Green Magazin 01

BROJ 1
DECEMBAR 2010
BESPLATAN PRIMERAK
KoliKo je SRbija zelena?

Reciklaa nema alternativu Trag karbonskog otiska
ISSN 2217-4214
uvodnik
Novi srpski patriotizam

a desetom kilometru od Kraljeva ka Vrnja~koj Banji postoji selo Vrba. Ni veliko, ni malo. Onako. Taman. Selo na pola deli magistralni put. Onaj levi deo ide do Morave. Pun je njiva i vrbaka. Kao iz pesme. Onaj desni deo je brdovit i na svakom brda{cetu ìvi po nekoliko familija. I svako brdo ima svoje ime. Moje brdo se zove Radakovska kosa. Za{to, pojma nemam. Ali znam da je tamo moja druga ku}a. Moja zelena ku}a. Moj orah. Moja prva tre{nja. Moja livada koja silazi u potok. Tamo su moji preci koji su ìveli s prirodom i koji su je po{tovali. Tamo je sve iz ba{te. Tamo je vazdu{na banja. Tamo je slavuj prvi kom{ija. Tamo ve{ miri{e na ~isto. Tamo se jabuke ne prskaju ve} se jedu odmah, s drveta. I imaju miris. I kad pri~am, i kad pi{em o za{titi ~ovekove okoline mislim na Vrbu. Na to par~e moje zemlje koje mi je nulta ta~ka za mnoge stvari i koje je moj reper za zdravu i ~istu Srbiju. Ovakvih Vrba je puna Srbija. I svako od vas ima svoju Vrbu. I gotovo svako od nas nema vremena da ~e{}e ide u Vrbu. A za{to Vrbu ne bi napravili u svakom gradu? Godinama pritisnuti svakodnevicom u kojoj je ponajmanje bilo mesta za za{titu ìvotne sredine, zaboravili smo da od kvaliteta na{eg ìvotnog okruènja zavisi i kvalitet na{eg ìvota. A svaki ~ovek ima osnovno pravo na slobodu, jednakost i adekvatne ìvotne uslove u ìvotnoj sredini ~iji kvalitet omogu}ava dostojan ìvot i blagostanje. Prva je re~enica Povelje Ujedinjenih nacija o za{titi ìvotne sredine. Kada je Zoran \in|i} pre deset godina rekao da voleti Srbiju u 21. veku zna~i ne prljati je svi smo nekako pomislili da Srbiju na putu ka Evropi i boljoj budu}nosti ~eka mnogo va`nijih stvari od za{tite ~ovekove okoline. Kako vreme prolazi ~ini mi se da lagano shvatamo ono {to su mudri Indijanci, prvi ekolozi na planeti, shvatili vekovima unazad. Da planetu nismo nasledili od predaka, ve} smo je poznajmili od unuka. I da je krajnje vreme da po~nemo da radimo da o~istimo Srbiju. Skromni doprinos tom cilju je Green Magazine koji je upravo pred vama. Ovaj magazin je besplatan i namenjen svima koji vole i koji ho}e da ~uvaju Srbiju. I planetu. Sa nama su i kompanije koje su prepoznale zna~aj za{tite ~ovekove okoline. Sa nama su i dràvne institucije koje uveliko ~iste Srbiju. I svi smo partneri u poduhvatu da Srbiju napravimo ~istim i zdravim mestom za ìvot. Drugu zemlju nemamo, zar ne?
Glavni i odgovorni urednik ivana Filipovi
PRiRoDno. i TaKa. o o
3
sadraj
14
OlIver DulI, mInIstar IvOtne sreDIne I prOstOrnOg planIranja
10
03 06 10
4
rebeka bOOvI, generalnI sekretar sekOpaka
38
12-18 Tema bRoja
Koliko je Srbija zelena?
Intervju: Oliver Duli, ministar za ivotnu sredinu i prostorno planiranje
BROJ 1 DECEMBAR 2010
energetskI efIkasna kua
uvoDniK
Novi srpski patriotizam

zelene veSTi GReen GoST
BESPLATAN PRIMERAK
KOLIKO JE SRBIJA ZELENA?

Reciklaa nema alternative Reciklaa nema alternative Trag karbonskog otiska Trag karbonskog otiska
rebeka bOOvI, generalni sekretar sekopaka
Reciklaà je dru{tvena korist
Veliko spremanje Srbije

OIstImO srbIju:
FoToGRaFija Sa naSlovne STRane: Deo planine Tare koji je devastiran vrtlonim vetrovima nastalim usled klimatskih promena (Foto: Aleksandar Plavevski)
Beograd dobija recikla`no dvori{te
56
kakO teDetI I uvatI planetu?
60
20
DemiSTiFiKacija
prvI javnI sOlarnI punja u ObrenOvcu
36
eneRGija
48 52 56 60 64
GReen GaSTRo
Trag karbonskog otiska

PojmovniK
24 27 28 32
Alternativna energija je budu}nost

naviKe
Hranite se zdravo
DeSTinacija
Deponija
eKo azbuniK ReciKlaa
40 44 46
Galetovo soka~e u Br|anima

PameTno DomainSTvo
Navike menjamo sa Rambom Amadeusom, umetnikom i ekologom

GReen FaShion
Koncept zelenih ku}a

younG GReen
Dobar zakon je osnova svega

voDa
Ekolo{ki modni re~nik

GReen liFeSTyle
Napunite telefon na drvetu Mladi istraìva~i s prirodom od malih nogu

u PoKReTu
Nedovoljno iskori{}en potencijal
Crtica iz ekolo{kog ìvota u Srbiji
Zeleni automobili
5
zelenevesti
ElEktrinA vozilA
Su buDunoST
Arhitektonski fakultet po~inje obuku u odrìvoj gradnji

Na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu po~inje obuka studenata u oblasti odrìve gradnje, saop{tila je Ameri~ka vladina agencija za me|unarodni razvoj (USAID),koja je pomogla pokretanje tog programa. Izgradnja po principima odrìve gradnje ne pove}ava cenu, a u takvim zgradama su mnogo ve}e u{tede struje i vode. U saop{tenju USAID-a je navedeno da }e obuka studenata u oblasti zelene gradnje omogu}iti i razvoj te oblasti gra|evinarstva u Srbiji.
Nau~nici upozoravaju da }e zime biti mnogo hladnije

Ameri~ki predsednik Barak Obama napravio je pauzu tokom sastanaka u Lisabonu i posvetio se jednoj od svojih omiljenih aktivnosti u poslednje vreme - promovisanju elektri~nih automobila, javila je agencija AP. Nakon samita NATO i diskusija o Avganistanu, Obama je testirao vozilo tipa opel ampera koje je bilo izloèno na mestu odràvanja skupa. Ameri~ki predsednik je upalio automobil, konstatovao kako se ne ~uje i novinarima okupljenim oko njega poru~io da je elektri~ni automobil budu}nost. Nema~ki nau~nici su upozorili da bi jedna od posledica promene klime u svetu mogle da budu i mnogo o{trije zime u Evropi. Mediji danas prenose ocene Vladimira Petoukova, stru~njaka Instituta za istraìvanje posledica promene klime u Potsdamu da }e zime u Evropi postati o{trije zbog jakih poreme}aja u strujanju vazduha. Nema~ki stru~njak je objasnio da se zbog globalnog zagrevanja tope ledene mase u isto~nom delu Arktika, {to vodi do mestimi~nog zagrevanja donjih slojeva vazduha i do poreme}aja u njegovoj cirkulaciji.
NUKLEARKA U SRBIJI?
ZA: Ministar [kundri}
U~e{}e Srbije u gradnji nuklearne elektrane Belene je va`no sa stanovi{ta proizvodnje ~iste energije, kaè ministar Petar [kundri}. Uslov je da studija izvodljivosti potvrdi opravdanost i isplativost takvog projekta za elektroprivredu Republike Srbije, kazao je ministar.
Vi{e od polovine Poljaka poku{ava da ìvi ekolo{ki

U poslednjih pet godina radikalno se pove}ao broj Poljaka koji nastoje da svakodnevno vode ra~una o ìvotnoj sredini, a dve tre}ine to ~ini bar time {to kupuju {tedljive sijalice ili sortiraju sme}e pre bacanja. Oko 65 odsto Poljaka nastoji da svakodnevno obavi bar jednu stvar koja }e olak{ati ìvotnoj sredini: po~ev od sortiranja otpada i pripremanja za reciklaù, do kupovine aparata koji {tede energiju, pokazala je nova anketa agencije TNS OBOP. Ne{to malo manje, 64 odsto Poljaka kupuje isklju~ivo {tedljive sijalice.
PROTIV: Nevladine organizacije i deo javnosti

Po~etkom novembra odràn je protest protiv u~e{}a Srbije u izgradnji nuklearnih postrojenja na svojoj teritoriji. Skup je po~eo u 12 ~asova i 5 minuta, a organizatori su izrazili protivljenje finansiraju izgradnje nuklearke Belene ili bilo koje druge nuklearke jer je to put neprihvatljivog rizika, uni{tavanja zdravlja ljudi i ìvotne sredine, kao i put neprihvatljivog zaduìvanja koji ne èle gra|ani Srbije.
Potpisani ugovori o kori{}enju solarne energije

Vojvo|anski sekretarijat za energetiku potpisao je nedavno ugovore sa devet srednjo{kolskih domova i deset privatnih preduze}a o dodeli bespovratnih 30 miliona dinara za kori{}enje solarne energije. Sredstva }e biti iskori{tena za instaliranje opreme koja }e omogu}iti kori{}enje solarne energije u pripremi tople potro{ne vode u sportskorekreativnim i turisti~kim objektima, kao i centrima za edukaciju u kombinaciji sa primenom toplotnih pumpi za grejanje i klimatizaciju. Resorni sekretar Radoslav Strikovi} rekao je prilikom potpisivanja ugovora da se ovim konkursom na najbolji na~in promovi{e kori{}enje energije iz obnovljivih izvora i dodao da }e uskoro svi srednjo{kolski domovi u Vojvodini raspolagati solarnim kolektorima. Strikovi} je najavio i da }e tokom 2011. solarnim kolektorima biti opremane bolnice i gerontolo{ki centri u Vojvodini.
ivotni prostor za bele medvede

Vlada SAD odredila je 484.330 kvadratnih kilometara na Aljasci kao kriti~ni ìvotni prostor za polarne medvede, {to bi moglo dodatno da ograni~i podmorska bu{enja za naftom i gasom. Ukupna povr{ina, koja uklju~uje ogromne oblasti leda na moru, je oko 33.670 kvadratnih kilometara manja u odnosu na predhodni plan objavljen pro{le godine. Ministarstvo unutra{njih poslova SAD, zaduèno za ribe, divlja~ i nacionalne parkove, kaè da }e odre|ivanje teritorije pomo}i polarnim medvedima da preìve opasnost koja im preti od topljenja morskog leda u Arktiku.
ÛVAM PLANETU
U~enici prvih razreda svih osnovnih {kola na op{tini Novi Beograd u~estvova}e do kraja godine u ekolo{ko-edukativnoj kampanji, u okviru koje }e imati priliku da se upoznaju sa zna~ajem za{tite ìvotne sredine. Projekat edukacije, koji se odvija i u speto na na~in koji je njima najbliì kroz interaktivnu igru i zabavu. Kampanja zapo~inje ekolo{kim predstavama koje igraju glumci iz Pan pozori{ta, pod nazivom Vesele vece. Na originalan na~in, deci se predstavlja problem zaga|ivanja planete, kao i potreba da svi doprinesu njenom spasavanju. U okviru projekta, prvaci su imali mogu}nost da na specijalno dizajnirano drvo, prethodno postavljeno u {kolama, izloè svoje ideje na temu Kako ja ~uvam planetu, jer jedna je na svetu. Najbolji radovi iz svake {kole }e po zavr{etku projekta biti nagra|eni, a svim {kolama drvo ostaje kao uspomena i sredstvo koje }e koristiti za postavljanje ideja na temu ekologije.
Eko{um upozorava na nestru~nu se~u bolesnih stabala

Ekolo{ko {umarska asocijacija Eko{um iz Valjeva upozorila je lokalnu javnost da je u toku nestru~na i protivzakonita se~a drve}a u gradskim parkovima. Devet {umarskih inènjera iz tog udruènja oglasilo se na lokalnim veb sajtovima apelom upu}enom nadle`nima da prekinu se~u zdravih stabala, ve} da to ~ine isklju~ivo sa bolesnim drve}em u skladu sa zakonom. Tvrde da je pose~eno par stabala koja su bolesna, a u svim drugim situacijama jasno se vidi da su se~ena sirova, uslovno re~eno, zdrava stabla.
Izvor: Zelena Srbija (BETA/ECOTOPIA)
cijalnim {kolama, je inicirala kompanija Tetra Pak, uz podr{ku Ministarstva za{tite ìvotne sredine i prostornog planiranja i Op{tine Novi Beograd. Cilj kampanje je da deca na samom po~etku {kolovanja, steknu navike koje }e doprineti za{titi sredine u kojoj ìve, a sve
zelenevesti
niS poeo sanaciju zemljita koja e trajati do
2014.
PRojeKaT e obuhvaTiTi i Sanaciju uPojnih bazena Koji Se nalaze u oKviRu objeKaTa niS-a u vojvoDini
uSvojena DeKlaRacija o ouvanju TiGRova
Zvani~nici 13 zemalja, u~esnica Me|unarodnog foruma za tigrove, usvojile su u Sankt Peterburgu deklaraciju o o~uvanju tigrova, jedne od najugroènijih ìvotinjskih vrsta. Banglade{, Butan, Kambodà, Kina, Indija, Indonezija, Laos, Malezija, Mjanmar, Nepal, Tajland, Vijetnam i Rusija postigle su dogovor da se do 2022. godine broj tigrova u divljini udvostru~i i suzbije ilegalna trgovina krznom i delovima tela tigrova. Na prvom skupu na visokom nivou posve}enom opstanku samo jedne ìvotinjske vrste, postignut je dogovor da se o~uvaju stani{ta tigrova, kao i da se lokalno stanovni{tvo uklju~i u akciju spasavanja ovih ìvotinja.
24 eKoloKa aKciDenTa u 2009.

U Srbiji su tokom 2009. godine zabeleèna 24 ekolo{ka akcidenta, od kojih je ve}ina bila na teritoriji Beograda. Me|u akcidentima navodi se i trovanje bromadiolonom u Mutapovoj ulici na Vra~aru. U Beogradu je zabeleèno i nekoliko trovanja pasa i ma~aka kreozanom, i to na op{tinama Rakovica i Zvezdara. Me|u akcidentima je i poàr u su{ari Termoelektrane Kolubara maja 2009. godine. Bilo je i vi{e slu~ajeva curenja opasnih materija posle saobra}ajnih udesa ili zbog nepropisnog transporta. Tako je iz jedne cisterne koja se zaustavila u Radincu 20. septembra iscurelo vi{e od 16 tona te~nog amonijaka.
zelena GRaDnja TeDi PRiRoDne ReSuRSe

Naftna industrija Srbije po~ela je Projekat sanacije istorijskog zaga|enja zemlji{ta koji }e trajati sve do 2014. godine. Kako se navodi u saop{tenju, cilj Projekta je saniranje zagadjenog zemlji{ta koje je nastalo tokom duèg vremenskog perioda u pro{losti, prilikom bu{enja bu{otina. Projekat }e obuhvatiti i sanaciju upojnih bazena (u njima se odlaè slojna voda ili otpad od stimulacija bu{otina toplom vodom i naftom - parafin i emulzija nafta-voda) koji se nalaze u okviru objekata NIS-a u Vojvodini. Saniranje zaga|enog zemlji{ta i njegovo vra}anje u prvobitno stanje, za koje je NIS izdvojio 323 miliona dinara, zna~ajno }e doprineti o~uvanju ìvotne sredine, posebno zemlji{ta, dok }e posredno uticati i na o~uvanje podzemnih voda, navodi se u saop{tenju. Nevladina organizacija Savet zelene gra|e Srbije najavila je da }e uz pomo} dràve poku{ati da omasovi principe takozvane zelene gradnje, odnosno izgradnju objekata koji {tede prirodne resurse. Zelena gradnja doprinosi u{tedi elektri~ne energije do 50 odsto, smanjuje do 70 odsto emisiju otpada i do 39 odsto emisiju ugljen-dioksida, a do 40 procenata umanjuje potro{nju vode, rekla je predsednica Saveta Marija Golubovi} na predstavljanju te organizacije koju je osnovalo osam kompanija iz Srbije. Kako je dodala, zelene zgrade, koje se grade od prirodnih ili recikliranih materijala, koriste obnovljive izvore energije i imaju sisteme za efikasno kori{}enje vode, smanjuju tro{kove ekploatacije za osam procenata, za koliko je ve}a i njihova vrednost u odnosu na klasi~no napravljene zgrade.
greengost
rebeka bOOvI, generalnI sekretar sekOpaka
ReciKlaa je oPTa DRuTvena KoRiST

U okviru nove limenke moè da se na|e i 100 odsto recikliranog aluminijuma, u okviru nove PET boce moè da se na|e i do 30 odsto reciklirane plastike, a po nekim najnovijim tehnologijama ~ak i 100 odsto. Kako bi ~itav postupak zaìveo, najve}i faktor, ukoliko svi ostali faktori ispune svoj deo odgovornosti, jeste uklju~enje stanovni{tva u proces primarne selekcije, odnosno razvrstavanja
Tekst: Ivana Filipovi} Fotografije: Aleksandar Plavevski
GM: Kako je i kada nastala ideja o osnivanju Sekopaka i u ~emu je zna~aj ovakve kompanije? - Sekopak je kao asocijacija po~eo sa neformalnim radom jo{ pre pet godina, u isto vreme kada se pojavila potreba za re{avanjem pitanja zbrinjavanja ambala`nog otpada. Naime, firme koje su osnovale udruènje su generisale veliko me|unarodno iskustvo i znale su kakve mogu}nosti leè pred Srbijom koja se opredelila za ulazak u EU i uskla|ivanje sa evropskim zakonodavstvom u pogledu uspostavljanja sistemskog re{enja za ambalaù i ambala`ni otpad. Tokom 2006. godine organizacija je i zvani~no osnovana i od tada do danas je dala podr{ku industriji, dràvi, lokalnim samoupravama, sakuplja~koj i re-
cikla`noj industriji u poslu pripreme zakonodavnog okvira, potrebnih kapaciteta i konkretnog posla na uspostavljanju sistema upravljanja ambala`nim otpadom i u Srbiji, a po ugledu na najuspe{nije okvire i sisteme u zemljama Evrope. GM: Koliki je zna~aj za privredu i ekonomiju, a koji za za{titu ìvotne sredine re{avanjem problema prikupljanja i odlaganja ambala`nog otpada? - Dobrobiti uspostavljanja efikasnog i rentabilnog sistema su zaista nebrojene. Pomislite samo na ~injenicu da je u volumenu ~ak 70 odsto svog komunalnog otpada, zapravo ambala`ni otpad. Zamislite dalje da se sav taj volumen izvu~e iz kontejnera i kanti za sme}e (samim tim i sa deponija) i vrati u proces prerade, odnosno reciklaè, ili na neki drugi zakonom dozvoljen na~in iskoristi. To dalje, ne samo da zna~i u{tedu na deponijskom prostoru i u{tedu u ekstrahovanju novih prirodnih i neobnovljivih resursa, ve} se
10
tim procesom dobija i potpuno nova sirovina za dalju upotrebu i nove proizvode. U okviru nove limenke moè da se na|e i 100 odsto recikliranog aluminijuma, u okviru nove PET boce moè da se na|e i do 30 odsto reciklirane plastike, a po nekim najnovijim tehnologijama ~ak i 100 odsto. Kako bi ~itav postupak zaìveo, najve}i faktor, ukoliko svi ostali ispune svoj deo odgovornosti, jeste uklju~enje stanovni{tva u proces primarne selekcije, odnosno razvrstavanja. Stvaranje novih dobrih navika je od neprocenjive va`nosti, jer time stvarate nove odgovornije generacije u svakom smislu. GM: Gde se Srbija nalazi na regionalno/evropskoj mapi odlaganja i zbrinjavanja otpada? - Nezahvalno je odgovarati na to pitanje imaju}i u vidu da je Srbija me|u poslednjim zemljama Evrope koja je zapo~ela re{avanje problema ambala`nog otpada na sistemski na~in, kroz zakonodavni okvir i preko industrije koja uspostavlja vi{ematerijalni sistem za sve vrste ambalaè (od plastike, papira, metala, stakla i drveta). Bez obzira na ovu nespornu ~injenicu, bitno je ista}i da je Sekopak u procesu definisanja modela konsultovao najbolje evropske prakse i njihova iskustva primenio i kod nas. To, prakti~no zna~i da smo u Srbiji u poziciji da izbegnemo gre{ke koje su ~injene drugde i samim tim presko~imo deo puta koji su drugi morali da pre|u. Naravno, pod uslovom da imamo pameti za to. GM: Koji je najve}i problem u Srbiji kada je re~ o odlaganju i zbrinjavanju otpada? - Verujem da je pored smanjenih kapaciteta i finansijskih mogu}nosti koje su notorni problem srpske privrede i dru{tva uop{te, jedini pravi problem problem nedovoljnog znanja iz ove oblasti. Situacija sa kojom se na terenu svakodnevno susre}emo se sastoji iz niza problema u prepoznavanju uloge privrede, Sekopaka, recikla`nih kapaciteta, sakuplja~a i komunalnih preduze}a. Drugi veliki problem jesu nedovoljni i potpuno razli~iti stepeni razvijenosti infrastrukturnih kapaciteta za posao odvojenog sakupljanja, razvrstavanja, baliranja na terenu. Nasuprot ~esto postavljenim dilemama pred Sekopak o tome da li su gra|ani kojima se obra}amo stvarno zainteresovani da se suo~e sa ovom obavezom, na{a iskustva
pokazuju druga~ije i aktivizam i elan sa kojima oni kojima je sortiranje po vrstama materijala omogu}eno vr{e taj posao, posebno mladi, ukazuje na ~injenicu da na{ narod nije ni lo{iji ni bolji od drugih, te da je zarad nekakve op{te dru{tvene koristi, {to reciklaà de facto jeste, spreman da se uslovno re~eno `rtvuje i odvoji svoje vreme i pa`nju. GM: Koliko se situacija promenila usvajanjem Zakona o ambalaì i ambala`nom otpadu i Zakona o odlaganju otpada? Koji nam zakonski akti nedostaju? - Novim zakonskim okvirom je sredina u ovoj oblasti su{tinski izmenjena. Drugo je pitanje primene tih propisa. Mislim da je Ministarstvo na ~elu sa ministrom Duli}em i njegovim timom napravilo ogroman iskorak u pravom smeru. Sada je i na nama, kao industriji i na dràvi kao kontroloru, sav dalji rad na podr{ci privredi da u|e u sistem i ispuni svoje obaveze. GM: U kojoj meri postoji partnerstvo izme|u dràve i zainteresovanih kompanija? [ta treba unaprediti u tom odnosu? - Ovi odnosi nisu identi~ni u svim segmentima. [to se ti~e oblasti koju Sekopak targetira ambala`ni otpad, moramo priznati da bez podr{ke dràve oli~ene u sluhu za ono {to dolazi iz srpske privrede kao predlog,
ni~eg od postoje}eg uspostavljenog sistema ne bi bilo. Ono {to se na dalje o~ekuje od dràve, jeste da sprovede strogu kontrolu privrede i utvrdi koje su kompanije odabrale da se ne pona{aju odgovorno i da ne u~estvuju u izgradnji sistema za upravljanje ambala`nim otpadom, pa da takve i kazni na osnovu zakona. Time }e dràva demonstrirati ozbiljnost u nameri da uspostavljeni krhki sistem odrì i pripremi za izazove u budu}nosti. 7. Koji su dugoro~ni, a koji kratkoro~ni ciljevi Sekopaka? Gde treba da budemo za deset godina? - Najve}a uloga Sekopaka u budu}nosti je da sistem upravljanja ambala`nim otpadom u~ini dugoro~no odrìvim u svakom smislu, organizacionom, finansijskom i u pogledu potrebnih kapaciteta, kako bismo zajedno uspeli da postignemo ambiciozne nacionalne ciljeve koje je dràva i njen zakonodavni okvir pred sve nas postavio, a to je 30 odsto zbrinutog ambala`nog otpada do kraja 2014. godine. To prakti~no zna~i da }e u Srbiji do 2014. godine morati da se zbrine ~ak oko 150.000 tona ambala`nog otpada. E, to je krupan zalogaj!
11
temabroja
kOlIkO je srbIja zelena?
Tekst: Ivana Filipovi}
nije Sve TaKo cRno
Na{a zemlja nije me|u najzaga|enijima u Evropi, ali nam zaKoni ekolo{ka svest ba{ i nije na Paket od petnaest ekolo{kih zakona koje zavidnom nivou. Zato bi jedan od je Skup{tina Srbije, na predlog Ministarstva za ìvotnu sredinu i prostorno planiranje, glavnih zadataka kako dràve, usvojila pro{le godine, predstavlja pravu tako i nevladinog sektora morao malu ekolo{ku revoluciju i do sada najozbiljni potez dràve za uvo|enje reda u ovu da bude menjanje navika, jer bi oblast. Poseban zna~aj ima Zakon o upravbilo {teta da Srbija ne iskoristi evidentne potencijale i brigu o ìvotnoj sredini pretvori u uSvojen PRvi izveTaj RePubliKe SRbije PRema ekonomski isplativ biznis i nova oKviRnoj Konvenciji un o PRomeni Klime radna mesta
ako istraìvanja pokazuju da Srbija nije me|u najzaga|enijim zemljama Evrope, dugogodi{nja izolacija, ratovi i lo{ ìvotni standard doprineli su da pitanje o~uvanja ìvotne sredine bude gotovo potpuno zapostavljeno. Nekako se sti~e utisak da u Srbiji biti ekolo{ki svestan i biti lepo vaspitan imaju izme|u sebe znak jednakosti. Svesni smo ~injenice da Srbija ne moè da krene evropskim putem dok ne usvoji zakonsku regulativu, a set ekolo{kih zakona smatra se jednim od najva`nijih. Pored zakona, tu je i edukacija gra|ana o zna~aju ìvotne sredine i mukotrpan posao menjanja navika na{ih ljudi. U jednom se svi slaèmo. Srbija ima potencijala. U Srbiji se radi na o~uvanju ìvotne sredine. Pre tri godine Srbija je ratifikovala Kjoto protokol koji }e na{oj zemlji omogu}iti ~istiji razvoj i ulaganje razvijenih zemalja u na{u industriju, a time }e se otvoriti nova radna mesta kod nas, a mi }emo dobijati investicije koje su ~iste, zelene i ekolo{ke. Ono na ~emu Srbija mora da poradi jeste niska ekolo{ka svest na{ih gra|ana, kojima zbog svakodnevnih problema koji ih optere}uju, za{tita ìvotne sredine nije u prvom planu.
ljanju otpadom i Zakon o ambalaì i ambala`nom otpadu koji }e obezbediti ne samo ve}e kazne za zaga|iva~e i prevenciju industrijskih akcidenata nego i uspostavljanje sistema razdvajanja otpada ~ime }e se stvoriti prostor i za razvoj recikla`nog biznisa. Izmene i dopune Zakona o za{titi ìvotne sredine predvi|aju usagla{avanje ovog zakona sa direktivama Evropske unije koje se odnose na industrijske akcidente i izgradnju sistema koji bi u Srbiji analizirao rizike i spre~io ve}e hemijske udese. Druga va`na novina ovog zakona su ekonomski instrumenti (namenski budèti za ìvotnu sredinu u jedinicama lokalne samouprave ali i pove}anje kazni za zaga|iva~e). Zakon o upravljanju otpadom, po prvi put, uspostavlja potpunu kontrolu pra}enja otpada, uslove za njegovo smanjenje, ~istije tehnologije, kao i ekonomske instrumente upravljanja otpadom. Zakon predvi|a i ve}e kazne za divlje odlaganje otpada, kao i decentralizaciju inspekcijskog nadzora, tj. ve}a ovla{}enja lokalnih inspekcija koje }e mo}i da predlaù mere i podnose prijave protiv nesavesnih sugra|ana. Zakon o ambalaì i
rvi izve{taj Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime usvojila je Vlada Srbije na sednici 11. novembra 2010. godine. Izve{taj predstavlja prvi pregled stanja u oblasti klimatskih promena na nacionalnom nivou i dokument kojim su predloène nacionalne mere u borbi protiv klimatskih promena. Izrada nacionalnih komunikacija (nacionalnih izve{taja) predstavlja jednu od najva`nijih obaveza ne-Aneks I dràva ~lanica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. Nacionalne komunikacije su strate{ki dokumenti koji se izra|uju radi informisanja o statusu sprovo|enja Konvencije, ali i naporima i predvi|enim akcijama svake dràve da doprinese borbi protiv klimatskih promena. Izradu Inicijalne nacionalne komunikacije finansirao je Globalni fond za ìvotnu sredinu kroz UNDP, kao implementacionu agenciju, uz tehni~ku i finansijsku pomo} i JP Elektroprivrede Srbije.
12
ambala`nom otpadu, ~ije }e usvajanje gra|ani verovatno najpre primetiti kroz pojavu namenskih kontejnera za odlaganje upotrebljene amabalaè, precizno defini{e podelu odgovornosti izme|u svih privrednih subjekata u skladu sa na~elom zaga|iva~ pla}a tokom ìvotnog ciklusa proizvoda (npr. limenke ili PET boce), defini{e puteve i tokove ambala`nog otpada, reguli{e ekonomske instrumente za proizvo|a~e, sakuplja~e i prera|iva~e. Navedene ~injenice i nerazvijeno trì{te ne treba posmatrati samo kao neprijatnu istinu koje treba da se stidimo ve}, pre svega, kao izazov i {ansu za otvaranje novih radnih mesta i investicija u godini svetske ekonomske krize. Pove}anje aktivnosti ekonomskog sektora reciklaè bi}e logi~na posledica novih zakonskih propisa koji, izme|u ostalog, predvi|aju podsticajne mehanizme poput namenskih eko-fondova jedinicama lokalne samouprave.
STanje
Odgovor na pitanje kakvo je stanje ìvotne sredine u Srbiji ponudila nam je Agencija za za{titu ìvotne sredine koja je krajem novembra predstavila Izve{taj za pro{lu godinu, koji }e prema re~ima nadle`nih sluìti kao putokaz za nova angaòvanja na pobolj{anju kvaliteta ìvota. U Izve{taju se posebno obra|uje stanje kvaliteta vazduha, voda i zemlji{ta. Pomo}nik ministra za ìvotnu sredinu i prostorno planiranje Neboj{a Pokimica kazao je na predstavljanju Izve{taja da taj dokument ne}e ostati samo slovo na papiru, ve} }e sluìti kao osnov za dalju zakonodavnu aktivnost, ali i rad na pobolj{anju kvaliteta ìvotne sredine. Pokimica je naveo da je i Evropska komisija u svom izve{taju o Srbiji navela da sistem nadgledanja ìvotne sredine u Srbiji nije savr{en i da postoji mnogo prostora za unapre|enja. Tokom 2009. privreda je bila pod sna`nim uticajem svetske ekonomske krize, ~iji su efekti u drugoj polovini godine ublaèni preduzetim merama ekonomske politike obezbe|ena je ekonomska stabilnost zemlje, uz blagi oporavak privredne aktivnosti. Iako je do{lo do smanjenja proizvodnje, ipak se nastavilo sa kontinuiranim u~e{}em prljave industrije u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Koncept ~istije proizvodnje, kao i sistem upravljanja ìvotnom sredinom, primenjen je u relativno malom broju preduze}a, na-
vodi se u Izve{taju. Pritisci na ìvotnu sredinu u Izve{taju povezani su sa emisijom {tetnih materija u vazduhu i vodi, generisanjem i kretanjem otpada, kao i promenom na~ina kori{}enja zemlji{ta, odnosno pritiska na {ume i biodiverzitet. Glavni pritisci u smislu emisija u vazduh nastaju kao posledica sagorevanja fosilnih goriva u termoelektranama u Kostolcu i Obrenovcu, odnosno industrijskim kompleksima u Pan~evu, Smederevu i Boru, navodi se u Izve{taju. Dodaje se da su problemi sa zaga|enjem voda posebno povezani sa nepostojanjem postrojenja za pre~i{}avanje komunalnih i industrijskih otpadnih voda, kao i za nedovoljan broj laboratorija za pra}enje emisija zaga|uju}ih materija u vode. Najlo{iji kvalitet imaju vode u Vojvodini, a Veliki Ba~ki Kanal smatra se crnom ta~kom Evrope. Kao problem navodi se i nepostojanje sistemski organizovanog sakupljanja, sortiranja i reciklaè otpada. [to se ti~e kvaliteta zemlji{ta, istraìvanje je obuhvatilo podru~je okoline Beograda, deo Pomoravlja i [umadiju, kao i ve}e urbane sredine. U tim oblastima zabeleèno je oko petinu uzoraka koji sadrè jedan ili vi{e zaga|iva~a ~ija je koncentracija u zemlji{tu ve}a od dozvoljenih vrednosti. Tako su u zemlji{tu zabeleène ve}e koli~ine od dozvoljenih: nikla, hroma, olova i arsena. Sa druge strane, u Izve{taju se navodi da indikatori stanja {uma pokazuju pobolj{anje kvaliteta i veli~ine {umskih ekosistema uz pove}anje povr{ine pod {umama. [umovitost dostiè optimalni nivo dok je zdravstveno stanje {uma povoljno. Srbija se odlikuje ogromnom raznoliko{}u ekosistema i vrsta. Od {est glavnih evropskih bioregiona, pet je u Srbiji. Za{ti}ena prirodna dobra zauzimaju vi{e od pet odsto teritorije Srbije, navodi se u Izve{taju.
injenica Da ReciKliRamo Samo 8 oDSTo Smea u oDnoSu na evRoPSKih 40-45 oDSTo Kao i Da umeSTo PRimaRnoG SaKuPljanja SoPSTvenoG oTPaDa (PaPiRa, STaKla) uvozimo SToTine hiljaDa Tona oTPaDa SvaKe GoDine, SvaKaKo niSu RazloG za zaDovoljSTvo
13
temabroja
okom pro{le godine u Srbiji je uklonjeno 56,21 odsto divljih deponija, od nosno 2.427 od 4.318 registrovanih u okviru akcije O~istimo Srbiju. U centralnoj Srbiji uklonjene su 1.984 divlje deoponije, u Vojvodini 425, na Kosovu i Metohiji 18. Sve divlje deponije uklonjene su sa teritorije 61 op{tine. Nastavljamo akciju O~istimo Srbiju nesmanjenim intenzitetom, a prioritet nam je subvencionisanje i kupovina kamiona za odvoènje sme}a, kao i izgradnja recikla`nih dvori{ta. Akcija O~istimo Srbiju }e se nastaviti sufinansiranjem uklanjanja divljih deponija, ali }emo u ovoj godini subvencionisati i kupovinu vozila za odvoènje sme}a i izgradnju recikla`nih dvori{ta, kaè Oliver Duli}, ministar ìvotne sredine i prostornog planiranja. GM: Koliki je Srbija zaga|iva~? - Ne postoje podaci o tome koliki je Srbija zaga|iva~ na globalnom planu. Imamo evidenciju postrojenja koja su najve}i zaga|iva~i, a koja moraju da usaglase svoj rad sa propisima Evropske unije do 2015. godine. Takvih postrojenja imamo 181 u Srbiji. Osim toga, na listi lokacija na kojima se nalaze opasne materije u koli~inama koje mogu da izazovu udese ve}ih razmera nalazi se 131 operater, to su takozvana Halic postrojenja. Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planiranja je napravilo spisak lokacija na kojima se nalaze deponije industrijskog otpada na obalama reka. Od 61 takve lokacije, ~ak 26 su ozna~ene kao prioriteti. GM: Ko su najve}i zaga|iva~i i kako se dràva obra~unava sa njima? - Najve}i zaga|iva~i se nalaze na listi od 181 postrojenja koja treba da dobiju integrisanu dozvolu. Ministarstvo je naloìlo izradu akcionih planova na lokacijama najve}ih zaga|iva~a. Do sada su velika sredstva uloèna u pobolj{anje stanja ìvotne sredine u Rafineriji nafte Pan~evo (63 miliona evra), Petrohemiji Pan~evo (13,6 miliona evra), US Steel Smederevo (60 miliona evra). Ministarstvo je iz Fonda za za{titu ìvotne sredine i sredstava NIP, uloìlo oko 2,5 miliona evra u RTB Bor, kako bi se smanjilo zaga|enje i saniralo jalovi{te Veliki Krivelj. U poslednjih 10 godina u Termoelektrane je uloèno oko 500 miliona evra kao pomo} EU, a uspostavljen je i kontinualni monitoring emisije zaga|uju}ih materija na emiterima. Kako bi smanjili negativan uticaj deponija pepela i {ljake TENT A i TENT B na
Oliver Duli, ministar ivotne sredine i prostornog planiranja
Tekst: Ivana Filipovi} Fotografije: Aleksandar Plavevski
veliKo SPRemanje SRbije

