PRIVREDNO PRAVO -skripta-

Pojam privrednog prava Pojam privrednog (poslovnog prava) ima trostruko znaenje: pod njim se podrazumeva grana pozitivnog prava i ono predstavlja norme kojima se utvruje pravni poloaj privrednih subjekata, njihov odnos prema dravi i njihovi uzajamni pravni poslovi u vezi sa prometom robe i novca - pod njim se podrazumeva nauna disciplina u kojoj se objanjavaju i izuavaju pravne norme kojima se ureuju pravni poloaj privrednih subjekata i njihovi meusobni pravni poslovi. - Tree, to je odreena pedagoka disciplina u kojoj se sistematski izlau kategotije privrednog prava u svrhu nastave na visokokolskim institucijama, fakultetima i visokim kolama. Privredno pravo kao, kao nauna disciplina, sistematizuje se u dva dela: 1 U prvom delu, koji se naziva statusni deo ili pravo privrednih drutava ili pravo trgovakih drutava ili kompanijsko pravo, izuavaju se pravne norme u kojima se ureuje pravni poloaj privrednih subjekata i njihovi pravni odnosi sa dravom. 2 Drugi deo, ima za predmet izuavanje pravnih normi u kojima se ureuju pravni poslovi izmeu privrednih subjekata u vezi sa prometom robe i novca (ugovori robnog prometa, bankarski pslovi i hartije od vrednosti). Ovaj deo esto se naziva trgovinsko pravo u uem smislu. U nekim pravima pojam privrednog prava ima drukije znaenje, pa se pod njima za razliku od pojma trgovinskog prava, podrazumeva posebna grana javnog prava (tzv. reglemantorno pravo), koja regulie odnose izmeu drave i privrednih subjekata i drugih pravnih lica u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti kao i odnose u vezi sa realizacijom svojine drave. Privatno pravo pripada grani privatnog prava. Meutim, prvi tzv. statusni deo privrednog prava je pod velikim uticajem javnog prava, jer su interesi drave u njemu vrlo intenzivni. 2. Predmet i metod privrednog prava Predmet privrednog prava kao grane pozitivnog prava utvruje pravni poloaj privrednih subjekata i njivove meusobne pravne poslove, dok je predmet privrednog prava kao naune discipline objanjavanje pravnih normi kojima se utvruje pravni poloaj privrednih subjekata i njihovi meusobni pravni poslovi. U statusnom delu objanjavaju se pravna pravila kojima se ureuje pravni poloaj privrednih subjekata i njihov odnos prema dravi. U dinamikom delu koji se naziva ugovorno privredno pravo iznose se pravna pravila kojima se ureuju pravni poslovi privrednih subjekata u vezi sa prometom robe i novca kao i hartije od vrednosti. U pravnoj teoriji razliita su shvatanja ta sve ini instrumente, postupke, tehniku izuavanja pojedinih fenomena koji ine predmet ove nauke. U privrednom pravu se primenjuju metodi: - analitiko-deduktivni - istorijsko-razvojni -deskripcioni metod

3. Odnos privrednog prava i upravnog prava i odnos privrednog prava i meunarodnog privrednog prava Privatno pravo se ubraja u oblast privatnog prava a upravno pravo pripada oblasti javnog prava. Upravno pravo je instrument pomou koga drava sa pozicije vlasti (imperijum) ureuje odnose u drutvu i privredi. Upravno pravo je produena ruka drave u oblasti privrede. Sa jaanjem dravne intervencije u drutvu i privredi, jaa i uticaj upravnog prava i njegova veza sa privrednim pravom. Odnos izmeu pravila upravnog prava i pravila privrednog prava je odnos izmeu kogentnog imperativnog pravila i dispozitivnog potpornog pravila. To znai da e prednost u primeni uvek imati pravilo upravnog prava, kao kogentno pravo. Privredno i meunarodno privredno pravo su grane nacionalnog pozitivnog prava i ubrajaju se u oblast imovinskog prava. Obe grane prava utvruju odreeni krug privrednih odnosa. U odreenoj meri privredno pravo je kolevka meunarodnog privrednog prava. Oba prava utvruju pravni poloaj privrednih subjekata i njihove meusobne pravne poslove. Meunarodno privredno pravo ima za osnovu i meunarodno javno i meunarodno privatno pravo i u njemu se izuavaju pravila koja odreuju okvire meunarodnih ekonomskih odnosa unutar kojih se odvijaju meunarodne poslovne transakcije tj. privrednopravni poslovi sa elementom inostranosti odnosno poslovima spoljnotrgovinskog prometa. 4. Odnos privrednog prava i prava osiguranja i odnos privrednog prava i saobraajnog prava Pravo osiguranja se izdvojilo iz privrednog prava i postalo samostalna grana. Pojedini delovi prava osiguranja su se izdvojili iz graanskog prava tako da pravo osiguranja pokazuje povezanosti i sa privrednim i sa graanskim pravom. Pravo osiguranja je grana prava koja predstavlja odreenu kombinaciju posebnih pravila privrednog prava ali i posebnih pravila graanskog prava. Odnos izmeu privrednog prava i prava osiguranja je odnos izmeu opteg i posebnog. Usled razvoja saobraajne privrede iz privrednog prava izdvojilo se saobraajno pravo. U nedostatku svojih pravila saobraajno pravo kao dopunski izvor primenjuje pravila iz privrednog prava. Odnos izmeu privrednog i saobraajnog prava je odnos izmeu opteg i posebnog. Saobraajno pravo se proirilo i na oblast javnog prava u kome se ureuju javnopravni aspekti kao to su sigurnost, bezbednost saobraaja, funkcija javne slube, pravni poloaj saobraajnih centara itd. U nedostatku sopstvenih izvora prava u njemu se , kao supsidijarni, primenjuju i izvori prava iz oblasti javnog prava. U okviru saobraajnog prava su se izdvojile posebne grane , kao to su pomorsko pravo, vazduhoplovno pravo, elezniko pravo... 5. Odnos privrednog prava i prava industrijske svojine Izmeu ove dve grane prava postoji meusobna povezanost, ali postoji i vrsta veza izmeu prava industrijske svojine i graanskog prava. Pravu ndustrijske svojine pripadaju: patenti, licence, igovi, dizajni itd. Pravo industrijske svojine je nastalo u okviru privrednog prava, delimino, i u okviru graanskog prava jer je re o duhovnim delovima fizikih lica koja

su predmet privrednog iskoriavanja od strane drugog, a to se ureuje pravilima privrednog prava. U poloaju opteg prava nalaze se i graansko i privredno pravo, to znai da u nedostatku pravnih izvora u pravu industrijske svojine primenjuju se kao opti izvori pravila privrednog i graanskog prava. 6. Odnos privrednog prava i ekonomskih nauka. Privredno pravo je pravna nadgradnja trine privrede i u neposrednoj je vezi sa ekonomskom strukturom konkretnog drutva. Trina privreda ne moe funkcionisati bez pravnog instrumentarijuma, a to su prvenstveno kategorije privrednog prava putem kojih se odvija promet na tritu. Svaka privredna aktivnost u trinoj ekonomiji mora se pravno instrumentalizovati zakljuivanjem i izvrenjem odreenih pravnih poslova, najee ugovora o prodaji. Za pravnike je neophodno poznavanje kategorija ekonomskih, organizacionih i finansijskih disciplina koje imaju najvie dodirnih taaka sa privrednim pravom. Ekonomsiti takoe moraju poznavati privredno pravo kako bi potpunije i pravilnije razumeli status i poslovanje privrednog subjekta na tritu. 7. Istorijski razvoj privrednog prava Pojedina pravila o trgovini sadralo je asirsko, feniansko i vavilonsko pravo. Hamurabijev zakonik je veoma vaan za razvoj privrednog prava. Razvojem gradova i trgovine u srednjem veku, razvija se posebno, personalno, nacionalno, kosmopolitsko trgovako pravo lex mercatoria koje nije poticalo od zakonodavca, ali se primenjivalo sa njegovom tolerancijom. U novom veku dolazi do kodifikacije trgovakog prava na nivou drave. U Francuskoj u 17. veku izvrene su prve kodifikacije trgovinskog prava donoenjem Ordonanse o trgovini 1673. godine i Ordonanse o pomorskom pravu 1861. godine. U Francuskoj je doneen poseban trgovinski zakon 1807. godine Code de commerce. U Nemakoj je doneen Opti nemaki trgovinski zakonik 1861. godine, koji je zamenjen novijim trgovinskim zakonikom 1897. godine. On je posluio kao osnov za donoenje trgovakog zakonika Kraljevine Jugoslavije iz 1937. godine koji nikada nije zaiveo. vajcarski zakonik o obligacijama iz 1911. godine je znaajan na polju trgovinskog prava. U Italiji 1942. godine donet je Graanski zakonik u kome je izvrena jedinstvena kodifikacija graanskog i trgovinskog prava. U SAD-u je donet jednoobrazni trgovaki zakonik 1962. godine. U ekoj i Slovakoj je donet moderan trgovaki zakonik iz 1991. godine. U Maarskoj - Zakon o privrednim drutvima iz 1989. godine, a u Rumuniji Zakon o trgovinskim drutvima iz 1990. godine. U Srbiji je donet Zakon o privrednim drutvima iz 2004. godine, zatim ZAkon o steajnom postupku iz 2004. godine, Zakon o bankama iz 2005. godine, Zakon o preuzimanju akcionarskih drutava i Zakon o investicionim fondovima iz 2006. godine.

8. Izvori privrednog prava Izvori privrednog prava dele se na materijalne i formalne izvore. Materijalni izvori privrednog prava su ekonomski, drutveni i politiki uslovi koji odreuju formuslisanje pravila privrednog prava. Formalni izvori privrednog prava su: - Izvori privrednog prava koje donosi zakonodavac - Autonomni izvori privrednog prava - Ostali izvori privrednog prava 9. Izvori privrednog prava koje donosi zakonodavac Ovim izvorima pripadaju: ustav, zakon i podzakonska akta, a u izvesnom smislu i sudska praksa. Zakoni su najvaniji izvori prava uopte pa tako i privrednog prava u zemljama kontinentalnog sistema koje pripadaju civil law sistemu. U njima je pravo izgraeno na osnovama rimskog prava a meu njima je i naa zemlja. Pod zakonom u irem smislu podrazumevamo i ustav, koji se nalazi na vrhu piramide pisanih izvora prava i svi ostali izvori moraju biti u skladu sa ustavom. Meu pravilima zakona razlikujemo: - imperativna /kogentna/ pravila koja su obavezna za stranke i ne mogu se promeniti njihovom voljom - dispozitivna /potporna/ pravila koja se uvek primenjuju ali ih stranke svojom voljom mogu iskljuiti ili zameniti. Znaajan izvor privrednog prava su i podzakonski akti izvrnih i upravnih dravnih organa: uredbe, pravilnici, odluke, uputstva, naredbe itd. Podzakonski akti imaju manji znaaj od zakona. iroka primena podzakonskih akata je izraz nestabilnosti drutva, a esto i naglih i brzih promena u njegovom razvoju. Sudska praksa je najvaniji izvor prava u zemljama anglo-amerikog pravnog sistema, tj. common law sistema, koje su svoj pravni poredak izgradile na autentinim osnovama. Jednoobrazno postupanje sudova u sluajevima kada postoje praznine u propisima, obezbeeno ppotovanjem stanovita viih sudova od strane niih predstavlja kreiranje dodatnih pravila koja takve praznine popunjavaju 10. Autonomni izvori privrednog prava Autonomni izvori privrednog prava temelje se na tri principa: naelu autonomije volje gde ugovorne strane privredni subjekti mogu da zaklje bilo koji ugovor u okviru drutvenog javnog poretka naelu pacta sunt servanda prema kom se zakljueni ugovori moraju ispuniti i predstavljaju zakon za ugovorne strane naelu alternativnih metoda reavanja sporova gde su privredni subjekti u cilju reavanja svojih sporova mogu podvrgnuti mirenju ili arbitrai.

Autonomnim izvorima privrenog prava pripadaju: poslovni obiaji, uzanse, opti uslovi poslovanja, standardni, tipski, formalni ugovori, trgovaki termini i klauzule. Poslovni obiaji su pravila koja su prihvaena i ustaljena u praksi izmeu privrednih subjekata u vezi sa prometom robe i vrenjem usluga. Ona su nastala dugotrajnim ponavljanjem istog ili slinog ponaanja u istoj ili slinoj situaciji. Poslovne obiaje trba razlokovati od tzv. dobrih obiaja koji predstavljaju pravila morala. Pravi se razlika izmeu poslovnih obiaja i obiajnog prava. Kod poslovnih obiaja kao subjektivni element pojavljuje se svest stranaka o korisnosti postupanja po njima, dok je kod obiajnog prava postupanje po njima obaveza. Meutim u pravnoj teoriji shvatanja pravila poslovnih obiaja se smatraju pravilima obiajnog prava tj. normama obiajnog prava. Stranka koja se poziva na poslovne obiaje mora dokazati njihovo postojanje osim ako to druga strana ne osporava. Poslovni obiaji se dele prema horizontalnom kriterijumu na: -opte koji se primenjuju na iroj teritoriji zemlje -regionalne koji se primenjuju u okviru odreenog regiona -mesne, lokalne koji se primenjuju u odreenom mestu -meunarodne, nacionalne Prema vertikalnom kriterijumu poslovni obiaji se dele na: -opte koji se primenjuju u svim privrednim granama i strukama -posebne, specijalne koji se primenjuju u odreenoj konkretnoj privrednoj grani ili struci. Uzanse su kodifikovani poslovni obiaji, objavljeni od strane ovlaenih, nedravnih tela koja su nadlena da ih objave, nakon prethodnog odobrenja, od strane nadlennog dravnog organa, najee suda. Prilikom odobravanja nadleni dravni organ proverava njihovu usklaenost sa javnim poretkom zemlje i moralom drutva. Pravila u uzansama su dispozitivne ali mogu biti i kogentne pravne prirode. Uzanse se uvek primenjuju, osim ako ih stranke nisu svojom voljom iskljuile Uzanse se mogu klasifikovati po vertikalnom kriterijumu na opte i posebne ali posebne imamju prednost u primeni. Opti uslovi poslovanja, standardni, tipski, formalni ugovori. Opti uslovi poslovanja predstavljaju listu ugovornih odredbi pod kojima jedna ugovorna strana ponudilac predlae zakljuivanje ugovora drugoj strani. Opte uslove unapred predlae jedna strana a druga moe da ih prihvati ili odbije ali ne i da o njima vodi pregovore. Opti uslovi poslovanja koje donose velika drutva, da bi se mogli primeniti na konkretan sluaj moraju biti poznati drugoj strani, a to se postie: -prethodnim objavljivanjem na uobiajen nain, npr. u slubenom glasniku -predavanja drugoj strani radi upoznavanja sa njima prilikom zakljuivanja ugovora. -pozivanjem na njihovu primenu u konkretnom ugovoru kako bi postali njegov sastavni deo. Opti uslovi poslovanja su pravni dokument u rukama jedne strane u sluaju spora sudovi ispravljaju ovu neravnoteu pruajui zatitu slabijoj strani. Tipski, standardni i formularni ugovori su obrasci i formulari koje unapred sastavlja jedna strana nudei ih drugoj radi njihovog prihvatanja. U pitanju su konkretni ugovori unapred odtampani na obrascu sa unapred formuslisanim odredbama ali i praznim rublikama kojih ima u manjem ili veem broju, zavisno od ekonomskog poloaja ponudioca. U te prazne rublike unose se posebne odredbe, klauzule koje imaju prednost u odnosu na opte odredbe, klauzule. Ovi ugovori se koriste u masovnom prometu standardizovanih roba i usluga na domaem ili meunarodnom tritu.

