Piratske stranke sve monije

Lidija Tomi | 30. 10. 2011. - 02:02h | Foto: Reuters | Komentara: 65

Piratske stranke u svetu doivljavaju pravi bum, trenutno ih je vie od 60, a 18 uestvuje na izborima u svojim zemljama. Prole godine sve su se ujedinile u Piratsku internacionalu (PPI). Njihov zajedniki cilj je, kau, zatita digitalnog suvereniteta pojedinca.

Svih 15 kandidata osvojilo je mandate: Poslanici Piratske partije u Skuptini Berlina

Piratska revolucija zapoeta je poetkom 2006. u vedskoj, u znak podrke sajtu za pretraivanje torenta Pajrat bej. etvorica administratora ovog portala bila su optuena za ilegalnu distribuciju materijala zatienog autorskim pravima. Osueni su 2009. na po godinu dana zatvora i 2,7 miliona evra novane kazne. Odluka suda naila je na negativan odjek u javnosti. Deset dana nakon izricanja presude, Piratska partija imala je 40.000 lanova vie i postala je etvrta po veliini u vedskoj. Nije uspela da pree census na nacionalnim izborima, ali je osvojila dva mandata u Evropskom parlamentu.

U meuvremenu, pokret se proirio na sve kontinente. Najoigledniji primer rastueg politikog uticaja piratskih stranaka je nedavni uspeh nemake Piratske partije na pokrajinskim izborima, kada je svih 15 njenih kandidata osvojilo poslanike mandate u Berlinskom parlamentu.

Niko Hofman

- Velike partije ne mogu da shvate ta se to desilo s politikom kulturom u Nemakoj kad je partija koja sebe naziva piratskom ula u parlament - kae za Blic Niko Hofman, politiki direktor Okrunog odbora Piratske partije u Nirnbergu. Ova stranka zalae se za transparentnost vlasti i jaanje uticaja pojedinca. Pirati, prema Hofmanovim reima, ele da vrate mo ljudima, borei se transparentnou protiv korupcije. Skuptinska dokumenta objavljuju na internetu gde postaju dostupna svima, pa sebe smatraju instrumentom graanske kontrole. Specifian je i koncept donoenja odluka koji pirati nazivaju tenom demokratijom (liquid democracy). - Umesto stroge hijerarhije, razvili smo onlajn aplikaciju. Svaki na lan moe preko nje da iskae svoj stav. Drugi pak mogu slobodno da ga komentariu, predlau izmene ili izloe sasvim suprotne zahteve. Na kraju se glasa tako to se klikne na zeleni ili crveni kvadrati ispod predloga - kae sagovornik Blica. Pirati ele da iz korena promene politiku, uine je transparentnom i spremnom za digitalno doba. Ali ovaj pokret nije stvar samo politike. To je ideja i borba za redefinisanje misli, zakonodavstava, privatnosti, ekonomije... Kritiari ih, meutim, optuuju da se zalau za pirateriju i nepotovanje autorskih prava. - Na cilj nije ukidanje autorskih prava, ve njihova reforma. Ranije smo muziku i filmove snimali pomou kasetofona i video-rikordera. Vie nema kaseta, ali zato su tu internet i hard-diskovi. U osnovi, priamo o istim stvarima, s tim to se danas to smatra krivinim delom. Mi se borimo da povratimo pravni status naeg detinjstva. Kopiranje fajlova u privatne svrhe ne sme biti ilegalno. Objanjavajui zato se njegova stranka bori za ukidanje biometrijskih pasoa i elektronskog sistema glasanja, Hofman navodi da je carinike na graninim prelazima znatno tee prevariti od kompjutera. S druge strane, istie, svaki elektronski sistem moe biti hakovan, a prikupljeni podaci zloupotrebljeni. - Imajui u vidu korumpiranost dravnog aparata, pitanje je vremena kad e se to zaista i desiti. Kao to vidite, pirati se ne zalau samo za razvoj novih tehnologija, ve i za kritiki pristup njima - navodi Hofman.

Blagojevi: Ne krademo, ve delimo

U drutvu u kojem su rad dravnih institucija i protok novca javni - nema korupcije. Informacije moraju biti dostupne svima. Za razliku od tradicionalnih medija, internet je otporan na cenzuru. On prua priliku da svi kau sve, a zajednica je ta koja usvaja ili odbacuje odreena miljenja - za Blic kae osniva Piratske partije Srbije Aleksandar Blagojevi. Prema njegovim reima, dobre ideje nemaju cenu, one su tu da bi se kopirale. - Naravno, autorska prava moraju biti zatiena i adekvatno potovana. Ali autorstvo danas nije u rukama autora. Korporacije su vlasnici vie od 90 odsto prihoda na sav njihov kreativni rad. To je sutina problema, a ne prodaja kopija filmova za 150 dinara. Pirati ne kradu, ve dele - istie Blagojevi. Oni se, kae, zalau za slobodnu razmenu informacija, zatitu privatnosti, ukidanje patenata i reformu autorskih prava. - Osnovna razlika izmeu nas i tradicionalnih politiara je ta to smatramo da svako od nas treba da ima mo da menja i direktno utie na probleme u drutvu objanjava on.