BIBLIOTEKA UREIVAKI ODBOR PREDGOVOR I POLEMIKA NASLOV ORIGINALA PREVEDENO SA ENGLESKOG PREVOD NA SRPSKI NASLOV ORIGINALA

KUKA I MOTIKA Vladan Vukli i Tadej Kurepa, ispred programskog saveta CLS Vladan Vukli AFGES, La misre eu milieu edutiant, Strasbourg 1966. On the poverty of student life, translated by Ken Knabb Anarhija / blok 45 Nos buts et nos mthodes dans le scandale de Strasbourg, Internationale Situationniste br. 11 (oktobar 1967) Situationist international, Our Goals and Methods in the Strasbourg Scandal, translated by Ken Knabb Centar za liberterske studije (CLS) Karl Marx, Die entfremdete Arbeit, konomisch-philosophische Manuskripte aus dem Jahre 1844, Berlin 1932. Karl Marx, Otueni rad, Rani radovi, Kultura, Zagreb, 1945. Vladan Vukli i Tadej Kurepa Centar za liberterske studije (CLS) Vladan Vukli i Tadej Kurepa Damjan Dobrila ATC d.o.o. 500

PREVEDENO SA ENGLESKOG

PREVOD NA SRPSKI NASLOV ORIGINALA

SRPSKOHRVATSKO IZDANJE

PRERADA IZDAVA DIZAJN KORICE PRIPREMA ZA TAMPU TAMPA TIRA

oktobar, 2008.

Sadraj
Predgovor Nai ciljevi i metodi u Strasburkom skandalu BEDA STUDENTSKOG IVOTA
I. Uinimo sramotu jo sramnijom tako to emo je uiniti javnom II. Nije dovoljno da teorija bude ostvarena u praksi; i praksa mora da pronae svoju teoriju III. Stvoriti situaciju posle koje nema povratka

5 11 29 30 44 56 70 71 80

DODATAK
Ukidanje rada ili ukidanje otuenog rada? Karl Marks - Otueni rad

PREDGOVOR

Predgovor
Znaaj pamfleta Beda studentskog ivota Situacionistike internacionale (SI), ovih dana kada se u progresivnim krugovima tako esto govori o dogaajima od pre etrdeset godina, lako se da zanemariti.1 Ali prava tragedija tog propusta bila bi ne u isputanju bitnog segmenta istorijskog kolaa jedne davne pobune, nego u zanemarivanju dananje aktuelnosti ovog teksta. Iako svesni da irimo opus literature o 1968 godini,2 mi se povodimo upravo motivima koji nemaju direktne veze sa tim dogaajima, nego sa dananjim sa situacijom u kojoj se mi sami nalazimo. Kao to je prevodilac ve naznaio, ovaj tekst nije teko aktuelizovati. Poto su sutina prie i celovitost argumenata u potpunosti sauvani, detalji imena, kulturoloke reference i potroake navike u krajnju ruku ostaju nebitni. Kako se ispostavilo, Beda studenstskog ivota odjeknula je kao najglasni1 Povodom etrdeset godina tzv. studentskih nemira iz 1968. u Jugoslaviji i svetu, odrane su mnoge tribine i objavljeni brojni lanci i intervjui, bilo u leviarskim, bilo u vodeim asopisima velikog tiraa. Uprkos potroenom vremenu i papiru, ostala je gotovo neosporena tenja da se ezdeset osma zakopa u dubokoj jami neaktuelnosti i zaborava, kao jedan beznaajan incident. Krivicu za ovo pripisujemo injenici da veina govornika i publicista podrava kapitalistiki sistem u ovom ili onom obliku. 2 Pravo priznanje bi ipak trebalo ii urednicima edicije Porodina biblioteka u izdanju Anarhija/Blok 45 koji su preveli i priredili prvo izdanje Bede studentskog ivota na naem jeziku. Mi se ovom prilikom koristimo njihovim prevodom. (videti Situacionistika internacionala, Beda studentskog ivota, Anarhija/Blok 45, Beograd 2004.)

ji pisani napad na kapitalistiko drutvo u vremenu nakon drugog svetskog rata. Njena krtika otuenja, drave, ideologija lanog osloboenja i reformistikog gmizanja kroz strukture kolaboracije pokazala se konstantom na osnovu koje sami moemo na licu mesta graditi varijable: za svakog Godara i Kraveca u stanju smo pronai po jednog avangardnog umetnika i integrisanog otporaa. Zaista, celina ostaje detalji se menjaju. Da bi itaocu sadraj i kontekst bio jasniji, objasniemo ukratko uslove u kojima je nastao ovaj tekst, efekte koje je izazvao svojim kruenjem i, naravno, poneto emo rei o autorima. SI je osnovana 1957. godine zalaganjem nekoliko avangardnih umetnika dada i nadrealistike pozadine koji su uzeli uea u krojenju bahausa i letristikog pokreta. Politiki radikalni, svom umetnikom angamanu dali su revolucionaran kontekst doslednim oivljavanjem istorije radnikog pokreta i teorija Marksa i Bakunjina. Kao zakleti neprijatelji klasnog drutva koji su traili alternativu za oba pola globalnog kapitalizma sovjetskom dravnobirokratskom i raznobojnim verzijama zapadnog centralnu poziciju u svojoj teoriji su dali istorijskoj prespektivi totalnog samoupravljanja putem anti-dravne vlasti radnikih saveta. SI je svoju celovitost teila suprotstaviti parcijalnom pristupu problemima koji su dominirali drutvenom scenom poetkom ezdesetih godina.

PREDGOVOR

Niti pobune u Maarskoj i Poljskoj 1956. godine, ni novi talas trajkova koji je zapljusnuo zapadnu Evropu, ni pojava studentskog i anti-ratnog pokreta kao ni proces dekompozicije vladajuih ideologija nisu sagledani kao odvojeni procesi, nego kao delovi sveopteg uskrsnua klasne borbe na globalnom planu. Bilo je onih koji su razumeli ovu agitaciju. Poto smo odluili zaokruiti ovo izdanje lankom SI u kome oni opisuju itav proces nastanka pamfleta (vidi sledei odeljak), naznaiemo ukratko da je Beda studentskog ivota napisana na leto 1966. godine saradnjom aice studenata koji su igrom sluaja izabrani u lokalnu sekciju leviarskog studentskog sindikata UNEF u Strasburu i Mustafe Kajatija i Gi Debora, prominentnih teoretiara i delegata SI. Pomenuta grupa studenata je odluila potroiti pet hiljada franaka iz blagajne studentskog saveza koji je bio pred raspadom, da bi ih upotrebila za tampanje deset hiljada primeraka ovog teksta. Ovaj strasburki skandal, kako je nazvan, otpoeo je proces inkubacije revolucionarnih ideja u studentskim centrima, koja e svoje praktino razreenje nai u relvoltu studenata u Nanteru i Sorboni, iji e se vrhunac No barikada od 10. na 11. maj preliti u masovni generalni trajk deset miliona radnika i radnica irom Francuske tokom meseca maja 1968.3
3 Videti lanak V. Vukli, 1968: Francuska, Direktna akcija, br. 4 (epoha II)

itaocu se na prvi pogled mogu uiniti nejasnim odreeni delovi uvodnog teksta. SI ne samo da objanjava proces nastanka ovog pamfleta, nego se kroz dobar deo prie razraunava sa pojedincima i grupacama koje su im se zamerile tokom trajanja strasburkog skandala. U tekstu se moe osetiti i znantna doza srdbe, no ne dajte se uplaiti. Ono to SI opisuje je proces raspadanja onoga to se tih dana nazivalo studentskim sindikalizmom. Ovaj sindikalizam nikako ne treba meati sa instinskim, revolucionarnim sindikalizmom, nego ga shvatiti u kontekstu rada UNEF-a: hijerarhijskog, tipino reformistikog strukovnog sindikata (ako se biti student uopte moe nazvati strukom), koji je poeo da se raspada upravo u vreme irenja agitacije koja bi se mogla sumirati kao revolucionarno sveobuhvatna.4 Potpuno opravdano, SI ostaje bez dlake na jeziku. Ovo je veoma bitan momenat prie vezane za pobunu 1968: svugde u Francuskoj su birokratske institucije i reformistiki radniki sindikati, studentski UNEF i politike partije svih boja dovedene pod znak pitanja. Ujedino odlika svih dogaaja bremenitih radikalnim promenama, tako je i 1968. u sebi nosila ovu diverziju: birokratsku proceduru je osujetila direktna akcija, samoorganizovanje je suprotstavljeno hijerarhijama, a reformistike iluzije su potisnute revolucionarnim istinama koje su
4 Kao revolucionarni sindikalisti oseamo se obaveznim ovo naglasiti.

PREDGOVOR

ponovo postale aktuelne. Beda studentskog ivota je, nesumnjivo, odigrala vanu ulogu u stvaranju revolucionarne atmosfere pred pobunu 1968. godine. U konstantnoj borbi za samoorganizaciju svih nas koji se nalazimo sa ove strane proizvodnog procesa (radnici i radnice, studenti, nezaposleni, itd.) odluili smo nanovo plasirati ovaj uvek aktuelan tekst. Pored Bede studentskog ivota i uvodnog lanka SI, u dodatku ovog izdanja moete nai nau kratku polemiku koja se tie pojma ukidanja rada, jednog relativno apstraktnog koncepta koji se namee pri kraju glavnog teksta. Povodom nae kritike ovog koncepta odluili smo reprodukovati jo jedan tekst, inae veoma star, pisan davne 1844. godine u Parizu. Naziv teksta je Otueni rad, a sastavio ga je nezaobilazni Karl Marks u svojim Ekonomskofilozofskim rukopisima, prvi put objavljenim pod tim imenom 1932. godine. Cenar za liberterske studije Oktobar 2008.