Athezioni ugovori se razlikuju od ostalih ugovora jer ne ostavljaju mogunost da se o uslovima pregovara sa drugom stranom ve se mogu prihvatiti ili ne. Trgovinski termini i klauzule predstavljaju termine i klauzule ije jednoobrazno znaenje su utvrdile meunarodne nevladine organizacije. Ovi termini i kaluzule primenjuju se na osnovu izriite ili preutne volje ugovornih strana ali se zbog rairenosti i uestalosti u trgovakoj praksi postepeno transformiu u poslovne obiaje. 11. Pravna nauka kao izvor privrednog prava U sluaju nepostojanja pravila privrednog prava mogu se primeniti, pod odreenim uslovima i pravila predratnog trgovonskog prava ali je primena ovih pravila sve rea. U datim sluajevima se mogu primeniti i pravila graanskog prava jer veza izmeu privrednog i graanskog prava je odnos izmeu opteg i posebnog prava. Pravna teorija utie na sudsku praksu zakonodavca i privredne subjekte svojom argumentacijom izraenom u pravnim shvatanjima. Pravna doktrina predstavlja pomoni interpretativni posredni izvor prava. 12. Hijararhija izvora privrednog prava Da bi pravni sistem funkcionisao a time da bi se ostavrili interesi drave neophodno je da svi njegovi delovi budu meusobno skladno povezani. Hijararhija izvora privrednog prava poinje sa ustavom, a zatim po jaini pravne snage dolaze: zakoni imperativne prirode, podzakonski akti, ugovori ili standardni, formalni, tipski ugovori i opti uslovi poslovanja ako ih strane zakljue, zatim se primenjuju posebne uzanse i opti obiaji, zatim podzakonski propisi dispozitivnog karaktera, pravna pravila predratnog trgovinskog prava, pravila graanskog prava, sudska praksa, te shvatanje pravne doktrine koja kod nas nisu priznati izvori privrednog prava. 13. Subjekti privrednog prava Subjekti privrednog prava su fizika i pravna lica koji su u privrednopravnom prometu nosioci prava i obaveza. Subjekti privrednog prava obavljaju delatnost: - trajno tj. sistematski - strino - u vidu zanimanja tj. profesionalno - radi sticanja dobiti Subjekti privrednog prava mogu biti organizovani u individualnom organizacionopravnom obliku kao preduzetnici i kolektivnom organizacionopravnom obliku sa svojstvom pravnog lica kao privredna drutva, druge pravne forme drutva odnosno preduzea. Najvei broj privrednih subjekata neposredno obavlja neku lukrativnu /profitnu/ delatnost.

14. Preduzetnik kao privredni subjekt Preduzetnik je fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti ukljuujui umetnike i stare zanate i poslove domae radinosti. Po Zakonu o privatnim preduzetnicima iz 1989. godine, privatni preduzetnik je fiziko lice koje radi sticanja dobiti osniva radnju i samostalno obavlja delatnost. Fiziko lice stie status peduzetnika osnivanjem radnje i radnja istupa u pravnom prometu pod pravnim subjektivitetom njenog osnivaa. U organizaciono smislu potrebno je odvojiti njegove graansko pravne od njegovih preduzetnikih aktivnosti, tj. elemente fizikog lica od elemenata preduzetnika privrednog subjekta. Fiziko lice moe da osnuje radnju ako ispuni sledee uslove: - da ima optu zdravstvenu sposobnost - da je poslovno sposobno - da mu pravosnanom sudskom odlukom nije zabranjeno da obavlja odreene delatnosti, odnosno da mu pravosnanim reenjem o prekraju nije izreena zatitna mera zabrane obavljanja delatnosti, dok traju pravne posledice osude, odnosno mere, - da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, kao i odgovarajui prostor, osim ako priroda delatnosti, odnosno poslova to ne zahteva. - da ispuni propisane uslove za obavljanje delatnosti (bezbednost i zatita zdravlja na radu, zatita ivotne okoline, sanitarno higijenske i zdravstvene uslove i dr.) Fiziko lice podnosi prijavu za osnivanje radnje, na nain i u postupku predvienim zakonom. Uz prijavu osniva podnosi dokaze o ispunjenosti uslova za osnivanje radnje. Radnja nastaje kao privredni subjekat registracijom i upisom u registar privrednih subjekata. Radnju moe da osnuje jedno ili vie fizikih lica, ali ne vie od 10. Radnjom upravlja njen osniva ili osnivai i za preuzete obaveze odgovaraju celokupnom svojom imovinom. 15. Pojam privrednog drutva (i obeleja) Privredno drutvo je pravno lice koje osnivaju osnivakim aktom pravna i/ili fizika lica, radi obavljanja delatnosti radi sticanja dobiti. Privredno drutvo moe obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti Pravni poloaj privrednog drutva ima sledea osnovna obeleja: - pravni subjektivitet - samostalnost - voljni nain nastanka - racionalno organizovano jedinstvomaterijalnih i personalnih elementa, radi obavljanja odreene delatnosti i sticanja dobiti. Privredno drutvo ima svojstvo pravnog lica na osnovu zakona. Privredno drutvo je samostalni subjekt u pravu u odnosu na njegove osnivae i lica koja mu naknadno pristupe, u odnosu na druge privredne subjekte i dravu. Posmatrano sa aspekta unutranjih odnosa samostalnost privrednog drutva znai da ono samostalno istupa na tritu, samostalno planira, odreuje elemente svog posovanja i rasporeuje dobit u skladu sa propisima. Privredno drutvo je tvorevina volje njegovih osnivaa.

Privredno drutvo se sastoji od imovine i lica funkcionalno i racionalno povezanih u odreenu celinu radi postizanja odreenog cilja. 16. Pravni subjektivitet privrednog drutva Korene savremenog pojma pravnog subjektiviteta pravnog lica, ukljuujui i preduzea, nalazimo u srednjevekovnoj pravnoj literaturi, koja se opet naslanja na rimsko, kanonsko i druga obiajna prava evropskih zemalja. Privredno drutvo je pravno lice na osnovu zakona. Pravni subjektivitet privrednog drutva izraava se u njegovim pravima, obavezama i odgovornostima, koje izviru iz zakona, akta o osnivanju i statuta. Dakle, odreivanje pravnog subjektiviteta drutva i njegovog obima zapoinje u zakonu, a dobrava se u njegovom statutu (drugom aktu). 17. Supstrat i formalna struktura privrednog drutva Pod supstratom pravnog subjektiviteta drutva podrazumevaju se svi realni elementi koji su bitni za samo njegovo postojanje, dok se pod njegovom formalnom strukturom podrazumeva njegova unutranja organizacija. Obe ove strane privrednog drutva su meusobno povezane i uslovljne. U supstratu pravnog subjektiviteta privrdnog drutva razlikuju se dve vrste elemenata: - perosnalni i - materijalni Pod personalnim elementima podrazumeva se ljudski faktor, tj. lica koja su bitna za nastanak i postojanje privrednog drutva kao pravnog lica. To su osnivai i zaposleni, a u odreenim sluajevima i strunjaci koji ine njegovu menadment strukturu. Pod materijalnim elementima u supstratu pravnog subjektiviteta drutva podrazumeva se njegova imovina. Privredno drutvo u svom materijalnom supstratu mora imati i materijalne i personalne elemente. Kakav e odnos biti izmeu njih zavisi u koji tip drutva se svrstava. Formalna struktura privrednog drutva nastaje u trenutku njegovog priznanja od strane pravnog poretka a to je od njegovog trenutka upisa u registar. 18. Poslovno ime privrednog drutva POslovno ime privrednog drutva je naziv odnosno ime pod kojim ono posluje. Poslovno ime je najvaniji kriterijum za razlikovanje privrednih drutava i zbog toga ne sme: - da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog drutva, niti - da izaziva zabunu o privrednom drutvu ili o njegovoj delatnosti. Poslovno ime se odreuje u osnivakom aktu privrednog drutva. Pod poslovnim imenom drutvo stie ugled, klijentelu, poziciju na tritu. Poslovno ime sadri jezgro imena, obavezne i fakultativne elemente. 1. Jezgro je osnovni naziv drutva. Postoje zabranjena i uslovno doputena jezgra poslovnog imena drutva.

2. Obavezni elementi poslovnog imena su oni elementi koje mora sadravati svako poslovno ime drutva. Obavezni elementi su: - oznaka pravne forme privrednog drutva ili njegove skraenice (O.D; K.D; D.O.O; A.D) - oznaku u likvidaciji ako je privredno drutvo u postupku likvidacije - ako ima status podreenog drutva ime mora da sadri i poslovno ime kontrolnog drutva. 3. Fakultativni elementi su oni elementi koje poslovno ime drutva moe, ali i ne mora da sadri (slike, crtei, datumi i dr.) Naela poslovnog imena: - slobodan izbor elemenata poslovnog imena - istinitost i primerenost poslovnog imena - zakonitost poslovnog imena - trajnost poslovnog imena - javnost poslovnog imena - obaveznost poslovnog imena - jasnost poslovnog imena - iskljuivost poslovnog imena Zatita poslovnog imena ostvaruje se po dva osnova - po osnovu upisa u registar - po osnovu zabrane a instrumentalizuje se: - ex offo po slubenoj dunosti registra i - po naelu dispozicije, tj. po privatnoj tubi oteenog privrednog drutva. Privredno drutvo moe promeniti svoje poslovno ime: - svojom voljom pri emu treba voditi rauna o naelu trajnosti poslovnog imena - na osnovu odluke suda donete u vezi sa sporom za zatitu imena - na osnovu zakona u sluajevima statusnih promena drutva, izmene delatnosti drutva, kada postojee ime nije vie u skladu sa izmenjenom delatnou. Poslovno ime moe se preneti na drugo lice samo zajedno sa prenosom privrednog drutva koje pod tim imenom posluje. 19. Delatnost privrednog drutva Pod delatnou drutva podrazumeva se jedna ili vie delatnosti, koje se mogu obavljati kao delatnost i koje ono obavlja kao predmet svog poslovanja. U vezi delatnosti privrednog drutva vai naelo slobodnog izbora delatnosti gde postoje dva izuzetka od ovog naela: - odreene delatnosti za koje je to propisano mogu se obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta dravnog organa - delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju u odreenoj pravnoj formi privrednog drutva ne mogu se obvljati u drugoj pravnoj formi drutva. Prema kriterijumu upisa u registar delatnosti se dele na: registrovane i neregistrovane. Doputeno je obavljanje samo registrovanih delatnosti. Postoji i klasifikacija delatnosti iz ranijeg perioda na: osnovne i sporedne delatnosti. Osnovne delatnosti su one, koje su predstavljale najvaniji preteni izvor prihoda privrednog subjekta, dok su sporedne delatnosti bile one koje su sluile boljem iskoriavanju kapaciteta

10

osnovne delatnosti ili koje su se uobiajeno obavljale uz osnovnu delatnost, ili koje su se obavljale u manjem obimu, povremeno. Delatnost drutva je element za odreivanje obima njegove pravne sposobnosti. Drutvo moe da prestane da obavlja delatnost: - svojom voljom - odlukom nadlenog dravnog organa - na osnovu zakona 20. Sedite privrednog drutva, zajednika obeleja i upis u registar Kao to fiziko lice ima prebivalite, tako privredno drutvo ima svoje sedite. Sedite privrednog drutva odreuje se osnivakim aktom i upisuje se u registar privrednih subjekata. Promena sedita se vri na nain koji je odreen statutom samog privrednog drutva. Sedite privrednog drutva ima viestruki znaaj. I prema njemu se odreuje: - mesto zakljuenja i izvrenja ugovora i drugih pravnih poslova - nadlenost suda i drugih dravnih organa - obraun poreza i drugih javnih dabina. U naem pravu registar privrednih subjekata je jedinstvena, centralna, javna, elektronska baza podataka o privrednim subjektima, formirana za teritoriju drave u kojoj se podaci unose i uvaju u skladu sa zakonom. Ureen je u Zakonu o registraciji privrednih subjekata iz 2004. godine. Znaaj registra je u tome, to obezbeuje da se privredni subjekti i ira javnost upoznaju sa odreenim injenicama, koje su znaajne za privrednopravni promet. Registar je prvenstveno znaajan za ssame uesnike u pranom prometu. Putem njega oni su u mogunosti da se obaveste o podacima, koji se odnose na bilo kog subjekta koji je upisan u registar, to doprinosi jaanju sigurnosti pravnog prometa i zatiti interesa njegovih uesnika, ali i javnih interesa. Registar vodi Agencija za privredne registre, preko registratora fizikog lica, koje vodi registar privrednih subjekata. U registar se registruju: - preduzetnik; - ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo s ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo; - zadruga i zadruni savez - drugi subjekt, koji se u skladu sa zakonom, registruje u registar. U registar privrednih subjekata se unose injenice, iji upis je u zakonu propisan kao obavezan. Pored obaveznih postoji i fakultativni upis o injenicama koje u zakonu nisu propisane kao obezne. Postupak upisa u registar je ureen pravilima upranog postupka. Blie uslove i nain upisa propisuje Zakon o registraciji privrednih subjekata i Zakon o privrednim drutvima. 21. Zastupanje privrednog drutva Privredno drutvo je pravno lice i nema organe (udoslovnom smislu) kao fiziko lice. Volju u pravnom prometu izraavaju njegova fizika lica.

