INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

PRAVNI FAKULTET







S E M I N A R S K I R A D
Tema: Americki sistem :astite lfudskih prava










Mentor: Student:

Novi Pazar 2011
$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

2
Sadrzaj

Uvod ..................................................................................................................................... 3
1. Istorija ........................................................................................................................... 4
2. Organizacija americkih drzava ....................................................................................... 4
2.1. Glavni organi .......................................................................................................... 5
2.2. Upravni organi ........................................................................................................ 6
2.3. Inter-americka komisija i komisije .......................................................................... 6
2.4. Specijalizovane organizacije i drugi organi ............................................................. 6
2.5. Tela za ljudska prava organizacije americkih drzava ............................................... 7
3. Inter-americka komisija za ljudska prava ....................................................................... 7
4. Glavni sporazumima o ljudskim pravima i deklaracije ..................................................10
Zakljucak .............................................................................................................................12
Literatura .............................................................................................................................13





$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

3
&;4d

Ljudska prava su samo ona subjektivna prava koja se ne duguju drzavi i njenoj volji,
vec ih ljudsko bice ima samim tim sto je ljudsko bice, odnosno stice ih samim rodenjem a ne
voljom i miloscu drzave. To su elementarni politicki i socijalno-ekonomski zahtevi gradana u
odnosu na drzavnu vlast i drustvo u celini, cije ostvarivanje je preduslov za biolosku,
politicku i kulturnu egzistenciju pojedinca, odnosno zivot u uslovima dostojnim coveka i
njegovog dostojanstva.
Ljudska prava, odnosno vrednosti koje su u njima sadrzane, imaju izuzetno vaznu
socijalno-politicku Iunkciju u odredivanju legitimiteta drzavne vlasti, jer samo ona vlast koja
postuje ljudska prava je legitimna i moze normalno Iunkcionisati.
Drzave americkog kontinenta su stvorili regionalne institucije, Organizacije americkih
drzava (OAD), koji ukljucuje nekoliko objekata za zastitu ljudskih prava.Povelja
Organizacije americkih drzava Iokusira na nekoliko oblasti promovisanje ljudskih prava:
demokratija, ekonomska prava, prava na obrazovanje, i jednakosti.
Povelja takode ustanovljava dve glavne institucije dizajniran specijalno za zastitu
ljudskih prava i promocije: Inter-americka komisija za ljudska prava i Inter-americki sud za
ljudska prava. Stiti prava putem stvaranja materijalnog normi i odrzava ovih standarda kroz
peticije proces.

$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

4
1. Ist4rija

Regionalna interakcija nije nista novo do Amerike. Pocetkom 19. veka, Juzne
Amerike borac za slobodu Simon Bolivar je pokusao da stvori udruzenje drzava iz hemisIere
tokom 1826 Kongres Paname. Kasnije tog veka, 1890, Prva medunarodna konIerencija
americkih drzava odrzana je u Vasingtonu, gde su Medunarodne unije americkih republika i
Poslovni biro, americkog republika prva uspostavljena.Poslovni biro, koja se pretvorila u
Panamericke unije u 1910, bio je prethodnik OAD.
21 ucesnika u Devetog Medunarodnog americki konIerencija potpisali OAD povelju
30. aprila, 1948 u Bogota (Kolumbija), cime se transIormise Panamericke unije u nove
regionalne organizacije. Ukljucene u Povelji je aIirmacija obaveza naroda u zajednickim
ciljevima i postovanje jedni za druge suverenitet.
Ucesnici u konIerenciji i potpisao Americkoj deklaraciji o pravima i obavezama
coveka, koji je, posto je potpisan samo nekoliko meseci ranije nego sto je Univerzalna
deklaracija Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, postao je prvi medunarodni dokument o
proglasenju principa ljudskih prava.Generalni direktor Pan American unije, Alberto Lleras
Kamargo, je postao prvi generalni sekretar OAD.
1

