1.

UVOD
ARMIRANOG BETONA 1.1. PRIMENA I ZNAAJ ARMIRANOG BETONA Za veliki broj objekata (silosi, bunkeri, dimnjaci, kesoni, potporni zidovi, zgrade, mostovi, hidrotehniki objekti...) armiranobetonske i/ili prednapregnute konstrukcije se teko mogu zameniti konstrukcijama od drugih materijala, a povoljnije su u ekonomskom i funkcionalnom pogledu, a neretko i u estetskom. Armirani beton ima veliku vrstou i postojanost, a relativno je deformabilan i jeftin. Ovo ga ini nezamenljivim gradivom kod objekata kao to su sklonita, tuneli, putevi, tornjevi... Relativno velike je gustine i visokog sadraja vodonika zbog ega ima sposobnost apsorpcije gama-zraka, iz ega proizilazi njegova primena kod nuklearnih elektrana i, uopte, u zatiti od ove vrste zraenja. Primena prednaprezanja kod armiranog betona dodatno iri domen primene. Prednapregnuti armiranobetonski elementi su osigurani od pojave pukotina, a odlikuju se manjim dimenzijama i veom ekonominou kod objekata velikih raspona, te kod nekih vrsta specijalnih objekata. BETONA 1.2. PRIRODA ARMIRANOG BETONA Armirani beton je kombinacija dvaju materijala vrlo razliitih po svojim mehanikim osobinama elika i betona, koji zajedniki, kao monolitna celina, uestvuju u prijemu i prenosu optereenja. elik se odlikuje visokom i podjednakom nosivou na pritisak i zatezanje, dok je nosivost betona na zatezanje, kao to je kod svakog kamena, 10 do 15 puta manja od njegove nosivosti na pritisak. Osim u ovome, dva materijala se razlikuju u apsolutnim vrednostima nosivosti, linearnosti ponaanja, reologiji... Ipak, zajedniki rad dva materijala, tako razliita po svojoj sutini, kao jedno telo je ne samo mogu nego i vrlo koristan. Glavni razlozi u prilog ovome su [5]:

Beton ima osobinu da u toku stvrdnjavanja vrsto prijanja uz elik, zbog

ega, pod dejstvom spoljanjih sila, oba materijala rade zajedno uz ouvanje kompatibilnosti deformacija na spoju dva materijala (susedne estice betona i elika imaju jednake deformacije). elik u ovom zajednikom radu, kao jai, prihvata relativno vei deo napona kojima je izloeno ovo kompleksno telo.

elik i beton imaju podjednake koeficijente toplotnog irenja. Ovaj koeficijent

za elik ima vrednost 0.000012 1/C, dok je njegova vrednost za beton u granicama izmeu 0.000010 i 0.0000148 1/C. Ovako male razlike predmetnog koeficijenta, pri temperaturnim promenama kojima je kombinovani materijal armirani beton izloen, rezultuju zanemarljivo malim
5

Bruji Betonske konstrukcije - radna verzija - 18 maj 2010

unutranjim naponima, nedovoljnim da izazovu bilo kakvo oteenje u elementu. Istovremeno, beton je, za razliku od elika, lo provodnik toplote, ime titi elik od naglih temperaturnih promena. Sloj betona oko armaturnog elika je i osnova poarne otpornosti armiranobetonskih elemenata i konstrukcija.

Beton titi ugraeni elik od korozije. Dobro ugraen, kompaktan beton korozije
osloboen irokih prslina spreava (zbog bazinog karaktera hemijskih reakcija i obilnog luenja Ca(OH)2) prodor vlage i vazduha do elika za armiranje obezbeujui eksploatacioni vek konstrukciji.

Kombinacija dvaju materijala obezbeuje dobro iskorienje svakog od njih na nain da se betonom primarno primaju naponi pritiska, a elikom zatezanja. Ako posmatramo prostu AB gredu (Sl. 1) naprezanu savijanjem, iznad neutralne linije vlada pritisak, a ispod zatezanje (posmatrano u podunom pravcu). Da bi se smanjile dimenzije poprenog preseka (u odnosu na samo betonsku gredu), u zategnutu zonu se postavlja elik, koji dobro prima zateua naprezanja. Kod prorauna nosivosti grede smatra se da je beton pukao do visine neutralne ose, te da ispod nje ne uestvuje u prijemu uticaja.