11

Pod zastupanjem, dakle, podrazumevamo preduzimanje pravnih radnji u ime i za raun zasupanog. Zastupanje ima vie aspekata: 1. Prvi aspekt, interni, pod kojim se podrazumeva ispoljavanje pravne sposobnosti privrednog drutva kao pravnog lica preko fizikih lica, prvenstveno direktora i/ili drugih zastupnika. Naime, fizika lica u drutvu mogu crpiti svoja ovlaenja za zastupanje drutva iz: zakona i osnivakog akta, ugovora ortaka ili lanova drutva, statuta ili odluke nadlenog organa drutva, deponovanih u registar i propisno ojavljenih to su zastupnici; ugovora o punomostvu to su punomonici; prirode poslova koje u drutvu obavljaju to su punomonici po zaposlenju. 2. Drugi aspekt, eksterni, ukazuje na zastupanje kao privrednu delatnost, koju privredni subjekt (agent) uz nagradu obavlja za drugi privredni subjekt, na osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju. (agenturi) 3. Trei apekt, graanskopravni, podrazumeva zastupanje jednog fizikog lica od strane drugog fizikog lica na osnovu zakona (npr. roditelji zastupaju svoju maloletnu decu i dr) ili na osnovu ovlaenja (ugovora o punomostvu) Privredno drutvo je pravno lice i zastupa ga ex lege direktor (kod ortakog drutva to su svi ortaci, kod komanditnog drutva svi komplementari, kod drutva s ogranienom odgovornou i akcinarskog drutva jedan ili vie lanova uprave ili direktor). Osnivakim aktom, statutom ili drugim optim aktom drutva moe se odrediti da pored direktora, privredno drutvo zastupaju i druga lica, npr. pomonik direktora, komercijlani direktor i dr. To su statutarni zastupnici privrednog drutva. Zastupnik drutva u odnosu na drutvo koje zastupa duan je da se pridrava ovlaenja na zastupanje kja su odreena u aktima i odlukama drutva i ukoliko ih prekorai odrovoran je za tetu koja se time prouzrokuje privrednom drutvu ili treem licu sa kojim je posao zakljuen. Privredno drutvo moe dati poslovno punomoje i njime ovlastiti punomonika da zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiajeni u vrenju njegove poslovne delatnosti. Poslovno punomoje moe biti ogranieno na odreenu vrstu poslova ili na odreene poslove (posebno poslovno punomoje) ali ovo ogranienje ima dejstvo prema treim licu samo ako je za njih znalo ili moralo znati. Prokura je specifina forma zastupanja privrednog drutva ija je sadrina unapred ureena u zakonu. Nosilac je prokurista. Prokura je zakonska forma ovlaenja kojim privredno drutvo ovlauje jedno ili vie lica za zakljuenje pravnih poslova ili radnji u vezi sa delatnou drutva. Prokura predstavlja vrlo iroko punomoje osim prava optereenja i otuenja imovine drutva. Zakonski zastupnim privrednog drutva izvetava registar o izdavanju i opozivu prokure. Pri registraciji, prokurista deponuje svoj potpis sa oznakom koja oznaava njegovo svojstvo. Punomonik po zaposlenju je lice koje u privrednom drutvu radi na takvim poslovima ije obavljanje je u vezi sa zakljuivanjem i ispunjenjem odreenih ugovora. To su prodavci u prodavnicama, komercijalni referenti, komercijalni direktori, pomonici i zastupnici direktora itd. Punomonik po zaposlenju je i kapetan broda i ofer kod ugovora kod meunarodnog prevoza robe i stavri. Trgovaki putnik nije ovlaen da zakljuuje ugovore, ve samo da prikuplja porudbine za zakljuivanje ugovora. Nema pravo da naplauje kupoprodajnu cenu, niti da prodaje na kredit. Oni samo zastupaju drutvo za koje rade.

12

22. Zatita interesa privrednog drutva. Privredno drutvo ima svoje interese koji se ponekad razlikuju od interesa njegovih ekonomskih vlasnika i menadera. Prema privrednom drutvu dunosti imaju sledea lica: 1. ortaci ortakog drutava i komplemenatari komanditnog drutva 2. lica koja se u skladu sa zakonom smatraju kontrolnim lanovima drutva sa ogranienom odgovornou ili kontrolnim akcionarima akcionarskog drutva, 3. zastupnici drutva, 4. lanovi upravnog odbora, izvrnog odbora, nadzornog odbora, odbor revizora drutva sa ogranienom odgovornou i akcionarskog drutva 5. lica koja imaju ugovorna ovlaenja da upravljaju poslovima privrednog drutva. Navedena lica imaju koja imaju dunost prema privrednom drutvu duna su da izvravaju svoje poslove savesno i sa panjom dobrog privrednika i u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu drutva. Sukob interesa je stavljanje svojih interesa ispred interesa drutva a time i povreda dunosti lojalnosti prema drutvu, postoji ako lice koje ima dunosti prema drutvu ili lan njegove porodice: 1. ugovorna strana u pravnom poslu sa drutvom 2. u finansijskom odnosu sa licem iz pravnog posla ili radnje koje zakljuuje ugovor sa drutvom ili koje ima finansijske interese u tom poslu ili radnji na osnovu kojih se razumno moe oekivati da utiu na njegovo postupanje suprotno interesu drutva 3. pod kontrolnim uticajem strane iz pravnog posla ili radnje ili lica koje ima finansijski interes u pravnom poslu ili radnji, tako da se osnovano moe oekivati da utiu na njegovo postupanje suprotno interesu drutva. Zabrana konkurencije. Ako ekonomski vlasnici privrednog drutva ili menaderi razvijaju vlastitu privrednu delatnost koja je konkurentska samom privrednom drutvu, neposredno putem delatnosti svog privrednog drutva ili u formi preduzetnika ili na drugi nain, onda je jasno da uzurpiraju poslovne prilike drutva kojim rukovode. U sluaju povrede pravila o sukobu interesa i pravila o zabrani konkurencije opteeno privredno drutvo osim prava na naknadu tete ima pravo da se: 1 poslovi koje izvri to lice za svoj raun priznaju kao poslovi izvreni za raun privrednog drutva 2 privrednom drutvu preda svako novani iznos koji je ostvaren od poslova koji su obavljeni za raun tog lica. 3 sva potraivanja koja proizilaze iz posla izvrenog za raun tog lica ustupe privrednom drutvu. Svrha zatite poslovne tajne privrednog drutva je da ono postigne i zadri proizvodne, komercijalne, finansijske i druge prednosti na tritu i time odri konkurentnu sposobnost. Zatitom poslovne tajne privrednog drutva tite se ujedno i prednosti nacionalne privrede. Pod poslovnom tajnom privrednog drutva se podrazumeva informacija o poslovanju odreena osnivakim aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom lanova drutva, odnosno osnivakim aktom ili statutim akcionarskog drutva za koju je oigledno da bi prouzrokovalo znatnu tetu privrednom drutvu ako doe u posed treih lica. Zatita interesa samog lana, ortaka ili akcionara, kao i zatita interesa samog drutva ostvaruje se podnoenjem individualne i derivativne tube.

13

23. Ortako drutvo Ortako drutvo je privredno drutvo koje se osniva ugovorom dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka drutva. Osnivai ovog drutva se obavezuju da obavljaju odreenu delatnost pod zajednikim poslovnim imenom. Prilikom osnivanja ortakog drutva osnivai se, takoe, obavezuju da za sve obaveze drutva odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom.(osim ako je sa poveriocem drugaije ugovoreno). Ugovorom o osnivanju ortakog drutva predviaju se svi bitni elementi za osnivanje drutva. Poto je ortako drutvo specifino, dobro bi bilo da se svi odnosi urede ugovorom o osnivanju ortakog drutva, osim onih odnosa pedvienih Zakonom o privrednim drutvima, ukoliko ortaci ne ele da drugaije urede svoje odnose za koje je zakonom predviena takva mogunost. Ugovorom se ureuju podaci o osnivaima, poslovno ime i sedite drutva, delatnost, osnivaki kapital tj. oznaenje vrste i vrednosti uloga ortaka i druga pitanja bitna i karakteristina za ovo drutvo. Zakonom nije predviena obaveza ulaganja novanog dela osnivakog kapitala, koji bi osnivai morali uloiti. Zakonom je utvreno ta ortak moe, a ta ne mora uneti u ortako drutvo. To moe biti novac, stavri, prava i drugo. Kod ovog drutva moe se na ime uloga ortaka uloiti i rad ili usluge koje se izraavaju u novanoj vrednosti. Pravni odnosi izmeu samih ortaka kao i pravni odnosi izmeu ortaka i ortakog drutva utvruju se ugovorom o osnivanju drutva i ugovorom ortaka drutva, ako drutvo ima takav ugovor. Ugovor o osnivanju drutva je obavezan osnivaki akt, a ugovor izmeu ortaka nije. Ortak u ortakom drutvu nijen u obavezi da svoj ulog poveava iznad iznosa ugovorenog osnivakim aktom, ali ga ne moe ni smanjiti bez saglasnosti svih ostalih ortaka. Ortaci drutva mogu slobodno prenositi udele izmeu sebe. Dobit ortakog drutva se rasporeuje meu ortacima drutva u skladu sa ugovorom o osnivanju drutva. Ortaci ortakog drutva snose gubitak prema pravilima koja su utvrdili u ugovoru o osnivanju drutva. Oratkim drutvom upravljaju ortaci neposredno i putem poslovoenja. Funkciju poslovoenja moe vriti jedan oratak, vie ortaka ili svi ortaci drutva, to se ureuje osnivakim aktom. Ako pravo na poslovoenje imaju svi ortaci ortakog drutva ili vie njih svaki od njih ima pravo da postupa samostalno osim ako se najmanje jedan oratk usprotivi tom pravu. ZA svaki posao je potrebna saglasnost svih ortaka drutva ovlaenih za poslovoenje. Ako postoji opasnost nastupanja tete drutvu od odlaganja posla onda nije potrebna takva saglasnost. Ortak ortakog drutva koji je ovlaen na poslovoenje moe preneti pravo na poslovoenje na tree lice ako se sa tim saglase svi lanovi drutva. Ortak ortakog drutva koji je ovlaen za poslovoenje, moe odustati od poslovoenja uz otkazni rok utvren ugovorom o osnivanju drutva ako za to postoje opravdani razlozi. Drutvo ili ortaci mogu oratku oduzeti ovlaenje za poslovoenje u sudskom postupku u sluaju tee povrede dunosti ili nesposobnosti za obavljanje poslovodstva. Ortak ortakog drutva ima pravo uea u raspodeli dobiti kao i obavezu u snoenju rizika. Dobit ili gubitak drutfva raspodeljuju se ortacima na jednake delove. Deo dobiti koja pripada orataku drutva isplauje se najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja finansijskog izvetaja. Ortak drutva ima pravo da uestvuje u upravljanju drutvom, ima pravo na poslovoenje drutva, da uestvuje u radu drugih organa, da bude obaveten o radu i poslovanju drutva. Ortak je drutvu odgovoran za tetu koju prourokuje namerno ili grubom nepanjom. Za obaveze drutva solidarno odgovara svaki ortak celokupnom svojom imovinom.

14

Prestanak ortakog drutva: : istekom vremena za koje je osnovano ili ispunjenjem cilja osnivanja, odlukom ortaka o prestanku, steajem, neobvljanjem poslova neprekidno dve godine, sudskom odlukom o prestanku, , likvidacijom, drugim sluajevima utvrenim osnivakim aktom i ugovorom ortaka. 24. Komanditno drutvo Komanditno drutvo je privredno drutvo kje osnivakim aktom osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. NAjmanje jedan od ugovaraa odgovara neogranieno solidarno za obaveze drutva komplementar, a najmanje jedno lice odgovara do visine svog ugovorenog uloga komanditor. Komplementari vode pslovanje drutva i zastupaju drutvo. Komanditori ne vode poslovanje drutva. Komanditno drutvo kao statusni oblik obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom pogodan je za plasiranje kapitala u odreenu delatnost. Komanitori su lica koja se ne bave poslovanjem drutva, ve to ine radi oploavanja svog kapitala. Osnivanje komanditnog drutva vre komlementari i komanditori. Osnivanje se vri osnivakim aktom kojim se ureuju sva bitna pitanja za osnivanje i rad drutva: podaci o osnivaima, oznaenje svojstva ortaka, poslovno ime i sedite drutva, oznaenje vrste i vrednosti uloga svakog osnivaa, delatnost i dr. Osnivai u komanditno drutvo unose svoje uloge. Ulog komanditora u komanditno drutvo moe biti novani i nenovani, ukljuujui i izvreni rad i usluge u komanditnom drutvu. Obaveza je komanditora da u komanditno drutvo unese ceo ugovoreni ulog pre sticanja svojstva komanditora u novcu, stavrima i pravima, radu ili uslugama. Komanditno drutvo je pravno lice. Upravljanje komanditnim drutvom vode komplementari, jedan ili vie njih. Komanditori ne mogu vriti poslovoenje a ni zastupati komanditno drutvo prema treim licima. Prava i obaveze lanova komanitnog drutva su da uestvuju u raspodeli dobiti i snoenju gubittka drutva srazmerno procentu udela u drutvu. Kada je re o obavezama lanova komanditnog drutva u pogledu odgovornosti postoje razlike. Za obaveze drutva prema treem licu, iskljuivo odgovaraju komplementari., dok komanditori snose rizik, do iznosa svog uloga. Komanditor odgovara ako nije uneo svoj osnivaki ulog ili ako ga nije blagovremeno uneo u komanditno drutvo. Komanditor, kao komplementar, odgovara ako je njegovo ime uz njegovu saglasnost uneto u poslovno ime komanditnog drutva ili ako je suprotno zakonskoj zabrani vodio poslove komanditnog drutva. Udeli lanova komanditnog drutva mogu se prenosti u celini ili delimino. Prestanak komanditnog drutva nastupa odlukom komanditora ili komplenetara. Ako istupe svi komplementari drutvo se ne mora ugasiti, v se moe organizovati kao drutvo sa ogranienom odgovornou, akcionarsko drutvo ili kao preduzetnik. Ako istupe svi komanditori, drutvo moe da se organizuje kao ortako drutvo ili kao preduzetnik.