. Organizacija americkih drza;a

Organizacija americkih drzava tezi da se obrati pet opstih oblasti Iokusa.
- Prvo, izgleda da dalje demokratije, posebno kroz jacanje slobode govora,
ohrabrujuci porast ucesca civilnog drustva u vladi, i eliminisanje korupcije.
- Drugo, OAD nastoji da promovise ljudska prava, posebno iz oblasti zenskih
prava, prava deteta, kao i kulturnih prava.
- Trece, organizacija se Iokusira na povecanje regionalnih i hemisIere mir i
bezbednost eliminisanjem terorizam i razminiravanju oblasti.
2


1
%eresita J. Barramed i Lea L. Espallardo, Kue:on Citi" Prirucnik :a obuku :a obra:ovanfe :a lfudska prava
:a stanovanfe u urbanim sredinama
1.
2
MaLerl[al preuzeL sa zvanlcnog sa[La . OAS.com
$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

3
- Cetvrto, OAD koncentrise na poboljsanje vladavine prava putem jacanja Inter-
americki pravni razvoj, oslobadanje region ilegalne upotrebe droga i trgovine
ljudima, kao i smanjenje regionalnih nivoa kriminala.
- Na kraju, Organizacija americkih drzava pokusava da ojaca regionalnu
ekonomiju. On podrzava stvaranje zone slobodne trgovine dve Amerike, izgleda
napredak u nauci i tehnologiji, telekomunikacija, turizma, odrzivog razvoja i
zivotne sredine. Takode, izgleda da se smanji siromastvo i promovise obrazovanje
i bave pitanja rada.
Svih 35 zemalja Amerike su ratiIikovale Povelju OAD i pripadaju organizaciji.21
prvobitnih drzava clanica, koji je potpisao OAD povelju 30. aprila 1948, bili su: Argentina,
Bolivija, Brazil, Cile, Kolumbija, Kostarika, Kuba, Dominikanska Republika, Ekvador, El
Salvador, Gvatemala, Haiti, Honduras, Meksiko , Nikaragva, Panama, Paragvaj, Peru, SAD,
Urugvaj i Venecuela. Sledece drzave su se pridruzile OAD od tada: Barbadosa (1967),
Trinidad i Tobago (1967), Jamajka (1969), Grenada (1975), Surinam (1977); Dominikana
(1979); Sveta Lucija (1979); Antigva i Barbuda (1981); Sveti Vinsent i Grenadini (1981);
Bahami (1982); Sveti Kits i Nevis (1984); Kanada (1990); Belize (1991) i Gvajana (1991).

.1. Gla;ni 4rgani

OAD Povelja je dva puta dopunjen, jednom od Protokola iz 1967 u Buenos Airesu i
ponovo u 1985 Protokol o Cartagena de Indias.Povelja istice institucionalne strukture
Organizacije americkih drzava.
Postoji sest glavnih tipova institucija u vezi sa OAD: upravnih organa; odbori i
komisije, a Generalni sekretarijat, Inter-americka Hitna pomoc Fonda; specijalizovanih
organizacija i drugih agencija. Ovih sest grana OAD obavljaju razlicite uloge i Iunkcije za
organizaciju.
3



3
%eresita J. Barramed i Lea L. Espallardo, Kue:on Citi" Prirucnik :a obuku :a obra:ovanfe :a lfudska prava
:a stanovanfe u urbanim sredinama
$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

6
.. &5ra;ni 4rgani

Postoje tri razlicite organe u OAD.Generalna Skupstina je najvisi organ odlucivanja.
Ona se sastaje jednom godisnje i clanstvo sastoji se od ministara spoljnih poslova svake
drzave clanice.
Stalni savet uglavnom bavi administrativnim i politickim pitanjima koji nastaju u
OAD. Ima sediste je u Vasingtonu, i sastaje se na redovnoj osnovi; clanstvo sastoji od jednog
ambasadora imenovan iz svake drzave clanice.
Inter-americka savet za integralnog razvoja se Iokusira na promovisanje ekonomskog
razvoja i borbe protiv siromastva.
4


.3. Inter-americka k4misija i k4misije

Postoji sedam glavnih odbora ili komisije u OAD.Najznacajniji puteve za unapredenje
i zastitu ljudskih prava u okviru OAD spadaju u ovu vrstu ustanove.Sedam tela su: Inter-
americka Komitet protiv terorizma (CICTE), Inter-americka pravne komisije; Inter-americka
komisija za ljudska prava; Inter-americki sud za ljudska prava; Meduamericku narkomanije
kontrolu Komisije;Inter-americka komisija za telekomunikacije i Inter-americka Komisija o
lukama.