Sl. 1. Armiranobetonska greda [9]

ARMIRANOG 1.3. PREDNOSTI I MANE ARMIRANOG BETONA Kao to je sluaj kod svakog materijala, i armirani beton (te armiranobetonske konstrukcije) se odlikuju nizom prednosti i mana u odnosu na druge gradivne materijale. U osnovne prednosti armiranog betona kao materijala treba ubrojati:

Nezapaljivost i otpornost na poar. Za razliku od elika koji se jako deformie

na visokim temperaturama, beton je, a ovo posebno zavisi od izbora agregata1, materijal otporan na dejstvo visokih temperatura. Dejstvo visokih temperatura isuuje beton (gubi vodu) i time se poveava njegova termika otpornost. U armiranobetonskim konstrukcijama beton, zatitnim slojem, titi elik od brzog zagrevanja. Tako je zatitnim slojem betona debljine 2.5cm

Posebno su otporni betoni sa agregatom od ljake, zgure iz visokih pei, bazalta,

dolomita...
6

1. Uvod

obezbeen elik od pregrevanja (temperature preko 550C) u trajanju od jednog sata.

Trajnost. Trajnost armiranobetonskih konstrukcija je, pre svega, zasnovana

na injenici da se elik titi od korozije okolnim betonom, ali i injenicom da se beton odlikuje zadravanjem (ak uveanjem) mehanikih karakteristika tokom vremena. Ipak, zahteve trajnosti mogu ispuniti samo konstrukcije izvedene u kompaktnom betonu, redovno i pravilno odravane.

Otpornost prema spoljanjim uticajima i dejstvima. Dobro ugraen,

kompaktan beton se odlikuje visokom otpornou na razliite vrste hemijske agresije, a konstrukcije od armiranog betona se primenjuju kod prijema i statikih i dinamikih dejstava. Svojom monolitnou, krutou i apsorpcionim (priguenje) sposobnostima, armirani beton se pokazao izuzetno pogodnim za izgradnju konstrukcija u podrujima sa visokim rizikom od dejstva jakih zemljotresa.

Niski trokovi odravanja. Trokovi odravanja AB konstrukcija su, u

poreenju posebno sa elinim konstrukcijama, niski. Meutim, esto se ovakvo razmiljanje svodi na potpuno odsustvo odravanja, to, svakako, nije pravilno. Sadanje, viedecenijsko iskustvo primene armiranog betona je ukazalo na injenicu da je i on sklon razliitim vrstama korozije, te da se redovnost tehnikih pregleda i intervencija mora uspostaviti za sve vrste AB elemenata i konstrukcija. Naravno, kao i svi graevinski objekti, i armiranobetonski se projektuju i izvode za odgovarajui rok trajanja, zavisno od vrste objekta.

Prilagodljivost oblika. Beton se lije u oplati i to ga ini materijalom u kojem je

mogue oblikovati proizvoljne forme. Ovim je omogueno izvoenje konstrukcija i elemenata najrazliitijih (i optimalnih) oblika i preseka, ali i zadovoljenje najrazliitijih arhitektonskih i estetskih kriterijuma.

Higijena. Beton je u prednosti nad elinim i drvenim konstrukcijama u

pogledu higijene, budui da nema upljina u kojima bi bila legla parazita ili se zadravala praina.

osnovne mane armiranog

betona,

kao

materijala,

te

armiranobetonskih

konstrukcija treba ubrojati:

Velika sopstvena teina. Imajui na umu dimenzije poprenih preseka

elemenata i zapreminsku teinu betona, armiranobetonske konstrukcije su teke. Ovo moe da predstavlja veliku manu u situacijama visokih intenziteta horizontalnog optereenja, npr., ili ogranienog doputenog optereenja.

Provodljivost zvuka i toplote. Na alost, beton je dobar provodnik toplote i

zvuka, to ga, u izolacionom smislu, ini loim materijalom i, u tom smislu, mora biti kombinovan sa odgovarajuim, boljim, materijalima.

Komplikovano i sporo izvoenje konstrukcija. Armiranobetonske konstrukcije

su komplikovane za izvoenje u smislu da trae mnogo struno (razliite
7

Bruji Betonske konstrukcije - radna verzija - 18 maj 2010

struke) obuenog kadra. Dodatno, neophodno vreme za ovravanje betona u oplati (izuzev kod montanih konstrukcija) i nemogunost (ili, bar, oteanost) betoniranja na niskim temperaturama, gradnju ine relativno sporom. U ostale mane valja ubrojati malu mogunost i oteanost naknadnih intervencija, ati gubitak mehanikih svojstava pri duoj izloenosti temperaturama od preko 250C, sklonost prskanju i formiranju pukotina... 1.4. ISTORIJSKI PREGLED2 RAZVOJA ARMIRANOG BETONA BETONA U poreenju sa drugim klasinim graevinskim materijalima, armirani beton je relativno mlad. Prve graevinske betonske konstrukcije su izgraene u drugoj polovini XIX veka3, a za kratko vreme primena betona i armiranog betona se brzo rairila na sve oblasti graevinarstva. Pronalazaem armiranog betona4 smatra se pariski batovan Joseph Monier koji je Monier, svoj pronalazak zatitio 1867. Umesto velikih drvenih buradi za ukrasno bilje, on je poeo izraivati sudove slinog oblika nainjene od iane mree obostrano nainjene omalterisane cementnim malterom (Sl. 2). Nakon prvog patenta na batovansku burad, Monier je patentirao izradu armiranobetonskih rezervoara, cevi, ploa, svodova... od armiranog betona.