To Do liST
(PET STVARI KOJE ]E MINISTARSTVO URADITI U TOKU 2011. GODINE)
1. 2. 3. 4. 5.
Nastavak akcije O~istimo Srbiju Izgradnja modernih i jeftinih stanova na mestu kasarne Stepa Stepanovi} na Vo`dovcu u Beogradu. Zavr{etak legalizacije Uspostavljanje regionalnih deponija Dono{enje neophodnih propisa
14
temabroja
kvalitet vazduha i vode, kao i u Kostolcu, uvedena je nova tehnika transporta i odlaganja pepela. Osim tih mera, Republi~ka inspekcija za za{titu ìvotne sredine redovno kontroli{e rad zaga|iva~a, a u slu~aju nepravilnosti podnosi prekr{ajne prijave dok za privredni prestup donosi krivi~ne prijave. GM: Dokle smo stigli sa usagla{avanjem zakonodavstva sa evropskim? Koji nas va`ni zakoni o~ekuju? - Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planiranja uspe{no radi na ispunjavanju svih zadataka u procesu evropskih integracija, {to je ujedno i prioritet na{e dràve. U maju 2009. godine usvojen je set od 16 ekolo{kih zakona, takozvani zeleni paket, koji predstavlja jedan od zna~ajnijih koraka na na{em putu ka EU. Samo u toku 2010. godine doneta su 32 podzakonska akta ~ime je postignut dodatni napredak u uskla|ivanju na{eg zakonodavstva sa evropskim. Najva`nijim dokumentom u procesu evropskih integracija, Nacionalnim programom integracije Srbije u EU (NPI) definisane su aktivnosti koje je potrebno sprovesti do kraja 2012. godine, kako bi Republika Srbija bila u potpunosti spremna za ~lanstvo. Ministarsvo ulaè velike napore kako bi se sve aktivnosti realizovale po utvr|enom planu, {to podrazumeva i dono{enje odgovaraju}ih zakona i podzakonskih akata. Do kraja 2012. planirane su izmene i dopune postoje}ih zakona, kao i veliki broj podzakonskih akata. O obimu posla koji nam predstoji govori ~injenica da oko tre}ine celokupnog zakonodavstva EU predstavljaju propisi iz oblasti ìvotne sredine. U Izve{taju o napretku Republike Srbije za 2010. godinu, Evropska komisija pozitivno je ocenila napredak na{e dràve u oblasti ìvotne sredine. GM: Dokle se stiglo sa implementacijom seta usvojenih zakona pro{le godine, koje su predvodili Zakon o ambalaì i ambala`nom otpadu? - Implementacija Zakona o ambalaì i ambala`nom otpadu se uspe{no sprovodi. Trenutno u Srbiji postoje dva registrovana operatera sistema upravljanja ambala`nim otpadom. Preduze}a su obave{tena o obavezama koja imaju prema ovom Zakonu. Prema nezvani~nim podacima, oko 50 odsto plasiranih koli~ina ambala`nog otpada u Srbiji nalaze se ve} u sistemu, a o~ekujemo da se taj procenat do kraja godine pove}a na 70 odsto. Pribli`no iste procente imaju neke zemlje u
okruènju, poput Bugarske, Rumunije, Ma|arske i Slovenije. A neke od tih zemalja su 70 odsto ambala`nog otpada u sistemu imale tek tre}e godine od uvo|enja. Slede}e godine kada nacionalni cilj bude pove}anje za jo{ 10 odsto i 2012. za 16 odsto, moè se o~ekivati vidan napredak separacionog sakupljanja komunalnog otpada, koje }e sufinansirati operateri sa javno komunalnim preduze}ima. Realno je o~ekivati da }e Srbija implementacijom Direktive o ambala`nom otpadu sti}i do evropskog nivoa oko 2019. godine. GM: Da li je reciklaà va`nija sa ekonomskog ili ekolo{kog aspekta? Kako }e dràva sankcionisati eventualnu pojavu monopola, budu}i da su biznismeni i tajkuni zainteresovani za poslove reciklaè? - Sistem upravljanja ambala`nim otpadom forsira separaciono sakupljanje komunalnog otpada. Ekonomski i ekolo{ki aspekt je nemogu}e razdvojiti. Procenjuje se da se u Srbiji plasira oko 420.000 tona ambala`nog otpada. Nacionalni cilj je da se sakupi i ponovo iskoristi pet odsto od te koli~ine, a to je oko 21.000 tona i taj procenat }e rasti iz godine u godinu. Sistem upravljanja ambalaòm i ambala`nim otpadom je napravljen tako da spre~ava stvaranje bilo kakve vrste monopola i da posluje po trì{nim principima isklju~ivo. GM: [ta Srbija radi sa farmaceutskim i elektronskim otpadom? - Farmaceutski otpad je posebna kate-
gorija medicinskog otpada, a najve}i deo ~ine lekovi sa isteklim rokom trajanja koji su u velikoj meri opasan otpad. Farmaceutski otpad se razvrstava, pakuje i obeleàva na propisan na~in, a zatim skladi{ti u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom, kao i pravilima farmaceutske struke. U Srbiji jo{ ne postoje deponije opasnog otpada, niti postrojenja za spaljivanje, odnosno tretman opasnog otpada. Zbog nepostojanja postrojenja za tretman hemijskog i farmaceutskog otpada, kao i deponija, opasan farmaceutski otpad se uz dozvolu Ministarstva izvozi u zemlje EU preko ovla{}enih preduze}a. Farmaceutski otpad se privremeno skladi{ti kod proizvo|a~a ili vlasnika otpada i to ne duè od godinu dana. Nakon toga otpad se predaje na izvoz. Elektronski otpad sakupljaju ovla{}ena preduze}a, koja su dobila dozvolu Ministarstva za njegovo sakupljanje i transport. Osim toga, izdate su dozvole operaterima za skladi{ten je i tretman elektronskog otpada, ~ime su uspostavljeni uslovi za razvoj nove recikla`ne industrije. GM: Za{to Srbija ne proizvodi reciklirani papir, za{to je on skuplji od obi~nog? - Proizvodnja papira u Srbiji se zasniva na kori{}enju otpadnog papira kao osnovne sirovine. Proizvodnja recikliranog papira zahteva posedovanje odgovaraju}e tehnologije i postojanje trì{ta. Kada potra`nja za takvim proizvodima bude dovoljno velika, stvori}e se preduslovi za ulaganja u nove tehnologije i proizvodnju recikliranog papira. GM: Koje su najva`nije pojedinosti Nacrta strategije o biolo{koj raznovrsnosti Republike Srbije? - Osnovna namena strategije o biolo{koj raznovrsnosti jeste uslagla{avanje nacionalnih ciljeva i zakonodavstva iz oblasti za{tite i kori{}enja biodiverziteta sa globalnim ciljevima u toj oblasti. Najva`nije pojedinosti se odnose na povezivanje i usagla{avanje za{tite biodiverziteta sa ublaàvanjem posledica klimatskih promena. Strategijom je biodiverzitet prepoznat kao dobro od nacionalnog interesa, a isti~e se da Srbija svojim geografskim poloàjem predstavlja jedan od {est evropskih centara biodiverziteta.
16
3
1. 2. 3.
ToP SaveTa za iTaoce
Uklju~ite se u akciju O~istimo Srbiju, tako {to }ete o~istiti otpad u svom najblièm okruènju Ne bacajte stare baterije, elektri~ne i elektronske aparate, akumulatore i ostalo za {ta vam se ~ini da je sme}e. Uskoro }e ti proizvodi {irom zemlje mo}i da se odloè na bezbedan na~in, tako da ne ugoàvate sebe i svoje okruènje [tedite elektri~nu energiju u domu, manje koristite automobile, dobro je i za ìvotnu sredinu i za va{e zdravlje
GM: [ta donosi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o za{titi prirode? - Uvodi se ocena prihvatljivosti kao postupak provere razvojnih programa, planova i projekata, njihovog uticaja na podru~ja od posebnog ekolo{kog zna~aja ~ime se na{ sistem za{tite priprema za primenu glavnih propisa EU. Ta podru~ja predstavljaju osnovu evropske ekolo{ke mreè Natura 2000, koja se u Srbiji mora uspostaviti do njenog pristupanja EU. Precizira se sadràj i postupak izdavanja uslova za{tite prirode i uvodi pravo àlbe na izdate uslove. Time se elimini{e izvesna pravna nesiurnost koja je do sada postojala kod planiranja privrednih i drugih aktivnosti. Reìmi za{tite u za{ti}enim podru~jima su odre|eni tako da se unapred zna koje su aktivnosti zabranjene, a koje ograni~ene ili slobodne, {to do sada nije bio slu~aj. Time se obezbe|uje efikasna za{tita, a s druge strane sigurnost planera i investitora u pogledu uslova za{tite koji ih o~ekuju. Jasnije su definisane obaveze upravlja~a i pro{iruju se njihova ovla{}enja, posebno u domenu ~uvarskog nadzora. Preciziran je izvor finansiranja za{ti}enih podru~ja i mogu}nosti upotrebe sredstava od subvencija. Prevazi|en je i problem neujedna~ene prakse naplate naknade za kori{}enje za{ti}enog podru~ja i Vlada }e propisati naknade za sve upravlja~e u Srbiji.
GM: Gde se nalazi Srbija na mapi obnovljivih izvora energije, kolike u{tede moèmo da ostvarimo, koje izvore Srbija ima, koje koristi, koji su potencijali i {ta dràva ~ini na promociji ulaganja u obnovljive izvore energije? - U~e{}e obnovljivih izvora energije u ukupnoj potro{nji energije u Srbiji je oko 30 odsto. Pove}anje energetske efikasnosti jedan je od najvi{ih prioriteta u svim strate{kim dokumentima u Srbiji. Ciljevi EU do 2020. godine su pove}anje energetske efikasnosti za 20 odsto, pove}anje u~e{}a obnovljivih izvora u proizvodnji elektri~ne energije za 20 odsto i smanjenje emisije ugljen dioksida za 20 odsto. Srbija najve}i iskoristiv energetski potencijal ima u kori{}enju drvne i poljoprivredne biomase, izgradnji malih hidroelektrana, geotermalnim izvorima, energiji vetra i sunca. Procenjuje se da se iz tih izvora godi{nje moè dobiti energija jednaka onoj koja se dobija iz vi{e od 4,3 miliona tona nafte. Energija biomase je trenutno najzna~ajniji doma}i energetski potencijal iz obnovljivih izvora. Fond za za{titu ìvotne sredine finansira projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, koji }e znatno olak{ati svakodnevni ìvot i smanjiti tro{kove u institucijama. GM: Koliko je deponija o~i{}eno, {ta je slede}e u akciji O~istimo Srbiju? - Tokom pro{le godine u Srbiji je uklo-
njeno 56,21 odsto divljih deponija, odnosno 2.427 od 4.318 registrovanih u okviru akcije O~istimo Srbiju. U centralnoj Srbiji uklonjene su 1.984 divlje deoponije, u Vojvodini 425, na Kosovu i Metohiji 18. Sve divlje deponije uklonjene su sa teritorije 61. op{tine. Nastavljamo akciju O~istimo Srbiju nesmanjenim intenzitetom, a prioritet nam je subvencionisanje i kupovina kamiona za odvoènje sme}a, kao i izgradnja recikla`nih dvori{ta. Akcija O~istimo Srbiju }e se nastaviti sufinansiranjem uklanjanja divljih deponija, ali }emo u ovoj godini subvencionisati i kupovinu vozila za odvoènje sme}a i izgradnju recikla`nih dvori{ta. GM: Koliko je te{ko menjati svest gra|ana i njihove navike, kako dràva to radi? - Pokazalo se kroz na{e akcije da to nije te{ko. Pored akcija O~istimo Srbiju i Veliko spremanje Srbije, sve aktivnosti Ministarstva koje dobiju pa`nju javnosti itekako uti~u na podizanje svesti gra|ana. Uzmimo za primer aktivnost subvencionisanja proizvodnje biorazgradivih kesa, koja je nakon velike medijske pa`nje izazvala naj{iru reakciju gra|ana. Ljudi su po~eli da pri~aju o tome kakve kese dobijaju u supermarketima, neki proizvo|a~i su uveli i platnene torbe za vi{ekratnu upotrebu. To je samo jedan od mnogobrojnih primera. Istraìvanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) pokazalo je da se svest gra|ana o potrebi o~uvanja ìvotne sredine pove}ala od po~etka pro{le godine.
17
temabroja
Privreda je po~ela da subvencioni{e prikupljanje otpada koji sama generi{e, a to su naj~e{}e punioci pet ambalaè, koji imaju obavezu da zbrinu deo otpada koji su proizveli
Tekst: Ivana Filipovi}
OIstImO srbIju
beoGRaD
uskoro dobija recikla`no dvorite
Prikupljanje starog papira
Kroz Projekat razdvajanja otpada na mestu njegovog nastanka Ministarstvo je od januara podelilo oko 20.000 kutija za separaciju papira za reciklaù, koje su postavljene u zgradama dràvne administracije. U privatnom sektoru je postavljeno jo{ 20.000 kutija za razdvajanje papira. Tokom ove godine skupljeno je 78.700 tona papira u zgradama dràvnih organa, a prodajom tog papira ostvareno je 380.000 dinara.
proseku, svaki stanovnik Srbije godi{nje napravi 318 kilograma otpada. Do nedavno se tek veoma mali procenat tog otpada reciklirao. Istraìvanja pokazuju da je svest gra|ana o potrebi o~uvanja ìvotne sredine u porastu i da su mnogi spremni pravilno da odlaù otpad, ukoliko im se to i omogu}i, postavljanjem kontejnera za odvajanje razli~ite vrste otpada i otvaranjem recikla`nih centara. Manje od godinu dana od usvajanja Zakona o upravljanju otpadom i Zakona o ambalaì i ambala`nom otpadu, Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planiranja kroz akciju O~istimo Srbiju zapo~elo je projekte podizanja kvaliteta upravljanja otpadom. navodi direktor akcije O~istimo Srbiju. Prema re~ima Milana Kin|i}a ovogodi{nji cilj akcije je da se u postoje}i sistem upravljanja otpadom uvedu recikla`na dvori{ta, gde bi se otpad ponovo tretirao nakon prikupljanja.
U recikla`nim dvori{tima se na primer, pet ambalaà koja je najzastupljenija u otpadu razvrstava po bojama, balira i {alje u recikla`nu industriju. Prema Kin|i}evim re~ima, reciklaòm komunalna preduze}a mogu da anuliraju tro{kove prikupljanja i razdvajanja otpada. U toku je priprema prostora za izgradnju recikla`nih dvori{ta u velikom broju lokalnih samouprava, a prema Kin|i}evim re~ima, Ministarstvo je dobilo jedan idejni projekat i prihvatljivo re{enje za doma}u proizvodnju opreme za recikla`na dvori{ta. - To zna~i da }emo imati linije za razdvajanje, sekundarnu selekciju otpada u mnogim gradovima. Postoji vi{e recikla`nih dvori{ta u Srbiji, ali ih nema dovoljno. Funkcioni{e recikla`no dvori{te u Beogradu, ali je njegov kapacitet mali za grad. Osim toga, Beograd je ove godine uveo pilot projekat razdvajanja otpada u doma}instvima na op{tini Savski venac, izuzetno smo zadovoljni rezultatima. U slede}oj godini JKP Gradska ~isto}a planira da raz-
dvajanje otpada postavi u ~itavom gradu. To zahteva ve}e kapacitete. Beograd je jedan od gradova sa kojim planiramo zajedni~ki da otvorimo recikla`no dvori{te. Saradnju smo uspostavili i sa Novim Sadom, Ni{em i Kragujevcem. Najbolje rezultate do sada je ostvario â~ak, koji vi{e godina koristi model razdvajanja otpada na dve frakcije, suvo i mokro.
Gra|ani deo otpada bacaju u kontejnere i on naj~e{}e zavr{i na deponiji, a drugi deo otpada koji je koristan (naj~e{}e ambala`ni otpad) izdvaja se za reciklaù u plasti~nu vre}u u doma}instvu. Model koji je â~ak prvi postavio u Srbiji, ve} primenjuje vi{e gradova, optimalan je i relativno povoljan, a omogu}ava da se na kvalitetan na~in izdvoje sirovine navodi Kin|i}. On isti~e da je veliki broj firmi u Srbiji dobio licence za rad sa otpadom, ali i da su re{eni i problemi iz prethodnih decenija, navode}i primer otpadnih guma i akumulatora. U Srbiji je do sada izgra|eno pet regionalnih deponija: u Vranju, Pirotu, Leskovcu, Lapovu, Kikindi, a uskoro }e biti zavr{ena i deponija u Uìcu. Planirano je da bude otvoreno 12 regionalnih centara za upravljanje otpadom do 2014. godine, ali i uspostavljeni sistemi upravljanja opasnim otpadom, posebnim tokovima otpada, medicinskim i farmaceutskim otpadom, otpadom ìvotinjskog porekla.
18
demistifikacija
Tekst: Dragan Kolarov
Srbiji se ~esto misli kako su klimatske promene ne{to {to se de{ava u dalekim egzoti~nim krajevima sveta, dovoljno udaljenim da ve}ina nas moè tamo da dospe samo gledanjem televizije. Ipak, situacija je sasvim druga~ija. Srbija je u~esnik u ovim promenama uti~e na njih i trpi posledice. Njen karbonski otisak nije mali jer je, recimo, gotovo sva energija proizvedena u Srbiji fosilnog porekla.
kO sve (ne) emItuje tetne gasOve?
Trag
Karbonski otisak je mera na{eg uticaja na ìvotnu sredinu i klimatske promene, a izraàva se u tonama (ili kilogramima) ekvivalenata ugljen-dioksida. Postoji individualni i nacionalni karbonski otisak, ali moèmo govoriti i o karbonskom otisku doma}instva ili organizacije
|enom vremenskom periodu. Naj~e{}i vremenski period za koji se izra~unava karbonski otisak je jedna godina.
KaRbonSKoG oTiSKa
ali Ta je To KaRbonSKi oTiSaK?