10

NAI CILJEVI I METODI U STRASBURKOM SKANDALU

11

Nai ciljevi i metodi u Strasburkom skandalu

Internationale Situationniste br. 11 (oktobar 1967) Iako su doprineli popularizaciji teza iz situacionistikog pamfleta Beda studentskog ivota, koji je objavljen o troku Strazburke sekcije Nacionalne studentske unije (UNEF), razliiti izrazi oka i gneva koji su usledili kao odgovor na pamflet neminovno su doveli do mnogih zabluda u izvetavanju i komentarisanju uloge koju je Situacionistika internacionala (SI) odigrala u ovoj aferi. Kao odgovor na svakakve dezinformacije plasirane od strane novinara, univerzitetskih zvaninika, pa ak i od strane jednog broja nemisleih studenata, ovde emo detaljno objasniti kakve su bile okolnosti naeg angamana, koji su nam bili ciljevi, te koje metode smo smatrali odgovarajuim. Jo pogrenija od novinarskog preterivanja ili nekih tvrdnji protivnikih advokata da je SI navodno uzeo ogromnu sumu novca pljakajui blagajnu jadne Studentske unije jeste apsurdna teza koja se esto pojavljuje u novinskim lancima, prema kojoj je SI toliko nisko spao da je agitovao meu srazburkim studentima s ciljem da ih ubedi u valjanost naih ciljeva ili da studentski parlament usvoji takav program. Mi niti smo to radili, niti smo pokuali da se na bilo koji nain infiltriramo u UNEF time to bismo

12

potajno ubacili SI-jevce. Svako ko se uopte potrudio da proita neto o nama svestan je da nas ne interesuju takvi ciljevi i da ne koristimo takve metode. Ono to se zapravo desilo je da je nekoliko strasburkih studenata dolo kod nas leta 1966. i obavestilo nas da je est njihovih drugova a ne oni sami upravo izabrano na pozicije u Birou lokalne Asocijacije studenata (AFGES), iako nisu ponudili nikakav program i iako su u UNEF-u nairoko bili poznati kao ekstremisti koji se ni u emu nisu slagali ni sa jednom strujom u tom raspadajuem telu, i koji su ak bili reeni da ga unite. injenica da su oni (sasvim legalno) izabrani predstavljala je nesumnjiv dokaz totalne apatije studentske mase i totalne nemoi preostalih birokrata Asocijacije. Ovi su nesumnjivo shvatili da ekstremistiki Biro ne bi bio u stanju da uspeno sprovede svoje negativne namere. Upravo su se toga i bojali studenati koji su nas kontaktirali; i prevashodno iz ovog razloga oni su odbili da pristupe ovom Birou: jer samo bi ozbiljna akcija, a ne nekakva duhovita zloupotreba poloaja, mogla da sauva njegove lanove od kompromisa kakav podrazumeva vrenje jedne tako bedne funkcije. Povrh sve kompleksnosti ovog problema, dok su studenti sa kojima smo se sastajali bili upoznati sa stavovima SI i slagali se sa njima, oni koji su bili u Birou uglavnom nisu bili upoznati sa stavovima SI i uzdali su se da e oni s kojima smo se viali smisliti akciju koja bi najbolje odgovarala njihovim subverzivnim namerama.

NAI CILJEVI I METODI U STRASBURKOM SKANDALU

13

U ovom stadijumu ograniili smo se na predlog da zajedno napiu i objave optu kritiku studentskog pokreta i drutva u celini, jer bi takav potez barem imao tu prednost to bi ih primorao da zajedno razjasne ono to im je jo uvek bilo nejasno. Sem toga, ukazali smo na to da je njihov nesmetan pristup novcu najkorisniji aspekt apsurdne vlasti koja im je bila tako nepromiljeno dodeljena, i da bi nekonformistika upotreba ovih sredstava imala tu prednost to bi mnoge okirala i time privukla panju na nekonformistike aspekte sadraja njihovog teksta. Ovi drugovi su se sloili sa naim preporukama. Tokom razvijanja ovog projekta ostali su u kontaktu sa SI, naroito preko delegata SI Mustafe Kajatija. Diskusija i prvi koraci koje su zajedno preduzeli oni sa kojima smo se susreli i lanovi AFGES biroa koji su jednoglasno odluili da sprovedu stvar do kraja doveli su do jedne bitne izmene u planu. Svi su se slagali po pitanju osnovne kritike i glavnih crta koje je istakao Kajati, ali su shvatili da to ne mogu na zadovoljavajui nain da formuliu, naroito u kratkom periodu pre poetka nastavne godine. Ovu nemogunost ne treba gledati kao nekakav nedostatak iskustva ili talenta, ve je ona jednostavno bila posledica velike raznolikosti u okviru grupe, i unutar i van Biroa. Poto su se i okupili na veoma nejasnoj osnovi, nisu bili pripremljeni da zajedno artikuliu teoriju koju nisu zajedno usvoji-

14

li. Sem toga, meu njima su se javile i line trzavice i nepoverenje kako je projekat napredovao. Jedino to ih je i dalje dralo na okupu bila je zajednika elja da akcija bude veoma efektna. Tako je Kajati na kraju uradio nacrt za vei deo teksta o kojem su povremeno diskutovali studenti iz Strazbura i situacionisti u Parizu a relativno malobrojni dodaci ubaeni su naknadno. Razliite pripremne akcije pratile su pojavu pamfleta. Kibernetiar Moulz,5 koji je 26. oktobra uspeo da konano postane predava na katedri za socijalnu psihologiju i nameravao da se posveti stvaranju novih mladih funkcionera, isteran je iz sale na poetku svoje uvodne rei od strane grupe studenata koji su ga zasuli trulim paradajzima. (Moulz je kasnije dobio isti tretman u martu u Muzeju dekorativnih umetnosti u Parizu, gde je ovaj ovek-robot trebalo da predaje o urbanistikim metodama za kontrolisanje masa ljudi a isterivanje je sprovelo tridesetak madih anarhista iz grupa koje su htele da sva pitanja modernog doba podvrgnu revolucionarnoj kritici). Ubrzo nakon ovog prvog predavanja koje je bilo bez presedana u analima univerziteta barem koliko i sam Moulz, AFGES je poeo da objavljuje pamflet sa Andre Bertrandovim kominim stripom Povratak kolone Duruti, dokument koji je jasno pokazivao ta njegovi drugovi nameravaju da uine sa svojim poloajima. Sveopta kriza
5 Videti Internationale Situationniste br. 9, str. 44.

NAI CILJEVI I METODI U STRASBURKOM SKANDALU

15

starih sindikata i leviarskih birokratija osea se svuda, naroito meu studentima, gde je aktivizam ve dugo vremena mogao da se izrazi samo kroz najprljaviju odanost bajatim ideologijama i najnerealnijim moguim ambicijama. Poslednja grupa birokrata koja je odabrala nae sadanje predvodnike nije imala ak ni izgovor da ih je neko zavarao. Poloili su svoje nade za novi ivotni poetak u grupu ljudi koja nije krila svoje namere da okona ovaj arhaini militarizam jednom za svagda. Pamflet je distribuiran vanim ljudima na zvaninoj ceremoniji otvaranja na univerzitetu. U isto vreme, AFGES biro je izjavio da njegov jedini studentski program jeste ukidanje te Asocijacije i sazvao masovni studentski zbor. Mnogi su se odmah zgrozili nad time. Ovo je moda prva manifestacija revolta koja direktno cilja na unitenje drutva, pisalo je u lokalnim novinama (Dernier Nuvel, 4. 12. 1966.). Aurora (26. 11.) pominje Situanistiku internacionalu, organizaciju sa aicom lanova u najveim prestonicama Evrope anarhisti koji se igraju revolucije, koji govore o otimanju moi ne da bi tu mo zadrali, ve da bi sejali haos i unitili ak i vlastiti autoritet. ak i u Torinu, Gazeta del Popolo istog datuma pie: Ipak treba razmisliti o tome da li represivne mere nose sa sobom rizik od nemira... U Parizu i drugim univerzitetskim gradovima Situacionistika internacionala priprema veliki nalet u kome e pruzeti

16

kontrolu nad studentskim organizacijama. U ovom trenutku morali smo da uzmemo u obzir jedan novi faktor: situacionisti moraju da se brane od toga da budu deo vesti ili puko intelektualno pomodarstvo. Pamflet je na kraju tranformisan u tekst SI: smatrali smo da ne moemo da odbijemo da pomognemo drugovima u njihovom pokuaju da zadaju udarac sistemu, i naalost ta pomo je morala da bude tolika kolika je bila. To meanje SI nam je pruilo poloaj voa koji mi nikako nismo eleli da zadrimo nakon ove zajednike akcije. I ovde smo jednostavno nastojali da delamo kako bi se ponovo javila drutvena kritika bez ikakvih ustupaka. Neorganizovanost grupe strazburkih studenata spreila je da doe do stvarnog dijaloga koji bi jedini omoguio jednakost u odluivanju i stoga smo mi morali da reagujemo. Debata kakva u normalnim uslovima postoji meu svim grupama koje zajedno nastupaju uopte nije postojala u ovom aglomeratu pojedinaca koji su sve vie pokazivali kako su ujedinjeni po pitanju podravanja SI, a nesloni po svim drugim pitanjima. Nepotrebno je rei da takav jedan nedostatak nama nita dobro nije govorio o ovoj grupi u celini, kojima je odgovaralo da pristupe SI jer je to bio relatvno lak nain da izbegnu da se izjasne kao pojedinci. Njihova nesloga se pokazala u jo neemu: u poslednjem trenutku nekoliko njih se uspaniilo od ideje da agresivnije dele pamflete

NAI CILJEVI I METODI U STRASBURKOM SKANDALU

17

na univerzitetskoj ceremoniji otvaranja. Kajati je morao da im objanjava da nije dovoljno praviti polovine skandale; da je besmisleno uputati se u tako neto a onda se povui kako bi se posledice smanjile; da zapravo jedino uspeh samog skandala moe da ih zatiti. Jo gora od ovog oklevanja u poslednjem trenutku pri jednoj tako bazinoj akciji bila je injenica da e neki od ovih pojedinaca, koji jedva da su verovali jedni u druge, moda u nekom trenutku dati izjave u nae ime. Kajati je stoga dobio zadatak da ubedi AFGES biro da javno izjavi da niko od njih nije situacionista. To je uinjeno u saoptenju 29. novembra: Niko od lanova Biroa ne pripada Situacionistikoj internacionali, pokretu koji je neko vreme izdavao asopis sa istim imenom, ali se mi u potpunosti slaemo sa njenim zakljucima i stavovima. Na osnovu ove izjave o autonomiji SI se onda pismom obratila Andreu najderu, predsedniku AFGES-a, kao i Vajr-Piovi, potpredsedniku, da potvrdi potpunu saglasnost s onim to je uinjeno. Od tada postoji solidarnost izmeu njih i SI, i u tome to smo odbili dijalog s onima koji su pokazivali neprijateljski stav prema Birou, i u naoj finansijskoj i javnoj pomoi tokom represije koja je usledila (videti deklaraciju koju je potpisalo 79 strazburkih studenata u aprilu, u znak podrke Piovi koji je izbaen sa univerziteta; kazna je povuena nekoliko meseci kasnije). najder i Vajr-Piova su