15

25. Akcionarsko drutvo Akcionarsko drutvo je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie fizikih i/ili pravnih lica u scojstvu akcionara. Osnovni kapital drutva je utvren osnivakim aktom i podeljen na akcije. Osnovni kapital drutva se pribavlja izdavanjem i prodajom akcija. Akcije imaju odreenu nominalnu vrednost. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija ini osnovni kapital drutva. Akcionarsko drutvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine akcionara. Akcionari kupuju od akcionarskog drutva akcije koje je to drutvo izdalo unosei na taj nain u drutvo svoje uloge. Ulozi mogu biti u novcu, stvarima i pavima izraenim u novanoj vrednosti, ali ne u radu i uslugama. Osnivanje akcionarskog drutva mogu izvriti fizika i pravna lica domaa i strana. Akcionarsko drutvo se osniva osnivakim aktom, pored koga moe imati i statut kojim se blie ureuje poslovanje i upravljanjem drutvom. Akcioanrska drutva moemo podeliti na: - otvorena i - zatvorena akcionarska drutva. Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica u skladu sa Zakonom. Najvie moe imati 100 akcionara. Ako taj broj bude iznad 100 u periodu duem od godinu dana ono prelazi u otvoreno akcionarsko drutvo. Otvoreno akcionarsko drutvo je ono gde osnivai uine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja drutva ili ako takav poziv uini drutvo nakon osnivanja. Otvoreno akcionarsko drutvo ne moe ograniiti prenos akcija treim licima. Ovakvo drutvo moe biti kotirano i nekotirano u zavisnosti dali se akcije kotiraju na berzi ili ne. Novani ulog osnovnog kapitala zatvorenog drutva na dan uplate iznosi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, dok kod otvorenih drutava taj iznos je 25.000 evra. Akcioanari koji osnivaju akcionarsko drutvo javni putem obavezni su da u sluaju uspele emisije, da sazovu i odre osnivaku skuptinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu. U suprotnom smatra se da osnivanje drutva nije uspelo i osnivai odgovaraju solidarno upisnicima akcija za povraaj uplaenih iznoza. Na osnivakoj skuptini svaka obina akcija daje pravo na jedan glas. Prava i obaveze akcionara odreuju se osnivakim aktom, statutom drutva i zakonom. Prava akcionara proizilaze iz akcija, odnosno prava na akciju. Obim prava pojedinih akcionara zavisi u naelu od vrednosti akcija koje akcionar poseduje. Za najvei deo prava akcionara vai pravilo srazmernosti obima tih prava i nominalnih vrednosti akcija koje akcionar poseduje, pri emu postojanje pojedinih prava zavisi od vrste akcije koje akcionar poseduje. Prava akcionara se mogu podeliti na imovinska i korporacijska pra akcionara.

16

17

Imovinska prava akcionara za predmet imaju odreenu imovinsku vrednost. U njih se ubrajaju: pravo na udeo u godinjoj dobiti drutva posle njenog oporezivanja, pravo na dividendu srazmerno nominalnoj vrednosti akcija, pravo na uee u raspodeli likvidacijskog vika po likvidaciji drutva, pravo preeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica, pravo raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom. Korporacijska prava akcionara su prava koja se odnose na upravljanje akcionarskim drutvom i nadzor nad njegovim radom. Prava akcionara sa peferencijalnim akcijama ukljuuju naroito prednost u odnosu obine akcije u pogledu prvenstva isplate dividende(koja kod preferencijlanih akcija moe biti participativna i kumulativna u skladu sa zakonom kojim se utvruje trita hartija od vrednosti)) i kod prvenstva naplate kod likvidacije drutva. Prava ovih akcionara mogu ukljuiti i pravo pretvaranja tih akcija u obine akcije ili u drugi klasu preferencijalnih akcija pod uslovima i u sluajevima odreenim osnivakim aktom, kao i pravo prodaje tih akcija akcionarskom drutvu po utvrenoj ceni. Organi zatvorenog akcionarskog drutva su: skuptina, diektor ili upravni odbor, a moe imati i izvrni odbor i generalnog direktora. Statutom se moe odrediti da drutvo ima revizora, a na predlog manjinskih akcionara, skuptina moe da izabere poverenika za pregledanje finansijskih izvetaja i poslovnih knjiga u poslednje tri godine. Organi otvorenog akcionarskog drutva su: skuptina, upravni odbor, izvrni odbor, generalni direktor. Kod kotiranog otvorenog akcionarskog drutva obavezni su i nadzorni odbor ili odbor revizora i interni revizor. Ovakva drutva imaju i sekretara. Prestanak akcionarskog drutva moe da usledi protekom vremena za koje je osnovano, pravosnanom odlukom skuptine akcionara, pravosnanom odlukom nadlenog suda, steajem, bankrotstvom, likvidacijom i dr. Akcionarsko drutvo moe prestati i po zahtevu manjinskih akcionara koji poseduju najmanje 20% akcija osnovnog kapitala drutva ako to na njihov zahtev naloi sud. 27. Drutvo sa ogranienom odgovornou Drutvo sa ogranienom odgovornou je privredno drutvo koje mogu osnovati jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Osnovni kapital drutvo obezbeuje ulozima osnivaa, tj. lanova drutva. Drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom dok lan ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa unetog uloga u imovinu drutva. lanovi drutva imaju odreena imovinska i upravljaka prava srazmerno svom ulogu. Pravo koje ulaga, odnosnolan, stie na osnovu svog uloga u drutvu je udeo. Drutvo sa ogranienom odgovornou moe stei sopstvene udele kojima se smatraju oni udeli koje drutvo

18

stekne od svojih lanova ali ne moe upisivati sopstvene udele niti od tih udela sticati pravo glasa ili dividendu. Osnivanje drutva sa ogranienom odgovornou vri se osnivakim aktom koji je ustavri ugovor o osnivanju drutva kada ima vie osnivaa ili odlukom o osnivanju drutva kada postoji samo jedan osniva. Osnivai drutva mogu da budu fizika i pravna lica, domaa i strana. Ovo drutvo moe imati najvie 50 lanova. Postupak osnivanja drutva. Novani deo osnovnog kapitala drutva ne moe biti manji od 500 eura u dinarskoj protivvrednsoti po srednjem kursu na dan uplate. Osnivai ulau sredstav u odreenom procentu kako je to utvreno ugovorom o osnivanju. Ulozi mogu biti u stavrima, opremi izraenom u novanoj vrednosti. Drutvo moe da se bavi svim delatnostima, izuzev zdravstvenom delatnou i proizvodnjom za vojne potrebe. Za osnivanje drutva potrebno je: - sainiti osnivaki akt drutva koji mora da sadri sve bitne elemente za osnivanje drutva - overiti potpise osnivaa i lica ovlaenog za zastupanje kod suda - izvriti registraciju upisivanjem u registar kod nadlenog organa - dobiti PIB od poreske uprave i izraduti peat - otvoriti raun kod poslobne banke i dobiti saglasnost od nadlenih inspekcijskih organa za rad drutva. Prava i obaveze lanova drutva. Udeo je pravo koje pripada lanu drutva na osnovu njegovog uloga u drutvo. U drutvu sa ogranienom odgovornosu vodi se evidencija o svim udelima u drutvu i njihovim nosiocima. Na osnovu svog uloga, odnosno udela lan ima sledea prava: pravo raspolaganja udelom, pravo na uee u upravljanju drutvom i kontroli delatnosti drutva, kao i imovinsko pravo. Udeli u drutvu su prenosivi, odnosno oni mogu biti predmet pravnog prometa. Udeli su prenosivi i treem licu ali ostali lanovi drutva imaju pravo pree kupovine tog udela. Organi drutva sa ogranienom odgovornou su: - skuptina lanova - direktor ili uptavni odbor - interni revizor ili odbor revizora (ako je tako predvieno)

28. Prestanak privrednog drutva Privredno drutvo moe prestati na vie naina koji su utvreni zakonom. Prestanak privrdnog drutva predstavlja gaenje drutva kao pravnog lica njegov nestanak. Njegovim prestankom gase se sva prava i obaveze, poto njegovim prestankom nestaje pravni subjektivitet drutva. Privredno drutvo moe prestati: 1. zavisno od volje njegovih osnivaa: istekom vremena na koji je osnovano, ako su osnivai osnivakim aktom osnovali privredno drutvo na odreeno vreme, odlukom nadlenog organa drutva, saglasno aktima drutva i statusnim promenom: spajanjem, pripajanjem, podelom i odvajanjem, poto u odreenim sluajevima prethodna dutva prestaje da postoje. 2. nezavisno od volje vlasnika, odnosno organa drutva, drutvo prestaje zbog razliitih okolnosti, ija je posledica prestanka drutva. Najei sluaj je bankrotsvo kada se sprovodi steajni postupak.

19

29. Javno preduzee Obavljanje odreenih delatnosti ne moe se prepustiti privatnim privrednim subjektima iz razliitih razloga (socijalnih, ekonomskih, prirodnih, dravnih i dr.). To su tz. delatnosti od opteg interesa. Njihovo obavljanje organizuje drava a taj deo se naziva javni (dravni) sektor privrede, u odnosu na privatni sektor privrede. Uee drave u organizovanju ovog sektora privrede moe biti neposredan kada drava organizuje obavljanje odreenih delatnosti putem svojih organa, i posredan kada to ini preko privrednih subjekata koje kontrolie na osnovu svog uea u njihovom kapitalu ili samo po osnovu uee u njihovom upravljanju ili na drugi nain. Pravni poloaj javnih preduzea ureen je ZAkonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa iz 2004. godine. Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa a koje osniva drava ili jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajna. Javno preduzee je privredni subjekt jer posluje sa dravnim kapitalom koji ine novac, stavri i prava, a koji je podeljen na akcije ili udele odreene nominalne vrednosti i upisuje se u registar. Vlasnik tih akcija ili udela je drava i trebalo bi da se osniva u pravnoj formi akcionarskog drutva ili drutva sa ogranienom odgovornou. Krug osnivaa javnog preduzea je ogranien. To mogu da budu samo: - drava (Republika Srbija) kada njena prava ostavruje Vlada Republike Srbije - skuptina autonomne pokrajne - skuptina jedinice lokalne samouprave Javna preduzea obavljaju delatnost od opteg interesa. Prava i obaveze javnih preduzea ureuju se aktom o osnivanju, a pojedina prava i obaveze mogu da se urede i ugovorom. Ciljna funkcija poslovanja javnog preduzea je obezbeivanje trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga, razvoj i unapreenje obavljanja delatnosti od opteg interesa, obezbeivanje tehniko tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja, sticanje dobiti i ostavrivanje drugog, zakonom utvrenog, interesa. Organi javnog preduzea su: uptavni odbor, kao organ uptavljanja, direktor, kao organ poslovoenja, nadzorni odbor kao organ nadzora. 30. Slobodne zone Pravni poloa slobodnih zona je regulisan Zakonom o slobodnim zonama iz 1994. godine. Slobodna zona je deo carinskog podruja nae zemlje koje je posebno ograeno kao celina i u kojoj se obavljaju delatnosti utvrene ZAkonom o slobodnim zonama. Zona se moe sastojati iz vie prostorno odvojenih delova podzona koje ine privrednu i organizacionu celinu zone. Ako se zona sastoji od vie delova, svaki deo se mora posebno ograditi i naznaiti. Osnivai zona mogu biti sva domaa i strana fizika lica. Ulog stranog lica u preduzeu koje upravlja zonom ne moe biti vei od 49%. Korisnici zone mogu biti sva strana i domaa fizika i

20

pravna lica. U zoni se mogu obavljati sve delatnosti osim onih kojim se ugroava ivotna sredina, zdravlje ljudi, materijalna dobra i bezbednost zemlje u skladu sa zakonom. Osnivanje slobodne zobe obuhvata donoenje akta o osnivanju, osnivanje preduzea za upravljanje zonom i pribavljanje saglasnosti Vlade Republike Srbije da se na odreenoj teritoriji moe osnovati slobodna zona. Na podruju jednog mesta moe se osnovati samo jedna zona. Ministarstvo nadleno za poslove finansija ocenjuje ekonomsku opravdanost osnivanja zone, odnosno podzone. Vlada na pedlog ministarstva nadlenog za poslove finansija daje saglasnost za osnivanje zone ili podzone u roku od 30 dana od dana uredno podnetog zahteva. Data saglasnost prestaje da vai ako zona ili podzona ne pone sa radom u roku od dve godine od dana davanja saglasnosti. Upravljanje slobodnom zonom vri privredno drutvo koje moe biti osnovano kao akcionarsko, drutvo sa ogranienom odgovornou, a to moe da bude i ortako i komanditno drutvo. Prduzee za upravljanje zonom obavlja one poslove koji su potrebni da bi se privredni poslovi u slobodnoj zoni mogli nesmetano obavljati. Ovo peduzee duno je da svakom korisniku zone omogui da obavlja delatnost u zoni pod uslovima utvrenim zakonom. Preduzee koje upravlja zonom i korisnik zone ugovorom ureuju meusobna prava i obaveze. Poslovanje u slobodnoj zoni ima za osnovno pravilo slobode izvoza robe i usluga iz slobodne zone kao i uvoz roba i usluga u slobodnoj zoni. Podruje slobodne zone je izuzeto iz carinskog reima. Na uvoz robe namenjenu obavljanju delatnosti plaa se dabina za carinsko evidentiranje po stopi od 0.5%. Korisnik zone je duan da omogui sprovoenje mera carinskog nadzora i vodi propisanu evidenciju o robi koja se uvozi i izvozi iz zone kao i one koja se koristi u zoni. Slobodna zona se po pravilu osniva na neodreeno vreme. Kako je namena zone definisana zakonom ona stalno mora ostavrivati privredne prednosti da bi dokazala potrebu svog poslovanja. Vlada na predlog ministarstva za poslove finansije moe da donese akt o prestanku vaenja saglasnosti za osnivanje zone, ako se utvrdi da se u tri uzastopne godine ne ostavruje godinji izvoz u inistranstvo od 50% od ukupne vrednosti proizvedene robe i izvrenih usluga u zoni. 31. Privredne komore Privredne komore su udruenja privrednih subjekata koja se osnivaju radi unapreivanja delatnosti njihovih lanova. Razlikuju se dva sistema komorskog udruivanja: - kontinentalni sistem koji je nastao po uzoru na francuski komorski sistem, zasnovan na obaveznom lanstvu - anglosaksonski sistem koji je zasnovan na konceptu komore kao slobodno formiranoj dobrovoljnoj asocijaciji trgovaca. U smislu lana 1. Zakona o privrednim komorama iz 2001. godine, privredne komore su interesne, samostalne i poslovno strune organizacije preduzea, preduzetnika i drugih oblika organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost i koje povezuje zajedniki poslovni interes na odreenom podruju ili teritoriju u Republici Srbiji, a koja kao deo jedinstavenog povezivanja privrednih subjekata uestvuje u ostvarivanju i obezbeivanju zajednikih interesa za privredu u Republici. Sistem privrednih komora kod nas obuhvata: regionalne privredne komore, privrednu komoru Beograda, pokrajinske privredne komore, Privrednu komoru Republike Srbije.