Karbonski otisak predstavlja ukupnu koli~inu emisija gasova sa efektom staklene ba{te (GHG - greenhouse gases gasovi) koje su direktno ili indirektno proizveli pogoni na jednom prostoru, organizacije, doga|aji, razli~iti produkti, ~ak i ljudi sami. Karbonski otisak je mera na{eg uticaja na ìvotnu sredinu i klimatske promene, a izraàva se u tonama (ili kilogramima) ekvivalenata ugljendioksida. Postoji individualni i nacionalni karbonski otisak, ali moèmo govoriti i o karbonskom otisku doma}instva ili organizacije. Karbonski otisak se sastoji iz dva dela - primarnog i sekundarnog otiska. Primarni otisak je ko-
li~ina direktne emisije gasova koje osloba|amo sagorevanjem fosilnih goriva, uklju~uju}i energiju koju koristimo u doma}instvu i gorivo koje potro{imo za li~ni saobra}aj kao {to su prevoz automobilom ili avionom. Ovo je otisak na koji moèmo da imamo direktan uticaj. Sekundarni otisak je koli~ina indirektnih emisija koje su povezane sa ~itavim ciklusom proizvodnje i transporta svih proizvoda koje koristimo. Karbonski otisak svakog od nas je, recimo, suma svih emisija ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata koje izazivamo svojim aktivnostima u odre -
eFeKaT STaKlene baTe

Ovi emitovani gasovi izazivaju Efekat staklene ba{te. To je izraz za zagrevanje planete Zemlje koje je nastalo poreme}ajem energetske ravnoteè izme|u koli~ine zra~enja,
koje od Sunca prima i u svemir zra~i Zemljina povr{ina. Ovaj efekat predstavlja rezultat pove}anja koli~ine zra~enja koje ne moè od povr{ine Zemlje da bude emitovano u svemir, ve} ga atmosfera upije i postaje toplija. Atmosfera Zemlje upija deo (oko 30 odsto) energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak (zra~enje manjih talasnih duìna) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (manjih talasnih duìna) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Me|utim, ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zra~enje,
20
10
eko zapovesti
1. Ugasite svetla u prostorijama u kojima ne boravite! 2. Isklju~ite iz struje kompjutere, ku}ne aparate, tehni~ke ure|aje kad god ih ne koristite! 3. Zamenite obi~ne sijalice onima koje {tede energiju! 4. Sadite - ozelenite svoj prostor terasu, ba{tu, ku}u! 5. Manje vozite - pe{a~ite ili vozite bicikl umesto automobila! 6. Smanjite potro{nju tople vode! 7. Podesite termostat u ku}i ili u kancelariji! 8. NE plasti~nim kesama! Umesto plasti~nih kesa, koristite torbe od prirodnih materijala! 9. Reciklirajte papir: Skupljajte novine i staru hartiju, dajte ih na reciklaù! 10. Reciklirajte plastiku!
do}i }e do pove}anja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku. Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih duìna, dobar deo toga stigne do Zemljine povr{ine, doprinosi stvaranju i odràvanju svog ìvota na Zemlji, a deo tog zra~enja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteì. Ako ne{to zadrì deo tog zra~enja, ravnoteà se kvari i nastaju problemi. Ono {to zadrì zra~enje je poznato pod nazivom gasovi staklene ba{te, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje.
Osnovni gasovi sa efektom staklene ba{te u zemljinoj atmosferi su: ugljen-dioksid (CO2), vodena para (H2O), azot-dioksid (N2O), metan (CH4) i ozon (O3). Pored ovih, postoje i gasovi koji su dospeli u atmosferu zahvaljuju}i ljudskim aktivnostima, kao {to su neka jedinjenja hlora i broma. Efekat nastaje na sli~an na~in kao u stakleniku, gde Sun~evi zraci vidljivog i ultraljubi~astog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zra~enje koje ne moè pro}i kroz staklo, zadràva se unutra i tlo
ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti na~in se pona{a i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja }e se pona{ati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabri~kih dimnjaka i auspuha automobila ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen-dioksid) i ostali {tetni gasovi formiraju omota~ oko Zemlje, koji propu{ta toplotu da prodre do povr{ine Zemlje, ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj na~in povr{ina Zemlje postaje sve toplija i to iz godine u godinu sve vi{e. Efekat staklene ba{te izaziva
Globalno zaGRevanje
globalno zagrevanje. To je naziv za pove}anje prose~ne temperature Zemljine atmosfere i okeana naro~ito u 20. i 21. veku. O uzrocima i krajnjim posledicama globalnog zagrevanja ne postoji nau~ni konsenzus. Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanje posledica ugljen-dioksida i metana poreklom iz industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj
21
demistifikacija
teoriji, pove}ana koncentracija pomenutih gasova dovodi do, takozvanog, efekta staklene ba{te u atmosferi. Pod pritiskom pokreta za za{titu okoline mnoge su vlade prihvatile tu teoriju i potpisale Protokol iz Kjota, ~iji je cilj smanjivanje emisije tih gasova. U regionu Ju`ne Evrope kome pripada i Republika Srbija, pored daljeg trenda porasta temperature vazduha, u narednom periodu se o~ekuje dalje smanjenje padavina pra}eno smanjenjem broja dana sa snegom i sne`nim pokriva~em, smanjenjem oticaja, vla`nosti zemlji{ta i raspoloìvosti vodnih resursa. Pri scenariju delimi~ne primene mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene ba{te u drugoj polovini ovog veka, prose~na godi{nja temperatura vazduha na teritoriji Republike Srbije porasla bi do kraja ovog veka za 3-4oC. Me|u retkim izdanjima o klimatskim promenama, nedavno je u Srbiji iza{la knjiga , zbornik radova studije i analize, u izdanju Evropskog pokreta i fonda-
TRenD bRiSanja oTiSKa

Mnoge javne li~nosti i grupe sa svetske estrade poku{avaju da na razli~ite na~ine ukaù na ozbiljnost klimatskih promena. Tako nije retko ~uti da mnogi od njih nastoje da obri{u svoj karbonski otisak koji je nastao u toku rada. Recimo, grupa Pearl Jam, ameri~ke rock ikone devedesetih, najavili su popravljanje {tete na~injene svojom poslednjom turnejom u SAD 2009. godine - i to sadnjom drve}a! Muzi~ari su izra~unali kako je emisija {tetnih gasova tokom trajanja turneje ({to uklju~uje ~ak i putovanje fanova na koncerte!) ne{to ve}a od 7.000 tona CO2. Sadnjom drve}a u vrednosti ve}oj od 210.000 ameri~kih dolara Pearl Jam se nada da }e izbrisati svoj karbonski otisak. Upravo takvim projektom u saveznoj dràvi Va{ington Pearl Jam se nada da }e pove}ati i svest o potrebi za{tite ìvotne sredine.
SRbija bez zvaninih PoDaTaKa

cije Fridrih Ebert. U nekoliko razli~itih eseja, doma}i i evropski stru~njaci izneli su niz novih nau~nih saznanja o ovom problemu, ali i politi~kih i pravnih potreba kako bi se stvorili uslovi za zajedni~ko delovanje. Poseban deo knjige posve}en je Srbiji. Kako je za Green magazine
istakao jedan od autora, Aleksandar Kova~evi} sa Oksfordskog instituta za energiju, va`no je imati prave i pristupa~ne informacije kako bi se {to {iri krug ljudi upoznao sa ovim problemom. Iako nema zvani~nih podataka o Srbiji, prema podacima Me|unarodne agencije za energiju od pro{le godine, intenzitet emisija staklene ba{te u odnosu na nacionalni proizvod u Srbiji bio je me|u najve}ima na svetu pet puta iznad svetskog proseka, kaè Kova~evi}.
Klima
- Nau~ne projekcije ukazuju na to da }e se smanjivati zapremina vode akumulirana u gle~erima i sne`nom pokriva~u, uslovljavaju}i redukciju raspoloìvosti vode u regionima ~ije se vode obnavljaju topljenjem snega u planinskim regijama, a u kojima danas ìvi vi{e od jedne {estine svetskog stanovni{tva. - Kapacitet mnogih ekosistema za prirodnu adaptaciju na klimatske promene
bi}e u toku ovog stole}a prevazi|en nezabeleènom kombinacijom klimatskih promena pra}enom poreme}ajima (kao {to su poplave, su{e, poàri, insekti, acidifikacija okeana) i ostalih faktora globalnih promena (na primer, promene u kori{}enju zemlji{ta, zaga|enost). - U proseku 20-30 odsto biljnih i ìvotinjskih vrsta }e nestati ukoliko porast temperature prevazi|e 1,5-2,5oC.
- Za porast temperature ve}i od opsega 1,5-2,5oC, i uz odgovaraju}i porast CO2 koncentracije, projektovane su velike promene u strukturi i funkcijama ekosistema, ekolo{kim interakcijama vrsta i geografskoj rasprostranjenosti vrsta, sa preovla|uju}im negativnim uticajima na biodiverzitet, odnosno na vodosnabdevanje i obezbe|enje hrane.
22
[uma blista, {uma peva

kolo{ki pokret, fond Ecotopia, od pro{le godine krenuo je u veliku kampanju [uma blista, {uma peva koja je nastala kao odgovor na sve dramati~nije klimatske promene koje su do sada bile uzrok ekstremnih su{a i poplava, visokih temperatura i hladnih zima, ~ime su dovele do promene u biodiverzitetu zemlje. Ovaj fond je 22. maja 2009. godine, na Me|unarodni dan za{tite biodiverziteta, pokrenuo kampanju [uma blista, {uma peva u Nacionalnom parku Tara. Kako je istakla Suzana \or|evi}, izvr{ni direktor Fonda, cilj kampanje je da u naredne dve godine obnovi prvih 10 hektara {ume na Tari koja je stradala u mini tornadu pre nekoliko godina. Na podru~ju devastiranog terena bi}e posa|eno 18.000 sadnica, od toga 10.000 zasada smr~e i 8.000 jela kako bi se odràla prirodna ravnoteà NP Tara. Tablu Ecotopia {uma - SADI SE!, simboli~no su otkrili aktivisti Ecotopije, predsednik Skup{tine Fonda Sr|a Popovi}, glumica Srna Lango i voditelj Ivan Zeljkovi} zajedno sa rukovodstvom Nacionalnog parka, op{tine Bajina Ba{ta i Ministarstva za za{titu ìvotne sredine i prostornog planiranja. Tom prilikom, simboli~no je zasa|eno 10 stabala jele i smr~e. Proces po{umljavanja i odràvanja {ume na Tari finansira}e se prodajom Tapija i nalepnica [uma blista, {uma peva, ~ijom }e kupovinom vlasnici vozila obez-
bediti sadnju i jednogodi{nje odràvanje do ~etiri stabla jele ili smr~e i tako doprineti borbi za ~istiju i zdraviju Srbiju, kaè na{a sagovornica. Ovom projektu priklju~ile su se mnoge dru{tveno-odgovorne kompanije i organizacije u Srbiji, kao {to je kompanija Telenor, kompanija Actavis, kompanija Novo Nordisk, ambasade Velike Britanije i Danske i Me|unarodna {kola u Beogradu. Od tada do danas organizovan je niz akcija fonda. Ecotopia }e u decembu organizovati doga|aj na kojem }e javnosti predstaviti rezultate kampanje [uma blista, {uma peva. Kako isti~u u Fondu, plan je da se kampanje ovog tipa pro{ire na celu Srbiju.
23
pojmovnik
DEPONIJA
- mesto gde se vr{i odlaganje otpada. Obi~no se razlikuju deponije komunalnog otpada i deponije industrijskog otpada. Ukoliko je re~ o nekontrolisanom odlaganju, u procesu truljenja organskih materija, dolazi do zaga|enja vode i vazduha, kao i do {irenja zaraza preko ìvotinja (ptice, glodari...). Kontrolisano odlaganje vr{i se na sanitarnim deponijama.
24
probag
prO-bag doo
ToRbe umeSTo KeSa

Tre}a generacija majstora za proizvodnju torbi polako stupa na scenu pa se nadamo da }e se tradicija nastaviti na pravi na~in i da }e se ostvariti jo{ mnogi pozitivni rezultati a sve to u ime vrhunskog kvaliteta, konkurentne cene i brze isporuke
Mi smo porodi~na firma koja ima iskustvo u proizvodnji torbi od 1956. godine.U svojoj dugogodi{njoj poslovnoj karijeri smo proizveli nebrojeno vrsta i koli~ine torbi. I dan danas, posle vi{e od pola veka, glavni proizvodi su nam torbe i na tu ~injenicu smo i te kako ponosni. Pravac na{eg delovanja su jednostavno re~eno ekolo{ke torbe. Spojili smo iskustvo i ekologiju tako da sada proizvodimo torbe od prirodnih materijala kao {to su pamuk, lan, juta, a tako|e su zastupljeni i materijali koji se reciklaòm PET ambalaè i oboga}ivanjem raznim aditivima za pobolj{anje razgradnje u zemlji pomo}u bakterija, prera|uju u platno i ponovo upotrebljavaju a ujedno se tako priroda osloba|a od plasti~nih fla{a na najbolji mogu}i na~in. Osim Eko torbi, u na{oj ponudi se nalaze i drugi ekolo{ki proizvodi koji tako|e imaju veliku primenu u dru{tvu. To su Papirne kese, Ekolo{ke hemijske olovke koje su napravljene od bioplastike i kartona i rokovnici od recikliranog papira.
ToRba zamenjuje i Do
jeDna eKoloKa
PlaSTinih KeSa.
pro-bag doo, mavanska 10; 24000 subotica; tel +381 24 557 560; www.pro-bag.net
1000
eKobuka az
reciklaà voda energija navike
27
reciklaa
upravljanje OtpaDOm
ReciKlaa nema alTeRnaTivu

Trenutno se 97 odsto otpada u Srbiji nalazi na deponijama, {to je najmanje ekonomi~na i ekolo{ki opravdana opcija za upravljanje otpadom. Nasuprot tome, Austrija, recimo, reciklira 97 odsto svog otpada, dok se samo tri odsto nalazi na deponijama
rva limenka je napravljena 1935. u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama. Reciklaòm jedne limenke u{tedi se dovoljno energije za dva sata rada ra~unara. Reciklaòm tone aluminijuma u{tedi se 9.000 litara nafte {to je dovoljno za proizvodnju elektri~ne energije za osvetljenje jednog doma}instva tokom deset godina. U Evropi se reciklira vi{e od 50 odsto limenki, a u nekim evropskim zemljama procenat reciklaè dostiè preko 80 odsto... I izvor je dobre zarade - Amerikanci, recimo, na reciklaì zarade godi{nje oko milijardu dolara. Pregled podataka je vi{e nego impresivan. Ovakav trend traje ve} vi{e decenija stavljaju}i reciklaù otpadnog materijala na mesto ozbiljne industrije, uz stalna inovativna tehni~ko-tehnolo{ka re{enja i zakone koji omogu}uju brzi razvoj ove oblasti. Za{to je onda kod nas ova industrija tek u povoju? Kako to da se u Srbiji ~ak 97 odsto recikla`nog otpada nalazi na deponijama, a ne u po-
gonima za reciklaù, pogotovo {to su neki od ovih materijala veoma opasni, kao {to su baterije za mobilne telefone, elektronski i elektri~ni otpad i medicinski otpad. U okviru projekta za razvoj konkurentnosti, ameri~ka razvojna agencija USAID nedavno je, zajedno sa nevladinom organizacijom Treehouse izradila dokument presek stanja na trì{tu recikla`nog otpada kako bi se razmotrile mogu}nosti komercijalizacije ove aktivnosti u Srbiji. Nalazi izve{taja ukazuju na to da postoje zna~ajne mogu}nosti u upravljanju otpadom i reciklaòm. Me|utim, kako stoji u izve{taju, postoje velike, ~esto konkurentne sile, koji su dugotrajno uticale na to na koji na~in se upravlja otpadom u Srbiji. Trenutno, 97 odsto otpada u
DePonije neoDRiva oPcija
DobaR zaKon je oSnova SveGa

Zakon o ambalaì i ambala`nom otpadu reguli{e upravljanje otpadom od njegovog nastanka do sakupljanja, transporta, skladi{tenja i kona~nog odlaganja. Cilj je, kako isti~u u ministarstvu, da se primene savremeni principi sortiranja otpada, organizuje upravljanje otpadom i izdaju dozvole za njegovo upravljanje. U Sekopaku kaù da je zakon dobar kao osnova za razvoj ovog sektora. Imaju}i u vidu da je zakonski rok samo za uskla|ivanje sa zakonskim odredbama istekao pre par meseci, te da je tada zapo~ela sama primena Zakona, mislim da je te{ko u ovom trenutku dati jasne ocene Zakona i nivoa na{eg zadovoljstva. Me|utim, treba imati u vidu da, ako ni{ta drugo, ovaj zakon daje mogu}nost da se podele sve uloge i da se one dodele pravim igra~ima, kao i da se naprave prvi koraci ka definisanju prakti~nog okvira za njegovu implementaciju. Za zemlju koja se u ovoj oblasti nalazi na pozitivnoj nuli, mislim da je to dovoljno za po~etak. Od svih nas, a tu mislim i na dràvu i na privredu i, pre svih, na na{e gra|ane, najvi{e }e zavisiti uspe{nost zakona, zaklju~uje Rebeka Boòvi}, generalni sekretar kompanije.
28
Farmaceutski otpad
Po~etkom novembra na snagu je stupio novi Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, prema kojem farmaceutski otpad ne moè da se uni{tava u Srbiji. Tako }e biti re{en i problem sa vi{kom vakcine fosetrija protiv novog gripa, koji je ovih dana aktuelizovan u javnosti zbog visoke cene njenog uni{tavanja. Neiskori{}ene vakcine mora}e da se izvezu u inostranstvo. Uni{tavanje vakcina, zavisno gde i pod kojim uslovima budu transportovane, ko{ta}e od 1,5 do ~etiri evra po kilogramu. Vakcine mogu da se uni{tavaju samo u specijalnim spalionicama, a farmaceutski otpad iz Srbije se obi~no izvozi u Ma|arsku ili Austriju.
Srbiji nalazi se na deponijama, {to je najmanje ekonomi~na i ekolo{ki opravdana opcija za upravljanje otpadom. Nasuprot tome, Austrija reciklira 97 odsto svih otpada sa samo 3 odsto na deponijama - potpuno suprotno od Srbije. Deponije su najskuplji oblik tretiranja otpada. Srbija trenutno ima 164 zvani~no registrovane deponije, a u planu je izgradnja jo{ 29 novih deponija. Evropski stru~njaci tvrde da je broj deponija planiran za Srbiju previsok i da bi resurse pre trebalo koristiti za ulaganje u procese prikupljanja i reciklaè, navodi se u Izve{taju. [ansa za razvoj je, kako se kaè u Izve{taju, i novi Zakon o ambalaì i ambala`nom otpadu. Mnogi }e odabrati privatnog strate{kog partnera za upravljanje otpadom zasnovanom na modelu javno-privatnog partnerstva, po kom se formira zajedni~ka kompanija koja je 20 odsto u op{tinskom i 80 odsto u privatnom vlasni{tvu. Od uloènih 20 odsto sredstava op{tine ulaze objekti, vozila, kontejneri i infrastruktura. Preostalih 80 odsto privatni partner ulaè u novu opremu i sredstva. Me|utim, ovo se izgleda odnosi samo za odre|ene vrste otpada koji se relativno lako prikuplja. U uslovima ekonomske krize, cene sekundarnih sirovina su mnogo niè, pa je originalni materijal tek ne{to malo skuplji od recikliranog, tako da je ulaganje u nove pogone dosta skupo. Pomo}nik ministra za ìvotnu sredinu, Aleksandar Vesi}, nedavno je izjavio za Politiku da ohrabruje to je {to se poslovni ljudi raspituju o mogu}nostima da otvore i postrojenja za tretman nekih vrsta otpada za koje sada nemamo, ili su nam kapaciteti mali. Pla{im se, ipak, da }e biti pove}ani kapaciteti samo za one sirovine koje se ve}
sakupljaju a da }emo i dalje ostati bez pogona za, recimo, staklo ili ulja rekao je Vesi}. Tako|e, problem moè biti i taj {to bi se ve}ina sakupljenog otpada slala u inostranstvo na obradu u finalni proizvod, {to }e smanjiti profit i potrebu za radnom snagom. Kako kaè Nikola Egi}, direktor jedne od retkih firmi u Srbiji koje se bave reciklaòm elektronskog otpada, Boì} i sinovi, novac nije u otpadu nego u proizvodu od recikla`nog materijala. Sakupljanje mnogo ko{ta i, ako otpad samo prebacite na deponiju, kao {to Srbija sada uglavnom radi, ni{ta ne zara|ujete. Ne smemo dozvoliti da na tome ostanemo, kaè Egi}. Ministar za ìvotnu sredinu Oliver Duli} nedavno je najavio da }e oko poslova sakupljanja i recikliranja otpada, prema procenama ministarstva, u narednih nekoliko godina biti potrebno 15.000 novih ljudi. Ovakva o~ekivanja, su, kako kaù na{i sagovornici, ipak preambiciozna. Delatnost }e se postepeno razvijati. Mora se oja~ati komunalna infrastruktura, pre svega dovoljno kontejnera za separaciju otpada i recikla`nih ostrva. U Sekopaku, firmi koju su osnovale neke od najve}ih kompanija u Srbiji kaù da }e se broj radnika pove}avati, ali ne tako brzo. U po~etku }e potreba za radnicima biti manja ali, kako budemo dostizali ciljeve Evropske unije u sakupljanju i recikliranju, sigurno }e biti do 3.000 novih radnih mesta. Ovo znamo zato {to je Austrija imala efekat od 4.000 ljudi za oko milion tona ambala`nog otpada, rekla je Rebeka Boòvi}, generalni sekretar ove kompanije.
PRivReDa menja DRuTvo
bRojKe
- Reciklaòm aluminijum ne gubi na svom kvalitetu i moè se beskona~no reciklirati - Na reciklaì Amerikanci godi{nje zarade oko milijardu dolara - Reciklaòm jedne limenke u{tedi se dovoljno energije za tri sata TV programa - Od 500 recikliranih limenki moè se napraviti jedan bicikl
- Reciklirana limenka ponovo u radnji moè biti za 60 dana {to zna~i da kupac jednu istu limenku moè dràti u ruci {est puta godi{nje - Na deponiji limenka moè stajati i 500 godina, a da ne promeni kvalitet - Reciklaòm limenke se u{tedi toliko energije koliko je potrebno da sijalica od 100W radi 4 sata - U Evropi se reciklira vi{e od 50 odsto limenki, a u nekim evropskim zemljama procenat reciklaè dostiè preko 80 odsto
- Broj limenki koje se recikliraju u toku jednog minuta jednak je ukupnom broju ljudi koji mogu da popune tribine dva fudbalska stadiona - Svaka druga limenka u prodavnici najmanje je jednom reciklirana - Recikliranje aluminijumskih limenki {tedi 95 odsto energije potrebne pri proizvodnji limenki od osnovnog topljenog aluminijuma - Tokom ~itanja ove re~enice proizvede se 50.000 limenki {irom sveta
29
reciklaa
zelena taka
Kada potro{a~ na pakovanju odre|enog proizvoda vidi znak Zelene ta~ke treba da zna da je kompanija koja je plasirala ovaj proizvod ispunila zakonske uslove iz Zakona o ambalaì, odnosno finansirala zbrinjavanje njene ambalaè na na~in odre|en propisima. Time kompanije pokazuju svoju odgovornost na delu i postaju konkurentnije na trì{tu. Zelena ta~ka se, ina~e, ve} uveliko nalazi na doma}im proizvodima i potro{a~i u Srbiji su na velikom broju uvezenih proizvoda ve} mogli da vide ovaj robni znak. U Srbiji je trenutno generalni i jedini davalac licence Zelena ta~ka za doma}e trì{te kompanija Sekopak.
Planovi Sekopaka su veliki. Sekopak do kraja godine planira da zbrine svojih 130 klijenata koji plasiraju ~ak do 185.000 tona ambalaè na srpsko trì{te. To prakti~no zna~i da }e Sekopak do kraja godine preko svojih partnera sakupiti, razvrstati i poslati na reciklaù oko 10.000 tona svih vrsta ambala`nog otpada {to predstavlja dràvno propisan cilj od pet odsto, kaè Rebeka Boòvi}. Narednih godina se ovaj cilj duplira, a broj klijenata Sekopaka raste tako da su planovi za narednu godinu ambicozni, kaè ona. U vreme kad smo osnovani, ideja je bila da se Sekopak pozabavi promocijom najboljih evropskih praksi i primenom sli~nih re{enja i u Srbiji. Od tada do danas je uz na{u intenzivnu podr{ku usvojen set zakona i podzakonskih akata iz ove oblasti, doneti su nacionalni ciljevi koji predstavljaju prvi pravi motiv privredi da po~ne da razmi{lja kako da zbrine svoju ambalaù, kao i naknade koje pruàju dodatnu podr{ku svakoj kompaniji koja èli da na odgovoran na~in pristupi re{avanju ovog problema, istakla je ona, dodaju}i da najva`niji cilj Sekopaka u Srbiji jeste da u periodu od naredne tri do pet godina uspostavi efikasan i jeftin sistem za sakupljanje, razvrstavanje i reciklaù svih vrsta ambala`nog otpada. Na{a sagovornica kaè da su i mnoga javna komunalna preduze}a u Srbiji prepoznala zna~aj ovakvog na~ina prikupljanja otpada i da su se desile iznena|uju}e pozitivne stvari. Od na{eg prvobitnog strahovanja da se ne}emo dobro razumeti na samom
po~etku sa komunalnim sektorom i da }e biti otpora prema na{im idejama o tome kakav sistem je potreban kom gradu i op{tini, do{li smo do situacije da imamo pove}an broj zahteva da se sa odre|enom op{tinom i njenim komunalnim preduze}em naprave dogovori, kaè ona. Mi u Sekopaku moramo da pravimo balans izme|u ugovorenih koli~ina sa na{im klijentima, firmama koje imaju obavezu da se pobrinu za svoj ambala`ni otpad i onim {to se na terenu konkretno i sakupi ta~nije, ugovorene koli~ine i za koje nas duè i za koje mi duìmo komunalce moraju da budu identi~ne. Dalje, Sekopak se nije opredelio da bude vlasnik otpada. Me|utim, posle prvih nekoliko meseci primene na{ih ugovora, komunalni sektor nam postavlja pitanje za{to mi ne bismo preuzeli brigu o daljem plasmanu sakupljenog otpada, {to predstavlja korak napred u saradnji, a sve se to de{ava ve} u prvoj godini primene zakona. Me|utim, kako dalje isti~e na{a sagovornica, nije sve tako idealno - te{ko}e u saradnji sa komunalnim sektorom su brojne, od zastarele i dotrajale postoje}e infrastrukture, preko nedostatka osnovnih uslova za odvojeno sakupljanje reciklabilnog otpada, do neznanja o tome kako sistem uop{te treba da izgleda u praksi. Me|utim, kaè ona, budu}i da smo u ovom poslu svi novi, a da Sekopak jedini generi{e dugogodi{nje iskustvo i me|unarodno znanje o ovoj temi, za sada se iz na{eg partnerstva rodio sistem SekoKese za sav ambala`ni otpad koji je ve} zaìveo u Ni{u, Leskovcu, Somboru, a dalje }e i u Jagodini, Gornjem Milanovcu, Subotici i drugim gradovima koji su u{li u veliki posao izgradnje sistema.
eleKTRonSKi oTPaD
Krajem oktobra zavr{en je projekat Recycleton 2010 koji je sprovela NVO Think Big Team u saradnji sa BiS Recikla`nim centrom. U ovoj akciji maratonskog sakupljanja elektronskog i elektri~nog otpada u Leskovcu, Ni{u, Loznici, Novom Sadu, Srbobranu, Vr{cu i Beogradu, prikupljeno je oko 14 tona koji je predat BiS Recikla`nom centru na reciklaù. Na konferenciji za novinare, 25. oktobra u Medija centru
novinarima su se obratili ~lanovi NVO Think Big Team i Boìdar Potkonjak, menadèr BiS Recikla`nog centra kao i predstavnici Ameri~kog saveta za me|unarodno obrazovanje i Stejt departmenta. Novinarima je predstavljen tok i zavr{etak akcije Recycleton 2010 kao i budu}i projekti mladih ~lanova Think Big Team-a. Bila nam je velika ~ast da radimo sa tako mladim ljudima koji su prepoznali problem {tetnosti elektronskog i elektri~nog otpada i zatraìli od
nas pomo} i podr{ku u organizovanju akcije kao i same reciklaè. Tako|e bih èleo da pohvalim sjajnu organizaciju i promociju akcija u svim gradovima a rezultat toga je i ovako velika prikupljena koli~ina od 14 tona EE otpada. Kroz ovakve akcije uvi|amo da gra|ani ipak èle da u~estvuju u za{titi ìvotne sredine i mi }emo nastaviti sa edukacijom i podr{kom ovakvih akcija - izjavio je Boìdar Potkonjak, menadèr BiS Recikla`nog centra na konferenciji za novinare.
30
vlasnIca fabrIke za recIklau plastInOg OtpaDa kae Da mOe Da OIstI pOla srbIje OD plastInIh kesa I flaa
Pogon moe da preradi 2 lepera plastike dnevno
zmaj za PlaSTiKu
Sneàna Despotovi} koja je kao uspe{ni preduzetnik dobila titulu @ena zmaj, kaè da se kod nas mese~no reciklira jedva 1.200 tona polimera, a moglo bi pet-{est puta vi{e uz otvaranje hiljade novih radnih mesta
Tekst: Nenad Nenkovi}
rbija je jedna od najprljavijih zemalja u regionu. Kese, fla{e od piva, kisele vode, sokova, gajbe, razbacane su na svakom koraku. Stru~njaci procenjuju da na divljim deponijama ima toliko otpada, uglavnom plastike, da bi od njega mogla da se napravi gomila veli~ine dva Kopaonika. Sre}na okolnost je {to metlu za ~i{}enje ovih planina drì i jedna èna, Sneàna Despotovi}, vlasnica najve}e fabrike za reciklaù polimera Nives u Gadìnom Hanu kod Ni{a. Ona je kao uspe{na preduzetnica dobila titulu @ena zmaj, a sa nadljudskom energijom latila se mukotrpnog isti Srbiju od otpada: posla da ~isti Srbiju od otpada koji bi Sneana mogao da bude ru`no nasle|e i unuciDespotovi ma. Odlu~ila sam da se bavim reciklaòm koja je posao budu}nosti, ali apsurdno je i te{ko pojmljivo da u dràvi koja je prosto zatrpana plasti~nim otpadom, fabrike za njegovu preradu tavore kaè Despotovi}eva koja je uloìla 1,5 miliona evra u tri linije za reciklaù plastike. - Iako sirovina ima na pretek, radim jedva sa petinom kapaciteta, a sli~na situacija je i u ostalih nekoliko pogona za reciklaù u zemlji. [teta je velika ne samo za kompanije u ovoj bran{i, nego i dràvu. Despoto-
vi}eva navodi da se u Srbiji godi{nje preradi 150.000 tona polimera od koga se uglavnom, pribli`no 60 odsto, pravi ambalaà za jednokratnu upotrebu, plasti~ne fla{e, kese, gajbe. Njihovom reciklaòm dobile bi se korisne sirovine za industriju. Ali, u ~etiri doma}a pogona za reciklaù koji imaju godi{nji kapacitet 80.000 tona, preradi se jedva 14.000, dok ostali plasti~ni otpad zavr{ava naj~e{}e na divljim deponijama. Da nas dràva pomaè, kao {to je to slu~aj u ve}ini evropskih zemalja, uz postoje}e moglo bi da se otvori jo{ nekoliko pogona za preradu plasti~nog otpada, tvrdi Despotovi}eva. Po procenama na{eg klastera, na sakupljanju kesa, fla{a, gajbica i druge ambalaè moglo bi da se uposli i ~itavih 50.000 ljudi. Sa takvom armijom sakuplja~a Srbija bi se brzo re{ila |ubreta koje nas sve vi{e gu{i. Na pitanje za{to se, pored toliko nezaposlenih, malo ljudi bavi sakupljanjem plasti~nog otpada, na{a sagovornica samo odmahuje glavom. Kao i u brojnim drugim oblastima, i u ovoj jo{ debelo kasnimo za Evropom, pa i zemljama u okruènju. Sakupljanje otpada od plastike kod nas je jo{ gotovo neregulisana oblast, iako je stupio na snagu Zakon o ambala`nom otpadu i usvojeno nekoliko prate}ih uredbi - isti~e Despotovi}eva. Jo{ je nejasno mnogo pitanja, od toga da li je industrija obavezna da preda plasti~ni otpad na reciklaù i pod kojim uslovima, do visine stimulacije za sakuplja~e i prera|iva~e ove sekundarne sirovine. U takvoj situaciji recikleri se snalaze, a glavni dobavlja~i su im male firme koje se bave prikupljanjem plastike i Romi. Cene za sada nisu podsticajne. Kilogram plasti~nih fla{a, na primer, pla}a se 17, dok se u susednoj Hrvatskoj samo za jednu bocu dobija, prera~unato u na{oj valuti, {est dinara. Sakuplja~i zato rade na sitno, pa u pogon u Gadìnom Hanu koji moè da proguta i preradi dva {lepera otpadne plastike dnevno, jedva da stigne jedno kamion~e.
31
voda
vODe u srbIjI
neDovoljno iSKoRien PoTencijal
Tekst: Vesna Gli{i}
Dve TReine voDa Su Voda je najrasprostranjenija materija u prirodi, za kojom ima PovRinSKe, potrebu ceo ìvi svet. Ona pokriva Zemljinu povr{inu i u~estvuje u a jeDna svim prirodnim procesima. U svakodnevnom ìvotu uglavnom TReina podrazumevamo njeno prisustvo, zbog ~ega vodu nedovoljno PoDzemne
po{tujemo. Iako omogu}ava ìvot ~oveka na zemlji, pokriva dve tre}ine planete i ~ini oko 60 odsto ukupne mase odraslog ~oveka, upravo je on taj koji ne brine dovoljno o vodi, nenamenski je tro{i i zaga|uje, kao da mu nije va`na
ako Srbija pripada grupi zemalja koje su bogate vodama, situacija sa vodama nije ruì~asta.O tome kako se pona{amo prema vodi kao va`noj materiji i kakvo je stanje voda u Srbiji razgovarali smo sa Zoranom Petrovi} iz slu`be za informisanje i marketing Beogradskog vodovoda i kanalizacije i Danicom Ba}anovi}, pomo}nicom ministra za{tite ìvotne sredine i prostornog planiranja. Srbija se ubraja u zemlje bogatije vodama, ali je pitanje kakvog su kvaliteta te vode. Kad govorimo o povr{inskim vodama, u Srbiji dominiraju vodotokovi druge i tre}e klase. Izuzetno je malo reka sa kvalitetom vode prve klase. Naàlost, moèmo i da se pohvalimo najzaga|enijim vodotokom u Evropi, Velikim Ba~kim kanalom, a i voda reke Begej je ~etvrte klase. Kvalitet Dunava uglavnom odgovara drugoj klasi, kaè Danica Ba}anovi} i dodaje da je zbog kvaliteta povr{inskih voda, kao i zbog lo{ih navika gra|ana, ogroman vodni potencijal kojim Srbija raspolaè, izuzetno malo iskori{}en. Zanemarljive su koli~ine povr{inskih voda koje se koriste za vodosnabdevanje, a vodotokovi se malo koriste i za transport, razvoj turizma ili kao obnovljivi energetski izvor. Srbija se intenzivno
SveTSKi Dan voDa