18

ostali vrsti pod pretnjama i kaznama; meutim, tu vrstinu nisu zadrali u odnosu prema SI. Pravna represija koja je odmah zapoela u Strazburgu (praena brojnim delima slinog karaktera koja i dalje traju), koncentrisala se na navodnu nelegalnost AFGES biroa koji je, nakon objavljivanja situacionistikog pamfleta, poeo da se smatra za obini de facto biro koji uzurpira predstavnitvo studentske unije. Potreba za ovakvom represijom se jo vie poveala jer je sveta alijansa buroazije, staljinista i svetenstva imala jo manje podrke meu 18 000 gradskih studenata nego to je to imao Biro. Sve je otpoelo sudskim nalogom 13. decembra, kojim su oduzete prostorije Asocijacije i zabranjen sastanak koji je Biro planirao za 16. decembar na kojem bi se glasalo o raspadu AFGESa. Ovako neto (proisteklo iz pogrenog uverenja da bi veina studenata podrala Biro kada bi imala priliku da glasa o tome) je zaustavilo dalji razvoj dogaaja i znailo da su nai drugovi kojima je jedini cilj bio da prekinu svoju ulogu predvodnika morali da nastave sa otporom sve do januara. Najvei uspeh Biroa do tada bio je nain na koji su se nosili s ruljom novinara koja se slila da trai intervjue: veinu njih su odbili i uz uvrede oterali one koji su predstavljali najgore TV stanice (Francuska televizija, Planet), ime su primorali jedan deo medija da daje tanije izjave o skandalu i da manje neprecizno prenosi AFGES-ove kominikee. Budui

NAI CILJEVI I METODI U STRASBURKOM SKANDALU

19

da se borba sada vodila iskljuivo na polju administrativnih mera i da je legalni AFGES biro i dalje imao kontrolu nad lokalnim ogrankom studentske zajednice, Biro je uzvratio udarac odlukom od 11. januara, implementiranom narednog dana, da zatvori Univerzitetski centar za psiholoku pomo, koji je finansijski zavisio od MNEF-a (Nacionalna studentska zajednica prim. CLS), zbog uverenja da je taj centar manifestacija psihijatrijske parapolicijske kontrole u studentskim krugovima, ija je oigledna funkcija da odri pasivnost svih eksploatisanih sektora... smatrajui da je postojanje ovog centra sramota i pretnja po sve studente ovog univerziteta koji su reeni da slobodno razmiljaju. Na nacionalnom nivou, UNEF je zbog revolta svog strasburkog ogranka koji je pre toga uzdizan kao primer primoran da prizna svoj sveopti bankrot. Iako oigledno nije iao tako daleko da brani iluzije sindikalnih sloboda koje su tako otvoreno zabranjivane, UNEF ipak nije mogao da prihvati sudsko odstranjivanje strazburkog biroa. Strazburka delegacija je stoga bila prisutna na generalnoj skuptini UNEFA u Parizu 14. januara i na poetku sastanka je traila glasanje o pitanju rasputanja celog UNEF-a uzimajui u obzir da se UNEF proglasio sindikatom koji ujedinjuje avangardu omladine (Povelja iz Grenobla, 1946) u vreme kada je trejdjunionizam (uti, reformistiki sindikalizam prim. CLS) odavno poraen i pretvoren u sredstvo samoregulacije

20

modernog kapitalizma kojim se radnika klasa pokuava integrisati u robni sistem; ... s obzirom da je avangardna pretenzija (u smislu vostva prim. CLS) UNEF-a izobliena njegovim proto-reformistikim sloganima i praksom; ... s obzirom na to da je studentski sindikalizam6 prosta farsa i da se mora staviti taka na nju. Obraanje zakljuuje pozivom svim revolucionarnim studentima sveta ... da se pridrue svim eksploatisanim ljudima njihovih zemalja u pokretanju beskompromisne borbe protiv svih aspekata starog sveta, sa ciljem da se doprinese meunarodnoj vlasti radnikih saveta. Samo su dve delegacije, iz Nanta i studenata rekonvalescenata, glasale sa strasburkom sekcijom po ovom predlogu prije sasluanja izvetaja rukovodstva. (Treba uzeti u obzir da je tokom prethodnih sedmica mlada UNEF birokratija uspela razreiti dva biroa, iz Bordoa i Klermon-Ferana, koji su podrali pozicije AFGES-a.) Strasburka sekcija je napustila zasedanje tokom sednice, oseajui da je rekla sve to je imala za tu priliku. Poslednji nastup Biroa nije bio tako plemenit. U ovo vreme trojica situacionista su izbaeni iz SI zbog zajednikog uea to su i priznali pred SI u irenju nekoliko lai protiv Kajatija, za koga su se nadali da e i sam biti iskljuen (vidi traktat od 22. januara Upozorenje! Tri provokatora!). Nji6 Termin studentski sindikalizam smo objasnili u naem predgovoru. (prim. CLS)

NAI CILJEVI I METODI U STRASBURKOM SKANDALU

21

hovo iskljuenje nije imalo nikakve veze sa strasburkim skandalom ini se da su se tokom njega, kao po svemu ostalom, slagali za zakljucima diskusija unutar SI ali se poklopilo da su se dvojica nalazila u strasburkoj regiji. Povrh toga, kao to smo rekli, neki strasburki studenti poeli su se ljutiti zato to ih SI nije nagradila regrutacijom. Iskljueni laovi traili su nerezervisane sluaoce i raunali da e novim laima prikriti stare lai. Svi oni koje je SI odbila zdruili su se u mistinoj pretenziji prevazilaenja prakse koja ih je osudila. Poeli su verovati novinama, ak su se nadovezivali na njih. Sebe su smatrali masom koja je osvojila vlast u Strasburkoj Komuni. Govorili su sebi da nisu dobili tretman kakav revolucionarni proletarijat zasluuje, i da je njihova istorijska akcija prevazila sve prethodne teorije. Zaboravljajui da je jedina njihova akcija u ovoj aferi bilo nekoliko sitnih doprinosa u nacrtu teksta, kolektivno su kompenzovali ovaj nedostatak naduvavanjem iluzija. Sve je svedeno na kolektivno matanje koje je trajalo nekoliko sedmica dok se doza konstantno ponavljanih izmiljotina stalno poveavala. Tuce studenata koji su aktivno podravali skandal podelio se na dva jednaka dela. Ovaj dodatni problem se postavio kao probni kamen. Kao i obino nismo nita obeavali onima koji su bili pristalice SI i jasno smo naglasili da neemo: na njima je bilo, jednostavno i bezuslovno, da budu pristalice istine. Vajr-Piova

22

i jo neki pristali su uz lai Grenotina (trojica izbaenih prim. CLS) (iako sigurno bez znanja o nekoliko preteranih kleveta Freja i Grenoa, ali svakako sa poznavanjem ostalih). Andre najder, iju su podrku laovi hteli obezbediti poto je drao titulu predsednika AFGES-a, zatrpan je lanim priama svakog od njih, i poverovao im je bez provere njihovih tvrdnji. Ali ve za nekoliko dana, samostalno uvidevi koliinu neospornih lai koje su ti ljudi morali proturati posveenima njihovom poduhvatu, najder je odluio javno priznati greku: u svom traktatu Seanja iz kue mrtvih odrekao se onih to su ga zavarali i naveli da stane iza lanih optubi protiv SI. Povratak najdera, iji su karakter laovi podcenili i koji je stoga bio u poziciji da u potpunosti sagleda manipulaciju, zadalo je konaan udarac u Strasburu iskljuenim i njihovim sauesnicima, koji su ve diskreditovani na drugim mestima. U svojoj srdbi ovi bednici su najdera, koga su sedmicu ranije teili privui da bi dodali sebi na kredibilitetu, proglasili slaboumnom osobom koji se spustio na nivo SI. (Sve ee, u poslednje vreme, u raznim situacijama, laovi zavravaju svoje napade nepromiljeno identifikujui nivo SI sa prostom injenicom iznoenja istine identifikacija koja nam ide na ast.) Pre nego to e proi tri meseca, grupa oko Freja (jednog od trojice prim. CLS) sa Vajr-Piovom i ljudima koji su bili istrajni u svom upornom dranju (u jednom trenutku bilo ih je osam ili devet)

NAI CILJEVI I METODI U STRASBURKOM SKANDALU

23

odala je istinu o svojoj tunoj situaciji: zasnovana na infantilnim laima pojedinaca koji su jedni druge smatrali nespretnim laovima, predstavljala je potpuno parodinu sliku kolektivne akcije u koju se nikada ne bi trebalo upustiti; i ljudi sa kojima nikada ne bi trebalo raditi! Otili su tako daleko da su pokrenuli izbornu kampanju meu strasburkim studentima. Desetine stranica slabo zapamenih situacionistikih ideja i fraza nabacane su, bez ikakve spoznaje o apsurdu, sa ciljem zadravanja vlasti strasburke sekcije MNEF-a, minibirokratske grofovije Vajr-Piove, koji se kandidovao za ponovni izbor 13. aprila. Uspeni u ovoj avanturi koliko u prethodnim poduhvatima, potueni su od strane isto toliko glupavih staljinista i hriana, koji su prirodno bili okretniji na polju izborne politike, i koji su bili u poziciji da suparnike potkau kao lane situacioniste. U svom lanku SI vam je lepo rekla, objavljenom sledei dan, Andre najder je sa lakoom prikazao kako su se ovi neuspeni pokuaji iskoritavanja zaostataka skandala starih pet meseci za promotivne svrhe potpuno odrekli duha i ciljeva skandala. Konano, Vajr-Piova u kominikeu od 20. aprila kae: Smeno mi je da sam potkazan kao nesituacionista neto to sam i sam govorio i pre nego to se SI uspostavila kao zvanina vlast. Ovo je reprezentativan primerak iroke i ve zaboravljene literature. Da je SI postala zvanina vlast ovo je jedna od tipinih teza Vajr-Piove i Freja, koju

