UVOD

Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude tvoja hrana Hipokrat Hrana je izvor nutrijenasa koji nas odravaju u ivotu.Nutrijensi su hranljive materije kojih ima oko 50-tak, a moemo ih podeliti u pet osnovnih grupa: proteini masti ugljenihidrati (makronutrijensi) vitamini minerali(mikronutrijensi)

Najvaniji nutrijens za organizam oveka je voda.Ishrana je proces koji podrazumeva uzimanje hrane, varenje, apsorpciju i asimilaciju (iskoriavanje) unete hrane koja postaje deo nas, tako izreka "Vi ste ono to jedete" ima puno opravdanje.Hrana koju jedemo je kombinacija razliitih hemijskih supstanci koje su sa hemijskim supstancama u naem organizmu u stalnoj interakciji da bi se obezbedile adekvatne potrebe. To znai da ako smo preko neke namirnice uneli gvoe, a naem organizmu ono nije potrebno jer ga ima u dovoljnim koliinama, smanjie se apsorpcija iz creva ili ce se stvoriti jedinjenje hemosiderin koje predstavlja rezervu gvoa ili e se pak izluiti iz organizma. Svaki nutrijens ima svoju specificnu ulogu u telu: proteini kao gradivne materije omoguavaju rast i razvoj, ugljeni hidrati i masti kao energetske materije snabdevaju organizam energijom za rad i fiziku aktivnost, a zatitne materije-vitamini i minerali, zajedno sa proteinima omoguavaju mnoge vane procese u organizmu koji su poznati kao metabolizam, tako da nam unos svih ovih hranljivih materija zajedno omoguava da se zdravo i dobro oseamo. Kombinacija razliitih nutrijenasa vodi dobro izbalansiranoj ishrani. Potrebe organizma se mogu obezbediti jedino kombinacijom razliitih vrsta hrane jer nijedna prirodna namirnica nema sve hranljive materije koje mogu da obezbede ono to je organizmu potrebno za dobro zdravlje. Koliko e se pojedine namirnice unositi u organizam zavisi od njih ovog izgleda, ukusa, cene i zdravstvene bezbednosti (aditivi, zagaenost). Sve osobe tokom ivota imaju potrebe za istim nutrijensima, ali u razliitim koliinama. Koliko e jednom organizmu biti potrebno hranljivih materija zavisi od uzrasta, pola, stepena fizike aktivnosti i stanja zdravlja. To su fizioloke potrebe organizma. Iako je izbor hrane individualan i zavisi od fiziolokih potreba organizma, uzimanje hrane je ipak pod uticajem kulturolokih, sociolokih, ekonomskih i psiholokih faktora ivota. Postoji optimalan unos za svaki nutrijens.Ukoliko se bilo koji nutrijens unese u organizam ispod ili iznad optimalne vrednosti doi ce do poremaaja u organizmu. Zato se o ishrani danas govori mnogo vie nego pre nekoliko desetina godina? ivotni vek se u proseku produio za 30 godina u odnosu na prethodni vek. Ljudi su tada u proseku iveli do 40 godina, a danas ivotni vek iznosi preko 70 godina. Zahvaljujui napretku medicine mnoge zarazne bolesti su eradicirane ili za njih postoji adekvatan lek, vakcina, serum (variola, kolera, tuberkuloza, male boginje). Bolesti kao posledica nedostatka vitamina za koje se ranije nije znao uzrok danas se itekako dobro odmah prepoznaju i vrlo brzo uspeno lee. Danas, problem za medicinu predstavljaju hronine zarazne bolesti za koje se pored drugih faktora (naslee, ivotne navike, puenje, smanjena fizika aktivnost, stres) i ishrana okrivljuje kao razlog nastanka.
1

Ishrana je faktor koji se za razliku od naeg genetskog make up-a (naslea) koji se jo uvek ne moe promeniti faktor na koji se moe delovati. Moda e u sledeem veku ona biti isto tako nevana kao to je to sluaj sa zaraznim bolestima na koje smo zaboravili. Meutim, danas izuzetno mali broj ljudi ima idealan reim ishrane, pa ak i da ga ima to ne znai da se nae telo dovoljno snabdeva svim hranljivim sastojcima poto su vitamini iz namirnica izuzetno osetljivi i lako se unitavaju. Nain ivota u velikim gradovima, stress, zahtevi savremenog ivota s jedne strane poveavaju dnevne potrebe za vitaminima, mineralima, oligoelementima i drugim nutrijensima, a sa druge strane vode ljude ka lakim, brzim i loim reenjima ishrane to nas navodi da shvatimo zato ove loe navike u ishrani savremeni ovek pokuava da nadomesti pomou arobnih tabletica- dijetetskih suplemenata.

TA SU DIJETETSKI SUPLEMENTI I KAKO SE DELE?

Prema DSHEA (Dietary Supplement Health and Education Act) dijetetski suplementi se definiu kao: proizvodi (sem duvana) koji su namenjeni suplementiranju hrane koja se konzumira i koji sadre jednu ili vie odreenih komponenata: vitamine, minerale, biljnekomponente, aminokiseline, dijetetske supstance koje povoljno utiu na unos hrane, koncentrate, metabolite, konstituente, ekstrakte ili kombinaciju ovih komponenti. Dijetetski suplementi spadaju u kategoriju hrane, dakle nisu lekovi i kao dodaci ishrani nemaju svrhu u postavljanju dijagnoze,primarnom leenju, prevenciji bilo koje bolesti ili stanja. Dodaci ishrani se proizvode u dozno zavisnim oblicima

kapsule tablete sirupi kapi itd

Dodaci ishrani se dele prema sastavu i aktivnim komponentama na: 1. Dijetetske suplemente koji sadre supstance botanikog(biljni dijetetski suplementi) i drugog porekla (enzimi, probiotici). 2. Dijetetske suplemente koji sadre vitamine, minerale i druge nutrijente(pojedinano ili u kombinacijama)

DIJETETSKI SUPLEMENTI BILJNOG I DRUGOG POREKLA

Biljni lek je svaki lek iji su aktivni sastojci jedna ili vie supstanci biljnog porekla. Biljni preparat predstavlja preparat biljne droge (ekstrakt, tinktura, destilat, koncentrat i dr.) i sadri od 30-50% aktivne supstance. Namenjeni su za oralnu, spoljnu upotrebu, odnosno inhalaciju.

