Saobraajni fakultet u Doboju

Motori u saobraaju ( seminarski rad )

Saobraajna psihologija Doboj, 17. 06. 2011 Profesor: Aleksandar Mili

Student: Doli Mio Br. indeksa: 226/09

Sadraj

1. Uvod.................................................................................................................... 2 2. Uticaj motociklista na bezbjednost ljudi u saobraaju (teorijski pristup) . .3 - 2.1. Saobraaj bicikla, bicikla sa motorom i motocikla .................................3 - 2.2. Savijeti za vozae ..................................................................................6 3. Metodologija istraivanja ..................................................................................7 - 3.1. Predmet istraivanja ..............................................................................7 - 3.2. Ciljevi istraivanja .................................................................................7 - 3.3. Hipoteze .................................................................................................7 - 3.4. Varijable .................................................................................................7 - 3.5. Metode istraivanja ................................................................................8 - 3.6. Instrumenti istraivanja ..........................................................................8 - 3.7. Popularizacija rezultata ..........................................................................8 - 3.8. Mjesto i vrijeme istraivanja ...................................................................8 4. Analiza rezultata .................................................................................................9 - 4.1. Naini ugroavanja sigurnosti saobraaja od strane motociklista .........9 - 4.2. Etiologija uticaja motociklista na bezbjednost ljudi u saobraaju ..........9 - 4.3. Posledice koje izazivaju motociklisti ugroavajui saobraaj ..............11 - 4.4. Preventivne mjere za poveanje bezbjednosti saobraaja .................11 5. Zakljuci i preporuke .......................................................................................12 6. Literatura ...........................................................................................................13 7. Prilozi .................................................................................................................14

Doli Mio 226/09

1. Uvod
Teoretski, motocikl nije manje siguran od automobila. Iako ima velike mane (stabilnost i zatite), ima i znaajne prednosti (ubrzanje i izbjegavanje sudara). No, teorija je teorija, koja se u praksi potvruje samo uz razumnu i umjerenu vonju. U realnim okolnostima, stvari su prilino tmurne. Slino bi se moglo zakljuiti i na naem asfaltu, jer na dva kotaa gine desetak posto ukupno stradalih, a njihovo sudjelovanje u prometu proporcionalno je viestruko manje. Sve to nije ni novo, niti nepoznato, a ipak, kod nas se nitko dosad nije ozbiljno pozabavio tom problematikom. Vremena za velike promjene i poboljanja do ljeta vie nema, ali se nizom promiljenih akcija i mjera moe se i mora napraviti mnogo. Kad ste uli ili proitali da je policija zaustavila motocikl u gradu, koji je vozio bre od 100 km/h, iako se deseci takvih sluajeva deavaju svakodnevno na najprometnijim ulicama. Hvatanje i kanjavanje prebrzih vozaa na dva kotaa neusporedivo je zahtjevnije, napornije i rizinije nego zaustavljanje sporijih automobila (koji su ipak u prekraju). Alkohol je veliko zlo u prometu, ako se konzumira neumjereno. To vrijedi znatno vie za vozae motocikala, nego za vozae automobile, iz dva razloga. Prvi je u znatno veoj osjetljivosti motocikla na nepravilnosti vonje, a drugi u prosjeno znatno mlaoj dobi njihovih vozaa. Kod mlaih osoba, iz biolokih i psiholokih razloga, alkohol ima osjetno vei utjecaj. Na je prometni sistem daleko je od idealnog, a sve to nije dobro za automobile (crne take, sklizak asfalt, asfalt u loem stanju, loa kultura vonje...), znatno je opasnije za motocikle. To vrijedi i za tehniku ispravnost, posebice za gume. Na njima mnogi tede, nakon to se financijski iscrpe u kupnji motocikala iznad realnih mogunosti. Mnogi se iivljavaju i dokazuju paljenjem guma, a nakon toga, s istroenim profilom nastavljaju brzo voziti. Naalost, okolnosti u predstojeem razdoblju ne idu u prilog motociklima i njihovim vozaima, djelomice i stoga to je veina kapaciteta angairana na dovrenju autocesta. Zbog toga su mnoge lokalne prometnice, na kojima juri naa mladost, neopravdano zapostavljene. Svatko treba napraviti najvie to moe u svome okruenju, od odgovornih za ouvanje cesta, prometnih instruktora i policije, do obrazovnih ustanova, novinara i posebice roditelja onih koji na dva kotaa postaju kamikaze.