24

moe proveriti svako zainteresovan; nakon toga moe se imati uvid u inteligenciju ovih teoretiara. Pored ovoga, injenica da Vajr-Piova izjavljuje (bilo javno, tajno ili u proklamacijama rezervisanim za bliske sauesnike u lai) kako nije pripadao SI u trenutku kad god padala to nae pretvaranje u zvaninu vlast gnusna je la. Svako ko ga poznaje zna da Vajr-Piova nije nikada imao priliku da za sebe tvrdi kako je bilo ta osim nesituacioniste (vidi ta smo gore napisali vezano za kominike AFGES-a od 29. novembra). Najpovoljniji rezultati itave afere prirodno nadilaze ovaj nov i mnogo publikovan primer naeg odbijanja da prihvatimo bilo ta od neo-militantizma u potrazi za podinjavanjem. Nita manje zanemarivo je to da je skandal izazvao slubeno priznanje nepopravljivog raspada UNEF-a, raspada koji je bio intenzivniji od samih njegovih naznaka: coup de grce (ubistvo iz samilosti prim. CLS) je odzvanjalo 56. kongresom u julu u Lionu kada je predsednik Vandenbri morao priznati: Jedinstvo UNEF-a odavno je okonano. Svaka sekcija ivi (ovaj termin je pretenciozno netaan prim. SI) zasebno, ne obraajui panju na direktive Nacionalnog komiteta. Sve vei procep izmeu lanstva i upravnih tela doveo nas je pred propadanje. Istorija sednica UNEF-a je postala nita vie od istorije kriza ... Reogranizacija i oivljavanje aktivnosti pokazale su se nemoguim. Jednako smeni bili su sporedni ispa-

NAI CILJEVI I METODI U STRASBURKOM SKANDALU

25

di meu akademicima koji su umiljali da se radi o jo jednom dnevnom pitanju za raspravu. Oekivano, smatrali smo da je pozicija koju je zauzelo etrdeset profesora i asistenata na Fakultetu umetnosti u Strasburu, koji su optuili lane studente za ovu buru u ai vode zbog lanih problema i bez senke reenja, loginija i drutveno racionalnija (kao to je bila i presuda sudije Labadora) od laskavog pokuaja podrke koju je pruilo nekoliko oronulih modernistikih institucionalista krguui kostima u svojim profesorskim foteljama na Drutvenim naukama u Nanteru (besramnik Turen, lojalni Lefebr, maoista Bodrijar, prepredeni Luro). Zapravo, mi elimo da ideje ponovo postanu opasne. Ne moemo da prihvatimo beskimenjatvo lanih svestranih interesovanja, kao da smo neki Sartri, Altiseri, Aragoni ili Godari. Seamo se rei nekakvog profesora Luijea, objavljenih u Nouvel Observateur (21. decembar 1966.): Ja sam za slobodu miljenja. Ali ako ima nekih Situacionista ovde, nek se gube. Iako ne poriemo u potpunosti efekat koji je irenje nekolicine osnovnih istina moglo da ima u blagom ubrzavanju pokreta koji gura usporenu francusku omladinu ka svesti o preteoj optoj krizi drutva, smatramo da je irenje Bede studentskog ivota predstavljalo mnogo znaajniji faktor razjanjavanja u nekim drugim zemljama gde je taj proces ve sada mnogo dalje odmakao. U pogovoru svoje edicije Kajatijevog teksta, engleski

26

situacionisti piu: Najrazvijenija kritika savremenog ivota iskazana je u jednoj od nerazvijenijih savremenih zemalja u zemlji koja jo uvek nije dospela do take gde nestajanje svih vrednosti postaje potpuno oigledno i raa odgovarajue snage radikalnog odbijanja. U francuskom kontekstu, situacionistika teorija je predvidela drutvene snage pomou kojih e biti realizovana. Ove teze Bede studentskog ivota su naile na mnogo bolje rezumevanje u SAD i Engleskoj (trajk u Londonskoj koli ekonomije u martu izazvao je odreenu pometnju, a komentator Tajmsa je sa aljenjem u njemu uoio povratak klasne borbe za koju je mislio da stvar prolosti). U manjoj meri, ovo je sluaj i u Holandiji - gde je SI kritika, koja dovodi do jo ee kritike zbog samih dogaaja, imala izvestan efekat u skoranjem razbijanju Provo pokreta, kao i u skandinavskim zemljama. Borba studenata iz Zapadnog Berlina ovog prolea takoe je pokupila neke aspekte kritike, mada jo uvek na vrlo neorganizovan nain. Ali revolucionarna omladina nema alternative do prikljuivanja masama radnika i radnica koji e, na osnovama iskustva novih uslova eksploatacije, nastaviti borbu za upravljanje svojim svetom i raskid sa radom. Kada mladi ljudi ponu da shvataju trenutnu teoretsku formu ovog stvarnog pokreta koji svuda spontano izbija iz samog modernog drutva, to je samo trenutak napretka u kome ova objedi-

NAI CILJEVI I METODI U STRASBURKOM SKANDALU

27

njena teoretska kritika (neodvojiva od adekvatnog praktinog spoja) nastoji da prekine utanje i optu organizaciju separacije. Samo u tom smislu moemo nai rezultat zadovoljavajuim. Kada govorimo o revolucionarnoj omladini, mi naravno ne mislimo na onu otuenu i semiprivilegovanu struju koju je oblikovao univerzitet centar koji je prirodna baza zadivljenog konzumiranja sanjaree situacionistike teorije koja se smatra najnovijom spektakularnom modom. Mi emo nastaviti da to osujeujemo i opovrgavamo takve pohvale. Pre ili kasnije, postae jasno da SI treba da bude procenjivana ne na osnovu povrno skandaloznih aspekata nekih oblika u kojima se pojavljuje, ve na osnovu sutinski skandalozne centralne istine.

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

razmatrana u njenim ekonomskim, politikim, socijalnim, psiholokim, seksualnim i posebno intelektualnim aspektima, uz skroman predlog za njeno ukidanje Strazburka sekcija Saveza studenata (AFGES) 22. novembar 1966.

30

I. Uinimo sramotu jo sramnijom tako to emo je uiniti javnom Opte je poznato da je student, uz popa i pandura, najprezrenije stvorenje u zemlji Francuskoj. Ali, oni razlozi za taj prezir koji samo odraavaju vladajuu ideologiju su esto pogreni, dok razlozi koji taj prezir ine potpuno opravdanim s revolucionarnog stanovita ostaju potisnuti i neizreeni. Pristalice lane opozicije ipak su svesne te greke, koju i sami ine. Oni izokreu svoj stvarni prezir u paternalistiko divljenje. Impotentna leviarska inteligencija (od Les Tempes Modernes do LExpress) zapada u pravi trans govorei o usponu studenata i oiglednom opadanju birokratskih institucija (od komunistike partije do staljinistikog UNEF), ljubomorno istiui svoju moralnu i materijalnu podrku. Ovde emo ukazati na prave razloge koji stoje iza te brige za studente i otkriti njihovu duboku povezanost s vladajuom stvarnou prekomerno razvijenog kapitalizma. U ovom pamfletu ti razlozi bie demaskirani jedan po jedan: prevazilaenje otuenja nuno sledi trag otuenja. Sve dosadanje analize i istraivanja studentskog ivota ignorisali su prava pitanja. Nijedno od njih nije izalo iz okvira akademskih specijalizacija (psihologija, sociologija, ekonomija) i zato je ostajalo sutinski pogreno. Furije je davno primetio tu metodoloku kratkovidost u tretiranju sutin-

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

31

skih pitanja koja se ne dovode u vezu s modernim drutvom kao celinom. Fetiizam injenica maskira sutinske kategorije; detalji zaklanjanju totalitet. O ovom drutvu je reeno sve osim onoga to ono stvarno jeste: drutvo u vlasti robe i spektakla. U svojoj studiji Les Hritiers: les tudiants et la culture (Naslednici: studenti i kultura), sociolozi Burderon i Pasdije takoe su ostali impotentni pred tih nekoliko deliminih istina koje su uspeli da izloe. Uz sve dobre namere, uspelo im je samo da se vrate na pozicije profesorskog moralizma, na nezaobilaznu kantovsku etiku stvarne demokratizacije kroz stvarnu racionalizaciju obrazovnog sistema to jest, na propovedanja samog sistema.Za to vreme, njihovi uenici, razni Kraveci,7 zadovoljavaju svoje sitnobirokratske sklonosti prevakavajui ofucanu revolucionarnu frazeologiju. Spektakularno postvarenje modernog kapitalizma8
7 Mark Kravec, poznati demagog meu politikosima iz UNEF, napravio je veliku greku uputajui se u teorijska istraivanja: godine 1964. objavio je odbranu studentskog sindikalizma u Les Tempes Modernes, da bi ga posle godinu dana, na stranicama istog asopisa, osudio. 8 Podrazumeva se da pojmove kao to su spektakl, uloga, itd, koristimo u situacionistikom smislu. (Spektakl je pojam najdetaljnije razraen u knjizi situacioniste Gi Debora Drutvo spektakla objavljenoj 1967. Na prvi pogled neshvatljiv, spektakl u stvari proistie iz onoga to je Marks u prvoj glavi prvog toma Kapitala nazvao fetiizmom robe gde stvar proizvedena za razmjenu, roba, dobija mo nad ljudima u drutvu u kome svi proizvode radi razmene a o emu er Luka dalje teoretie u knjizi Istorija i klasna svest. Spektakl je u sutini skup otuenog delovanja i ciljeva koji se reprodukuju u sistemu otuenog rada (videti sledei odeljak). On u sebe sistematski integrie sve