Mi emo poseban znaaj pridati dijetetskim suplementima koji imaju aktivnu supstancu ije poreklo potie iz voa i povra i suplementima ribljeg i ivotinjskog porekla. Jabukovo sire Ovaj proizvod se moe nai u obliku rastvora jabukovog sireta za oralnu upotrebu, spoljnu upotrebu i u vidu kapsula. Kao lek se pominje jo oko 400 godina p.n.e. Naziv potie od francuske rei VINIGRE (vino) i AIGRE (kiselo). Dobija se aerobnom acetatnom fermentacijom (etil alkohol mean sa kiseonikom i vazduhom vri evaporaciju alkohola i prelazi u siretnu kiselinu i vodu). Jabukovo sire je izvor esencijalnih aminokiselina, enzima, vitamina i mineral (C, A, B1, B2 , B6, E, B5, Ca, Mg, Na, K, P, Pb, Fe, Si, F, B), ugljenih hidrata, soli, pektina, jabunu, limunsku, mlenu i siretnu kiselinu. Pektini su nesvarljiva celulozna vlakna u jabuci koja vre regulaciju holesterola, rastvaraju lipide u telu. Jabukovo sire na taj nain pomae regulaciji metabolikih odnosa, redukciji telesne teine, poboljava probavu i cirkulaciju, spreava rast bakterija u crevima, jaa imunitet iima diuretsko dejstvo. Kalijum u jabukovom siretu uva vlagu elija, privlai vodu i onemoguava razvoj bakterija i smanjuje kardiovaskularna oboljenja i dr. Bor u jabukovom siretu ima antimikotino dejstvo, deluje protiv astme, koristi se u terapiji osteoporoze i nesanice. Prekomerno korienje jabukovog sireta moe dovesti do gastrointestinalnih tegoba (goruica, ir na elucu), oteenja zubne glei, smanjenja gustine kostiju. U naoj ishrani jabukovo sire se tradicionalno upotrebljava kao dodatak orbastim jelima i salatama radi poboljanja ukusa, to je ujedno i najzdraviji nain konzumiranja ovog suplementa. Maslina Maslina i maslinovo ulje su deo mediteranske ishrane za koju se vezuje niska uestalost kardiovaskularnih bolesti i kancera zbog visokog sadraja bioaktivnih komponenti kao to su vitamini, flavonoidi i polifenoli.Vekovima se ekstrakt lista masline koristio za poboljanje zdravlja, a u narodnoj medicini za leenje mnogih bolesti. Oleuropein, najvanija aktivna komponenta, prisutan je u velikoj koncentraciji u listu masline a moe se nai i u drugim delovima biljke. Antioksidativna aktivnost oleuropeina ima vie povoljnih efekata na zdravlje: sniavanje povienog krvnog pritiska, nivoa holesterola i eera u krvi kao i protivupalno dejstvo. Maslinovo ulje se dosta upotrebljava u ishrani, uglavnom za spravljanje salata a i preporueno je od strane nutricionista. Najbolji izvor lekovitih svojstava masline je njen plod koji se konzumira sve ili konzervisan.

Beli luk Tradicionalno se koristi u narodnoj medicine jer povoljno deluje na povieni krvni pritisak, spreava aterosklerozu, deluje antibakterijski. Beli luk sadri vie od dvesta bioloki aktivnih materija. Najvaniji sastojak je eterino ulje koje sadri sumporna jedinjenja. U njemu se nalaze alin, alicin, saponini, vitamini (A, B1, B2,, B6 i C), Se, P, J, Mg, Zn, Fe, Mn, B, Cu, Ca, Mb, aminokiseline i enzimi.Alicin i saponini imaju antibakterijsko i antigljivino dejstvo. Proiruju krvne sudove i spreavaju nakupljanje trombocita to predstavlja zatitu od formiranja krvnih ugruaka. Smanjuju i nivo holesterola i triglicerida u krvi.Poznat je kao prirodni antibiotik, antiseptik, ureuje crevnu floru Moe se nai u obliku alkoholne tinkture- kapi belog luka, kapsula i praha, Kapsule su obino elatinozne radi bolje podnoljivosti, a savremenim tehnolokim procesima proizvodnje moe se otkloniti neprijatan miris koji potie od alicina, a da se pritom ne narue lekovita svojstva. Remek delo meu dodacima ishrani je GNLD-ov Garlic Allium Complex, dobijen od integralnih namirnica, koji je u stanju pruiti konstantnu koliinu alicina kao i ostale korisne hranljive materije sadrane u porodici lukova. Posebna tehnologija ciljanog unosa omoguava da bioaktivni alicin stigne u creva gde se apsorbuje. Kada tablet stigne u baznu sredinu creva, brzo se rastvara i otputa bioaktivne sastojke i apsorbuje se. Ovojnica otporna na eludanu kiselinu titi tabletu od prevremene razgradnje. Da bi se sauvala sva prirodna svojstva, beli luk ne bi trebalo da se prerauje. Najbolji rezultati se postiu ako se iscedi sve sok ili jednostavno pojesti 3 do 4 ena dnevno. Dosta se koristi u kulinarstvu zbog jedinstvene arome. Artioka Articoka je poznata kao medicinska biljka sa velikim farmaceutskim potencijalom koja pomaze jos od starih Grka i Rimljana kod stomacnih problema. Vodi poreklo sa Mediterana. Vec u XVI veku se koristila u lecenju bolesti jetre i zutice. Moze se naci u obliku kapsula, kapi, eferveta. Ona na pravoj i jakoj stabljici nosi sone, mesnate glavice sa mesnatim ovojnim listovima. Spada u niskokalorina povra jer sadri 17 kcal u 100 g. Artioka je bogata biljnim vlaknima, a siromana mastima zato ima vanu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i nekih tumora, ali gruba struktura vlakana iskljuuje upotrebu artioke kod eludanih i unih bolesnika. Zbog kalijuma, iskljuuje se iz dijetoterapije u kojoj je obavezna restrikcija kalijuma. Artioka sadri veliki broj fitohemikalija. Silimarin spada u mone antioksidanse i prevencija je tumoru, a takoe obnavlja tkivo jetre. Cinarin iz lia ovog povra povoljno utie na rad jetre. Od sveg povra sa cvetnim glavicama, artioka je najbogatija natrijumom, pa se zbog toga preporuuje osobama sa hipertenzijom. Lekovita svojstva: Ekstrakt lisca artichoke ima holereticko antioksidativno i hepatoprotektivno, antioksidativno, detoksikaciono dejstvo. Stimulie i pomae sistem za varenje, poboljsava protok zuci na nivou hepatocita, utie na bubrege i jetru (regenerie elije jetre), sniava nivo loeg holesterola, ublaava muninu, simptome reume i pospeuje varenje masti. Deluje i kao blagi diuretik (smanjuje ureu u krvi pospeujui izbacivanje uree mokraom), umanjuje bolove u beici. Preporuuje se dijabetiarima, jer se pri termikoj obradi kuvanja insulin raspada u voni eer. Gorka materija Cynaropikrin stvara krv i pospeuje elastinost krvnih sudova. Artioka ima afrodizijaka svojstva, jer jaa elju i libido.