Doli Mio 226/09

2. Uticaj motociklista na bezbjednost ljudi u saobraaju (teorijski pristup)

2.1. Saobraaj bicikla, bicikla sa motorom i motocikla Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjena je vonja bicikla deci mlaoj od 12 godina. Voza bicikla, bicikla sa motorom i motocikla mora da upravlja vozilom na nain kojim se ne umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi uesnici u saobraaju, a naroito ne sme da skida ruke sa upravljaa, da se pridrava za drugo vozilo, da prevozi, vue ili gura predmete saobraaju. Biciklom u saobraaju na lokalnim putevima mogu upravljati i deca sa navrenih 7 godina ako ih prati lice koje je starije od 16 godina. Biciklom sa motorom u saobraaju ne sme upravljati lice koje nije navrilo 14 godina. Voza bicikla ili bicikla sa motorom ako je stariji od 18 godina sme da prevozi samo dete do 7 godina starosti, i to ako na ovakvom vozilu postoji posebno ugraeno sedite ispred vozaa. Voza motocikla sme da prevozi samo lice starije od 7 godina, ali samo na seditu namenjenom za prevoz lica i to tako da je ovo lice opkorailo vozilo. Voza motocikla ne sme da prevozi lice koje je pod uticajem alkohola ili koje ne moe sobom da vlada. Bicikl, bicikl sa motorom i motocikl u saobraaju na putu mogu imati prikolicu sa dva toka prikljuenu tako da je obezbeena stabilnost vozila. Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjeno je uenje vonje na biciklu i biciklu sa motorom. Voza bicikla i voza bicikla sa motorom duan je da se kree to blie desnoj ivici kolovoza ( najvise 1 m od ivice kolovoza ), a ako postoji biciklistika staza po biciklistikoj stazi, odnosno traci. Ako se putem krecu dva ili vie vozaa bicikala ili bicikala sa motorom , duni su da se kreu jedan za drugim.

Ako na putu postoji posebno ureena biciklistika staza, voza bicikla sa motorom i voza bicikla mora se kretati desnom biciklistikom stazom u odnosu na smer kretanja saobraaja. Na stazama ureenim i obeleenim za saobraaj bicikala i bicikala sa motorom u oba smera, vozila se moraju kretati desnom stranom u smeru kretanja vozila. 4 Doli Mio 226/09

Voza bicikla sa motorom ne sme da se kree biciklistikom stazom, odnosno trakom, brzinom veom od 25 km na as.

Od prvog sumraka pa do potpunog svanua (nou) kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, moraju biti upaljena svetla: Na biciklu sa motorom i na motociklu bez bone prikolice najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani vozila i najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani vozila;

Na biciklu: jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani (kao i jedan katadiopter ute ili narandaste boje na svakoj strani pedale).

Na motociklu, za vreme vonje na putu van naseljenog mesta, moraju da budu upaljena oborena svetla, uvek, tj. danju, nou i u sluaju smanjene vidljivosti.

Voza motocikla ili bicikla sa motorom i lica koja se prevoze na tim vozilima moraju da nose zatitnu kacigu za vreme vonje na putu. Oko 75% bajkera umire od povrede glave, naravno u saobraajnoj nesrei, to znai da noenjem kacige umanjujete veliki procenat fatalnog ishoda.

Doli Mio 226/09

Kaciga isto slui kao zatita od vetra, noenjem kacige uvate vitalne organe glave. Jednom je neko rekao da mozak glavu uva. A da bi sauvali mozak moramo uvek voziti hladne glave I uvek sa kacigom.

Jet kaciga Postoji vie vrsta kaciga, jedna vrsta je JET kaciga inae najrasprostranjenija. Ova vrsta kacige je otvorena. Uglavonom je koriste vozai Harley-a I danas vozai skutera...