21

Komore u izvrenju svojih poslova i zadataka meusobno sarauju, razmenjuju obavetenja , iskustva, koordiniraju svoj rad, dogovaraju se o pitanjima od zajednikog interesa. Komora ima svojstvo pravnog lica. lanstvo privrednih komora moe biti obavezno i fakultativno, te neposreno i posredno. lanstvo je neposredno i obavezno za sve privredne subjekte tj. preduzea i druge oblike organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost banke i druge finansijske organizacije za osiguranje imovine i lica. NAjvii opti akt komore je statut u kome se ureuje delatnost komore, njena unutranja organizacija, saradnja sa dravnim i drugim organima i druga pitanja znaajna za rad i upravljanje komorom. Komore donose zakljuke i preporuke i izdaju odreena uverenja. Zakljci su akti sa obaveznom snagom za lanove komore i donose se iz kruga poslova koji su utvreni propisima i statutu komore. Preporuke su neobavezni akti i njihova primena se zasniva na autoritetu organa komore koji ih donosi i argumentima na kojima se temelje. Uverenja su isprave o odreenim injenicama o kojima komora vodi evidenciju. Izvori finansiranja sredstva komore su: lanarina, naknada za usluge i dr. Organi privredne komore su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik. Sudovi pri privrednoj komori su: - Sud asti obrazuje se pri komorama i odluuje o povredama dobrih poslovnih obiaja, naruavanju jedinstvenog trita i monoposlistikim radnjama na tom tritu. - Stalni izabrani sud obrazuje se pri privrednoj komori Srbije i pokrajinskim privrednim komorama i reava sporove iz privrednih poslova lanova komore mirenjem ili presuivanjem, ako stranke pismeno ugovore njegovu nadlenost. Njegove odluke su konane. - Spoljnotrgvoinska arbitraa pri privrednoj komori Srbije reava sporove iz spoljnotrgvinskih poslova. 32. Poslovno udruenje Dve ili vie privrednih organizacija ili preduzetnika mogu osnovati zajedniko poslovno udruenje kome je osnovni zadatak unapreivanje sopstvenog privreivanja i usklaivanje delatnosti izmeu lanova poslovnog udruenja. Kod osnivanja poslovnog udruenja bitan je osnivaki ugovor u kome se reguliu sva osnovna i najvanija pitanja poslovnog udruenja. Poslovno udruenje je samostalno pravno lice i upisuje se u sudski registar. Za preuzete obaveze poslovno udruenje odgovara svojom imovinom, a lanovi poslovnog udruenja odgovaraju na nain kako je to predvieno u ugovoru o poslovanju poslovnog udruenja ili u ugovoru sa treim licem pravnom prometu. 33. Nadzor nad zakonitou privrednih organizacija U cilju kontrole zakonitosti rada privredne organizacije organizovan je nadzor nad zakonitou rada , a organi opte nadzorne nadlenosti su razne inspekcije. Od posebnog je znaaja kontrola zakonitosti finansijskog poslovanja koju ored nadlenih inspekcija obavljaju bankarske organizacijei posebni finansijski organi koji se esto nazivaju finansijskom policijom.

22

Posebno znaajnu funkciju u kontroli zakonitosti rada privrednih subjekata imaju pravosudni organi. Nadzor nad zakonitou rada moe biti preventivan, prethodan ili naknadan. Unutar privredne organizacije veoma iroka ovlaenja, u pogledu zakonitosti rada, ima direktor, ali je istovremeno pootrena njegova odgovornost za zakonitost rada privredne organizacije. 36. Ugovor o nalogu UGOVOR O NALOGU zakljuen __________ godine izmeu: 1) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: nalogodavac) i 2) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa (u daljem tekstu: nalogoprimac) lan 1. Nalogodavac daje ovlaenje nalogoprimcu, a ovaj se obavezuje da za raun nalogodavca preduzme poslove uvoza i komisione prodaje sledee robe _________________. lan 2. Nalogoprimac je duan da izvri naloge prema primljenim uputstvima nalogodavca, sa panjom dobrog privrednika. Nalogoprimac postupa u granicama naloga i uputstava dobijenih od nalogodavca. On je duan da se u obavljanju poslova rukovodi interesima nalogodavca i da ih titi. lan 3. Ako nalogoprimac smatra da bi izvrenje naloga po dobijenim uputstvima prouzrokovalo tetu, on je duan da na to upozori nalogodavca i da od njega trai nova uputstva. lan 4. Od dobijenog naloga i uputstva nalogoprimac moe odstupiti samo uz saglasnost nalogodavca. Ako zbog kratkoe vremena ili iz drugog razloga nije mogue traiti saglasnost nalogodavca, nalogoprimac moe odstupiti od naloga i uputstva samo ako iz svih okolnosti proceni i zakljui da je odstupanje u interesu nalogodavca. lan 5.

23

Nalogoprimac je duan da lino izvri nalog. Izvrenje naloga on moe da poveri drugom licu samo uz dozvolu nalogodavca, ili ako ga okolnosti na to prinude. U tom sluaju nalogoprimac odgovara za izbor zamenika i za uputstv akoje mu je dao. lan 6. Ako nalogoprimac poveri izvrenje naloga drugom licu bez dozvole nalogodavca ili ako za to ne bude prinuen okolnostima, on odgovara za rad zamenika i odgovoran je nalogodavcu za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se desili kod njega. Nalogodavac moe neposredno zahtevati izvrenje naloga od nalogoprimevog zamenika. lan 7. O izvrenom poslu nalogoprimac je duan da poloi raun nalogodavcu i da mu preda sve to je primio po osnovu poverenih poslova u roku od ___ dana. Uz polaganje rauna, nalogoprimac je duan da nalogodavcu podnese izvetaj o stanju poslova. lan 8. Ako se nalogoprimac sluio novcem koji je primio za nalogodavca, duan je da mu plati kamatu u visini ___ %. lan 9. Za obavljene poslove nalogodavac se obavezuje da plati nalogoprimcu naknadu u iznosu od _________ dinara, u roku od ___ dana po zavretku poslova. Na zahtev nalogoprimca nalogodavac je duan da mu predujmi iznos od __________ dinara za predviene izdatke u obavljanju posla. Nalogodavac je duan da nalogoprimcu podmiri trokove koje je imao u izvrenju naloga sa kamatom od dana kada su uinjeni, bez obzira da li je izvrenje naloga bilo uspeno. lan 10. Nalogodavac je duan da nalogoprimcu nadoknadi tetu koju je bez svoje krivice pretrpeo u vrenju naloga. lan 11. Radi obezbeenja naknade i trokova, nalogoprimac ima pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu naloga i na novanim sredstvima koja je naplatio za raun nalogodavca. lan 12.

24

Nalogodavac moe odustati od ugovora. U sluaju odustanka on je duan da nalogoprimcu isplati odgovarajui deo naknade i da mu naknadi tetu koju je ovaj pretrpeo zbog neosnovanog odustanka od ugovora. lan 13. Nalogoprimac moe u svako doba otkazati nalog, osim u nevreme. On je duan da nadoknadi tetu nalogodavcu ako otkae ugovor u nevreme bez opravdanih razloga. Nalogodavac je duan da posle otkaza produi poslove koji ne trpe odlaganje sve dok nalogodavac ne preuzme brigu o njima. lan 14. Za sve to nije izriito regulisano ovim ugovorom, primenjivae se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 15. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u _______________. lan 16. Ugovor je sainjen u ___ istovetna primerka, po ___ za obe ugovorne strane. za NALOGODAVCA __________________ za NALOGOPRIMCA __________________

37. Ugovor o trgovinskom zastupanju

UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU zakljuen ________ godine izmeu: 1) Preduzea ____________ iz ____________ koje zastupa ____________ (u daljem tekstu: nalogodavac) i 2) Preduzea ____________ iz ____________ koje zastupa ____________ (u daljem tekstu: zastupnik)

25

lan 1. Ovim ugovorom nalogodavac poverava zastupniku obavljanje poslova u vezi prodaje njegove robe ______________ na domaem tritu. lan 2. Zastupnik se obavezuje da robu iz lana 1. ovog ugovor aprodaje po ceni od __________dinara za ________, franko _________. lan 3. Ugovorne strane su se sporazumele da nalogodavac moe ovlastiti drugog trgovinskog zastupnika da prodaje robu iz lana 1. ugovora na istom podruju i po istim cenama. lan 4. Zastupnik se obavezuje da bez pristanka nalogodavca ne moe preuzeti obavljanje iste vrste poslova za drugog nalogodavca na ugovorenom podruju. lan 5. Nalogodavac se obavezuje da zastupniku plaa proviziju u visini ___ % od vrednosti ugovora.

lan 6. Zastupnik se obavezuje da uva nalogodaveve poslovne tajne koje sazna u vezi sa poverenim poslom. U cilju zatite interesa nalogodavca zastupnik moe da preduzima potrebne mere obezbeenja. lan 7. Zastupnik moe zakljuivati ugovore u ime i za raun nalogodavca ako je za to od njega dobio generalno ili specijalno ovlaenje. lan 8. Pravo na proviziju iz lana 5. ugovora zastupnik stie po izvrenju ugovora. Ukoliko ugovor ostane neizvren, zastupnik ima pravo na proviziju ako je do neizvrenja dolo iz uzroka koji su na strani nalogodavca.

26

lan 9. Ukoliko po ovlaenju nalogodavca zastupnik naplati neko njegovo potraivanje, nalogodavac e mu platiti posebnu nagradu u visini ___ % naplaene svote. lan 10. Zastupnik nema pravo naplate redovnih trokova. On ima pravo na naknadu posebnih trokova koje je uinio u korist nalogodavca ili po njegovom nalogu. lan 11. Ovaj ugovor se zakljuuje na odreeno vreme, do __________. Ukoliko se ugovor preutno produi, on prerasta u ugovor o trgovinskom zastupanju na neodreeno vreme.

lan 12. Po prestanku ovog ugovora, zastupnik se obavezuje da nalogodavcu vrati sve stvari koje mu je ovaj predao na upotrebu za vreme trajanja ugovora. lan 13. Za sve to nije izriito regulisano ovim ugovorom, primenie se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 14. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u ______________. lan 15. Ugovor je sainjen u ___ istovetna primerka, po ___ za obe ugovorne strane. za ZASTUPNIKA ________________ za NALOGODAVCA _________________

27

38. Ugovor o komisionu

Primer broj 42

UGOVOR O KOMISIONOJ PRODAJI ROBE zakljuen ________ godine izmeu: 1) Privrednog drutva ____________ iz ____________ koje zastupa ____________ (u daljem tekstu: komitent) i 2) Privrednog drutva ____________ iz ____________ koje zastupa ____________ (u daljem tekstu: komisionar) lan 1. Ugovor se odnosi na komisionu prodaju roba koje su u svojini komitenta. Ugovor se zakljuuje na odreeno vreme do _______ godine. lan 2. Komisionar e za proviziju obavljati u svoje ime a za raun komitenta prodaju sledeih roba: ________________________. lan 3. Pri obavljanju posla iz lana 1. ugovora komisionar se mora pridravati pravila struke, uputstava i naloga komitenta. lan 4. Komisionar je duan da postupa sa panjom dobrog privrednika i da uva interese komitenta. On je duan da obezbedi robu komitenta od svih rizika. U protivnom, odgovara za sluajnu propast ili oteenje robe. Obezbeenje robe pada na teret komiteta.

lan 5. Komitent je duan da za svaku komisionu prodaju sainjava otpremnicu za predatu robu komisionaru radi prodaje, sa podacima o: nazivu robe; koliini; pojedinanoj ceni komitenta i zbirnoj vrednosti robe. lan 6.

28

O komisionoj prodaji robe obe ugovorne strane vode urednu evidenciju. lan 7. Komisionar sainjava obraun prodaje, sa podacima o vrednosti primljene, vraene i prodate robe, kao i o iznosu koji pripada komitentu za prodatu robu. Komisonar vri isplatu komitentu po obraunu prodaje. lan 8. Roba primljena u komisionu prodaju je u svojini komitenta. Obaveza komisionara prema komitentu smanjuje se za vrednost prodate i vraene robe i izvrene isplate po obraunu prodaje iz prethodnog lana. lan 9. Komisionar je ovlaen da vrati komitentu nekurentnu robu i robu koja je imala sezonski karakter, a duan je da vrati neprodatu robu. O vraenoj robi komisionar sainjava povratnicu koja sadri iste podatke kao otpremica komitenta iz lana 5. ugovora. lan 10. Komisionar nije ovlaen da prava i obaveze iz ovog ugovora prenese na tree lice. lan 11. Ukoliko komisionar proda robu prezaduenom kupcu, a znao je ili je morao znati za tu okolnost, obavezan je da komitentu nadoknadi tetu. lan 12. Komisionar je duan da komitentu nadoknadi tetu i razliku u ceni u sluajevima kada zakljui posao pod nepovoljnijim uslovima od onih koji su odreeni nalogom komitenta. U sluaju zakljuivanja posla pod povoljnijim uslovima od onih koje je nalogom odredio komitent, postignuta korist pripada komitentu. U gornjem sluaju komitent je duan da komisionaru isplati dodatnu proviziju. lan 13. Komisionar je duan da obavesti komitenta o svim promenama na robi zbog kojih ona moe izgubiti na vrednosti. Ako nema vremena da eka uputstva komitenta u navedenom sluaju, komisionar je duan da proda ugroenu robu na najpovoljniji nain. lan 14. Komisionar je duan da u svom skladitu uva robu komitenta sa panjom dobrog privrednika. On je duan da kontrolie dostavu komitentove robe od strane prevoznika, tako to e utvrditi stanje robe, nastala oteenja ili manjak, kao i dan njenog prispea. O tome komisionar je obavezan da obavesti komitenta bez odlaganja. U sluaju proputanja obaveza iz prethodnog stava, komisionar odgovara komitentu za nastalu tetu. lan 15.

