je dvostruko manja nego u zemljama sa PER, grupe ASS 6. Saglasno navedenom stanju, za ove sektore planirana je najvia stopa rasta finalne energije (3 % za DER, odnosno 1.9 za UER), sa ciljem da se obezbedi neophodan standard energetskih usluga u ovim sektorima, to se posebno odnosi na toplotne energetske usluge. U skladu sa usvojenim makro-ekonomskim

23

pretpostavkama i oekivanom trendu promene energetskih indikatora, najnia stopa rasta finalne energije oekuje se u sektoru Industrija (manje od 1.9 %, odnosno 1.4 %, zavisno od scenarija). Ovo je rezultat ne samo, relativno skromne stope rasta Dodate vrednosti ovog sektora (oko 3.7 %), ve i ciljno odabranih mera za smanjenje energetskog intenziteta, koji je u proteklih 12 godina udvostruen, pre svega, zbog izrazite dominacije proizvodnih aktivnosti u energetski intenzivnim granama industrije i sektoru Sabraaja. Tako crna i obojena metalurgija, hemijska industrija i industrija graevinskog materijala, koje imaju veoma nisko uee u DVI (ispod 17 %), uestvuju u potronji energije sektora Industrija sa preko 70 %. Zbog oekivanog poveanja proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama industrije, (sa desetostruko niim energetskim intenzitetom), na ovim osnovama utvrene energetske potrebe sektora Industrija su vrlo verovatne, za oba razmatrana scenarija. Ovo proizilazi i iz injenice, da pri usporenom ekonomskom razvoju (UER), pri kome bi porast DVI bio za 13 % nii, nego u sluaju DER, energetske potrebe sektora Industrija , bile bi smanjene za manje od 6 %, upravo zbog simbolinog poveanja proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama industrije. Neujednani rast potronje po sektorima, uslovie i promenu uea pojednih sektora u potronji finalne energije u smeru daljeg smanjivanja uea industrije (sa 32.6 na 29.8 % u 2015 godini), i blagog poveanja uea saobraaja (sa 24 na 25 %) i sektora Ostala potronja (sa 43 na 45 %), to je u skladu sa trendom u zemljama ASS 6, sa uspenim reformama. to se tie strukture energenata (Tabela 3.4.), i dalje bi se zadrala dominacija tenih fosilnih goriva, sa tendencijom smanjivanja uea (sa vie od 37 na manje od 35 % u 2015. godini), primetnog porasta uea prirodnog gasa ( sa 20 na 24 %) i postupnog smanjivanja uea elektrine energije sa (sa 29.5 na 28 %). Neznatno poveanje uea vrstih fosilnih goriva, zadnjih godina u Srbiji, posledica je poveanog uea uvoza i potronje kvalitenog uglja i koksa za potrebe energetski intenzivnih grana industrije, pa e tako njegovo uee ostati na nivou od oko 12 %, to je znatno manje nego u bilo kojoj zemlji grupe ASS 6. Saglasno navedenom opredeljenju, sa visokom prosenom stopom rasta potronje prirodnog gasa (od 3.8 odnosno 3.0%), pokrie se nove potrebe u sektoru Domainstva za obavljanje toplotnih energetskih usluga (priprema sanitarne tople vode, hrane i zagrevanje prostora), u okviru Prioriteta racionalne upotrebe kvalitetnih energenata, pre svega na planskom smanjivanju upotrebe elektrine energije za toplotne energetske usluge. Ovim Prioritetom je predvien Program tzv. ''gasifikacija'', u okviru koga se predvia, uvoenje gasa u oko 400 000 novih domainstava u Srbiji do 2015. godine sa ciljem da se u ovom sektoru, po ovoj osnovi, smanje potrebe za elektrinom energijom, za bar 2300 GWh, pri scenariju DER, odnosno 1500 GWh, pri scenariju UER, u kom sluaju bi gas bio obezbeeen bar za 260 000 novih stanova. Osim ovog efekta na smanjenje potronje elektrine enegije u ovom sektoru, u okviru istog Prioriteta, planira se proirenje mree i broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom, za dodatnih 180 000 stanova i veeg broja javnih i socijalnih zgrada (ukupne povrine oko 12 milona m ), po kom osnovu je mogue smanjiti potronju elektrine energije, za oko 700 GWh, danas koriene za potrebe zagrevanja prostora. Tehniki potencijal za dodatnu prozvodnju toplotne energije iz postojeih toplana, nalazi se u merama za poveanje efikasnosti proizvodnje i transporta toplotne energije, efikasnijeg rada toplotnih podstanica u zgradama, ukljuujui i mere za smanjenje toplotnih gubitaka u sektoru zgradarstva. Osim toga mogue je integrisanje onih individualnih kotlarnica u postojee sisteme centralizovanog i ili individualnog snabdevanja toplotnom energijom, koje danas rade sa smanjenim kapacitetom ili su van pogona. Tabela 3.4. Struktura energenata u projekcijama finalne energije
(M ten) vrsto gorivo Teno gorivo Gasovito gorivo Elektrina energija Novi izvori Ukupno Uee el.en (%) Dinamian ekonomski razvoj (DER) 2003 2006 2009 2012 2015 0.91 0.98 1.04 1.11 1.17 2.71 2.88 3.05 3.24 3.44 1.52 1.72 1.92 2.13 2.38 2.16 2.33 2.48 2.64 2.81 0.00 0.12 0.17 0.18 0.20 7.31 8.03 8.66 9.30 10.0 29.50 29.0 28.6 28.4 28.1 Usporen ekonomski razvoj (UER) 2003 2006 2009 2012 2015 0.91 0.95 0.99 1.04 1.09 2.71 2.82 2.92 3.05 3.17 1.52 1.69 1.84 2.00 2.18 2.16 2.27 2.39 2.52 2.65 0.00 0.01 0.06 0.06 0.07 7.31 7.74 8.20 8.67 9.16 29.5 29.3 29.1 29.0 28.9

24

 ( )

12 10 . 8 6 4 2 0 2003 2006 2009 2012 2015

-

Saglasno opisanim scanarijima, stopa rasta potronje elektrine energije ( za 2.2 % odnosno 1.7 %, zavisno od scenarija), iako naizgled relativno skromna, ona je u poreenju sa ostvarenim i planiranim stopama rasta potronje elektrine energije, u bilo kojoj zemlji grupe ASS 6, na priblino istom nivou kod veine zemalja , osim eke Republike, sa napomenom da je u nekim zemljama bila i negativna tokom dueg perioda tranzicije. U sluaju nepotpune realizacije navedenih Prioriteta za racionalnu upotrebu energenata, radi smanjenja potronje elektrine energije za toplotne energetske usluge, postojala bi mogunost dodatnog poveanja prosene stope njenog rasta, za dodatnih 0.5 %/godinje, ime bi se mogla naruti sigurnost snabdevanja privrede i graana, ovim za mnoge potrebe, nezamenljivim energentom. Neke mogunosti za kontrolisani rast potronje elektrine energije, inherentno e proistei iz nove politike usklaivanja cena elektrine, sa opravdanim trokovima njene proizvodnje , kao ekonomskog motiva svih korisnika za njenu racionalnu upotrebu. Ukupna finalna energija, po sektorima potronje i strukturi energenata, za sluaj scenarija sa usporenim ekonomskim razvojem (UER), je manja za oko 8 %, iako je rast BDP smanjen za 17 %, dok je potronja energije u industriji manja za samo 5.5 %, iako je DVI u 2015.godini manja za oko 13 %, u odnosu na scenarij DER. Ovo pokazuje da svaka daljna stagnacija proizvodnih aktivnosti industrije, posebno u energetski neintenzivnim granama, ne omoguuje poveanju efikasnosti korienja energije kroz smanjenje energetskog intenziteta. Najvee smanjenje potronje energije, u odnosu na scenarij DER, bi nastalo u Saobraaju, kako zbog ekonomskih mogunosti graana i privrede za bri rast obima usluga, tako i zbog niske efikasnosti saobraajnih sredstava i usporenog obnavljanja saobraajnih sredstava sa novim i energetski efikasnijim vozilima. Bez obzira to je porast BDP ujedno i mera standarda graana i razvoja uslunog sektora, smanjenje potronja energije u sektoru Opta potronja, za sluaj scenarija UER iznosilo bi svega 9 %, iako bi DBP bio umanjen za oko 17 %, u odnosu na scenario DER. Obzirom da je u Odeljku 1.1. Stanje u sektorima potronje energije, data procena obima korinja ogrevnog drveta za zadovoljenje energetskih potreba u sektoru Domainstva u ruralnim sredinama, u ovom Odeljku pri utvrivanju strukture energenata, za zadovoljenje energetskih potreba, bilansirani su samo novi (dodatni) obnovljivi izvori energije, kao to su dodatne koliine biomase , izvori geotermalne i suneve energije za dobijanje toplotne energije, u veoma skromnom obimu (ispod 2 % uea u 2015. godini). 3.3. Utvrivanje projekcija ukupne/primarne energije

25

Obrazloene projekcije bilansa finalne energije i energenata, koja se ''dopremaju'' do krajnjih potroaa, u okviru tri osnovna sektora: Industrija, Saobraaj i Ostala potronja (Domainstva, Javne i komunalne delatnosti i Poljoprivreda), za obavljanje energetskih usluga, pripada tzv. energetskoj potronji finalne energije. Osim energetske potronje jedan, manji deo finalnih energenata (prirodnog gasa i nekih derivata nafte) koristi se kao sirovina u procesnoj industriji, i pripada tzv. nenergetskoj potronji finalne energije. Uvaavajui ovu injenicu i opte prihvaenu metodologiju prikaza energetskih bilansa, ukupna/primarna energija obuhvata osim ova dva dela finalne i gubitke energije u sistemima njenog prenosa i distribucije, zatim potronju energetskog sektora (pri eksploataciji nafte, gasa i uglja, ukljuujui i sopstvenu potronju sistema/tehnologija za transformaciju/konverziju primarne u sekundarnu energiju) i gubitke energije pri energetskim transformacijama (rafinerije nafte, suara uglja, termoelektrane, termoelektrane-toplane i gradske toplane). U zavisnosti od nivoa hladne rezerve (bar 5 % od ukupne proizvodnje elektrine energije), zatim stope ispada i vremena trajanja godinjih, posebno kapitalnih remonata na pojedinimh elektranama, shodno projekcijama energetskih potreba prema scenariju DER, neophodno je da u periodu od 2009. do 2012. godine, ue u pogon bar jedna nova termoelektrane na lignit, bazne proizvodnje od oko 4800 GWh. U tom periodu poveae se potronja primarne energije, po osnovu poveane proizvodnje domaeg lignita, shodno emu e ukupna/primarna energije u tom periodu biti vea za oko 8 miliona tona lignita. Uvaavajui nisku stopu ispada elektrenergetskih objekata i efikasno sprovoenje kapitalnih remonta na pojedinim elektranam, shodno projekciji scenarija UER, period ulaska istovetne termoelektrane bio bi pomeren bar za tri godine. Samo sa jednom, novom termoelektranom (u odnosu na 2003) ukupna/primarna energija u 2015.godini iznosila bi, zavisno od scenarija izmeu 18 i 17 M t.en., iako je razlika u finalnoj energiji iznosi manje od 0..84 M. t. en, to je posledica drugaije strukture finalnih energenata i relativno visokog uea neenergetske potronje u ukupnoj finalnoj energiji (oko 12 %, prema scenariju UER). Detaljan prikaz navedenih energetskih potreba domae proizvodnje i uvoza, iskazan prema energentima (na nivou primarne energije), i njihovoj nameni (za energetske transformacije, neenergetsku i finalnu potronju), ukljuujui i bilans ukupne potronje, proizvodnje i uvoza/izvoza elektrine energije za optimistike uslove rada i odravanja elektrenergetskih objekata i projekcije energetskih potreba prema scenariju dinaminog ekonoskog i industrijskog razvoja, prikazan je u Tabeli 3.5. Sektorski bilansi. Detaljan prikaz trenda i projekcija energetskih potreba, prema sektorima potronje i strukturi energenata, deo finalne energije za neenergetske potrebe, gubici elektrine energije, struktura energenata za energetske transforamacije (u rafinerijama, toplanama, suari uglja), odnosno energenata za konverziju energije fosilnih goriva u elektrinu energiju (u termoelektranama i termoelektranama-toplanama), ukljuujui bilans proizvodnje elektrine energije na bazi fosilnih goriva i konverzije hidropotencijala, i strukturu ukupne/primarne energije, prema poreklu proizvodnje i strukturi primarnih energenata, za scenario DER i scenario UER, dati su u Tabelama: Zbirni energetski bilans, prema opte prihvaenom Formatu prikaza nacionalnog energetskog bilansa, kao Prilog P.4, odnosno Prilog P.5.

