Elektronskifakultet

uNiu

Implementacijaimpulsnoirinske(PWM)i
impulsnoamplitudskemodulacije(PAM)
korienjemmikrokontroleraPIC16F877

Mentor:
Prof.Dr.MileStojev

Studenti:
MiliiNikola
BrankoviDragan

SADRAJ
1. Impulsnoirinskaiimpulsnoamplitudskamodulacija....................................1

ImpulsnoirinskamodulacijaPWM......................................................................................2
ImpulsnoamplitudskamodulacijaPAM................................................................................5
OsnovnekarakteristikePWMiPAMprimopredajnika............................................................6
StrukturaPWAMmodulacije...................................................................................................7
GlavneosobinePWAMsignala................................................................................................8
PWMModulator.....................................................................................................................10
PAMModulator......................................................................................................................11

2. Mikrokontroler...........................................................................................................14

Blokdijagrammikrokontrolera..............................................................................................16
Osnovnekarakteristikemikrokontrolera................................................................................18
Memorijskamapamikrokontrolera........................................................................................20
Programiranje.........................................................................................................................24

3. Kompajlerzamikrokontrolere................................................................................27

InstalacijaMikroCa................................................................................................................29
Pisanjekda...........................................................................................................................29
USARTterminal......................................................................................................................33
UbacivanjeFirmwareaumikrokontroler.............................................................................35

4. ImplementacijaPWAMpredajnika.......................................................................36

BlokemarealizovanogPWAMpredajnika.............................................................................36
Elektrinaema.......................................................................................................................37

5. Programskikod.............................................................................................................41

ProgramskikoduMikroCu.....................................................................................................41
ProgramskikoduAssembleru...............................................................................................47

6. LABORATORIJSKAVEBAZadatak.......................................................................79

Prilog...............................................................................................................................82
Zakljuak........................................................................................................................92
Literatura.......................................................................................................................93
Oautorima...................................................................................................................94


Uvod

U ovom projektu realizovan je predajnik signala modulisanog pomou

impulsnoirinskeiimpulsnoamplitudskemodulacijegdesekaoulaznipodaci
alju sekvence podataka sa PCa preko RS232 komunikacije. Poto je
predvienainadogradnjaprojekta,ostavljenisuiizlazniprikljucizaprijemnik
signala modulisanog pomou impulsnoirinske i impulsnoamplitudske
modulacije koji ustvari predstavlja inverzni proces tj. Izvravae demodulaciju
tihsignala.
ZapisanjekodakoristilismokompajlermikroC,azaupiskodaumikro
kontrolerkoristilismoALLPICprogramator.
U prvom poglavlju bie objanjene osnovne karakteristike PWM i PAM
modulacije,sadetaljnimgrafikimobjanjenjima.
Drugo poglavlje sadri kratak opis mikrokontrolera PIC16F877DIP40, s
obziromdajedostapodatakaoovommikrokontroleruizloenouseminarskim
radovima.
U treem poglavlju je ukratko opisan MikroC kompajler i softverski
USARTterminal,kojisluizakomunikacijumikrokontroleraPIC16F877DIP40i
PCraunara.
Postupakprogramiranjamikrokontroleraizloenjeuetvrtompoglavlju.
KaoalatjekorienMikroC.
UpetompoglavljujepredstavljenaimplementacijaPWMiPAMpomou
mikrokontroleraPIC16F87704kaoinainnjegoveupotrebe.
esto poglavlje je osmiljeno kao laboratoriska veba gde bi se ustvari
praktinopokazalirezultaticelogprojektaividelokakoceosistemfunkcionie.
NakrajubielelidasezahvalimoprofesoruMiletuStojevukojinamje
omoguio da realizujemo ovakav projekat, pomogao oko nabavke potrebnih
komponenata,isavetovaonaskakodareimoproblemenakojesmonailaziliu
tokurealizacije.

1.Impulsnoirinskaiimplusnoamplitudskamodulacija

U komunikaciji izmeu ipova, brzina meuveza izmeu samih pinova

morabitisrazmernabrziniistepenuintegracijesamogintegrisanogkolakakobi
se odrala velika brzina, mala cena i jednostavnost celog sistema. Da bi se
postigla velika brzina prenosa podataka, mora se proiriti irina unutranje
magistrale, poveati broj samih pinova na ipu, to samim tim poveava i
dimenzije ipa. To dalje prouzrokuje i dosta problema oko samog povezivanja
razliitih modula na tampanoj ploi (PCB). Stoga se pristupa konceptu o
prenosu vie bitova preko samo jednog simbola uz pomo modulacionih
tehnikaitakosereavaveinagorepomenutihproblema.
U transmisiji digitalne informacije preko komunikacionog kanala,
modulator je ureaj koji mapira digitalnu informaciju u analogni signal. Jedna
od dosta upotrebljivanih metoda je Impulsnoamplitudska modulacija (PAM)
kojakoristiamplitudenavienivoaumestobinarnihsignala,kakobipoveala
brzinuprenosa.Naprimer,svakadvasusednabitaujednojsekvencibitovase
grupiuikonvertujuujedanodetirimoguaamplitudskanivoa,svakinivoje
dvaputaduiodduinetrajanjajednogbita,zahtevajuisamopolovinuopsega
potrebnogzaprenosuodnosunabinarnutransmisiju.OvomPAMtehnikomse
projektujuprimopredajnicikojipostiubrzineidonekolikogigabitausekundi.
Drugi koncepti analognodigitalnog odmeravanja sekvence podataka su
impulsnoamplitudska modulacija (PWM), Impulsnofazna modulacija (PPM),
Impulsnointenzitetska modulacija (PDM). Impulsno modulaciona tehnika je
dokazanakaoefikasnakakouupotrebisamultimodulima,takoisaPCBovima.
PPM postie brzine od oko 160 Mb/s. Kod asinhrone kompresovane PWM
modulacije, koja je u sutini modifiovana PWM modulacija, kanali za prenos
podatakaitaktkanalisukombinovanitakodaiduprekojednogkanalaimese
smanjujeukupanbrojpinova.Binarnipodacisekodirajuuimpulsesarazliitim
irinama ime se postie periodino poveavanje ivice tokom svakog perioda.
Takt se zatim moe vrlo lako izdvojiti iz signala u prijemniku korienjem
jednostavnog PPLa, u poreenju sa komplikovanim tehnikama korienjem
PAMsignala.
Dabisepostiglaodreenabrzinaprenosapodatakapojednostavljenom
emom i redukcijom ukupnog broja pinova, kanali za prenos podataka i takt
kanali su kombinovani tako da idu preko jednog kanala i u PWM i u PAM
emama.Ovdeemomaloozbiljnijerazmotriti4bitniPAMsignal.

ImpulsnoirinskamodulacijaPWM
Impulsno irinska modulacija (skraeno PWM) je vrsta upravljanja koja
predstavljanaindaseoddigitalnogsignalanapravisignalanalognevrednosti.
Odnos impuls/pauza se modulie tako da odgovara specificiranom nivou
analognogsignala.

Opisimpulsnoirinskemodulacije
PWM kontrola je mona tehnika za upravljanje analognim kolima
pomou digitalnih izlaza.PWMjeprimenjena uirokomspektruaplikacija,od
primene u merenjima i komunikacijama, sve do primene u kontroli snage i
konverzijama elektrine energije u druge oblike (zvuk, mehaniku energiju .).
esto se u literaturi PWM moe pronai pod imenom PWM (eng. Pulse Wide
Modulation) ta su to analogni signali i zato se odluuje za digitalno
upravljanjepomouPWM?
Analogni signal ima kontinualno promenljivu vrednost amplitude, kao i
beskonanu rezoluciju i po vremenskoj osi i po amplitudi. Jedan od primera
analognogureajajebaterijaod9V,priemunjenizlaznijetano9Vnegose
menjauvremenuimoedauzmevrednostbilokogrealnogbrojaublizini9V.
Slino i struja koja tee iz baterije nije ograniena brojem moguih vrednosti.
Analogni signali se razlikuju od digitalnog jer se kod digitalnog signala uvek
uzimavrednostizkonanogskupapredefinisanihmoguihvrednosti,kaotoje
npr.skup{0V,5V}.
Analogninaponistrujasemogukoristitizadirektnukontrolu,kaotoje
jaina zvuka na radiju. Okretanjem potenciometra se poveava i smanjuje
otpornostnakrajevimapotenciometraitimeseproporcionalnomenjaistruja
koja tee kroz njega. Ova promena utie i na promenu struje koja tee kroz
zvunikpatimeutieinajainuzvuka.
Glavna prednost analognih kola je uglavnom jednostavnost kako to na
prvi pogled izgleda. Ali izbor analognog reenja esto nije praktian,
ekonomian i dovoljno atraktivan. Analogna kola takoe vremenom menjaju
svojeosobine.Preciznaanalognakolaukojimajetajproblemreenmogubiti
velikaiskupa.Takoepostojiproblemdisipacijejerjeonasrazmernanaponu
nakrajevimakolaistrujikojakrozkolotee,pajepotrebnonjegovohlaenje.
Analognakolasutakoeosetljivanaum.

Digitalnom kontrolom analognih kola, cena i potronja se drastino

mogu smanjiti. ta vie, mnogi mikrokontroleri i DSP (eng. Digital Signal
Processors)veimajuimplementirangeneratorPWMsignalaimeseolakava
realizacijaureaja.
Ukratko, PWM je nain da se od digitalnog signala napravi signal
analogne vrednosti. Odnos impuls/pauza se modulie tako da odgovara
specificiranomnivouanalognogsignala.PWMsignaljeidaljedigitalnizatoto
je u datom vremenskom periodu napajanje potpuno ukljueno ili potpuno
iskljueno.Naponskiilistrujniizvorsedovodinaanalognokoloputempovorke
impulsa sa odgovarajuim odnosom impuls/pauza. Koristei dovoljno usku
periodu, bilo koja analogna vrednost koja upada u opseg mogunosti izvora
moesepostiiputemPWMsignala.
Naslici1.suprikazaniPWMsignalisatrirazliitaodnosaimpuls/pauza,
odnosnosatrirazliitafaktoraispune.Nasl.1.ajeprikazansignalsafaktorom
ispune 0.1, na sl. 1.b je prikazan signal sa faktorom ispune 0.5 i na sl. 1.c je
prikazan signal sa faktorom ispune 0.9. Ova tri signala reprezentuju tri
vrednosti analognog signala. Ako je npr. napon napajanja 9V tada navedeni
signalinasvomizlazudajuvrednostiod0.9V,4.5Vi8.1Vrespektivno.

Slika1.PWMsignalisarazliitimfaktorimaispune

f.1.
3

f.2.

JedanodnainaprimenePWMsignalajeprikazannasl.2.Prikazanoje
jednostavnokoloukomseputemPWMsignalaupravljaprekidaemzapaljenje
igaenjesijalice.Uperiodukadajeprekidaukljuensijalicagori,auperiodu
kada je prekida iskljuen sijalica jeugaena. Promenom faktora ispune PWM
signala menja se period u kom sijalica gori. Ako je perioda PWM signala
dovoljno mala tada se ne primeti treperenje sijalice a ako je rezolucija velika
finosemoeupravljatijainomsvetlostisijalice.

Slika2.Jednostavnokolozaupravljanjejainomsvetlostisijalice

Primenaimpulsnoirinskemodulacije
PWM signal je naao iroku primenu u mnogim oblastima. Pored
prethodnonavedenihtusuiprimenauregulacijinaponanapajanja.Uregulaciji
napona napajanja postiu se rezultati sa visokim koeficijentom korisnog
dejstva.PWMseponekadkoristizasintezuzvukajermogudasepostignulepi
efekti.Primenauaudiotehnicijenovaklasaaudiopojaavaakojapostajesve
popularnija. Zove se "klasaD" audio pojaavaa. Ovi pojaavai proizvode
PWM ekvivalent analognog ulaznog signala, koji se vodi na zvunike putem
odgovarajuemreefiltara.Timesesignalvraanaoriginalniaudiosignal.Ovi
pojaavaisekarakteriuvisokimfaktoromkorisnogdejstvakojijeakipreko
90%,kaoimalimprostoromiteinomuodnosunaizlaznusnagu.PWMsignal
seirokokoristizakontrolubrzineDCiACmotora,zaupravljanjeinvertorimai
mnogimdrugimoblastimauelektroniciielektroenergetici.
4

ImpulsnoamplitudskamodulacijaPAM

Impulsnoamplitudska modulacija (PAM) je metod modulacije signala u

kojojseinformacionaporukakodirapoamlitudiizserijesignalnihimpulsa(slika
3.). Na primer, 2bitni modulator (PAM4) uzima po 2 bita istovremeno i
odmerava amplitude signala po jednom od moguih nivoa, 3v, 1v, 1v i 3v.
Mogudabuduidrugaijevrednostinaponananivoimaalisuoviuobiajeni.
Demodulacijasevritakotoseprvodetektujuamlitudskinivoinosioca
u svakom intervalu od jednog simbola. Impulsnoamlitudska modulacija se
dosta primenjuje u baznoj transmisiji digitalnih podataka, dok je u kod non
basebandsistemamnogopovoljinijaimpulsnokodnamodulacija.
Treba napomenuti da se danas u nekim verzijama vrlo popularnom
Ethernet komunikacijskom standardu koriste iskljuivo PAM modulacioni
signali. U Fast Ethernet (100BaseT2) komunikaciji, na 100Mb/s koriste 5
stepena PAM modulacija (PAM5) pri brzina od 25 megaimpulsa/sek, preko 2
parakablova.Specijalnatehnikasekoristikakobisesmanjilamedjuznakovna
interferencijaizmeuneoklopljenihparova.Kasnije,GigabitEthernetstandard
(100BaseT) koriste 4 para ica pri brzinama od 125megaimpulsa/sek, pa se
timepotiubrzineprenosapodatakaido1000Mb/s.