Sl. 2. Batenska burad Joseph Monier

Broj znaajnih dogaaja i otkria vezanih za razvoj betona i armiranog betona je izuzetno

velik, razvoj se paralelno odvijao na vie lokacija i kontinenata, zavisno od nacionalnosti autora razliit nivo znaaja je pridavan pojedinim dogaajima... Sve ovo ini da je korektan prikaz istorijskog razvoja mogue dati samo u vrlo obimnoj formi. Kako to prevazilazi okvir Kako ovog teksta, dati istorijski prikaz treba prihvatiti samo kao informativan i nekompletan.
3

Iako su prve primene betona (hidraulikih veziva) registrovana jo kod starih Egipana,

Grka ili Rimljana, beton, u smislu u kojem ga danas poznajemo, je razvijen tokom XIX veka.
4

Ovo je vie deklarativna tvrdnja. Naime, izuzetno je teko utvrditi ta su pravi poeci

primene betona budui da se niz bitnih otkria vezanih za ovo deavao ve od poetka XIX veka (npr., prvi portland cement je p proizveden 1824. godine).
8

1. Uvod

Ideja primene eline okosnice obloene cementnim malterom je neto starija. deja Sredinom XIX veka, francuz Joseph-Louis Lambot je, na svetskoj izlobi u Parizu 1855., izloio amac (Sl. 3 nainjen od iane mree premazane cementnim Sl. 3) malterom5, dok je Amerikanac Thaddeus Hyatt sprovodio eksperimente sa armiranobetonskim gredama i dao je opise mnogih konstrukcija za koje je neophodno uvoenje elika u beton. Takoe, na istoj izlobi sa Monier ka Monier-om, 1867., drugi Francuz Francois Coignet je dao svoj predlog konstrukcija tavanica, svodova i cevi na bazi armiranog betona.

Sl. 3. Betonski amac Joseph-Louis Lambot

Ipak, Monier-ova zasluga je u tom to je uporno, uprkos prolaznim neuspesima, ova zastupao i sprovodio svoju ideju titei je patentima i postizao praktine rezultate. Monier-ovi patenti su imali vrlo ogranienu primenu sve dok ih neko ovi nekoliko nemakih firmi nije otkupilo. Uz materijalnu podrku ovih firmi, posebno su znaajna istraivanja inenjera Wayss i profesora Johann Bauschinger-a, koji su sproveli niz ss-a a, naunih eksperimenata sa Monier-ovim konstrukcijama odreujui im jainu, ata ovim otpornost na poar, ouvanost elika, sile prijanjanja betona i elika i slino. Paralelno, Matias Kenan je poeo razraivati teoretsku stranu problema. On je prvi ukazao na potrebu prisustva elika za armiranje u zonama u kojima se oekuje za zatezanje (prema Monier-u, elik se polagao u sredinu debljine ploe). Pojava prvih u, broura sa opisima eksperimenata i metodama prorauna je znaajno doprinela primeni armiranog betona u Nemakoj i Austrougarskoj. U Francuskoj, gde je razvoj armiranog betona kaskao za Nemakom, 1892. se pojavio Francois Hennebique sa svojim sistemom rebraste tavanice ( (Sl. 4), koji je izbegao potrebu za elinim nosaima u konstrukciji i, tako, omoguio monolitno egao izvoenje armiranobetonskih konstrukcija. U okviru tavanice, prvi je primenio armaturu radi ojaanja konstrukcije na smicanje. Osim toga, dao je i pribline

Ovo je razlogom to se kod nekih autora, francuskih posebno, Lambot smatra izumiteljom

betona.
9

Bruji Betonske konstrukcije - radna verzija - 18 maj 2010

formule za proraun koje su postigle iroku popularnost. Hennebique je u armiranom betonu izvodio ne samo ploe i grede njegov doprinos je mnogo vei: stubovi, temelji, potporni zidovi, ipovi koji se mogu pobijati... Moe se slobodno rei da je Hennebique ostvario najvei broj osnovnih armiranobetonskih elemenata i konstrukcija.