29

Komitent se obavezuje da komisionaru plaa proviziju za svaki obavljeni posao. Provizija iznosi ___ % od vrednosti obavljenog posla. lan 16. Osim provizije, komitent je duan da komisionaru naknadi sve trokove koji su bili potrebni za izvrenje naloga, kao i naknadu za korienje skladita po tarifi komisionara.

lan 17. Komisionar je duan da komitentu podnese raun o obavljenom poslu i da mu preda sve to je primio za poslove koje je obavio za njegov raun. On je duan da na komitenta prenese potraivanja i ostala prava koja je stekao prema treem licu radei u svoje ime a za komitentov raun. lan 18. Ovaj ugovor prestaje izvrenjem posla ili ranije po sporazumu ugovornih strana. lan 19. Ugovorne strane mogu raskinuti ovaj ugovor pismenom izjavom volje. Ugovor se smatra raskinutim 30-og dana, raunajui od dana u kome je druga strana primila izjavu o raskidu. lan 20. Za sve to nije izriito regulisano ugovorom, primenjivae se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 21. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u ______________. lan 22. Ugovor je sainjen u ___ istovetna primerka, po ___ za obe ugovorne strane. Prilog: ponuda prodavca

za KOMITENTA ______________

za KOMISIONARA _________________

40. Ugovor o pediciji

UGOVOR O PEDICIJI

30

zakljuen __________ godine izmeu: 1) Preduzea ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: nalogodavac) i 2) Preduzea ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: pediter) lan 1. Ovim ugovorom pediter se obavezuje da radi prevoza nalogodavevih stvari ___________________ zakljui ugovor o prevozu u svoje ime i za raun nalogodavca. Osim ugovora iz prethodnog stava, pediter se obavezuje da zakljui druge ugovore potrebne za izvrenje prevoza, da osigura nalogodavevu robu, plati poreske i carinske dabine, kao i da obavi ostale uobiajene poslove za raun nalogodavca. lan 2. pediter odgovara za izbor prevoznika, skladitara i drugih lica sa kojima je zakljuio ugovore u svrhu realizacije ovog ugovora. Nalogodavac ovlauje peditera da izvrenje naloga poveri drugom pediteru, ali da odgovara za njegov izbor. U stavovima 1. i 2. ovog lana pediter ne odgovara za rad navedenih lica, ve samo za njihov izbor. lan 3. pediter je duan da postupa po nalozima i uputstvima nalogodavca. On je duan da upozori nalogodavca na nedostatke u njegovom nalogu, naroito na one koji mogu da ga izloe poveanim trokovima ili teti.

lan 4. pediter je duan da upozori nalogodavca na nedostatke u pakovanju robe i njene podobnosti za prevoz. On je duan da otkloni te nedostatke na raun nalogodavca, ako bi ekanje da ih nalogodavac otkloni moglo dovesti do tete za njega. lan 5. pediter je duan da bez odlaganja obavesti nalogodavca o oteenju stvari i o svim okolnostima od znaaja za njega. On je duan da preduzme sve mere radi zatite prava nalogodavca prema licima koja ugroavaju njegove stvari. lan 6. U sluaju nemogunosti postupanja po uputstvima nalogodavca, pediter je duan da od njega zatrai nova uputstva. Ako to nije mogue, ili nema vremena za nova uputstva, pediter je duan da postupi na nain koji e najbolje zatititi interese nalogodavca. lan 7. O svakom odstupanju od naloga ili uputstva pediter je duan da obavesti nalogodavca bez odlaganja.

31

Ako pediter odstupi od uputstva odgovara nalogodavcu za naknadu tete, i u sluaju ako je teta nastala usled vie sile. pediter ne odgovara za tetu samo ako dokae da bi se ona dogodila i da se pridravao uputstva nalogodavca. lan 8. Za obavljene poslove otpremanja robe nalogodavac se obavezuje da pediteru isplati naknadu u iznosu od __________ dinara. Naknada iz prethodnog stava utvrena je na osnovu cenovnika tediterskih usluga, koji je sastavni deo ovog ugovora. lan 9. Naknadu iz prethodnog lana nalogodavac e isplatiti pediteru odmah po zavrenom poslu otpremnjenja robe iz ovog ugovora. lan 10. Nalogodavac je duan da naknadi pediteru trokove koje je uinio radi izvrenja naloga o otpremi stvari u roku od ___ dana po nastanku trokova. Radi izvrenja naloga o otpremanju stvari, nalogodavac e na ime trokova predujmiti pediteru iznos od __________ dinara. lan 11. Nalogodavac se obavezuje da preda pediteru potrebna dokumenta za prevoz stvari i ispravne podatke za popunjavanje carinskih deklaracija. Zbog davanja netanih podataka nalogodavac odgovara pediteru za naknadu tete. lan 12. Po konanoj otpremi stvari pediter je duan da izda raun nalogodavcu. Ako nalogodavac zahteva parcijalne raune tokom izvrenja njegovih naloga, pediter je duan da mu ih izda. lan 13. Nalogodavac moe odustati od ugovora. U tom sluaju on je duan da pediteru naknadi sve trokove koje je uinio radi otpremanja robe i da mu isplati deo naknade srazmeran izvrenom poslu. lan 14. U sluaju neizvravanja ili neurednog izvravanja obaveza od jedne ugovorne strane, druga moe otkazati ugovor. Otkazni rok iznosi ___ meseca. lan 15. Radi obezbeenja naplate svojih potraivanja iz ovog ugovora, pediter ima pravo zaloge na stvarima predatim za otpremanje. Zalono pravo iz prethodnog stava pediter ima sve dok dri navedene stvari ili dok poseduje dokumenat koji mu omoguava raspolaganje stvarima.

32

lan 16. Za sve to nije izriito regulisano ovim ugovorom, primenjivae se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 17. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u _______________. lan 19. Ugovor je sainjen u ___ istovetnih primeraka, po ___ za obe ugovorne strane. Prilog: cenovnik pediterskih usluga za NALOGODAVCA __________________ za PEDITERA _____________

41. Ugovor o kontroli robe

UGOVOR O KONTROLI ROBE zakljuen __________ godine izmeu: 1) Instituta za kontrolu ______________ iz ___________, koga zastupa __________________(u daljem tekstu: izvrilac) i 2) Privrednog drutva ________________ iz ____________, koje zastupa __________________ (u daljem tekstu: naruilac) lan 1. Ovim ugovorom izvrilac se obavezuje da struno i nepristrasno obavi kontrolu robe naruioca i da mu preda sertifikat o izvrenoj kontroli. lan 2. Izvrilac e za naruioca obaviti kontrolu sledee robe __________________, koja se nalazi u _________________. Kontrola robe obuhvata utvrivanje: kvaliteta robe, njenog identiteta, posebnih svojstava i koliine. lan 3. Naruilac je izvriocu izdao ovlaenje broj ___ od ________ godine potrebno za obavljanje ugovorene kontrole.

33

lan 4. Izvrilac je duan da uva i obezbedi od zamene robu koju mu je naruilac predao na strunu kontrolu. lan 5. Izvrilac je duan da uva sve uzorke koje mu je predao naruilac najmanje ___ meseci. Za vreme dok je roba kod njega, izvrilac je duan da obavetava naruioca o svim okolnostima znaajnim za robu, kao i o nunim i korisnim trokovima koje je uinio za njegov raun. lan 6. Izvrilac je duan da ugovorenu kontrolu izvri do __________ godine. O izvrenoj kontroli on naruiocu izdaje sertifikat koji sadri sledee podatke: - vrstu kontrolisane robe; - imena lica koja su izvrila kontrolu; - nain na koji je kontrola obavljena; - miljenje izvrioca o obavljenoj kontroli; - izjavu da je kontrola obavljenja struno i nepristrasno. Izdavanjem sertifikata kontrola se smatra zavrenom. lan 7. Za obavljenu kontrolu i uvanje robe po ovom ugovoru naruilac se obavezuje da izvriocu isplati naknadu u iznosu od __________ dinara. Polovinu naknade iz prethodnog stava naruilac e isplatiti izvriocu u roku od ___ dana od zakljuenja ugovora, a ostatak po izvrenoj kontroli. Osim naknade iz stava 1. ovog lana izvriocu pripada naknada nunih i korisnih trokova uinjenih za raun naruioca. lan 8. Naruilac je duan da izvriocu balgovremeno preda svu dokumentaciju potrebnu za vrenje kontrole i da mu omogui pristup robi koja je predmet kontrole. lan 9. Ugovorne strane su saglasne da izvrilac sam obavi kontrolu robe koja je predmet ovog ugovora. Izuzetno, po prethodnom pismenom odobrenju naruioca, izvrilac moe obavljanje kontrole poveriti treem licu za iji rad odgovara naruiocu. lan 10. Izvrilac ima zalono pravo na robi koja mu je predata na kontrolu, radi obezbeenja potraivanja ugovorene naknade, nunih i korisnih trokova. lan 11. Po izriitom nalogu naruioca izvrilac, osim ugovorene kontrole, u ime i za raun naruioca moe da preduzme sledee pravne radnje: ________________________. Za poslove iz prethodnog stava naruilac e izvriocu isplatiti posebnu naknadu u iznosu od _____________dinara. lan 12. Izvrilac garantuje naruiocu da nee promeniti svojstva robe koja je predmet ugovora za vreme obavljanja kontrole. Za davanje garancije iz prethodnog stava naruilac e izvriocu isplatiti posebnu naknadu u iznosu od _____________ dinara. lan 13

34

Naruilac moe da raskine ovaj ugovor sve dok nije obavljena kontrola robe. U tom sluaju on je duan da izvriocu plati srazmeran deo naknade, uinjene nune i korisne trokove, kao i da mu nadoknadi tetu prouzrokovanu raskidom. lan 14. Za sve to nije izriito regulisano ovim ugovorom, primenjivae se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 15. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u _______________. lan16. Ugovor je sainjen u ___ istovetna primerka, po___ za obe ugovorne strane. za NARUIOCA ______________ za IZVRIOCA _________________

42. Ugovor o uskladitenju

UGOVOR O USKLADITENJU ROBE zakljuen __________ godine izmeu: 1) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: ostavodavac) i 2) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: skladitar) lan 1. Ovaj ugovor se odnosi na skladitenje, hlaenje i obavljanje ostalih sporednih usluga koje obavlja skladitar u svom skladinom prostoru i hladnjai u _____________, a po nalogu ostavodavca. lan 2. Ostavodavac predaje, a skladitar prima na skladitenje i uvanje sledeu robu: ______________________, u koliini od ______________. Predmetna roba bie uskladitena do ______________ godine. lan 3. Skladitar se obavezuje da uva robu i da preduzima sve potrebne radnje za njeno ouvanje u ispravnom stanju i da e je isporuiti na zahtev ostavodavca ili od njega ovlaenog lica. lan 4. Osim uvanja robe kao dobar privrednik, skladitar e primljenu robu osigurati od uobiajenih rizika. lan 5.

35

Skladitar potpisivanjem ugovora priznaje da mu je ostavodavac prilikom predaje robe saoptio njenu vrednost, ukazao mu na njenu osetljivost i kvarljivost i dao druga obavetenja o robi.

lan 6. Skladitar se obavezuje da ostavodavca svakog meseca obavetava o stanju robe koju uva i da o tome vodi poslovnu knjigu koju je duan da stavi na uvid ostavodavcu na njegov zahtev. On je duan da dozvoli pregled robe i uzimanje uzoraka ovlaenom predstavniku ostavodavca. lan 7. Ostavodavac se obavezuje da skladitaru plaa naknadu za uvanje robe u iznosu od ______________dinara meseno. Naknada iz prethodnog stava dospeva za plaanje do ___ datuma u mesecu za prethodni mesec. Ukoliko ostavodavac ne plati naknadu u ugovorenom roku duan je da plati skladitaru zakonsku zateznu kamatu. lan 8. Skladitar odgovara za tetu zbog propasti robe, oteenja ili umanjenja njene vrednosti, zavisno od stepena krivice. Ako je tetu prouzrokovao obinom nepanjom, on je duan da plati stvarnu tetu, koja ne prelazi vrednost robe. Ako tetu prouzrokuje namerno ili krajnjom nepanjom, skladitar je duan da ostavodavcu naknadi punu tetu, raunajui i izmaklu dobit. lan 9. Skladitar ne odgovara za tetu prouzrokovanu usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ni otkloniti, ili koju je skrivio ostavodavac. On ne odgovara za tetu ni u sluaju kad je ona nastala zbog prirodnih svojstava ili mana robe, kao i zbog neispravne ambalae. lan 10. Skladitar je duan da odmah po opaanju upozori ostavodavca na nedostatke robe, odnosno na slabu ambalau, zbog kojih moe doi do tete na robi. Ukoliko na uskladitenoj robi nastanu neotklonjive promene zbog kojih moe doi do njenog kvarenja ili propasti, skladitar je duan da odmah i na najpogodniji nain proda robu, ako to na njegov poziv ne bi mogao blagovremeno da uini ostavodavac. lan 11. Osim naknade iz lana 7. ugovora, ostavodavac je duan da skladitaru plati trokove potrebne za uvanje robe. Za obezbeenje potraivanja iz ovog ugovora i ostalih potraivanja nastalih u vezi uvanja robe, skladitar ima zalono pravo na uskladitenoj robi. lan 12. Ostavodavac moe podii uskladitenu robu i pre isteka ugovorenog roka. Ako ostavodavac ne podigne robu po isteku ugovorenog roka, skladitar je ovlaen da za njegov raun istu proda na javnoj drabi.