26

 20 16 12 . 8 4 0 -4 2003 2006 2009 2012 2015 +

Saglasno postojeoj strukturi elektroenergetkih izvora, tekua dominacija uglja (preko 51 %, u 2002. godini), smanjie se na oko 50 % u 2015 godini, bez obzira to e u meuvremenu ui u pogon nova termoelektrana snage od 750 MW. Smanjie se uee tenih derivata nafte, sa 28 na 25 % u 2015. godini, dok e uee gasa porasti sa 14 na 18 %. Suprotan trend promene uea ova dva, preteno uvozna energenta, zadrae uvoznu zavisnost na priblino istom nivou (oko 36 %), sve do 2009. godine, da bi nakon ulaska nove termoelktrane u pogon se smanjila za preko 2 %, zahvaljujui novom energetskom izvoru na bazi domae primarne energije-lignita.Tek u 2015. godini poveae se uvozna zavisnost na oko 38.4 %, to e za 1 % biti manje od zavisnosti u 1990. godini. Meutim neizvesnost oko domae proizvodnje nafte i prirodnog gasa., kao i mogunost izgradnje velikih elektroenergetskih objekata na bazi prirodnog gasa, mogu poveati uvoznu zavisnost na znatno iznad 40 %.

8 6 . 4 2 0 -2 2003 2006 2009 2012

2015

Shodno opte prihvaenim merilima energetske efikasnosti nacionalnog sistema za konverziju i transformaciju primarne u sekundarnu/finalnu energiju, planirano poveanje uea gasa u finalnoj potronji uticae na poveanje efikasnosti celine energetskog sistema Srbije, sa sadanjih 60 % na 62 % u 2009. i ponovo u 2015. godini, nakon stabilizacije efekta poveane potronje uglja za novu termoelektranu. Navedeni indikator mogue je poveati i dodatnim merama za poveanje efikasnosti, kako u proizvodnji i distribuciji elektrine enegije, tako i poveanjem efikasnosti u kotlarnicama gradskih
27

toplana i industrijskih energana, to i predstavlja jedan od kljunih ciljeva u Prioritetima energetske efikasnosti, i korienja novih energetskih izvora i energetskih tehnologija u okviru nove Politike/Strategije razvoja energetike u Srbiji, promovisane Zakonom o energetici. Ovde je potrebno istai da u skladu sa osnovnim pretpostavkama u scenariju DER, stopa rasta primarne energije je ne samo manja u odnosu na porast finalne energije ( prosena godinja stopa iznosi 2.64 %), ve je znatno nia u odnosu na stopu rasta BDP (4.62 %), ime e biti ostvareni ciljevi u pogledu smanjenja energetskog intenziteta ukupne energije ( stvarno za 2.16 %, u odnosu na planiranih 2.0 %/godini). Navedeni trend promena indikatora transforamacije primarne i korienja finalne energije, de facto je jo povoljniji ako bi se u energetski bilans ukljuile i koliine ogrevnog drveta koje se koristi u sektoru Domainstva, delimino i u javnom sektoru, iji se energetski potecijal procenjuje na 0.45 do 0.55 M t.en /godinje.

28

Tabela 3.5. Energetski bilansi sektora

S E K T O R S K I B I L A N S I (Dinamian ekonomski razvoj): potrebe= proizvodnja+ neto uvoz/izvoz. 2003. SEKTOR NAFTE (M t.en.) Finalna potronja Energetske transformacije Neenergetska potronja Gubici/sopstvena potronja Ukupne potrebe Domaa proizvodnja Uvoz nafte SEKTOR PRIRODNOG GASA ( M m3) Finalna potronja Energetske transformacije Neenergetska potronja Gubici/sopstvena potronja Ukupne potrebe Domaa proizvodnja Uvoz prirodnog gasa SEKTOR UGLjA (M t.en.) Finalna potronja Za energetske transformacije Za energetske transf. (M t lignita) Gubici Ukupne potrebe Domaa proizvodnja Uvoz uglja Domaa proizvodnja (M t lignita) Proizvodnja iz PEU (M t mrkog uglja) SEKTOR ELEKTRINE ENERGIJE (GWh) Bruto potronja Obavezne isporuke Ukupne potrebe Domaa proizvodnja Neto: uvoz(-)/izvoz(+) 30584 1287 31781 30871 -1000 32023 1600 33623 33810 187 33726 1600 35326 34990 -336 35568 1600 37168 39820 2652 37453 1600 39047 39850 803 0.91 5.91 32.75 0.14 6.96 6.63 0.33 35.66 0.48 0.98 6.42 35.94 0.14 7.51 7.11 0.40 38.04 0.62 1.04 6.48 36.38 0.14 7.65 7.20 0.45 38.16 0.81 1.11 7.75 43.46 0.14 8.99 8.48 0.51 44.07 1.34 1.17 7.75 43.46 0.14 9.05 8.48 0.57 43.74 1.50 1877 50 321 74 2322 333 1989 2124 200 395 86 2805 395 2410 2371 200 469 98 3138 444 2694 2630 200 * 555 111 3495 * 495 3000 2939 308 * 667 125 4039 * 495 3444 2.71 0.24 0.52 0.30 3.77 0.68 3.09 2.88 0.12 0.55 0.31 3.86 0.75 3.11 3.05 0.12 0.58 0.32 4.07 0.95 3.12 3.24 0.12 0.61 0.33 4.30 1.00 3.30 3.44 0.12 0.64 0.34 4.54 1.00 3.54 2006. 2009. 2012. 2015.

* Dodatna potronja gasa za opcioni prioritet-Prioritet vanrednih ulaganja, u nove energetske izvore, sa gasnim tehnologijama, za spregnutu proizvodnju elektrine i tolotne energije.

U bilansima energenata za zagrevanje stambenog prostora u ruralnim sredinama ove koliine su ukljuene u bilans potrebnih energenata, jer bi u protivnom dobili pogrenu sliku da skoro pola miloiona domainstava nema nikakvo zagrevanje stambenog prostora, bez obzira to je potronjom navedene koliine ogrevnog drveta, u veem broju domainstvima ostvaren veoma nizak nivo toplotnih energetskih usluga.

29

4. PRIORITETNI PRAVCI RAZVOJA ENERGETSKIH SEKTORA SRBIJE do 2015. Osnovna premisa u utvrivanju Prioritenih programa Strategije razvoja energetike Srbije, poiva na stavu da se razvoj energetskih sektora mora razmatrati sa stanovita usklaenog rada i razvoja celine energetskog sistema. Energetski sistem ine proizvodni energetski sektori (nafte, gasa, uglja i elektroenergetskih izvora, ukljuujui sisteme za prenos i distribuciju) i sektori potronje energije (Industrija, Saobraaj, Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda). Osim toga, svaki, pa i usklaeni razvoj ova dva sektora mora da uvaava socio-ekonomske i tehnoloko-ekoloke ciljeve razvoja zemlje. Ove ciljeve integrie odrivi socio-ekonomski razvoj zemlje. U tom kontekstu ciljevi ove Strategije,promovisani u Odeljku 2., realno su ostvarljivi samo ako uvaavaju mogunosti i ogranienja koja namee privredno-ekonomski razvoj zemlje i ekonomske i energetske okolnosti u zemlji i okruenju. Shodno tome, samo uspeno sprovedene ekonomske reforme i ubrzani privredni razvoj Srbije, posebno sektora industrije i specifinih uslunih delatnosti, mogu da opravdaju potrebu i obezbede sredstva, kako za nastavak ulaganja u ''osveavanje'' i inoviranje postojeih tehnologija (energetskih i proizvodnih), tako i za gradnju novih energetskih objekata, sa ciljem poveanja sigurnosti snabdevanja i kvaliteta pruanja energetskih usluga privredi i graanstvu, i na taj nain poboljava ekonomski poloaj energetskih proizvodnih sektora. Pri tome treba poi od injenice, da je Srbija mala zemlja sa ogranienim rezervama primarne energije (osim rezervi lignita lociranih preteno na podruju Kosova i Metohije), a posebno kvalitetnih energenata, kao i da je najvei deo tehniki iskoristivog i ekonomski opravdanog hidropotencijala ve upotrebila. Zbog neizvesnih mogunosti poveanja domae proizvodnje nafte i prirodnog gasa, tekui nivo uvozne zavisnosti bi se mogao znatno poveati, ukoliko budui razvoj energetike Srbije ne bude zasnovan na struno utemeljnim i finansijski podranim programima za racionalnu upotrebu kvalitenih energenata i postupno poveanje efikasnosti korienja energije u svim sektorima potronje energije, ukljuujui i selektivno korienje novih obnovljivih izvora energije. Re je o merama koje su ne samo obrazloene, ve i njihovi efekti ukljueni u proces utvrivanja energetskih potreba po sektorima potronje i strukturi energenata u okviru Odeljka 3. U takvim okolnostima znaajnija ulaganja, kako u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih izvora i tehnike mere za poveanje efikasnosti korienja energije tako i u nove energetske izvore i tehnologije (energetske i proizvodne), su uslovljena ogranienjima, koja se prema uzroku i karakteru manifestacije detaljno obrazloena u Odeljku 1.4 Tekua ogranielja u radu, poslovanju i razvoju energetskih sektora Srbije. Najvea ogranienja proistiu iz trenutno nepovoljnih privredno-ekonomskih aktivnosti. Posebno je uoljiva niska proizvodna aktivnost energetski neintenzivnih grana industrije, nasuprot visokim aktivnostima u grupacijama crne, i delimino obojene metalurgije, hemijske industrije i industrije graevinskog materijala. Ove tri grupacije trenutno uestvuju u potronji energije (u industriji) sa preko 70 %, a u stvaranju nove dodate vrednosti industrije sa svega 17 %. Osim toga, ove tri grupacije uestvuju u potronji elektrine energije u industriji sa preko 40 %. Ovakva dominacija u potronji energije, je ujedno i znak da efekti planiranih mera za smanjenje potronje energije u celini sektora industrije mogu biti krajnje neizvesni. Zbog toga je neophodno sainiti Program energetske efikasnosti, sa sektorski oroenim ''metama'' za smanjivanje energetskog intenziteta. Ovakvi Programi, kao jedan od instrumenata nove energetske politike, treba da budu podrani odgovarajuom regulativom i donoenjem odgovarajuih energetskih standarda, ukljuujui i propise o kvalitetu energetskih usluga. Druga grupa ogranienja odnosi se na neadekvatne cene elektrine i toplotne energije i s tim u vezi nemogunosti pravovremenog ulaganja u regularno odravanje i modernizaciju postojeih energetskih izvora, sa ciljem poboljanja njihovih tehnolokih i operativnih performansi. Iz injenice da je zemlja, a i energetska privreda veoma ino-zaduena, i da tokom proteklog perioda, nije bilo znaajnih ulaganja u gradnju novih, kapitalno-intenzivnih objekata, potreba za ulaganja u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih izvora i objekata, namee se kao najvii prioritet u realizaciji ove Strategije. Trea kategorija ogranienja proistie iz nedovoljne usklaenosti razvoja celine energetskog sistema; energetskih proizvodnih sistema i sektora potrolje energije. Ona je uslovljena strukturom domae proizvodnje primarne energije i strukturom sekundarne/finalne energije: Nivo ove neusklaenosti najbolje ilustruje uee elektrine energije (iz termoelektrana) ili toplotne energije na bazi prirodnog gasa iz gradskih toplana/industrijskih kotlarnica za obavljanje niskotempereturnih toplotnih energetskih usluga (zagrevanje prostora ili tehnoloke potrebe). U sluaju Srbije ona je jo uvek znaajno izraena. Ovo je delom i posledica nametnutih nam uslova tokom zadnje decenije, prolog veka. Rezultat
30