Najbolja iskoristivost mnogobrojnih aktivnih principa se preporucuje upravo kroz ishranu. Velike artioke treba puniti filom, srednje upotrebiti za sosove, a mlade uz testeninu ili u salatama. Odrezane delove artioka treba premazati sokomod limuna da ne potamne.

PEURKE

Stari su Egipani mislili da peurke nisu hrana za obicne smrtnike, ve su one iskljuivo rezervisane i namenjene za ishranu faraona. Za razliku od njih, Rimljani su peurke sluili na trpezu tokom sveanosti i verovali da njihovim vojnicima daju posebnu snagu. U itavom su svetu, meu brojnim narodima, peurke upotrebljivane za leenje i razne tretmane kao namirnice koje poseduju narkotino i halucinogeno delovanje. Uopte, moe se rei da su peurke namirnice koje nisu ni tipini biljni, a niti ivotinjski predstavnici. Za razliku od biljaka koje za proces fotosinteze iskoriavaju ugljen dioksid, peurke za odravanje zivota troe kiseonik iz vazduha, jednako kao i ljudi i ivotinje. Ta udnovata stvorenja, nisu u stanju da sintetisu organske materije , ve troe gotovu hranu iz ostalih organizama na kojima uglavnom parazitiraju. Po svom sastavu, peurke se svrstavaju u vredne namirnice, koje iako kvantitativno ne daju velike koliine, dijetetski i nutritivno vrednih materija, daju itavo mnotvo razliitih prehrambenih komponenti i treba ih uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Peurke su dobar izvor minerala kalijuma, sadre fosfor, neto gvoa retkog mikroelementa - srebra. Veliki im je nedostatak to mogu u sebi nakupljati i toksine metale, naroito kadmijum i olovo, no budui da ih konzumiramo u zaista malim koliinama nema vee opasnosti od sistemskog trovanja. Peurke sadre vitamin B, neto vitamina D, a provitamin vitamina A (beta-karoten) nalazi se u utim i narandastim peurkama (npr. lisiica-Cantharellus cibarius i blagva-Amanita caesarea). Mogu se nai i male koliine vitamina E. Bez obzira na nutritivni sastav, koji nije uvek jednako cenjen od strane razliitih nutricionista, svi se slau da su peurke jedinstvena namirnica po svojoj aromi i bogatstvu ukusa koji nesebino podaruju raznim jelima. Prilikom pripreme jela od peuraka moramo uvek paziti na jednu stvar nikada se u takva jela ne smeju dodavati zaini koji bi nadjaali ukus i aromu koju originalnim jelima daju peurke. Po svojoj aromi i mirisu, posebno su poznate divlje samonikle peurke, japanske Shiitake peurke. Shiitake peurke mirisne japanske peurke Shiitake su se dugo vremena istraivale u ogledima na ivotinjama kao mogui antikancerogeni lekovi. Tokom tih studija, u tim je peurkama otkriven polisaharid lentinan, ili (1-3) -D-glukan, aktivna komponenta koja je pozna a po svom protivtumorskom delovanju. Suvi ekstrakti Shiitake peuraka, takoe, su se intenzivno istraivali kao podsticatelji ljudskog imunolokog odgovora, kao lekovi protiv virusnih infekcija, medikamenti u borbi protiv alergijskih reakcija, a postoje i pozitivni nalazi da mogu suzbiti i umanjiti posledice reumatoidnog artritisa kod osoba sklonih nastanku te bolesti. L entionin, kljuna mirisno-ukusna komponenta Shiitake peuraka, spreava slepljivanje trombocita (krvnih ploica odgovornih za gruanje krvi) i predstavlja obeavajui molekul za razvoj lekova u tretmanu tromboze. Ljudi koji su na vegeterijanskoj ishrani, u Shiitake peurkama
5

ili njihovim suenim ekstraktima nalaze toliko potreban vitamin D2 (uglavnom ga nema u ostalim namirnicama koje koriste vegeterijanci). Lecitin, koji se takodje nalazi u sastavu shitake pecuraka,cse koristi u prevenciji ateroskleroze i demencije kod starijih ljudi. U apotekama se moze naci u kapsuliranom obliku, a u prodavnicama zdrave hrane u vidu suenih plodova. Kombuha Za lekovita svojstva ajne gljive Kombuche znalo se jo pre 2000 godina, od kada datiraju prvi podaci o njenom postojanju i njenoj lekovitosti. Zvali su je "boanstvena gljiva" jer su zahvaljujui njoj bogovi ostali besmrtni. Nauno je potvreno da jaa imunitet i svojim potpunim delovanjem titi imunoloki sistem. Ima izuzetna antivirusna, a pripisuju joj se i antikancerogena svojstva. Kombuha je zapravo vrsta mrena, simbioza bakterija i kvasa koja se stvara u aju, oblika pljosnatog diska i prava je mala biohemijska fabrika, a postoji niz bolesti i tegoba koje lei: upalu zglobova, srani infarkt, hemeroide, sivu mrenu, ublaava simptome menopauze, predmenstrualni sindrom (PMS), smanjuje gojaznost i detoksikuje organizam, smanjuje une kamence i pretnje ui, jaa bubrege, lei eernu bolest, nesanicu, pomae u regulaciji crevnih aktivnosti. U apotekama se takodje moze naci u obliku kapsula, a u prodavnicama zdrave hrane kao rastvor aja Kombuha. U gljivama iz roda Ganoderma nalaze se heteropolisaharidi, hetero--D-glukani koji sadre (1-3)-D-glukan, ija je monomerna eerna komponenta glukoza. Njihovi proteinski kompleksi imaju izraenu antikancerogenu aktivnost. Oni podstiu stvaranje T-limfocita i makrofaga - elija ubica kancerogenog tkiva. Proces izrade suplementiranog oblika ganoderme je jako skup, kao i sam preparat na tristu. Ne treba zaboraviti, najbitniju naucnu povezanost gljiva i medicine tj. farmacije, a to su prirodni penicilini koji su proizvod metabolizma gljivica iz roda Penicillium, koji imaju siroki spektar dejstva na gram pozitivne i negativne bakterije, sto je jedno od najbitnijih otkrica u istoriji medicine i lecenja.