36

Pre prodaje robe skladitar je duan da pismeno upozori ostavodavca da e uskladitenu robu prodati ako je ovaj ne podigne u roku od ___ dana od pismenog upozorenja. lan 13. Za sve to nije izriito regulisano ovim ugovorom, primenjivae se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 14. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u _______________. lan 15. Ugovor je sainjen u ___ istovetnih primeraka, po___ za obe ugovorne strane. za OSTAVODAVCA _________________ za SKLADITARA ________________

43. Ugovor o lizingu

UGOVOR O LIZINGU VOZILA zakljuen ________ godine izmeu: 1) Privrednog drutva ____________ iz ____________ koje zastupa ____________ (u daljem tekstu: davalac lizinga) i 2) Privrednog drutva ____________ iz ____________ koje zastupa ____________ (u daljem tekstu: primalac lizinga ) lan 1. Davalac lizinga daje, a primalac prima u lizing automobil ________ od dobavljaa __________, prema predraunu broj _________ od ___________godine, u vednosti __________EUR, odnosno u protivvrednosti __________dinara. lan 2. Prvi obrok plaanja lizinga sa ukljuenim porezom na promet usluga dospeva odmah po zakljuenju ugovora. Drugi i ostali obroci dospevaju ________dana u mesecu. Plaanje je meseno na raun davaoca lizinga broj __________ kod ____________ banke. lan 3. Primalac lizinga je duan da plaa trokove: osiguranja potraivanja i imovine, putarine, osiguranja vozila i registracije. Kamata za prevremeni otkup iznosi ___ % godinje.

37

Zatezna kamata se obraunava po zakonu, a za vaei kurs se uzima srednji kurs Narodne banke Srbije na dan uplate ili dospelosti. lan 4. Ovaj ugovor je pravno valjan ukoliko davalac lizinga do datuma ________ primi dva primerka potpisanog ugovora, dokaze o uplati prvog obroka, trokova osiguranja i akontaciju trokova putarine, osiguranja i registracije. lan 5. Sastavni deo ovog ugovora su Opti uslovi davaoca lizinga i plan plaanja koji predstavlja dodatak posebnog dela ugovora. Primalac lizinga potpisom prihvata Opte uslove i potvruje da ih je proitao i razumeo. U sluaju neusklaenosti optih uslova i posebnog dela ugovora primenjuju se odredbe posebnog dela. lan 6. Ovaj ugovor se u smislu meunarodnih raunovodstvenih standarda smatra ugovorom finansijskog lizinga, te su ugovorne strane dune da ga prikau na svojim knjigovodstvenim kontima. lan 7. U skladu sa navedenim, primalac lizinga prikazuje predmet ovog ugovora u svojim knjigama kao tue sredstvo u upotrebi. Primalac lizinga izriito i neopozivo izjavljuje da ugovorenim raunovodstvenim prikazom ne osporava svojinsko pravo davaoca lizinga na automobilu. lan 8. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u ______________. lan 9. Posebni deo ugovora o lizingu sainjen je u ___ istovetna primerka, po ___ za obe ugovorne strane. Prilog: opti uslovi davaoca lizinga za PRIMAOCA LIZINGA _____________________ za DAVAOCA LIZINGA _____________________

48. Ugovor o prevozu robe eleznicom

UGOVOR O PREVOZU ROBE ELEZNICOM zakljuen __________ godine izmeu:

38

1) Javnog TP______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: prevozilac) i 2) Preduzea _____________ iz _____________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: korisnik) lan 1. Predmet ovog ugovora je prevoz robe korisnika od strane prevozioca na relaciji ______________. lan 2. Ugovorne strane zakljuuju ugovor za kalendarsku _________ godinu. lan 3. Prevozilac se obavezuje: - da za potrebe korisnika preveze ___ tona robe; - da primi na prevoz veu koliinu robe od koliine iz prethodne alineje na zahtev korisnika, ukoliko mu to omoguavaju prevozni kapaciteti; - da prevoz obavlja po operativnom planu koji ovlaena lica ugovornih strana sainjavaju do ____ datuma u mesecu u naredni mesec; - da dostavlja kola na utovar prema narudbenicama korisnika; - da sarauje sa korisnikom na organizaciji prevoza i na otklanjanju potekoa u realizaciji ugovora; - da obezbedi prisustvo predstavnika korisnika u sluaju oteenja vozila ili drugih zastoja na industrijskom koloseku; - da ugovorenom prevozu daje prednost nad neugovorenim prevozom. lan 4. Korisnik se obavezuje: - da preda na prevoz ugovorenu koliinu robe; - da uredno trebuje kola putem narudbenice, sa naznakom ugovoreni prevoz i pozivom na ovaj ugovor; - da utovar i istovar robe vri u propisanim rokovima; - da zahteva prekid utovara robe u zimskim ili drugim uslovima koji onemoguavaju ili bitno oteavaju prevoz. lan 5. Korisnik je obavezan da dokumentaciju za izvrenje ovog ugovora popunjava u skladu sa vaeim propisima i tarifama za prevoz robe. Ako korisnik pogreno popuni dokumentaciju iz prethodnog stava, odgovara prevoziocu za tetne posledice. lan 6. Ako korisnik ne ponudi deo ugovorene koliine robe u prvoj polovini ___ godine, prevozilac e jednostrano raskinuti ovaj ugovor. lan 7. Prevozne trokove korisnik plaa na blagajni prevozioca, na propisanoj priznanici. Konani obraun prevoznih trokova vri se 10-og, 20-og i poslednjeg dana u mesecu. Ovi dani se smatraju datumima nastanka duniko poverilakog odnosa. lan 8.

39

Plaanje fakture korisnik vri u roku od ___ dana raunajui od datuma nastanka duniko poverilakog odnosa. lan 9. Za obezbeenje plaanja korisnik se obavezuje da prevoziocu preda ___ akceptna naloga. lan 10. Ukoliko korisnik izmiri obaveze pre krajnjeg roka dospelosti, duan je da o tome obavesti prevozioca najkasnije ___ dana pre navedenog roka. lan 11. U sluaju docnje sa plaanjem, korisnik e platiti prevoziocu zakonsku zateznu kamatu. Ukoliko korisnik ne plati zateznu kamatu u roku od ___ dana od ispostavljanja kamatnog obrauna, prevozilac e bez prethodne opomene podneti tubu nadlenom sudu, uz traenje procesne kamate. lan 12. Obaveze prema prevoziocu korisnik moe izvriti kompenzacijom. U tom sluaju kao dan izmirenja obaveze uzima se dan obostranog potpisivanja zapisnika o sprovoenju kompenzacije. lan 13. Postavljanje kola za potrebe korisnika prevozilac vri prema vaeem redu vonje. lan 14. U sluaju promene tarifnog sistema tokom ugovornog perioda, ugovorne strane e putem aneksa u pismenoj formi regulisati pitanje cene i trokova prevoza. lan 15. Ako korisnik ne izvrava ugovorne obaveze, a naroito ako zaostane sa plaanjem cene i trokova ___ meseca, prevozilac e jednostrano raskinuti ugovor. lan 16. Za sve to nije izriito regulisano ovim ugovorom, primenie se: zakoni koji ureuju obligacione odnose i ugovore o prevozu u eleznikom saobraaju; opti uslovi i tarife za prevoz robe prevozioca. lan 17. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u _______________. lan 18. Ugovor je sainjen u ___ istovetnih primeraka, po ___ za obe ugovorne strane. za PREVOZIOCA za KORISNIKA

40

_______________

_____________

49. Ugovor o drumskom prevozi

UGOVOR O DRUMSKOM PREVOZU ROBE zakljuen __________ godine izmeu: 1) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: prevoznik) i 2) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: poiljalac) lan 1. Prevoznik se obavezuje da svojim teretnim vozilom reg. broj ____ u periodu od ___________ do ___________ godine, na relaciji od ___________ do ___________ za poiljaoca preveze kancelarijski nametaj. lan 2. Poiljalac se obavezuje da prevozniku plati naknadu u iznosu od ________ dinara po kilometru i trokove putarine, to ukupno iznosi ________ dinara. Poiljalac e platiti prevozniku akontaciju naknade u iznosu od ________ dinara odmah po zakljuenju ugovora. Ostatak naknade za prevoz i trokove putarine poiljalac e platiti prevozniku u roku od ___ dana od prijema njegovog obrauna. lan 3. Poiljalac moe da odustane od ugovora najkasnije ___ dana pre poetka prevoza. Ako odustane u kraem roku, on odgovara prevozniku za eventualnu tetu izazvanu odustankom. Poiljalac moe da odustane od ugovora i da trai povraaj uplaene akontacije ako prevozilac kasni sa poetkom prevoza za vie od ___ dana, ili ako prevoznik nije u mogunosti da preveze robu u ugovorenom roku.

lan 4. Poiljalac je duan da stvari namenjene prevozu upakuje tako da se ne otete tokom prevoza i da upozori prevoznika na staklene i druge osetljive delove nametaja. Prevoznik moe izuzeti iz prevoza stvari za koje smatra da su nepravilno upakovane. lan 5. Pre izvrenog prevoza prevoznik je duan da poiljaocu izda potvrdu o prijemu stvari na prevoz, sa tanom specifikacijom nametaja. lan 6. Ukoliko za vreme prevoza nastanu smetnje koje bi produile vreme prevoza za vie od ___ dana, prevoznik je duan da o tome odmah obavesti poiljaoca i da potuje njegova uputstva.

41

U obavljanju posla prevoznik je duan da se ponaa kao dobar privrednik. lan 7. Od preuzimanja do isporuke nametaja prevoznik odgovara za izgubljene ili oteene stvari, u njihovoj stvarnoj vrednosti. Ukoliko pri prevozu ugovorenih stvari prevozilac prouzrokuje tetu poiljaocu, ili doprinese nastanku tete, duan je da je nadoknadi. lan 8. Za sve to nije izriito regulisano ovim ugovorom, primenjivae se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 9. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u _______________. lan 10. Ugovor je sainjen u ___ istovetna primerka, po ___ za obe ugovorne strane. za POILJAOCA _______________ za PREVOZNIKA ________________

50. Ugovor o vazdunom prevozu

UGOVOR O VAZDUNOM PREVOZU zakljuen __________ godine izmeu: 1) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: naruilac) i 2) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: prevoznik) lan 1. Predmet ovog ugovora su usluge vazdunog prevoza stvari i dokumenata koje prevoznik obavlja na meunarodnim i domaim avio linijama, u skladu sa narudbenicom naruioca. lan 2. U skladu sa odredbama Varavske konvencije, meunarodni vazduni prevoz je onaj kod koga se mesto poletanja i mesto sletanja nalaze na teritoriji dve drave potpisnice konvencije, ili na teritoriji jedne drave ako je predvieno meusletanje na teritoriji druge drave potpisnice navedene konvencije. lan 3. Prevoznik ovim ugovorom preuzima odgovornost da e obaviti poslove preuzimanja i otpremanja stvari, to ukljuuje: - prevoz stvari od skladita do aviona; - ukrcavanje i slaganje stvari u avion; - istovar stvari iz aviona i prevoz do skladita;

42

- pretovar stvari iz jednog aviona u drugi na platformi vazdune luke; - brigu o registraciji stvari i o ispravama; - prevoz stvari iz mesta preuzimanja u odredite uobiajenom vazdunom linijom. Prevoznik moe izvriti prevoz drugom linijom samo izuzetno, kad to zahteva bezbednost leta ili u drugim opravdanim sluajevima. lan 4. Osim obaveza iz prethodnog lana, prevoznik je duan: - da u odreditu stvari preda primaocu kojeg odredi naruilac; - da uva interese naruioca; - da obezbedi prostor u avionu koji odgovara koliini preuzetih stvari; - da po izvrenom prevozu isporui preuzimaocu stvari u stanju u kakvom ih je primio na prevoz; - da prevoz izvri u ugovorenom roku; - da naknadi tetu zbog zakanjenja u prevozu; - da obavesti primaoca bez odlaganja o prispeu stvari u odredite. lan 5. Rok za izvrenje prevoza poinje da tee po preuzimanju stvari na prevoz. Smatra se da je prevozni rok istekao u trenutku kada je primaocu urueno obavetenje da su stvari stigle u odredite i da su spremne za isporuku. lan 6. Naruilac se obavezuje: - da prevozniku blagovremeno plati prevozninu prema njegovom cenovniku prevoznih usluga, s obzirom na teinu, volumen i vrednost stvari; - da pribavi sva potrebna dokumenta za carinjenje stvari u zemlji polaska i dolaska; - da obezbedi da sadraj poiljke odgovara deklarisanom sadraju; - da potuje uslove navedene na poleini prevoznikovog tovarnog lista. lan 7. Ukoliko primalac odmah po preuzimanju stvari ne uloi prigovor za pretrpljenu tetu na njima, smatra se da su one uruene u stanju u kakvom su preuzete na prevoz, odnosno kako je navedeno u tovarnom listu. Ukoliko je teta nastupila zbog zakanjenja u isporuci stvari, primalac moe u roku od ___ dana od prijema da uloi pismeni prigovor. Potraivanja iz ovog ugovora mogu se zahtevati pismenom reklamacijom koja se predaje prevozniku uz odgovarajue dokaze. lan 8. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u _______________. (U meunarodnom vazdunom prevozu tuba se podnosi zemlji koja je potpisnik Varavske konvencije). lan 9. Ugovor je sainjen u ___ istovetna primerka, po ___ za obe ugovorne strane. za NARUIOCA ______________ za PREVOZNIKA _______________

43

51. Izdavaki ugovor

UGOVOR O PRENOSU AUTORSKIH PRAVA zakljuen __________ godine izmeu: 1) Privrednog drutva ______________ iz ___________ koje zastupa __________________(u daljem tekstu: izdava) i 2) _________________ iz ______________(u daljem tekstu: autor) lan 1. Predmet ovog ugovora je autorsko delo pod naslovom__________, koje autor prenosi na izdavaa. Opis dela i njegov obim su u prilogu koji je sastavni deo ugovora. lan 2. Autor e otkucani rukopis autorskog dela bez veih ispravki i disketu predati izdavau u roku od ___ meseci po zakljuenju ugovora. Priblian obim autorskog dela ugovorne strane e utvrditi prilikom predaje rukopisa, a konaan obim utvrdie po tampanju autorskog dela. lan 3. Autor prenosi na izdavaa iskljuivo pravo objavljivanja i prodaje autorskog dela za jedno izdanje u tirau od ___ primeraka. Izdava e objaviti delo najkasnije u roku od ___ meseca po preuzimanju rukopisa. lan 4. Autor garantuje izdavau da je tekst koji je predmet ovog ugovora izvoran i da nije ranije objavljen u obliku knjige ili zbirke. lan 5. Izdava ima pravo prvenstva ponovljenog izdanja autorskog dela. Bez njegove saglasnosti autor nee preneti pravo objavljivanja autorskog dela iz ovog ugovora drugom izdavau. lan 6. Autor je saglasan da izdava obezbedi strunu i lektorsku obradu teksta i da knjigu tehniki pripremi za tampanje. Autor se obavezuje da pregleda korekturni otisak dela i da izvri autorsku korekturu. On e korekturni otisak vratiti izdavau u roku od ___ dana po izvrenoj korekturi. lan 7. Izdava e autoru za prenos autorskog prava platiti naknadu u visini __________dinara po autorskom tabaku. Akontaciju u visini ___ dinara za ___ autorskih tabaka izdava se obavezuje da isplati autoru odmah po zakljuenju ugovora, a ostatak naknade u roku od ___ dana po objavljivanju dela. lan 8. Po objavljivanju dela za koje mu je autor preneo pravo, izdava se obavezuje da autoru urui besplatno ___ primeraka. lan 9.