Slika3.IslustracijaImpulsnoamplitudskemodulacije

OsnovnekarakteristikePWMiPAMprimopredajnika

Konvencionalni dvostepeni PAM (2PAM) primopredajnik konvertuje

ulazneparalelnepodatkeialjeihnaizlaz.Naslici4,2bitniparalelnipodacina
ulazu se prosleuju ka ulazu dvostrukom brzinom, 1/Tb. Pored toga, velika
brzina prenosa u kanalu dovodi do problema sa meuznakovnom
interferencijom (ISI). Da bi se ti problemi prevazili, upotrebljava se
primopredajnik sa vie nivoa. Kao primer, signali u 4stepenom ili 4PAM
primopredajnikprikazanisunaslici4b.Brzinaprenosaizlaznihpodatakajeista
kao paralelna brzina prenosa. Poto PAM kodirani signal nema spektralnu
karakteristikunaFck,tradicionalniPLLneeproizvodititaktsignal.Kaopotreba
zakompleksnijeanalizeirekonstruisanjetaktaipodataka(CDR)ilivremensko
obnavljanje signala. PWM modulacija je efektan nain za predstavljanje
informacijazbogdigitalneamplitudeianalognogoblika.Naslici4cprikazanje
PWM kodirani signal sa periodinom rastuom ivicom. Zbog te periodine
karakteristikeznatnosepojednostavljujedizajnCDRkolauprijemniku.

Slika4.a)2bitni,b)4PAMprimopredajnikc)PWMkodiranisignal
6

StrukturaPWAMmodulacije

Naslici5aprikazanajeemaPWAMprimopredajnika,gdeipAkoristi4
bitniPWAMtransmiterkakobipreneoodmerenepodatkeitaktprekokanala
svedoipaBkojirekonstruiepodatkeitakt.Naslici5bimamo4stepeniPWM
(4PWM)i5stepeniPAM(5PAM)kojiprenosi4bitapodatakaisistemskitakt
preko kanala. PWAM kodirani signali ne mogu da postignu velike brzine zbog
PAMformataalimoguznatnodaredukujuukupanbrojpinovaidaobezbede
lakoobnavljanjetaktsignalauzpomoPWMfunkcije.

Slika5.emaPWAMprimopredajnika

PWAMprimopredajniksesastojiod2bitnogPWMmodulatorai2bitnog
PAMmodulatora.PWMkodiranisignalimaimpulsesa4razliiteduine.irina
impulsajekvantovanau4nivoadabiseprikazalaTxbit0iTxbit1.ZatimPAM
7

modulatorkonvertujeTxbit2iTxbit3uPWAMkodiranisignal(slika5c).Izlaz
sekonvertujeu5stepeniPAMsignal,kvantovanu4razliitaamplitudskanivoa
predstavljajuiTxbit2iTxbit3ijedandodatninivozaPWMkodiraniresetna
poetnu vrednost (reset to initialsRI). Talasni oblici se mogu videti 2D
modulacionomtehnikomkoristeiimpulsnumodulacijunaxosioamplitudsku
nayosi.

Slika6.Impulsnomodulisanital.oblicinaxosi,amplitudskinayosi.

SvakiPWAMsimbolnosipojedanRInivozaPWMsignalizaciju.Potoje
RI nivo smeten u sredini PAM signala (slika 5c), nivoi amplituda PWAM
podataka su simetrini. Na slici 6 imamo ostale oblike PWAM formata koji su
asimetrine prirode. Oni rezultuju veim razmkom izmeu RI nivoa i ostalih
nivoa (slika 5c). Ali PWAM format na slici 5c, je bolji i praktiniji zbog male
razlikeuamplitudamauodnosunaRInivoiimaotrijupromenunivoaibolju
ISIkarakteristiku.

GlavneosobinePWAMsignala

Govorilismookodiranjubinarnihpodatakauimpulserazliitihamplituda
iirina,paemosadnabrojatinekeodnajvanijihosobinaPWAMa:
1)
SakarakteristikomPWM,neophodnakomponentaTAKTseumee
u kodirani signal, pa stoga, u prijemniku imamo konvencionalni PLL koji lako
obnavlja takt signal ulaznih podataka, a viefazni izlaz naponski kontrolisanog
oscilatora(Vco)uPLLusekoristizademodulacijuPWMkodiranogsignala.
2)
Za datu brzinu, PAM ema sa vie nivoa smanjuje brzinu prenosa
podatakauodnosunakonvencionalni2PAMsistem.Redukcijabrzinesmanjuje
8

ne samo ISI karakteristiku ve i maksimalnu potrebnu takt frekvenciju na

samom ipu. Prenoenjem vie bitova u jednom vremenskom intervalu
simbola, smanjuje se i potrebna irina opsega prenosnog kanala za
odgovarajuu brzinu prenosa podataka, pa stoga raste efikanost celokupnog
sistema.
3)
U 4bitnoj modulacionoj tehnici, predstavljeni model 4bitnog
PWAM odmerenog 2btinim PWM i 2bitnim PAM omoguava prenos velikim
brzinamaprenosapodataka,alijetoipakmanjabrzinaod4PAMili8PAMali
jeveaodklasinePWMtehnike.
4)
Ukupanbrojpinovasemoedodatnojosmanjitiprenoenjem4
bitnihkanalaiklokkanalaprekojednogprenosnogkanalaproputajuiihkroz
modulacionetehnike,PAMiliPWM.

Slika7.PWAMprimopredajnik

Moda i najbitnija karakteristika ipova je cena, kompleksnost izrade

(proizvodnje)ipotrebnasnaga(potronjastruje).
JedanPWAMprimopredajnikjedetaljnoprikazannaslici7isastojiseiz3
odvojeneceline(bloka):PWMmodulator,PAMmodulatoriglavnokolo.
Delaylocked loop (DLL) obezbeuje prostor za klok fazu koja se koristi
za PWM kodiranje signala. Posle procesuiranja Txbit0 i Txbit1 PWM
tehnikom,informacija(Txbit2iTxbit3)seproputaikrozPAMmodulator.

Slika8.MikrofotgrafskisnimakPWAMprimopredajnika

Prijemnik PWAM signala se sastoji od PAM i PWM demodulatora, a

kompletan sistem predajnika i prijemnika PWAM signala, snimljen
mikrofotgrafskomtehnikom,prikazanjenaslici8.

PWMModulator

PWM modulator je napravljen od DLLa i faznog modulatora. DLL

predstavjlakolokojesinhronizuje izlaznitaktsa ulaznim taktom.Sastojiseod
faznogdetektora(PD),transformatora,niskopropusnogfiltrai7stepeniVCDL.
UlazniklokTxCKsesprovodiiuPDiuVCDL,dokjeizlazniklokustvariodloena
verzijaulaznogkloka.

Slika9.
10


PDdetektujefaznurazlikuizmeudvaulaza,kojasekoristizaupravljanje
(kontrolu) struje u transformatoru, tako to se puni ili prazni niskopropusni
filtar. VCDL je kontrolisan filtriranim kontrolnim naponom i koga se zatim
prilagoeniizlazniklokvraanaPD.Tokompovratnespregedolazidokanjenja
signala jednog od klokova izmeu dva ulazna signala, neposredno pred klok
sinhronizaciju. DLL se koristi da bi se generisale 7stepene sekvence, pa se 5
faza ustvari koristi za PWM signalizaciju. U faznom kontroleru promenom
faznoprekidake sekvence (Slika 9) proizvodi se PWM signal. irina impulsa
zavisiodulaznihbitovaTxbit0iTxbit1.Vremeaktivnogizlaza(Txpwm)dobija
seizformule(n+2)/7,gdejen=0,...,3.Faznikontrolerjeprikazannaslici10.

Slika10.

PAMmodulator

PAMsignalizacijasekoristidabiseinformacijamodulovalaizTxbit2iTx
bit3.Naslici8aprikazanajekompletnaemaPAMmodulatora,kojasesastoji
od 3bitnog d/a konvertora (DAC) koji generie 5 amplitudnih nivoa kako bi
predstavioPAMsignal.

11

Slika11.PAMmodulator(emaidijagramoka)

Strujanaizlazu5PAMmodulacionogkolamoeseizraunatiizsledeeg
obrasca:

,
1

NaizlazuimamopetnivoazaprikazPAMfunkcije.KadajePWMnaviem
nivou,izlazsevodina2I,3I,5Ii6IprekoTxbit2iTxbit3.KadasePWMsignal
vratinanulu,strujanaizlazupostaje4I,toustvariznaidasevratioudefault
nivo signala. Referentna struja I se generie preko Vr/(4R). Optereenje
elemenata se smanjuje odreenom vrednou R u samom kanalu. PAM
kodiranastanjasuprikazananaslici8b.PotojevrednostVjednakaIRnpr.za
Vr/4, IR nivo postaje Vr, to predstavlja referentni napon, koji moe da se
podeava.
PojednostavljenivremenskidijagramokaPAMkolaprikazanjenaslici11.
Neophodnojepredstavitivremenskiintervalt,kojisedefiniekaovremenska
razlikaizmeupoetkasvakogbitauTxbit2iTxbit3pasvedopozitivneivice
TxPWMsignala.Akojetnegativnoiliveeodt1,kakojeprikazanonaslici8b,
PWM kolo ne moe da dekodira izlazni signal. Zapaamo i to da je t2
ekvivalentan(2/7)Tck,kojijelocirannanekomniemnivouTxPWM.Dabise
izbegaoovajproblem,vremeokidanjasistemskogklokadolazeihpodatakTx
12

bit2iTxbit3trebalobidasenaublizut1tj.t<t1,kaotojeprikazanonaslici
11. Drugaiji pristup otkrivanja ovakvog problema moe se videti na slici 10.
Digitalni podaci su sinhronizovani fazom o, koja je u fazi sa sistemskim
klokom,gdeserastuaivicaPWMsignalaokidafazom1.Ovogarantujedaje
vremenskarazlikatekvivalentnaTck/7imanjaodt1,pastogaPAMkolomoe
bezgreakagenerisatiPWAMkodiranesignale.

13

2.Mikrokontroler

PIC16F877 je 8bitni mikrokontroler kompanije Microchip izraen u

CMOS tehnologiji, a takoe je baziran na flash tehnologiji. Programska
memorijaipajeEEPROM.
RISC arhitektura omoguuje odvojene magistrale za 8bitne podatake i
14bitnemagistralezaprogramskumemoriju,timeseomoguujedaseutoku
izvrvanja jedne instrukcije pribavi naredna, protono se izvravaju naredbe
(pipelining).Zasveinstrukcije potrebanjeistivremenskiperiod(osimkadau
programupostojigrananje)iizvreseutokuetiritaktaoscilatora.
Mikrokontrolersepakujeu40pinsko(DIP)iliu44pinskakuita(QFPi
PLCC)kaostojeprikazanonaslikama(a)DIP40b)PLCC44c)TQFP44).

14

RASPOREDPINOVAPIC16F877DIP40

Slika12.RasporedpinovamikrokontroleraukuituDIP40
15

Blokdijagrammikrokontrolera

Sablokdijagramakojegdajeproizvoa(Slika13)moeseustanovitida
se koncepcija ovog mikrokontrolera ne razlikuje mnogo od koncepcije RISC
mikrokontrolera drugih proizvoaa prisutnih na tritu. Uoavaju se
standardnekomponente:

Flashprogramskamemorija8kiloreiobima14bita
RAM(FileRegisters)368bajtova
Aritmetikologikajedinica(ALU)
Akumulator(WorkingRegister)
Hardverskimagacin(Stack)organizivanu8nivoa
EEPROMmemorijapodatakaobima256bajtova
ViekanalniA/Dkonvertor,USART(univerzalnisinhroniiasinhroni
primopredajnik),tajmere,portoveitd.

PIC16F877podravatehnikuprekida(eng.interrupts).Postojiukupno14
izvoraprekida,tospoljanjih,tounutranjih.Svakiprekidnemasopstveni
interaptvektor, ve postoji jedinstvena adresa (0x0004) od koje se
nastavlja izvravanje programa kada se dogodi bilo koji od njih. Tada je na
programeru da prozivanjem zastavica/markera pojedinih prekida (eng.
interruptflagspolling)ustanovikotraiprekidiuputiprogramnaizvravanje
odgovarajue rutine za obradu. Adresa na koju se program treba vratiti po
obradiprekidauvaseautomatskiuhardverskommagacinuiuprogramski
brojavraaizvravanjeminstrukcijeRETFIE.

16

Sl.13.ArhitekturamikrokontroleraPIC16F877A

17

Osnovnekarakteristikemikrokontrolera

Osnovna karakteristika koja mikrokontrole izdvaja od ostalih procesora

jeste prisustvo raznih specijalnih kola koja se trebaju izboriti sa potrebama
izvravanja aplikacija u realnom vremenu ( realtime aplikacija). Ovaj
mikrokontrolerposedujenizosobinapotrebnihdasemaksimizujepouzdanost
sistema, minimizuje cena kroz eliminaciju eksternih komponenti, da se
omoguereiminiskepotronjeenergije,pruanjezatiteprogramskogkda.
Upotrebanavedenihresursadefinieseuprogramatorskomsoveruupisom
odgovarajue konfiguracione rei u registar CONFIG. Taj registar je dostupan
samo u toku upisa programa u mikrokontroler i drugaije se ne moe
adresirati.
Meu ponuenim karakteristikama postoji mogunost izbora etiri
tipa oscilatora, mogunost upotrebe Powerup (PWRT) i Startup (OST)
tajmera, i eventualno korienje Poweron (POR) i/ili Brownout (BOR)
reseta.Poveanjepouzdanostikrozspreavanjezalaskaprogramaumrtve
petlje pomae upotreba Watchdog tajmera (WDT). Zatitu kda od
neeljenogitanjapruaopcijacodeprotection.