Svetski dan voda je 22. mart i obeleàva se od 1993. godine po preporuci Konferencije Ujedinjenih Nacija o ìvotnoj sredini i razvoju. U Srbiji se Svetski dan voda obeleàva od 2005. godine.
32
viRTuelna voDa
U razumevanju i tretiranju vode kao zna~ajne teme, iskorak je napravio britanski nau~nik Dòn Entoni Alan (John Anthony Allan) koji je 2008. nagra|en za otkri}e Virtuelne vode na Svetskom danu vode u Stokholmu.On je, naime, tvrdio da je za pripremu jedne {oljice kafe potrebno 140 litara vode. Kako? Ukoliko se uzme u obzir rast ploda kafe, koga treba zalivati, nega biljke, transport i ostalo {to je potrebno da bi kafa do{la do na{e {oljice. Virtuelna voda je ona koja je kori{}ena na putu proizvoda od proizvodnje do potro{a~a i, prema njegovom mi{ljenju postoji od kako se ~ovek po~eo baviti trgovinom, barem nekoliko hiljada godina. Nau~nik smatra da ljudi moraju biti pa`ljiviji sa vodama, jer su mnoge zemlje na rezervi sa zalihama.
uklju~uje u saradnju u okviru Dunavske Evroregije, {to }e, nadam se, zna~ajno uticati na ve}i stepen iskori{}enja reka u Dunavskom slivu, kaè na{a sagovornica i dodaje da su u pripremi projekti koji podsti~u razvoj dunavskog turizma. Kao izvori{ta koriste se povr{inske i podzemne vode. Oko dve tre}ine voda su povr{inske, a jedna tre}ina podzemne vode. Podzemne vode u Srbiji su uglavnom dobrog kvaliteta i dominantno se koriste za vodosnabdevanje. To je posebno izraèno u Vojvodini gde se, zbog intenzivne poljoprivredne proizvodnje, povr{inske vode gotovo i ne mogu koristiti za tu namenu. Kvalitet podzemnih voda zavisi od kvaliteta povr{inskih voda i to je razlog vi{e za spre~avanje zaga|enja povr{inskih voda. U Ministarstvu se vodi bilans rezervi podzemnih voda i prati njihova eksploatacija, kaè Danica Ba}anovi}. Procenjuje se da se godi{nje na deponijama stvara 890.000 kubnih metara podzemnih voda, od kojih je 44.000 kubika zaga|eno organskim i neorganskim otpadom. Uvreèno mi{ljenje stanovni{tva da je voda obnovljiv i neiscrpan resurs delimi~no je pogre{no, kaè ona i dodaje da je ta~no da se gotovo sva voda koja se koristi za vodosnabdevanje zapravo i vra}a u vodotokove, ali u promenjenom, tj. zaga|enom obliku. Oko 80 odsto gra|ana snabdeva se vodom iz vodovoda, a samo 35 odsto se vra}a u kanalizacioni sistem, od ~ega je tek {estina pre~i{}ena u skladu sa evropskim standardima.
Osim tretmana otpadnih voda, veoma je va`na i racionalna potro{nja vode. Gubici u vodosnabdevanju su kod nas izuzetno visoki, {to je velikim delom i posledica nesavesnog odnosa prema potro{nji vode (ostavljanje odvrnutih slavina, zalivanje travnjaka vodom za pi}e, itd.). Osim toga, velika potro{nja vode zna~ajno pove}ava tro{kove obrade otpadnih voda. Uzroci iscrpljivanja vodnih resursa su: zaga|ivanje, nerazumna eksploatacija i pove}anje potro{nje, dodaje ona. Sli~nog je mi{ljenja Zorana Petrovi} iz slu`be za informisanje i marketing Beogradskog vodovoda i kanalizacije. Ona je na nedavno odrànom Me|unarodnom Sajmu voda u Beogradu predstavila program o edukaciji gra|ana o efikasnoj upotrebi vode. Jedan od aspekata komunikacione strategije koju smo pripremili je i edukacija korisnika, radi postizanja znanja i navika u svakodnevnom kori{}enju vodovoda i kanalizacije, kaè ona i navodi da su generalni principi koje svaki gra|anin treba da po{tuje: racionalna upotreba vode, ispravnost instalacija i odgovoran odnos prema upotrebi kanalizacije. Srbija je pri vrhu liste zemalja po potro{nji vode po glavi stanovnika, {to i ne ~udi, budu}i da su se, prema istraìvanju koje je sproveo Beogradski vodovod i kanalizacija, gra|ani izjasnili da voda - nije
voDa nije SKuPa i zaTo je RaSiPamo
33
voda
eu o voDama
Okvirna direktiva Evropske unije o vodama predstavlja zajedni~ki instrument kontrole zaga|enja u zemljama ~lanicama te asocijacije. Odredbe Direktive insistiraju na jedinstvenom integralnom upravljanju vodama kroz realizaciju planova upravljanja u okviru re~nih slivova na celom prostoru Evropske unije. Integralna za{tita voda zna~i za{titu voda uzimaju}i u obzir prirodnu interakciju me|u njima, uz primenu principa integralnog upravljanja vodnim resursima (povr{inskim, podzemnim, me{ovitim vodama).
skupa. Pla}anje ra~una za vodu nisu ozna~ili kao bitnu stavku za ku}ni budèt. Uglavnom redovno pla}aju vodu, {to je jo{ jedan od pokazatelja da smatraju kako cena nije visoka. Kako ih onda privoleti da racionalno tro{e vodu i da je {tede, kada i ovako smatraju da nije skupa? Zanimljivo je da stanovni{tvo uglavnom ne zna kolika je cena jednog kubnog metra vode, {tavi{e, ljudi ~esto ne znaju da jedan kubni metar ima hiljadu litara vode, kaè ona i dodaje da je potro{nja vode uvek ve}a tamo gde je cena vode nià. Ukoliko bismo postigli da specifi~na potro{nja vode u Srbiji bude 250 litara dnevno po glavi stanovnika, to dobar start za na{u zemlju, kaè Zorana Petrovi}. Prose~na specifi~na potro{nja vode po glavi stanovnika dnevno sada je u proseku oko 350 litara. Cena kubnog metra vode u Srbiji je oko 30 evro centi, dok je u zemljama u okruènju oko 1,2 evra. U svakodnevnom kori{}enju uglavnom smo bahati prema vodi, pustimo da ona te~e dok peremo zube, punimo kadu umesto tu{iranja, sve {to nam ne treba ~esto bacimo u WC {olju, a krupan otpad naj~e{}e zavr{i u obli`njoj reci. Bez obzira na ekolo{ku svest gra|ana koja se polako budi, navike ljudi se sporo menjaju.
Sami zaGaujemo Svoju voDu
U na{im rekama ima najrazli~itijeg otpada. Na svakoj brani ili u rukavcima moète videti ~itava ostrva otpada, a iz vode neretko vire i ku}ni aparati. Oni sadrè veliki broj zaga|uju}ih materija koje na taj na~in dospevaju u vode, kaè Danica Ba}anovi} i dodaje da kvalitet voda zavisi i od nas samih i odnosa gra|ana prema vodama, kao i od tretmana otpadnih voda koji tako|e ima zna~ajnu ulogu. U Srbiji se veoma mali procenat komunalnih otpadnih voda pre~i{}ava, a i veliki broj postrojenja vr{e samo primarni, mehani~ki tretman. Dono{enjem novog Zakona o vodama, u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama EU, ure|ena je oblast za{tite kvaliteta voda. Podzakonskim aktom propisa}e se grani~ne vrednosti emisije zaga|uju}ih materija u vode ({to je novina u odnosu na dosada{nja zakonska re{enja u toj oblasti) kako za industriju, tako i za komunalne otpadne vode. Ne o~ekujemo da se problem tretmana otpadnih voda, o kojem se do sada veoma malo razmi{ljalo, moè re{iti preko no}i, ali je veoma va`no da smo zapo~eli ovaj veliki posao, kaè Danica Ba}anovi} i dodaje da se u poslednje vreme planira i gradi nekoliko novih postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i da se realizuje projekat Velikog Ba~kog kanala, a u nekim gradovima po~eli su infrastrukturni radovi na pove}anju broja stanovnika koji }e biti priklju~eni na kanalizacionu mreù, {to je preduslov efikasnog tretmana.
zanImljIvO
voDa za Pie
Iako je po sastavu vrlo jednostavno jedinjenje vodonika i kiseonika, po funkcijama voda je jedno od najsloènijih jedinjenja u prirodi. Kvalitetna voda ~uva zdravlje, ali ukoliko nema neophodna
fizi~ko-hemijska svojstva, moè izazvati razli~ite poreme}aje u organizmu. Voda za pi}e treba da bude mikrobiolo{ki ispravna, bez te{kih metala, bistra i sa optimalnim mineral-
nim sastavom. Budu}i da najve}i deo minerala (oko 90 odsto unosimo hranom), a tek 10 odsto vodom, va`niji je balans minerala sa molekulima vode, nego da li voda sadrì neki mineral vi{e ili ne.
34
vanoST voDe
Zbog stalnog kretanja u organizmu, voda napaja organe kroz koje proti~e i obnavlja te~nosti u njima. ôvek vodu unosi hranom i pi}em. Nijedan drugi sastojak nije toliko uklju~en u ve}inu funkcija ljudskog organizma, kao {to je to slu~aj sa vodom. Dnevna potreba ~oveka za vodom je izme|u 2 i 2.5 litara i lekari nagla{avaju da je to veoma va`no za ljudsko zdravlje.
Upravo je odgovoran odnos gra|ana prema upotrebi kanalizacije bila jedna od tema o kojoj je govorila Zorana Petrovi} na Sajmu voda. Gra|ani moraju da razviju i neguju odgovoran odnos prema kanalizaciji. [ta to uop{te zna~i? To podrazumeva da se krupan i opasan otpad nikako ne baca u kanalizaciju. Sve {to ide u kantu za sme}e, ne sme da bude u kanalizaciji! ^vrst otpad, medicinski otpad, farmaceutski ni{ta ne ide u kanalizaciju. To zna~i da ne treba bacati lekove i hemikalije, {to gra|ani naj~e{}e rade jer im je tako najjednostavnije. Treba prona}i drugi na~in odlaganja takvog otpada, smatra ona. Iako je voda za pi}e najvi{e kontrolisana ìvotna namirnica, ~esto se u javnosti ~uje da poverenje gra|ana u kvalitet vode nije veliko. U Beogradskom vodovodu godi{nje se kontroli{e 15.000 uzoraka vode i ona je besprekornog kvaliteta, kaè Zorana Petrovi} i dodaje da je upravo kvalitet vode za pi}e njen najva`niji faktor. Pri~e o vodovodima sa tehni~kom vodom koja nije za pi}e, apsolutno su neistinite, tvrdi ona. Sli~nog je mi{ljenja i Danica Ba}anovi}, da je kvalitet vode za pi}e u Srbiji zadovoljavaju}i i gra|ani nemaju razloga za brigu. Problem postoji u nekim gradovima u Vojvodini, zbog visokog sadràja arsena u podzemnim vodama koje se koriste za vodosnabdevanje, {to nije posledica
ne moe Sve u Kanalizaciju
mali KoRaci mnoGo znae
zaga|enja, ve} prirode izvori{ta. Ono {to je u tom slu~aju dodatno alarmantno je to da, osim u delu Subotice, fabrike vode nisu u mogu}nosti da sadràj arsena svedu u zadovoljavaju}e granice. Strategijom vodosnabdevanja AP Vojvodine je i re{avanje tog problema planirano u narednom periodu. Kada je re~ o ostalom delu Srbije, gra|ani ne bi trebalo da budu zabrinuti. Kvalitet vode za pi}e redovno se kontroli{e, a izve{taji su dostupni javnosti. Problem jedino mogu predstavljati mini vodovodi, posebno u ruralnim oblastima u kojima ne postoji kanalizaciona mreà, kaè ona. U svakodnevnom ìvotu mnogo moèmo da uradimo po pitanju o~uvanja vode: zatvaranje slavine dok peremo zube, tu{iranje umesto kupanja u punoj kadi, racionalna upotreba ukoliko imamo ku}u kori{}enje zelene vode za zalivanje biljaka (vode koja je ve} jednom upotrebljena u doma}instvu). U zemljama u kojima je vi{a cena vode i kampanja za {tednju je ve}a, pa su gra|ani svesniji tog problema. Kada je re~ o racionalnoj potro{nji vode, najva`nija je ispravnost instalacija i njihovo pravilno odràvanje. Bez obzira na to {to takve stavke nisu zanemarljive u ku}nom budètu, isplativo je na duge staze.
35
energija
mini inTeRvju
lloyd Stevens, investicioni menader, Green for Growth Fund, Southeast europe (GGF)
Ulaganje u zelenu energiju je isplativo
okrenut od strane Evropske investicione banke (EIB) i Nema~ke razvojne banke (KfW), Green for Growth Fund, Southeast Europe (GGF), posve}en je pove}anju energetske efikasnosti i podsticanju kori{}enja obnovljivih izvora energije u jugoisto~noj Evropi. Fond je osnovan kao javno-privatno partnerstvo. Investitori u fond su ~lanovi donatorske zajednice, me|unarodne finansijske institucije i privatni investitori. GGF je registrovan prema luksembur{kom zakonu kao preduze}e
za ulaganja i njime upravlja Oppenheim Asset Management Services S. r.l. iz Luksemburga u konzorcijumu sa investicionim savetnikom, Finance in Motion GmbH iz Frankfurta na Majni, Nema~ka i tehni~kim savetnikom, MACS Management & Consulting Services GmbH iz Frankfurta na Majni, Nema~ka. Lloyd Stevens, investicioni menadèr u ovom fondu, rekao je u kratkom intervjuu za Green Magazine da ulaganje u zelenu energiju u Srbiji moè biti isplativo.
alternatIvna energIja je buDunOst
zelena mobilizacija
Vi{e se na alternativne vidove energije ne gleda kao na romanti~na spasonosna re{enja, ve} kao na realnu granu energetike koja napreduje krupnim koracima, pre svega u tehni~ko-tehnolo{kim re{enjima, iza kojih stoji armija nau~nika, inènjera i tehnologa
biomasa
Biomasa, prema podacima Ministarstva za energetiku i rudarstvo republike Srbije, zauzima ~ak 66 odsto potencijala obnovljivih izvora energije, a budu}i da se tradicionalno koristi kao ogrev u doma}instvu, potencijalno je najisplativiji resurs u Srbiji. Slede zatim hidropotencijali i solarna energija sa 14 odsto, energija vetra i geotermalana energija sa 4-5 odsto.
oslednjih godina postaje sve jasnije u kojoj meri je ~ovek, kori{}enjem fosilnih goriva, zna~ajno naru{io prirodnu sredinu, a u isto vreme potreba za energijom se neumitno pove}ava. Procena je da }e se ona do 2030. godine udvostru~iti, a do 2050. godine i utrostru~iti. Podaci koje je pro{le godine iznela Me|unarodna organizacija za energiju (IEA), govore da se potro{nja energije iz fosilnih goriva - nafte, uglja i gasa - dodatno pove}ala i trenutno ~ini oko 85 odsto ukupne potro{nje energije, a zajedno sa atomskom energijom, vi{e od 90 odsto. Fosilni resursi na planeti Zemlji su ograni~eni, i potraja}e jo{ nekih pedesetak godina. Na àlost, ova ~injenica je mnogo vi{e
uzbudila ~ove~anstvo, nego podatak da takvi energenti {tetnim emisijama u velikoj meri naru{avaju ìvotnu sredinu ozbiljno ugroàvaju}i njen opstanak. Globalno zagrevanje, koje ve} deceniju i po izaziva polemike, najozbiljnija je konsekvenca ovakvog odnosa ~oveka prema prirodi. Prili~no je jasno da se alternativa mora prona}i, a {teta na neki na~in platiti. Dodatni problem izaziva to {to razli~iti delovi sveta razli~ito zaga|uju, ali se na àlost posledice odnose na celu planetu, bilo da ste Kana|anin ili Tanzanijac. I pored ove ~injenice do sada nije ispoljen jedinstven stav i pristup problemu, premda se na svetskim forumima upravo to isti~e kao imperativ. Recimo, Kjoto protokol o smanjenju emisije CO2 nije potpisala vode}a svetska sila SAD, a na samitu u Kopenhagenu koji je odràn pro{le godine, veoma se razlikuju mi{ljenja o na~inima i brzini delanja. Alternativa na kojoj se radi ve} vi{e decenija unazad je efikasno kori{}enje obnovljivih izvora energije. To su pre svega energija vode, energija vetra, energija sunca, biomasa, geotermalna energija i biogorivo. Zamisao nije nimalo nova; vekovima u nazad se ova energija koristila za razli~ite namene, kao {to se vetar koristio za jedrenje na moru ili u mlinovima-vetrenja~ama, vodeni tokovi u vodenicama, topli izvori i sunce za grejanje... ali stvar je u tome da se tehni~kotehnolo{ki dovede do nivoa maksimalnog iskori{}enja i isplativosti, tj. da moè da se meri sa cenom energije iz fosilnih goriva. Zbog toga je do pre nekoliko godina, kada se ekolo{ka svest naglo probudila suo~ena sa realnom opasno{}u, tema alternativne
36
GM: Na koji na~in fond GGF funkcioni{e? GGF obezbe|uje sredstva finansijskim institucijama u svrhu kreditiranja malih i srednjih preduze}a i doma}instava za finansiranje projekata energetske efikasnosti. Tako|e, fond direktno ulaè u projekte obnovljivih izvora energije, ESCO kompanije, kao i kompanije koje pruàju usluge ili su proizvo|a~i energetski efikasne opreme ili proizvoda. GGF tako|e moè da pomogne kvalifikovane projekte i kroz tehni~ku pomo} (izrada studija, priprema projek-
tne dokumentacije, itd.). GM: Kakvi su potencijali u Srbiji? Srbija je va`no trì{te u regionu, pre svega zbog svoje veli~ine, ali i zbog raspoloìvih prirodnih resursa obnovljivih izvora energije, koji su, prema na{im istraìvanjima veoma dobri - biomasa, sun~eva i hidro energija. Me|utim, ovaj sektor u Srbiji je jo{ uvek u ranoj fazi razvoja. GM: Kakav je ambijent za ulaganje u obnovljive izvore i energetsku efikasnost u Srbiji? Vlada je pro{le godine napravila
veliki korak, zakonski okvir je unapre|en i omogu}uje podsticaje za ulaganje u ovaj sektor subvencije za elektri~nu energiju dobijenu iz OIE (feed in tarifni sistem) su usvojene, {to za proizvo|a~e zelene energije zna~i garanciju ekonomski odrìve cene energije u narednih 12 godina. [to se ti~e energetske efikasnosti, regulativa jo{ uvek ne stimuli{e ulaganja na pravi na~in -primera radi, naplata u sistemu daljinskog grejanja po kvadratnom metru, a ne po utro{ku toplotne energije. Pozdravljamo pripremu zakona o
energetskoj efikasnosti koji }e omogu}iti podsticaje za ulaganja u pravcu energetskih u{teda. GM: Koji su glavni problemi za ulaganje u ovu oblast u Srbiji? Pored duge administrativne procedure vezane za izdavanje dozvola, prisutan je i mali broj kvalitetnih projekata zbog jo{ uvek nedovoljnog prisustva investitora sa iskustvom u ovoj oblasti. U tom smislu, finansijske institucije imaju va`nu ulogu u promovisanju koncepta energetske efikasnosti i kori{}enja obnovljivih izvora energije u Srbiji.
energije bila skoro u zape}ku. Danas je tema broj jedan. Vi{e se na zelenu energiju ne gleda kao na romanti~na spasonosna re{enja, ve} kao na realnu granu energetike koja napreduje krupnim koracima, pre svega u tehni~kotehnolo{kim re{enjima, iza kojih stoji armija nau~nika, inènjera i tehnologa. Ipak, nosioci ideje su politika i ekonomija. S obzirom na to da ve}ina energije iz ovih izvora jo{ uvek nije isplativa, dràva je ta koja ima ulogu podsticanja, stvaraju}i tako takmi~arski ambijent za potencijalne ulaga~e kako bi se tehnologija razvila u dovoljnoj meri da bude komercijalno samoodrìva. Evropska unija prednja~i u odnosu na ostale regione time {to je usvojila obavezuju}u regulativu da sve zemlje moraju pove}ati svoj udeo u energiji iz obnovljivih izvora za ~ak 20 odsto do 2020. godine. Iako je zadatak teàk, nije ga nemogu}e ostvariti. Ilustracije radi, u Nema~koj ve} oko 100 hiljada ljudi radi u razli~itim delatnostima koje su povezane samo sa energijom vetra. Gotovo sva energija koja se koristi u Srbiji poti~e iz fosilnih goriva. Iako Srbija ima veliki potencijal obnovljivih resursa, naro~ito energije koja bi se dobila iz biomase, teku}e vode, Sunca, energije vetra i geotermalnih izvora, do danas gotovo da nije postavljen ni jedan ve}i sistem. Slika je prili~no poraàvaju}a, pogotovo {to se zna da je jo{ osamdesetih godina pro{log veka u biv{oj Jugoslaviji postojao zna~ajan zamah u ovom smeru. Bilo je velikih planova za kori{}enje solarne energije, razmi{ljalo se o proizvodnji vetrogeneratora, biomasa se koristila za proizvodnju briketa za grejanje,
nje razli~itih pogona za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Pored promocije zelene energije kroz strategiju ~iji je cilj smanjenje emisije gasova staklene ba{te, smanjenje uvoza fosilnih goriva, razvoj lokalne industrije i otvaranje novih radnih mesta, donete su i konkretne zakonske odredbe, kao {to je feed in tarifa za ove proizvo|a~e, koja podrazumeva zna~ajne subvencije. Srbiji ipak postoje kompanije koje ozbiljno rade na pokretanju ove grane energetike. Jedna od ve}ih kompanija je i srpsko-italijanska firma Tanja banjali, menader u MK fintel wind. MemK fintel wind nadèr u ovoj kompaniji, Tanja Banjali}, kaè za Green magazine da je osnovna delatnost kompanije podizanje farmi vetrogeneratora, ali i drugih pogona sa razli~itim zelenim izvorima. Na{ najve}i projekat svakako je farma vetrogeneratora pored Vr{ca, gde je predvi|eno da se podigne 39 vetrogeneratora kapaciteta 117 megavata. Projekat je u fazi realizacije, i o~ekujemo da }emo najkasnije do 2013. godine proizvesti prve kilovate. Manji projekti koji bi trebalo da budu zavr{eni ne{to ranije, dva vetrogeneratora, tako|e kod Vr{ca kapaciteta 6 megavata i vetroelektrana Kula na povr{ini preduze}a \uro Strugar koja je u vlasni{tvu MK grupe, predstavi}e na{ pionirski rad. Mi tako|e vr{imo merenja na jo{ nekoliko lokcija u Srbiji.
PoGleD u (PoSlovnu) buDunoST:
a dve velike naftne kompanije, INA i NIS, po~ele su intenzivno istraìvanje geotermalnih potencijala, tako da je tada{nji Naftagas ~ak u nazivu firme to postavio kao jednu od svojih delatnosti. To je bila prva generacija. Me|utim, posle svih lo{ih stvari koje su nam se dogodile, druga generacija tek je u povoju. Novi motivi, kao {to je globalno zagrevanje, kako istraìvanja pokazuju, skoro da i ne brinu gra|ane, a ekolo{ka svest je na veoma niskom nivou. Me|utim, u skladu sa trendovima, dràva polako stvara ambijent ne bi li zainteresovala ulaga~e da ozbiljnije krenu u pokreta-
37
energija
Moj cilj je bio da napravim prostor koji }e biti prilago|en ~oveku, da bude u skladu sa prirodom, a ne u sva|i, kaè Milenko Milinkovi}, kreator ove neobi~ne ku}e
Tekst: Dragan Kolarov Fotografije: Aleksandar Plavevski
Sfera
energetskI efIkasna kua
Kao iDealan obliK
ono To je za Kuu najbiTnije, jeSTe Sunce
u}a u obliku sfere, na tridesetak kilometara od Beograda, u selu Boljevci, vrhunac je arhitektonske, energetske i dizajnerske prakse. A kompletno ju je osmislio i sagradio Milenko Milinkovi}, bez ikakvih ograni~enja ma{te u disciplinama u kojima je kompetentan. Milinkovi} je konstruktor i dizajner koji èli da ìvi u skladu sa prirodom i razvija mogu}nosti koje nude nauka i tehnologija, po obrazovanju ina~e atomski fizi~ar i elektroni~ar. Ku}a-sfera povr{ine je 400 kvadratnih metara, a samo u dnevnom boravku ima 250 kvadrata. Neposredno pored velikog staklenog zida oblika polusfere kroz koji prolazi sunce, nalazi se bazen elegantnog oblika. Sa druge strane dnevnog boravka je {ank i prostor za odmaranje. Mi sedimo ne{to dalje, za velikim gostinskim stolom koji je Milinkovi} tako|e sam dizajnirao. Shvatio sam da ni name{taj koji se proizvodi nije po meri ~oveka. Recimo, sve mere - visina i duìna stolica i stolova, definisane su dosta davno, kada je u proseku ~ovek bio mnogo niì. Ja sam name{taj prilagodio novim merama i time omogu}io da bude mnogo udobniji. Ono {to je za ku}u najbitnije, jeste Sunce. Pored toga {to nagla{ava unutra{nji prostor, Sunce neposredno i posredno, odnosno pasivno i aktivno, napaja sferu energijom, zagrevanjem vazduha unutar ku}e, i velikim solarnim plo~ama povr{ine
115 kvadratnih metara koje se nalaze na obodu. Kombinacijom razli~itih vidova obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, ku}a je skoro potpuno energetski nezavisna. Utro{ci su samo na dodatnoj energiji koja razvodi toplotu unutar zidova koji su napravljeni od tankog ferocementnog betona, do razli~itih delova ku}e. U sredi{tu sfere nalazi se ogroman kamen koji sluì kao rezervoar toplote i emituje je ~ak deset dana od prestanka akumulacije. Voda u bazenu se greje putem solarnih plo~a, a deo energije tako|e se razvodi po ku}i. Dodatno zagre-
vanje vr{i i toplotna pumpa za vreme zimskih meseci. Sve ovo je podràno izolacijom od debelog sloja zemlje koji prekriva deo sfere ne naru{avaju}i njen oblik. Neposredno ispred ku}e nalazi se malo jezero, a iza ravnica. Moj cilj je bio da napravim prostor koji }e biti prilago|en ~oveku, da bude u skladu sa prirodom, a ne u sva|i, kaè Milinkovi}. Zamislite samo zimi kad padne sneg i nahvata se po obodu staklenog sfernog zida, a vi plivate u toplom bazenu, dok u pauzi pijuckate pi}e i posmatrate sve to. Morate biti zadovoljni.
38
navike
rambO amaDeus, umetnIk I ekOlOg
Neprijatelj se krije u lenjosti duha