44

Autor zadrava moralna autorska prava. Izmene i dopune teksta dela ije je autorsko pravo preneto ovim ugovorom mogu se vriti samo uz prethodnu pismenu dozvolu autora. lan 10. Za sve to nije izriito regulisano ovim ugovorom, primenjivae se odredbe Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o autorskim i srodnim pravima. lan 11. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u _______________. lan 12. Ugovor je sainjen u ___ istovetna primerka, __ za izdavaa , a ___ za autora. Prilog: Opis autorskog dela i okvirni obim

za IZDAVAA _______________ 52. Ugovor o licence

AUTOR _______________

UGOVOR O LICENCI
Zakljuen u __________________________ dana _____________________ ,izmeu davaoca licence ___________________________________________ iz ________________________ , s jedne strane i sticaoca licence, preduzea ______________________________ iz _____________________ , s druge strane, koje zastupa direktor ______________________________________ iz __________________. Ugovorne strane su se sporazumele o sledeem: lan 1. Ugovara, korisnik licence, kao davalac prenosi na sticaoca licence korienje svog pronalaska pod nazivom ____________________________ , a koji je odobren i kao takav proglaen _______________ patentom pod brojem _____________ kod _______________________________________________ , dana _________________ godine. lan 2. Ugovara, sticalac licence, kao korisnik, prihvata predviene uslove iz Ugovora o licenci i stie iskljuivu licencu za korienje pronalaska iz lana 1. ovog Ugovora. lan 3. Sticalac licence se obavezuje da davaocu licence, na ime korienja pronalaska, plati fiksnu cenu od ________________ dinara u roku od __________________ , od dana zakljuenja ovog Ugovora. lan 4. Davalac licence, pravo na korienje pronalaska iz lana 1. ovog Ugovora, prenosi sticaocu licence na vreme od ____ godina, od dana potpisivanja ovog Ugovora. lan 5.

45

Obostranim sporazumom ugovornih strana, dogovoreno je da sticalac licence ima pravo da prenese licencu na tree lice, samo uz saglasnost davaoca licence. lan 6. Ugovara, davalac licence se obavezuje da e sticaocu licence pruiti svu strunu pomo pri uvoenju u proizvodnju pronalaska iz lana 1. ovog Ugovora. lan 7. Davalac licence se obavezuje takoe, da sticaocu licence urui i preda svu potrebnu dokumentaciju koja se odnosi na pronalazak. lan 8. Sticalac licence se obavezuje da serijsku proizvodnju pronalaska pone u roku od __________________ , od dana zakljuenja Ugovora. lan 9. Davalac licence se obavezuje i pristaje da pronalazak iz lana 1. ovog Ugovora, ne iskoriava za vreme trajanja ovog Ugovora, tj. u periodu od ____ godina, od dana zakljuivanja ovog Ugovora, a na svakom predmetu pronalska na vidnom mestu da oznai "po licenci". lan 10. Obe ugovorne strane se obavezuju da jedna drugu obavetavaju o svakoj povredi patenta iz lana 1. ovog Ugovora, a sticalac licence ima pravo tube protiv svakog lica koje povredi patent. lan 11. Sticalac licence se obavezuje da o svom troku izvri upis licence, koja je predmet ovog Ugovora, u registar patenata. lan 12. Stranke su se dogovorile da ovaj Ugovor prestaje po isteku vremena na koji je ugovoren i bez otkaza, i u sluaju smrti davaoca licence ili likvidacije i steaja sticaoca licence.

46

lan 13. Za sve to nije ugovoreno ovim Ugovorom - stranke su se sporazumele da e se primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 14. U sluaju spora stranke ugovaraju nadlenost suda u _______________________. lan 15. Ovaj Ugovor je sainjen u _________ istovetnih primeraka, od kojih svaka strana zadrava po ________ primerka. Davalac licence, Za sticaoca licence (direktor), ________________________ ___________________________

54. Ugovor o graenju

UGOVOR O GRAENJU

zakljuen __________ godine izmeu: 1) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: investitor) i 2) Privrednog drutva ______________ iz ___________, koje zastupa __________________(u daljem tekstu: izvoa) lan 1. Ovim ugovorom investitor poverava izvoau da izvede graevinske radove na objektu ______________ u _______________. Objekat se gradi na zemljitu investitora oznaenom u graevinskoj dozvoli broj ________ izdatoj __________ godine od organa optine _____________. lan 2. Radove iz ovog ugovora izvoa e izvoditi na osnovu investiciono tehnike dokumentacije koja je sastavni deo ovog ugovora. Graevinski projekat sa popisom radova i predraun izvoaa radova odreuju obim, vrstu, standarde i kvalitet radova. Oni ine sastavni deo ovog ugovora. Ugovoreni radovi mogu se tokom izvoenja menjati samo pismenim nalogom investitora, uz saglasnost obe ugovorne strane za koju vai pismena forma. lan 3. Izvoa je duan da ugovorene graevinske radove obavi tano prema graevinskom projektu, popisu i predraunu, struno, u skladu sa propisima, pravilima struke i graevinskim uzansama. Izvoa e radove iz ovog ugovora izvesti svojim materijalom.

lan 4. Ugovorne strane utvruju da e graevinski radovi otpoeti _____________ godine, a da e biti zavreni najkasnije do _________godine.

47

Navedeni rokovi mogu se izmeniti obostranom pismenom saglasnou. lan 5. Za prekoraenje ugovorenih rokova investitor naplauje ugovornu kaznu od ___ promila za svaki dan zakanjenja, a najvie do ___ % vrednosti ugovorenih radova. lan 6. Rokovi ugovoreni u lanu 4. ugovora produie se u sledeim sluajevima: - ako investitor ne preda blagovremeno izvoau ugovorenu investiciono tehniku dokumentaciju; - ako investitor ne uvede blagovremeno izvoaa u posed zemljita; - ako investitor ne obezbedi potrebne uplate; - ako se obim radova povea za vie od ___ %; - ako se promeni graevinski projekat. Ugovoreni rok se automatski produava za vreme kanjenja ili smetnji izazvanih viom silom. lan 7. Izvoa moe raskinuti ugovor ako investitor naloi obustavu radova ili se oni prekinu bez krivice izvoaa za vie od ___ dana. U gornjem sluaju investitor je duan da izvoau plati trokove koje je imao do raskida, srazmeran deo naknade za izvedene graevinske radove i naknadu prouzrokovane tete. lan 8. Vrednost ugovorenih radova na dan zakljuenja ugovora iznosi _________ dinara. Ona je utvrena na osnovu obrauna izvoaa prihvaenog od strane investitora. lan 9. Graevinski radovi koje nije mogue podvesti pod vaee graevinske norme raunaju se kao reijski radovi. Reijski radovi se obraunavaju prema stvarnom broju odraenih asova, koliini materijala, transportnim i mainskim uslugama. lan 10. Izvoa e obaviti zanatske i instalacijske radove po cenama iz predrauna. Ti radovi se obraunavaju po fakturisanoj ceni izvoaa, uz dodatak ___ % za pokrie njegovih trokova. lan 11. Investitor prilikom zakljuenja ovog ugovora predaje izvoau sledeu dokumentaciju: - graevinsku dozvolu; - tri primerka kompletnog graevinskog projekta, od kojih je bar jedan overen; - nacrte detalja, tlocrt, eme instalacija itd. - potvren predraun radova. lan 12. Graevinski projekat sadri podloge za dobijanje graevinske dozvole i ostale elemente koje zakon propisuje.

48

Projekat je tako sastavljen da izvoa moe na osnovu njega izvesti radove bez dodatnih podataka i objanjenja. Ako investitor tokom gradnje zahteva drugaije izvoenje radova od onih predvienih projektom i drugom dokumentacijom, duan je da izvoau preda dodatnu tehniku dokumentaciju za te promene. lan 13. Izvoa je duan da od investitora blagovremeno trai potrebna objanjenja u vezi sa tehnikom dokumentacijom, tehnikim uslovima, potrebnim materijalom i nainom izvrenja radova. Nacrti moraju biti meusobno usklaeni. Za eventualne neusklaenosti nacrta i zbog toga izazvane dodatne radove odgovara investitor. Izvoa nije duan da prethodno kontrolie ispravnost i usklaenost nacrta. On odgovora za greke u nacrtima samo ako su one oigledne. lan 14. Investitor je duan da odmah po zakljuenju ugovora uvede izvoaa u posed zemljita predvienog za graenje na kom su sreeni imovinskopravni odnosi. Na zemljitu je obavljeno visinsko i tlocrtno oznaavanje objekta koji je predmet ovog ugovora, obezbeen prilazni put, prikljuci za korienje elektrine energije, vode itd. lan 15. Investitor je duan da odmah po zakljuenju ugovora, a najkasnije ___ dana pre roka oznaenog za poetak radova uplati _________ dinara na raun izvoaa na ime avansa. lan 16. Izvoa tokom graenja vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu sa obraunskim merama. U tu dokumentaciju on aurno upisuje radove obavljene na graevinskom objektu i njihovu koliinu. Investitor pregleda podatke u navedenoj dokumentaciji i potvruje ih svojim potpisom najkasnije do poslednjeg dana u mesecu. lan 17. Duniko poverilaki odnos izmeu ugovornih strana nastaje danom potvrde graevinske knjige, odnosno krajnjim danom u mesecu za potvrivanje knjige ako ono nije izvreno. Ako investitor ne pregleda i ne potvrdi graevinsku knjigu smatra se da su navodi iz nje valjani za meseni obraun. Mogue greke e se ispraviti u sledeoj mesenoj situaciji. lan 18. Na osnovu podataka iz graevinske knjige i ugovorenih cena izvoa sastavlja mesene privremene situacije i dostavlja ih investitoru u roku od ___ dana od nastanka duniko poverilakog odnosa. lan 19. Privremena situacija se predaje investitoru neposredno ili preporuenom potanskom poiljkom. Ako se investitor ne slae sa pojedinim stavkama situacije, on na nju stavlja pismene primedbe, koje e izvoa razmotriti u roku od ___ dana od prijema. Nesporne delove privremene situacije investitor plaa u ugovorenom roku. U sluaju docnje u plaanju investitor duguje izvoau zakonsku zateznu kamatu. lan 20.

49

Po zavrenim radovima na objektu sastavlja se konani obraun komisijski ili putem ovlaenih predstavnika ugovornih strana. Po potpisivanju zapisnika o konanom obraunu ugovorne strane ne mogu zahtevati promenu obrauna. Predlog za izradu konanog obrauna daje izvoa poslednjom privremenom situacijom. lan 21. Nepredvidive i neodlone radove izvoa e obaviti bez saglasnosti investitora ako njima spreava nastanak tete. O tim radovima izvoa je duan da odmah obavestiti investitora ili njegovog nadzornog organa. lan 22. U sluaju poveanja obima radova za vie od ___ % u odnosu na ugovorene, ugovorne strane e zakljuiti aneks ugovora u pismenoj formi. Aneksom e biti ugovoreni rokovi za izvoenje dodatnih radova, cena, nain plaanja i ostalo. Nain plaanja dodatnih radova e biti saobraen osnovnom ugovoru. Obezbeenje plaanja investitor e izvriti u roku od ___ dana od zakljuenja aneksa. lan 23. Po zavrenim graevinskim radovima investitor e zatraiti tehniki pregled objekta. Prihvatanjem nalaza da je objekat spreman za korienje investitor ga preuzima. Od tog dana vae sve pravne posledice preuzimanja. Ako tehniki pregled nije uspeno izvren i nije izdata upotrebna dozvola, pravne posledice preuzimanja objekta teku od otklanjanja nedostataka. Zahtev za tehniki pregled objekta investitor je duan da podnese najkasnije u roku od ___ dana pre zavretka radova. Stvarni zavretak radova ugovorne strane utvruju upisom i overom u graevinsku knjigu. lan 24. Investitor ne moe koristiti izgraeni objekat pre izdavanaj upotrebne dozvole. Do predaje objekta investitoru izvoa snosi rizik njegovog oteenja. lan 25. Investitor je duan da obezbedi stalni struni nadzor nad gradnjom objekta. Struni nadzor naroito obuhvata: nadzor nad kvalitetom izvedenih radova; nad koliinom i vrstom ugraenog materijala; nad pridravanjem propisa i tehnike dokumentacije po kojoj je izdata graevinska dozvola. lan 26. Struni nadzor nad gradnjom obavlja nadzorni inenjer investitora ____________________. Izvoa je duan da omogui stalni nadzor nad radovima i da postupa po uputstvima i primedbama nadzornog inenjera. Nadzorni organ ima ovlaenje investitora da u njegovo ime donosi konane odluke o svim pitanjima koja se odnose na izgradnju objekta. On je ovlaen da narui dodatne radove i da ugovori njihovu cenu. lan 27. Za izvedene graevinske radove izvoa daje garanciju ___ godine. Garantni rok tee od predaje objekta investitoru. Garancija se ne odnosi na potroni materijal. Izvoa ne daje garanciju na radove koje je investitor posebno zahtevao, a izvoa nije preuzeo odgovornost za njih.

50

lan 28. Za sve to nije izriito regulisano ovim ugovorom, primenjivae se odredbe Zakona o obligacionim odnosima. lan 29. Eventualne sporove iz ovog ugovora reavae stvarno nadlean sud u _______________. lan 30. Ugovor je sainjen u ___ istovetnih primeraka, ___ za investitora, a ___ za izvoaa. Prilozi: - investiciono tehnika dokumentacija, - graevinski projekat, - popis i predraun radova

za INVESTITORA ________________

za IZVOAA _____________

51