SOJA

Soja potie iz Kine, gde se koristi ve preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje sadri, Kinezi je nazivaju "udotvorno zrno" i "aneoska hrana". To je biljka mahunarka visoke hranjive vrednosti koja sadrzi oko 20% ulja i do 50% proteina, vitamin (A, B, C, D, E), biotin, anozit. U hemijskom sastavu soje gotovo da nema ni jedne zasicene masti, sto je bitan efekat na zdrav rezim ishrane i zdravlje. U ishrani upotrebljava se u raznim oblicima kao to su: sojino mleko, sir poznat kao tofu, brano, ulje, umak, briketi itd. Kilogram soje ima istu hranljivu vrednost kao 2kg teletine, 60 jaja, 8l kravljeg mleka ili 1,5 kg sira. Soja je biljka koja se genetski modifikuje i to je problem sa kojim se soja kao biljka susree na teritoriji RS, jer je u nasoj zemlji zakonom zabranjena proizvodnja takve soje,njena upotreba u ishrani ljudi i stoke i izrada dijetetskih suplemenata, ali jos uvek ne postoji zabrana uvoza takvih proizvoda iz inostranstva. Dakle, na nama je da se odlucimo koji cemo preparat soje da koristimo, na sopstveni rizik. SOJIN LECITIN je proizvod koji se dobija pri preradi sojinog zrna u proteinske proizvode. Sadri sastojke koji su esencijalni za metabolizam jetre, apsorpciju masti, koagulaciju krvi, regeneraciju elija nervnog sistema. Sniavanjem holesterola titi kardiovaskularni sistem.
6

Preporuuje se dnevno uzimanje jedne do dve kaiice lecitina u veernjim satima. Moe se naci u apotekamelatinoznih kapsula. Sojin lecitin se koristi kao emulgator u izradi svih vrsta hleba i peciva,u proizvodnji raznih vrsta okolada, okoladnih proizvoda i preliva, kao i kakao krem namaza. SOJINI IZOFLAVONI-soja je izvor fitoestrogena- biljnog hormona- genisteina ija je hemijska struktura jako slina enskom polnom hormonu. Kada je nivo cirkulirajuceg estrogena visok, kao kod ena u premenopauzi, vezuju se na estrogenske receptore i blokiraju aktivnost hormona, a u deficitu estrogena oni ih oponaaju. Odravaju hormonsku ravnoteu kod ena, poveavaju proizvodnju kotane mase, te preventivno deluju na osteoporozu, deluju na simptome PMS-a (valove vruine, neraspoloenje), uestvuju u oksido-redukcionim procesima u organizmu, spreavaju nagomilavanje loseg holesterola. Ovi biljni hormoni se mogu nai jos i u ekstraktu crvene deteline i specifine vrste polena. I ma ih u kapsuliranom obliku i kao tablete sa dodatkom vitamina i minerala.

PIRINA

Kao energetska namirnica, pirina sadri proteine bogate esencijalnim aminokiselinama i malo lipida. Opna koja ga obavija, bogata vlaknima, sadri kalijum, magnezijum, selen i mangan, kao i masne kiseline i vitamin PP, kompleks vitamina B, biotin. Pirina se od davnina koristio kao lek-kod opstipacije, za osveavanje organizma posle bolesti, integralni pirina u dijetama, kod dijabetiara jer spreava nagli rast seera. Posebno lekovito svojstvo ima CRVENI PIRINA. Crveni pirina tradicionalno se koristi u kineskoj prehrani kao dodatak jelima, napicima i kozmetikim preparatima. Kineski crveni pirina, je kvalitetan beli pirina, podvrgnut fermentaciji gljivicama Monascus purpureus, iz koga se dobija ekstrakt vrlo bogat raznim oblicima aktivnih supstanci metabolitima koji su nazvani monakolini, a ustvari su prirodni statini odnosno inhibitori enzima odgovornog za sintezu holesterola. Od svih monakolina, kojih je devet, najaktivniji je Monacolin K ( mevinolin ili lovastatin ), inhibitor HMG CoA reduktaze, enzima koji sudeluje u sintezi holesterola u jetri. Dakle, smanjuje koncentracije ukupnih triglicerida i holesterola, LDL holesterola, a poveava pozitivni HDL holesterol. U medicinske svrhe crveni pirina koristi se za jaanje rada slezine, popravljanja probave kao i popravljanje cirkulacije krvi-ima ga u kapsuliranom i tabletiranom obliku.

BRUSNICA

Brusnica je prirodni antibiotik i od davnina daje doprinos zdravlju. Plodovi su bogati razliitim zatitnim materijama, proantocijanide, katehine, lektine, organske kiseline, fruktozu i glukozu, sadre minerale, vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna. Crvena tvrda bobica ima zbog vee koliine vitamina C kiselkast ukus. Od lia i plodova se prave lekoviti ajevi, u sveem obliku se prave sokovi, plodovi se mogu uvati smrzavanjem ili suenjem, a njime moemo pripremati demove i ukusne umake i jela.
7

Sok svee brusnice, smrznute ili suene je prirodan antibiotik koji, unitava tetne bakterije i gljivice. Bioflavonoidi imaju posebno antibakterijsko delovanje, tako da brusnice mogu spreiti pojavu infekcije urinarnog trakta (E. Colli bakteriju), isto tako brusnice deluju na unitenje bakterije Helicobacter pylori, koja je uzronik ira na elucu, smanjuje rizik od pojave bolesti zuba i paradentoze. Isto tako sastojci brusnice smanjuju rizik od razliitih karcinoma, kao to su rak dojke i debelog creva, spreava rast elija raka. Brusnica pomae pri obnovi vida (oiju), smanjuje eer u krvi, to je korisno za dijabetiare. U apotekama je jedna od najee suplementiranih biljnih sirovina, i ima je u obliku ajeva, sirupa, kapsula, kapi.

ANANAS

Ananas je egzotina biljka koju je otkrio Kristofer Kolumbo jos u XV veku, i nije samo jedan ukusan plod. Poseduje veoma korisna svojstva zahvaljujui prisustvu celuloze i proteolitikog enzima, bromelina. Bromelin je veoma efikasan u tretiranju lokalizovanih zapaljenja sa edemima, deluje pozitivno na jaanje kolagena koji je ugroen u tkivu zahvaenom celulitom, popravlja drenau tkiva i olakava varenje proteina. Preporuuje se kao pomo pri mravljenju, za eliminaciju celulita, protiv otoka, kod oteanog varenja hrane. U apotekama se moe nai u obliku suvog koncentrovanog ekstrakta ananasa u prahu.