.4. S5ecijaliz4;ane 4rganizacije i drugi 4rgani

One ukljucuju: Panamericke zdravstvene organizacije; Institut Inter-americka deteta;
Meduamericka komisija zena; Panamericke Instituta za geograIiju i istorija, Inter-americka
domorodackog instituta i Inter-Americkog instituta za saradnju o poljoprivredi .
OAD takode ima Upravni sud, Inter-americka odbrane odbor, i Pan American
Iondacija za razvoj.
5


4
MaLerl[al preuzeL sa zvanlcnog sa[La . OAS.com
3
MaLerl[al preuzeL sa . google.com
$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

7
.5. Tela za ljudska 5ra;a 4rganizacije americkih drza;a

Dve glavne institucije za zastitu i unapredenje ljudskih prava u celom americkom
hemisIeri su Inter-americka komisija za ljudska prava i Inter-americki sud za ljudska prava.

3. Inter-americka k4misija za ljudska 5ra;a

Inter-americka komisija za ljudska prava je princip institucija koja OAD povelja
stvorena za zastitu ljudskih prava i promociju. Ona se zasniva u Vasingtonu (SAD) i uz
pomoc Izvrsnog sekretara sekretarijata. Sastoji se od sedam nezavisnih eksperata koji se
biraju na cetiri godine uslovima od OAD Generalne skupstine. Tokom sednice, cuje od
pojedinaca i predstavnika organizacija na razlicite tvrdnje o krsenju ljudskih prava.
Osnovni zadatak Komisije za ljudska prava je da se cuje i nadgleda peticije koje su
uradene protiv drzava clanica OAD tvrde krse ljudska prava. LJudskih prava univerzalno
zasticena od strane Komisije, i na taj nacin pravo da bude podnela zahtev za njihovu zastitu,
su oni koji se nalaze u Americkoj deklaraciji o pravima i obavezama coveka. Drzave su
ratiIikovale Americke konvencije o ljudskim pravima su obavezani ljudskih prava
garantovanih u Konvenciji, koji su praceni od strane Komisije.
Postupak Komisije su navedeni u Statutu Komisije i propisa. U vecini scenarija,
postupak je isti za peticije bice podneta protiv zemalja koje su potpisale Konvenciju i onih
koje nisu. Status prihvatljivosti, Iazama postupka, utvrdivanje cinjenica procesa, kao i
donosenje odluka su svi slicni, ako ne isti, u dva slucaja. Jedna razlika pociva u ishod peticije,
sa zemljama koje su ratiIikovale Konvenciju americkih, Komisija je zatrazio da pronade
"prijateljsko poravnanje"; takav speciIikacija je napravljen za drzave koje nisu ratiIikovale
Konvenciju.
6

Bilo kog pojedinca, grupe ljudi ili NVO koji su pravno priznati na najmanje jedan
OAD drzava clanica moze da podnese peticiju; molba se moze podneti bilo zrtva ili trece lice
moze uciniti, sa ili bez znanja zrtve. Kriterijum za prihvatljivom peticiju je navedena u
clanovima 44 do 47. Americke konvencije, kao i u clanovima 26 i 32 do 41 u propisima