32

svakome dodeljuje posebnu ulogu u sistemu opte pasivnosti. Student nije izuzetak od tog pravila. Njegova uloga je privremena: to je samo glavna proba za preuzimanje njegove krajnje uloge kao konzervativnog elementa u okviru robnog sistema. Biti student je oblik inicijacije. Ta inicijacija na magian nain saima sve odlike mistine inicijacije. Ona je potpuno odseena od istorijske, individualne i drutvene stvarnosti. Student vodi dvostruki ivot, razapet izmeu svog sadanjeg statusa i potpuno odvojene budue uloge u koju e jednog dana iznenada biti baen. U meuvremenu, njegova izofrena svest omoguava mu da se povue u svoju inicijacijsku grupu, da zaboravi na budunost i da se prepusti mistinom transu sadanjice zatiene od istorije. Njegovo izbegavanje da se suoi sa sopstvenom situacijom, posebno ekonomskom, ne treba da udi: u naem drutvu obilja on je i dalje prosjak. Vie od 80% studenata dolazi iz platnih razreda viih od radnikog, ali 90% studenata ima prihode manje od prihoda nalslabije plaenih radnika. Siromatvo studenata je anahronizam drutva spektakla: oni tek treba da dostignu novu bedu novog proletarijata. U vreme kada se sve vie mladih ljudi otima iz okova moralnih
otuene vidove naih ivota, od bezglave potronje do reimskih ideologija, a pri tom nas pretvara u pukog posmatraa sveta stvari koje dominiraju ivotom. Tako se spektakl moe objasniti na vie naina: kao kapital akumuliran do stepena u kome postaje prizor, kao sveprisutni monolog sistema i kao vrhunac dominacije vidljivih i nevidljivih stvari nad drutvom. prim. CLS)

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

33

predrasuda i autoriteta porodice, u kojima su od malih nogu bili izloeni brutalnom, ogoljenom izrabljivanju, na student se vrsto dri svog neodgovornog i ispraznog produenog detinjstva. Produena adolescentska kriza moe da dovede do povremenih sukoba sa porodicom, ali on nema nita protiv da ga najrazliitije institucije koje upravljaju njegovim svakodnevnim ivotom tretiraju kao nedonoe; ako ponekad i prestanu da mu seru u lice, to je samo zato da bi se brino nadvile nad njim i krenule da mu sole pamet. Beda studenta je samo najgroteskniji izraz kolonizacije svih domena drutvene prakse. Projekcija oseanja krivice celog drutva na studente, maskira bedu i potinjenost svih. Ali, iza naeg prezira prema studentu stoje drugi razlozi. On nam se gadi ne samo zbog svoje stvarne bede, ve zbog svog leernog pristanka na bedu svake vrste, zbog te bolesne sklonosti da se valja u sopstvenom otuenju u nadi da e, usred opteg nedostatka interesovanja za bilo ta, probuditi interesovanje za hendikepe svog posebnog poloaja. Imperativi modernog kapitalizma nalau da veina studenata postanu tek nii kadrovi na funkcijama koje su u XIX veku imali kvalifikovani radnici.9 Suoen s tako sumornom i osrednjom nagradom za svoje sramno trpljenje sadanje bede, student radije trai utoite u nestvarno ivljenoj stvarnosti, koju ukraava iluzornim sjajem.
9 Samo bez revolucionarne svesti: kvalifikovani radnici nisu imali iluzija o napredovanju u slubi.

34

Student je stoiki rob: to ga vie njegovi autoriteti vezuju lancima, to on sebe zamilja slobodnijim. Kao i njegova nova porodica, univerzitet, student voli da na sebe gleda kao na najnezavisnije drutveno bie iako je u stvarnosti direktno potinjen najmonijim sistemima drutvenog autoriteta: porodici i dravi. Kao njihovo lepo vaspitano, zahvalno i posluno dete, on deli i oliava sve vrednosti i mistifikacije sistema. Iluzije koje su nekada bile nametane kvalifikovanim radnicima sada se svesno projektuju u masu buduih niih funkcionera. Ako je drevni oblik drutvene bede proizveo najgrandiozniji sistem kompenzacije koji je svet ikada video (religije), studentu, u njegovoj marginalnoj bedi, kao jedina uteha ostaju izlizane slike vladajueg drutva, farsine repeticije svih njegovih otuenih proizvoda. Kao ideoloko bie, francuski student stie uvek prekasno. Sve vrednosti i sav entuzijazam kojima se toliko razmee u svom malom, zatvorenom svetu, istorija je odavno odbacila kao komine i neodrive iluzije. Nekada davno univerziteti su imali odreen presti; student istrajava u uverenju da je srean to je dospeo na takvo mesto. Ali, doao je prekasno. Njegovo mehaniko, specijalizovano obrazovanje je duboko degradirano (u poreenju s ranijim optim nivoom buroaske kulture)10, ba kao i njegov lini intelektualni nivo: moderni ekonomski sistem zahteva masovnu proizvodnju neobrazovanih studenata nesposob10 Ovde mislimo na kulturu Hegela i enciklopedista, a ne na kulturu Sorbone i cole Normale Suprieure.

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

35

nih za samostalno razmiljanje. Univerzitet je postao institucionalizovana organizacija neznanja. Visoka kultura je degradirana na pokretnu traku za proizvodnju profesora koji su svi redom kreteni, a veina zreli samo za to da budu ismejani pred bilo kojom grupom srednjokolaca. Ali, u svojoj mentalnoj menopauzi, student nije svestan toga; on nastavlja da s dunim potovanjem slua svoje nadreene, svesno potiskujui svaki kritiki impuls i potpuno se utapajui u mistinu iluziju uloge studenta nekoga ozbiljno posveenog izuavanju ozbiljnih stvari u nadi da e mu njegovi profesori na kraju otkriti krajnju tajnu sveta. Budue revolucionarno drutvo odbacie svu larmu amfiteatara i kabineta kao puko verbalno zagaenje. Student je ve sada samo lo vic. Student nije svestan da istorija menja ak i njegovu kulu od slonovae. Famozna kriza univerziteta, detalj opte krize modernog kapitalizma, ostaje predmet dijaloga gluvonemih: specijalista svih fela. Ta kriza je izraz tekoa koje taj zaseban sektor proizvodnje ima zbog svog odloenog prilagoavanja proizvodnom aparatu u celini. Ostaci stare liberalno-buroaske univerzitetske ideologije postali su banalizovani usled ubrzanog iezavanja njihove drutvene osnove. U vreme kapitalizma slobodne trgovine, kada je liberalna drava ostavljala univerzitetu odreenu marginalnu slobodu, univerzitet je mogao da sebe zamilja kao nezavisnu silu. Ali, ak i tada on je bio tesno vezan za potrebe tog tipa drutva, snabdevaju-

36

i njegovu privilegovanu manjinu adekvatnim optim obrazovanjem, pre nego to ova zauzme svoje pozicije u okviru vladajue klase. Patetina gorina mnogih profesora muenih nostalgijom11 izvire iz injenice da su izgubili svoju raniju ulogu pasa-uvara svojih buduih gospodara i bili prisiljeni da se zadovolje ne tako plemenitom ulogom pasa zaduenih za usmeravanje stada belih kragni ka njihovim fabrikama i kancelarijama, u skladu s potrebama planske ekonomije. Ti profesori u svom arhaizmu vide alternativu tehnokratizaciji univerziteta i tvrdoglavo nastavljaju da iznose komadie opte kulutre pred publiku sastavljenu od buduih specijalista, koji s tim jednostavno nee znati ta da rade. Mnogo ozbiljniji, i samim tim mnogo opasniji sluaj predstavljaju modernistiki orijentisani leviari iz UNEF, predvoeni ekstremistima iz FGEL, koji zahtevaju reformu same strukture univerziteta u cilju reintegracije univerziteta u drutveni i ekonomski ivot to jest, u cilju njegovog prilagoavanja potrebama modernog kapitalizma. Fakulteti koji su nekada snabdevali vladajuu klasu optom kulturom sada su pretvoreni u fabrike koje punom parom proizvode nie i srednje kadrove. Umesto da dovedu u pitanje taj istorijski proces, koji je i poslednji relativno autonoman sektor podredio zahtevima robnog sistema,
11 Ne usuujui se da i dalje govore u ime filistinskog liberalizma, oni evociraju bajkoliku slobodu univerziteta iz srednjeg veka, iz epohe demokratske neslobode.

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

37

nai progresivci protestuju zbog odlaganja i neefikasnosti u sprovoenju tog procesa. Oni su zagovornici budueg kibernetizovanog univerziteta, koji, tu i tamo, ve podie svoju runu glavu.12 Robni sistem i njegove moderne sluge to su nai neprijatelji. Ali, svi ti sukobi odvijaju se iznad glave naeg studenta, negde u nebesima koja nastanjuju njegovi gospodari. On nema nikakvu kontrolu nad svojim ivotom sam ivot je ono to mu potpuno izmie. Zbog svog akutnog ekonomskog siromatva student je osuen na odreeni oblik preivljavanja. Ali, beskrajno samozadovoljan kao i u svemu drugom, on paradira tom bedom kao da je re o nekom originalnom ivotnom stilu, pravei vrlinu od svoje odrpanosti i glumatajui boema. Boemtina je u svakom sluaju daleko od toga da bude originalan odgovor na bilo ta, ali ideja da se moe iveti uistinu boemskim ivotom bez potpunog i konanog raskida sa univerzitetskim miljeom je prosto smena. Ali, na student-boem (a svim studentima se svia ideja da u njima kuca boemsko srce) uporno dri do te imitatorske i degradirane verzije neega to je, u najboljem sluaju, samo osrednje lino reenje. Trideset godina nakon Vilhelma Rajha (sjajnog edukatora mladih)13 taj nesueni nekonformista i dalje sledi najtradicionalnije oblike ljubavno-erotskog ponaanja, reprodukujui opte odnose klasnog
12 Videti tekst Prepiska s jednim kibernetiarem u Internationale Situationniste br. 9 i situacionistiki tekst La torture dans la vitrine, napad na neoprofesora A. Molea. 13 Videti V. Rajh, Seksualna borba mladih i Funkcija orgzama.