Pitanje ekologije je mnogo va`nije od ne~ije medijske samopromocije. To nije samo pitanje opstanka na{eg potomstva, ve} i kulturnog identiteta, kaè Rambo za Green Magazine
Grad
Tekst: Dragan Kolarov Fotografije: Aleksandar Plavevski
ntonije Pu{i} alijas Rambo Amadeus, rokenrol perforomer, slobodni mislilac i altruista, poslednjih godina aktivno se bavi promocijom za{tite ìvotne sredine. Sa Rambom je trebalo da se na|emo kod njegovog prijatelja i saradnika, stru~njaka iz oblasti obnovljivih izvora energije, Vladimira Laleta Jankovi}a, koji nam je otkrio da njegov respekt prema Rambu poti~e od toga {to se od malih nogu bavi jedrenjem, {to ga dakle svrstava u red dobrih poznavalaca energije vetra. Rambo se tada ipak nije pojavio jer je bio spre~en organizacijom koncerta. Sutradan smo, u sun~ano oktobarsko poslepodne, dogovorili vi|enje na beogradskom {etali{tu 25. maj. Me|utim, iskrsla mu je porodi~na obaveza - morao je da ide po ta{tu na aerodrom, a zatim da odveze klince na karate. Tako smo se videli tek uve~e, na probi benda u studiju, u podrumu SKC-a. Uputio nas je u njegov poslednji, interaktivni projekat na youtube - Rambo majstore, budi nam predsednik dràve, sa desetinom video klipova iz celog sveta na kojima ljudi pevaju
mi jo imamo anSu Da STvaR PoKRenemo u DobRom SmeRu jeR moemo Da uimo na Tuim GReKama i STvaR SaniRamo u Samom STaRTu
upravo ove stihove. Potom smo se uozbiljili i pre{li na temu na kojoj bi nam i Briìt Bardo pozavidela - kako javna li~nost moè da uti~e na ekolo{ku svest ljudi. Krenuo je vi{e nego ozbiljno. Pitanje ekologije je, kako kaè Rambo, mnogo va`nije od ne~ije medijske samopromocije. To nije samo pitanje opstanka na{eg potomstva, {to je daleko najva`nije, ve} i kulturnog identiteta. GM: Kako ste po~eli da se bavite promocijom ekolo{kih vrednosti? Dve godine radim na promociji za{tite ìvotne sredine i ekolo{kih vrednosti, i
smatram da sam dobrim delom to radio uspe{no. A pre svega zato {to sam primetio da mladi ljudi u mladim demokratskim dru{tvima mnogo radije slu{aju re~ javnih li~nosti - zabavlja~a, komi~ara, muzi~ara glumaca, nego re~ stru~njaka, tako da sam jedan deo svoje popularnosti poklonio ekologiji. Nisam svoj medijski prostor koristio za reklamiranje samog sebe, nego prosto, otkriv{i jedan novi aspekt delovanja dru{tveno odgovorni javni nastup, shvatio da mogu, da imam dovoljno snage da se zalaèm za stvari koje }e najvi{e pomo}i na{im potomcima. GM: U kojoj meri re~ javne li~nosti iz pop-kulture moè ozbiljno da uti~e na stavove drugih? Ako sad budemo pa`ljivi - recimo da ja èlim da kroz ovaj intervju kaèm da glavni problem imamo sa otpadom, sa reciklaòm, a pre svega sa otpadom za baterije za mobilne telefone. Uvek morate da kupite novu bateriju, a niko vas ne pita gde ide stara, nikl - kadmijum je veoma opasan kad do|e u zemlju ili vodu. Mi jo{ imamo {ansu da stvar pokrenemo u dobrom smeru jer moèmo da u~imo na tu|im gre{kama i stvar saniramo u samom startu. I {to se mene ti~e, ja sam ve} zadovoljan samo time - da imamo to objavljeno - ja sam ve} uradio ne{to korisno. Imam medijsku pa`nju, i saop{tio sam ne{to argumentovano. Ja sa velikim ponosom mogu da kaèm da sam mnogo puta svoj medijski rad podredio ekologiji, gledaju}i ukupnu sliku i ukupan cilj. GM: Poznato je da se i privatno druìte sa ljudima koji su stru~njaci za razli~ite oblasti za{tite ìvotne sredine. Kako to uti~e na va{e angaòvanje? Pitanje je zapravo - za{to spoj sa naukom? Primetio sam trendove, jo{ u NASI su otkrili da se nau~nici vrte za sopstvenim repom traè}i neka nova re{enja i shvatili su da treba da se napravi neki spoj izme|u nauke i umetnosti, pre svega zato {to umetnicima mozak radi na druga~iji, relaksiraniji na~in, rastere}en je i od brojki, fizi~kih zakonitosti i od ograni~enja materijala itd. Mnogo slobodnije mogu da rade ~ak i velike inovacije. I ja sada sa svojim prijateljem Laletom Jankovi}em razvijam ideje da bi mu omogu}io da radi, kao i on meni. GM: Da li postoje neki konkretni projekti? Jedna od na{ih velikih ideja je multidis-
Beograd ima ogromnu sre}u zato {to se nalazi na dve impozantne reke i zato {to je okruèn tom priobalnom dùnglom. To je grad koji geostrate{ki gledano, {to se prirodnog okoli{a ti~e, izuzetan. Na u{}u dveju reka i ispod Avale, ima ne{to {to je stvarno jedinstveno. Ne znam da li postoji neki sli~an kopneni grad. Kad bih mogao da crtam idealan grad, to bi bio Beograd, sa tom svojom dùnglom - veliko Ratno ostrvo koje treba takvo i da ostane.
ciplinarni edukativni centar na vodi. @elja nam je da to napravimo u gradu, na U{}u. Projekat postoji, mi apliciramo na razli~itim stranama, dobijamo zelena svetla i mislim da }emo slede}e godine po~eti sa realizacijom ovog projekta. Ideja je da stimuli{emo sportove na vodi, za{titu ìvotne sredine uklju~uju}i i alternativne izvore energije i energetsku efikasnost, ali i povezivanje izme|u nauke, sporta i umetnosti - zna~i kulturu u naj{irem smislu re~i. Isti~em ovo jer kod nas kad se kaè kultura misli se samo na odlazak u pozori{te. Radimo na tome interdisciplinarno - da se uzimaju pozitivna iskustva iz nauke, sporta, turizma i da se sve to zajedno saìma u ne{to {to bi moglo da da odgovor {ta je odrìvi razvoj kako sa manje novca, sa manje rada, a sa vi{e znanja, dobijamo bolje rezultate. A sve u cilju da na{oj deci ostavimo udobnije mesto za ìvot. Naravno, i mi da se zabavimo, nije sad to kao ~etrdesprve da kaèmo ajd gini pa da drugima bude bolje, nego da i mi podignemo li~ni kvalitet ìvota. GM: Ipak, kriza koja u Srbijiji traje ve} dugo ne ostavlja mnogo prostora da se misli n a ìvotnu sredinu? Mi ovde imamo samo jedan problem, a to je siroma{tvo duha i lenjost koja je u stvari toliko velika da je rezultirala lenjo{}u duha. Da biste, vi na primer, proveli lepih sat vremena, ne treba vam ni{ta, ne treba vam ni jedan dinar, samo iza|ete u prirodu, udi{ete ~ist vazduh i gledate lep ambijent oko sebe. Ne moramo ni puno da radimo, tehnologija }e toliko da se razvija, da je mo`da i bolje da propustimo neke industrijske faze i da sa~ekamo na neku novu tehnolo{ku re~, koja bi nama ovakvima odgovarala.
41
greenutisak
navike
brankO arsenIjevI, koordinator za informativno-propagandnu delatnost i odnose sa medijima jkp parking servis beograd
PameTni KonTejneRi
Ako ste u poslednjih nekoliko godina imali priliku da posetite Ljubljanu sigurno vam nije promaklo da taj grad preìvljava svojevrsni Face Lifting za koji su svakako najzaslu`niji upravo gra|ani ovog grada. Oni su nedavno i drugi put dali poverenje harizmati~nom gradona~elniku Zoranu Jankovi}u. U njegovom prvom mandatu ure|en je veliki broj fasada, mnoge ulice su dobile kocku i pretvorene su u pe{a~ke, ure|eno je {etali{te uz Ljubljanicu sa predivnim klupama (pobednicama javnog konkursa ) ali ono {to mi je li~no privuklo pa`nju su ,ni manje ni vi{e, nego elegantni podzemni kontejneri. Iako moderno dizajnirani , svojim skromnim nadzemnim dimenzijama ni na koji na~in ne ugroàvaju izgled starog jezgra Ljubljane. Razli~itim bojama ozna~ene su razli~ite vrste otpada koje se u njih odlaù a ovi kontejneri se ne otvaraju ni rukom ni pritiskom noge na polugu ve} magnetnom karticom (!?) a {to vi{e sme}a u njih odloìte vi{e i pla}ate (te{ko mi je da poverujem da bi ovo uspelo jo{ nege) I to nije kraj - kontejneri su opremljeni senzorima koji putem GPS- a signaliziraju popunjenost kontejnera centralnom serveru( i ovo nije kraj) a server na osnovu prispelih podataka kalkuli{e kojim rutama }e se kretati kamioni za pra`njenje kako bi utro{ak goriva pa samim tim i zaga|enje grada bili minimalni. Gradona~elnici Ljubljane i Beograda pre samo nekoliko dana su potpisali povelju o prijateljstvu a godinu dana pre toga menad`ment Gradske îsto}e uz podr{ku prvog ~oveka Beograda krenuo je u projekat implementacije podzemnih kontejnera u na{em gradu. Ako se ne varam, ukopano ih je ve} nekoliko stotina a za narednu godinu najavljeno je ~ak 1.500 novih. Bravo! Iako beogradski kontejneri nisu pametni kao oni u glavnom gradu Slovenije, svakako su veliki korak jer je isklju~ena mogu}nost da se kao nekada otpad razleti na prvoj ko{avi ili postane meta lokalnih kuca i maca. Verujem da }e iz godine u godinu na{i kontejneri postajati sve pametniji a mi ìtelji Belog grada svesniji potrebe da vi{e recikliramo i na taj na~in postanemo primer drugima.
Jedan od najzahtevnijih zadataka na{eg dru{tva je menjanje navika. Na promene nekih navika }e nas naterati zakonodavstvo, a na one druge nov~ana nadoknada. Cilj je ipak isti ~istija Srbija
Menjajmo navike
zanImljIvOstI:
- Reciklaòm samo jedne staklene boce u{tedi se energije dovoljno da sijalica od 100W svetli 4 sata - Reciklaòm jedne tone stakla u{tedi se 30 tona nafte, 25% energije, smanjuje se zaga|enje vazduha oko 20%, a zaga|enje vode 50% - Nova boca moè da sadrì 80% reciklata - Ako koristimo stare fla{e, pri proizvodnji 1 kg stakla u{tede}emo 20l vode, 1,5kg sirovina i 1,4 kWh energije - Jedna reciklirana staklena fla{a sa~uva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta - Staklo se moè reciklirati neograni~eni broj puta
Staklo se koristi u svakodnevnom ìvotu kroz razne proizvode: fla{e, ~a{e, tegle, prozore, ogledala. Ono moè da bude u razli~itim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji. Pravi se tako {to se kvarcni pesak, sa dodatkom kalcita i sode, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se tro{i dosta energije, a u vazduh se ispu{ta velika koli~ina {tetnih gasova. Godi{nja koli~ina stakla kao otpada u Srbiji iznosi, prema nekim procenama, 405.000 tona! Staklo se u prirodi nikada ne razgradi. Reciklaòm stakla dobijamo novo staklo.
Staklo
Plastika
Plastika je materijal koji se naj~e{}e dobija od nafte, kao i od prirodnog gasa ili uglja. Neke procene govore da je zbog pove}ane potro{nje naftnih derivata u svetu porastao rizik da }e se postoje}e zalihe nafte u svetu iscrpiti u narednih nekoliko decenija. Ambalaà, igra~ke, PVC stolarija, samo su neki od mno{tva plasti~nih proizvoda koji se svakodnevno upotrebljavaju u svim doma}instvima. Procenjeno vreme razgradnje plastike je oko 500 godina. Reciklaòm plastike dobijaju se nove boce, plasti~ni proizvodi, materijal za jakne i sportske dresove i dr.
zanImljIvOstI:
- Reciklaòm 1 PET boce u{tedi se oko 3,5 kWh. U{teda energije je tolika da moè napajati sijalicu od 60 vati do 6 sati - âk oko 8% fosilnih goriva na svetu se koristi za proizvodnju plastike - Plasti~ne fla{e na deponiji predstavljaju 9% od ukupne teìne otpada, ali zapreminski zauzimaju 32% prostora - Godi{nje strada 100.000 morskih ptica, 100.000 morskih sisara i ogroman broj riba jer samo okeanskim i morskim povr{inama plovi oko 40.000.000 plasti~nih boca i kesa - Reciklaòm samo 8 plasti~nih fla{a dobijamo sirovinu dovoljnu za novi sportski dres
42
carnex
Preista za veliki baki kanal
Svesni zna~aja ulaganja u o~uvanje ìvotne sredine, Carnex kontinuirano ulaè u projekte ~iji je cilj promovisanje ekolo{ki ~istog poslovanja. Imaju}i u vidu da je jedan od goru}ih ekolo{kih problema u zemlji zaga|enje Velikog Ba~kog kanala, Carnex je ve} zavr{io izra-
du idejnog projekta postrojenja za tretman otpadnih voda, koja }e se dalje ispu{tati u centralno postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda Op{tine Vrbas. Za izradu projekta, opremu, montaù i gra|evinske radove Carnex }e uloìti vi{e od 1,5 miliona evra.
carnex aD zapOeO raD na ImplementacIjI Ippc-a
lIDerstvO
uz ekoloki odgovorno poslovanje
Jedna od zna~ajnijih smernica poslovanja Industrije mesa Carnex jeste upravljanje posebnim tokovima otpada, uskla|enim sa ciljevima za{tite ìvotne sredine
ompanija Carnex iz Vrbasa vi{e od pola veka lider je u proizvodnji prera|evina od mesa u na{oj zemlji i regionu. Liderska pozicija nosi sa sobom i odre|ene odgovornosti, naro~ito kada je re~ o poslovanju u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotne sredine. Carnex ve} nekoliko godina preduzima niz aktivnosti kako bi unapredilo svoje poslovanje, a u cilju za{tite ìvotne sredine koja je poslednjih 20 godina bivala zapostavljana. Svesni zna~aja ulaganja u projekte i aktivnosti koje su u vezi sa ekolo{ki ~istom proizvodnjom i poslovanjem, kompanija blisko sara|uje sa svim relevantnim institucijama u zemlji, a sve u nameri da se ekolo{ki problemi brzo i efikasno re{avaju. Nedavno je Carnex zapo~eo rad na mo`da najve}em Ekolo{kom projektu, a to je implementacija IPPC-a. Jedna od zna~ajnijih smernica poslovanja Industrije mesa Car-
Separator za odvajanje vrste od tene faze stajnjaka sa cisternom za rasturanje tenog stajnjaka
nex jeste upravljanje posebnim tokovima otpada, uskla|enim sa ciljevima za{tite ìvotne sredine. U kompaniji se iz razli~itih procesa rada svakodnevno stvara zna~ajna koli~ina otpada, odnosno sekundarne sirovine. Po svom karakteru, najve}a koli~ina tako nastalog otpada spada u klasu neopasnog koji iz Carnex-a preuzimaju firme ovla{}ene za preuzimanje, transport, reciklaù i tretman otpada. Manji deo spada u kategoriju opasnog otpada, jer poseduje najmanje jednu od ~etiri karakteristike opasnog otpada. Izme|u ostalih, to su otpadna ulja mineralnog porekla, rashodovana elektronska i ra~unarska oprema, istro{eni olovni akumulatori i baterije, ambalaà od hemikalija za ~i{}enje i dezinfekciju, otpadne neonke... Neke vrste otpada, zbog nedostatka postrojenja za njihovo spaljivanje u Srbiji, Carnex izvozi u dràve Evropske Unije. Na primer, opa-
Smanjena potronja vode

U Carnex-u je formiran tim za smanjenje, odnosno racionalizaciju potro{nje vode u Industriji mesa. Rad ovog tima podrazumeva edukaciju i podizanje svesti svih zaposlenih na re{avanju konkretnih zadataka za smanjenje potro{nje vode. Posle odre|enog perioda rezultati su uo~ljivi. Tako|e, zaposleni u departmanu za ekologiju Carnex-a redovno objavljuju radove u vezi sa za{titom ìvotne sredine u stru~nim zbornicima i aktivni su u~esnici na me|unarodnim konferencijama.
sne i kancerogene piralenske kondenzatorske baterije iz trafo stanica su uklonjene i izvezene u Nema~ku gde se uni{tavaju spaljivanjem u specijalizovanim pe}ima za opasan otpad. Elektronski i ra~unarski otpad se, nakon sakupljanja, konstantno predaje na reciklaù.... U sastavu kompanije su i tri sto~ne farme, a da bi {to efikasnije re{ili problem otpadnih voda na farmi, Carnex je instalirao separator koji odvaja te~nu od ~vrste faze stajnjaka. Re{enja stajnjaka separacijom ~vrste i te~ne faze predstavlja efikasan na~in za dobijanje kvalitetnog |ubriva i vode za navodnjavanje, odnosno |ubrenje zemlji{ta, koje je u vlasni{tvu kompanije. Separacijom stajnjaka dobija se neuporedivo bolji kvalitet otpadne vode. S druge strane dobija se kvalitetno |ubrivo i voda za navodnjavanje zemlji{ta, a tako|e i u{teda je vi{estruka.
green beauty&fashion
zelenevesti
Pripremila: Ana Stefanovi}
EKOLO[KI
MODNI
RE^NIK
Kada slede}i put krenete u {oping, obratite pa`nju na oznake na etiketama ode}e. Predstavljamo vam nekoliko pojmova koji ozna~avaju eco-friendly pristup modnoj proizvodnji. ORGANIC - Materijal napravljen od prirodnih vlakana uzgajanih bez upotrebe pesticida i drugih toksi~nih materijala i bez ugroàvanja ìvota i okruènja. VEGAN - Proizvod napravljen bez upotrebe ìvotinjske koè ili krzna. Vegan proizvodom smatraju se, na primer, cipele napravljene od biljne koè, koriste}i Amazonski kau~uk ili drugi reciklirani materijal. RECIKLIRANO - Proizvod napravljen od ve} postoje}ih materijala, tkanina, metala ili vlakana. Naj~e{}e je re~ o popravci/prepravci ve} postoje}eg komada ode}e ili aksesoara. Reciklirani materijal tako|e se moè napraviti paranjem starog materijala i upotrebom njegovih vlakana za tkanje novog materijala. CUSTOM - Pravljeno po porud`bini ili, takozvani demi-couture. Ovakvi proizvodi podsti~nu sporu modu nasuprot mas-produkciji modnih giganata. VINTAGE/ SECOND-HAND - Re~ vintage pre svega ozna~ava nove ili kori{~ene komade koji su proizvedeni u periodu od 1920. do 1975. Ovaj termin se, ipak, koristi i da ozna~i polovnu, ponekad prekrojenu ode}u.
*înjenica da ve}ina ovih pojmova jo{ uvek nema svoje izraze na srpskom jeziku govori o slaboj ekolo{koj osve{}enosti ovda{nje populacije. Stoga, uklju~ite se i {irite informacije
ECOT ECOTOPIA O OT i Iva S Stefanovi}