6
MaLerl[al preuzeL sa zvanlcnog sa[La . OAS.com
$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

8
Komisije. U svakoj situaciji, peticija mora da sadrzi inIormacije o pojedinac ili pojedinci
podnosenje peticije, predmet peticije i "proceduralna drzanje" u peticiji.
Postoje dve vrste predstavki koje se mogu podneti: ili opsteg peticiju ili kolektivni
peticiju. Opsteg peticiju se podnosi kada rasprostranjeno oblik krsenja ljudskih prava koji se
ne ogranicava na samo jednoj grupi ljudi ili samo jedan incident dogodio. Kolektivni peticija
se podnosi kada postoje brojne zrtve speciIicne incidenta ili praksa krse ljudska prava. Sa obe
vrste podnesaka, speciIicne zrtve moraju biti priznati. Sve peticije mora da sadrzi ime,
nacionalnost, proIesija ili zanimanje, postansku adresu, i potpis podnosioca peticije. NVO
mora da sadrzi njen pravni adresu i pravni zastupnik potpis.
Sve peticije podneo moraju da sadrze odredene cinjenice da bude prihvatljiv. Peticija
treba da navede mesta gde se prekrsaj dogodio, datum na koji se to desilo, imena zrtava i
imena drzavnih sluzbenika koji su ukljuceni u krsenje. Sve inIormacije bi trebalo da bude sto
precizniji, jer Komisija nema ekonomski ili licne resurse da uvek sprovede opsezna
istrazivanja bez pomoci od samih peticije. Posebno od presudnog znacaja za uspesno peticiju
je ukljucivanje kao sto je detaljno i temeljno moguce inIormacija o umesanosti vlade u
krsenja ljudskih prava, kao i Komisija je jedini ovlascen da istrazuje tvrdnje protiv vlade
drzave clanice OAD. Vlada moze biti ukljuceni direktno ili indirektno, tako sto nije zabrani,
spreci ili zaustavi privatna krsenja ljudskih prava. U pruzanju ove inIormacije, relevantne
intervjua se moze podneti, i moze se drzati u tajnosti ako je potrebno.
Jos jedna korisna ukljucivanje na peticiju je spisak prava prekrsena. Ove peticije, koja
moze biti zasnovana na bilo gradanskih i politickih prava i socijalnih, ekonomskih i kulturnih
prava, moze da se odnosi OAD dokumentima o ljudskim pravima, kao i dokumentima o
ljudskim pravima iz Ujedinjenih nacija ili drugih regionalnih tela. Oni takode mogu da se
odnose na presedane koje je postavio Inter-americka komisija za ljudska prava ili Inter-
americki sud za ljudska prava.
7

Americka deklaracija i Americku konvenciju i propisuje situacije u kojima ce se
suspenzija odredenih prava dobije legitimitet. Cak i ako prava krse u peticiji se kvaliIikuju
kao derogirati u razlicite okolnosti, ipak moze biti validna peticija, ako vlada nije uspela da
dokaze prava suspenzije potrebno, ili prava suspenzija nepotrebno siroke, ili ako je suspenzija
nepotrebno diskriminatorski , ili ako suspenzije prekrsio drugih drzavnih medunarodnih

7
MaLerl[al preuzeL sa zvanlcnog sa[La . OAS.com
$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

9
sporazuma. Ipak druga prava, cak i sa deklaracijom i konvencije klauzule, se smatralo da su
se ne mogu derogirati, pa ne postoji situacija je opravdanje za njihovu suspenziju. Ova prava,
ako je povredeno, uvek biti peticiju.
Podobnost peticije zavisi od nekoliko dalje kriterijum. Komisija ce prihvatiti samo
peticija u kojoj svi domaci pravni postupak je vec bezuspesno preduzeti; peticiju mora da
dokaze da je to slucaj. Ako predlagac ne mozemo da dokazemo, drzava vlada mozda biti
zatrazeno da to uradi, a ako drzava moze da dokaze da su neki domaci pravni mogucnosti su
jos uvek na raspolaganju predlagac, onda predlagac mora da dokaze da je jedan od cetiri
situacija vazi: ili pristup ovi lekovi je odbijen ili sprecenosti, doslo je do nepotrebnog
odlaganja u presudi, doslo je poricanje adekvatnog pravnog zastupnika, ili domace
zakonodavstvo ne predvida postupak zbog zastite prava prekrsena.
Posle sva domaca pravna akcija nije zavrsena, peticija mora podneti u roku od sest
meseci od konacnoj odluci. Ekstenzije se odobravaju kada je drzava umesala sa procesom, a
zatim peticija mora podneti u roku razumnom vremenskom roku. Ukoliko peticija se podnosi
od strane treceg lica, to mora biti tako uradeno u razumnom vremenskom roku.
Peticija ne moze se podneti da su, u sustini, duplikata prethodnu ili struje peticiju.
Jedna od takvih molba se moze podneti ako je drugi opsti peticija, ili ako se ne bavi
cinjenicama slucaja novog peticije, ili ako ne bavi istim zrtve za naselje svrhe, ili ako je prvi
zahtev bio podnela treca strana bez necijeg znanja da zrtava koje podnose novu peticiju.
Ako u bilo kom trenutku postane ocigledno da je peticiju je nedopustena, Komisija
obavestava podnosioca zahteva i zatvara Iajl. U suprotnom, Komisija ce ispitati slucaj.
Otvara datoteku, daje slucaju broj, i podnosi sve relevantne inIormacije u vladi ministar
pitanje o inostranih poslova. To zahteva da snabdeva ministar inIormacija o cinjenicama i na
domaca pravna sredstva iskoriscena, dok je predlagac upozorenja da je tuzba se ispituje.
Normalno, to ce omoguciti vladi od 90 dana da odgovori, ali se moze odobriti produzenje do
180 dana, ukoliko Vlada to zatrazi i dokazuje da je to potrebno. Ponekad Komisija moze
zahtevati da se inIormacije da se deli pre nego sto 90 dana za posebne slucajeve; nedostatak
odgovora od strane vlade mogu da ukazu da je kriv.
8