Ostalekarakteristike:
RISCmikroprocesorvisokihperformansi
35instrukcijaobimajednerei
Radnafrekvencijado20MHz
Trajanjetaktnogintervala200ns,prifrekvenciji20MHz
Opkdobima14bita
Harverskimagacinsaosamnivoa
Trinainaadresiranja(direktno,indirektnoirelativno)
Programskaflashmemorijakapaciteta8kX14bitnihrei
MemorijezapodatketipaRAMkapaciteta368X8bita
MemorijezapodatkeEEPROMtipakapaciteta256X8bita
Prekidi(do14izvoraprekida)
U/Iportovi:A,B,C,D,E
Tritajmera:
Timer0(TMR0):8bitnitajmer/broja_dogaaja
Timer1(TMR1):16bitnitajmer/broja_dogaaja
Timer2(TMR2):8bitnitajmer/broja_dogaaja
10bitni8kanalnianalognodigitalni(A/D)konvertor
Serijskakomunikacija:MSSP,USART
Paralelnakomunikacija:PSP
18

 PoweronResetresetpriukljuenjunapajanja(POR)
Poweruptimerunoenjekanjenjanakonukljuenjanapajanja
(PWRT)
OscillatorStartupTimerunoenjekanjenjanakon
stabilizovanjaradnefrekvencijeoscilatora(OST)
Sleepmodereimradasamalimutrokomenergije
WatchdogtajmersasopstvenimintegrisanimRCoscilatoromza
nezavisnirad
Izbortipaoscilatora
Radninaponod2Vdo5.5V
Malapotronjaenergije:
0.6mAprinaponuod3Viradnojfrekvencijiod4MHz
20Aprinaponuod3Viradnomtaktuod32kHz
1Austandbyreimurada.

Napajanje se dovodi na pinove VDD, a masa na pinove VSS. Noice

OSC1 i OSC2 slue za prikljuenje oscilatorskih komponenti (RCkolo ili
rezonator),odnosnoprikljuenjeeksternogoscilatorakaobolje,aliskuplje
varijante. Osim za resetkolo pin 1 (MCLR/VPP) ima ulogu u toku procesa
programiranja mikrokontrolera. Ostalih 33 pina predstavljaju I/O linije.
Oni su grupisani u pet portova (PORT A, B, C, D i E) i svaki od njih je
individualno konfigurabilan kao izlazni ili kao ulazni. Osim opte namene,
veinapinovaimaispecifinusvrhukojaseprogramskidodeljujeusluaju
korienja nekih specijalnih periferija mikrokontrolera (Slika 13) (brojaa,
serijskekomunikacije,A/Dkonvertoraidr.)
Na kraju ovog uvoda treba napomenuti da su Microchip PIC
mikrokontroleri dominantni u odnosu na konkurentne relativno visokom
strujom koju moe propustiti I/O pin (25 mA). Takoe, ova familija
mikrokontroleraposedujeveomairokopsegnaponanapajanjakojiseprotee
od2,0Vdo5,5V

19

Memorijskamapamikrokontrolera

Strukturu memorije kod PICmicro mikrokontrolera ine tri odvojena

bloka:

Programskamemorija

Memorijapodataka

EEPROMmemorijapodataka.

Odvojenoodnavedenihmemorijskihblokovaegzistirazasebnastruktura
magacin(stack),kojasesastojiodosam13bitnihregistara.Stekpointersene
moe itati i upisivati. Prilikom izvrenja instrukcije CALL ili prilikom poziva
prekidamikrokontrolera,adresasledeeinstrukcijesestavljanamagacin.
Ponovno vraanje starog sadraja programskog brojaa izaziva izvrenje
instrukcije RETURN, RETFIE ili RETLW. Magacin radi na principu cirkularnog
bafera, to znai da se u njega moe staviti osam razliitih adresa, a da
pokuaj unoenja devete izaziva brisanje prve i tako redom. Programski se
nemoeutvrditidalijedolodoprepunjavanjamagacina.

Organizacijaprogramskememorije

PIC16F877mikrokontroleriimaju13bitniprogramskibroja(PC)koji
je moe da adresira memorijski prostor od 8k programskih rei od 14 bita.
Resetvektorje0x0000iodnjegapoinjeizvravanjeprograma.Interaptvektor
je0x0004.Mapaprogramskememorijeimagacinprikazanisudijagramom
naSlici14

20

Slika14Mapaprogramskememorije

Organizacijamemorijepodataka

Memorija za podatke je izdeljena u vie celina banki (eng. banks), a

sastojiseodregistaraoptenamene(GeneralPurposeRegisters)iregistara
specijalne funkcije (Special Function Registers). U jednom od specijalnih
registara,tzv.STATUSregistrupostojedvabitaRP1iRP0kojisluezaodabir
eljenebankepodatakapoprincipu(Slika15):

Slika15.IzboreljenebankeprekobitovaRP0iRP1

21

Slika16.Maparegistaramikrokontrolera

Svakabankamoedasadrido128registara(0x7F).Nielokacijeu
bancizauzimajuspecijalniregistri,aostatakprostorapopunjavajuregistriopte
namene implementirani kao statiki RAM. Neki specijalni registri koji se
estokoristemapiranisuusvebankedabiseomoguiobripristupiredukcija
kda.
MaparegistaraprocesoraPIC16F877AprikazanajenaSliki16.Nekoliko
specijalnih registara su registri jezgra, usko povezani sa funkcionisanjem
CPU.Ostaliregistrisuvezanizaperifernemoduleisluenjihovomupravljanjui
kontrolistatusa.

22

Opisnekolikonajvanijihinajeekorienihregistarajezgra:

Programski broja (PC) odreuje adresu instrukcije u programskom

fleu koja e sledea biti pribavljena. Re je o 13bitnom registru. Simboliko
imeniegbajtajePCL.Tojeregistarkojisemoeiupisivatiiiitavati.Teih
petbitaprogramskogbrojaasmetenisuuizolovaniregistarPCHkojemse
pristupa samo preko lea PCLATH mapiranom u internom RAMu na adresi
0x0A.
STATUS registar je veoma bitan i zato je predvieno da se moe
adresirati iz bilo koje banke. On pokazuje status aritmetikologike jedinice,
resetstatusmikrokontroleraisadribitezaselekcijubankiinternogRAMa.
OdnavedenihflegovaposebnotrebaizdvojitiZero
bit(Z)kojisepostavljakadjerezultataritmetikeoperacijejednaknulii
bitprenosa(eng.CarryC).
RegistarOPTION_REGsekoristizakonfiguracijupreskalerazatajmer0
ili Watchdog, za upravljanje tajmerom 0, selekciju ivice okidanja eksternog
interapta,tezaomoguenjePullupotpornikanaportuB.
INTCON je registar za manipulisanje sistemom prekida
mikrokontrolera. Pored bita za omoguenje svih prekida (GIE) i bita za
omoguenjeperifernihprekida(PEIE),uovomregistrusuinteraptflegovii
biti omoguenja prekida tajmera 0, spoljanjeg prekida na pinu RB0/INT i
prekidaportaBnapromenustanja.Osimovatriosnovnaprekidapostojijo
11 periferijskih prekida. Bitovi za njihovo omoguenje nalaze se u registrima
PIE1iPIE2,akorespondentniflegovi,vesniciinterapta,uregistrimaPIR1iPIR2.
Oviseflegovisetujuimseispuniuslovinteraptabezobziranastanjenjihovog
bita omoguenja, a po izvrenju servis rutine potrebno ih je soverski
resetovati.
Kada je re o registrima jezgra ne treba zaboraviti par FSR (File Select
Register) i INDF (Indirect File), koji slue za indirektno adresiranje memorije
podataka. Bilo koja instrukcija koja se obraa INDF registru, u stvari,
indirektno pristupa onoj lokaciji internog RAMa ija je adresa trenutno u
registruFSR.
Konano, treba spomenuti registar PCON (Power Control Register). U
PIC16F877 ovaj registar sadri samo dva bita. Pomou bita POR detektuje se
razlika izmeu Poweron reseta i reseta izazvanih drugim uzrokom. Drugi
bit (BOR) slui kao indikacija Brownout stanja (nedozvoljeni naponski nivoi u
napajanjumikrokontrolera),zbogkojegsetakoemoedesitireset.

23

Programiranje

Setinstrukcija

Harvardska RISC arhitektura procesora ima samo 35 instrukcija. One su

14bitneisastojeseodoperacionogkdaijednogilivieoperanada.Slika17
prikazujeoptiformatimplementiranihinstrukcija,akompletanpregledseta
instrukcijadajeTabela1.Instrukcijesupodeljeneutrikategorije:

Byteoriented(operacijesaitavimregistrima),

Bitoriented(operacijesapojedinimbitovima),

Literal&Control(operacijesakonstantamaiupravljake).

Slika17.Formatinstrukcije

Izvravanje svake instrukcije traje jedan mainski ciklus, osim kod

grananjaprograma.Kodpotvrdnogodgovoraunekomtestu,pribavljena
instrukcijaseproglaavanevaeomitraisenova,torezultujetrajanjemod
dvamainskaciklusa.Doksetokomdrugogciklusapribavljanovainstrukcija,
praktinoseizvravanaredbaNOP.

24

Jedan mainski ciklus traje etiri perioda oscilatora, to garantuje

njegovuduinuod1sprifrekvencijioscilatoraod4MHz.

Tabela1.Setinstrukcijamikrokontrolera

Napomene:

1.
KadasevrimodifikacijaI/Oregistra,auinstrukcijisekoristiprethodno
njegovostanje(npr.MOVFPORTB,1),kaooperandsekorististanjeproitanosa
pinova porta. Tako je mogue da se u le pina konfigurisanog kao ulaz i
postavljenog na nulu preko spoljanjih elektronskih komponenti, posle
izvrenjainstrukcijeupienula.

25

2.
AkoseovainstrukcijaizvrinadregistromTMR0(iakojed=1,gdejeto
mogue),preskalerebitiresetovan,akojedodeljentajmerskommodulu.
3.
Akojemodifikovanprogramskibroja(PC)ilijerezultatlogikogtesta
pozitivan,zaizvrenjeinstrukcijebiepotrebnadvamainskaciklusa.Udrugom
ciklusupraktinoseizvravanaredbaNOP(Nooperation).

26

3.Kompajlerzamikrokontrolere

MikroC je alat koji slui za pisanje kda za Microchipove PIC

mikrokontrolere. Programer na jednostavan nain kontrolie proces
programiranjaipravikvalitetanfirmwarezamikrokontroler.

OsnovnekarakteristikeMikroCasu:
PisanjeCkdakorienjemkvalitetnogipreglednogeditora,tose
ogleda u automatskoj kontroli i upozorenjima vezanim za sintaksu kda,
korienihparametara,kaoiautomatskojkorekcijipojedinihgreaka

Preglednost strukture programa (kda), promenljivih i funkcija

omoguavaCodeexplorer

Jasan asemblerski kd i standardna kompatibilnost generisanih

HEXdatotekatokaprogramaprekougraegdebagera(debugger)

Programerimanaraspolaganjuvelikibrojintegrisanihbibliotekai
rutina,kojeznaajnoubrzavajupisanjeprograma

Detaljan izvetaj i grafiko predstavljanje RAM i ROM mape,

statistikekdaislino.

MikroC,dodue,odstupaodANSIstandardakojasunainjenauciljuda
se olaka programiranje,kao i zbog hardverskih ogranienja PIC
mikrokontrolera.

SpecifinostMikroCa:

Rekurzivne funkcije (function recursion) su podrane sa izvesnim

ogranienjima, koja su posledica neto sloenijeg pristupa magacinu (stack) i
ogranienjavezanazamemoriju

Pokazivai (pointers) promenljivih i pokazivai konstanti nisu

kompatibilni,tj.nijemoguameusobnadodelailiuporeivanje

mikroCtretiraoznaavanjeconstkaotrueconstans(kodC++),
to omoguava korienje const objekta na mestima gde ANSIC oekuje
constant izraz .Ukoliko se tei ka prenosivosti programa, treba koristiti
tradicionalnopretprocesorskodefinisanjekonstanti
27


mikroC dozvoljava C++ stil jednolinijskih komentara, koristei dve
kosecrte(//).Komentarmoedaponebilogdeitrajedosledeenovelinije
programskogkda

Brojne standardne C biblioteke (ctype, math, stdlib, string )

implementiranesuumikroC,uzindividualnaodstupanja.

MikroC podrava gotovo sve PIC mikrokontrolere serija 12, 16 i 18.

Izuzetak su jedino mikrokontroleri koji poseduju staro hardversko jezgro, kao
naprimerPIC12C50x,PIC12F50x,itd.

UrealizacijiovogseminarskogradakorienjesoftverskialatmikroCkoji
jedelofirmeMikroelektronikaizBeograda.
Inae,ogranienaverzija(do2KBprograma)moedaspreuzmesasajta
beogradske Mikroelektronike (www.mikroe.com). Za punu verziju programa,
trebaplatitilicencukojaiznosi250$ivaisamozajedanraunar.

28

InstalacijaMikroCa

Instalacija programa traje 30ak sekundi (treba samo pratiti ponuene

opcije i pritiskati komandno dugme Next). Posle instalacije treba pokrenuti
mikroC,atosenajjednostavnijeostvarujeklikomnaikonicu:

Pisanjekda

Postupak pisanja kda u mikroCu (Slike 18 do 24) i generisanje fajlova

posle prevoenja (kompilacije/kompajliranja) bie objanjeno na sledeim
stranama.Slikedovoljnojasnoilustrujuceoproces,akomentarisenalazeispod
slika.