BILJNA VLAKNA IZ ITARICA

Biljna vlakna (dietary fibre) imaju vanu ulogu u brojnim procesima u oveijem telu. Prelaskom na industrijski nacin proizvodnje i prerade namirnica, u dananjoj ishrani je primeen deficit vlakana koji se u prirodi nalaze u sveem vou i povru. Integralne itarice deluju tako sto stimuliu rad creva i spreavaju njihovu lenjost, jer celuloza u njima upija vodu kao sundjer,nabubri i vri blag pritisak na creva. Tako stimulisani miii creva se gre i potiskuju nesvarene sastojke iz creva. Procesima bubrenja u crevima, stvaraju oseaj sitosti, zato se preporuuju kod redukcionih dijeta. U apotekama se mogu nai u obliku kapsula, tableta ali i u obliku granulata koji se potapaju u tenosti.

ISHRANA ILI SUPLEMENTI U BORBI PROTIV CELULITA ILI NETO TREE?

Celulit se javlja kod 70% zena i predstavlja poremeaj u mikrocirkulaciji i atrofiju potkoznog tkiva. Nastaje zbog zastoja venske cirkulacije, nagomilavanja tecnosti i metabolita u meuelijskom prostoru, zbog ega nastaju edemi i upale. Pravo reenje ovog modernog problema dananjice se nalazi u pravilnoj ishrani, fizickoj aktivnosti ali i primena dijetetskih
8

proizvoda sto za mazanje tj. spoljnu upotrebu, sto za oralnu upotrebu u obliku kapsula i sirupa, imaju efekta. Potrebno je izvriti drenau tkiva-a sok od narande (kora) vri diurezu bioflavonoidi groa jaaju zidove kapilara, citrusi i morska alga fukus prirodno sagorevaju masne naslage.

SIROVINE IVOTINJSKOG POREKLA

Ribe Plodovi mora, pored slatkovodnih riba i rakova, predstavljaju skup dragocenih namirnica koje u mnogim regijama sveta slue kao jedini izvor proteina i ostalih hranjivih materija. Bitno se razlikuju od ostalih namirnica po specifinom mirisu, sadraju polinezasienih masti dugih lanaca (tzv. omega-3 masnih kiselina), lako svarljivim proteinima visoke bioloke vrednosti i visokom sadraju retkih minerala, posebno joda i selena. Farmacija i medicina mogu da se pohvale najsavremenijim metodama izdvajanja i dobijanja aktivnih sastojaka iz kostane mase, iznutrica i mesa ribe koje prepoznaje i ljudski organizam. Jedan takav sastojak je ulje iz ajkuline jetre koje je bogato antioksidansima ALKILGLICEROLIMA i u nau zemlju se uvozi iz zemalja Severnog mora. U obliku je elatinoznih kapsula radi lake rastvorljivosti i njihov efekat na organizam je viestruk. Najpre treba rei da se nas organizam sree sa alkilglicerolima jo u dobi novoroenadi, i to preko majinog mleka. Ima ih jo u kravjem mleku, kotanoj sri oveka. Ajkulino ulje sadri ba odreene vrste alkilglicerola koje nas organizam usvaja, i na taj nain spreavaju tetno dejstvo slobodnih radikala na zdrave elije. Ovi antioksidansi poboljavaju i odravaju imunitet, reguliu nivo crvenih i belih krvnih zrnaca ,tite od infekcija, spreavaju rast tumora, pomau kod koznih oboljenja, otklanjaju posledice stresa, hipertenziju, depresiju, pomau kod dijabetesa itd. Lososovo ulje je prirodan izvor esencijalnih masnih kiselina i u suplementiranom obliku se moe nai samo u obliku sirupa od lososovog ulja i dozira se kaikama. Riblje ulje je sirovina koja se od davnina koristila u svrhe leenja, to zbog bogastva liposolubilnim vitaminima A i D, isto i zbog prisustva opstepopularnih omega 3 kiselina. Preporuuje se deci u periodu odrastanja zbog jaanja kotanog sistema, ali i kod poboljanja apetita i bolju koncentraciju i uenje. Moe se nai u obliku sirupa sa regulacijom ukusa i mirisa u elatinoznim kapsulicama. Za primenu kod odraslih, koristi se za prevenciju kardiovskularnih oboljenja. Sadri EPA (eikosapenteansku) i DHA (dokosaheksaensku) kiseline, a najoptimalniji odnos u kome se nalaze u kapsulama je 180mg : 120mg. One smanjuju viskozitet krvi, poboljsavaju cirkulaciju u celom organizmu, smanjuju koncentraciju holesterola i masnoa u krvi, pomau kod hipertenzije i spreavaju prekomerno nakupljanje krvnih ploica, tj stvaranje krvnih ugruaka tj. trombozu, deluju kao podmazvai zglobova i predstavljaju istae organizma. Hondroitin Hondroitin sulfat je prirodni sastojak koji je naroito bogato zastupljen u zglobnoj hrskavici. Ovaj sloeni molekul neutralise uinak enzima koji oteuje hrskavicu, te omoguuje dotok vode i hranjivih sastojaka u njene elije, hondrocite. Prirodna sinteza hondroitina u elijama hrskavice sa starou se smanjuje, pa su time zglobne strukture u starijoj dobi podlone brem
9

propadanju. Izolovan iz hrskavice morskog psa i pretoen u kapsulu, obino u kombinaciji sa glukozaminom pomae u degeneraciji zglobova, kod osteoporoze i upalnih stanja kod sportista. Kolostrum Kolostrum je savrena prva hrana beba, i sadri vie vitamina A i belanevina nego zrelo mleko. Ako se daju i voda ili vetako mleko, kolostrum se razreuje. Pored toga, bubrezi malog i nezrelog odojeta nisu u stanju da "prerade" veliku koliinu tenosti i optereuju se davanjem dodatne vode.. Kolostrum je laksativ jer pomae novoroenetu pri prvoj defekaciji (stolici). Na ovaj nain se efikasno eliminiu raspadni produkti unih boja i smanjuje rizik od pojave utice. Imunoglobulini (uglavnom IgA) u kolostrumu obezbeuju novoroenetu zatitu od infekcija. Kolostrum je prva bebina imunizacija-vakcinacija protiv mnogih bakterija i virusa. Aktivni sastojci kolostruma, koji vodi poreklo iz kravljeg mleka, su pretoeni u kapsule, uz pomo visokih tehnologija izrade dijetetskih suplemenata na niskim temperaturama. Sadri vise od 50 imunolokih faktora- antitela IgA, IgM, IgE, IgD, vitamine, minerale, aminokiseline, izvor su energije, predstavljaju faktore rasta za organizam i potpomau stvaranje novih elija imuniteta. Probiotici su mikroorganizmi, takozvane dobre bakterije, koje povoljno utiu na zdravlje ljudi. Veina njih ivi u uglavnom u naim crevima. Oni stimuliu imunoloki sistem i ine zdravima organe za varenje. Unos probiotika se moe uveati preko namirnica kao to su jogurt, kefir i sirevi.. Namirnice koje pojaavaju dejstvo probiotika su razni zaini, ajevi, vino, jabuke. Probiotici su korisni svima, a posebno puaima i onima koji jedu brzu hranu. Uzimanjem probiotika putem hrane ili kao suplementa preokrenuete tetne efekte antibotika (koji ubijaju i loe i dobre bakterije) i spreiete razvoj tetnih bakterija. Najpoznatije dobre bakterije kao to su Laktobacilus i Bifidus mogu da proizvedu razliite antimikrobne agense koji se bore protiv velikog broja loih bakterija, kao to su salmonela, stafilokokus, igela i eerihija koli. Probiotici imaju povoljan uinak kod proliva, intolerancije laktoze, alergija, infekcije mokranih kanala, visokog nivoa holesterola i visokog krvnog pritiska. Bakterije mlene kiseline ili probiotici koriste se u prehrambenoj industriji u pripremi jogurta, sira, kefira, kobasica i kiselog kupusa. Ove fermentisane namirnice su vredni izvori probiotika - dobrih bakterija, mada se probiotici mogu kupiti i u apotekama u vidu kapsula, tableta i prakova i predstavljaju sastavni deo putne apoteke prilikom putovanja.