38

drutva kroz svoje interseksualno iskustvo. Lakoa s kojom ga je mogue mobilisati za bilo koji cilj reit je dokaz njegove stvarne impotencije. Uprkos manje-vie leernom raspolaganju svojim vremenom u okviru margine line slobode koju mu dodeljuje totalitarni spektakl, student izbegava avanturu i eksperiment u korist sigurnog i rutinskog kretanja kroz prostorno-vremensku dimenziju koju su za njegovo dobro organizovali aneli-uvari sistema. Iako ga niko ne bije po uima da razdvaja svoje radno i slobodno vreme, on to ipak ini, potpuno dobrovoljno, u isto vreme licemerno izraavajui prezir prema treberima i bubanju. Pristaje na svaki oblik odvajanja i onda jadikuje zbog nedostatka komunikacije u svojim religioznim, sportskim, politikim ili sindikalnim klubovima. Toliko je glup i jadan da se dobrovoljno predaje Univerzitetskim centrima za psiholoku pomo, tim psiho-policijskim kontrolnim stanicama, iju su mreu osnovali predvodnici moderne represije i koja je, prirodno, bila pozdravljena kao velika pobeda studentskog sindikalizma.14 Ali, stvarna beda svakodnevnog studentskog ivota svoje neposredno i fantastino zadovoljenje nalazi tek u opijumu kulturnih roba. U kulturnom spektaklu student prepoznaje svoj prirodni ambijent i sebe kao njegovu najverniju muteriju. Iako se nalazi blizu izvora proizvodnje,
14 Svaki normalan ovek pojavie se pred psihijatrom, u njegovom utvrenom azilu, samo ako mu na silu navuku ludaku koulju. Ali, studente je dovoljno obavestiti da su u njihovom getu otvorene isturene stanice: odmah e pohrliti tamo u tolikom broju da e morati da ekaju u redu.

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

39

pristup pravom Svetilitu kulture nije mu dozvoljen; on otkriva modernu kulturu samo kao fascinirani posmatra. U epohi kada je umetnost mrtva, on ostaje najlojalniji zatitinik pozorinih i filmskih klubova i najnezasitiji potroa prepakovanih ostataka tog mumuficiranog lea izloenih u kulturnim supermarketima. Bezrezervna i nekritika potronja: to je njegov pravi element. Kada kulturni centri ne bi postojali, student bi morao da ih izmisli. On je savren primer za sve najplie zakljuke amerikih istraivanja trita: posveeni potroa, uslovljen reklamom i strasno obuzet suprotnim oseanjima prema proizvodima identinim u njihovoj nitavnosti, sa iracionalnom sklonou ka robnoj marki X (Perek ili Godar, na primer) i sa iracionalnim predrasudama prema robnoj marki Y (recimo, Rob-Grile ili Lelu). A kada dobra koja proizvodi i organizuje kulturni spektakl poprime oblik ljudskih prilika na pozornici, on je njihova glavna publika, njihov idealni posmatra. Studenti u masama hrle da gledaju njihove najopscenije egzibicije. Kada svetenici razliitih crkvi organizuju svoje kljaste rasprave bez posledica (seminari o marksistikoj misli, konferencije katolikih intelektualaca) ili kada se knjievni otpad okupi da zajedno uiva u svojoj impotenciji (pet hiljada studenata prati forum pod nazivom O mogunostima literature), ko osim studenata popunjava sve te sale? Nesposoban za prave strasti, student se zadovoljava bezstrasnim polemikama izmeu slavnih linosti Neinteligencije: Altiser Garodi Sartr Bart Pi-

40

kar Lefevr Levi-Stros Olidej atel Antoan; ili izmeu rivalskih ideologija, ija je jedina funkcija da raspravom o lanim pitanjima maskiraju ona prava: humanizam egzistencijalizam strukturalizam scijentizam novi kriticizam dijalektiki naturalizam kibernetizam planetizam metafilozofija. Student sebe smatra avangardnim ako je gledao poslednji Godarov film ili kupio najnoviju knjigu nekog iz grupe Arguments15 ili uestvovao u poslednjem hepeningu seronje Lapasada. On otkriva najnovija istraivanja s istom briznom s kojom trite uspeva da proizvede sintetike verzije davno zastarelih (iako nekada moda vanih) poduhvata; u svom neznanju, u svakoj imitaciji vidi kulturnu revoluciju. Potpuno je opsednut time da odri svoj kulturni status. Kao i svi ostali, veoma dri do nabavke reprinta vanih i tekih tekstova koje masovna kultura liferuje fantastinom brzinom.16 Poto ne zna da ita, ostaje mu samo da pomno bulji u njih. Ipak, njegova omiljena literatura je tampa specijalizovana za promociju grozniave potronje kulturnih noviteta; on glatko prihvata sve njene oglase kao smernice za svoj ukus. Uiva u LExpress ili Le Nouvel Observateur; ili moda vie voli Le Monde, koji smatra tanom i istnski objektivnom novinom, iako e za njen stil moda rei da je donekle teak. Da bi produbio svoje opte znanje zaronie u Planete, uglaeni magini asopis koji
15 O bandi Arguments i gaenju njihovog asopisa videti tekst SI iz 1963. Na ubritu istorije. 16 U tom pogledu, ne moe se dovoljno snano preporuiti ono to najinteligentniji ve praktikuju: njihovu krau.

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

41

efikasno uklanja bore i mitesere sa starih ideja. To su vodii od kojih na student oekuje da ga upute u tajne modernog sveta i da ga uine politiki svesnim! Naime, u Francuskoj, vie nego bilo gde drugde, student se zadovoljava time da bude politizovan. Ali, njegova politika participacija je potpuno posredovana spektaklom. Odatle njegovo vezivanje za bedne, ruevne ostatke levice koju su jo pre etrdeset godina porazili socijalistiki reformizam i staljinistika kontrarevolucija. Gazde su dobro svesne tog poraza radnikog pokreta, kao i sami radnici, iako moda ne tako jasno. Ali, student o svemu tome nema pojma i nastavlja da bezglavo uestvuje u najkominijim demonstracijama koje nikada ne privlae nikog osim studenata. To krajnje politiko neznanje ini univerzitet srenim lovitem za manipulatore umiruih birokratskih organizacija, koje totalitarno programiraju studentsku opciju. Povremeno dolazi do devijantnih tendencija ka nezavisnosti; ali, nakon perioda simbolinog otpora, disidenti se bez izuzetka reintegriu u poredak koji nikada nisu sutinski ni dovodili u pitanje.17 Tako se Revolucionarna komunistika omladina (trockisti), iji naziv predstavlja sluaj najdementnije ideoloke falsifikacije (nisu ni revolucionarni, ni komunisti, niti mladi), hvali kako se pobunila protiv Komunistike partije, da bi se zatim pridruila Papi u apelima za mir u Vijetnamu.
17 Poslednje avanture Saveza komunistikih studenata i njihovog hrianskog rivala pokazuju da te studente povezuje isti temeljni princip: slepa poslunost prema hijerarhijski nadreenim kadrovima.

42

Student se razmee svojim protivljenjem prevazienim aspektima de Golovog reima, ali inei to on preutno odobrava sve ranije zloine (kao to su staljinizam iz vremena Toljatija, Garodija, Hruova i Maoa). Njegov mladalaki stav je zato jo staromodniji od reima degolisti, ako nita drugo, razumeju moderno drutvo dovoljno dobro da bi njime upravljali. Ali, to nije jedini studentov arhaizam. On se osea dunim da ima opte miljenje o svemu, da izgradi zaokruen pogled na svet koji e dati smisao njegovoj potrebi za neurotinom aktivnou i aseksualnim promiskuitetom. To ga ini lakim plenom poslednjih, klecavih misionarskih napora raznih crkvi. S pravom atavistikom strau on se klanja pred raspadajuim ostacima Boga ili tragovima preistorijskih religija u verovanju da to obogauje i njega i vreme u kojem ivi. Uz postarije provincijske dame, studenti ine drutvenu kategoriju s najvie posveenih vernika. Svuda okolo popove vreaju i utiraju, ali univerzitetski kler slobodno nastavlja da popuje hiljadama studenata u svojim duhovnim klozetima. Ipak, treba priznati da postoje i neki podnoljivo inteligentni studenti. Oni su lako iskoristili pravila smiljena za kontrolu mediokriteta. U tome su uspeli upravo zato to razumeju sistem; a razumeju ga upravo zato to ga preziru i zato to znaju da su njegovi neprijatelji. Oni su tu da bi od obrazovnog sistema uzeli ono najbolje to taj sistem ima da ponudi: pare. Koristei kontradikciju koja obavezuje sistem da, makar na

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

43

kratke staze, finansira mali, relativno nezavistan sektor akademskih istraivanja, ti studenti hladnokrvno nastavlju da ire seme pobune sve do najviih nivoa. Njihov otvoreni prezir prema sistemu ide ruku pod ruku s lucidnou s kojom poraavaju sve njegove lakeje, naroito one intelektualne. Oni su ve postali teoretiari dolazeeg revolucionarnog pokreta i s punim pravom oseaju da sistem poinje da zazire od njih kao takvih. Oni uopte ne kriju injenicu da ono to tako lako uspevaju da izvuku od akademskog sistema koriste za njegovo unitenje. Naime, student ne moe da se buni protiv bilo ega ukoliko se ne pobuni i protiv svojih studija, iako nunost te pobune sigurno osea na manje prirodan nain nego neki radnik, koji se spontano buni protiv svoje uloge radnika. Ali, student je proizvod modernog drutva kao to su to i Godar i Koka-Kola. Svoje ekstremno otuenje on moe da dovede u pitanje samo tako to e u pitanje dovesti drutvo u celini. Ta kritika nikako ne moe da se odvija na studentskom terenu: student koji se poistoveuje s ulogom studenta zapravo se poistoveuje s lanom vrednou koja ga spreava da shvati pune razmere svoje bede, drei ga tako u okovima vrhunskog oblika lane svesti. Ali, svuda tamo gde moderno drutvo poinje da biva izloeno napadima, tu je i sve vie mladih ljudi; njihova pobuna predstavlja najdirektniju i najsveobuhvatniju kritiku studentskog ponaanja.