Slika18.KreiranjenovogprojektaprekoopcijeProjectNewProject

29

Slika19.Podeavanjeparametaraprojekta(nazivmikrokontrolera,takta,reseta...)

Slika20.Ueditorutrebanapisatiprogram(kd)mikrokontrolera
30

Slika21.Ueditorjeunetnekiprogram

Slika22.PrevoenjeprogramaprekokomandeProjectBuild
31

Slika23.Izgledprozoraposleprevoenjasaizvetajem(Messages)

Slika24.Posleprevoenja(kompilacije/kompajliranja)generiesenekoliko
fajlova:asemblerskikd(ASM),heksadecimalnikd(HEX),izvetajiitd.

32

USARTterminal

PokretanjeinternogsoftverskogterminalamikroCakojisekoristiza
komunikacijuraunaraimikrokontroleraostvarujesenasledeinain:

ToolsUSARTTerminal

Slika25.IzgledprozorakodUSARTkomunikacionogterminala

Kaotosevidi,moguejepodesitiveibrojparametara.
Naveemosamonajvanije:

Serijski port (u padajuem meniju treba izabrati eljeni serijski

port,akodstandardnihraunaratosuCOM1iCOM2)
Brzinaprenosa(zafrekvencijukvarcaod4MHztrebaizabrati2400
bauda,dokza8MHzbirase9600baudaitd.)
Brojstopbitova(1,1.5i2)
Izborparnosti(bez,parna,neparnaitd.)
Brojbitovakojiinekarakter(5,6,7ili8)
33

 Ukljuivanje/iskljuivanjehandshakingsignala(RTSiDTR)
Izborformatapodatkakojisealje(ASCII,heksadecimalniHEXili
dekadniDEC)
Nainslanja(odmahpokucanjuilikadasekliknenaopcijuSEND)
itd.

Kada se podese parametri, terminal se startuje klikom na komandno

dugmeConnect.

Slika26.IzgledprozorasoftverskogUSARTterminalakadajepokrenut

Odmah zatim, terminal je spreman da prihvati komande (vidi Sliku 26).

Kadasezavrikomunikacija,trebakliknutinakomandnodugmeDisconnect.

34

UbacivanjeFirmwareaumikrokontroler

Heksadecimalni kd koji je dobijen iz kompilatora/kompajlera je

razumljivmikrokontroleruiunjegaseupisujeprekoprogramatora.
OvdejekorienprogramatorAllPICokojemjedatkompletanlanaku
poglavljuPrilog.Zbogtogaseovdeneemobavitinjegovimopisom.

35

4.ImplementacijaPWAMpredajnika

BlokemarealizovanogPWAMpredajnika

NaSlici27.jeprikazanablokemaPWAMpredajnikarealizovanogpreko
mikrokontroleraPIC16F877ioperacionogpojaavaaLF353.

Slika27.BlokemaPWAMpredajnikarealizovanogpomoumikrokontrolera

NaSlici28.jeprikazanaelektrinaemaPWAMpredajnikarealizovanog
prekomikrokontroleraPIC16F877ioperacionogpojaavaaLF353.
MikrokontrolerPIC16F877radinafrekvencijiod4Mhz.
Poto se koristi transformator bez srednje take, za formiranje vri se
jednostrano usmeravanje/ ispravljanje i pozitivnog i negativnog napona. Oba
naponasestabilizujuprekoregulatoranapona7805i7905,respektivno.
Komunikacija mikrokontrolera sa PC raunarom se ostvaruje preko
interfejsnogkolaMAX232.Pomenutakomunikacijajebezhandshakinga.
36

Na Slici je ilustrovan raspored komponenti na tampanoj ploi.

Napominjemo kako su elektrina ema i tampana ploa (PCB) dizajnirani u
programuPROTEL99SE.
Naizlazuoperacionogpojaavaaformirajusenaponi2V,V,0,Vi
2V,zavisnoodtogakojisesignalprenosi.
U formiranju PWAM signala uestvuju 2 bita za PAM i 2 bita za PWM
modulacijukadajesignaldozvoleaktivan.

Elektrinaema

Slika28.ElektrinaemaPWAMpredajnikarealizovanogpomou
mikrokontrolera
IC1

D1

Vin

C12

Gnd

1N4002

TRAFO

Vout

C2

100nF

C5

LM7805

C6

330uF

100nF

100uF

100nF

C11

C10

C4

330uF

100nF IC2

C7

C8

100uF

100nF

1
2
3
4
5
6
7
8

C9

C1+
Vcc
V+
Gnd
C1T1out
C2+
R1in
C2- R1out
VT1in
T2out T2in
R2in R2out

16
15
14
13
12
11
10
9

MAX232

C3

CN2

IC4

C1

100nF

15V~

1
2

100nF

JP1

1
6
2
7
3
8
4
9
5

C13
220nF

DB9/F

Gnd

100nF

D2

Vin

Vout

CN3

1
2
3
4
5

LM7905

1N4002

RN1

1
2
3
4
5
6
7
8

8x10K

R1

IC3

SW1

4
3
2
1

SW2
SW3

S1

5
6
7
8

C14
27pF

Y1

C15
27pF

4MHz

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20

MCLR PB7
PA0
PB6
PA1
PB5
PA2
PB4
PA3
PB3
PA4
PB2
PA5
PB1
RD
PB0
WR
VDD
CS
VSS
VDD
PD7
VSS
PD6
OSC1 PD5
OSC2 PD4
PC0
PC7
PC1
PC6
PC2
PC5
PC3
PC4
PD0
PD3
PD1
PD2

40
39
38
37
36
35
34
33
32
31
30
29
28
27
26
25
24
23
22
21

R8

R6

10K

10K

R9

R7

10K

10K

R2

10K

R3

27K

R4

27K

10K

OutA V+
A- OutB
A+
BVB+

Q1

2N3906

LF353

Q2

2N3906

IC5

R5

6.8K

PIC16F877-04

37

38

Slika29.tampanaploa(PCB)PWAMpredajnikarealizovanogpomou
mikrokontrolera

Slika29a.FinalnarealizacijaPWAMpredajnika
39

Slika29b.FinalnarealizacijaPWAMpredajnikasatransformatorom

40

ProgramskikodumikroCu

unsignedshorti=0,j=0,k=0,l=0;
unsignedshortm=0,n=0,t=0,o=0,q=0;

voidmain(){

//Definisanje

//pinovaPORTA
TRISB=0x00;
PORTB=0b01100000;
TRISD=0x00;
PORTD=0x00;
TRISA=0b111111;

ADCON0=0;

//DefinisanjedigitalnihsignalaAporta
ADCON1=6;

Usart_Init(2400);//InicijalizacijaUSARTmodula

//(8bita,2400bauda)

do{

//Otvaranjebeskonacnepetlje

j.F0=PORTA.F4;
j.F1=PORTA.F5;

if(Usart_Data_Ready()){
i=Usart_Read();
//Citanjeprimljenogpodatka
Usart_Write(i);
//Slanjeposlatogpodatka

41

k.F1=i.F7;

k.F0=i.F6;

l.F1=i.F5;
l.F0=i.F4;
m.F1=i.F3;
m.F0=i.F2;
n.F1=i.F1;
n.F0=i.F0;

if(PORTA.F2==1){

o=j+1;

PORTB.F7=!k.F1;
PORTB.F6=!k.F1&&!k.F0;
PORTB.F5=!k.F0;
delay_ms(1);
PORTB.F4=1;
Vdelay_ms(o);
PORTB.F4=0;

PORTB.F7=!l.F1;
PORTB.F6=!l.F1&&!l.F0;
PORTB.F5=!l.F0;
delay_ms(1);
PORTB.F4=1;
Vdelay_ms(o);
PORTB.F4=0;

PORTB.F7=!m.F1;
PORTB.F6=!m.F1&&!m.F0;
PORTB.F5=!m.F0;
delay_ms(1);

//Razbijanje8bitnerecina
//2bitnereci

42

PORTB.F4=1;
Vdelay_ms(o);
PORTB.F4=0;

PORTB.F7=!n.F1;
PORTB.F6=!n.F1&&!n.F0;
PORTB.F5=!n.F0;
delay_ms(1);
PORTB.F4=1;
Vdelay_ms(o);
PORTB.F4=0;

PORTB.F7=0;
PORTB.F6=1;
PORTB.F5=1;

if(PORTA.F2==0){

o=l+1;
q=n+1;

PORTB.F7=!k.F1;
PORTB.F6=!k.F1&&!k.F0;
PORTB.F5=!k.F0;
delay_ms(1);
PORTB.F4=1;
Vdelay_ms(o);
PORTB.F4=0;

43

PORTB.F7=!m.F1;
PORTB.F6=!m.F1&&!m.F0;
PORTB.F5=!m.F0;
delay_ms(1);
PORTB.F4=1;
Vdelay_ms(q);
PORTB.F4=0;

PORTB.F7=0;
PORTB.F6=1;
PORTB.F5=1;

}
}

if(PORTA.F0==0){

PORTB=0b11100000;
delay_ms(1);

PORTB=0b00100000;
delay_ms(1);

PORTB=0b00000000;
delay_ms(1);

PORTB=0b10000000;
delay_ms(1);

PORTB=0b01100000;
delay_ms(4);

//Napritisaktasteragenerise
//setestnaPWAMsekvenca

44

PORTB=0b11100000;
delay_ms(2);

PORTB=0b00100000;
delay_ms(2);

PORTB=0b00000000;
delay_ms(2);

PORTB=0b10000000;
delay_ms(2);

PORTB=0b01100000;
delay_ms(4);

PORTB=0b11100000;
delay_ms(3);

PORTB=0b10000000;
delay_ms(3);

PORTB=0b00100000;
delay_ms(3);

PORTB=0b00000000;
delay_ms(3);

PORTB=0b01100000;
delay_ms(4);

PORTB=0b00000000;
delay_ms(4);

PORTB=0b10000000;
delay_ms(4);

PORTB=0b11100000;
delay_ms(4);

45

PORTB=0b00100000;

delay_ms(4);
PORTB=0b01100000;
delay_ms(4);

}while(1);

}//~!

//Krajbeskonacnepetlje

46

ProgramskikoduAssembleru

;ASMcodegeneratedbymikroVirtualMachineforPICV.6.2.1.0
;Date/Time:15.7.200817:11:14
;Info:http://www.mikroelektronika.co.yu

;ADDRESS OPCODE ASM

;
$0000$2906

GOTO_main
$0004$
_Mul_32x32_U:
$0004$1303

BCF STATUS,RP1
$0005$1283

BCF STATUS,RP0
$0006$3022

MOVLW
34
$0007$00FC

MOVWF STACK_12
CLRF STACK_8
$0008$01F8

$0009$01F9

CLRF STACK_9
$000A
$01FA

CLRF STACK_10
$000B$01FB

CLRF STACK_11
$000C$
_NEXT:
$000C$03FC

DECF STACK_12,F
$000D
$1903

BTFSCSTATUS,Z
$000E$283A

GOTO_EXIT2
$000F$1003

BCF STATUS,C
$0010$
_LOOP:
$0010$0CFB

RRF STACK_11,F
$0011$0CFA

RRF STACK_10,F
$0012$0CF9

RRF STACK_9,F
$0013$0CF8

RRF STACK_8,F
$0014$0CF3

RRF STACK_3,F
$0015$0CF2

RRF STACK_2,F
$0016$0CF1

RRF STACK_1,F
$0017$0CF0

RRF STACK_0,F
$0018$1C03

BTFSSSTATUS,C
$0019$280C

GOTO_NEXT
$001A
$03FC

DECF STACK_12,F
$001B$1903

BTFSCSTATUS,Z
$001C$282C

GOTO_EXIT1
$0874

MOVFSTACK_4,W
$001D
47

$001E$07F8

ADDWF
STACK_8,F
$001F$0875

MOVFSTACK_5,W
$0020$1803

BTFSCSTATUS,C
$0021$0F75

INCFSZ
STACK_5,W
$0022$07F9

ADDWF
STACK_9,F
$0023$0876

MOVFSTACK_6,W
$0024$1803

BTFSCSTATUS,C
$0025$0F76

INCFSZ
STACK_6,W
$0026$07FA

ADDWF
STACK_10,F
$0027$0877

MOVFSTACK_7,W

BTFSCSTATUS,C
$0028$1803
$0029$0F77

INCFSZ
STACK_7,W
$002A
$07FB

ADDWF
STACK_11,F
$002B$2810

GOTO_LOOP
$002C$
_EXIT1:
$002C$0874

MOVFSTACK_4,W
$002D
$07F8

ADDWF
STACK_8,F
$002E$0875

MOVFSTACK_5,W
$002F$1803

BTFSCSTATUS,C
$0030$0F75

INCFSZ
STACK_5,W
$0031$07F9

ADDWF
STACK_9,F
$0032$0876

MOVFSTACK_6,W
$0033$1803

BTFSCSTATUS,C
$0034$0F76

INCFSZ
STACK_6,W
$0035$07FA

ADDWF
STACK_10,F
$0036$0877

MOVFSTACK_7,W
$0037$1803

BTFSCSTATUS,C
$0038$0F77

INCFSZ
STACK_7,W
$0039$07FB

ADDWF
STACK_11,F
$003A
$
_EXIT2:
$003A
$0008

RETURN
$003B$
_Usart_Data_Ready:
$003B$3000

MOVLW
0
$003C$1303

BCF STATUS,RP1
$003D
$1283

BCF STATUS,RP0
$003E$1A8C

BTFSCPIR1,5
$003F$3001

MOVLW
1
$0040$00F1

MOVWF STACK_1
$0041$0871

MOVFSTACK_1,0
$0042$00F0

MOVWF STACK_0
48

$0043$0008

RETURN
$0044$
_Usart_Read:
$0044$1303

BCF STATUS,RP1
$0045$1283

BCF STATUS,RP0
$0046$081A

MOVFRCREG,0
$0047$00A6

MOVWF Usart_Read_tmp_L0
$0048$1C98

BTFSSRCSTA,1
$0049$284C

GOTOL_Usart_Read_2
$004A
$1218

BCF RCSTA,4
$004B$1618

BSF RCSTA,4
$004C$
L_Usart_Read_2:
$004C$0826

MOVFUsart_Read_tmp_L0,0
$004D
$00F0

MOVWF STACK_0
$004E$0008

RETURN
$004F$
_Usart_Write:
$004F$
L_Usart_Write_3:
$004F$3000

MOVLW
0
$0050$1303

BCF STATUS,RP1
$0051$1683

BSF STATUS,RP0
$0052$1898

BTFSCTXSTA,1
$0053$3001

MOVLW
1
$0054$00F1

MOVWF STACK_1
$0055$0871

MOVFSTACK_1,0
$0056$3A00

XORLW
0

BTFSSSTATUS,Z
$0057$1D03
$0058$285B

GOTOL_Usart_Write_4
$0059$0000

NOP
$005A
$284F

GOTOL_Usart_Write_3
$005B$
L_Usart_Write_4:
$005B$1283

BCF STATUS,RP0
$005C$0826

MOVFFARG_Usart_Write+0,0
$005D
$0099

MOVWF TXREG
$005E$0008

RETURN
$005F$
_VDelay_ms:
;delays.c,68::

voidVDelay_ms(unsignedTime_ms){
;delays.c,70::