Na 28 Beogradskoj Nedelji mode, na28. kon tri godine pauze u izlaganju, svoju novu kolekciju prikazala je modna dizajnerka Iva Stefanovi}. Kolekcija pod nazivom Glitter & Bloom inspirisana je realnim ènama koje ~vrsto stoje na zemlji, koje znaju {ta ho}e, ne robuju modi i pe~at onome {to nose daju svojim stavom. Povodom predstavljanja kolekcije koju su podràle kompanija Hewlett Packard i Banca Intesa, Iva Stefanovi} se udruìla sa fondom Ecoto-
pia sa ciljem da svet mode pribliì svetu ekologije i obratno. Moja èna je sazrela, kaè Iva Stefanovi}. Ne dozvoljava da je ode}a koju nosi preplavi ve} nosi pro~i{}ene, kvalitetno ukrojene komade koji isti~u njenu li~nu senzualnost i ènstvenost. Ona je sazrela i u svojim pogledima na svet oko sebe, pa joj je briga o ekolo{kim pitanjima i problemima veoma va`na. Tako je misija fonda Ecotopia da razvije svest o globalnim i lokalnim posledicama zaga|ivanja planete i da ukaè na neophodnost li~nog angaòvanja po tom pitanju veoma bliska misiji mog modnog brenda.
w.
ECO-FRIENDLY FASHION & BEAUTY LINKOVI

www.goop.com www.ecofashionworld.com www.carbonneutral.com www.organicauthority.com www.ecofriendlyfashion/blogspot.com www.enbeautyguide.com www.greensmart.biz www.greenbuildingelements.com
wwwww.
44
GREEN FASHION BREND:
Stella McCartney
U poslednjih par godina, trendi je biti green. Stoga mnogi brendovi vole da se deklari{u kao takvi, ali ne stoje ba{ svi sasvim iza svojih re~i. Ipak, vrhunska modna ku}a koja se izdvaja uporno{}u i dosledno{}u u praktikovanju green filozofije - Stella McCartney, privukla je na{u pa`nju. A evo i za{to: Kompanija Stella McCartney godi{nje reciklira vi{e od dve tone papira. Svoje proizvode prodaje u 100 odsto biorazgradivim vre}ama napravljenim od kukuruza koje nestaju nakon godinu dana bez zaga|ivanja okoline. U svojoj proizvodnji Stella McCartney ne koristi koù i krzno. Ovaj brend lansirao je organic liniju proizvoda za negu koè pod nazivom CARE sa~injenu isklju~ivo od prirodnih sastojaka, kao i organic capsule kolekciju ode}e. Svi poslovi modne ku}e Stella McCartney obavljaju se preko Ecotricity-ja, kompanije koja investira u ~iste oblike energije, poput vetra. Bravo za Stellu!
Prednosti organic i prirodne kozmetike

Prose~na èna dnevno nanese na koù preko 200 razli~itih hemikalija kroz proizvode za negu i ulep{avanje. Prema novim istraìvanjima, 60 odsto tih hemikalija apsorbuje se u krvotok. Hemikalije, pesticidi, sinteti~ki deterdènti, ve{ta~ke boje i parfemi, supstance na bazi nafte, derivati katrana, genetski modifikovani sastojci - sve ovo su sastojci koji se mogu na}i u kozmeti~kim preparatima. Organic i prirodni kozmeti~ki preparati poslednjih godina su na glasu upravo jer ne sadrè nijedan od navedenih ve} se prave isklju~ivo od prirodnih - biljnih i mineralnih sastojaka. Osnovna funkcija ovih preparata je da stimuli{u razvitak novih }elija i podmla|ivanje koè kroz ~i{}enje, toniranje i hidrataciju. [to je najva`nije, prirodni preparati ne mogu o{tetiti koù i izazvati burne reakcije. îtajte etikete sa sastojcima i budite green i prema svojoj koì tretiraju}i je zdravim proizvodima. Ne zaboravite da oni nisu testirani na ìvotinjama!
SUVI JEANS
ûveni ameri~ki jeans brend Levis najavio je ove jeseni svoju kolekciju suvih farmerki. Naime, deo procesa proizvodnje pantalona od jeansa podrazumeva pojedina~no centrifugiranje svakog para u specijalnim ma{inama za pranje i su{enje tkanine kako bi se postigao unikatni izgled i struktura. Ovaj proces u proseku potro{i 42 litre po paru pantalona. Levis je osmislio novi proces obrade koji koli~inu utro{ene vode smanjuje od 28 odsto do 96 odsto. Nove Water<Less Levis farmerke bi}e distribuirane od januara 2011, a do prole}a }e se u prodaji na}i 1.5 milion ovih suvih proizvoda ~ijom proizvodnjom }e se u{tedeti oko 16 miliona litara vode.
QUICK TIP
Predlog za sve one koji èle da se opuste i osveè jogom ali nemaju vremena: probajte ovu jednostavnu joga ve`bu disanja. Udobno sedite ispravljenih le|a, levu ruku slobodno spustite sa strane. Prislonite kaìprst i srednji prst desne ruke na
Jeste li znali da je punomasno mleko najbolje sredstvo za ~i{}enje lica? Jednostavno ga nanesite tuferom na lice i nemojte da ispirate. Lice }ete sjajno o~istiti i jogurtom ako ga ostavite na licu nekoliko minuta i isperete mlakom vodom. Za antibakterijsko ~i{}enje pome{ajte jogurt sa medom. I uìvajte u osveènoj koì! ~elo, izme|u obrva, palac uz desnu nozdrvu, domali prst uz levu nozdrvu. Izdahnite na obe nozdrve. Zatim zatvorite desnu nozdrvu desnim palcem i polako udahnite kroz levu nozdrvu. Zatvorite levu nozdrvu desnim domalim prstom, skloniv{i palac sa desne nozdrve. Polako izdahnite kroz desnu nozdrvu. Udahnite kroz desnu nozdrvu, zatvorite je, izdahnite kroz levu nozdrvu. Ponovite ovo nekoliko puta. Na kraju spustite desnu ruku sa strane i duboko i slobodno udahnite i izdahnite.
45
greenutisak
green lifestyle
Pripremila: Ana Stefanovi}
jelena kovaevi, Izvrni direktor mccann erickson public relations
zelena knjIga
Martin Dejvis
Poslovanje se menja i to je neminovnost. Savremeno poslovanje daje slobodu u izboru trì{ta, kanala komunikacije, pa i samih metoda upravljanja kompanijom, ali name}e i standarde koje svaka kompanija, da bi opstala, mora da po{tuje. U vreme kada se velika pa`nja poklanja pri~i o globalnom otopljavanju, zaga|enju, nestanku odre|enih ìvotinjskih vrsta i kada se, vi{e nego ikada ranije, postavlja pitanje kakvu planetu ostavljamo generacijama koje }e tek do}i, za{tita ìvotne sredine je jednostavno imperativ. Zelenim ili ekolo{kim faktorom kompanije se vode kada donose strate{ke poslovne odluke. Ipak, interesantno je primetiti da kompanije koje se bave energetikom u ovu oblast ulaù sve vi{e ideja, vremena i sredstava, svesne da }emo uskoro morati da se oslonimo samo na obnovljive izvore energije. Incident i kampanja, koju je British Petroleum sproveo nakon incidenta u Meksi~kom zalivu, punili su novinske stupce i udarne termine medija mesecima, ~ine}i ovu temu jednom od najva`nijih u 2010. godini i bili su opomena svima onima koji nisu razmi{ljali o tome {ta ~ine ìvotnoj sredini. Kako raste svest o zavisnosti industrije od energetike, tako se {iri i ideja o njenom {tetnom uticaju na okolinu i promenu klimatskih uslova. Na{e kompanije iz oblasti energetike napravile su na ovom polju zna~ajan pomak i bi}e interesantno posmatrati promenu pona{anja u narednom periodu.
ûveni prirodnjak Dòzef Benks priprema se da zaplovi na drugu stranu sveta s istraìva~kom ekspedicijom kapetana Kuka. Susre{}e se sa mnogim ~udima, no ipak }e ga najvi{e o~arati neuhvatljiva èna zelenih o~iju koja tumara {umom kraj njegovog doma. Dva stole}a kasnije, Dòn Ficdèrald zvani Fic slu~ajno nailazi na portret ène s neobi~no upadljivim o~ima. Ko je ona? Fic je izgubio prakti~no sve: mladala~ko ube|enje da }e ste}i slavu za ìvota, kao i Gabi, svoju najve}u ljubav. Iznenada, Gabin poziv vra}a sve i uvla~i ga u misteriju koja ga istovremeno odbija i neodoljivo zanima. Fic se odjednom nalazi u opasnom utrkivanju ko }e re{iti misteriju tajanstvene ptice. A èna na slici krije klju~. Klupko satkano od ùstro isprepletenih niti istorije, misterije i ljubavi. Tajms (Laguna)
PoD menja boju Koji

Australijski brend Sexy Floors proizveo je inovativne ecofriendly podove od epoxy smole za enterijer i eksterijer. Ova kompanija razvila je jedinstvenu tehnologiju koja podrazumeva izlivanje poda na licu mesta, bez ikakave potro{nje i proizvodnje unapred a posebna dra` krije se u ~injenici da pod moè trenutno da menja boju u odnosu na izloènost svetlosti!
46
PaRaDoKSi
K
PameTna ToRba
eKoloKi FaKToR
TajanSTvena PTica
GReen
ampanja o globalnom zagrevanju u~inila je u poslednjih nekoliko godina green etiketu vrlo atraktivnom i popularnom.Svest o va`nosti ekolo{kog osve{}enja definitivno je podignuta na vi{i nivo u svetu, ali postoje i takvi objekti i organizacije kojima jednostavno ne pomaè da budu green i LEED sertifikovane zbog same svoje antiekolo{ke osnovne svrhe. Stoga je, sloì}ete se, pomalo sme{no, ~ak i paradoksalno ~uti da postoje, recimo benzinska pumpa i ~etvorospratna garaà za automobile izgra|ene po eco-friendly standardima, ili LEED sertifikovana fabrika za fla{iranje vode i aerodrom za rekreativno putovanje u svemir! Nije zlato sve {to sija i nije ekolo{ki racionalno sve {to se zeleni!
Brend GreenSmart kreirao je torbu za laptop napravljenu od recikliranih plasti~nih fla{a. Najzabavniji deo je da na svakoj torbi stoji vidljiva etiketa na kojoj je upisan broj fla{a koje su reciklirane za potrebe proizvodnje te torbe!
eKoloKoG cRTica iz ivoTa u SRbiji

Moj dobar prijatelj ima jedinstven nadimak u svom lokalnom supermarketu- Gospodin koji ne èli kesu (blago ironi~nim tonom). Zaradio ga je tako {to je, svaki put kada bi mu kasirka uredno spakovala par kupljenih proizvoda u kesu, on iste iz nje jednostavno izvadio. Za{to bih utro{io jo{ jednu plasti~nu, usput ru`nu, kesu za tri proizvoda koja }u poneti tri koraka do svog ulaza?, njegovo je obja{njenje, sa kojim se ja zdu{no slaèm i koje i sama praktikujem. OK, naravno da ne praktikujem kad posle posla, bez cegera, svratim u prodavnicu i napunim korpu (setim se uvek Pepeljuginog mi{a Gasa sa kukuruzom me|u zubima), ali u ostalim okolnostima uvek na|em alternativnog nosa~a- u vidu kolica, XL torbe ili svojih ruku. Ima u na{oj zemlji jo{ puno ljudi koji rezonuju kao moj prijatelj i ja, ali ne mogu da se ne podsetim situacije od
pre desetak godina kada je pri~a bila potpuno anti-eco friendly suprotnaplasti~ne kese u prodavnicama su se kupovale (!) i svi su na ovu ~injenicu protestovali pod okriljem zaostalosti za zapadom. Danas, kada je zapad po~eo da zeleni, kod nas }ete dobiti plasti~nu kesu maltene i za {penadlu. Vrhunac idiotizma koji me, stvarno bizarno vre|a kao stanovnika planete zemlje su one minijaturne kese koje dobijam u apoteci. One {to su ve} krcate od dve kutije. A nigde na njima ni ne pi{e da su 100% biorazgradive. Da li njih neko zaista nosi, onako, kao {to se kese nose, me|u prstima? Mo`da Mr. Bean. Bilo kako bilo, nadimak koji sam ja dobila u marketu u prizemlju zgrade u kojoj radim izgleda da je: A, da... Jer to je ono {to kroz zube promrmlja nova stidljiva prodava~ica svaki put kad kaèm Ne treba mi kesa. Dobro, barem ironija izostane- napredujemo. E.F.A. (eco-friendly anonimus)
www
Ekologija i luksuz
Britanska kompanija Lightning Car najavila je za prole}e 2012. lansiranje svog dugoo~ekivanog luksuznog modela automobila koji u potpunosti funkcioni{e na elektri~no napajanje. Ovaj retro, pomalo James Bond model pod nazivom Lightning GT Electric, kreiran je da {armira ljubitelje Bently-ja i Aston Martina koji su ekolo{ki osve{}eni i prodava}e se po ceni od 180.000 funti. GT }e dostizati brzinu od 200 km/h, a jedno punjenje baterija traja}e 400 km. Za razliku od dosada{njih baterija za ovu svrhu ~iji ìvotni vek je od tri do pet godina, baterije u GT-u traja}e i do 12 godina, a za jedno punjenje potrebno je fantasti~nih deset minuta.
green gastro
Priredila: Ana Stefanovi}
Zdrava
Velika je istina da su najjednostavnija re{enja naj~e{}e i najbolja, pa to vaì i za hranu
za PoeTaK, TReba znaTi Da Se KvaliTeTna oRGanSKa hRana moe KuPiTi oD STaRih DobRo znanih SeljaKa na loKalnoj Pijaci Koji Svoj aSoRTiman PRoizvoDe bez uPoTRebe PeSTiciDa i oSTalih hemiKalija
ezgodna predrasuda koja opstaje ve} godinama je da su zdrave i ekolo{ke navike u ishrani- ujedno i najskuplje i najegzoti~nije. Samim tim, zdravu ekolo{ki osve{}enu ishranu mnogi u Srbiji identifikuju sa femkanjem, modiranjem, skupim sportom koji oduzima mnogo vremena. Ali, velika je istina da su najjednostavnija re{enja naj~e{}e i najbolja. Postoji veliki broj vrlo jednostavnih re{enja ~ijom primenom moète napraviti veliku promenu u svojoj ishrani. Za po~etak, treba znati da se kvalitetna organska hrana moè kupiti od starih dobro znanih seljaka na lokalnoj pijaci koji svoj asortiman proizvode bez upotrebe pesticida i ostalih hemikalija, na njivama koje nisu izloène hemijskim sredstvima i, razume se, bez genetskog inènjeringa, ali i u specijalizovanim radnjama zdrave hrane gde su u ponudi proizvodi sa zva-
ni~nim sertifikatom o organskoj proizvodnji. Konzumiranjem organske hrane, organizam se osloba|a svih toksi~nih elemenata, na koje ina~e tro{i veliku energiju poku{avaju}i da se od njih o~isti. U pore|enju sa neorganskom hranom, organska hrana sadrì 27 odsto vi{e vitamina C, 21 odsto vi{e gvo`|a, 29 odsto vi{e magnezijuma i 13odsto vi{e fosfora. Idealno je izbalansirana te vra}a prirodnu snagu imunosistema i ohrabruje regeneraciju. Sertifikovana proizvodnja organskih namirnica podrazumeva uzgajanje na zemlji koja je najpre godinama tretirana zeolitom, mineralom koji u ljudskom organizmu neutrali{e prisustvo veoma {tetnih mikotoksina (produkta mutiranih plesni). Bilo da se opredelite za konzumiranje isklju~ivo organske hrane ili ne, napravite
nekoliko zelenih koraka koji }e doprineti o~uvanju okoline. Kada napunite cegere ovom zdravom hranom, odredite koliko }e se zaista pojesti i nemojte spremati vi{e od toga. Hrana je previ{e dragocena da bi se bacala. Ukoliko me{anje mirisa ne}e previ{e na{koditi, koristite rernu za pe~enje dva jela odjednom- time }ete u{tedeti na struji i vremenu. Zatim, izbegavajte kupovinu nesezonske hrane koja je verovatno dospela u va{ grad iz neke daleke zemlje, brodovima. Na taj na~in ste izabrali namirnicu koja, po svemu sude}i, nije preterano sveà. Lanci brze ishrane svetlucavo nas mame sa svih strana, ali samostalno pripremanje organske hrane oduze}e vam gotovo isto vremena koliko i odlazak do fast food restorana i ~ekanje u redu, novac }e vam u{tedeti, a zdravlje po{tedeti.
ishrana
green gastro
zelenevesti
ORGANIC NAMIRNICA:
cRni PiRina
Malo je poznato koliko je zdrav crni pirina~. Budu}i da je ova namirnica prepuna antioksidanata ~esto je porede sa borovnicom, ali crni pirina~ sadrì manje {e}era od borovnice {to ga ~ini ultimativnim saveznikom zdrave ishrane. Mada nije direktno povezan sa belim i sme|im pirin~em, u pore|enju sa njima crni pirina~ strukture. Crni pirina~ mogao bi uskoro da posluì i kao zdravija alternativa aditivima za farbanje hrane budu}i da poseduje intenzivni tamnoljubi~asti pigment. sadrì neuporedivo vi{e vlakana i rastvorljivih lipid antioksidanata, intenzivnijeg je ukusa i tvr|e
Mit
ako prose~an gra|anin, (kome nije pri ruci hemijska laboratorija za ispitivanje) moè biti siguran da natpisi pobolj{ava koncentraciju ili bogato prirodnim mineralima na fla{i vode zaista govore istinu? Industrija fla{irane vode iz godine u godinu raste, nepotrebno nanose}i vi{e {tete (ekolo{ke) nego koristi (zdravstvene). Inercija i nezainteresovanost su najve}i neprijatelji ekologije. Saznajte nekoliko nepobitnih ~injenica o fla{iranoj vodi i razmislite jo{ jednom o njenoj superiornosti nad vodom iz ~esme. Veoma je malo realnih dokaza koji upu}uju na to da je fla{irana voda i{ta ~istija ili bolja od vode iz ~esme. Ve}ina fla{iranih voda u stvari i jeste samo filtrirana voda iz ~esme. Vi{e od 90 odsto prodajne cene fla{irane vode odlazi na punjenje, pakovanje, transport, mar-
o FlaiRanoj voDi
keting, itd. najmanji deo cene je sama voda. Ipak, najve}i udarac za ekologiju u ovoj pri~i, pored transporta, je ambalaà. âk 50 odsto plasti~nih fla{a sakupljenih za reciklaù su fla{e od vode. Godi{nje se proizvede 1.5 miliona tona plasti~nog otpada od fla{irane vode. Da bi se proizvela ta koli~ina plastike potrebno je 170 miliona litara nafte godi{nje. Postavite sebi jednostavno pitanje: kada u uùrbanom danu, oèdneli, zastanete da kupite fla{u vode, po kojim kriterijumima odaberete proizvo|a~a? îtaju}i i upore|uju}i sastojke ispisane na etiketi? Onog ~iji dizajn fla{e vam je najsimpati~niji? Mogu}nosti izbora su zamaraju}e velike. Umesto toga pozabavite se odabirom termosa od ner|aju}eg ~elika i nosite ga napunjenog sveòm vodom sa ~esme u torbi. Ukoliko ste, ipak, nesigurni ili nezadovoljni vodom iz ~esme, nabavite filter za pre~i{}avanje vode (nisu skupi!). Najzad, ukoliko spadate u one malobrojne koji }e prona}i vreme za to: zauzmite se za postojanu ispravnost vode iz ~esme i pri~ajte svima o njoj!
Prednosti organske hrane

nuTRiTivna vReDnoST
organska hrana bogata je vitaminima, mineralima i enzimima koji pomaù organizmu da se bolje izbori sa infekcijama
bez ToKSina uKuS
organska hrana ne sadrì pesticide {to smanjuje rizik od karcinoma i nekih uro|enih defekata organski proizvodi imaju izraàjniji ukus od hrane koja je druga~ije proizvedena. Na primer, studija Washington State Univerziteta dokazala je da su organske jabuke sla|e i ~vr{}e od onih koje su proizvedene na konvencionalan na~in organska proizvodnja je bolja za ìvotnu sredinu jer se ne koriste toksi~ne hemikalije koje zaga|uju tlo i vodu.
ivoTna SReDina
mane organske hrane

cena
organski proizvedena hrana ko{ta u proseku 10 do 40 odsto vi{e iz razloga: 1) proizvodi se na malim parcelama i obi~no se ru~no obra|uje, a radna snaga je najskuplja 2) poljoprivrednici moraju da imaju neku kompenzaciju za eventualne gubitke nastale zbog {tete na usevima od insekata i ìvotinja 3) mnogo je skuplje odgajiti ìvotinje u humanim uslovima, nego ih gajiti u malim oborima i kavezima organsko proizvedeno vo}e i povr}e ne izgleda savr{eno. Mo`da ne}ete mo}i da prona|ete savr{enu organsku jabuku ili zelenu salatu, ali ne dozvolite da vas izgled zavara.
izGleD
50
vodovod i kanalizacija
jkp beOgraDskI vODOvOD I kanalIzacIja
zamah inveSTicija
JKP Beogradski vodovod i kanalizacija je u godini na izmaku samo u Bulevaru kralja Aleksandra kompletno rekonstruisalo preko ~etiri kilometra vodovodne mreè, a izgra|ena je ki{na i deo fekalne kanalizacije duìne skoro ~etiri i po kilometra. Na taj na~in unapre|ena je pouzdanost sistema i kvaliteta snabdevanja vodom i odvo|enja atmosferskih i upotrebljenih voda
izGRaDnja
JKP Beogradski vodovod i kanalizacija trenutno radi na izgradnji vodovodne mreè u Ripnju i lazareva~kom Leskovcu, ~ijim zavr{etkom }e se unaprediti kvalitet snabdevanja vodom za pi}e preko tri hiljade potro{a~a. Po~ela je i izgradnja kanalizacije u Starom @elezniku, naselju îta~ki potok, a radovi su u toku i u podavalskim naseljima Zuce, Pinosava i Beli Potok, kao i zemunskim naseljima [kolsko Dobro i Plavi Horizonti. Beogradski vodovod i kanalizacija je, zajedno sa Gradskom ~isto}om, investitor radova, a o~ekuje se da }e planirani radovi biti zavr{eni do kraja 2011. godine. Vrednost investicija u Starom @elezniku je 170 miliona dinara, za tri kanalizaciona podsistema u naseljima Zuce, Pinosava i Beli Potok je oko milijardu i 100 miliona dinara, dok je investicija u zemunskim naseljima [kolsko Dobro i Plavi Horizonti (prva faza) oko 700 miliona dinara. Zahvaljuju}i ovim radovima preko 700 objekata u @elezniku }e biti povezano na kanalizacionu mreù. Kanalizaciju }e dobiti i 15 hiljada stanovnika u naseljima Zuce, Pinosava i Beli Potok i oko 10 hiljada stanovnika u zemunskim naseljima. Do 2013. svi stanovnici prigradskih naselja treba da dobiju kanalizaciju. U ovim naseljima se uvodi separacioni sistem kanalizacije koji podrazumeva posebno odvo|enje fekalnih i atmosferskih voda i pre~i{}avanje otpadnih voda pre upu{tanja u lokalne vodotokove.
bulevaR
Ukupna duìna vodovodne mreè koja je u okviru rekonstrukcije dela Bulevara kralja Aleksandra poloèna iznosi 4.100 metara, vrednost ugra|enog materijala je oko 50 miliona dinara, dok je ukupna vrednost radova 110 miliona dinara. Radovi na rekonstrukciji i ugradnji vodovodne mreè obuhvatili su pripremne, zemljane, monterske, betonske i zavr{ne radove. Cevovodi su izgra|eni od duktilnih livenih cevi pre~nika 300 i 150 milimetara, a dodatni radovi obuhvatili su popravke i zamenu cevi i elemenata mreè koji su o{te}eni tokom izvo|enja radova na ostaloj infrastrukturi, kao i ru~ni iskop i betonske radove. Ovi problemi su bili i delom vezani za pronalaènje podzemnih instalacija koje nisu bile ucrtane u sinhron-planu koji sadrì sve instalacije. Naknadnim radovima obuhva}ena je i izgradnja pet javnih ~esama. Uzimaju}i u obzir kvalitet materijala i gradnje, radovi izvedeni na levoj i desnoj strani Bulevara, izme|u ulica Ruzveltove i Gospodara Vu~i}a doprine}e zna~ajnom smanjenju gubitaka vode. Budu}i da je Bulevar ranije imao problem sa ki{nom kanalizacijom, tokom rekonstrukcije ugra|eno je skoro ~etiri i po kilometra nove kanalizacione mreè sa slivni~kim vezama, ~ime je kvalitet odvo|enja atmosferskih i otpadnih voda bitno unapre|en.
budui da je bulevar ranije imao problem sa kinom kanalizacijom, tokom rekonstrukcije ugraeno je skoro
4,5
km
nove kanalizacione mree sa slivnikim vezama
destinacija
galetOvO sOkae branI
Prirodu nismo nasledili, ve pozajmili