DIJETETSKI SUPLEMENTI KOJI SADRE VITAMINE I MINERALE

Vitamini su prirodne supstance (organska jedinjenja) bez kojih nema ivota. Jedna od osnovnih funkcija vitamina jeste njihovo uee u onim hemijskim reakcijama koje sastojke iz namirnica (masti, ugljene hidrate, proteine) pretvaraju u energiju. ak i najmanji granini nedostatak vitamina u organizmu moe da izazove simptome malaksalosti, smanjene aktivnosti, loeg raspoloenja, nervoze, bezrazlonog stresa, pospanosti, osetljivosti na prehlade. Ljudski organizam apsorbuje za zivot neophodne vitamine uglavnom iz namirnica ili preko izbalansiranih
10

dijetetskih suplemenata. Osnovna podela vitamina je na hidrosolubilne (B-komleks,C i H),i liposolubilne (A,D,E,K). Minerali i oligoelementi su takoe supstance koje su neophodne za mnoge funkcije ljudskog organizma. Mnogi enzimi ne funkcioniu bez pomoi minerala. Na organizam nije u mogunosti da proizvede ni jedan mineral ili oligoelement, tako da se u potpunosti oslanja na ishranu ili dijetetske suplemente. RDA je kolicina koja se smatra dovoljnom da pokrije dnevne potrebe za vitaminima, mineralima i oligoelementima kod zdravih osoba. Posebna grupa vitamina kojoj se danas pridaje veliki znaaj su ANTIOKSIDANSI. To su supstance koje tite elije od oksidacionog dejstva vika slobodnih radikala, tako to vezuju za sebe nesparene elektrone i spreavaju oksidacijska unitenja vitalnih struktura. Slobodni radikali se stvaraju u veoj koliini u uslovima poveanog stresa, umnog i fizikog rada, pod dejstvom otrova, herbicida, pesticida, duvanskog dima, ozraenja, izduvnih gasova, prekomernim sunanjem, pod dejstvom nekih lekova.

TA TO ZA ORGANIZAM INE ANTIOKSIDANSI?

Usporavaju starenje, tite kou od UV zraenja, sniavaju holesterol, spreavaju oksidaciju LDL-a, spreavaju nastanak ateroskleroze, tromboze, tite od sranog i modanog udara, oteenje genetskog materijala- nastanak tumora, usporavaju nastanak Alzheimerove i Parkinsonove bolesti, tite od bakterija i virusa.

NAJPOZNATIJI ANTIOKSIDANS JE VITAMIN C

Uloge vitamina C su opte poznate, ali i njegovo nalaenje u prirodi je veliko. U najveoj meri se moe nai u vou i povru, ali i u mesu, posebno u jetri, ima ga i u mleku, ali u maloj koliini. Koliina vitamina C u namirnicama varira od klimatskih uslova, vrste tla, naina uvanja (duim uvanjem vitamin C oksiduje) i naina obrade biljne namirnice (kuvanje, mlevenje, seckanje). Vitamin C postaje hemijski nestabilan pod odreenim uslovima koji mogu, ali i ne moraju biti ispunjeni termikom obradom hrane. Kuvanjem hrane postiemo temperaturu od 100 C to ne uzrokuje vei raspad vitamina C. Vitamin C se raspada na 190 C. Meutim prenjem hrane postiemo temperaturu raspadanja vitamina C, isti efekt dobijemo duim kuvanjem hrane, tako to izlaemo askorbinsku kiselinu due vremena temperaturi od 100 C. Jo jedan razlog nestanka vitamina C iz namirnica je ispiranje namirnica vodom zbog njegove hidrosolubilnosti, vitamin izlazi iz namirnice u vodu u kojoj se ta namirnica kuva. Isto tako je dokazano da vitamin C ne izlazi iz svih namirnica podjednakom brzinom, pa na primer brokoli najdue zadrava vitamin C od bilo kojeg drugog voa ili povra. Istraivanja su pokazala da svee ubrane namirnice koje stoje u hladnjaku nekoliko dana ne gube znaajne koliine vitamina, suprotno nekim tvrdnjama. Naveu neke namirnice biljnog porekla i koliine vitamina C u njima:
11

Koliina vitamina C u 100g namirnica Limun ipak Acerola (tropska vinja) Crna ribizla Crvena paprika Perun Kivi, Brokoli Jagoda Naranda Kakadu sljiva
Tabela1. Koliina vitamina C u namirnicama

3150mg 2000mg 1600mg 200mg 190mg 130mg 90mg 60mg 50mg 40mg

Na nama je da odluimo koji emo oblik ovog vitamina unositi ali svakako je bitno unositi dnevnu dozu vitamina C koja za odrasle iznosi od 60mg za ene,75-90 za mukarce, ali najnovija istaivanja svedoe da taj unos mora biti od 100-200mg. Bolesti koje spreavamo na taj nain su: virusne i bakterijske infekcije, stvaranje tromba, alergija (antihistamink), skorbut (krvarenje desni), uestvuje u sintezi kolagena, jaanju kapilarne mree, titi elije od oksidativnog stresa, spreava pojavu ateroskleroze Najdostupnija i medijski propraena ponuda vitamina C je sinteticki oblik koji se nalazi u apotekama u obliku iste kristalne askorbinske kiselne u dozi od 100 do 1000mg, u prirodnom kompleksu sa bioflavonoidima koji pojaavaju njegovo dejstvo, kao esterifikovani oblik, koji ne kodi elucu jer nije kiseo, kao retard oblik tableta sa postepenim otputanjem, u obliku bombona i eferveta. I dalje je superlativ uzimati prirodne oblike vitamina C jer njegova prekomerna doza kao takvog ne postoji. Medjutim, prevelki unos sintetikog oblika tj. preko 2000 mg dnevno u duem periodu, zabeleene su nus pojave u vidu peenja u zelucu, proliva, munine, glavobolje ili pojava oksalata, kamenca u bubrezima. Poseban oprez za obolele od ciroze jetre i kod oboljenja bubrega.