Fullface kaciga Sledea u nizu je fullface kaciga. Ova kaciga je potpuno zatvorena ima vizir i titi i bradu. Koriste je uglavnom svi. Ova kaciga je istovremeno najbezbednija ba zbog toga to je zatvorena. titi sve delove glave, najbitnije bradu i nos.

Doli Mio 226/09

2.2. Savjeti za vozae Uvijek pazite na motocikle jer su manji od automobila i tee ih je vidjeti. Nikad ne vozite uz motocikl u istoj traci. Motocikli trebaju punu irinu trake da bi vozili sigurno. Kad pretjeete motocikl, ostavite jednako mnogo prostora kao kad pretjeete auto. Redovno provjeravajte osvrtna zrcala, kao i mrtvi kut (slijepu taku) pogledom preko ramena prije ukljuivanja u promet ili mijenjanja trake. Motocikli lako mogu biti zaklonjeni kamionom ili automobilom ispred sebe. Vozite na sigurnoj udaljenosti od motocikla da imaju dovoljno mjesta ako moraju izbjei kakvu opasnost, npr. letee krhotine, uljne mrlje i oteenja na cesti. Ostavite im dosta vremena da se zaustave. Pazite na motocikle prije nego skrenete ili udjete u raskrsnicu. Pazite na motocikle kad se promet sporo kree jer oni mogu prolaziti mnogo bre. Ostavite motociklistima puno prostora kad ih pretjeete.

Gdje su motocikli u najveoj opasnosti? Motociklisti su u najveoj opasnosti: Na prometnim gradskim cestama na raskrsnicama i kod mijenjanja traka, Na cestama u unutranjosti kad se vozi kroz zavoje.

Doli Mio 226/09

3. Metodologija istraivanja
3.1. Predmet istraivanja Predmet istraivanja jeste uticaj motociklista na bezbjednost saobraaja i da li se pridravaju korienja zatitne kacige. 3.2. Ciljevi istraivanja 2.1 Utvrditi kako i zato motociklisti ugroavaju saobraaj. 2.2 Koliko i kako ugroavaju svoju bezbjednost i sigurnost u saobraaju. 2.3 Utvrditi posledice koje mogu izazvati motociklisti. 2.4 Odrediti preventivne i druge mjere, u cilju poveanja sigurnosti saobraaja a i samih motociklista. 3.3. Hipoteze 3.1 Pretpostavlja se da motociklisti ugroavaju u velikom broju sigurnost drugih uesnika u saobraau. Razlog tome bi bio brza vonja a i umanjena stabilnost motora u odnosu na druga vozila. Manja je mogucnost kontrolisanja motora pri brzoj vonji. 3.2 Svi motociklisti su izloeniji veoj mogunosti povredjivanju zbog same konstrukcije motora a i nemogunosti samih vozaa da se na nekakav drugaiji nain zatite. Mogunost motora da postiu veoma brzu vonju predstavlja jedan od problema. 3.3 Pretpostavlja se da motociklisti u najveem broju ugroavaju svoju bezbjednost u saobraaju. Ali osim svoje oni ugroavaju i bezbjednost drugih ljudi kao to su drugi vozai, pjesaci sluajni prolaznici. Postoje razni nacini ugroavanja bezbjednosti od materijalne tete koju mogu nanijeti, do povreda pa ak ismrti. 3.4 Vjerovatnoa je velika da se moe poveati sigurnost saobraaja sa poveanjem kazni za motocikliste u sluaju nepostovanja zakona. A i postoji mogunost da se motociklistama putem medija predstave primjeri od nekih dogadjaja koji su izazvali motociklisti kako bi se uticalo na njihovu svijest.