U ovom etno i ekolo{kom sokaku do~eka}e vas mir, ti{ina, netaknuta priroda, obilje lekovitog bilja po obli`njim proplancima, zdrava hrana... 52
Tekst i fotografije: Dragana Milo{evi}
ekada je ovde bila mo~vara. Ru`na, neugledna, i samo ljudi od ideja kakvi su Paunovi}i u selu Br|ani kraj Gornjeg Milanovca mogli su tu baru, uz pomo} netaknute prirode, da pretvore u turisti~ku destinaciju gde se rado svra}a i ostaje. Zamisao im je bila da ovde, u svom selu i sokaku naprave ne{to {to }e biti i etno i ekolo{ka destinacija. - Kao turisti~ki radnik decenijama sam putovao po svetu. Svuda sam vi|ao lepe predele, pa se rodila ideja da ne{to napravim i u svom selu, da ovu lepotu, ve} datu, jo{ malo doradim. Najpre smo krenuli od mo~varnog zemlji{ta koje je bilo u blizini na{e ku}e. Nekada{nju mo~varu pretvorili smo u ribnjake, ubacili mla|. Pri tome smo vodili ra~una da svo rastinje zadrìmo, da sa~uvamo prirodu, jer rukovodimo se idejom da prirodu nismo nasledili, ve} pozajmili od predaka, pa zato moramo i da je ~uvamo i po{tujemo kaè Dragan Paunovi}, vlasnik etno sela Galetovo soka~e.
Ovde u Galetovom sokaku sve je u duhu o~uvanja prirode, ali i zdravlja onih koji ovde dolaze. Vajati su izra|eni od prirodnih materijala, od drveta koje se vekovima unazad koristilo za izgradnju ku}a, pa nije ni ~udo {to gosti koji dolaze ovde da preno}e imaju tako dobar san. - Par sati sna u ovom ekolo{kom selu u~ine ~oveka preporo|enim. Predivan je ose}aj kada vas probude cvkut ptica, ljulju{kanje vode i zvuk vodeni~kog to~ka. Imate ose}aj kao da ste dugo spavali, a najva`nije je {to ste se odmorili, {to je napetost sa kojom ste do{li nestala napisala je jedna go{}a u knjizi utisaka. U ovom sokaku koji se nalazi na devet kilometara od Gornjeg Milanovca i 15 od â~ka, kako isti~u doma}ini, nema mnogo mesta za urbano. - Priroda i ambijent ovog kraja pruàju
Sve PRiRoDno i bez hemije
mnogo, i samo je potrebno slediti te instinkte koje name}e priroda, a ovde je priroda ba{ bila izda{na. Bogatstvo biljnog, ìvotinjskog sveta, ~ist vazduh, klima koja odgovara i zdravima i bolesnima, zemlji{te koje nije tretirano pesticidima, ~ine idealnu podlogu da ovde moèmo da proizvedemo i ponudimo i turistima hranu koja nije prskana kaù Paunovi}i. Gosti koji do|u u Galetovo soka~e na meniju imaju hranu koja se isklju~ivo ovde proizvodi, bez dodataka hemije. Na trpezi se mogu na}i svi proizvodi od belog kukuruza, ili kako ga ovde zovu kukuruza {e}erca. Bra{no se melje ovde, a gosti koji èle da sami samelju kukuruz mogu se bez problema latiti posla vodeni~ara. Ko èli moè svojom rukom ubrati u Paunovi}a ba{ti povr}e i uveriti se da je sve proizvedeno bez dodate hemije. To vaì i za pripremanja zimnice, pa pored ugodnog boravka koji je ovde zagarantovan, moè se pripremiti i zimnica od tog istog vo}a i povr}a. - I hrana se priprema na {poretu na drva.
53
destinacija
@eleli smo da gostima pruìmo nesvakida{nji boravak. Namera nam je bila da turisti spavaju u vajatima, jedu zdravu hranu, vide kako izgleda netaknuta priroda Vujna, Ov~ara, Kablara, upoznaju bogatu istoriju ovog kraja kaù nam doma}ini. Iz godine u godinu ovaj turisti~ki raj ima sve ve}i broj posetilaca. Mnogo je razloga da se do|e ba{ ovde. Galetovo soka~e je postalo steci{te ljudi koji èle odmor u prirodi, ali i mesto okupljanja slikara, ljubitelja etno ambijenta, ekolo{kih sekcija iz cele zemlje. Kako su nam doma}ini ispri~ali bogatstvo prirode ovog kraja u~inilo je da gotovo svakog vikenda ovde navra}aju brojni ~uvari prirode, ali i svi oni koji èle da upoznaju tu prirodu i njen bogati biljni i ìvotinjski svet. - @elimo svima da iza|emo u susret, da im pokaèmo ovu ekolo{ku okolinu i da sami budemo deo toga. Ovde, po obli`njim breùljcima, raste lekovito bilje, kao i drve}e koje lagano izumire. Ho}emo sve to da sa~uvamo i za sebe i za sve one koji dolaze iza nas. Tako smo u na{em sokaku zasadili drve}e koje je sada gotovo retkost, sorte jabuka, kru{aka koje ve} izumiru. U na{em kraju postoji budimka jabuka, koja ne zahteva prskanje, a koja uvek ra|a. Zasadili smo i nju, ba{ kao i drvo klena, koje se danas vrlo retko sre}e, a koje je, prema narodnom verovanju, lekovito kaè Dragan Paunovi}. U ovom sokaku je sve u slu`bi ekologije. Kao pravi ~uvari prirode pona{aju se i gosti i doma}ini. Od skretanja sa glavnog puta pa do ovog turisti~kog mesta ne mogu se videti papiri}i ni ba~ene kese, fla{e, kako to ve} kod nas biva. Pogled pada na travu, rastinje, cve}e, bistre potoke i reku Di~inu koja je pravo oli~enje ~isto}e. - Drago nam je {to smo uspeli da spojimo etno i ekologiju, mada mislim da je to uvek i{lo zajedno. Ranije, po selima i na planinama niste mogli da vidite deponije, otpad. Na àlost, nemarnost ljudi je u~inila svoje, ali mi se i u na{em sokaku, ali i okolini trudimo da toga ne bude, jer to priroda ne zasluùje. Ona od nas traì da ìvimo zdravo, i da se prema njoj pona{amo onako kako se pona{amo prema sebi. Dala nam je ~ist vazduh, ~istu vodu, dala nam je mogu}nost da proizvedemo zdravu hranu, pa zasluìla je da svaka njena staza bude ~ista. Mnogo nam je vi{e dala, nego {to smo dali mi njoj kaù Paunovi}i.
STeciTe eKoloGa
54
JKPZelenilo-Beograd
banjIka uma
RezeRvoaR iSToG vazDuha

U skoro samom centru grada, a za{ti}ena od gradske vreve i zaga|enosti, Banji~ka {uma predstavlja pravi boìji dar. Uostalom, da li se moè i zamisliti ne{to lep{e od {etnje i tr~anja u {umi bogatoj raznolikim zelenilom, razli~itim vrstama ptica, sa potokom koji proti~e celom njenom duìnom?
oloàjem u zoni potpune urbane izgra|enosti Banji~ka {uma predstavlja va`nu ta~ku sistema zelenila grada, ima ulogu regulatora mezoklime, ublaàva klimatske promene, {titi ekosisteme i rezervoar je ~istog vazduha. Istovremeno, svojim estetsko-vizuelnim karakteristikama doprinosi unapre|enju gradske sredine. Ekolo{ko-proizvodni potencijal zemlji{ta i stani{ta je veoma visok. Najve}i deo Banji~ke {ume ima mogu}nost za vra}anje potencijalne {umske vegetacije. Prostire se na 41,58 hektara na teritoriji op{tine Vo`dovac, oivi~ena ulicama Bulevarom oslobo|enja, Crnotravskom, Pavla Juri{i}a [turma i kompleksom SC Vo`dovac i Banjica sa prate}im sadràjima. Banji~ka {uma je u maju 1993. godine progla{ena Spomenikom prirode i poverena JKP Zelenilo-Beograd na upravljanje i staranje. Generalni plan grada Beograda, koji je usvojen 2000. godine, Banji~ku {umu tretira kao za{ti}eno prirodno dobro i po svojoj nameni predvi|eno je za sport i rekreaciju. Posebnu prirodnu vrednost ~ini bogatstvo ornitofaune s obzirom da se u okviru njenih granica i najbliè okoline sre}e oko 60 vrsta ptica od ~ega su 35 gnezdarice. Prisustvo ptica u gradskom sredi{tu ima odre|enu vrednost ne samo u pogledu za{tite biodiverziteta, ve} i u pogledu rekreativnih funkcija. Polaze}i od osnovnih programskih ciljeva, planirane aktivnosti u 2010. godini podrazumevaju tri osnovna podru~ja rada koji se odnosi na: za{titu i odràvanje prirodnog dobra; unapre|enje stanja prirodnog dobra i stru~ne i nau~ne aktivnosti.
nekada davno
Nekad davno, na ovom prostoru nalazila se {uma koja je iskr~ena da bi se gajilo povr}e. Do Drugog svetskog rata tu je bilo vojno streli{te a ~itavom duìnom proticao je Banji~ki potok koji je izvirao negde u predgra|u Kraljice Marije (Gornji Vo`dovac - prostor od Vo`dova~ke crkve do stambenog naselja Banjica) i ponirao iza glavne Autokomande. Nakon rata dobrovoljnim akcijama od 1948. do 1950. godine ceo prostor je po{umljen. Vegetaciju Banji~ke {ume ~ini ve{ta~ki podignuta {uma u periodu od 1948 -1950 i to dobrovoljnim akcijama. Uno{en je sadni materijal uglavnom meki li{}ari: pajavac, bagrem, topola, a u manjem broju crni jasen i javor. êtinari su sa|eni kasnije i ~ine ivi~ne zasade.
Pored toga, kako je u prethodnom periodu poja~ano interesovanje gra|ana i medija za Prirodno dobro Banji~ku {umu, kako objekta za rekreativno-turisti~ke svrhe, tako i za aktivnosti koje se na njemu obavljaju, za 2010 godinu je planirano uklju~enje objekta u manifestacije kao {to su Dan Planete zemlje itd. Takvim povodom bi se organizovale svakodnevne posete gra|ana, studenata, |aka, uz stru~nu pomo} vodi~a. U toku 2010. godine izvedeni su radovi na sanaciji kanalizacionog {ahta i cevi u duìni od 40 m du` korita Banji~kog potoka u saradnji sa JKP Vodovod i kanalizacija. U toku septembra meseca zavr{eni su radovi na sanaciji II faze trim staze u duìni od 795m od MRS Kova~ do bazena, kao i kompletna sanacija o{te}enih delova staze, a na osnovu Idejnog projekta trim staze i pribavljenih saglasnosti nadle`nih institucija. Trim staza je izra|ena od prirodnih (rastresitih) materijala koji spre~avaju zablatnjavanje, omogu}avaju amortizaciju koraka, vodopropusna je, a na mestima gde je nemogu}e savladati padove terena, ura|ene su skalinete. Do kraja 2010. godine planira se, pored redovnih aktivnosti na za{titi i odràvanju objekta, i regulacija korita Banji~kog potoka uz izradu projektne dokumentacije relevantnih institucija kako bi se trajno re{io problem za~epljenja korita. Projektnom dokumentacijom bio bi trajno re{en i problem ispu{tanja otpadnih voda i zaga|enja Banji~kog potoka od strane SC Banjica i objekata u Vojnom kompleksu.
pametnodomainstvo
kakO teDetI I uvatI planetu?
KoncePT zelenih Kua

Ekolo{ki na~in ìvota, takozvani green house koncept, u svetu dobija sve vi{e pobornika, a glavni promoteri su velike svetske zvezde. Na mala vrata koncept pametnog doma}instva ulazi i kod nas
Tekst: Vesna Glii
oèmo li i mi napraviti svoj dom pametnim? Pametno doma}instvo ne podrazumeva uvek samo posedovanje ku}a na solarnu energiju ili solarnog automobila, na primer. Za po~etak, dobro je da u sebi probudite svest o tome da moète uticati na o~uvanje ìvotne sredine nekim vrlo jednostavnim, svakodnevnim sitnicama koje }ete primeniti u sopstvenom domu. Va{a ku}a moè postati ekolo{ka, moète i u{tedeti i za{tititi planetu {tednjom energije. Kako? Vrlo jednostavno. Krenite redom. Najbolje je da napravite listu delova stana koje treba da proverite. Zabeleìte i {ta ste gde primetili. To }e vam olak{ati odre|ivanje prioriteta.
Proverite da li vazduh prolazi na: uti~nicama za struju, elektri~nim prekida~ima, prozorskim okvirima, dovratnicima, kod klima ure|aja, krovnih prozora, oko kamina. Ukoliko imate pote{ko}a da otkrijete pukotine u stanu ili mesta kuda vazduh izlazi, primenite jednostavan trik sa miri{ljavim {tapi}em. Upalite {tapi} i krenite po sobi. Dim }e biti uspravan sve dok ne nai|e na pukotinu ili ispust. Tada }e se zatalasati, a vi }ete znati da to treba zatvoriti da biste u{tedeli energiju.
PoTKRovlja
Veliki guta~ toplote su tavani. Ukoliko ih ne koristite kao ìvotni prostor, dobro ih izolujte od ostatka ku}e. Na primer, otvor ka tavanu moète tapacirati sun|erom sa gornje strane, a vratanca samolepljivom gumiranom ili sun|erastom trakom. U potkrovljima koja se koriste kao stambeni prostor, posebnu pa`nju treba obratiti na: pregradne zidove ka delovima koji se ne greju, delove koji se oslanjaju na krovnu konstrukciju, tavanicu iznad koje je spoljna temperatura i treba smanjiti protok vazduha kroz krov potkrovlja. Tako|e, izolujte spoljne zidove, naro~ito one izme|u prostorija koje se ne koriste za stanovanje (garaè, lo|e), kao i podove iznad hladnihprostorija (podruma, garaà). Poja~ajte izolaciju izme|u spojeva na zidovima i obratite pa`nju i na sve ostale otvore i proreze kroz koje moè u}i hladan vazduh.
lociRajTe iSPuSTe vazDuha

Napravite spisak o~iglednih mesta kuda prolazi vazduh, jer tuda }e, neminovno, odlaziti i toplota tokom grejne sezone. Ukoliko to spre~ite, moète smanjiti potro{nju za 5 do 30 odsto (prose~no tro~lano doma}instvo, sa mese~nom potro{njom struje izme|u 350 i 400kW godi{nje na taj na~in moè u{tedeti i do 6.000 dinara). Proverite vrata i dovratnike, ivice podova, }o{kove, prozore, otvore. Na vrata i prozore zalepite za{titne trake. Ukoliko ste u prilici, najbolje je da prozore zamenite novim modelima. Ako to niste u mogu}nosti, napravite dobru izolaciju. Ukoliko uve~e moète da vidite liniju svetlosti ispod donje ivice vrata, to zna~i da }e i toplota tuda odlaziti (zalepite trake).
GRejalica / Ta Pe
Pri racionalnom kori{}enju tokom zime TA pe} potro{i 60 odsto ukupne elektri~ne energije
56
koliko minuta sam isklju~iti svetlo. To vaì i za spolja{nje svetlo ispred ku}e koje moè da se aktivira tek kada detektuje nekoga u blizini. Spolja{nja rasveta, tako|e, moè koristiti i solarnu energiju. Svetli zidovi i name{taj bolje reflektuju svetlo od tamnijih. To zna~i da sijalica od 100W iznad crnog stola ne osvetljava vi{e od one od 60W iznad belog. Tako|e, svetli enterijeri mogu se optimalno osvetleti slabijom sijalicom. Ukoliko u prostoriji nema nikoga, ugasite svetlo. [tedljive sijalice tro{e petostruko manje energije nego obi~ne. Njihovo trajanje je osam puta duè, tako da one naposletku i nisu skuplje od obi~nih, iako se tako ~ini kada ih kupujemo. Neka istraìvanja kaù da, kada bi se u svakom od tri miliona doma}instava u Srbiji koristila samo jedna sijalica (75W) manje, na uvozu struje dràva bi u{tedela i do 25.000 EUR mese~no.
Kuvanje
Ukoliko kuvate bez dobro zatvorenog poklopca, potro{i}ete dva puta vi{e energije, zato kuvanje bez poklopca svedite na minimum. Idealni su providni poklopci, da biste mogli nadgledati jela koja to zahtevaju. Najbolje je da kuvate u posu|u sa ravnim dnom koje ta~no odgovara veli~ini ringle ili plo~e za kuvanje. Kuvanje u posu|u sa deformisanim dnom ili na deformisanim plo~ama, udvostru~uje potro{nju struje. Ve}inu povr}a najbolje je kuvati u zatvorenoj posudi sa malo vode. Brè se pripremi i izgubi se manje hranljivih sastojaka.
TemPeRaTuRa PRoSToRije u Kojoj je FRiiDeR vRlo je vana. uKoliKo je Samo jeDan STePen nia, uTeDeeTe
4%!
jednog doma}instva koje nije priklju~eno na sistem daljinskog grejanja. Ukoliko TA pe}, grejalica ili sli~an ure|aj prose~ne snage tri kilovata radi po 15 sati dnevno, potro{i}e 1.400 kilovat~asova struje. Prema sada{njem tarifnom sistemu, uz takvu potro{nju za grejanje }ete mese~no morati da izdvojite 14.500 dinara ukoliko imate tzv. neekonomi~nu potro{nju (koristite vi{u tarifu), ako je grejno telo uklju~eno na maksimum ili se ure|aj ne dogreva, ve} zagreva od po~etka. Smanjenjem vremena zagrevanja kod TA pe}i, odnosno samo njenim dogrevanjem i kori{}enjem no}ne tarife (~etiri puta niè u odnosu na dnevnu), za grejanje }ete izdvojiti oko 3.000 dinara.
eKSPReS lonac
Ekspres lonac, ne samo {to {tedi mnogo vremena, ve} i 70 odsto energije. Osim toga, povr}e pripremljeno na taj na~in zadràva vi{e vitamina i ostalih hranljivih sastojaka.
Kuno oSveTljenje
Energija za osvetljenje ~ini oko 10 odsto va{eg ra~una za struju. Proverite ja~inu sijalica u ku}i, jer se potro{nja odre|uje na osnovu njihove ja~ine i duìne vremena koje svetle. U pore|enju sa energetski efikasnim sijalicama ({tedljivim) obi~ne sijalice gutaju struju. Zato njih treba instalirati tamo gde svetlo nikada ne treba dugo da bude uklju~eno (na primer u podrumu ili toaletu). Upotrebom fluorescentnih i LED sijalica, kao i novih tehnologija, tro{kovi za struju mogu se prepoloviti. Uop{te uzev, ne treba ostavljati uklju~eno svetlo nikada, bez obzira na to da li upotrebljavate {tedljive sijalice ili ne. Ukoliko ~esto zaboravljate da isklju~ite svetlo, npr. u garaì ili na terasi, instalirajte automatski prekida~ koji }e nakon ne-
bojleR
Bojler u kupatilu tro{i oko 15 odsto ukupne elektri~ne energije u jednom doma}instvu. Da biste ga najefikasnije koristili, najbolje je da temperaturu podesite na oko 60 C. Izbegavajte kupanje u kadi napunjenoj vodom, jer to nosi oko 100l vode, dok je za tu{iranje potrebno oko 50l. Isklju~ite bojler kada napu{tate stan duè od jednog dana. Proto~ni, kuhinjski bojler, zajedno sa ma{inom za pranje posu|a potro{i godi{nje 6 odsto elektri~ne energije jednog doma}instva. Kod kupovine bojlera treba voditi ra~una o tome da on odgovara potrebama doma}instva. Preveliki bojler greje vi{e vode nego {to su dnevne potrebe porodice, dok }e mali bojler zbog ograni~enog kapaciteta morati i u toku dana da dogreva vodu, a tada je struja skuplja. Da bi se samo
57
pametnodomainstvo
jedan litar vode zagrejao sa 10 na 80 oC, to }e nas ko{tati otprilike isto kao i kada jedna sijalica od 100W radi jedan sat. U proseku, jedna osoba potro{i izme|u 300 i 800 litara vode nedeljno. Najbolje je da udaljenost bojlera i slavine za toplu vodu bude {to manja. [to je slavina udaljenija, toploj vodi duè treba da iz nje pote~e, tako da u vodovodu ostaje vi{e vode kada se slavina zatvori.
FRiiDeR
Nemojte otvarati vrata friìdera svaki ~as, ona treba da budu otvorena {to kra}e. Pokrivanje posuda sa hranom koje ostavljate u friìder smanji}e koli~inu vlage na unutra{njim zidovima friìdera i samim tim i njegovu efikasnost. Obri{ite vodene kapi sa fla{a i posuda pre nego {to ih odloìte u friìder. Ne postavljajte friìder blizu pe}i, {poreta, radijatora ili drugog izvora toplote. Bi}e mu potrebno znatno vi{e vremena da postigne radnu temperaturu. Najbolje je odabrati model bez zamrziva~a, ni preveliki, ni premali. Ukoliko èlite model sa zamrziva~em, odaberite model sa samostalnim odmrzavanjem. Temperatura prostorije u kojoj je friìder vrlo je va`na. Ukoliko je samo jedan stepen nià, u{tede}ete 4 odsto! Idealno je da se nalazi u hladnoj ostavi blizu kuhinje. Nije dobro re{enje postaviti friìder u blizini {poreta, niti radijatora. Ne zaboravite da udaljenost zadnjeg dela le|a friìdera i zida mora biti najmanje 5cm da bi hladniji vazduh mogao slobodno da cirkuli{e oko kondenzatora za izdvajanje toplote. Idealna temperature friìdera je 5 C.
se spre~iti rasipanje energije i vode. Pa`ljivo pro~itajte uputstvo za upotrebu i sledite ga za razli~ite koli~ine i vrste ve{a. Uvek perite punu ma{inu, upotrebljavajte ekolo{ke deterdènte prema nazna~enom uputstvu o koli~ini. Ukoliko ve{ nije mnogo zaprljan, moè se oprati i na niòj temperaturi. Dobar deterdènt moè da u{tedi 10 do 20 odsto energije, {to u slu~aju kori{}enja ma{ine koja koristi angaòvanu snagu oko 1,2 kilovata, postiè u{tedu i od 50 do 70 dinara po jednom kori{}enju, odnosno oko 400 dinara na mese~nom nivou. Na mnogim modelima ma{ina postoji {tedljivo dugme, odnosno program za polovinu kapaciteta ma{ine, upotrebite ga kada ne perete punu, ve} samo polupunu ma{inu. Izaberite uvek ure|aj koji nosi oznaku A ili {to bliè slovu A u alfabetu. Na osnovu te klasifikacije moète napraviti najbolji izbor pri kupovini.
auDio / viDeo aPaRaTi

Nema potrebe da TV bude uklju~en ukoliko ga ne upotrebljavate. Isto vaì i za kompjuter, peglu, muzi~ki ure|aj. âk i kada su u standby modu, ure|aji tro{e odre|enu energiju, jer su mnoge komponente aparata pod naponom i tro{e struju.
energija za osvetljenje ini oko
10%
vaeg rauna za struju. Proverite jainu sijalica u kui, jer se potronja odreuje na osnovu njihove jaine i duine vremena koje svetle
iSPRavnoST inSTalacija
Najvi{e novca iscuri iz ku}e putem neispravnih instalacija. Iako popravke nisu zanemarljive, svakako je isplativije nego konstantno pla}ati vodu koja odlazi niz pukotine.
eneRGeTSKa zvezDica
Prilikom kupovine obratite pa`nju da li aparat ima oznaku energetske zvezdice (energy star). Ona mora biti istaknuta na samom aparatu i na kutiji u koju je upakovan, kao i na prate}oj dokumentaciji. Obavezno traìte od prodavca da vam pokaè znak. Ukoliko ga nema, re~ je o energetski neefikasnom aparatu. Uprkos druga~ijem verovanju, aparati sa oznakom energetske zvezdice nisu uvek obavezno skuplji od onih koji je nemaju. Uvek kada ste u mogu}nosti da birate odaberite energetski efikasnije aparate.
Klima uReaji
Klima ure|aji su veliki potro{a~i elektri~ne energije. Centralizovani sistemi za klimatizaciju tro{e oko 10KWh, a kod nas je najvi{e rasprostranjen takozvani split sistem koji za sat vremena potro{i izme|u 1 i 3 kilovat ~asova. Pretpostavimo da klima ure|aj u nekom od letnjih meseci svakog dana potro{i po 5kvh podjednako u vi{oj i niòj tarifi, zna~i 300 kilovat~asova mese~no. U tom mesecu platili biste 1.000 dinara za struju samo za upotrebu klima ure|aja.
maina za PRanje vea

Prilikom kupovine ma{ine za pranje ve{a, prednost treba dati modelu koji {tedi i energiju i vodu. Pravim izborom programa i temperature moè
58
EkoenergoInenjering
ekOenergO InenjerIng DOO pravI male hIDrOelektrane
buDunoST
je u obnovljivim izvorima energije
Svedoci smo sve ve}e degradacije ìvotne sredine i zabrinjavaju}ih klimatskih promena (globalno zagrevanje), koje su zahvatile gotovo svaki kutak na{e planete. Energetski sektor je me|u glavnim uzro~nicima ovih problema. Primenom obnovljivih izvora energije moè se re{iti najve}i deo navedenih problema jer je njihov negativan uticaj na ìvotnu sredinu zanemarljiv
i o~uvanja biolo{kog minimuma protoka. Talo`nica je kanalom povezana sa vodozahvatom. Ispred ulaza u kanal do talo`nice nalazi se gruba re{etka koja spre~ava ulaz otpada iz reke. î{}enje re{etke je redovno pa je voda koja se vra}a u reku ~istija. Ispred ulaza u cevovod nalazi se fina re{etka koja spre~ava aluvijalni nanos i pesak da do|e do turbine. Na ulazu u kanal ka talo`nici i ispirni kanal vodozahvata nalaze se po jedna hidromehani~ka tablasta ustava za spre~avanje i pu{tanje vode. Teku}i poslovi Ekoenergo inènjeringa su projekti malih hidroelektrana na reci Ljubovi|i MHE Zeleni Vir, MHE Garevina, MHE Tre{njaci i Tre{njaci I kao i MHE Bijela, MHC Postenje i MHC Osoja~a na reci Tre{njici. Preduze}e Ekoenergo Inènjering pruà i inènjering i konsalting usluge po svim pitanjima iz oblasti obnovljivih izvora energije, a oblast delatnosti preduze}a obuhvata i poslove razvoja, projektovanja i organizacije proizvodnje, hidroma{inske, ma{inske, elektro i kontrolno-upravlja~ke opreme za male hidroelektrane i vetroelektrane. Ekoenergo Inènjering se bavi i drugim poslovima iz oblasti energetike kao {to je npr. proizvodnja elektri~ne energije, saradnja na izradi studija i elaborata sa Republi~kom Agencijom za obnovljive izvore energije itd. Da bi se navedeni poslovi uspe{no obavili preduze}e Ekoenergo Inènjering poseduje svu potrebnu infrastrukturu koja se ogleda prvenstveno u {irokoj paleti inìnjerskog kadra, gra|evinskog, hidrogra|evinskog, ma{inskog, hidroma{inskog, elektro i drugih profila. Osim toga preduze}e Ekoenergo Inènjering je ostvarilo uspe{nu poslovnu saradnju sa vi{e privatnih i dràvnih preduze}a kao i republi~kih i dràvnih institucija.
snovna oblast delatnosti preduze}a Ekoenergo Inènjernig doo iz Beograda je razvoj obnovljivih izvora energije prvenstveno malih hidroelektrana MHE. Preduze}e Ekoenergo Inènjernig d.o.o iz Beograda nudi kompletnu inènjering uslugu u ovoj oblasti kao i uslugu po sistemu klju~ u ruke. Osim MHE ovo preduze}e se bavi i inènjeringom u oblasti vetroelektrana, geotermalnih postrojenja kao i elektrana koje koriste biomasu kao gorivo. Da bi se uop{te izgradio i eksploatisao obnovljivi izvor energije neophodno je da postoji u odgovaraju}oj planskoj dokumentaciji (prostorni planovi, urbanisti~ki projekti itd.). U skladu sa ovim preduze}e Ekoenergo Inènjering d.o.o se bavi i izradom planske dokumentacije (master planovi obnovljivih izvora energije za odre|enu teritoriju, katastri MHE, tehni~ke informacije o malim hidroelektranama itd.).
Klju u RuKe
Projektovanje i izradu ostale tehni~ke dokumentacije za MHE Tego{nicu preduze}e Ekoenergo Inènjering je zapo~elo u martu 2008. godine. Istovremeno je zapo~eta i procedura pribavljanja zakonskih akata (mi{ljenja, saglasnosti i uslova) neophodnih za izgradnju ove MHE. Juna 2009. godine investitor je zapo~eo sa izgradnjom MHE Tego{nica i ova elektrana je pu{tena u rad 29. aprila 2010 godine. Preduze}e Ekoenergo Inènjering je sve vreme izgradnje i pu{tanja u rad MHE Tego{nica vr{ilo superviziju i konsalting. Osnovne karakteristike MHE Tego{nica su: tip brane - betonski prelivni prag, instalisana snaga 646 kW, vodozahvat je gra|evinske visine 4,6m i bruto {irine 35,55m. Prelivni prag koji se nalazi u sastavu vodozahvata je visine 3,20m i {irine 32m. Hidrogra|evinska i gra|evinska infrastruktura je povezana cevovodom duìne 974 m. U ma{inskoj zgradi ugra|ene su dve Kaplanove turbine, celokupna ma{inska oprema je iz Kine. Vodozahvat ima riblju stazu koja je obavezna radi o~uvanja i za{tite riba kao
oblaST DelaTnoSTi
younggreen
prvI javnI sOlarnI punja u ObrenOvcu
DoPuniTe TeleFon na DRveTu