44

II. Nije dovoljno da teorija bude ostvarena u praksi; i praksa mora da pronae svoju teoriju Nakon dugog perioda dremea i permanentne kontrarevolucije, poslednjih nekoliko godina naziru se prvi znaci novog perioda sukoba, najuoljivije meu mladim ljudima. Ali, drutvo spektakla, preko svojih predstava o sebi i svojim neprijateljima, namee sopstvene kategorije svetu i njegovoj istoriji. Ono neprestano nastoji da nas uveri da je sve to se dogaa deo prirodnog poretka stvari, svodei svaki istinski novi razvoj, koji najavljuje njegovo prevazilaenje, na nivo povrnog potroakog noviteta. Pobuna mladih protiv naina ivota koji im se namee zapravo je samo vesnik, prvi izraz mnogo ire subverzije koja e obuhvatiti sve one koji sve snanije oseaju nemogunost ivljenja u ovom drutvu, uvod u novi revolucionarni period. Pomou uobiajenih metoda za izokretanje stvarnosti, vladajua ideologija i njeni zvanini spikeri svode taj stvarni istorijski pokret na drutvenoprirodnu kategoriju: na ideju o mladima. Svaka nova pobuna mladih predstavlja se kao deo veitog mladalakog revolta svojstvenog svakoj generaciji, koji prirodno poinje da jenjava kada mladi ljudi ponu da se ukljuuju u ozbiljne poslove vezane za proizvodnju i kada se pred njima nau realni, konkretni zadaci. Pobuna mladih je podvrgnuta pravoj urnalistikoj inflaciji (ljudima se predstavlja

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

45

samo spektakl pobune koji ih udaljuje od mogunosti da i sami istinski uestvuju u nekoj pobuni). To je moda nezgodan, ali nuan drutveni sigurnosni ventil, veoma vaan za nesmetano funkcionisanje sistema. Ta pobuna protiv drutva samo jaa to drutvo, jer ostaje delimina, ograniena na aparthejd adoslescentskih problema (analogno rasnom ili enskom pitanju), da bi je njeni uesnici uskoro prerasli. U stvarnosti, ako u modernom drutvu uopte postoji problem mladih, onda je to zbog proste injenice da mladi ljudi na najakutniji nain oseaju duboku drutvenu krizu i da to pokuavaju da izraze. Mladi su proizvod modernog drutva par excellance, bilo da pokuavaju da se integriu u njega ili ga odbacuju na najradikalniji nain. Ono to iznenauje nije pobuna mladih, ve rezignacija odraslih. Ali, uzroci tog povlaenja su istorijski, a ne bioloki: prethodna generacija je stasavala u periodu tekih poraza i morala da guta sve lai koje su pratile dugotrajnu, sramnu dezintegraciju revolucionarnog pokreta. Kao kategorija za sebe, mladi su javni mit vezan za kapitalistiki oblik proizvodnje, izraz njegove dinaminosti. Iluzorno preimustvo mladosti posledica je ekonomske obnove nakon Drugog svetskog rata; na trite je masovno stupila itava generacija novih, mnogo povodljivijih potroaa, kojima je upravo ta uloga potroaa omoguila da se poistovete sa drutvom spektakla. Ali, zvanina

46

ideologija se jo jednom nala u kontradikciji sa drutveno-ekonomskom stvarnou (koja kaska za njom). Upravo su mladi iskazali neodovljivu, gnevnu udnju za ivotom i spontano se pobunili protiv svakodnevne dosade i mrtvog vremena koje stari svet nastavlja da proizvodi uprkos svim svojim modernizacijama. Najbuntovniji meu njima iskazuju isto, nihilistiko odbacivanje ovog drutva, bez trunke svesti o mogunostima za njegovo prevazilaenje. Ali, ta perspektiva ipak poinje da se sagledava i razvija irom sveta. Ta svest mora da poprimi oblik dosledne teorijske kritike i da pronae naine za praktinu organizaciju te doslednosti. Na najprimitivnijem niovu, delinkventi irom sveta sa otvorenom nasilnou izraavaju svoje odbijanje da budu integrisani u drutvo. Ali, apstraktan karakter tog odbijanja spreava ih da prevaziu kontradikcije sistema iji su oni spontani, negativan proizvod. Delinkvente proizvodi svaki aspekt sadanjeg drutvenog poretka: urbanizam stambenih projekata, opti slom vrednosti, proirivanje zone sve ispraznijeg slobodnog vremena, sve vea policijsko-humanistika kontrola nad svim aspektima svakodnevnog ivota i borba za ekonomsko preivljavnaje porodice koja je izgubla svaki znaaj. Oni preziru rad, ali prihvataju robe. Oni ele sve to spektakl ima da im ponudi i to ele odmah; ali, nemaju ime da plate. Ta osnovna kontradikcija potpuno dominira njihovim ivotima, osakaujui

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

47

njihove pokuaje da istinski slobodno koriste svoje vreme, da se izraze, stvore neku vrstu zajednice. (Njihove mikrozajednice obnavljaju primitivizam na marginama razvijenog drutva, a beda tog primitivizma nuno obnavlja hijerarhiju unutar bandi. Ta hijerarhija, koja moe da se ostvari samo kroz rat s drugim bandama, izoluje svaku bandu u odnosu na druge i svakog pojedinca unutar bande.) Da bi izbegao tu kontradikciju delinkvent mora ili da se povue tako to e poeti da radi i zarauje novac potreban za kupovinu roba emu je namenjen itav sektor proizvodnje, posebno osmiljen da ga inicira u svet potronje (motorcikli, elektrine gitare, odea, ploe, itd.) ili da napadne zakone robe, bilo na najsiroviji nain, tako to e je krasti, ili svesno, napredujui ka revolucionarnoj kritici sveta robe. Potronja smekava ponaaje tih mladih buntovnika i njihova pobuna se izokree u najgori konformizam. Naime, pred delinkventima stoje samo dve budunosti: buenje revolucionarne svesti ili slepa poslunost po fabrikama. Holandija: Provo Provo je bi prvi oblik prevazilaenja iskustva delinkvenata, organizacija prvih politikih izraza tog iskustva. Provo je nastao iz susreta nekoliko otpadnika iz sveta raspadajue umetnosti u potrazi za karijerom i mase mladih buntovnika u potrazi

48

za samoizrazom. Njihova organizacija omoguila je obema stranama napredak ka novim oblicima sukobljavanja i njihovo razvijanje. Umetnici su priloili nekoliko ideja o igri, iako jo uvek mistifikovanih i vie nalik na krpe od raznih ideolokih sastojaka; mladi butovnici nisu imali da ponude nita drugo osim nasilnosti svog buntovnitva. Od samog poetka te dve tendencije bile su jasno razdvojene; mase bez teorije nale su se pod starateljstvom male klike sumnjivih voa koji su svoju vlast pokuali da odre na osnovu bukuria od provoterske ideologije. Njihov neoartistiki reformizam odneo je prevagu nad mogunou da se delinkventsko nasilje prenese na plan ideja u pokuaju prevazilaenja umetnosti. Provo je bio izraz poslednjeg reformizma modernog kapitalizma: reforme svakodnevnog ivota. Iako nita manje od potpune revolucije nee moi da promeni ivot, hijerarhija Provoa slino Berntajnovoj viziji postepene transformacije kapitalizma u socijalizam putem reformi veruje da nekoliko poboljanja moe da promeni svakodnevni ivot. Opredeljujui se za fragmentarno, Provo je zavrio prihvatajui totalitet. Da bi stvorili bazu, voe Provoa su umesile smenu ideologiju provotarijata (artistiko-politiku salatu pomeanu sa ubualim ostacima gozbe na kojoj nisu uestvovali). Taj novi provotarijat navodno stoji naspram poburujenog proletarijata (veiti refren svih kretena ovog stolea). Poto

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

49

se odrie totalne promene, Provo odbacuje jedinu snagu koja moe da ostvari tu promenu. Proletarijat je motor kapitalistikog drutva i zato njegova smrtna pretnja; sve je podeeno tako da ga potisne partije, birokratski sindikati, policija (koja ga napada mnogo vie nego provose), kolonizacija itavog njegovog ivota zato to je re o jedinom istinski opasnom potencijalu. Provosi nisu shvatili nita od svega toga; nesposobni za kritiku sistema proizvodnje ostali su zatoenici sistema kao celine. Kada je pobuna antisindikalistikih radnika zahvatila i bazu Provoa, koja se pridruila s direktnim nasiljem, zbunjeno rukovodstvo, koje je bilo potpuno ignorisano, nije smislilo nita bolje od osude ekscesa i poziva na nenasilje. To rukovodstvo, iji je program bila provokacija vlasti s ciljem da se razotkrije njen represivni karakter, zavrilo je jadikujui da je bilo rtva policijskih provokacija. Preko radija su pozivali mlade pobunjenike da prihvate vostvo provosa, drugim reima, istog onog rukovodstva koje je jasno pokazalo da je njegov magloviti anarhizam najobinija la. Da bi razvila revolucionarnu kritiku, baza Provoa mora da se pobuni protiv sopstvenog rukovodstva, a to znai da se povee sa objektivnim revolucionarnim snagama proletarijata i da odbaci ljude poput Konstana i De Vrija (prvi je zvanini umetnik Kraljevine Holandije, a drugi propali parlamentarni kandidat i veliki oboavalac engleske policije). Samo tako provosi e moi

50

da se ukljue u autentine moderne sukobe, koje su i sami delimino nagovestili. Ako zaista ele da promene svet, onda e morati da shvate da nema nikakve koristi od onih koji se zadovoljavaju time da taj svet ofarbaju u belo. SAD: Studentski pokret Bunei se protiv svojih studija, ameriki studenti su direktno doveli u pitanje drutvo kojem su takve studije potrebne. Njihova pobuna protiv univerzitetske hijerarhije (u Berkliju i drugde) od samog poetka je bila postavljena kao pobuna protiv itavog drutvenog sistema zasnovanog na hijerarhiji i diktaturi ekonomije i drave. Odbijajui poslovne i institucionalne uloge za koje bi njihove specijalizovane studije trebalo da ih pripreme, studenti su doveli u pitanje itav sistem proizvodnje koji otuuje sve aktivnosti i sve svoje proizvode od onih koji ih proizvode. Uprkos svim lutanjima i konfuziji, pobunjena amerika omladina jasno tei izgradnji dosledne revolucionarne alternative usred drutva obilja. Na alost, oni ostaju fiksirani za dva relativno incidentna aspekta amerike krize za crnce i za Vijetnam; male organizacije Nove levice ozbiljno pate zbog te injenice. Njihov oblik delovanja pokazuje jasnu tenju ka autentinoj demokratiji, ali slabost njihovog subverzivnog sadraja dovodi ih u opasne kontradikcije.