sveukupnih okolnosti u Srbiji je, jo uvek vrlo visoko uee elektrine energije u potronji finalne energije (oko 30 %), a posebno je neopravdana visoka potronja elektrine energije u sektoru Domainstva (preko 55 % od ukupne potronje u ovom sektoru), sa relativno malim ueem prirodnog gasa (ispod 22 %) u ovom sektoru. Kako je potronja elektrine energije za toplotne usluge preteno sezonskog karaktera-najvea tokom zimskog perioda, kada je najee nepovoljna i hidrologija, sigurno snabdevanje zahteva znaajne rezervne elektroeenergetske izvore. U kontekstu takvih okolnosti, izrada i donoenje usmerenog Programa za racionalnu upotrebu elektrine enegije, po osnovu intenzivnijeg korienja gasa u sektoru Domainstva kao i poveanje broja korisnika gradskih toplana, imae najvii prioritet u Programima ostvarivanja ove Strategije. Osnovni kriterijumi u procedurama vrednovanja odgovarajuih scenarija energetskih potreba i izbora prioriteta su proistekli iz potrebe usaglaavanja politike energetske efikasnosti sa strategijom razvoja energetskog sistema u najirem smislu. To znai usklaivanje sektora proizvodnje/distribucije energenata sa sektorima potronje energije, kao preduslova ekonomski prihvatljivog razvoja energetskih sektora uz punu zatite ivotne sredine. Iz prakse zemalja sa uspeno usaglaenim razvojem energetskih sektora sa relevantnim sektorima privrede sledi pouka da samo aktivna politika racionalne upotrebe i efikasnog korienja energije, kao integralnog dela nacionalne energetske politike, i efikasna zatita ivotne sredine, omoguuju ostvarenje nacionalnih ciljeva promovisanih politikom odrivog socioekonomskog razvoja zemlje na poetku treeg milenijuma. U skladu sa ciljevima nove energetske politike i tekuih ogranienja, u okviru dva odabrana scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije, definisano je pet raznorodnih, komplementarnih Prioriteta. Oni su komplementarni gledano sa stanovita kratkoronog (za perod od 12 godina) razvoja energetike. Dati su sa obrazloenim energetsko-ekonomskim efektima, dinamikom njihove realizacije i procenom potrebnih ulaganja po sektorima energetskih proizvodnih sistema i sektoru potronje energije, do 2015. godine. Prvi-osnovni prioritet je Prioritet tehnolokog kontinuitet. On obuhvata Programe poboljanja tehnolokih i operativnih performansi energetskih izvora/objekata, sa obrazloenim Programima za tehnoloku modernizaciju energetskih sistema i revitalizaciju energetskih izvora/objekata u okviru pet pojedinanih proizvodnih energetskih sektora Srbije. Ovaj Prioritet ima za cilj, da se nastavljanjem pozitivne prakse racionalnog ulaganja u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih objekata, sisteme i izvore, povea pogonska pouzdanost energetskih objekata a poveanom proizvodnjom osigura uredno snabdevanje privrede i graana neophodnim energentima. Obezbeenje neophodnih energenata, iz postojeih energetskih izvora, ima najvii prioritet u ovoj Strategiji, obzirom na ekonomska ogranienja za intenzivnija ulaganja u gradnju novih-kapitalnih energetskih objekata u narednih 5 godina. Ostvarivanjem specifinih tehnolokih i ekolokih ciljeva ove Strategije, unapreuju se tehnoloke i operativne performanse energetskih izvora i postupnim uvoenjem odgovarajuih mera, ukljuujui i tehnike mere za zatitu ivotne sredine od tetnih emisija, omoguuje se realizacije ovog Prioriteta kao preduslova za realizaciju Drugog-usmerenog, i Treeg-posebnog Prioriteta. Sadraj Prioritetnih programa za sektor nafte, gasa, uglja sa podzemnom i povrinskom eksploatacijom, elektroenergetskog sektora, ukljuujui proizvodne izvore, prenosne i distributivne sisteme i sektor toplotne energije, detaljno je obrazloen u Tabeli 4.1, a dinamika i plan raelizacije pojedinanih Prioriteta u Tabeli 4.2. Drugi-usmereni prioritet je Prioritet racionalne upotrebe i poveanja energetske efikasnosti. On obuhvata ciljno i sektorski usmerene Programe za racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata u okvirima Programa za supstituciju elektrine energije za toplotne energetske usluge u sektoru zgradarstva, po osnovu korienja prirodnog gasa odnosno poveanja broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom u sektorima Domainstva i Javne/Komercijalne delatnosti, posebne Programe za poveanje energetske efikasnosti, kako u energetskim proizvodnim/distributivnim sistemima tako i u sektorima potronje energije, kod krajnjih korisnika energetskih usluga. Realizacija ovog Prioriteta imae odluujui uticaj na tekui rad i budui razvoj elektroenergetskog sektora Srbije, jer je krajnji cilj ovog Prioriteta usmeren na postupnu zamenu korienja elektrine energije, za toplotne energetske usluge u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti, ije dodatno korienje tokom zimskog perioda nije mogue zadovoljiti domaom proizvonjom iz postojeih elektroenergetskih izvora.

31

Trei-poseban Prioritet, obuhvata Programe selektivnog korienja novih obnovljivih izvora energije (biomasa, geotermalna, suneva i eolska energija i preostali tehniko iskoristivi i ekonomsko prihvatljiv hidropotencijal, posebno na malim rekama), i posebne Programe novih energetski efikasnijih i ekoloko prihvatljivih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja, biomase i otpada, tehnologije za decentralizovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije na bazi prirodnog gasa, i tehnologije malih i mini hidroelektrana), sa ciljem da se po toj osnovi smanji potronja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja elektrine i posebno toplotne energije, sa znaajno niim negativnim uticajem na ivotnu sredinu. etvrti-opcioni Prioritet, odnosi se na vanredna ulaganja u nove izvore za uslove izrazito povoljnog privredno-ekonomskog razvoja i eventualno nepovoljnh uslova za proizvodnju elektrine energije iz postojeih elektroenergetskih izvora. On obuhvata Programe/projekte sa kratkoronim ulaganjima u nove elektroenegetske izvore sa gasnim tehnologijama (kombinovani gasno-parni ciklus) i spregnutom proizvodnjom elektrine i toplotne energije, u okviru sistema elektroprivrede i/ili komunalne i industrijske energetike. Cilj Prioriteta je ne samo obezbeenje dodatne proizvodnje elektrine i toplotne energije, ve i znaajno poveanje stepena iskorienja energije prirodnog gasa, pri proizvodnji elektrine i toplotne energije. Peti-dugoroni Prioritet, odnosi se na kapitalno-intenzivna ulaganja u nove energetske izvore/objekte i uee/prisustvo energetskih subjekata Srbije u planiranju i u realizaciji energetskostratekih Projekata na nivou internog i regionalnog/panevropskog trita. Ovim prioritetom bi se na vreme obezbedili novi i zamenski kapaciteti elektroenegetskih izvora, obezbedila diversifikacija izvora snabdevanja i pravaca transporta nafte i gasa i integracija u regionalne i meunarodne energetske infrastrukurne sisteme. Takoe bi bila ukljuena izgradnja podzemnog skladita gasa, gradnja novih decentralizovanih toplotnih izvora, na bazi domaeg uglja iz podzemne ekspolatacije, sa novim tehnologijama sagorevanja i zatite ivotne sredine. Realizacijom odgovarajuih Programa iz okvira ovog Prioriteta, posebno u sektoru elektreenergetike Srbije, ukljuujui i uee u stratekim Projektima (u sektoru gasa, nafte, hidroenergetskih objekata i sistema za prenos elektrine energije), energetski sektor Srbije bi oko 2015. godine, dostigao kvalitativno novo stanje, kako po tehnolokim i proizvodnim performansama celine energetskih sistema, tako i po finansijsko-ekonomskim performansama u radu, poslovanju i razvoju energetskih subjekata u novim uslovima na internom i meunarodnom energetskom tritu. Za aktuelizaciju i realizaciju veine programa/projekata ovog Prioriteta, potrebne su dugorone i kompleksne pripremne aktivnosti, koje treba obrazloiti u okviru novog Dokumenta Programi ostvarivanja Strategije razvoja energetike, sa detaljnim Planom aktivnosti za period od 6 godina. Deo aktivnosti odnosi se na konkretizaciju i implementaciji, Zakonom o energetici definisanih, pravnih, institucionalnih, strukturno-organizacionih i trino-poslovnih okvira, koji omoguuju trino poslovanje svih subjekata koji se bave energetskim delatnostima. Ovo e doprineti stvaranju povoljnog ambijenta za strana ulaganja u gradnju novih energetskih objekata u Srbiji, i po toj osnovi sticanja deliminog ili potpunog vlasnitva u tako sagraenim objektima, ukljuujui i izbor stratekog partenara za zajednika ulaganja u nove termoelektrane na bazi liginita sa teritorije Kosova i Metohije.

32

Tabela 4.1. Programi Prioriteta: Kontinuitet tehnoloke modernizacije postojeih energetskih izvora/objekata i gradnje novih energetskih
Sektor Nafta izvora/objekata, ukljuujui i uvoenje novih energetski efikasnih i ekoloko prihvatljivih tehnologija Objekti/sistemi Program/Mere/Akivnosti Efekti na strani proizvodnje/potronje Eksploatacija nafte, Uvoz i transposrt nafte, Prerada nafte. Eksploatacija gasa, Uvoz/trans- port, skladi-tenje i distribu-cija gasa. Rudarski objekti za PEU Rudarski bazeni: ''Kolubara'' i ''Kostolac'' Nalaenje novih leita i koncesija,Tehnoloka modernizacija rafinerija, Izgradnja novog transportnog pravca/izvora snabdevanja, Uvoenje sistema za praenja i mera za zatitu ivotne sredine Nova leita gasa/nafte, Novi regionalni (BG-SR), Meunarodni (Azija-Evropa), Transport i distribucija gasa u Centralnoj Srbiji, Lokalne distributivne mree, Skladitenje gasa Poveanje sigurnosti snabdevanja, Smanjenje uvozne zavisnosti, poveanje kvaliteta proizvoda, Zatita ivotne sredine u skladu sa naom regulativom i praksom EU 360 Gas Poveanje pouzdanosti i sigurnosti snabdevanja,Smanjenje uvoznih trokova i zavisnosti, zamena potronje elektrine energije gasom, Zatita ivotne sredine u skladu sa naom regulativom i praksom EU 840 Uvoenje nove tehnologije otkopavanja za PEU i Obezbeenje kvalitenog uglja za Industriju i ''gaenje'' neperspektivnih rudnika sa PEU Optu potronju (1.5 M t. u 2015.) 85 Razvoj Zapadnog polja ''Tamnava'', Otvranje polja ''C'' i Nova proizvodnja u 2007 (2.5 M t.); u 2010. (7 M povezivanje sa poljem ''B'', Otvaranje novog povrinskog t.); u 2012 (12 M t.), sa povrinskih kopova kopa, Modernizacija opreme i poveanje proizvodnje na ''Kolubara'', odnosno poveanje proizvodnje sa 6 povrinskim kopovima ''Kostolac''; Uvoenje svih mera na 9 M t., na povrinskim kopovima za zatitu ivotne sredine saglasno naoj regulativi i praksi ''Kostolac''; Zatite ivotne sredine u skladu sa 600 EU naom regulativom i praksom EU HE: Kapitalni remonti, revitalizacije, nove HE i novi Poveanje bezbednog rada objekata, pouzdano(2740*) agregati u HE (srednje snage, +720 GWh, u 2015.) TE: sti opreme i raspoloivosti izvora, da dodatnom Produeni/kapitalni remonti i revitalizacije sa (+3000 GWh, u 2015.), i novom baznom modernizacijom, produenjem radnog veka; Nova TE na proizvodnjom (+4800 GWh, 2011/2012.) i novom, lignit (700 MW/4800 GWh); Novo termoenergetsko Urgentnom proizvodnjom (+1700 GWh), sa ili postrojenje (kombinovani gasno parni ciklus sa gasnim tehnologijom (2009/2012.) ; Zatita 3570 proizvodnjom (P+Q) na bazi prirodnog gasa ivotne sredine u skladu sa naim propisima i Ugradnja opreme za zatitu ivotne sredine parksom EU (do 2015/2018.) Nove veze prenosa i povezivanje sa regionalnim i Poveana sigurnost snabdevanja potroaa; panevropskim prenosnim sistemima. Zamena zastarelih Poveane mogunosti rada EPS na R/PE tritu mrea DS i transformatora; uvoenje savremenijih brojila elektrine energije; Smanjenje gubitaka u DS i 700 i merne opreme poveanje prihoda EPS Rehabilitacija kotlovskih postrojenja, toplovoda, Smanjenje potronje goriva/poveanje broja distributivnih mrea i kunih podstanica; broja korisnika centr. snabdevanja toplotnom 220 Uvoenje tehnikih mera za poveanje energetske energijim; smanjena potronja elektrine enefikasnosti i zatite ivotne sredine ergije za zagrevanje; Smanjene tetne emisije. UKUPNO POTREBNA ULAGANjA, do 2015.god., iznose: 6375 ili 6545*
33