3.4. Varijable 4.1 Zavisne varijable: Uticaj motociklista na bezbjednost saobraaja 4.2 Nezavisne varijable:

Starosna dob.
8 Doli Mio 226/09

3.5. Metode istraivanja 5.1 Opservacija (opaanje) linosti i dogaaja 5.2 Razgovor 5.3 Anketiranje 5.4 Prikupljnje podataka 5.5 Prouavanje literature i dokumentacije. 3.6. Instrumenti istraivanja 6.1 Protokol opservacije 6.2 Protokol razgovora 6.3 Anketni upitnik 6.4 Obrada prikupljenih podataka 6.5 Analiza literature i dokumentacije. 3.7. Popularizacija rezultata Populaciju ine motociklisti (bajkeri) sa podruja optine Modrie, te stanovnici grada Modrie. Uzorak ine 10 aktivnih motociklista, te 10 graana grada Modrie, to ukupno ini 20 ispitanika. Uzorak je rangiran prema polu, uzrastu i vozakom iskustvu. 3.8. Mjesto i vrijeme istraivanja 8.1 Istraivanje je sprovedeno u periodu od 26.03, do 27.04 2008 godine na podruju optine Modrie.

Doli Mio 226/09

4. Analiza rezultata
Prvi proleni dani u godini u velikom broju izmamljuju vozae motocikala i skutera na ulice, to dovodi i do poveanog broja nesrea ovih uesnika u saobraaju, a samim time i ugroavanja drugih ljudi u saobraaju. A sve to traje do polovine jeseni dok vozai motora imaju uslova za vonju koja zavisi od vremena. Na osnovu provedenog istraivanja na temu: Motori u saobraaju , pomou postavljenih pojedinanih hipoteza i ciljeva, uz koritenje razliitih metoda istraivanja, dolo se do slijedeih rezultata: 4.1. Naini ugroavanja sigurnosti saobraaja od strane motociklista Iz istraivanja je zakljueno da su razliiti naini na koji motociklisti ugroavaju druge uesnike u saobraaju, a i prolaznike (pjeake) : Ugroavanje svoje bezbjednosti u svim saobraajnim nesreama koje izazovu motociklisti najprije dolazi do njihove povrede, jer su oni najvie izloeni mogunosti povreivanja. Do povrede najese dolazi prilikom udara u drugo vozilo, udara u nekakav predmet ili objekat, slijetanja sa puta, gubljenja kontrole nad motorom i padanje sa njega ... Ugrozavanje drugih uesnika u saobraaju (vozaa) iako vozai drugih vozila nisu u tolikoj mjeri izloeni povreivanju kao to su motociklisti i oni dolaze u stanje da se povrede, pa ak i da te povrede budu kobne za njih. Prvi i najei nain njihove ugroenosti je uzrokovano udaranjem motociklista u njihovo vozilo. A sledei po redu je uzrokovan na taj nain to vozai u pokuaju da izbjegnu da ih neudari voza motora dolaze u priliku da slijetaju sa puta ili udaraju u drugo vozilo ili objekat. Ugroavanje pjeaka (sluajnih prolaznika) u saobraaju iako su pjeaci u manjoj mogunosti da budu izloeni povreivanju od strane motociklista ipak se deava da budu povreeni. Nain na koji dolazi do toga je pri direktnom udaru motociklista u pjeka, a nekad se desi i da neki dio u saobraajnoj nesrei otpane sa motora i udari prolaznika pjeaka. 4.2. Etiologija uticaja motociklista na bezbjednost ljudi u saobraaju Uzroci ugroenosti u saobraaju su viestruki, kao i njihove posljedice. Vozilo, samo po sebi, je opasno sredstvo kojim upravlja ovijek, u saobraaju se kao uesnici pojavljuju svi graani, saobraajnim sredstvima i tehnikom upravlja veliki broj ljudi, razliite dobi, psihikih osobina, osposobljenosti i opte kulture, saobraaj se odvija razliitim sredstvima, razliite tehnike ispravnosti i na neodgovarajuoj putnoj mrei i signalizaciji. Sve su to uzroci i uslovi koji dovode do toga da je saobraajna bezbjednost ljudi i imovine ozbiljno ugroena u savremenim uslovima gdje se svakodnevno nalazi veliki broj motociklista. S obzirom na navedene rezultate istraivanja nametnula su se pitanja: Koje su to kategorije lica od kojih se najprije moe oekivati ugroavanje saobraaja? Da li su za svaki prekraj koji su izazvali oni u potpunosti odgovorni? 10 Doli Mio 226/09