Vlada odgovor, ako postoji jedan, prosleduje podnosioca zahteva, koji tada ima
trideset dana da se izjasni o odgovoru, kao i dostavi dodatne materijale, po zelji. Podnosilac

8
MaLerl[al preuzeL sa zvanlcnog sa[La . org.american.com
$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

10
zahteva moze traziti dokaze o odredenih vladinih izjave ili moze zahtevati usmenu raspravu
za uvodenje svedoka. Komisija ce tada odluciti da li ili ne da odrzi usmenu raspravu, to je
ovlascen, ali nije obavezan da to ucini. Podnosilac zahteva moze zahtevati da Komisija
preduzme na licu mesta istragu u zemlji u pitanju. Komisija ce ispitati samo za tvrdnje o
siroko rasprostranjena krsenja ljudskih prava u zemlji, i pogled na pojedinacne slucajeve
zatim kao demonstrativni sire temu. Ovaj metod je retko preduzima samo za pojedinacnog
slucaja.
Komisija, nakon sto svoju odluku o peticiji, oslobada sud o tome sta bi trebalo uciniti
izdavanjem preporuke drzave. U slucaju da je drzava potpisnica Americke konvencije,
Komisija mora pokusati da Iormulisu prijateljsko poravnanje, ako je moguce. Komisija, posle
ovog rezultata, priprema izvestaj za svaku stranku i za OAD generalnog sekretara da objavi.
Ako prijateljsko poravnanje ili nije trazio ili postignut, Komisija pise izvestaj sa
cinjenicama predmeta i Komisije zakljucke, preporuke i predloge. Drzave u pitanju i
Komisija onda imaju 3 meseca da odluci da li ili ne da podnese predmet sudu za ljudska
prava ili rese stvar. Dalje, Komisija Iormalno usvaja misljenje i zakljucak sa rokovima za
vladu da preduzme predlozene mere.
9

4. Gla;ni s54razumi 4 ljudskim 5ra;ima i deklaracije

Medunarodnih pravnih instrumenata biti u obliku sporazuma (koji se nazivaju
sporazum, konvencija, protokola) koje mogu biti obavezujuce za drzave ugovornice. Kada se
zavrse pregovori, tekst sporazuma je osnovana kao verodostojan i konacan i "potpisan", u
tom smislu od strane predstavnika drzava. Postoje razlicita sredstva kojima drzava izrazava
svoj pristanak da bude vezana ugovorom.Najcesci su ratiIikaciji ili pristupanju.Novi
sporazum je "ratiIikovan", od strane onih zemalja koji imaju po dogovoru instrumenta.Drzava
koja nije ucestvovala u pregovorima moze, u kasnijoj Iazi, "pristupi" da sporazum.Sporazum
stupa na snagu kada unapred odreden broj drzava su ratiIikovale ili pristupile sporazumu.
Kada drzava ratiIikuje ili pristupi ugovora, ta drzava moze staviti rezerve na jedan ili
vise clanova sporazuma, osim ako rezerve su zabranjene sporazumom. Rezerve mogu
normalno biti povucene u bilo koje vreme. U nekim zemljama, medunarodnim ugovorima
imaju prednost nad nacionalnim zakonom, u drugima, poseban zakon moze zahtevati da daju