Ukupna ulaganja (M$)

Ugalj, PEU Ugalj, Povrinski kopovi

Elektrenergetski izvori

Prenos i distribucija el. energije Toplane

Postojee hidroelektrane, termoelktrane, TE-TO; Novi izvori: Hidroelektrane, TE na lignit i novo TEP (CCGT) na prirodni gas Prenosni sistem Distributivni sistemi (DS) Postojei i novi Toplotni izvori u gradske TO i industrijske energane

Tabela 4.2. Programi Prioriteta: Racionalna upotreba energenata i poveenje energetske efiksnosti u sektorima potronje energije Sektor Objekti/sistemi, Program/Mere/Akivnosti Pozitivni efekti na potronju energije Oprema/ureaji Domainstva, Stambene zgrade Razvoj lokalih mrea prirodnog gasa, snabdevanje oko Smanjena potrnja elketrine energije u Javne i druge zgrade javnih i 400000 individualnih potroaa za obezbeenje toplotnih zgradarstvu, za oko 2310 GWh, u 2015 godini, delatnosti drugih delatnosti energetskih usluga u sektoru zgradarstva upotrebom pr. gasa za toplotne potrebe Domainstva, Javne i druge delatnosti Zgradarstvo i Industrija Stambene zgrade, Proirenje postojeih toplovodnih magistrala za Poveanje standarda zagrevanja stambenog zgrade javnih i prikljuenje novih 180000 potroaa toplotne energije iz prostora za graane, i smanjenje potronje drugih delatnosti postojeih i novih toplotnih izvora elektrine energije, za oko 700 GWh, u 2015. Zgrade i termiki Uvoenje tehnikih mera za smanjenje toplotnih gubitaka Smanjena potronja fosilnih energenata ( za 6 % ureaji/oprema u u zgradama (stambenim i javnim) i u termikim u Industriji i 8 % u Zgradastvu, u 2015. godini), industriji procesima proizvodnih tehnologija. pri korienju toplotne energije Zgradarstvo Elektrini kuni Postupna zamena zastarelih kunih aparata i Zavisno od rasta standarda obnavljae se aparati (Domainstva i aparati i ''teorganizovana zamena postojeih svetiljki sa novim, i uvoditi nove svetiljke i smanjiti potronja J/K delatn.) dljive'' svetiljke tedljivim (5 miliona svetiljki do 2015. godine) el.nergije ( 500+ 250 GWh, u 2015.) *) Deo ulaganja u razvoj lokalne mree (za gas i toplotnu energije), predvien je u okviru sektora: Gas i Toplane. Ukupna ulagnja iznose: 950 Tabela 4.3. Programi Prioriteta: Selektivno korienje novih obnovnjivih izvora energije i novih energetskih tehnologija Sektor Sistemi/ureaji Program/Mere/Akivnosti Pozitivni efekti na potronju energije Industrija, Stambene zgrade Razvoj lokanih toplotnih izvora (male i srednje snage), za Smanjena potrnja fosilnih uvoznih energe-nata, Domainstva, i zgrade javnih i korienje biomase (umske, industrijske i za oko 0.1 M t. en, u 2015.godini, manje komunalna drugih delatnosti, poljoprivredne), ukupnog kapaciteta oko 1000 MJ/s, zagaenje ivotne sredine; otvaranje novih energetika mala industrija (4000 kotlovskih jedinica), za proizvodnju toplotne aktivnosti za domau industriju i zapoljavanje energije ( 3150 TJ), za lokalne potrebe lokalnog stanovnitva Fizika i Male i mini Nezavisna proizvodnja elektrine energije sa i bez Poveano korienje NOIE i dodatna proipravna lica, hidroelektrane, sa isporuke EES Srbije po osnovu ulaganja fizikih lica zvodnja ''zelene'' elektrine energije, od oko 300 lokalna samo- vodozahvatima za (domaih i stranih) i lokalne samouprave u gradnju 150 GWh iz serije malih HE (150 objekata), sa uprava(vodovodosnabdevanje i malih/mini hidroelektrana, snage 100MW moguim angaovanje domae industrije i snabdevanje, poljoprivredne i Za ove projekte postoji mogunost stranog ulaganja radi stranog kapitala. male firme) druge potrebe sticanja tzv. ''Zelenog'' certifikata za el. energ. Industrija i Novi izvori za Uvoenje novih tehnologija za decentralizovanu Poveanje efikasnosti iskorienja energije komunalna spregnutu proizvoproizvodnju elektrine i toplotne energije; serija prirodnog gasa, dodatna proizvodnja elektrine i energetika dnju toplotne i kombinovanih izvora (P+Q) na bazi prirodnog gasa toplotne energije (75+60 GWh) i smanjeno elektr. energije (snage od 1 do 30 MW), Demo projekat 15 MW ugraoavanje ivotne sredine Komunalna Nove tehnologije Domai razvoj/transfer tehnologije za sagorevanje niskoUvoenjem ovih tehnologija i korienjem energetika i sagorevanja niskokvalitetnih ugljeva, biomase i otpada, za navedenih energenata/izvora, uvaju se enindustrija vrednih ugljeva, decentralizovanu proizvodnju toplotne/elektrine energije ergetske rezerve, smanjuje se uvoz i znaajno biomase/otpada za lokalne potrebe. unapreuje zatita ivotne sredine Programi implementacije *)Deo ulaganja u razvoj novih tehnologija/izvora bie obezbeen iz izvora zainteresovanih ''s trana'' Ukupna ulaganja iznose: 357*

Ulaganja (M$)

320*

280* 330*

20*

(M$)

100*

130*

7* 120*

34

Sadraj i dinamika realizacije navedenih Prioriteta (prikazana u Tabeli 4.4), saglasno Zakonu o energetici, detaljno e biti obrazlaeni u okviru Dokumenta Programi ostvarivanja Strategije, koji se utvruju za perod od 6 godina i aktuelizuju nakon svake druge godine. U tom kontekstu ovim Dokumentom,-Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, na osnovu pojedinanih energetskih bilansa sektora (Tabela 3.5), utvruju se obim i struktura nedostajuih energenata. Do toga se dolazi na osnovu utvrenih energetskih potreba (po sektorima potronje, saglasno intenzitetu prizvodnih i uslunih aktivnosti, strukturi energetskih usluga i ciljno oroenim merama za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije), i proizvodnih mogunosti energetskih sektora sa postojeim energetskim izvorima. Izbor koncepta i tehnologije novih energetskih izvora, ukljuujui i lokaciju objekta, predmet je Programa ostvarivanja Stretegije, shodno emu zadueni i zainteresovani subjekti su u obavezi da na vreme obave sve neophodne pripremne aktivnosti radi obezbeenja potrebnih uslova za gradnju novih objekata. Na tim osnovama bi novi i postojei energetski izvori/energetski subjekti bili u mogunosti da obezbede sigurnost snabdevanja naih potroaa i uspeno poslovanje, na internom, regionalnom i panevropskom tritu, pre svega, elektrine energije. Za uslove scenarija Dinaminog ekonomskog i industrijskog razvoja, optimistike uslove rada i odravanja elektroenergetskih objekata i prosene uslove hidrologije temperature vazduha, na bazi detaljnog bilansa domae proizvodnje (iz postojeih elektroenergetskih izvora) i bilansa neto/bruto potronje, odnosno ukupnih potreba za elektrinom energijom, naznaene godine kada je nepohodno raspolagati sa domaom dodatnom proizvodnjom elektrine energije, iz novih elektroenergetskih izvora: -Proizvodnja iz novog termoenergetskog postrojenja sa gasnim tehnologijama (etvrti-opcioni Prioritet) i ili; -Proizvodnja iz nove termoelektrane, na lignit sa baznom proizvodnjom elektrine energije, od najmanje 4800 GWh, kako bi se bez znaajnog uvoza obezbedila sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i graana elektrinom energijom. Detaljan Plan realzacije svih Programa, obrazloenih u okviru pet Proriteta, bie utvreni u Dokumentu Programi ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije (2005-2010. godine).

35

Tabela 4.4 DINAMIKA SPROVOENjA REFORMI I REALIZACIJE PRIORITETA U ENERGETSKIM SEKTORIMA SRBIJE

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

2014

2015

: ( 2004.) 2004); (2004); ( 2005. 2006); , (2005/2009)

PRIORITETI: Osnovni-Prioritet kontinuiteta poboljanja tehnolokih i operativnih performansi energetskih izvora i objekata

Programi modernizacije tehnolokih sistema i modernizacija energetskih izvora/objekata :

Sektor nafte Sektor gasa Sektor uglja Elektro energetski sektor: - Proizvodnni sistemi (TE,HE,TE-TO) - Prenosni sistem - Distributivni sistemi Sektor toplotne energije (Gradske toplane i industrijske energane)

Usmereni-Prioritet za racionalnu upotrebu energenata i poveanje energetske efikasnosti Posebni-Prioritet za korienje novih obnovljivih izvora energije i energetski efikasnih tehnologija

Programi racionalne upotrebe i poveanja energetske efikasnosti:

Supstitucija elektrine energije za toplotne energetske usluge u Sektoru zgradarstva, po osnovu koroenja gasa Poveanje efikasnosti rada svih toplotnih izvora u industriji i komunalnoj energetici Smanjenje gubitaka elektrine (D/S) i toplotne energije u sistemima gradskih toplana, industrijskim procesim i zgradama Poveano uvoenje novih energetsko efikasnih elektrinih ureaja i opreme/sistema

Programi selektivnog korienja NOIE i novih energetskih tehnologija:

Selektivna upotreba biomase, suneve, geotermalne i eolske energije za decentralaizovanu proizvodnju toplotne/elektrine. Efikasnije iskorienj energije pr.gasa putem spregnute proizvodnje energije (P+Q) u komunalnoj/industrijskoj energetici Uvoenje ekoloki prihvatljivih tehnologija sagorevanja uglja ( iz PEU , frakcije iz primarne prerade i uglja niske TV Gradnja malih i mini hidroelektrana (Nezavisni proizvoai elelektrine energije, komunalne uprave za vodosnabdevanje)

