Deset najinteresantnijih psiholokih istraivanja u 2009.

May 13, 2010 by Nikolina Ljepava Filed under Istraivanja, Psihologija 6 komentara 1. Ukoliko vam se nudi izbor izmedju kupovine neega i nekog novog i zanimljivog (moda nezaboravnog?) iskustva, odluite se za ovo drugo. Ako je verovati istraivanju uradjenom na San Francisco State Univerzitetu stvari koje doivimo ine nas srenijim od onoga to posedujemo. Zato, zaboravite na shopping i idite negde, provedite se, uivajte, druite se sa ljudima, konano je i nauno dokazano da se srea ne kupuje!

2. Nai prvi utisci o ljudima svode se izgleda na procenjivanje koristi. Istraivanje objavljeno u asopisu Nature Neuroscience, dolo je do zakljuka da se prilikom pravljenja inicijalnih procena novih poznanika u mozgu aktiviraju dve oblasti jedna odgovorna za socijalne procene poverenja i druga odgovorna za ekonomske odluke. Drugim reima na pozitivan ili negativan prvi utisak o nekome povezan je sa naom percepcijom koliko nam taj neko moe biti koristan. (mada bih ja ovde dodala jo neke stvari za koje mislim da imaju veze sa time kako procesiramo te prve utiske, od asocijacija koje pravimo do neverbalne komunikacije..) 3. Pojava po imenu money illusion (fenomen da se novcu pripisuje nominalna vrednost umesto realne vrednosti dakle da gledamo koliko novca imamo a ne sta za taj novac moemo kupiti) ini se da je neuroloki bazirana, odnosno da u mozgu postoje odredjeni centri koji su odgovorni za takvo razmiljanje. Sa druge strane, nekako mi se ini da mi koji smo proli razne inflacije 90tih imamo iskustveno manju tendenciju da razmiljamo na ovaj nain (poueni time da se nekada i za par milijardi nekada moe kupiti samo vekna hleba). Koje implikacije (i da li) to za nas nosi u neurolokom smislu, bilo bi pitanje vredno posebnog istraivanja (ako bi se iko kod nas odluio da takvo to sprovede ) 4. Svi mi balansiramo izmedju postupaka koje smatramo moralnim i pozitivnim i onim koje..smatramo malo manje pozitivnim. Ne samo to, ve nesvesno kompenzujemo za stvari za

koje oseamo odgovornost uradili smo neto to nae moralno klatno zaljulja u negativnom smeru, onda uradimo neto ime emo pokuati da kompenzujemo oseaj krivice kod sebe i zaljuljamo klatno u drugom smeru ne bismo li se barem doveli do nule. Primeri: mu koji eni koju je prevario kupuje skupe poklone ili davanje donacija crkvama i humanitarnim organizacijama i razni primeri altruistikog ponaanja (odavno deklarisanog kao evolutivno neadaptivnog sa evoluciono-psiholoke take gledita ) 5. Ako se za neto pripremate, pripremajte se specifino za to,ne za neto drugo. ahovski velemajstori su dokazali da to je ua specijalizacija, to e rezultati biti bolji (da li je ovo ba bilo neophodno dokazivati istraivanjem, pitam se.. ) 6. Ako elite da procenite da li vas neko lae izbegavajte da nesvesno imitirate mimiku te osobe. Istraivanja su pokazala da mnogi od nas nesvesno imitiraju neverbalne signale koji nam drugi alju (osmehom odgovaramo na osmeh, isl.). Kada to radimo smanjuje se emotivna distanca koju od te osobe imamo i manje smo sposobni da procenimo da li nas druga osoba lae. U svetlu ovog istraivanja, zanimljivo mi je ono to su me na raznim komunikacionim treninzima u mojoj bivoj marketinkoj karijeri nauili jo odavno, da je kada sa nekim pregovarate ili idete na sastanak poslovni intervju isl, korisno podraavati neverbalnu komunikaciju sagovornika. Ovo bi tu teoriju podravalo, govorei u prilog tome da ete ako to radite sagovorniku (potencijalnom poslodavcu, partneru, klijentu itd.) delovati iskrenije.

7. Znate li da igranje video igrica moe biti blagotvorno za leenje odredjenih psiholokih trauma! Istraivai sa Oxforda utvrdili su da igranje Tetrisa u prvih est sati posle traumatinog dogadjaja ima pozitivno dejstvo na suzbijanje takozvanih flashbacks karakteristinih za posttraumatski sindrom. Eto. Da ne ispadne da samo sluamo o tome kako su igrice tetne. 8. Izvinite se kada pogreite. To je bitno. I vama i drugoj strani. Ali to smo znali i bez istraivanja? Ili nismo? 9. Nema toga to nam ne moe dosaditi. Ali proces je reverzibilan! Ono to nam je dosadilo moe nam ponovo postati zanimljivo , bar tako kau istraivai sa Carnegie Mellon Univerziteta, samo je potrebno da se prisetimo svih drugih razliitih iskustava i proizvoda koje smo konzumirali ranije.(ne preciziraju dodue da li ih treba i ponovo konzumirati )

10. Ako ste mukarac i ulazite u une, emocionalno napete rasprave sa svojom partnerkom pazite se i paljivo birajte rei. Istraivanje objavljeno u asopisu Health Psychology pokazalo je da se tokom takvih rasprava oslobadjaju odredjene hemijske supstance koje se u visokim koncentracijama povezuju sa kardiovaskularnim oboljenjima, diabetesom tipa 2 i nekim vrstama kancera. Kod ena se medjutim, te supstance ne nagomilavaju u toj meri bez obzira na emocionalnu napetost. Eh, dragi moji mukarci. ne samo da vam kulturoloki okviri nameu racionalnost i kontrolu emocija, nego ispade da ni fiziologija nije na vaoj strani.