NumberOfCyc=Clock_KHz()>>2;//thiswillbedone
bycompiler,noasmwillbegenereatedexceptthatforassignment;
$005F$30E8

MOVLW
232
$0060$1303

BCF STATUS,RP1
$0061$1283

BCF STATUS,RP0
49

$0062$00A8

MOVWF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0
$0063$3003

MOVLW
3
$0064$00A9

MOVWF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+1
$0065$01AA

CLRF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+2
$0066$01AB

CLRF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+3
;delays.c,71::

NumberOfCyc*=Time_ms;
$0067$0826

MOVFFARG_VDelay_ms+0,0
$0068$00F0

MOVWF STACK_0
$0069$0827

MOVFFARG_VDelay_ms+1,0
$006A
$00F1

MOVWF STACK_0+1
$006B$01F2

CLRF STACK_0+2
$006C$01F3

CLRF STACK_0+3
$30E8

MOVLW
232
$006D
$006E$00F4

MOVWF STACK_4
$006F$3003

MOVLW
3
$0070$00F5

MOVWF STACK_4+1
$0071$3000

MOVLW
0
$0072$00F6

MOVWF STACK_4+2
$0073$3000

MOVLW
0
$0074$00F7

MOVWF STACK_4+3
$0075$2004

CALL _mul_32x32_u
$0076$0870

MOVFSTACK_0,0
$0077$00A8

MOVWF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0
$0078$0871

MOVFSTACK_0+1,0

MOVWF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+1
$0079$00A9
$007A
$0872

MOVFSTACK_0+2,0
$007B$00AA

MOVWF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+2
$007C$0873

MOVFSTACK_0+3,0
$007D
$00AB

MOVWF

VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+3
;delays.c,72::

if(NumberOfCyc<690)
$007E$3000

MOVLW
0
$007F$0273

SUBWF
STACK_0+3,0
$0080$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0081$288C

GOTOL_VDelay_ms_5
$0082$3000

MOVLW
0
STACK_0+2,0
$0083$0272

SUBWF
$0084$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0085$288C

GOTOL_VDelay_ms_5
$0086$3002

MOVLW
2
50

$0087$0271

SUBWF
STACK_0+1,0
$0088$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0089$288C

GOTOL_VDelay_ms_5
$008A
$30B2

MOVLW
178
$008B$0270

SUBWF
STACK_0,0
$008C$
L_VDelay_ms_5:
$008C$1803

BTFSCSTATUS,C
$008D
$288F

GOTOL_VDelay_ms_2
;delays.c,73::

return;
$008E$0008

RETURN
$008F$
L_VDelay_ms_2:
;delays.c,74::

NumberOfCyc=690;
178
$008F$30B2

MOVLW
$0090$00F0

MOVWF STACK_0
$0091$3002

MOVLW
2
$0092$00F1

MOVWF STACK_0+1
$0093$01F2

CLRF STACK_0+2
$0094$01F3

CLRF STACK_0+3
$0095$0828

MOVFVDelay_ms_NumberOfCyc_L0,0
$0096$00F4

MOVWF STACK_4
$0097$0829

MOVFVDelay_ms_NumberOfCyc_L0+1,0
$0098$00F5

MOVWF STACK_4+1
$0099$082A

MOVFVDelay_ms_NumberOfCyc_L0+2,0
$009A
$00F6

MOVWF STACK_4+2
$009B$082B

MOVFVDelay_ms_NumberOfCyc_L0+3,0
$009C$00F7

MOVWF STACK_4+3
$009D
$0870

MOVFSTACK_0,0
$009E$02F4

SUBWF
STACK_4,1
$009F$0871

MOVFSTACK_0+1,0
$00A0
$1C03

BTFSSSTATUS,C
$00A1
$0F71

INCFSZ
STACK_0+1,0
$00A2
$02F5

SUBWF
STACK_4+1,1
$00A3
$0872

MOVFSTACK_0+2,0
$00A4
$1C03

BTFSSSTATUS,C
$00A5
$0F72

INCFSZ
STACK_0+2,0
$00A6
$02F6

SUBWF
STACK_4+2,1
$00A7
$0873

MOVFSTACK_0+3,0
$00A8
$1C03

BTFSSSTATUS,C
$00A9
$0F73

INCFSZ
STACK_0+3,0
$00AA
$02F7

SUBWF
STACK_4+3,1
51

$00AB
$0874

MOVFSTACK_4,0
$00AC
$00A8

MOVWF

VDelay_ms_NumberOfCyc_L0
$00AD
$0875

MOVFSTACK_4+1,0
$00AE
$00A9

MOVWF

VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+1
$00AF$0876

MOVFSTACK_4+2,0
$00B0$00AA

MOVWF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+2
$00B1$0877

MOVFSTACK_4+3,0
$00B2$00AB

MOVWF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+3
;delays.c,75::

NumberOfCyc=NumberOfCyc>>5;//DecandWhile
belowtakearound32instructions
5
$00B3$3005

MOVLW
$00B4$00F0

MOVWF STACK_0
$00B5$0874

MOVFSTACK_4,0
$00B6$00A8

MOVWF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0
$00B7$0875

MOVFSTACK_4+1,0
$00B8$00A9

MOVWF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+1
$00B9$0876

MOVFSTACK_4+2,0
$00BA
$00AA

MOVWF

VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+2
$00BB
$0877

MOVFSTACK_4+3,0
$00BC
$00AB

MOVWF

VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+3
$00BD
$0870

MOVFSTACK_0,0
$00BE$
L_VDelay_ms_6:
$00BE$1903

BTFSCSTATUS,Z
GOTOL_VDelay_ms_7
$00BF$28C7

$00C0$0CAB

RRF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+3,1
$00C1$0CAA

RRF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+2,1
$00C2$0CA9

RRF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+1,1
$00C3$0CA8

RRF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0,1
$00C4$13AB

BCF VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+3,7
$00C5$3FFF

ADDLW
255
$00C6$28BE

GOTOL_VDelay_ms_6
$00C7$
L_VDelay_ms_7:
;delays.c,76::

while(NumberOfCyc)
$00C7$
L_VDelay_ms_3:
$00C7$0828

MOVFVDelay_ms_NumberOfCyc_L0,0
$00C8$00F0

MOVWF STACK_0
52

$00C9$0829

MOVFVDelay_ms_NumberOfCyc_L0+1,0
$00CA
$00F1

MOVWF STACK_0+1
$00CB
$082A

MOVFVDelay_ms_NumberOfCyc_L0+2,0
$00CC
$00F2

MOVWF STACK_0+2
$00CD
$082B

MOVFVDelay_ms_NumberOfCyc_L0+3,0
$00CE$00F3

MOVWF STACK_0+3
$00CF$3001

MOVLW
1
$00D0
$02A8

SUBWF

VDelay_ms_NumberOfCyc_L0,1
$00D1
$1C03

BTFSSSTATUS,C
$00D2
$02A9

SUBWF

VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+1,1
$00D3
$1C03

BTFSSSTATUS,C
$00D4
$02AA

SUBWF

VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+2,1
$00D5
$1C03

BTFSSSTATUS,C
$00D6
$02AB

SUBWF

VDelay_ms_NumberOfCyc_L0+3,1
$00D7
$0870

MOVFSTACK_0,0
$00D8
$0471

IORWF
STACK_0+1,0
$00D9
$0472

IORWF
STACK_0+2,0
$00DA
$0473

IORWF
STACK_0+3,0
$00DB
$1903

BTFSCSTATUS,Z
$00DC
$28E6

GOTOL_VDelay_ms_4
;delays.c,78::

asmnop;
NOP
$00DD
$0000

;delays.c,79::

asmnop;
$00DE
$0000

NOP
;delays.c,80::

asmnop;
$00DF
$0000

NOP
;delays.c,81::

asmnop;
$00E0$0000

NOP
;delays.c,82::

asmnop;
$00E1$0000

NOP
;delays.c,83::

asmnop;
$00E2$0000

NOP
;delays.c,84::

asmnop;
$00E3$0000

NOP
;delays.c,85::

asmnop;
$00E4$0000

NOP
53

;delays.c,86::

}
$00E5$28C7

GOTOL_VDelay_ms_3
$00E6$
L_VDelay_ms_4:
;delays.c,87::

}
$00E6$0008

RETURN
$00E7$
GlobalIniPr:
$00E7$3000

MOVLW
0
$00E8$1303

BCF STATUS,RP1
$00E9$1283

BCF STATUS,RP0
$00EA
$00A1

MOVWF _i+0
$00EB$3000

MOVLW
0
$00EC$00A0

MOVWF _j+0
$00ED
$3000

MOVLW
0

MOVWF _k+0
$00EE$00A2
$00EF$3000

MOVLW
0
$00F0$00A3

MOVWF _l+0
$00F1$3000

MOVLW
0
$00F2$00A4

MOVWF _m+0
$00F3$3000

MOVLW
0
$00F4$00A5

MOVWF _n+0
$00F5$0008

RETURN
$00F6$
_Usart_Init:
$00F6$1303

BCF STATUS,RP1
$00F7$1683

BSF STATUS,RP0
$00F8$1698

BSF TXSTA,5
144
$00F9$3090

MOVLW
$00FA$1283

BCF STATUS,RP0
$00FB$0098

MOVWF RCSTA
$00FC$1683

BSF STATUS,RP0
$00FD
$1787

BSF TRISC,7
$00FE$1307

BCF TRISC,6
$00FF$
L_Usart_Init_0:
$00FF$1283

BCF STATUS,RP0
$0100$1E8C

BTFSSPIR1,5
$0101$2905

GOTOL_Usart_Init_1
$0102$081A

MOVFRCREG,0
$0103$00AA

MOVWF Usart_Init_tmp_L0
$0104$28FF

GOTOL_Usart_Init_0
$0105$
L_Usart_Init_1:
$0105$0008

RETURN
54

$0106$
_main:
;Pr.c,3::
voidmain(){
;Pr.c,6::
TRISB=0x00;
$0106$20E7

CALL GlobalIniPr,1
$0107$1683

BSF STATUS,RP0
$0108$0186

CLRF TRISB,1
;Pr.c,7::
PORTB=0x00;
$0109$1283

BCF STATUS,RP0
$010A
$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,8::
TRISD=0x00;
$010B$1683

BSF STATUS,RP0
$010C$0188

CLRF TRISD,1
;Pr.c,9::
PORTD=0x00;
$010D
$1283

BCF STATUS,RP0
$010E$0188

CLRF PORTD,1
;Pr.c,10::
TRISA=0b111111;
$010F$303F

MOVLW
63
$0110$1683

BSF STATUS,RP0
$0111$0085

MOVWF TRISA
;Pr.c,12::
ADCON0=0;//ParametriA/Dkonvertora
BCF STATUS,RP0
$0112$1283

$0113$019F

CLRF ADCON0,1
;Pr.c,13::
ADCON1=6;
$0114$3006

MOVLW
6
$0115$1683

BSF STATUS,RP0
$0116$009F

MOVWF ADCON1
;Pr.c,15::
Usart_Init(2400);//InicijalizacijaUSARTmodula
$0117$3067

MOVLW
103
$0118$0099

MOVWF SPBRG
$0119$1518

BSF TXSTA,BRGH
$011A
$20F6

CALL _Usart_Init
do{
;Pr.c,17::
$011B$
L_main_0:
;Pr.c,20::
j.F0=PORTA.F5;
$011B$3000