Opcioni-Prioritet za vanredna ulaganja u nove energetske izvore

Programi/Projeki uvoenja novih gasnih tehnologija:

Nova TE, na prirodni gas, snage 250 MW/200 MJ/s , sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom locirana za intenzivnom konzumnom podruju; Projekti lokalnih energetskih izvora za spregnutu proizvodnju energije (P+Q)-male/srednje snage

Dugoroni-Prioritet za kapitalno-intenzivna ulaganja u Programi kapitalno-intenzivnih i ekonomsko-efektivnih ulaganja: ''Kolubara B'' ili gradnja nove energetske izvore/objekte i uee u planiranju i Zavretak gradnje TE lignita sa teritorije KiM, nove TE sline snage, na bazi lignita, basena ''Kolubara'',i ''Kostolac'', eventualno i na bazi po osnovu novih modela ulaganja (privatna/zajednika) vlasnitva, gradnji novih stratekih energetskih izvora i objekata ukljuujui i kombinovano gasno-parno postrojenje , sa (P+Q) izvorima Izgradnja novih naftovoda za diversifikaciju izvora snabdevanja/pravca transporta (regionalno/evropsko trite)
Izgradnja novih sistema snabdevnja/transporta gasa, ukljuujui i izgradnju skladita prirodnog gasa Izgradnja magistralne/distributivne mree prirodnog gasa, u centralnoj Srbiji ( individualni potroai) Uee u planiranju/gradnji stratekih elektroenergetskih izvora; Nove hidroelektrane na ''graninim'' rekama, ukljuujui i gradnju novih pumpno-akumulacionih hidroenergetskih postrojenja, na naoj teritoriji

36

. U skladu sa promovisanim ciljevima, odabranim Prioritetnim programima za njihovo ostvarenje i obrazloenim Merama i Instrumenatima za njihovu realizaciju, dokument Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine predstavlja poeljnu i moguu viziju razvoja energetskih sektora u novim okvirima rada i poslovanja energetskih subjekaata i obavljanja energetskih delatnosti u Srbiji. Mogunost ostvarivanja navedene vizije razvoja energetike Srbije dokumentovana je analitikim podlogama, kako o tekuem stanju u sektorima potronje energije, tako i o tekuim i moguim ogranienjima u energetskim proizvodnim sektorima. Posebna panja je posveena utvrivanju analitikih podloga za predvianje energetskih potreba, po sektorima potronje i strukturi energenata, na osnovu makro-ekonomskih pretpostavki za dva scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije do 2015. godine. U cilju obezbeenja pouzdane i energetski efikasne proizvodnje/nabavke odgovarajuih energenata i racionalne, ekonomski-efektivne i energetski efikasne upotrebe energije sa ciljno definisanim promenama strukture potronje energije, definisano je pet Prioritetnih programa i utvrene finansijske potrebe za njihovu realizaciju. Tako koncipiran dokument predstavljae pouzdanu podlogu Vladi i resornom Minstarstvu za praenje i usmeravanje razvoja celine energetskog sistema Srbije, koji obuhvata energetske proizvodne sektore i sektore potronje energije. Postojeim i novim subjektima za obavljanje energetskih delatnosti dokument e predstavljati svojevrsni ''vodi'' za pravovremeno donoenje poslovnih odluka i razvojnih planova, kako bi u okvirima svojih prava, nadlenosti i obaveza pravovremeno ukljuili svoje planove u Program za ostvarivanje ove Strategije, odnosno planove razvoja odgovarajuih energetskih sektora/delatnosti. 5. EKONOMSKI POLOAJ ENERGETIKE I FINASIRANjE NjENOG RAZVOJA 5.1 Ekonomski poloaj energetske privrede i politika usklaivanja cena energenata Iako dve najznaijnije energetske delatnosti, naftna i gasna privreda i elektroprivreda sa rudnicima uglja, uestvuju u bruto drutvenom proizvodu sa samo 7.5 %, dok je doprinos njihovih proizvoda kao inputa privredno-ekonomskom razvoju zemlje i ouvanju standarda graana viestruko vei. Osim toga, nezavisno to se za uvoz nafte, prirodnog gasa i kvalitetnog uglja i koksa, godinje izdvaja preko 1000 M $, u navedenim dvema energetskim delatnostima ostvareni godinji promet, premauje 4000 M $. Pri tome ak i uslovima visokog izdvajanja za popunu budeta zemlje, naftna i gasna privreda, je u poslovnoj 2003. godini, ostvarila profit od oko 100 M $, dok je elektroprivreda za skoro istovetnu vrednost bila u ''gubitku'', u smislu nemogunosti pokrivanja trokova poslovanja, pre svega za potrebe kvalitetnog investicionog odravanja proizvodnih objekata, prenosne i distributivne mree. Ove injenice su rezultat tekuih cena prirodnog gasa i naftnih derivata, koje iako pokrivaju opravdane trkove poslovanja, ne omoguuju intenzivnije ulaganje u razvoj ovih delatnosti, to nije sluaj sa, jo uvek ''depresiraniim'' cenama elektrine energije. Osim neodgovarajueg ekonomskog poloaja elektroprivredne delatnosti, u delatnostima proizvodnje i distribucije toplotne energije, slina je situacija, ali ne u svim gradovima, jer u jednom delu gradskih toplana, utvrene cene toplotne energije su takve da i sada pokrivaju trokove poslovanja, ali bez mogunosti za ulaganja u ozbiljnije modernizacije toplotnih izvora, distributivnih sistema, a posebno kunih toplotnih podstanica, zbog ega jo uvek postoje znatni gubici energije pri radu ovih sistema. U svetlu opisanih uzroka (neadekvatne cene) i posledica (nemogunost sufinasiranja delatnosti) u radu, poslovanju i razvoju subjekata koje se bave energetskim delatnostima, proistie uloga Regulatorne agencije za energetiku. Ona treba da utvrdi opravdane trokove odgovarajuih energetskih delatnosti i predloi Vladi takve tarifne sisteme i nivoe cena, koje istovremeno tite privredu i graane od monopolskog poloaja pojedinih subjekata, odnosno omoguuju energetskim subjektima, da mogu da obavljaju Zakonom im poverene energetske usluge u skladu sa ciljevima energetske Politike Strategije. Saglasno Zakonu o energetici i nadlenosti Vlade da, na osnovu uvida u ostvarivanje Strategije razvoja energetike i u sluajevima neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za izgradnju novih energetskih izvora/objekata, posebnim merama kao to je donoenje odluke o poveanju cena energenata, raspisivanju javnog tendera i dr., energetskim subjektima obezbedi uslove da mogu da
37

izvravaju obaveze koje proistiu iz njihovih delatnosti, posebno obaveze koje se odnose na sigurnost i redovnost snabdevanja potroaa potrebnim energentima. Pri tome, ako je re o poveanju cena energenata, Vlada posebnim programom socijalne zatite obezbeuje subvencioniranje dela trokova za energente (iz budeta i/ili poveanih cena), za socijalno ugroene grupe graana. Ako je re o neuspenom javnom tenderu, Vlada moe da odlui da drava sama investira u novi objekat ili da dokapitalizuje svoje-javno preduzee gradnjom novog objekta sa odgovarajuim garancijama za inozaduenja/ulaganja u novi energetski objekat. Sa stanovita rizika realizacije ove Strategije, nedostatak finasijskih izvora za Programe tehnoloke modernizacije postojeih energetskih izvora/objekata, i Programe za racionalnu upotrebu/poveanje energetske efikasnosti, posebno programe substitucije elektrine energije za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga u sektorima Domainsta i Javne i komercijalne delatnosti, mogao bi da bude posebno ''kritian''. Ovo proistie iz dve injenice.. Prvo, ovi programi nisu atraktivni za strana ulaganja, a drugo, ovi programi zahtevaju racionalno-bezuslovnu realizaciju, s obzirom da se jedino njihovom doslednom i potpunom realizacijom, moe kvalitativno promeniti nezadovoljavajue stanje, ne samo sa stanovita neracionalne upotrebe i neefikasnog korienja energije, ve i zato, to bi u uslovima poveane potronje energije, bilo nemogue osigurati pouzdano i redovno snabdevanje potroaa iz raspoloivih energetskih izvora, bez znaajnog uvoza svih energenata, ukljuujui i uvoz elektrine energije. 5.2 Obim i struktura investicija za realizaciju Strategije razvoja energetike U okviru Programima ostvarivanja Strategije razvoja odgovarajuih sektora energetike Srbije (utvrenih za period od 6 godina), bie detaljno obrazloeni Planovi njihove realizacije, potrebna sredstva i izvori za finasiranje realizacije pojedinanih Programa. U tom smislu nie navedena struktura ulaganja za realizaciju obrazloenih Programa u okviru pet odabranih Proriteta, predstavlja preliminarnu procenu ulaganja za ralizaciju obrazlonih programa u pet odabranih Prioriteta. Tabela 5.1. Preliminarna procena obima i strukture ulaganja u Prioritetne programe/sektore Obim Sektor Programi Subjekti realizacije/investiranja (M $)
Nafta Gasa Ugalj-PEU 2 Ugalj-PK Elektroenenrgetika Domainstva Domainstva Industrija, Toplane Domainstva Industrija i optine Lokalna uprava Toplane 1. Prioritet 1. i 2. Prioritet 1. Prioritet 1. Prioritet 1. i 2.Prioritet 360 840 85 600 4279 Naftna privreda, petrohemija Gasna privreda, hemijska industrija Industrija, Toplane, Privatna lica Elektroprivreda Elektroprivreda, AE 2 , Privatni subjekti Gasna privreda, Lokalna uprava, Mala industrija, Potroai Toplane, Optine, Potroai Industrija, Toplane, Potroai EPS, Optine, Potroai Industrija, Toplane, male firme Optine, Privatna lica, Industrija Otine, Toplane, Mala industrija

Ukupno:
''Gasifikacija''(2. Pri.) 'Toplifikacija''(2. Pri.) ''Toplotni gubici''(2.Pr.) ''tedljive svetiljke'' (2.)