VITAMIN E

Je sledei bitni antioksidans, rastvorljiv u mastima, a najbogatiji izvor ovog vitamina su penine klice, tj. ulje peninih klica. Druge namirnice koje sadre vitamin E su: jaja, orasi, lenici, bademi, seme suncokreta, hladno ceena ulja (maslinovo, kukuruzno, sojino), spana. U apotekama se moe se nai u obliku tableta za grickanje, elatinoznih kapsula i ulja za oralnu upotrebu, kao i sastavni deo kozmetikih proizvoda. Dnevna doza ne bi trebalo da prelazi 200mg. Svojstva i uloge vitamina E su:
12

od osam izomera najaktivniji je alfa tokoferol titi elijske membrane naroito modane spreava pojavu ateroskleroze, uestalost infarkta smanjuje umor i usporava starenje ubrzava zacjeljivanje opekotina, nastanak keloida, pomae kod istegnua miia spreava nastanak tromba smanjuje rizik od nastanka raka prostate i razliitih oblika tumora smanjuje rizik od spontanog pobaaja smanjuje rizik od nastanka Alzheimerove bolesti

BETA KAROTEN

Nalazi se u tamno zelenom lisnatom povru i uto-narandastom povru i vou (argarepa, bundeva, kajsija, breskva). To je provitamin A,koji u organizmu prelazi u vitamin A.Na tritu ga ima u obliku kapsula i tableta, ali je i sastojak kozmetike za negu tela prilikom sunanja, za bolje tamnjenje. Prirodan izvor karotena- argarepa je dosta zastuplena u naoj ishrani i preporuuje se za lep i taman ten (pojesti 2-4 sargarepe dnevno). Svojstva i namena karotena: nema tetnog delovanja kada se uzima u veim koliinama kao kod vitamina A nezamenljiv u borbi protiv sranih bolesti prevencija je nonog slepila, titi od stvaranja katarakte antitumorsko delovanje je najvee u predelu epitela koe i sluzokoe (izlaganje suncu) pospeuje povlaenje starakih pega spoljanjoj upotrebi pomae u leenju akni 15 mg dnevno, 25 000 I.U. nema nikakvih nuspojava Ostali karotenoidi koji su zastupljeni u suplementima i namirnicama a korisni su zdravlje. Lutein ,pigment ute mrlje koja se nalazi u centru mrenjae se nalazi u prirodi i to u povru (crvena paprika, spanac, karfiol), u umancu jajeta i kao takav se suplementira u sinteticki oblik luteina koji ima razna svojstva i uloge: titi ono soivo od katarakte smanjuje rizik od razvoja starake makularne degeneracije 5-10 mg dnevnodeluje oftaloprotektivno ulazi u sastav svih suplemenata koji su podrka oku(u kombinaciji sa antocijaninima I bioflavonoidima borovnice)

Likopen koji se u prirodnom obliku nalazi u omiljenoj povrki- paradajzu, tek je od pre par godina pretoen u suplement i sada uiva veliku popularnost. Najveu aktivnost u vidu namirnice, likopen ima u obliku keapa, zatim guste supe od paradajz pirea (napravjena s maslinovim uljem) ili kao pizza. Osim paradajza likopena ima u lubenici i guavi. Interesantan podatak je da su Italijani svoje komercijalno otkrice PIZZU, poslednjih godina proglasili lekovitom, upravo zbog likopena. Kao supplement, njegova svojstva i pogodnosti su:

13

nekoliko puta je jai antioksidans od beta karotena ima zatitnu ulogu u nastanku kancera prostate i debelog creva uobiajene suplementirane doze 0,25-10 mg dnevno KOMPLEKS B VITAMINA

Prirodna rasprostranjenost vitamina B je velika- ima ga u itaricama, mesu, iznutricama, vou i povru. Vitamin B grupe, B12 koji je posebno bitan za ishranu nervnog sistema, se moe nai samo u namirnicama od mesa, ali ga je farmaceutska industrija sintetisala i moe se nai u obliku kapi vitamina B12 koje se daju u leenju postinfarktnih stanja, kod demencije, polineuropatija, za osveenje nerava. Kompleks B vitamina je jedan od najee prepisivanih suplemenata za podizanje imuniteta i roboriteta organizma nakon bolesti i dijeta, za zdravlje nerava i koe, kose, noktiju, kod oslabljenog apetita kod dece itd.

MINERALI- ANTIOKSIDANSI

Selen Prirodni izvori selena su: meso, riba, itarice i mleni proizvodi. Sadraj selena u povru/vou zavisi od zemljita na kojem se ono gaji. Koliina selena u vou i povru obino je manja od 0,1g/g jestivog dela. Svojstva i uloge su: u sastavu je glutation peroksidaze, glavnog antioksidansa tela koji se nalazi u svakoj eliji smanjuje rizik od bolesti KVS i infarkta miokarda i uestvuje u zatiti od razliitih vrsta tumora poboljava misaone sposobnosti deficit moe dovesti do slabljenja vida pomae u leenju i spreavanju stvaranja peruti poveava broj spermatozoida, plodnost mukaraca u nasem podruju gotovo da ga uopste nema, potrebno ga je dodati ishrani preporuuje se organski vezan selen jer se bolje usvaja dnevna doza: deca 15g - 40g, odrasli 50-100 g, trudnice i dojilje neto vie Cink Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), zrna itarica (neglazirana), penine klice, spana, boranija, graak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Smatra se da se cink iz hrane usvoji samo oko 10%, pa je potrebno unositi vee koliine od preporuenih.