Istraivanje je pokazalo kad se radi o kategoriji vozaa : Po starosnoj dobi veinu saobraajnih nesrea i prekraja izazivaju mlai vozaci (od 16 do 28 god.). Razlog zbog ega je tako je u tome to imaju manje vozako iskustvo pa se zbog toga ne snalaze u nekim situacijam u kojim se nau, kao vozai sa duim vozakim iskustvom, tako da se znaju prepast i zablokirat da nemogu reagovati i djelovati na vrijeme da se izbjegne nesrea. Deava se da i od male i beznacajne situacije zbog nestrunosti upravljnja motorom zakomplikuju i ugroze druge uesnike u saobraaju. Jo jedan razlog kod mladih vozaa koji se javlja kao uzrok za ugroavanje saobraaja jeste i njihova elja za dokazivanjem, kao to je brza vonja i izvoenje egzibicija kao to su dizanje motora na zadnji toak, stajanje na motoru za vreme vonje...

Usporeivanje sudara prema vozakom iskustvu Vozai sa privrmenom dozvolom 1. Udarac otraga u drugo vozilo 2. Sudar iz susjednog smjera 3. Sudar iz suprotnog smjera 4. Izletanje s puta na ravnom dijelu 5. Izletanje s puta u krivini Ostale vrste sudara 25 % 19 % 17 % 14 % 14 % 11 % Vozai sa neogranienom dozvolom prve godine 34 % 17 % 16 % 11 % 10 % 12 % Iskusni vozai s neogranienom dozvolom 40 % 19 % 17 % 6% 6% 12 %

11

Doli Mio 226/09

Grafiki prikaz postotka prisutnosti brzine, alkohola i umora kod mladih vozaa (1725 godina) koji su sudjelovali u smrtonosnim sudarima u razdoblju 1998 2002. Kada se radi o polu veinu uzronika saobraajnih nesrea su mukarci, zbog toga to je vei broj vozaa muske poli, oni ine 95 % vozaa motocikla a tek nekih 5 % predstavlja vozae enskog pola. Osim ove injenice tu se jo kao razlog namee i sklonost mukaraca broj vonji, jer su kao vozai slobodniji i oputeniji od zenskog pola u bzoj vonji. A i osim toga imaju jai adrenalin koji ih podstie na bru vonju. Zenski pol je skloniji mirnijoj i sporijoj vonji, 4.3. Posledice koje izazivaju motociklisti ugroavajui saobraaj Tokom istraivanja mnogi primjeri o saobraajnim nesreama koje izazovu motociklisti ukazuju mogunos o razliitim posljedicama: apstraktne opasnosti (krenje propisa) , konkretne opasnosti (ugroavanja lica i materijalnih dobara) i saobraajnih nezgoda (materijalne tete, povrede i pogibije). Posljedice saobraajnih nesrea su viestruko znaajne ne samo za unesreenog i njegovu porodicu nego i za samo drutvo. Tu se prije svega misli na umanjenje broja radno sposobnog stanovnitva, poveanjem broja invalida, to kao posrednu posljedicu ima odreeni uticaj na bezbjednost i odbranu drave, obzirom na to da je najvei broj poginulih i povreenih meu mladim ljudima. Zatim, tu se misli na ogromne materijalne tete, kako zbog gubitka tih sredstava, tako i zbog lijeenja i rehabilitacije povreenih. Osim ovih inilaca i njihovog uticaja na bezbjednost nisu zanemarljive ni posljedice koje te nesree ostavljaju na porodicu (naroito djecu) u socijalnom i psiholokom smislu. 4.4. Preventivne mjere za poveanje bezbjednosti saobraaja S obzirom na sve do sada navedene injenice, dobijene ovim istraivanjem, i potencijalne posljedice po bezbjednost saobraaja koje izazivaju motoristi, kao i injenice da se svih 10 graana koji su ispitani izjasnilo da motoristi bitno utiu na bezbjednost saobraaja, a i 11 motorista od 20 se izjasnilo da motociklisti ugroavaju saobraaj. to predstavlja 70 % ispitanika koji su potvrdili da motociklisti ugroavaju saobraaj. Veina istraivanja je traila odgovor na pitanje ta se moe uiniti u vezi sa tim pitanjem. Dobijeni su razni odgovori na pitanja o moguem uticaju policije i drugih organizacija zaduenih za oblast bezbjednosti saobraaja, pitanja o moguim zakonskim rjeenjima, kao i pitanja o metodama i sredstvima kojima se moe sprijeiti ili smanjiti ugroavanje saobraaja. Opti zakljuci svih istraivanja na osnovu dobijenih odgovora od ispitivanih, za postizanje vee sigurnosti jeste u tome da se poveaju kazne za prekraje koje naine motociklisti, da se putem medija ljudima predstavljaju to vie posledice koje izazovu motoristi, treba to vie da se vozaima prikazuju primjeri o nesreama koje sve ee izazivaju motociklisti, time bi se mnogo uticalo na svijest drugih motorista. Da se povea zatita sa znakovima i signalizaciom na onim mjestima koji nisu u dovoljnoj mjeri oznaeni a predstavljaju opasnost.