MOVLW
0
$011C$1A85

BTFSCPORTA,5
$011D
$3001

MOVLW
1
$011E$00F1

MOVWF STACK_1
$011F$3000

MOVLW
0
$0120$1871

BTFSCSTACK_1,0
55

$0121$3001

MOVLW
1
$0122$0620

XORWF
_j,0
$0123$3901

ANDLW
1
$0124$06A0

XORWF
_j,1
;Pr.c,21::
j.F1=PORTA.F6;
$0125$3000

MOVLW
0
$0126$1B05

BTFSCPORTA,6
$0127$3001

MOVLW
1
$0128$00F1

MOVWF STACK_1
$0129$3000

MOVLW
0
$012A
$1871

BTFSCSTACK_1,0
2
$012B$3002

MOVLW
$012C$0620

XORWF
_j,0
$012D
$3902

ANDLW
2
$012E$06A0

XORWF
_j,1
;Pr.c,24::
if(Usart_Data_Ready()){//Ifdataisreceived
$012F$203B

CALL _Usart_Data_Ready
$0130$0870

MOVFSTACK_0,0
$0131$1903

BTFSCSTATUS,Z
$0132$2A98

GOTOL_main_2
;Pr.c,25::
i=Usart_Read();//Readthereceiveddata
$0133$2044

CALL _Usart_Read
$0134$0870

MOVFSTACK_0,0
$0135$00A1

MOVWF _i
;Pr.c,26::
Usart_Write(i);//SenddataviaUSART
$0136$0870

MOVFSTACK_0,0
$0137$00A6

MOVWF FARG_Usart_Write+0
$0138$204F

CALL _Usart_Write
;Pr.c,28::
k.F1=i.F7;
$0139$3000

MOVLW
0
$013A
$1BA1

BTFSC_i,7
$013B$3001

MOVLW
1
$013C$00F1

MOVWF STACK_1
$013D
$3000

MOVLW
0
$013E$1871

BTFSCSTACK_1,0
$013F$3002

MOVLW
2
$0140$0622

XORWF
_k,0
$0141$3902

ANDLW
2
$0142$06A2

XORWF
_k,1
;Pr.c,29::
k.F0=i.F6;
56

$0143$3000

MOVLW
0
$0144$1B21

BTFSC_i,6
$0145$3001

MOVLW
1
$0146$00F1

MOVWF STACK_1
$0147$3000

MOVLW
0
$0148$1871

BTFSCSTACK_1,0
$0149$3001

MOVLW
1
$014A
$0622

XORWF
_k,0
$014B$3901

ANDLW
1
$014C$06A2

XORWF
_k,1
;Pr.c,30::
l.F1=i.F5;
0
$014D
$3000

MOVLW
$014E$1AA1

BTFSC_i,5
$014F$3001

MOVLW
1
$0150$00F1

MOVWF STACK_1
$0151$3000

MOVLW
0
$0152$1871

BTFSCSTACK_1,0
$0153$3002

MOVLW
2
$0154$0623

XORWF
_l,0
$0155$3902

ANDLW
2
$0156$06A3

XORWF
_l,1
;Pr.c,31::
l.F0=i.F4;
$0157$3000

MOVLW
0
$0158$1A21

BTFSC_i,4
$0159$3001

MOVLW
1
$015A
$00F1

MOVWF STACK_1
$015B$3000

MOVLW
0
$015C$1871

BTFSCSTACK_1,0
$015D
$3001

MOVLW
1
$015E$0623

XORWF
_l,0
$015F$3901

ANDLW
1
$0160$06A3

XORWF
_l,1
;Pr.c,32::
m.F1=i.F3;
$0161$3000

MOVLW
0
$0162$19A1

BTFSC_i,3
$0163$3001

MOVLW
1
$0164$00F1

MOVWF STACK_1
$0165$3000

MOVLW
0
$0166$1871

BTFSCSTACK_1,0
$0167$3002

MOVLW
2
57

$0168$0624

XORWF
_m,0
$0169$3902

ANDLW
2
$016A
$06A4

XORWF
_m,1
;Pr.c,33::
m.F0=i.F2;
$016B$3000

MOVLW
0
$016C$1921

BTFSC_i,2
$016D
$3001

MOVLW
1
$016E$00F1

MOVWF STACK_1
$016F$3000

MOVLW
0
$0170$1871

BTFSCSTACK_1,0
$0171$3001

MOVLW
1
_m,0
$0172$0624

XORWF
$0173$3901

ANDLW
1
$0174$06A4

XORWF
_m,1
;Pr.c,34::
n.F1=i.F1;
$0175$3000

MOVLW
0
$0176$18A1

BTFSC_i,1
$0177$3001

MOVLW
1
$0178$00F1

MOVWF STACK_1
$0179$3000

MOVLW
0
$017A
$1871

BTFSCSTACK_1,0
$017B$3002

MOVLW
2
$017C$0625

XORWF
_n,0
$017D
$3902

ANDLW
2
$017E$06A5

XORWF
_n,1
;Pr.c,35::
n.F0=i.F0;
$017F$3001

MOVLW
1
$0180$0521

ANDWF
_i,0
$0181$00F0

MOVWF STACK_0
$0182$3000

MOVLW
0
$0183$1870

BTFSCSTACK_0,0
$0184$3001

MOVLW
1
$0185$0625

XORWF
_n,0
$0186$3901

ANDLW
1

XORWF
_n,1
$0187$06A5
;Pr.c,38::
if(PORTA.F2==1){
$0188$3000

MOVLW
0
$0189$1905

BTFSCPORTA,2
$018A
$3001

MOVLW
1
$018B$00F1

MOVWF STACK_1
58

$018C$0871

MOVFSTACK_1,0
$018D
$3A01

XORLW
1
$018E$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$018F$2A3A

GOTOL_main_3
;Pr.c,40::
if(k==3){
$0190$0822

MOVF_k,0
$0191$3A03

XORLW
3
$0192$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0193$2995

GOTOL_main_4
;Pr.c,41::
PORTB=0b00000000;
$0194$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,42::
}
$0195$
L_main_4:
;Pr.c,44::
if(k==2){
$0195$0822

MOVF_k,0
$0196$3A02

XORLW
2
$0197$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0198$299B

GOTOL_main_5
;Pr.c,45::
PORTB=0b00100000;
$0199$3020

MOVLW
32
$019A
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,46::
}
$019B$
L_main_5:
;Pr.c,48::
if(k==1){
$019B$0822

MOVF_k,0
$019C$3A01

XORLW
1
$019D
$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$019E$29A1

GOTOL_main_6
;Pr.c,49::
PORTB=0b10000000;
$019F$3080

MOVLW
128
$01A0
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,50::
}
$01A1
$
L_main_6:
;Pr.c,52::
if(k==0){
$01A1
$0822

MOVF_k,0
0
$01A2
$3A00

XORLW
$01A3
$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$01A4
$29A7

GOTOL_main_7
;Pr.c,53::
PORTB=0b11100000;
$01A5
$30E0

MOVLW
224
59

$01A6
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,54::
}
$01A7
$
L_main_7:
;Pr.c,55::
Vdelay_ms(j+1);
$01A7
$0820

MOVF_j,0
$01A8
$3F01

ADDLW
1
$01A9
$00A6

MOVWF FARG_VDelay_ms+0
$01AA
$01A7

CLRF FARG_VDelay_ms+1
$01AB
$1803

BTFSCSTATUS,C
$01AC
$0AA7

INCF FARG_VDelay_ms+1,1
$01AD
$205F

CALL _VDelay_ms
;Pr.c,57::
if(l==3){

BCF STATUS,RP1
$01AE
$1303
$01AF$1283

BCF STATUS,RP0
$01B0$0823

MOVF_l,0
$01B1$3A03

XORLW
3
$01B2$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$01B3$29B5

GOTOL_main_8
;Pr.c,58::
PORTB=0b00000000;
$01B4$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,59::
}
$01B5$
L_main_8:
;Pr.c,61::
if(l==2){
$01B5$1303

BCF STATUS,RP1
$01B6$1283

BCF STATUS,RP0
MOVF_l,0
$01B7$0823

$01B8$3A02

XORLW
2
$01B9$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$01BA
$29BD

GOTOL_main_9
;Pr.c,62::
PORTB=0b00100000;
$01BB
$3020

MOVLW
32
$01BC
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,63::
}
$01BD
$
L_main_9:
;Pr.c,65::
if(l==1){
$01BD
$1303

BCF STATUS,RP1
$01BE$1283

BCF STATUS,RP0
$01BF$0823

MOVF_l,0
$01C0$3A01

XORLW
1
$01C1$1D03

BTFSSSTATUS,Z
60

$01C2$29C5

GOTOL_main_10
;Pr.c,66::
PORTB=0b10000000;
$01C3$3080

MOVLW
128
$01C4$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,67::
}
$01C5$
L_main_10:
;Pr.c,69::
if(l==0){
$01C5$1303

BCF STATUS,RP1
$01C6$1283

BCF STATUS,RP0
$01C7$0823

MOVF_l,0
$01C8$3A00

XORLW
0
$01C9$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$01CA
$29CD

GOTOL_main_11
;Pr.c,70::
PORTB=0b11100000;
$01CB
$30E0

MOVLW
224
$01CC
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,71::
}
$01CD
$
L_main_11:
;Pr.c,72::
Vdelay_ms(j+1);
$01CD
$1303

BCF STATUS,RP1
$01CE$1283

BCF STATUS,RP0
$01CF$0820

MOVF_j,0
$01D0
$3F01

ADDLW
1
$01D1
$00A6

MOVWF FARG_VDelay_ms+0
$01D2
$01A7

CLRF FARG_VDelay_ms+1
$01D3
$1803

BTFSCSTATUS,C
$01D4
$0AA7

INCF FARG_VDelay_ms+1,1
$01D5
$205F

CALL _VDelay_ms
;Pr.c,74::
if(m==3){
$01D6
$1303

BCF STATUS,RP1
$01D7
$1283

BCF STATUS,RP0
$01D8
$0824

MOVF_m,0
$01D9
$3A03

XORLW
3
$01DA
$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$01DB
$29DD

GOTOL_main_12
;Pr.c,75::
PORTB=0b00000000;
$01DC
$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,76::
}
$01DD
$
L_main_12:
;Pr.c,78::
if(m==2){
61

$01DD
$1303

BCF STATUS,RP1
$01DE
$1283

BCF STATUS,RP0
$01DF
$0824

MOVF_m,0
$01E0$3A02

XORLW
2
$01E1$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$01E2$29E5

GOTOL_main_13
;Pr.c,79::
PORTB=0b00100000;
$01E3$3020

MOVLW
32
$01E4$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,80::
}
$01E5$
L_main_13:
;Pr.c,82::
if(m==1){
$01E5$1303

BCF STATUS,RP1
$01E6$1283

BCF STATUS,RP0
$01E7$0824

MOVF_m,0
$01E8$3A01

XORLW
1
$01E9$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$01EA
$29ED

GOTOL_main_14
;Pr.c,83::
PORTB=0b10000000;
$01EB$3080

MOVLW
128
$01EC$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,84::
}
$01ED
$
L_main_14:
if(m==0){
;Pr.c,86::
$01ED
$1303

BCF STATUS,RP1
$01EE$1283

BCF STATUS,RP0
$01EF$0824

MOVF_m,0
$01F0$3A00

XORLW
0
$01F1$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$01F2$29F5

GOTOL_main_15
;Pr.c,87::
PORTB=0b11100000;
$01F3$30E0

MOVLW
224
$01F4$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,88::
}
$01F5$
L_main_15:
Vdelay_ms(j+1);
;Pr.c,89::
$01F5$1303

BCF STATUS,RP1
$01F6$1283

BCF STATUS,RP0
$01F7$0820

MOVF_j,0
$01F8$3F01

ADDLW
1
62

$01F9$00A6

MOVWF FARG_VDelay_ms+0
$01FA$01A7

CLRF FARG_VDelay_ms+1
$01FB$1803

BTFSCSTATUS,C
$01FC$0AA7

INCF FARG_VDelay_ms+1,1
$01FD
$205F

CALL _VDelay_ms
;Pr.c,91::
if(n==3){
$01FE$1303

BCF STATUS,RP1
$01FF$1283

BCF STATUS,RP0
$0200$0825

MOVF_n,0
$0201$3A03

XORLW
3
$0202$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0203$2A05

GOTOL_main_16
;Pr.c,92::
PORTB=0b00000000;
$0204$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,93::
}
$0205$
L_main_16:
;Pr.c,95::
if(n==2){
$0205$1303

BCF STATUS,RP1
$0206$1283

BCF STATUS,RP0
$0207$0825

MOVF_n,0
$0208$3A02

XORLW
2
$0209$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$2A0D

GOTOL_main_17
$020A
;Pr.c,96::
PORTB=0b00100000;
$020B$3020

MOVLW
32
$020C$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,97::
}
$020D
$
L_main_17:
;Pr.c,99::
if(n==1){
$020D
$1303

BCF STATUS,RP1
$020E$1283

BCF STATUS,RP0
$020F$0825

MOVF_n,0
$0210$3A01

XORLW
1
$0211$1D03

BTFSSSTATUS,Z

GOTOL_main_18
$0212$2A15
;Pr.c,100::
PORTB=0b10000000;
$0213$3080

MOVLW
128
$0214$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,101::
}
$0215$
L_main_18:
63

;Pr.c,103::
if(n==0){
$0215$1303

BCF STATUS,RP1
$0216$1283

BCF STATUS,RP0
$0217$0825

MOVF_n,0
$0218$3A00

XORLW
0
$0219$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$021A
$2A1D

GOTOL_main_19
;Pr.c,104::
PORTB=0b11100000;
$021B$30E0

MOVLW
224
$021C$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,105::
}
$021D
$
L_main_19:
;Pr.c,106::
Vdelay_ms(j+1);
$021D
$1303

BCF STATUS,RP1
$021E$1283

BCF STATUS,RP0
$021F$0820

MOVF_j,0
$0220$3F01

ADDLW
1
$0221$00A6

MOVWF FARG_VDelay_ms+0
$0222$01A7

CLRF FARG_VDelay_ms+1
$0223$1803

BTFSCSTATUS,C
$0224$0AA7

INCF FARG_VDelay_ms+1,1
$0225$205F

CALL _VDelay_ms
;Pr.c,108::
PORTB=0b01100000;