Potreban je kada su loi ekoloki uslovi, kao i leti zbog poveanog znojenja neophodan je za funkcionisanje bar 90 enzima
14

ulazi u sastav superoksid dismutaze koja odstranjuje SR jona peroksida neophodan je za stvaranje insulina ograniava oslobaanje histamina iz elija antialergijsko dejstvo spermatogeneza - daje se kod mukog steriliteta kod psorijaze, akni, belih fleka na noktima esto je uzrok nedostatak cinka treba ga obavezno davati uz terapiju kortikosteroidima i trudnicama naroito ako su koristile kontracepciju pre trudnoe Preporucene doze: 4 god. i stariji 15 mg dnevno Germanijum

Neke lekovite peurke i biljke kao to su en-en, itake, sadre visoke koncentracije germanijuma. Dobar je prenosilac kiseonika, spreava tetno dejstvo pogotovo jona vodonika. Kiseonik moe da neutralie dejstvo slobodnih radikala i tako uspori oteenja elije. Imunostimulator je posredno, stimulie stvaranje interferona i preventivno preporuena doza je 50-100mg. Uglavnom se koristi organski germanijum izotop Ge-132, jer su neeljena dejstva prijavljena kod upotrebe neorganskog germanijuma. Vitamini i minerali se mogu nai u obliku sirupa, tableta, kapsula i eferveta za decu i odrasle. Korisenje sintetickih vitamina i minearala za decu se preporucuje tek nakon godinu dana starosti, a u nekim zamljama i tek posle tree godine.

PREDNOSTI I NEDOSTACI DIJETETSKIH SUPLEMENATA

Pozitivna svojstva vitaminsko- mineralnih suplemenata su ta, to u jednoj tabletici moemo nai skup svih potrebnih sastojaka za nadoknadu u ishrani, kada nismo u prilici da se hranimo zdravo ili jednostavno potiemo sa podruja koje je siromano odreenim sirovinama (jod, vitamin A, E, minerali i dr.) Loa osobina vitaminsko- minralnih suplemenata je loa reasorpcija u organizmu, teka podnoljivost GIT-a, nagomilavanje ekstracelularnih tecnosti, tj. edemi, otoci, tetan uticaj na jetru i bubrege Na osnovu injenice da se ovek lei biljkama hiljadama godina, a sintetskim lekovima oko 200 godina nije teko doneti odgovarajui zakljuak. Najvei deo biljnih suplemenata je ispitan, a za mnoge postoje dobro kontrolisane studije. Neke biljke imaju izuzetno korisne uinke (beli luk, ginko...). Uzimanje biljaka ili delova biljaka za koje se ne zna sastav niti koliine aktivnih supstanci moe se porediti sa uzimanjem peuraka za koje se ne zna da li su otrovne ili ne. Poseban problem je i kontrola kvaliteta lekovitog bilja, bilo da se konzumiraju ajevi ili farmaceutski oblici koji sadre biljne ekstrakte. Prisustvo pesticida se poveava ekstrakcijom aktivnih principa, te je sigurnost za ispravan proizvod i oekivani efekat samo proizvod koji je pripremljen prema dobroj proizvoakoj praksi. Bitno je imati odgovarajue informacije o biljnom suplementu. Svaki korisnik u interesu svog zdravlja ima pravo na sve informacije o preparatu koji koristi bilo one pozitivne ili
15

negativne. Nedopustivo je uveavati dobre karakteristike proizvoda, a negativne umanjivati ili izostavljati. Biljni suplementi su u savremenoj automedikaciji nezamenjivi proizvodi. Naa poslednjih godina stvorena navika da slobodno u apotekama kupujemo lekove vrlo jakog farmakolokog delovanja mimo lekarske kontrole pa i van kontrole sporednih efekata mogu u rezultatu, ako se ovakva praksa nastavi, bitno pogorati ukupno zdravstveno stanje graana.

ZAKLJUAK

Svee namirnice su nas najbolji izvor mikronutrijenasa jer mogu da nam obezbede tri glavne dobrobiti koje ne mogu dijetetski dodaci: NUTRIJENSI I PROTEKTIVNE MATERIJE kojih ima samo u sveim namirnicama i ESENCIJALNA VLAKNA, a ako zavisite od dijetetskih suplemenata i ne moete da jedete svee namirnice svakodnevno, nedeostajae vam ove dobrobiti svee hrane. Kome su potrebni dijetetski suplementi? Mnoge osobe uobiajenom ishranom ne mogu da obezbede nutrijense koji su im potrebni, bilo zato to ne jedu dovoljno ili ne jedu raznovrsne namirnice. Za izvesne osobe, naroito one koji se nalaze na restriktivnim dijetama, dijetetski suplementi mogu obezbediti vitamine i minerale to nije mogue samo ishranom. Trudnice i starije osobe kao i sportisti, deca u razvoju, osobe pod psiho- fizikim stresom, dakle gotovo svi imaju poveane potrebe i mogu imati koristi od dijetetskih dodatataka u vidu suplementacije ishrane. Ovo je dobro ne samo zbog toga to je ponekad veoma teko za svaki obrok obezbediti svee i raznovrsno povre ve i zato to to povre koje je prskano, vetakim ubrivom uzgajano, nema dovoljno mikronutrijenasa. koji su nam svakodnevno potrebni. Poljoprivrednika interesuje samo prinos i zarada, a potroaa dovodi u fazu hroninog deficita. Dakle to nije apsolutni nedostatak, ve doza koja odrava elijske procese da se oni ipak odvijaju, ali je daleko od optimalnih. To se manifestuje umorom, slabom koncentracijom, padom imuniteta i drugim problemima savremenog doba. Suplementi ili hrana? Pitanje je sad... Iz svega priloenog i reenog reenje je negde na sredini. Nutricionisti kau da je osnovni cilj zdrave ishrane nai meru i dozirati hranu ba kao to to ine farmaceuti i lekari kada doziraju lekove. Ako ne preterujemo sa vetackim suplementima, na organizam se nee zbuniti i dalje e prepoznavati i koristiti prirodne aktivne supstance iz hrane. Svaki ovek je individua sa posebnim i jedinstvenim potrebama, ali nauka o hrani i medicina su tu u slubi coveka i njegovog zdravlja da ga edukuju i informiu. Nama kao potroaima i nekome ko je izloen svim tim naunim primamljivim dostignuima ostaje da i dalje oslukujemo prirodu, koristimo njene ari ali i sopstvene potrebe. Za kraj evo par saveta za koriscenje i izbor dijetetskih suplemenata: Proverite etiketu sa dekleracijom na suplementu Izbegavajte suplemente koji obezbeuju megadoze Gledajte ko je proveravao kvalitet proizvoda Ambalaa preparata mora da ispunjava odredjene uslove,ali svakako ne mora da znaci da je u atraktivnoj ambalazi kvalitetan proizvod.
16