9
MaLerl[al preuzeL sa zvanlcnog sa[La . org.american.com
$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

11
medunarodni ugovor, iako je ratiIikovale ili pristupile, snagu nacionalnog prava. Prakticno
sve drzave koje su ratiIikovale ili pristupile medunarodni ugovor mora izdati uredbe, izmeni
postojecih zakona ili uvedu nove zakone da bi sporazum biti u potpunosti eIikasna na
nacionalnoj teritoriji.
Deklaracije, s druge strane, nisu obavezujuce dokumenata. Umesto toga oni sluze da
proglasi zajednicke tacke gledista mnogih naroda.
OAD je usvojila nekoliko deklaracija i sporazuma koji se odnose na ljudska prava:
- Americka deklaracija o pravima i duznostima coveka (1948)
- Americka konvencija o ljudskim pravima (1969)
- Cartagena deklaracija o izbeglicama (1984)
- Meduamericka konvencija o sprecavanju i kaznjavanju mucenja (1985)
- Protokol o San Salvador: Dodatni protokol uz Americku konvenciju o ljudskim
pravima u oblasti ekonomske, socijalnim i kulturnim pravima (1988)
- Protokol Americke konvencije o ljudskim pravima da ukinu smrtnu kaznu (1990)
- Inter-americka konvencija o prisilnom nestanku lica (1994)
- Inter-americka konvencija o sprecavanju, kaznjavanju i iskorenjivanju nasilja nad
zenama (1994)
- Inter-americka konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije osoba sa
invaliditetom (1999)
- Predlozeni Americka deklaracija o pravima domorodackih naroda (1997)
- Ljudska prava i zivotnu sredinu (2003)

$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

12
akljucak


Ljudska prava su samo ona subjektivna prava koja se ne duguju drzavi i njenoj volji,
vec ih ljudsko bice ima samim tim sto je ljudsko bice, odnosno stice ih samim rodenjem a ne
voljom i miloscu drzave.
Ljudska prava, odnosno vrednosti koje su u njima sadrzane, imaju izuzetno vaznu
socijalno-politicku Iunkciju u odredivanju legitimiteta drzavne vlasti, jer samo ona vlast koja
postuje ljudska prava je legitimna i moze normalno Iunkcionisati. Povelja takode
ustanovljava dve glavne institucije dizajniran specijalno za zastitu ljudskih prava i promocije:
Inter-americka komisija za ljudska prava i Inter-americki sud za ljudska prava. Stiti prava
putem stvaranja materijalnog normi i odrzava ovih standarda kroz peticije proces.
Komisije nadlezan je veoma sirok, pokrivaju svaku OAD drzava clanica i siri na kako
priprema zemlju speciIicnih izvestaja i istraga pojedinacnih zalbi o krsenjima ljudskih
prava.Komisija za vezbe slicne ovlascenja iz americkog.
Deklaracija (vaze za sve drzave) i Americka konvencija (primenjuje samo na drzave
koje su je ratiIikovale). Kao pravno pitanje, vazno je da znate pod kojim instrumentom
mozete se trazi od Komisije da deluje, ali praksa i procedure su slicni u oba.
Komisije vlast upravlja svojim statutom, propisa i Poslovnika o radu, svi koji su
dostupni na internet stranici Komisije na engleskom i spanskom jeziku (inIormacije, takode
je dostupan na portugalskom i Irancuskom jeziku).

$eminarski rad Americki sistem :astite lfudskih prava

13
iteratura


1. Learning, ReIlecting and Acting Ior a Human Rights Future: A Training Manual Ior
the Education oI the Human Right to Housing in Urban Communities (by Teresita V.
Barramed and Lea L. Espallardo, Quezon City, 1996)'
po %eresita J. Barramed i Lea L. Espallardo, Kue:on Citi, 1996) Ucenfe, sto
odraava uvid :a lfudska prava i buducnost. Prirucnik :a obuku :a obra:ovanfe :a
lfudska prava :a stanovanfe u urbanim sredinama'
. . OAS.com
3. .org.american.com
4. .google.com
5. .scribd.com