6375
320 280 330 20

Ukupno:
''Biomasa'' (3. Prior.) ''Male HE'' (3. Prior.) ''Modernizacija'' (3.P)

950
100 130 120

Ukupno:

350

Preliminarna, ukupna suma potrebnih ulaganja naizgled je veoma velika, posebno ako se ima u vidu, da bi uee ovih sredstava, u ukupno ostvarenom bruto drutvenom proizvodu u periodu do 2015. godine, iznosilo oko 3.7 %. U razvijenim zemljama ovo uee iznosi od 2.2 do 3.2 %, dok je neto vie (oko 3.5 %) u zemljama koje su se nedavno prikljuile EU ili su u statusu pridruivanja. Opravdanje za ovako visoko ulaganje u realizaciju navedenih pet Prioritenih Programa u okviru predloene Strategije razvoja energetike Srbije, do 2015. godine, proizilazi iz dve innjenice. Prva je, da vie od 50 % sredstava
1 2

- ; - -
38

je namenjeno Programima tehnoloke modernizacije postojee energetske infrastrukture, koja je do 2001. bila krajnje tehnoloki zaputena, a druga je, da se realizacijom navedenih Programa, po osnovu dodatne proizvodnje elektrine i toplotne energije iz postojeih i novih energetskih izvora, kao smanjene potronje svih energenata, a posebno elektrine energije po osnovu njene supstitucije i poveanja efikasnosti proizvodnje i korienja energije, moe ostvariti pozitivan finansijski efekat, od oko 11000 M $. 6. PRAENjE REALIZACIJE I USKLAIVANjE PRIORITETA STRATEGIJE Imajui u vidu da se utvrivanje i donoenje Strategije razvoja energetike Srbije, do 2015. godine, odvija u novim zakonodavnim i institucionalnim okvirima i shodno tome novim pravilima rada, poslovanja i razvoja novih energetskih subjekata, kao i da su dugorone energetske potrebe utvrene na bazi makro-ekonomskih pretpostavki i odgovarajuih ekonomskih parametara o intenzitetu ekonomskog i industrijskog razvoja, odnosno o merama za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije, neophodno je obezbediti kontinualno praenje realizacije Programa u odabranim Prioritetima ove Strategije. Praenje realizacije i ocena njene uspenosti, sa stanovita ostvarivanja promovisanih ciljeva, treba da poiva na detaljnoj analizi uticajnih faktora, (generisanih u zemlji i okruenju), na aktuelnosti odabranih Prioriteta i delotvornosti instrumenata pri implementaciji mera u okvirima pojedinanih Programa odabranih Pririteta. Ovde se pre svega misli na uticaje: privredno-ekonomskih okolnosti u zemlji, strukturnih promena u sektorima potronje energije, ostvarenog tempa usklaivanja sektora potronje sa proizvodnim mogunostima energetskih izvora/sistema i funkcionisanja regionalnog/internog trita elektrine energije i prirodnog gasa na: Sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i graana potrebnim energentima po prihvatljivim cenama, Posticanje privredno-ekonomskog razvoja Srbije, u smislu smanjivanja energetskog intenziteta, pri potronji ukupne energije, a posebno potronje finalne energije u industriji sa ciljem poveanja njene konkurentne sposobnosti, Ostvarivanje pozitivnih, energetskih, privredno-ekonomskih i ekolokih efekata po osnovu realizacije Programa energetske efikasnosti, Programa za korienje novih obnovljivih izvora energije i Programa zatite ivotne sredine. Ovakav nivo ocene uticajnih faktora, na realizaciju Strategije i time kvalitativnih promena u celini energetskog sistema Srbije, ukljuujui i efikasnost rada i poslovanja novih energetskih subjekata, zahteva ne samo visoko profesionalan tim za analitiko-studijski ''monitoring'' realizacije Strategije, ve i dravno telo sa visokim autoritetom u pogledu predlaganja mera resornom Ministarstvu i Vladi za auriranje Prioriteta i inoviranje instrumenata, sa ciljem podsticanja doslednog ostvarivanja ciljeva nove energetske Politike Srbije, odnosno realizacije revidovanih Prioriteta Strategije razvoja energetike Srbije, do 2015. godine. Kvantifikovani indikatori realizacije ove Strategije, kao i promocija odgovarajuih Programa i meunarodnih sporazuma/Projekata, relevantnih za ostvarivanje ciljeva nove energetske Politike Srbije, treba da budu dostupni svima domaim i stranim subjektima, ukljuenih i/ili zainteresovanih za realizaciju pojedinih Prioritetnih programa/projekata iz ove Strategije. U tom svetlu, poeljno je da resorno Ministarstvo organizuje struni tim za praenje realizacije Strategije, i predloi Vladi formiranje Saveta za energetiku Republike Srbije, sastavljenog od predstavnika relevantnih Ministarstava Vlade Republike Srbije, privrede, i nauke, kao savetodavnog tela za, pripremu podloga za auriranje Strategije razvoja energetike Srbije, i verifikaciju Programa ostvarivanja Strategije u odgovarajuim energetskim sektorima, a posebno za verifikaciju aktuelizovane Strategije razvoja energetike Srbije, tokom njene realizacije. Osim toga, poto su odredbama Zakona o energetici promovisani samo osnovni ciljevi energetske politike,ovim Dokumentom se za odabrane specifine i razvojne ciljeve utvruju Prioriteni programi i Instrumenti za realizaciju Prioritenih programa, dok se detaljni Planovi realizacije Prioritetnih programa utvruju u posebnom Dokumentu ''Programi ostvarivanja Strategije''. Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa energetskim subjektima, utvruje ovaj Dokument, na period od 6 godina i obavezom njegove aktuelizacije posle svake druge godine. Zbog navedenih obaveza Ministarstvo rudarstva i
39

energetike e u saradnji sa subjektima kljunih energetskih delatnosti u Srbiji, utvrditi predlog za osnivanje Instituta za energetiku Srbije, kao specijalizovane organizacije za kontinualno izuavanje stanja i predvianje razvoja celine energetskog sistema i obavljanja energetskih delatnosti u novim uslovima rada i poslovanja energetskih subjekata. Potreba za postojanjem ovakve organizacije osetila se, ne samo tokom izrade ovog Dokumenta, ve i od dana kada su prestale usluge slinih organizacija iz bivih Republika SFRJ.

40

7.ZAKLjUAK Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije podnelo je Vladi Republike Srbije na razmatranje Nacrt dokumenta Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine i, saglasno Zakonu o energetici, predloilo Vladi Republike Srbije da nakon prihvatanja ovog Dokumenta predloi Skuptini Republike Srbije usvajanje ovog Dokumenta. Predlog nacrta Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine, bio je izloen javnim raspravama; u JP Elektroprivredi Srbije, JP NIS, na zajednikoj Sednici Privredne komore Srbije i AP Vojvodine, ukljuujui i javnu prezentaciju na strunom Skupu energetiara Srbije ''ELEKTRANE 2004''. Ovaj Dokument je bio izloen i predstavnicima dva Ministarstva Vlade Republike Srbije. Dokument Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015 godine, predstavlja viziju ''puta'' koji bi obezbedio da se iz tekueg stanja u celini energetskog sistema (energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije), u periodu pre 2015. godine uspostavi kvalitativno novo stanje za obavljanje energetskih delatnosti i razvoj energetskih subjekata u novim zakonodavnim, institucionalnim, strukturno-organizacionim i ekonomsko-poslovnim, okvirima, ukljuujui i regionalne i panevropske intergracije energetskih sektora Srbije. Ciljevi zadati u Strategiji treba da dovedu do kvalitativno novog stanja energetike Srbije. Odabrani prioriteti ukazuju na puteve promena, a dinamika i kvantitet promena ekonomskih, energetskih i ekolokih performansi energetskih subjekata/delatnosti, sa pozitivnim efektima na dostizanje odrivog socio-ekonomskog razvoja Srbije, zavisie od sadraja i efikasnosti mera i instrumenata, podsticajnih za realizaciju odabranih prioriteta. Osnovne premise za utvrivanje energetskih potreba u dokumentu Strategija razvoja energetike Republike Srbije, do 2015 godine, izvedene su na bazi procene trenda privredno-ekonomskog razvoja Srbije, (do 2015. godine), odnosno predpostavljenih makro-ekonomskih parametara i energetskih indikatora, za ukupnu ekonomiju i industriju. Ukljuen je i uticaj dinamike sprovoenja reformi energetskih sektora i obavljanja energetskih delatnosti. Premise su saglasne sa Zakonom o energetici i politikim opredeljenjem zemlje o potrebi usklaivanja nae energetske prakse sa praksom i regulativom EU. U Dokumentu je analitiki pokazana izvesnost realizacije prioriteta i ostvarivanje ciljeva. Uvaavajui tekue energetsko-tehnoloko stanje celine energetskog sistema i privrednoekonomske okolnosti u zemlji i okruenju, Strategija razvoja energetike Republike Srbije, do 2015 godine, promovie: Usklaeni razvoj energetskih proizvodnih sektora sa energetskim potrebama sektora potronje energije, sa minimalnim drutvenim trokovima za snabdevanje energentima i ekonomski prihvatljivom i energetski efikasnom supstitucijom finalnih energenata. Podsticanje konkurentne sposobnosti domae privrede, posebno izvozno orijentisane industrije realizuje se putem smanjivanja energetskog intenziteta; Poveano uee domaih energetskih izvora i unapreenje tehnolokih i operativnih performansi postojeih energetskih izvora, sa itave teritorije Republike Srbije, putem modernizacije postrojenja i oplemenjavanja postojeih tehnologija savremenim, energetski efikasnijim i ekoloko prihvatljivijim tehnologijama, a posebno sistemima za zatitu ivotne sredine, dijagnostiku opreme i regulisanje/upravljanje; Racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata. Poveanje efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji elektrine i toplotne energije, a posebno toplotne energije na mestima obavljanja toplotnih energetskih usluga u sektorima Industrija, Domaistva i Javne i komercijalne delatnosti; Diverzifikaciju izvora i pravca snabdevanja naftom i prirodnim gasom. Intenziviranje istraivanja nafte i gasa u zemlji i inostranstvu u skladu sa ekonomskim mogunostima energetske privrede i ekonomski opravdanim uvozom kvalitetnih energenata; Postupno uvoenje tehnoloki pouzdane, energetski efikasne, ekonomski izvesne i ekoloko prihvatljive tehnologije, ukljuujui poveano korienje obnovljivih resursa i tehnologija sa prirodnim gasom, za spregnutu proizvodnju elektrine i toplotne energije; Selektivno korienje novih i obnovljivih izvora energije, sa ciljem usporavanja stope rasta uvoza energenata, smanjivanje negativnog uticaja na okolinu i otvaranja jedne dodatne aktivnosti za domau industriju i zapoljavanje lokalnog stanovnitava, ukljuujui i prilagoavanje praksi i regulativi EU u ovoj oblasti. Strukturno reorganizovanje vertikalno integrisanih javnih energetskih preduzea i stvaranje ambijenta za trino poslovanje energetskih subjekata, sa tako regulisanim cenama energenata (za prirodne
41

monopole), koje uvaavaju opravdane proizvodne trokove, i omoguuju ulaganja u razvoj i stvaranje fonda za zatitu najsiromanije grupe graana; Stimulisanje nauno-istraivakog rada, usmerenog obrazovanja i usavravanja kadrova. Zasnivanje tehnoloko-razvojnih programa za potrebe energetske privrede, ukljuujui i domau maino i elektrogradnju, kao i potrebe obavljanja specijalizovanih energetskih delatnosti i usluga. Osnovni mehanizmi dravnog uticaja na trino poslovanje i poveanje finansijske stabilnosti energetskih subjekata i iskorienje razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje sprovode se kroz: Uspostavljanje racionalnog trinog ambijenta, usklaivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regulative, kao i za strukturno reorganizovanje energetskih preduzea i efektivniji nadzor/upravljanje nad drutvenom imovinom u energetskoj privredi; Uspostavljanje nove-savremene tehnike regulative, propisa i standarda za energetske tehnologije/delatnosti, i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije, ukljuujui i formiranje tela za praenje i upravljanje reformama u energetici, i realizaciju Strategije razvoja energetike Srbije; Postizanje dogovora za pristup Srbije, sa celinom svoje teritorije u energetsku Zajednicu zemalja jugoistone Evrope, ije se osnivanje oekuje u 2005. godini; Utvrivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naih obaveza koje proistiu iz njegove implementacije u nau regulativu i praksu, ukljuujui i institucionalno organizovanje za nae uee u korienju olakica koje omoguuje i primena Kjoto Protokola; Stimulisanje i podravanje stratekih inicijativa u domenu investicija u nove energetske izvore/tehnologije i energetski efikasne ureaje/opremu za korienje energije, i Mere finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski-efektivne programe/projekte energetske efikasnosti i selektivnog korienja novih i obnovljivih izvora energije, ukljuujui i Mere za osnivanje Nacionalnog fonda za navedene programe/projekte; Sprovoenje politike socijalne zatite najsiromanije kategorije stanovnitva, vodei rauna o zatiti ekonomskog poloaja energetskih subjekta, odgovornih za sigurnost snabdevanja privrede i stanovnitva energentima. Potpuno sprovoenje odgovarajuih reformi u energetskom sektoru Srbije, namee obavezu resornom Ministarstvu i relevantnim Ministarstvima Vlade, da se osim navedenih mera utvrde i ogovarajui Programski instrumenti, a pre svega Programi za racionalnu upotrebu energije i poveanje energetske efikasnosti, Program za korienje novih i obnovljivih izvora energije, Program za zatitu ivotne sredine i Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima Srbije, ukljuujui Sistem energetske statistike (pri Republikom zavodu za statistiku, u okviru usklaivanja statistike u Srbiji sa EUROSTAT sistemom). U cilju obezbeenja potpune sigurnosti u snabdevanju potroaa energijom, u Zakonu je propisana nadlenost Vlade i Skuptine Republike Srbije, za donoenje Strategije razvoja energetike. Pravo je i obaveza Vlade, da osim praenja i inoviranja prioriteta u Strategiji razvoja energetike, na predlog resornog Ministarstva, utvruje i Programe za ostvarivanje Strategije razvoja energetike Srbije. Nadlenost je Vlade, da u sluaju neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, energetskim preduzeima obezbedi uslove, da mogu pouzdano i redovno snabdevati potroae. Da bi razvoj energetike to efektnije podsticao privredno-ekonomski razvoj Srbije, Vlada e pristupiti izradi Strategije privredno-ekonomskog razvoja Republike Srbije, na bazi koje e se uskladiti Strategije razvoja drugih sektora privrede, ukljuujui i sektor energetike. DEFINICIJE I METODOLOKE NAPOMENE Ekvivalentna nafta: Pri izradi energetskih bilansa, praksa je da se kategorije nosioca energije iskazuju u tonama ekvivalentne nafte, skraeno t.en. Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41.868 GJ, tj. 41.868 milijardi Joul-a, odnosno Ws., ili 11.63 MWh. Energetski bilansi: U ovom dokumentu, saglasno metodologiji EUROSTAT-a, energetski bilansi su iskazani za tri sistemska nivoa; Prvi je Prirodni sistem u okviru kojeg se iskazuju materijalni i energetski tokovi domae prizvodnje primarne i neto uvoz/izvoz energije. Drugi je Energetski sitem u okviru kojeg se iskazuju materijalni i energetski tokovi u energetskim postrojenjima u kojima se putem konverzije