Oni su grupa studenata tehni~kih fakulteta i vi{ih {kola iz Beograda i okupljeni su u okviru projektantskog tima Strawberry Energy. Kao {to je jagoda prvo prole}no vo}e, i oni su pioniri u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji. Budu}i da jagoda simbolizuje perfekcionizam i ljubav, kaù da istovremeno i najbolje odslikava njihov pogled na to ~emu su posve}eni
Tekst: Dubravka Mari}
eleKTRoniKa najvei izazov
okom oktobra u Obrenovcu je po~eo sa radom prvi javni solarni punja~ za prenosive ure|aje, delo studenata beogradskog univerziteta okupljenih u okviru tima Strawberry Energy, koji ~ine Milo{ Milisavljevi}, Tamara Tur{ijan, Bojan Vasiljevi}, Miroslav Ribari} (Elektrotehni~ki fakultet), Nikola Velendri}, Sa{a Vrtuni} (Vi{a elektrotehni~ka {kola), Mihailo Vasi} (Ma{inski fakultet) i Vladimir Golubovi} (Arhitektonski fakultet). U vreme kada su osnovali tim, bili su na prvoj godini studija i èleli su da promovi{u obnovljive izvore energije u Srbiji. Danas su studenti druge, tre}e i ~etvrte godine, a projektovali su Strawberry drvo, prvi ekolo{ki javni solarni punja~ za mobilne ure|aje u svetu. Osnovni dizajn je izvu~en iz drveta, tako da imamo geometrizovano drvo koje koristi fotonaponsku tehnologiju da bi od
Sunca proizvelo elektri~nu energiju namenjenu punjenju prenosivih ure|aja skoro svih MP3 plejera, digitalnih fotoaparata koji se pune na takav na~in, i naravno, prakti~no svih mobilnih telefona, osim najstarijih modela, rekao je za Green Magazine Milo{ Milisavljevi}, vo|a tima. Na vrhu konstrukcije su solarni paneli, ispod kojih se nalaze nadstre{nice sa ~etiri klupe. Postoji po ~etiri punja~a za razli~ite marke telefona. Na vrhu je ugra|eno ambijentalno osvetljenje, koje no}u, kada nema korisnika, radi sa 70 procenata snage, a sa sto odsto snage tokom punjenja. Oko punja~a se nalazi pomo}no osvetljenje koje se aktivira prilikom priklju~enja na punja~ i traje 30 sekundi. Punja~i se napajaju na naponu od 12 volti, {to je dobro zbog manjeg gubitka energije i bezbednije za korisnike i sistem. Priklju~uje se pukim izvla~enjem elasti~nog kabla, onog istog koji se nalazi na klasi~nim fiksnim telefonskim aparatima, a punjenje se aktivira pritiskom na odgovaraju}e dugme. Duìna punjenja je morala da bude ograni~ena iz sigurnosnih razloga na 15 minuta, ali se postupak po èlji moè ponoviti. U kojoj meri }e se baterija napuniti, zavisi od modela mobilnog telefona. U svakom slu~aju, dovoljno da vam telefon posluì dok ste u gradu. Solarni paneli i baterije u kojima se akumulira sun~eva energija su uvozni, a sve drugo smo uradili sami. Najve}i izazov bila je kontrolna elektronika. Uloìli smo mnogo truda da to bude energetski efikasan ure|aj, a ne tek obi~na svetle}a kutija. Osim {to upravlja sistemom, kontrolna elektronika ne dopu{ta da se baterija prepuni ili pre-
vi{e isprazni, reguli{e struju punjenja, vr{i merenja u ~itavom sistemu. Ure|aj nam u pono} {alje SMS poruku sa dnevnim izve{tajem koliko energije je proizvedeno, a koliko potro{eno, koliko je bilo punjenja, u kojoj meri je baterija puna itd. U slu~aju kvara kontrolna elektronika nam odmah {alje obave{tenje. Drugo, ovi punja~i gube samo pet procenata energije prilikom punjenja i 20 puta su efikasniji od klasi~nih ku}nih punja~a, kod kojih u obliku toplote odlazi ~ak 80 procenata utro{ene energije, obja{njava Milo{ Milisavljevi}. Ovaj projekat realizovan je zahvaljuju}i podr{ci kompanije ENEL PS koja je obezbedila solarne panele, Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije, Biznis inkubatora tehni~kih fakulteta Univerziteta u Beogradu i Gradske op{tine Obrenovac. Ina~e, solarni punja~ se moè koristiti i za beì~ni Internet, s tim {to u Obrenovcu nije bilo potrebe za tim, jer se nalazi u parku koji ve} ima besplatni beì~ni Internet. Ovih dana tim je u pregovorima sa gradskim vlastima da se na prole}e u tri beogradske op{tine postave ovakvi ure|aji, koji prema njihovim saznanjima, ne postoje nigde drugde u svetu, a da odgovaraju radnom nazivu javni solarni punja~. Konstruktori su svesni da }e on zimi proizvoditi manje energije nego leti, ali su ra~unali s tim da po hladnom vremenu ljudi re|e izlaze i manje vremena provode napolju. Okupili smo se sa idejom o va`nosti neformalne edukacije ljudi koji u principu ba{ i nisu zainteresovani za za{titu ìvotne sredine i za obnovljive izvore energije. Moète objavljivati knjige o tome ili organizovati seminare, ali oni ne}e ~itati knjige ni poha|ati seminare. Najbolji na~in da {irokom auditorijumu date na znanje da postoje obnovljivi izvori energije, koji energiju stvaraju besplatno i bez prate}eg zaga|enja, jeste da u~inite da oni imaju neku vidljivu korist od toga. Tek tada }e shvatiti o ~emu je re~, tvrdi Milo{ Milisavljevi}. Obnovljivi izvori energije su budu}nost i jedini mogu obezbediti zamenu za fosilna goriva koja nestaju, a zaga|uju ìvotnu sredinu. Solarna energija, energija vetra, energija vode, bio-energija (biomasa i biogas) i alternativna energija (gorive }elije), predstavljaju izazov vredan suo~avanja. Ako makar i jedno dete koje koristi ovaj punja~, odlu~i da se profesionalno posveti tom izazovu, ~lanovi tima Strawberry Energy smatra}e da je njihov li~ni doprinos bio nemerljiv.
60
na solarnom punjau moete napuniti skoro sve tipove mobilnih telefona
younggreen
Recept za kunu reciklau papira

Ise}i hartiju na kvadrati}e, potopiti u vodu, razvu}i i pustiti da se osu{i. Tako dobijen karton moè se bojiti po èlji. Deca vole ovaj eksperiment.
mlaDI IstraIvaI
S PRiRoDom OD malIh nOgu

Istraìva~ki duh je ono {to ih povezuje, bez obzira na uzrast i udaljenost. Njihova prijateljstva traju godinama i raduju se svakom susretu. Ne smeta im da spavaju u {atorima i pomaù u kuhinji. Vole prirodu i posve}eni su nauci i svom dru{tvu
Tekst: Dubravka Mari}
rganizacije mladih istraìva~a predstavljaju ostatak vremena u kojima je bilo manje buke i tehnologije koja vezuje za ku}u, a vi{e zelenila, znatièlje i odva`nosti. Sve je po~elo 1969. godine kada je u Valjevu osnovano Dru{tvo istraìva~a Vladimir Mandi} Manda. Posle njega }e u svim delovima Srbije ni}i sli~ne organizacije, pa i ona republi~ka. Danas ih je opstalo tek nekoliko, a valjevska je najmasovnija i najaktivnija. Upravo iz nje }e 2000. biti obnovljeni Mladi istraìva~i Beograda, prvobitno osnovani 1980. godine, na inicijativu studenata Biolo{kog fakulteta u Beogradu, poreklom iz Valjeva i glavnog grada. Tesne veze se odràvaju i danas, putem zajedni~kih aktivnosti na projektima realizovanim u u~ionici i na terenu, i kroz paralelno delovanje studenata-stru~nih saradnika u obe organizacije. U atmosferi koja nije ni nalik onoj u {koli, mladi istraìva~i, srednjo{kolci i osnovci, prisustvuju predavanjima starijih kolega, postavljaju pitanja i raspravljaju. Kada se zavr{i zvani~ni deo, svi se druè. To je iskustvo koje, kaù, od njih pravi ljude, gde svako u~i od svakoga, nauka se pribliàva na najbolji mogu}i na~in i neguje se ljubav prema prirodi
koja }e trajati ~itavog ìvota. U Valjevu deluje pet grupa biolo{ka, speleolo{ka, astronomska, grupa za ishranu u prirodi i podmladak u kom su osnovci, koji se po zavr{etku osmog razreda opredeljuju za neku od sekcija. U Beogradu postoje biolo{ka i astronomska grupa. Valjevskih istraìva~a ima vi{e, i u tom gradu prakti~no nema deteta koje nije pro{lo kroz makar jednu sekciju. Mi u Beogradu nismo tako strogo podeljeni i organizovani, iako osnovci i ovde ~ine podmladak, ali nam deca obi~no dolaze kada su u petom razredu. Najmla|e dete koje se u~lanilo u valjevsko dru{tvo bio je ~etvorogodi{njak iz jednog sela u kom smo bili na terenu, i koji nije hteo da se rastane od nas. On je i danas ak-
oSim zajeDniKih PRojeKaTa Sa valjevcima, u beoGRaDu Se oRGanizuju aKTivnoSTi Kao To je bila eKo Kola na KoSmaju, oDRana PRoTeKloG avGuSTa
tivan u valjevskom dru{tvu, isti~e Jelisaveta ^krki}, ~lan Mladih istraìva~a Beograda, apsolvent biologije i stru~ni saradnik obe istraìva~ke organizacije. U prvoj polovini novembra, tokom jesenjeg raspusta, u Valjevu je realizovana tzv. jesenja akcija. Ovakve akcije se organizuju tokom raspusta pet puta godi{nje, a najduà je velika letnja akcija koja traje 20 dana. Tereni se organizuju mahom na planinama u okolini Valjeva, ponekad na Tari i na Durmitoru. Osim zajedni~kih projekata sa Valjevcima, u Beogradu se organizuju aktivnosti kao {to je bila Eko {kola na Kosmaju, odràna proteklog avgusta. Tu su u~estvovala deca koja se prvi put susre}u sa onim {to rade mladi istraìva~i. U Valjevu je sve malo lak{e jer to je tamo tradicija, sve je na drugarskoj osnovi i normalno je da ima sponzora. U Beogradu nam niko ne}e do}i na noge zato {to je ~uo da mi radimo ne{to lepo, nego se sponzori traè i malo ih je. Mi ih ne interesujemo, jer im ne koristimo. Na{a kancelarija je u Domu omladine gde smo dobili prostoriju od Omladinskog saveta. Dru{tvo istraìva~a Vladimir Mandi} Manda ima svoju zgradu koja je letos renovirana zahvaljuju}i stranim donacijama i li~nom radu istraìva~a, od najmla|ih do najstarijih, uz dobrovoljce iz ~itavog sveta, koji su bili odu{evljeni {to u~estvuju u obnovi ne~eg jedinstvenog, podse}a Jelisaveta ^krki}. Valjevsko dru{tvo je ba{ zbog te tradicije formalnije organizovano, a ~lanarina je minimalna. U Beogradu se ~lanarina ne napla}uje. Beogradski mladi istraìva~i se sa svojim projektima prijavljuju na konkurse koje objavljuje, pre svega, grad Beograd. Stru~ni saradnici obe organizacije volontiraju, a op{ti princip je da se novac raspodeljuje tako {to se prvo plate tro{kovi prevoza, hrane i sme{taja. Ukoliko se spava u planinarskom domu, no}enje se napla}uje, ali ne i ako se spava u {kolama ili pod {atorima. Deca pla}aju samo sitnu razliku potrebnu da se podmire ovi tro{kovi, koji su u slu~aju pomenute jesenje akcije iznosili po 200 dinara za svako od ~etiri no}enja u planinarskom domu.
62
upokretu
Alternativa
na ToKovima
Novi koncepti, vrhunski dizajn i masovna proizvodnja govore da bi ova vozila mogla da budu ozbiljna konkurencija automobilima koji za pogon koriste derivate nafte
a zeleni automobili polako postaju konkurencija crnim, pokazalo se i na presti`nom sajmu automobila u Los An|elesu koji je odràn od 19. do 28. novembra. Predstavljeno je vi{e od pedeset automobila koji imaju elektri~ni pogon, hibridni pogon, pogon na komprimovani prirodni gas i pogon na vodonik, a ~ak dvadeset proizvo|a~a izloìlo je kompletne linije novih koncepata vozila sa niskom emisijom {tetnih gasova uz veliki domet. Dok automobili na prirodni gas doìvljavaju svoj preporod ve} skoro dve decenije, pogon kao {to je vodonik, odnosno princip proizvodnje elektri~ne energije iz gorivnih }elija, pokazuje da ovaj koncept ima budu}nost.
Tesla roadster, elektrino uzbuenje

Pre sedam godina inìnjeri Martin Eberhard i Marc Tarpenning u San Carlosu osnovali kompaniju po imenom Tesla Motors. Danas ta kompanija ima preko 200 zaposlenih i bavi se proizvodnjom elektri~nih automobila. Tesla roadster je auto kojim kompanija poku{ava da uzme svoj deo kola~a na trì{tu elektri~nih vozila. Ovaj automobil ubrzava do stotke za samo 4 sekunde, a maksimalna brzina mu je 200 km/h. Naravno, najve}a prednost mu je to {to ne koristi benzin, nego struju.
potekla je u Italiji. Problem je bio veli~ina rezervoara, s obzirom na agregatno stanje. Vremenom je ovaj koncept usavr{en tehnologijom kompresovanja, tako da se sada ovo gorivo naziva komprimovani prirodni gas. Ovo ne treba me{ati sa TNG-om koji je kod nas veoma popularan - TNG je te~ni naftni gas koji se dobija preradom nafte.
PRimamljive ReFeRence
Zbog izuzetnog spoja ekonomi~nosti i o~uvanja ìvotne sredine, u Srbiji je postojalo nekoliko poku{aja da ovaj energent u|e u {iru primenu, pre svega ugradnjom pogona u vozila gradskog prevoza, ali i u automobile. Gradske vlasti Beograda i Novog Sada jo{ pre nekoliko godina napravile su projekat koji bi podràvao vozila sa pogonom na komprimovani prirodni gas, me|utim do danas je to ostalo na nekoliko eksperimentalnih vozila. Tako|e, biv{i NIS Gas i Energogas (danas Srbijagas), pokrenule su razvojne projekte. Nekoliko vozila Fiat doblo koja koriste komprimovani gas kao energent je uvezeno, i napravljena kompresorska stanica za punjenje vozila, a zaposleni su bili na obuci u Italiji. Me|utim, s projektom se ubrzo stalo. Jedan od problema je nedostatak legislative kojim bi se ~vr{}e regulisala ova oblast i krenulo na trì{te. Reference su toliko primamljive, da nije jasno za{to jo{ nismo ni na po~etku.
PoGon na STRuju
Vozila sa hibridnim pogonom uveliko su zakora~ila na trì{te. Za to postoje dva osnovna razloga: prvi smanjenje emisije {tetnih gasova, a drugi je pove}anje efikasnosti automobila, odnosno smanjenje potro{nje goriva. Ovi automobili imaju i dodatne prednosti jer koriste klasi~no gorivo i ne zahtevaju novu infrastrukturu kao {to su stanice za elektri~no punjenje ili bilo kakve posebne rezervoare za alternativna goriva. Ovakvim automobilom mogu}e je pre}i i do 50 odsto ve}e udaljenosti s jednim rezervoarom goriva. Hibridni automobili emituju mnogo manje {tetnih gasova motor se koristi u najoptimalnijem rasponu pa je koli~ina gasova znatno smanjena.
Domaa alTeRnaTiva
Zelena vozila za bogate zemlje predstavljaju deo imidà. Statistika, recimo, pokazuje da 57 odsto Amerikanaca kupuje hibrid da bi pokazali svest o o~uvanju ìvotne sredine, a samo 36 odsto zbog male potro{nje. Jedna druga kombinacija koja je do{la iz siroma{nih zemalja Ju`ne Amerike, Brazila i Argentine, je pogon na prirodni gas, upravo iz razloga visokog stepena ekonomi~nosti. Zamisao o prirodnom gasu kao pogonskom gorivu za automobile je veoma stara, jo{ iz 1940-ih godina, a
64
parkingservis
parkIng servIs uklanja naputena vOzIla sa javnIh pOvrIna
za ReD na ulicama i lePi GRaD

Parking servis kao preduze}e koje je svakodnevno angaòvano na odràvanju komunalnog i saobra}ajnog reda u Beogradu, po nalogu komunalne inspekcije, prenosi neregistrovana, napu{tena i havarisana vozila na poseban plac u Bloku 66 u Novom Beogradu
apel vlasnicima
edovno uklanjanje napu{tenih, neregistrovanih i havarisanih vozila sa javnih saobra}ajnih i drugih javnih povr{ina spada u bitne elemente za{tite ìvotne sredine. Pored toga {to ovakva vozila predstavljaju ru`no lice grada i zauzimaju i onako nedovoljan broj parking mesta, ona su i {tetna po ~ovekovu okolinu jer vremenom ispu{taju ulja i maziva koja odlaze u zemlju i podzemne vode.
oPaSan auTooTPaD
Uvoz polovnih drumskih vozila (autobusa, kamiona, specijalnih i radnih vozila, automobila...) koja tako|e zaga|uju ìvotnu sredinu, ali i ugroàvaju bezbednost ostalih u~esnika u javnom saobra}aju, izazivao je velike polemike i nailazio na o{tre kritike godinama unazad, sve dok nisu postavljeni jasni kriterijumi o ekolo{kim standardima koje treba da zadovolje polovnjaci koji se na|u na na{oj granici. Sam po sebi izdvojio se podatak nekada{njeg Poslovnog udruènja proizvo|a~a drumskih vozila Srbije i Crne Gore da je pre nekoliko godina za samo 11 meseci u zemlju uvezeno 71.300
polovnih vozila, uglavnom starijih od pet godina. Prema ra~unici ovog Udruènja samo u Srbiju je tim uvozom stiglo oko 79.000 tona otpada, od ~ega vi{e od tre}ine potada pod kategoriju opasnog, a ~ija reciklaà u Srbiji nije mogu}a. Iz tog autootpada osloba|a se oko 320 raznih otrovnih materija koje zaga|uju vazduh, zemlji{te, podzemne vode, elemente podzemne infrastrukture i re~ne tokove. Tako|e, paljenjem guma sa napu{tenih polovnjaka uni{tava se i zaga|uje ìvotna okolina, {to saobra}ajno optere}enom gradu kao {to je Beograd svakako ne treba. Parking servis kao preduze}e koje je svakodnevno angaòvano na odràvanju komunalnog i saobra}ajnog reda u Beogradu, po nalogu komunalne inspekcije, prenosi neregistrovana, napu{tena i havarisana vozila na poseban plac u Bloku 66 u Novom Beogradu. Ova vozila se ~uvaju neko vreme, a ukoliko ih vlasnici ne preuzmu ili ih se odreknu u korist ovog preduze}a, prodaju
Vozila koja sami vlasnici prijave na broj telefona 303-5-400, Parking servis odnosi besplatno. U suprotnom, takva vozila se odnose po nalogu komunalne inspekcije, a o tro{ku vlasnika vozila. Cena prenosa, odnosno uklanjanja vozila, zavisi od teìne vozila i u ovu cenu nije ura~unata mandatna kazna komunalne inspekcije. JKP Parking servis apeluje na vlasnike neregistrovanih vozila da ih prijave i tako izbegnu pla}anje tro{kova njihovog odvoènja i daljeg re{avanja problema njihove sudbine.
na Placu oKo 1.000 auTomobila
se na javnoj licitaciji kao otpad koji se koristi na neki od uobi~ajenih na~ina za postupanje sa industrijskim otpadom. U proseku oko 1.000 automobila godi{nje zavr{i na ovom placu. JKP Parking servis u zdruènoj akciji svih komunalnih preduze}a i slu`bi grada Beograda svake godine redovno u~estvuje u akciji prole}nog ure|enja grada, a pored ostalog, uklanjanje neregistrovanih i napu{tenih vozila sa javnih povr{ina je jedan najva`nijih sadràja ove akcije.
impresum
BROJ 1, DECEMBAR 2010 GODINA I
besplatan primerak, dvomese~no
PRijaTelji PRojeKTa:
Glavni i odgovorni urednik: Ivana Filipovi}, ivana.filipovic@futuremedia.rs Future Media d.o.o. Terazije 7-9 11000 Beograd office@futuremedia.rs Tamara Barto{ Terazije 7 9, 11000 Beograd redakcijagreen@futuremedia.rs marketing@futuremedia.rs Emina Azizi Branko Drobnjak Dragan Kolarov, Vesna Gli{i}, Ana Stefanovi}, Dragana Milo{evi}, Dubravka Rodi} Nenad Nenkovi} Izdava~:
Direktor: Adresa redakcije:
Direktor marketinga: Menadèr prodaje: Saradnici:
Dizajn i priprema za {tampu: Urednik fotografije: [tampa:
COOBO grafi~ka produkcija Aleksandar Plavevski Rotografika d.o.o, Segedinski put 72, 24000 Subotica Bojan \uri}, dràvni sekretar, Ministarstvo ìvotne sredine i prostornog planiranja Milan Kin|i}, direktor akcije O~istimo Srbiju Rebeka Boòvi}, generalni sekretar Sekopak Darinka Radojevi}, koordinator Nacionalne strategije za odrìvi razvoj u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije za EU integracije Goran Trivan, sekretar za za{titu ìvotne sredine Grada Beograda Sr|a Popovi}, predsednik Skup{tine Fonda Ecotopia
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 502/504 GREEN magazine/ glavni i odgovorni urednik Ivana Filipovi}. - God. 1. br. 1 (2010) . - Beograd (Terazije 7-9) : Future Media, 2010- (Subotica : Rotografika). 27cm Dvomese~no ISSN 2217-4214 = Green magazine COBISS.SR-ID 180110604
Stru~ni savet:
Programme for the Endorsement of Forest Certification Schemes (PEFC)/Chain of Custody Green Magazine se {tampa na ekolo{ki ispravnom papiru
Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih materijala, njihova elektronska i bilo koja druga primena bez prethodne dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za sadràj oglasa.
66

Green Magazin 01

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Green Magazin 01

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BROJ 1

KoliKo je SRbija zelena?

Novi srpski patriotizam

Glavni i odgovorni urednik ivana Filipovi

OlIver DulI, mInIstar IvOtne sreDIne I prOstOrnOg planIranja

rebeka bOOvI, generalnI sekretar sekOpaka

energetskI efIkasna kua

Novi srpski patriotizam

KOLIKO JE SRBIJA ZELENA?

rebeka bOOvI, generalni sekretar sekopaka

Recikla`a je dru{tvena korist

Veliko spremanje Srbije

Beograd dobija recikla`no dvori{te

kakO teDetI I uvatI planetu?

prvI javnI sOlarnI punja u ObrenOvcu

Trag karbonskog otiska

Alternativna energija je budu}nost

Galetovo soka~e u Br|anima

Navike menjamo sa Rambom Amadeusom, umetnikom i ekologom

Koncept zelenih ku}a

Dobar zakon je osnova svega

Ekolo{ki modni re~nik

Napunite telefon na drvetu Mladi istra`iva~i s prirodom od malih nogu

Nedovoljno iskori{}en potencijal

Crtica iz ekolo{kog `ivota u Srbiji

Arhitektonski fakultet po~inje obuku u odr`ivoj gradnji

Nau~nici upozoravaju da }e zime biti mnogo hladnije

Vi{e od polovine Poljaka poku{ava da `ivi ekolo{ki

PROTIV: Nevladine organizacije i deo javnosti

Potpisani ugovori o kori{}enju solarne energije

ivotni prostor za bele medvede

Eko{um upozorava na nestru~nu se~u bolesnih stabala

Izvor: Zelena Srbija (BETA/ECOTOPIA)

niS poeo sanaciju zemljita koja e trajati do

uSvojena DeKlaRacija o ouvanju TiGRova

24 eKoloKa aKciDenTa u 2009.

zelena GRaDnja TeDi PRiRoDne ReSuRSe

rebeka bOOvI, generalnI sekretar sekOpaka

ReciKlaa je oPTa DRuTvena KoRiST

kOlIkO je srbIja zelena?

Tekst: Ivana Filipovi}

nije Sve TaKo cRno

Oliver Duli, ministar ivotne sredine i prostornog planiranja

Tekst: Ivana Filipovi} Fotografije: Aleksandar Plavevski

veliKo SPRemanje SRbije

ToP SaveTa za iTaoce

Tekst: Dragan Kolarov

kO sve (ne) emItuje tetne gasOve?

ali Ta je To KaRbonSKi oTiSaK?

eFeKaT STaKlene baTe

TRenD bRiSanja oTiSKa

SRbija bez zvaninih PoDaTaKa

[uma blista, {uma peva

ToRbe umeSTo KeSa

ReciKlaa nema alTeRnaTivu

DePonije neoDRiva oPcija

DobaR zaKon je oSnova SveGa

PRivReDa menja DRuTvo

Pogon moe da preradi 2 lepera plastike dnevno

neDovoljno iSKoRien PoTencijal

Tekst: Vesna Gli{i}

SveTSKi Dan voDa

voDa nije SKuPa i zaTo je RaSiPamo

Sami zaGaujemo Svoju voDu