MOVLW
96
$0226$3060
$0227$1303

BCF STATUS,RP1
$0228$1283

BCF STATUS,RP0
$0229$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,109::
delay_ms(4);
$022A
$3006

MOVLW
6
$022B$00FB

MOVWF STACK_11
$022C$30FF

MOVLW
255
$022D
$00FA

MOVWF STACK_10
$022E$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$022F$2A31

GOTO$+2
$0230$2A34

GOTO$+4
STACK_10,F
$0231$0BFA

DECFSZ
$0232$2A31

GOTO$1
$0233$2A2E

GOTO$5
$0234$302C

MOVLW
44
$0235$00FA

MOVWF STACK_10
64

$0236$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0237$2A36

GOTO$1
$0238$0000

NOP
$0239$0000

NOP
;Pr.c,111::
}
$023A
$
L_main_3:
;Pr.c,113::
if(PORTA.F2==0){
$023A
$3000

MOVLW
0
$023B$1303

BCF STATUS,RP1
$023C$1283

BCF STATUS,RP0
$023D
$1905

BTFSCPORTA,2
$023E$3001

MOVLW
1
$023F$00F1

MOVWF STACK_1
$0240$0871

MOVFSTACK_1,0
$0241$3A00

XORLW
0
$0242$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0243$2A98

GOTOL_main_20
;Pr.c,115::
if(k==3){
$0244$0822

MOVF_k,0
$0245$3A03

XORLW
3
$0246$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0247$2A49

GOTOL_main_21
;Pr.c,116::
PORTB=0b00000000;
$0248$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,117::
}
$0249$
L_main_21:
;Pr.c,119::
if(k==2){
$0249$1303

BCF STATUS,RP1
$024A
$1283

BCF STATUS,RP0
$024B$0822

MOVF_k,0
$024C$3A02

XORLW
2
$024D
$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$024E$2A51

GOTOL_main_22
;Pr.c,120::
PORTB=0b00100000;
32
$024F$3020

MOVLW
$0250$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,121::
}
$0251$
L_main_22:
;Pr.c,123::
if(k==1){
$0251$1303

BCF STATUS,RP1
65

$0252$1283

BCF STATUS,RP0
$0253$0822

MOVF_k,0
$0254$3A01

XORLW
1
$0255$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0256$2A59

GOTOL_main_23
;Pr.c,124::
PORTB=0b10000000;
$0257$3080

MOVLW
128
$0258$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,125::
}
$0259$
L_main_23:
;Pr.c,127::
if(k==0){
$0259$1303

BCF STATUS,RP1
$025A
$1283

BCF STATUS,RP0
$025B$0822

MOVF_k,0
$025C$3A00

XORLW
0
$025D
$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$025E$2A61

GOTOL_main_24
;Pr.c,128::
PORTB=0b11100000;
$025F$30E0

MOVLW
224
$0260$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,129::
}
$0261$
L_main_24:
;Pr.c,130::
Vdelay_ms(l+1);
$0261$1303

BCF STATUS,RP1
$0262$1283

BCF STATUS,RP0
$0263$0823

MOVF_l,0
$0264$3F01

ADDLW
1
$0265$00A6

MOVWF FARG_VDelay_ms+0
$0266$01A7

CLRF FARG_VDelay_ms+1
$0267$1803

BTFSCSTATUS,C
$0268$0AA7

INCF FARG_VDelay_ms+1,1
$0269$205F

CALL _VDelay_ms
;Pr.c,131::
PORTB=0b01100000;
$026A
$3060

MOVLW
96
$026B$1303

BCF STATUS,RP1

BCF STATUS,RP0
$026C$1283
$026D
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,133::
if(m==3){
$026E$0824

MOVF_m,0
$026F$3A03

XORLW
3
66

$0270$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$0271$2A73

GOTOL_main_25
;Pr.c,134::
PORTB=0b00000000;
$0272$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,135::
}
$0273$
L_main_25:
;Pr.c,137::
if(m==2){
$0273$1303

BCF STATUS,RP1
$0274$1283

BCF STATUS,RP0
$0275$0824

MOVF_m,0
$0276$3A02

XORLW
2

BTFSSSTATUS,Z
$0277$1D03
$0278$2A7B

GOTOL_main_26
;Pr.c,138::
PORTB=0b00100000;
$0279$3020

MOVLW
32
$027A
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,139::
}
$027B$
L_main_26:
;Pr.c,141::
if(m==1){
$027B$1303

BCF STATUS,RP1
$027C$1283

BCF STATUS,RP0
$027D
$0824

MOVF_m,0
$027E$3A01

XORLW
1
BTFSSSTATUS,Z
$027F$1D03

$0280$2A83

GOTOL_main_27
;Pr.c,142::
PORTB=0b10000000;
$0281$3080

MOVLW
128
$0282$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,143::
}
$0283$
L_main_27:
;Pr.c,145::
if(m==0){
$0283$1303

BCF STATUS,RP1
$0284$1283

BCF STATUS,RP0
$0285$0824

MOVF_m,0
$0286$3A00

XORLW
0

BTFSSSTATUS,Z
$0287$1D03
$0288$2A8B

GOTOL_main_28
;Pr.c,146::
PORTB=0b11100000;
$0289$30E0

MOVLW
224
$028A
$0086

MOVWF PORTB
67

;Pr.c,147::
}
$028B$
L_main_28:
;Pr.c,148::
Vdelay_ms(n+1);
$028B$1303

BCF STATUS,RP1
$028C$1283

BCF STATUS,RP0
$028D
$0825

MOVF_n,0
$028E$3F01

ADDLW
1
$028F$00A6

MOVWF FARG_VDelay_ms+0
$0290$01A7

CLRF FARG_VDelay_ms+1
$0291$1803

BTFSCSTATUS,C
$0292$0AA7

INCF FARG_VDelay_ms+1,1
$0293$205F

CALL _VDelay_ms
;Pr.c,149::
PORTB=0b01100000;
$0294$3060

MOVLW
96
$0295$1303

BCF STATUS,RP1
$0296$1283

BCF STATUS,RP0
$0297$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,152::
}
$0298$
L_main_20:
;Pr.c,154::
}
$0298$
L_main_2:
;Pr.c,158::
if(PORTA.F0==0){
$0298$3001

MOVLW
1
$0299$1303

BCF STATUS,RP1
BCF STATUS,RP0
$029A
$1283

$029B$0505

ANDWF
PORTA,0
$029C$00F1

MOVWF STACK_1
$029D
$0871

MOVFSTACK_1,0
$029E$3A00

XORLW
0
$029F$1D03

BTFSSSTATUS,Z
$02A0
$2BED

GOTOL_main_29
;Pr.c,160::
PORTB=0b11100000;//5
$02A1
$30E0

MOVLW
224
$02A2
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,161::
delay_ms(1);
$02A3
$3002

MOVLW
2
$02A4
$00FB

MOVWF STACK_11
$02A5
$30FF

MOVLW
255
$02A6
$00FA

MOVWF STACK_10
$02A7
$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
68

$02A8
$2AAA

GOTO$+2
$02A9
$2AAD

GOTO$+4
$02AA
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02AB
$2AAA

GOTO$1
$02AC
$2AA7

GOTO$5
$02AD
$304A

MOVLW
74
$02AE
$00FA

MOVWF STACK_10
$02AF$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02B0$2AAF

GOTO$1
;Pr.c,162::
PORTB=0b00100000;//+2.5
$02B1$3020

MOVLW
32

MOVWF PORTB
$02B2$0086
;Pr.c,163::
delay_ms(1);
$02B3$3002

MOVLW
2
$02B4$00FB

MOVWF STACK_11
$02B5$30FF

MOVLW
255
$02B6$00FA

MOVWF STACK_10
$02B7$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$02B8$2ABA

GOTO$+2
$02B9$2ABD

GOTO$+4
$02BA
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02BB
$2ABA

GOTO$1
$02BC
$2AB7

GOTO$5
$02BD
$304A

MOVLW
74
$02BE$00FA

MOVWF STACK_10
$02BF$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02C0$2ABF

GOTO$1
;Pr.c,164::
PORTB=0b00000000;//+5
$02C1$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,165::
delay_ms(1);
$02C2$3002

MOVLW
2
$02C3$00FB

MOVWF STACK_11
$02C4$30FF

MOVLW
255
$02C5$00FA

MOVWF STACK_10
$02C6$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$02C7$2AC9

GOTO$+2
$02C8$2ACC

GOTO$+4
$02C9$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02CA
$2AC9

GOTO$1
$02CB
$2AC6

GOTO$5
69

$02CC
$304A

MOVLW
74
$02CD
$00FA

MOVWF STACK_10
$02CE$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02CF$2ACE

GOTO$1
;Pr.c,166::
PORTB=0b10000000;//2.5
$02D0
$3080

MOVLW
128
$02D1
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,167::
delay_ms(1);
$02D2
$3002

MOVLW
2
$02D3
$00FB

MOVWF STACK_11
$02D4
$30FF

MOVLW
255
$02D5
$00FA

MOVWF STACK_10
$02D6
$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$02D7
$2AD9

GOTO$+2
$02D8
$2ADC

GOTO$+4
$02D9
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02DA
$2AD9

GOTO$1
$02DB
$2AD6

GOTO$5
$02DC
$304A

MOVLW
74
$02DD
$00FA

MOVWF STACK_10
$02DE
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02DF
$2ADE

GOTO$1
;Pr.c,168::
PORTB=0b01100000;//0
$02E0$3060

MOVLW
96
$02E1$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,169::
delay_ms(4);
$02E2$3006

MOVLW
6
$02E3$00FB

MOVWF STACK_11
$02E4$30FF

MOVLW
255
$02E5$00FA

MOVWF STACK_10
$02E6$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$02E7$2AE9

GOTO$+2
$02E8$2AEC

GOTO$+4
$02E9$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F

GOTO$1
$02EA
$2AE9
$02EB$2AE6

GOTO$5
$02EC$302C

MOVLW
44
$02ED
$00FA

MOVWF STACK_10
$02EE$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02EF$2AEE

GOTO$1
70

$02F0$0000

NOP
$02F1$0000

NOP
;Pr.c,171::
PORTB=0b11100000;//5
$02F2$30E0

MOVLW
224
$02F3$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,172::
delay_ms(2);
$02F4$3003

MOVLW
3
$02F5$00FB

MOVWF STACK_11
$02F6$30FF

MOVLW
255
$02F7$00FA

MOVWF STACK_10
$02F8$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$02F9$2AFB

GOTO$+2

GOTO$+4
$02FA$2AFE
$02FB$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$02FC$2AFB

GOTO$1
$02FD
$2AF8

GOTO$5
$02FE$3096

MOVLW
150
$02FF$00FA

MOVWF STACK_10
$0300$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0301$2B00

GOTO$1
;Pr.c,173::
PORTB=0b00100000;//+2.5
$0302$3020

MOVLW
32
$0303$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,174::
delay_ms(2);
$0304$3003

MOVLW
3
$0305$00FB

MOVWF STACK_11
$0306$30FF

MOVLW
255
$0307$00FA

MOVWF STACK_10
$0308$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$0309$2B0B

GOTO$+2
$030A
$2B0E

GOTO$+4
$030B$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$030C$2B0B

GOTO$1
$030D
$2B08

GOTO$5
$030E$3096

MOVLW
150

MOVWF STACK_10
$030F$00FA
$0310$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0311$2B10

GOTO$1
;Pr.c,175::
PORTB=0b00000000;//+5
$0312$0186

CLRF PORTB,1
71

;Pr.c,176::
delay_ms(2);
$0313$3003

MOVLW
3
$0314$00FB

MOVWF STACK_11
$0315$30FF

MOVLW
255
$0316$00FA

MOVWF STACK_10
$0317$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$0318$2B1A

GOTO$+2
$0319$2B1D

GOTO$+4
$031A
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$031B$2B1A

GOTO$1
$031C$2B17

GOTO$5
$031D
$3096

MOVLW
150

MOVWF STACK_10
$031E$00FA
$031F$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0320$2B1F

GOTO$1
;Pr.c,177::
PORTB=0b10000000;//2.5
$0321$3080

MOVLW
128
$0322$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,178::
delay_ms(2);
$0323$3003

MOVLW
3
$0324$00FB

MOVWF STACK_11
$0325$30FF

MOVLW
255
$0326$00FA

MOVWF STACK_10
STACK_11,F
$0327$0BFB

DECFSZ
$0328$2B2A

GOTO$+2
$0329$2B2D

GOTO$+4
$032A
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$032B$2B2A

GOTO$1
$032C$2B27

GOTO$5
$032D
$3096

MOVLW
150
$032E$00FA

MOVWF STACK_10
$032F$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0330$2B2F

GOTO$1
;Pr.c,179::
PORTB=0b01100000;//0

MOVLW
96
$0331$3060
$0332$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,180::
delay_ms(4);
$0333$3006

MOVLW
6
$0334$00FB

MOVWF STACK_11
$0335$30FF

MOVLW
255
72

$0336$00FA

MOVWF STACK_10
$0337$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$0338$2B3A

GOTO$+2
$0339$2B3D

GOTO$+4
$033A
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$033B$2B3A

GOTO$1
$033C$2B37

GOTO$5
$033D
$302C

MOVLW
44
$033E$00FA

MOVWF STACK_10
$033F$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0340$2B3F

GOTO$1

NOP
$0341$0000
$0342$0000

NOP
;Pr.c,182::
PORTB=0b11100000;//5
$0343$30E0

MOVLW
224
$0344$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,183::
delay_ms(3);
$0345$3004