42

energije, odnosno transformacije energenata, proizvodi sekundarna i finalna energija. U okviru ovog bilansa prikazuju se i gubici u procesima konverzije/transformacije i tzv.sopstvena potronja-potronja energije za rad ovih postrojenja: Trei je Socio-ekonomski sistem u okviru kojeg se iskazuju energetski tokovi finalne energije prema sektorima potronje energije Industrija, Saobraaj i Opta potronja u koju su ukljueni Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda. U okviru finalne energije, deo energenata upotrebljen kao sirovina u hemijskoj industriji, iskazuje se kao neenergetska potronja, i kao takav nije ukljuen u potronju finalne energije u sektoru Industrija. Energetski intenzitet: Ekonomski indikator/pokazatelj efektivnosti upotrebe energije, iskazan odnosom veliine utroene energije na ''stvaranju'' monetarne jedinice (u novo stvorenoj vrednosti), iskazan je u kg. en./$. Po pravilu iskazuje se za potronju ukupne energije (prema Bruto drutvenom proizvodu), potronju finalne energije u industriji/granama industrije (prema ostvarenoj Dodatoj vrednosti industrije/grane) i drugih sektora potronje energije. Efikasnost energetske transformacije: Predstavlja odnos ukupne finalne energije za obavljanje energetskih usluga (u sektorima potronje energije) i bruto potronje primarne energije. Finalna energija: Predstvalja deo energije (elektrine i toplotne i energenata-fosilna vrsta, tena i gasovita goriva) koji je ''dostavljen'' potroaima izvan energetskih sektora/sistema.Potronja finalne energije obuhvata tzv. neenergetsku potronju i tzv finalnu potronju za obavljanje energetskih usluga. Energetske usluge kod krajnjih potroaa finalne energije obavljaju se potronjom tzv.korisne energije (mehanika energija, toplota, svetlosna i informaciona energija ), dobijene energetskim transformacijama finalne energije, koje se pri izradi ovakvog Dokumenta ne bilansirju. Komercijalna energija: U bilansima je prikazana samo ona energija, koja je predmet kupoprodaje (obuhvaena zvaninom statistikom). Ogrevno drvo, koje samo manjim delom (ispod 10 % ) ima status komercijalne energije nije ukljueno u energetske bilanse, iako je uee ukupne potronje ogrevnog drveta u potronji finalne energije iznad 13 %. Ovo se odnosi i na naturalnu potronju ostale biomase (poljoprivredna i industrijska otpadna biomasa). NOIE: Novi i obnovljivi izvori energije, prikazuju se u energetskim bilansima, kao vid supstitucije komercijalne energije/energenata i u tom kontekstu stiu status komercijalne energije/energenata. Primarna energija: Svi oblici energije dobijeni posle primarne prerade iskorienih energetskih rezervi ( u okviru Prirodnog sistema),i koji se mogu neposredno koristiti ili se koriste u postrojenjima za konverziju/transformisati u sekundarne/finalne oblike energije. Toplotna energija:Odnosi se na energiju tople i vrele vode odnosno pare. U Zbirnim energetskim bilansima iskazana je preko energenata koji se koriste za njenu proizvodnju. Shodno tome u strukturi sektorske potronje finalne energije, energenti potrebni za njenu proizvodnju su alocirani na sektore potronje energije (Industrija, Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti) Ukupna potronja primarne energije: Sa stanovita izvora bilansira se kao zbir domae proizvodnje i neto uvoza primarne energije. Sa stanovita korienja bilansira se kao zbir potronje za energetske transformacije potronje finalne energije, ukljuujui neenergetsku potronju. Tehnika napomena: u Bilansima znak taka razdvaja celinu od delova.

PRILOZI: P.1 Ostvarena potronja i uvoz primarne energije: 1990-2002. P.2 Ostvarena potronja finalne energije: 1990-2002. P.3 Ekonomsko-energetski indikatori, ekonomije i industrije Srbije, u periodu 2003-2015. P.4 Struktura proizvodnje i potronje elektrine energije-Sc,Dinaminog ekonomskog razvoja P.5 Struktura proizvodnje i potronje elektrine energije-Sc, Usporenog ekonomskog razvoja P.6 Zbirni energetski bilans Srbije, 1990-2002/2003-2015., Sc. Dinaminog ekonomskog razvoja P.7 Zbirni energetski bilans Srbije, 1990-2002/2003-2015., Sc.Usporenog ekonomskog razvoja

43

. P.1/a OSTVARENA POTRONjA PRIMARNE ENERGIJE M t.en 1990 1994 1998 2002 Ugalj 7.824 5.926 6.411 6.299 Nafta 5.435 1.088 2.717 3.360 Prirodni gas 2.260 1.213 1.992 1.685 Elektrina energija -0.424 0.018 0.087 0.165 Hidropotenicjal + ostalo 0.749 0.884 1.022 0.933 Ukupno 15.844 9.129 12.229 12.442

20 16 . 12 8 4 0 -4 1990 1994 1998 2002
+

P.1/b OSTVARENI UVOZ PRIMARNE ENERGIJE M t.en 1990 1994 1998 2002 Ugalj 0.600 0.053 0.150 0.324 Nafta 4.367 0.000 1.800 2.693 Prirodni gas 1.700 0.497 1.428 1.417 Elektrina energija -0.424 0.018 0.087 0.165 Hidropotencijal + ostalo 0.000 0.000 0.000 0.000 Ukupno 6.243 0.568 3.465 4.599

8 6 . 4 2 0 -2 1990 1994 1998 2002

P.2 Ostvarena potronja finalne energije

(M t.en) Finalna potronja (po sektorima): - Industrija - Saobraaj - Ostalo (Domainstva i J/K delatnosti) Struktura finalne potronje: - vrsta fosilna goriva - Tena fosilna goriva - Prirodni gas - Elektrina energija - Novi-obnovljivi izvori energije Neenergetska potronja Ukupna finalna energija 1990 9.034 3.923 1.820 3.291 9.034 1.400 3.894 1.854 1.886 0.000 1.150 10.184 1994 4.471 1.524 0.500 2.447 4.471 0.690 0.645 1.203 1.933 0.000 0.340 4.811 1998 6.391 2.842 1.160 2.389 6.391 0.700 1.858 1.637 2.196 0.000 0.650 7.041 2002 6.943 2.425 1.580 2.938 6.943 0.877 2.378 1.587 2.101 0.000 0.630 7.573

10 8 6 . 4 2 0 1990

1994

1998

2002

( / )

10 8 . 6 4 2 0 1990 1994 1998 2002

P. 3/a. Trend promena ekonomskih i energetskih indikatora ekonomije Srbije

180 160 140 120 100 80 60 2003 2006

() /()

2009
() ()

2012

2015
/() ()

P. 3/b. Trend promena ekonomskih i energetskih indikatora industrije Srbije

180 160 140 120 100 80 60 2003 2006 2009

() .()

2012

2015
/.() .()

() /.()

P.4. STRUKTURA PROIZVODNjE I POTRONjE ELEKTRINE ENERGIJE

SCENARIO
GWh TE HE TE-TO INDUSTRIJA DOMAINSTVA OSTALO NETO POTRONjA T/D GUBICI POSEBNE POTREBE NETO UVOZ UKUPNE POTREBE UKUPNA PROIZVODNjA
40000 35000 30000

DINAMINOG
2003 20290 9874 707 -5005 -14086 -6011 -25102 -5482 -1287 1000 -31871 30871

EKONOMSKOG
2006 21950 11060 800 -5533 -14729 -6528 -26790 -5233 -1600 -187 -33623 33810 2009 22410 11780 800 -6117 -15402 -7090 -28609 -5117 -1600 336 -35326 34990 2012 27210 11810 800 -6762 -16106 -7700 -30568 -5000 -1600 -2652 -37168 39820

RAZVOJA
2015 27210 11840 800 -7476 -16841 -8362 -32679 -4768 -1600 -803 -39047 39850

1990 22231 8712 1181 -11038 -9392 -1506 -21936 -2982 -2279 -4927 -27197 32124

1994 17937 10285 87 -4912 -14026 -3537 -22475 -3978 -1985 129 -28438 28309

1998 19763 11889 88 -6953 -14177 -4407 -25537 -5187 -2035 1019 -32759 31740

2002 18713 10855 289 -5500 -13666 -5258 -24424 -5257 -2096 1924 -31777 29853

GWh TE HE TE-TO INDUSTRIJA DOMAINSTVA OSTALO NETO POTRONjA T/D GUBICI POSEBNE POTREBE NETO UVOZ UKUPNE POTREBE UKUPNA PROIZVODNjA
40000

35000

30000 25000

25000 20000 15000 10000 5000

20000

15000

10000

5000

0 1990 -5000 -10000 -15000 -20000 -25000 1994 1998 2002

0 2003 -5000 2006 2009 2012 2015

-10000

-15000

-20000

-25000 -30000

-30000
-35000

-35000
-40000

-40000
- /

P.5 STRUKTURA PROIZVODNjE I POTRONjE ELEKTRINE ENERGIJE

SCENARIO USPORENOG EKONOMSKOG RAZVOJA
2003 TE HE TE-TO INDUSTRIJA DOMAINSTVA OSTALO T/D GUBICI POSEBNE POTREBE NETO UVOZ UKUPNE POTREBE UKUPNA PROIZVODNjA NETO UVOZ
40 000

