Zato je vitamin D tako bitan

nebojsa - 03. septembar 2010. u 11.07 Britanski i kanadski naunici su pronali vezu izmeu vitamina D i nekoliko gena nosilaca bolesti, to dodatno potvruje da nedostatak vitamina D moe biti faktor rizika za dijabetes, rak i druge bolesti. Naunici kau da postoje sve brojniji dokazi da nizak nivo vitamina D, kao rezultat neadekvatne prehrane ili slabe izloenosti suncu, znatno poveava rizik od raznih vrsta bolesti. No, nije jasno kakvog uticaja vitamin D ima na autoimune bolesti, kao to su multipleks skleroza, juvenilni dijabetes, reumatoidni artritis, te kolorektalni karcinom i leukemiju. Strunjaci kau da vitamin D deluje tako da se vee za segmente ljudskih DNA molekula ukljuenih u stvaranje proteina, koji pak reguliu funkcionisanje elija. Kako bi identifikovali lokacije receptora vitamina D, britanski i kanadski naunici napravili su genetsku kartu mesta hemijskih veza te identifikovali vie od dve hiljade i 700 taaka oko kojih se okupljaju receptori. Najvei broj receptora za vitamin D pronaen je u delu ljudskog genoma koji se povezuje s autoimunim bolestima i direktno utie na 229 gena povezanih s multipleks sklerozom, juvenilnim dijabetesom i Kronovom bolesti (bolest creva). Iz Centra Velkam trast (Welcome Trust) za ljudsku genetiku pri Univerzitetu Oksford, kau da je mogue da je nedostatak vitamina D jedan od uzroka nekih od navedenih bolesti. Ovi dokazi vrsto podravaju tu ideju, no da bi se to moglo sa sigurnou tvrditi, morali bismo napraviti testiranja kako bismo dokazali da vitamin D uistinu spreava razvoj ovih bolesti. Strunjaci predviaju da milijardu ljudi irom sveta pati od nedostatka vitamina D, to ih svrstava u grupu s poveanim rizikom od hroninih bolesti.

Nedostatak vitamina D utie na zdravlje i razvoj kostiju. Kod trudnica, strunjaci kau da vrlo niski nivoi vitamina D mogu biti smrtonosni za majku i dete pri poroaju. Jedan od vodeih uzroka nedostatka vitamina D je nedovoljna izloenost suncu. Naunici primeuju da je uestalost multipleks skleroze vea u zemljama daleko na severu od ekvatora, ge su dani krai, a suneva svetlost manje intenzivna. Masnije ribe, kao to su losos, haringa i pastrmka, sadre velike koliine vitamina D, te konzumiranje ovih riba moe pomoi u spreavanju nedostatka vitamina D. Meutim, istraivai sa Oksforda kau da je i dalje vrlo teko odrati adekvatne nivoe ovog mikrohraneeg sastojka, te dodaju da je verovatno neophodno - naroito za osobe svetlije boje koe - uzimati vitamin D svakodnevno u koliini od dve do etiri hiljade jedinica. Neki strunjaci preporuaju doze i do 10 hiljada jedinica dnevno. (Tanjug)