MOVLW
4
$0346$00FB

MOVWF STACK_11
$0347$30FF

MOVLW
255
$0348$00FA

MOVWF STACK_10
$0349$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$034A
$2B4C

GOTO$+2
$034B$2B4F

GOTO$+4
$034C$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$034D
$2B4C

GOTO$1
$034E$2B49

GOTO$5
$034F$30E2

MOVLW
226
$0350$00FA

MOVWF STACK_10
$0351$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0352$2B51

GOTO$1
;Pr.c,184::
PORTB=0b10000000;//2.5
$0353$3080

MOVLW
128
$0354$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,185::
delay_ms(3);
$0355$3004

MOVLW
4
$0356$00FB

MOVWF STACK_11
$0357$30FF

MOVLW
255
$0358$00FA

MOVWF STACK_10
$0359$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
73

$035A
$2B5C

GOTO$+2
$035B$2B5F

GOTO$+4
$035C$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$035D
$2B5C

GOTO$1
$035E$2B59

GOTO$5
$035F$30E2

MOVLW
226
$0360$00FA

MOVWF STACK_10
$0361$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0362$2B61

GOTO$1
;Pr.c,186::
PORTB=0b00100000;//+2.5
$0363$3020

MOVLW
32
$0364$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,187::
delay_ms(3);
$0365$3004

MOVLW
4
$0366$00FB

MOVWF STACK_11
$0367$30FF

MOVLW
255
$0368$00FA

MOVWF STACK_10
$0369$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$036A
$2B6C

GOTO$+2
$036B$2B6F

GOTO$+4
$036C$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$036D
$2B6C

GOTO$1
$036E$2B69

GOTO$5
$036F$30E2

MOVLW
226
$0370$00FA

MOVWF STACK_10
$0371$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0372$2B71

GOTO$1
;Pr.c,188::
PORTB=0b00000000;//+5
$0373$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,189::
delay_ms(3);
$0374$3004

MOVLW
4
$0375$00FB

MOVWF STACK_11
$0376$30FF

MOVLW
255
$0377$00FA

MOVWF STACK_10

DECFSZ
STACK_11,F
$0378$0BFB
$0379$2B7B

GOTO$+2
$037A
$2B7E

GOTO$+4
$037B$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$037C$2B7B

GOTO$1
$037D
$2B78

GOTO$5
74

$037E$30E2

MOVLW
226
$037F$00FA

MOVWF STACK_10
$0380$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0381$2B80

GOTO$1
;Pr.c,190::
PORTB=0b01100000;//0
$0382$3060

MOVLW
96
$0383$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,191::
delay_ms(4);
$0384$3006

MOVLW
6
$0385$00FB

MOVWF STACK_11
$0386$30FF

MOVLW
255
$0387$00FA

MOVWF STACK_10
$0388$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$0389$2B8B

GOTO$+2
$038A
$2B8E

GOTO$+4
$038B$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$038C$2B8B

GOTO$1
$038D
$2B88

GOTO$5
$038E$302C

MOVLW
44
$038F$00FA

MOVWF STACK_10
$0390$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$0391$2B90

GOTO$1
$0392$0000

NOP

NOP
$0393$0000
;Pr.c,193::
PORTB=0b00000000;//+5
$0394$0186

CLRF PORTB,1
;Pr.c,194::
delay_ms(4);
$0395$3006

MOVLW
6
$0396$00FB

MOVWF STACK_11
$0397$30FF

MOVLW
255
$0398$00FA

MOVWF STACK_10
$0399$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$039A
$2B9C

GOTO$+2
$039B$2B9F

GOTO$+4
$039C$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$039D
$2B9C

GOTO$1
$039E$2B99

GOTO$5
$039F$302C

MOVLW
44
$03A0
$00FA

MOVWF STACK_10
$03A1
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
75

$03A2
$2BA1

GOTO$1
$03A3
$0000

NOP
$03A4
$0000

NOP
;Pr.c,195::
PORTB=0b10000000;//2.5
$03A5
$3080

MOVLW
128
$03A6
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,196::
delay_ms(4);
$03A7
$3006

MOVLW
6
$03A8
$00FB

MOVWF STACK_11
$03A9
$30FF

MOVLW
255
$03AA
$00FA

MOVWF STACK_10
$03AB
$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$2BAE

GOTO$+2
$03AC
$03AD
$2BB1

GOTO$+4
$03AE
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$03AF$2BAE

GOTO$1
$03B0$2BAB

GOTO$5
$03B1$302C

MOVLW
44
$03B2$00FA

MOVWF STACK_10
$03B3$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$03B4$2BB3

GOTO$1
$03B5$0000

NOP
$03B6$0000

NOP
;Pr.c,197::
PORTB=0b11100000;//5
$03B7$30E0

MOVLW
224
MOVWF PORTB
$03B8$0086

;Pr.c,198::
delay_ms(4);
$03B9$3006

MOVLW
6
$03BA
$00FB

MOVWF STACK_11
$03BB
$30FF

MOVLW
255
$03BC
$00FA

MOVWF STACK_10
$03BD
$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$03BE$2BC0

GOTO$+2
$03BF$2BC3

GOTO$+4
$03C0$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$03C1$2BC0

GOTO$1
$03C2$2BBD

GOTO$5
44
$03C3$302C

MOVLW
$03C4$00FA

MOVWF STACK_10
$03C5$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
76

$03C6$2BC5

GOTO$1
$03C7$0000

NOP
$03C8$0000

NOP
;Pr.c,199::
PORTB=0b00100000;//+2.5
$03C9$3020

MOVLW
32
$03CA
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,201::
delay_ms(4);
$03CB
$3006

MOVLW
6
$03CC
$00FB

MOVWF STACK_11
$03CD
$30FF

MOVLW
255
$03CE$00FA

MOVWF STACK_10
$03CF$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$2BD2

GOTO$+2
$03D0
$03D1
$2BD5

GOTO$+4
$03D2
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$03D3
$2BD2

GOTO$1
$03D4
$2BCF

GOTO$5
$03D5
$302C

MOVLW
44
$03D6
$00FA

MOVWF STACK_10
$03D7
$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$03D8
$2BD7

GOTO$1
$03D9
$0000

NOP
$03DA
$0000

NOP
;Pr.c,202::
PORTB=0b01100000;//0
$03DB
$3060

MOVLW
96
$03DC
$0086

MOVWF PORTB
;Pr.c,203::
delay_ms(4);
$03DD
$3006

MOVLW
6
$03DE
$00FB

MOVWF STACK_11
$03DF
$30FF

MOVLW
255
$03E0$00FA

MOVWF STACK_10
$03E1$0BFB

DECFSZ
STACK_11,F
$03E2$2BE4

GOTO$+2
$03E3$2BE7

GOTO$+4
$03E4$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
$03E5$2BE4

GOTO$1
$03E6$2BE1

GOTO$5
$03E7$302C

MOVLW
44
$03E8$00FA

MOVWF STACK_10
$03E9$0BFA

DECFSZ
STACK_10,F
77

$03EA
$2BE9

GOTO$1
$03EB$0000

NOP
$03EC$0000

NOP
;Pr.c,205::
}
$03ED
$
L_main_29:
;Pr.c,207::
}while(1);
$03ED
$291B

GOTOL_main_0
;Pr.c,208::
}//~!
$03EE$2BEE

GOTO$

78

LABORATORIJSKAVEBAZadatak

1) Povezati PWAM predajnik sa serijskim portom raunara preko

standardnogpintopinDB9kabla.
2) DovestikolunapajanjeprekoTRANSFORMATORA.
3) Postaviti sondu osciloskopa kao na slici 31. (Vremenska baza
OSCILOSKOPAtrebadabude1ms).
4) PokrenutiUSARTterminalizprogramamikroC.
PodesitiparametraUSARTterminala(prikazanonaSlici6.4):

COM1iliCOM2(zavisnonakojiportjepovezanokolo)
Brzina 2400 Bauda, 1 stopbit (One Stop Bit), Space bit parnosti
(Parity), osam bitova ini karakter/podatak (Data bits), iskljuen RTS
(Off)
PodesitedaprenosmikrokontrolerPCbudeHEX
ekiratiSendasnumber.

Slika30.Rasporedtasteraiprekidaa

Slika31.Postavljanjesondeosciloskopa
79


RasporedtasteraiprekidaajenaSlici30.
PritiskomnatasterSW1vriseresetovanjemikrokontrolera
Pritiskom na taster SW2 vri se generisanje testnog signala, koji je
prikazan na donjoj slici. Testni signal sadri 4 sekvence 00101101,
00101101, 00011011 i 11010001, to je uokvireno u crvenom
prozoru(Slika32).
Kada je prekida S1 u stanju logike 1, to znai da se iz USART
terminala alju 4 dvobitna PAM signala, a da se irinska modulacija
definieprekidaimaS3iS4(00,01,10,11).Dakle,svaetirisignala
se amplitudski moduliu po obrascu: 00 (3.5V), 01 (1.75V), 10
(1.75V),11(3.5V).Zatimsevriirinskamodulacijazavisnoodstanja
prekidaaS3iS4(00,01,10,11).
Kada je prekida S1 u stanju logike 0, to znai da se iz USART
terminalaalju4dvobitnaPAMsignala,priemusesaprvadvabita
definie amplitudska modulacija, sa sledea dva irinska modulacija.
Istoseodnosiinasledeinibl(etvorku).StanjaprekidaaS3iS4seu
ovomsluajuprogramskinetretiraju.

Slika32.Izgledtestnesekvencejeuokvirenacrvenimprozorom

80

Slika33.ZadavanjesekvenciizUSARTterminala

5) Proveriti rad PWAM predajnika i snimiti oblike signala zadavanjem

razliitihsekvenciizUSARTterminalazasluajS1=1.
6) Proveriti rad PWAM predajnika i snimiti oblike signala zadavanjem
razliitih sekvenci iz USART terminala za sluaj S1 =0 i razliita stanja
prekidaaS3iS4(Slika33.).

Napomena: Ako u USART terminalu zadate 180, to je identino kao da ste

poslali8bitnusekvencu10110100(180DEC=B4HEX=10110100BIN).

81

Prilog

82

83

84

85

86

87

88

89

90

91

Zakljuak

U ovom projektu realizovan je predajnik signala modulisanog pomou

impulsnoirinske iimpulsnoamplitudskemodulacijegdese kaoulaznipodaci
aljusekvencepodatakasaPCaprekoRS232komunikacije.tampanaploica
jekreiranauProtelu,arealizovanaufirmiDenitron.
ZapisanjekodakoristilismokompajlermikroC,azaupiskodaumikro
kontrolerkoristilismoALLPICprogramator.
U ovom radu su objanjene osnovne karakteristike PWM i PAM
modulacije,sadetaljnimgrafikimobjanjenjima, sadranjeveomakratakopis
mikrokontroleraPIC16F877DIP40.
Ukratko je opisan MikroC kompajler i softverski USART terminal, koji
sluizakomunikacijumikrokontroleraPIC16F877iPCraunara.
PrilikomprogramiranjamikrokontrolerakaoalatjekorienMikroC.
Utokurealizacijeovogradaplaniranjejosjedanradkojibipredstavljao
prijemnik za PWM i PAM modulaciju, ali on nije realizovan do zavretka
predajnika tako da je mogua modifikacijaovog rada radi usklaivanja sa
prijemnikomdabipredajnikiprijemnikpredstaljalijednufunkcionalnucelinu.

92

Literatura

PWMandPAMsignalingChingYuanYang,YuLee

AllPICprogramator,InfoElektronikaNi
o ICProg,http://www.icprog.com
o mikroC,firmaMikroelektronika,http://mikroe.com

PIC16F877,MicrochipTecnology,http://www.microchip.com

SpregamikrokontroleraPIC16f877saparalelnimperiferijskim
interfejsom8255AiD/AkonvertorimDAC832LCVSlaviaPopovi,
MladenPavlovi,SiniaStoilkoviElektronskifakultetNi,(seminarski
rad)

KomunikacijamikrokontroleraPIC16F87720prekoSPImodulaDuan
orevi,arkooreviElektronskifakultetNi,(seminarskirad)

93

OAutorima:

Prezime:

Milii

Ime:

Nikola

Adresa stanovanja:
e-mail adresa:

18220 Aleksinac
Tauanovieva 59
milicic.nikola@gmail.com

Datum roenja:

21. 10. 1983.g.

Nacionalnost:

Srbin

Obrazovanje:
Kompletna ili stepenovana diploma:

Gimnazija Drake Milovanovi

Aleksinac
IV stepen

Poznavanje jezika:

Engleski (odlino)

Vozaka dozvola:

B kategorija

Rad na raunaru:

WINDOWS (98/2K/XP/VISTA), Linux,

CorelDraw, Adobe PhotoShop, MS
Office, PHP, MikroC, JAVA,
Ra. mree, internet, obrada video
signala, baze podataka, statistika,
kriptovanje podataka, itd.

Posebna interesovanja:

94

Prezime:

Brankovi

Ime:

Dragan

Adresa stanovanja:

12255 Duboka bb

e-mail adresa:

herojx@gmail.com

Datum roenja:

15. 02. 1983.g.

Nacionalnost:

Srbin

Obrazovanje:

ET Nikola Tesla Beograd

Kompletna ili stepenovana diploma:

IV stepen

Poznavanje jezika:

Engleski (dobro)

Vozaka dozvola:

B kategorija

Rad na raunaru:

WINDOWS (98/2K/XP/VISTA), MS
OFFICE
LINUX, ASTERISK, JAVA, PROTEL...
Muzika, obrada zvuka, razvoj
raunarskog hardvera, itd.

Posebna interesovanja:

95