2006 21950 11060 800 -5311 -14630 -6459 -5157 -1600 -653 -33157 33810 653

2009 22410 11780 800 -5636 -15196 -6964 -4637 -1600 -957 -34033 34990 957

2012 22410 11810 800 -5981 -15782 -7544 -4793 -1600 680 -35700 35020 -680

2015 27210 11840 800 -6347 -16389 -8084 -4650 -1600 -2780 -37070 39850 2780

20290 9874 707 -5005 -14086 -6011 -5482 -1287 1000 -31871 30871 -1000

350 00

30 000

250 00

20 000

15000

10 000

5000

0 2 003 -5000 200 6 2009 2012 20 15

-10 000

-15000

-20 000

-25000

-30 000

-35000

-40 000

P.6 ZBIRNI ENERGETSKI BILANS SRBIJE (bez Kosova i Metohije) 1990 PROIZVODNjA PRIMARNE ENERGIJE Ugalj Nafta Gas Hidropotencijal Ostalo (Biomasa, Geotermalna, Sunce, Vetar) NETO UVOZ ENERGENATA Ugalj Nafta Gas Elektrina energija BRUTO POTRONjA PRIMARNE ENERGIJE (PE) Ugalj Nafta Gas Elektrina energija Obnovljivi izvori (Hidropotencijal+ ostalo) UVOZNA ZAVISNOST (%) PROIZVODNjA ELEKTRINE ENERGIJE** Termoelektrane Hidroelektrane Termoelektrane-Toplane ENERGENTI ZA PROIZVODNjU ELEKTRINE ENERGIJE Ugalj Nafta Gas ENERGENTI ZA DRUGE TRANSFORMACIJE Rafinerije Toplane Ostalo POTRONjA ENERGETSKOG SEKTORA NEENERGETSKA POTRONjA GUBICI PRENOSA I DISTRIBUCIJE EL. ENERGIJE POTRONjA FINALNE ENERGIJE (FE) Industrija Saobraaj Ostalo (Domainstva, J/K delatnosti, Poljoprivreda) PO ENERGENTIMA vrsta goriva Tena goriva Gasovita goriva Elektrina energija Novi obnovljivi izvori energije EFIKASNOST TRANSFORMACIJE (FE/PE):% ENERGETSKI INTENZITET ( 100 % u 2003.) -U POTRONjI PRIMARNE ENERGIJE -U POTRONjI ENERGIJE U INDUSTRIJI -U POTRONjI ELEKTRINE ENERGIJE RELATIVNO UEE ELEKTRINE U FE (%) 77.6 67.7 55.0 21.2 82.5 60.0 103.8 43.2 88.1 86.1 93.1 34.3 98.0 98.0 98.8 30.0 1.40 3.89 1.85 1.89 0.64 0.69 0.64 1.20 1.93 0.52 0.70 1.86 1.64 2.19 0.57 0.88 2.38 1.58 2.10 0.61 9.601 7.224 1.068 0.56 0.749 0.000 6.243 0.600 4.367 1.700 -0.424 15.844 7.824 5.435 2.26 -0.424 0.749 39.4 2.762 1.912 0.749 0.101 7.003 6.624 0.123 0.256 0.685 1.15 0.26 9.03 3.92 1.82 3.29 1994 8.561 5.873 1.088 0.716 0.884 0.000 0.568 0.053 0.000 0.497 0.018 9.129 5.926 1.088 1.213 0.018 0.884 6.22 2.427 1.474 0.884 0.069 5.49 5.383 0.105 0.002 0.217 0.34 0.34 4.47 1.52 0.50 2.45 1998 8.764 6.261 0.917 0.564 1.022 0.000 3.465 0.150 1.800 1.428 0.087 12.229 6.411 2.717 1.992 0.087 1.022 28.3 2.729 1.700 1.022 0.007 6.047 5.911 0.11 0.026 0.412 0.65 0.44 6.39 2.84 1.16 2.39 2002 7.843 5.975 0.667 0.268 0.934 0.000 4.599 0.324 2.693 1.417 0.165

<

Sc. Dinamikog ekonomskog razvoja

2003. 8.43 6.63 0.68 0.27 0.85 0.000 5.12 0.33 3.09 1.61 0.09 13.55 6.96 3.77 1.88 0.09 0.85 37.8 2.65 1.74 0.85 0.06 6.06 5.71 0.29 0.06 4.44 3.77 0.54 0.22 0.71 0.78 0.46 7.31 2.39 1.76 3.16 2006. 9.25 7.11 0.75 0.32 0.95 0.12 5.44 0.40 3.11 1.95 -0.02 14.69 7.51 3.86 2.27 -0.02 1.07 37.0 2.91 1.89 0.95 0.07 6.78 6.50 0.12 0.16 4.53 3.68 0.58 0.22 0.78 0.87 0.45 8.03 2.53 1.95 3.55 2009. 9.68 7.20 0.95 0.36 1.00 0.17 5.78 0.45 3.12 2.18 0.03 15.46 7.65 4.07 2.54 0.03 1.17 37.4 3.00 1.93 1.00 0.07 6.86 6.58 0.12 0.16 4.91 4.07 0.60 0.24 0.85 0.96 0.44 8.66 2.65 2.13 3.86 2012. 11.07 8.48 1.00 0.40 1.01 0.18 6.01 0.51 3.30 2.43 -0.23 17.08 8.99 4.30 2.83 -0.23 1.19 35.2 3.42 2.34 1.01 0.07 8.10 7.86 0.12 0.16 5.21 4.30 0.61 0.26 0.96 1.06 0.43 9.30 2.80 2.30 4.20

>
2015. 11.09 8.48 1.00 0.40 1.01 0.20 6.91 0.57 3.54 2.87 -0.07 18.00 9.05 4.54 3.27 -0.07 1.21 38.4 3.42 2.34 1.01 0.07 8.23 7.86 0.12 0.25 5.41 4.54 0.62 0.26 1.02 1.18 0.41 10.0 2.98 2.49 4.53

12.442 6.299 3.360 1.685 0.165 0.933 36.9 2.567 1.609 0.933 0.025 5.75 5.59 0.12 0.04 4.15 3.36 0.54 0.25 0.65 0.630 0.45 6.94 2.42 1.58 2.94

0.91 2.71 1.52 2.16 0.54 100.0 100.0 100.0 29.5

0.98 2.88 1.72 2.33 0.12 0.54 96.0 96.8 95.8 0.29

1.04 3.05 1.92 2.48 0.17 0.56 89.1 91.2 89.74 28.6

1.11 3.24 2.13 2.64 0.18 0.55 85.36 86.5 82.7 28.4

1.17 3.44 2.38 2.81 0.20 0.56 77.3 81.1 75.5 28.1

( ), ( , ), ( ), : , J .

P7 ZBIRNI ENERGETSKI BILANS SRBIJE (bez Kosova i Metohije) 1990 PROIZVODNjA PRIMARNE ENERGIJE Ugalj Nafta Gas Hidropotencijal Ostalo (Biomasa, Geotermalna, Sunce, Vetar) NETO UVOZ ENERGENATA Ugalj Nafta Gas Elektrina energija BRUTO POTRONjA PRIMARNE ENERGIJE (PE) Ugalj Nafta Gas Elektrina energija Obnovljivi izvori (Hidropotencijal+ ostalo) UVOZNA ZAVISNOST (%) PROIZVODNjA ELEKTRINE ENERGIJE** Termoelektrane Hidroelektrane Termoelektrane-Toplane ENERGENTI ZA PROIZVODNjU ELEKTRINE ENERGIJE Ugalj Nafta Gas ENERGENTI ZA DRUGE TRANSFORMACIJE Rafinerije Toplane Ostalo POTRONjA ENERGETSKOG SEKTORA NEENERGETSKA POTRONjA GUBICI PRENOSA I DISTRIBUCIJE EL. ENERGIJE POTRONjA FINALNE ENERGIJE (FE) Industrija Saobraaj Ostalo (Domainstva, J/K delatnosti, Poljoprivreda) PO ENERGENTIMA vrsta goriva Tena goriva Gasovita goriva Elektrina energija Novi obnovljivi izvori energije EFIKASNOST TRANSFORMACIJE (FE/PE):% ENERGETSKI INTENZITET ( 100 % u 2003.) -U POTRONjI PRIMARNE ENERGIJE -U POTRONjI ENERGIJE U INDUSTRIJI -U POTRONjI ELEKTRINE ENERGIJE RELATIVNO UEE ELEKTRINE U FE (%) 77.6 67.7 55.0 21.2 82.5 60.0 103.8 43.2 88.1 86.1 93.1 34.3 1.40 3.89 1.85 1.89 0.64 0.69 0.64 1.20 1.93 0.52 0.70 1.86 1.64 2.19 0.57 9.601 7.224 1.068 0.56 0.749 0.000 6.243 0.600 4.367 1.700 -0.424 15.844 7.824 5.435 2.26 -0.424 0.749 39.4 2.762 1.912 0.749 0.101 7.003 6.624 0.123 0.256 0.685 1.15 0.26 9.03 3.92 1.82 3.29 1994 8.561 5.873 1.088 0.716 0.884 0.000 0.568 0.053 0.000 0.497 0.018 9.129 5.926 1.088 1.213 0.018 0.884 6.22 2.427 1.474 0.884 0.069 5.49 5.383 0.105 0.002 0.217 0.34 0.34 4.47 1.52 0.50 2.45 1998 8.764 6.261 0.917 0.564 1.022 0.000 3.465 0.150 1.800 1.428 0.087 12.229 6.411 2.717 1.992 0.087 1.022 28.3 2.729 1.700 1.022 0.007 6.047 5.911 0.11 0.026 0.412 0.65 0.44 6.39 2.84 1.16 2.39

<
2002 7.843 5.975 0.667 0.268 0.934 0.000 4.599 0.324 2.693 1.417 0.165 12.442 6.299 3.360 1.685 0.165 0.933 36.9 2.567 1.609 0.933 0.025 5.75 5.59 0.12 0.04 4.15 3.36 0.54 0.25 0.65 0.630 0.45 6.94 2.42 1.58 2.94

Sc. Usporenog ekonomskog razvoja

2003. 8.43 6.63 0.68 0.27 0.85 0.00 5.12 0.33 3.09 1.61 0.09 13.55 6.96 3.77 1.88 0.09 0.85 37.8 2.65 1.74 0.85 0.06 6.06 5.71 0.29 0.06 4.44 3.68 0.54 0.22 0.71 0.78 0.46 7.31 2.39 1.76 3.16 2006. 9.10 7.07 0.75 0.32 0.95 0.01 5.20 0.40 3.00 1.86 -0.06 14.30 7.47 3.75 2.18 -0.06 0.96 36.4 2.91 1.89 0.95 0.07 6.78 6.50 0.12 0.16 4.55 3.75 0.58 0.22 0.78 0.80 0.44 7.74 2.47 1.87 3.40 2009. 9.52 7.15 0.95 0.36 1.00 0.06 5.34 0.45 2.96 2.01 -0.08 14.86 7.60 3.91 2.37 -0.08 1.06 35.9 3.00 1.93 1.00 0.07 6.86 6.58 0.12 0.16 4.75 3.91 0.60 0.24 0.85 0.90 0.40 8.20 2.58 1.97 3.65 2012. 9.65 7.18 1.00 0.40 1.01 0.06 5.85 0.51 3.07 2.21 0.06 15.50 7.69 4.07 2.61 0.06 1.07 37.7 3.01 1.93 1.01 0.07 6.90 6.62 0.12 0.16 4.94 4.07 0.61 0.26 0.89 1.00 0.41 8.67 2.69 2.08 3.90

>
2015. 10.90 8.42 1.00 0.40 1.01 0.07 6.11 0.57 3.23 2.54 -0.23 17.01 8.99 4.23 2.94 -0.23 1.08 35.90 3.42 2.34 1.01 0.07 8.23 7.86 0.12 0.25 5.11 4.23 0.62 0.26 0.96 1.10 0.40 9.16 2.82 2.20 4.14

0.88 2.38 1.58 2.10 0.61 98.0 98.0 98.8 30.0

0.91 2.71 1.52 2.16 0.60 100.0 100.0 100.0 29.5

0.95 2.82 1.69 2.27 0.01 0.54 98.0 97.1 97.6 29.3

0.99 2.92 1.84 2.39 0.06 0.55 93.4 94.40 94.3 29.1

1.04 3.05 2.00 2.52 0.06 0.56 88.7 90.9 90.4 29.0

1.09 3.17 2.18 2.65 0.07 0.54 88.0 87.2 86.0 28.9

( ), ( , ), ( ), : , J .