12

Doli Mio 226/09

5. Zakljuci i preporuke
Motociklisti su jedna od najrizinijih grupa uesnika u saobraaju, kako zbog samog vozila, tako i zbog loe obuenosti za upravljanje motociklom, bahatog, neobuzdanog ponaanja vozaa i sulude brzine kojom voze kroz naseljena mjesta. Prema statistici, u odnosu na druge uesnike u saobraaju, motociklisti su u 60 odsto sluajeva uzronici najteih saobraajnih nesrea. Kau da se sa motora pada pre ili kasnije. Svaki voza motocikla koji se u dananjim uslovima saobraaja nada da mu se to nee nikada desiti, moe se nazvati optimistom. Zbog toga treba da preduzmemo sve to je u naoj moi, da se na motociklu vozimo to bezbednije, a time i da se povea sigurnost ostalih uesnika saobraaja. Pored defanzivne vonje, kojom se sam motociklista trudi da ne prouzrokuje sudar tj. pad, neophodno je i da se pripremi za greke drugih uesnika u saobraaju, koji na alost jo uvek nemaju oseaj za dvotokae u svojoj blizini, i esto izazivaju sudare. Na svaki nain mora da se potuju saobraajni propisi, da poseduju ispravno vozilo i odgovarajuu sigurnosnu opremu (kacigu), kao i da svojim ponaanjem i postupcima ne ugroava druge uesnike u saobraaju.

13

Doli Mio 226/09

6. Literatura

Internet: http://www.autoportal.hr/Novosti-Savjeti/menu-id-94.html http://scooterclubbeograd.forumup.com/about78-0.html http://www.pungas.com/forum/motori-uopc5a1teno-f-67.html http://www.autoportal.hr/Novosti-Savjeti/menu-id-94.html

Mili, A. (2011): Saobraajna psihologija Saobraajni fakultet Doboj

14

Doli Mio 226/09

7. Prilozi
Intervju
1. Koliko imate godina? - _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ 2. Da li imate polozen vozaki ispit i koliko je Vae vozako iskustvo? - ______________________________________________________________ ____________________________________________________________ 3. Da li vozite i koliko vremena provodite vozeci se motorom? - ______________________________________________________________ ____________________________________________________________ 4. Kako biste ocjenili saobraaj motociklista kod nas? - ______________________________________________________________ _________________________________________________________ 5. ta mislite o njihovom nainu voznje? - ______________________________________________________________ _________________________________________________________ 6. Da li ugroavaju bezbjednost saobraaja i na koji nain to rade? - ______________________________________________________________ _________________________________________________________ 7. Navedite jedan ili vie primjera? - ______________________________________________________________ ______________________________________________________ 8. Smatrate li da je zakon za motocikliste ne dvoljno primjenjen u praksi (objasniti)? - ______________________________________________________________ ______________________________________________________ 9. Sta bi se postiglo u sluaju da se poveaju kazne za motocikliste? - ______________________________________________________________ ____________________________________________________________

15

Doli Mio 226/09