Sl. 4. Rebrasta tavanica Francois Hennebique (link)

Paralelno, u Americi je armirani beton sve vie osvajao teren izvoene su brojne i velike armiranobetonske konstrukcije, pre svega zahvaljujui inenjeru Ernest Ransome-u, koji je stvorio i plasirao svoj sistem greda. Poev od 1894., u Americi se primenjuje sistem armiranobetonskih konstrukcija, posebno mostovskih, Melan (Josef Melan), ija je osnovna karakteristika da se armatura sastoji iz elinih nosaa ili, ak, iz itavih elinih konstrukcija (reetkasti lukovi i nosai).
10

1. Uvod

Velika primena armiranog betona donela je niz novih sistema armiranobetonskih betona konstrukcija, koji se nisu u mnogome razlikovali od sistema Monier Monier-a ili Hennebique-a. Razlike su se mahom odnosila na oblik preseka armature i njen a. poloaj i raspored. Mogunost iroke primene armiranog betona se jasno pokazala na svetskoj izlobi u Parizu 1900. godine, kada je veina izlobenih paviljona bila ostvarena u armiranom betonu. Od mnogih istraivaa armiranog betona tog vremena valja izdvojiti francuskog inenjera Armand Considere Considere-a, koji je 1902. predloio nain spajanja betona sa elikom u kojem je beton obuhvaen elinom spiralom i, na taj nain, izloen troosnom pritisku. U prvoj deceniji XX veka Prusko ministarstvo javnih radova izdaje proraunske formule i pravila izvoenja armiranobetonskih radova, to znaajno doprinosi armiranobetonskih razvoju tehnike graenja u ovom materijalu. Takoe, osnovana je nemaka komisija za armirani beton, koja je na osnovu podataka iz prakse, opita i ispitivanja, kao i na osnovu daljeg razvoja teorije, preraivala i unapr unapreivala propise. Razvoj armiranobetonskih konstrukcija je, logino, iao u pravcu poveanja raspona. Meutim, poveanje raspona je, zbog velike sopstvene teine armiranog betona, vodilo neracionalnim konstrukcijama. Potreba za olakanjem je dovela, tokom tree decenije XX veka, do pojave i masovne primene prostornih konstrukcija u vidu tankih svodastih, prizmatinih ili kupolastih tavanica, tj. do ljuskastih konstrukcija, kojima je omogueno savladavanje velikih raspona na ekonomian nain. Posebno zasluni za njihov razvoj bili su inenjeri Franz Dischinger, u Nemakoj, i Eugene i , Freyssinet, u Francuskoj. Iako se amerika istraivanja armiranog betona u tom vremenu ne odlikuju istraivanja svestranou i egzaktnou evropskih, primena i razvoj novih sistema ne zaostaju za evropskim. Tako je 1908. razvijen i, kasnije, iroko primenjivan (i u Evropi), Turner (Claude Allen Porter Turner) sistem peurkastih tavanica. Prvi ameriki Claude Turner) propisi su objavljeni 1921. godine.

Sl. 5. a) The Ingalls Building, 1903 b) Medical Arts Building, 1922 1903; 11

Bruji Betonske konstrukcije - radna verzija - 18 maj 2010

Neki od najznaajnijih pionirskih poduhvata izvedenih u armiranom betonu su armiranom su: The Ingalls Building, Cincinnati, USA, 1903 prvi AB neboder ( (Sl. 5a), petnaestospratnica, visok oko 64m, izveden u sistemu Ransome, Medical Arts Building, Dallas Texas, USA, 1922 70m visoka zgrada (Sl. 5b), Dallas, Notre Dame du Raincy, Raincy, Paris, France, 1922 armiranobetonska crkva, Algeciras Market Hall, Madrid, Spain, 1930. ljuskasti krov raspona 45m, Madrid Hippodrome, Madrid, Spain, 1935 ljuskasta sloena stadionska konzolna nadstrenica raspona 22 m (Sl. 7), Hoover Dam, Black Canyon, Arizona/Nevada, USA, 1936 prva velika (221m visoka) betonska brana (Sl. 6)...

Sl. 6. Hoover Dam, 1936

Sl. 7. Madrid hippodrome, 1935

Naredne decenije su donele dalji razvoj armiranog betona, pojavu i primenu ne prednaprezanja, montanih betonskih konstrukcija, kompozitnih konstrukcija, primenu razliitih vrsta agregata, oblika, materijala... Paralelno, uveavana su saznanja o prirodi i ponaanju armiranog betona, sprovoena su brojna istraivanja, ponaanju inovirani su propisi. Ipak, saznanja do kojih je dovelo pionirsko vreme armiranog betona nisu u mnogome poljuljana. Za poslednje dekade, posebno, karakteristini oslednje su napori u smeru uveanja saznanja o ponaanju AB elemenata i konstrukcija, ponaanju

12

1. Uvod

uveanje sigurnosti i trajnosti konstrukcija, ali i njihova optimizacija u smislu ekonominosti.

Sl. 8. Neki od pionira armiranog betona: Lambot, Monier, Bauschinger, Hennebique

13