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

51

Zbog kranjeg politikog neznanja i naivnih iluzija o tome ta se zaista dogaa u svetu, njihovo neprijateljstvo prema tradicionalnoj politici starih leviarskih organizacija lako se preusmerava u njeno nesvesno prihvatanje. Apstraktna opozicija njihovom drutvu vodi ih ka oboavanju ili podrci njegovih najboljih neprijatelja: socijalistikih birokratija Kine ili Kube. Grupa kao to je Pobunjeniki omladinski pokret moe da u istom dahu osudi dravu i da slavi Kulturnu revoluciju, tu lanu pobunu orkestriranu od strane najgargantuanskije birokratije modernog doba: Maove Kine. U isto vreme, zbog upadjivog nedostatka sadraja, te poluliberterske i nedirektne organizacije stalno upadaju u zamku ideologije grupne dinamike ili zatvorenog sveta sekti. Rairena upotreba droga u isto vreme je izraz stvarne bede i protesta protiv te bede: to je lana potraga za slobodom u svetu bez slobode, religiozna kritika sveta koji je ve prevaziao religiju. Nije sluajno da su droge toliko prisutne u bitnikom miljeu (tom desnom krilu pobune mladih), gde odbijanje ideologija ide uporedo sa prihvatanjem najbudalastijih praznoverja (Zen, spritualizam, misticizam Nove Crkve i drugi truli leevi poput gandizma i humanizma). U potrazi za revolucionarnim programom ameriki studenti prave iste greke kao i provosi i proglaavaju sebe za najpotlaeniju drutvenu klasu; ako je zaista tako, onda im ostaje da shvate da

52

njihovi interesi ne mogu biti drugaiji od interesa onih koji su takoe potinjeni robi i izloeni optem izrabljivanju. Istona Evropa U Istonom bloku birokratski totalitarizam takoe poinje da proizvodi snage svoje negacije. Pobuna mladih tamo je naroito intenzivna, ali o njoj moemo da saznamo samo na osnovu osuda koje objavljuju zvanina glasila i policijskih mera koje se preduzimaju radi njenog guenja. Iz tih izvora saznajemo da mladi vie ne potuju moral i porodicu (koja tamo jo uvek postoji u svom najodvratnijem buroaskom obliku), da se odaju raspusnitvu, da preziru rad i da odbacuju partijsku disciplinu. U SSSR je osnovano posebno ministarstvo za borbu protiv ove nove delinkvencije. Uporedo s tim difuznim revoltom, razvijaju se i mnogo dosledniji izazovi; grupe i ilegalni asopisi pojavljuju se i nastaju u zavisnosti od stepena policijske represije. Do sada najznaajniji in bio je objavljivanje Otvorenog pisma Komunistikoj partiji Poljske dvojce mladih Poljaka, Kurona i Modzelevskog. Oni su otvoreno afirmisali nunost ukidanja sadanjih proizvodnih i drutvenih odnosa i konstatovali da se to ne moe postii drugaije osim revolucijom. Intelektualci sa Istoka pokuavaju da artikuliu i uine svesnom kritiku koju su radnici ve konkretizovali u Istonom Berlinu, Varavi i

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

53

Budimpeti: proletersku kritiku birokratske klasne vlasti. Ta pobuna nalazi se pred tekim zadatkom istovremenog definisanja i reavanja problema. U drugim zemljama postoje uslovi za borbu, ali ciljevi ostaju mistifikovani. U istonim birokratijama borba se vodi bez iluzija, a ciljevi su jasni; problem je razvijanje sredstava koja bi mogla da otvore put za ostvarenje tih ciljeva. Engleska U Engleskoj je pobuna mladih svoj prvi organizovani oblik pronaala u antinuklearnom pokretu. Ta ograniena borba, pokrenuta oko maglovitog programa Komiteta 100 koji je bio u stanju da na ulicama okupi 300.000 demonstranata imala je jednu od svojih najlepih epizoda u prolee 1963, u vreme skandala pijuni za mir.18 Zbog nedostatka radikalne perspektive pokret je odmah doiveo uzmak i bio preuzet od strane tradicionalnih politikih manipulatora i plemenitih pacifista. Ali, specifino engleski arhaizam u nainu kontrole svakodnevnog ivota nije mogao da odoli napadu na moderni svet; ubrzano raspadanje svetovnih vrednosti pokrenulo je duboko revolucionarne tendencije u kritici svih aspekata vladajueg naina ivota.19 Bor18 Skandal u kojem su pripadnici antinuklearnog pokreta otkrili i zatim upali u nekoliko atomskih sklonita pripremljenih za lanove vlade, koja su drana u najstrooj tajnosti. 19 Ovde mislimo na izvanredan asopis Heatwave, koji se, po svemu

54

ba britanske omladine mora da se povee sa borbom britanske radnike klase, koja se sa svojim pokretom neposredno biranih radnikih predstavnika i divljim trajkovima pokazala kao jedna od najborbenijih na svetu. Pobeda ta dva pokreta bie mogua samo ako oni budu delovali iz zajednike perspektive. Kolaps laburistike vlade moe da bude samo jo jedan podsticaj za stvaranje takvog saveza. Njihov susret moe da izazove eksploziju u odnosu na koju e pobuna provosa u Amsterdamu izgledati kao deja igra. Samo na taj nain pravi revolucionarni pokret u usponu moe da odgovori praktinim potrebama. Japan: Zengakuren Japan je jedina industrijski razvijena zemlja u kojoj je savez studentske omladine i radikalnih radnika ve ostvaren. Zengakuren, uvena organizacija revolucionarnih studenata i Liga mladih marksistikih radnika dve su glavne organizacije ujedinjene oko programa Revolucionarne komunistike lige (RKL). Ta formacija se ve uhvatila u kotac sa pitanjem revolucionarne organizacije. Ona se istovremeno i bez iluzija bori i protiv zapadnog kapitalizma i protiv birokratije takozvanih socijalistikih zemalja. RKL je ve uspela da okupi nekoliko hiljada studenata i radnika, organizovanih na demokratskoj i antihijerarhijskoj osnovi, s lanstvom koje uestvuje u svim
sudei, razvija u pravcu sve rigoroznijeg radikalizma.

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

55

aktivnostima organizacije. Japanski revolucionari su prvi na svetu uspeli da povedu iroku, organizovanu borbu sa razvijenim revolucionarnim programom i uz znaajnu masovnu podrku (milion studenata i radnika u sukobima 23. juna 1960; nap. prev). U demonstracijama koje su se smenjivale u talasima, na hiljade radnika i studenata izlazili su na ulice da bi se fiziki suprotstavili japanskoj policiji. Ipak, RKL jo uvek nije uspela da artikulie potpunu i konkretnu analizu ta dva sistema protiv kojih se tako estoko bori. Ona tek treba da precizno definie pravu prirodu birokratske eksploatacije, kao to tek treba da jasno formulie karakteristike modernog kapitalizma, kritiku svakodnevnog ivota i kritiku spektakla. RKL je jo uvek predvodnika politika organizacija, iako na tragu najboljeg naslea klasinih proleterskih organizacija. RKL je danas najznaajnija revolucionarna grupacija na svetu i zato treba da bude predmet rasprave i taka okupljanja nove, globalne revolucionarne kritike.20
20 Zengakuren: Stav SI o Revolucionarnoj komunistikoj ligi pokazao se donekle pogrenim. RKL Zengakuren nije bio Zengakuren osnovan jo 1948. ve samo jedna od rivalskih frakcija (drugim frakcijama su dominirali Japanska komunistika partija i razne kombinacije trockista, maoista, itd.). Poetkom 1960-tih frakcija Zengakurena koja e osnovati RKL zaista je pokazivala mnoge pozitivne crte koje su joj situacionisti pripisivali: politiku platformu jasno pomerenu levo od trockizma, borbeno uee u politikim sukobima na mnogim frontovima i prilino eksperimentalan pristup organizacionim i taktikim pitanjima. Godine 1963. Zengakuren je poslao delegaciju u Evropu, koja je trebalo da se sastane sa situacionistima, posle ega je na japanski jezik bilo prevedeno nekoliko situacionistikih tekstova. Ali, do 1970, kada je jedna delegacija SI

56

III. Stvoriti situaciju posle koje nema povratka Biti avagardan znai ii u korak sa stvarnou. (Internationale Situationniste, br. 8) Radikalna kritika modernog sveta sada mora da postavi totalitet kao svoj predmet i svoj cilj. Ta kritika mora da se uhvati u kotac s pravom prolou tog sveta, njegovom sadanjom stvarnou i izgledima za njegovu promenu. Sadanji svet nikada neemo moi da sagledamo u celini, a jo manje da formuliemo projekat njegove potpune subverzije, ukoliko ne budemo u stanju da otkrijemo njegovu skrivenu istoriju, ukoliko itavu istoriju borbe meunarodnog revolucionarnog pokreta, koju je pre vie od sto godina zapoeo zapadni proletarijat, ne podvrgnemo strogoj kritikoj demistifikaciji. Taj pokret protiv itave organizacije starog sveta odavno je okonan. (Internationale Situationniste, br. 7) Bio je poraen. Njegova poslednja istorijska manifestacija bila je panska proleterska revolucija, poraena u Barseloni maja 1937. Ali, njegove zvanine poraze i pobede treba sagledati u svetlu kasnijih posledica, jer samo tako moemo doi do prave istine o njemu. U tom smislu moemo da prihvatimo zapaanje Karla Libknehta, izreeno uoi njegovog ubistva, da su neki porazi zapravo pobede, dok su neke pobede sramnije od bilo kog poraza.21 Tako je prvi veliki poraz proposetila Japan, RKL se velikim delom vratila na lenjinistike pozicije, tako da se nije bitno razlikovala od drugih leviarskih sekti. Ken Knabb, Situationist International Anthology, 1981/89/95. (prim. prev.) 21 Karl Libkneht: Jedan od malobrojnih nemakih socijalista koji su se protiv-

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

57

leterskih snaga, Pariska komuna, bio zapravo njihova prva velika pobeda, jer je proletarijat tada po prvi put pokazao svoju istorijsku sposobnost da slobodno organizuje sve aspekte drutvenog ivota. S druge strane, njegova prva velika pobeda, Boljevika revolucija, izokrenula se u njegov najstraniji poraz. Trijumf boljevikog poretka podudario se sa kontrarevolucijom koja je na meunarodnom planu zapoela slamanjem ustanka Spartakovaca od strane nemake socijaldemokratije. Srodnost istovremenih pobeda boljevizma i reformizma see mnogo dublje nego njihove prividne suprotnosti, jer se i za boljeviki reim pokazalo da je samo nova varijacija na staru temu, novo lice starog poretka. Posledice ruske kontrarevolucije bile su, na unutranjem planu, uspostavljanje novog oblika eksploatacije, birokratskog dravnog kapitalizma, a na spoljanjem, irenje komunistike Internacionale preko ogranaka ija je jedina svrha bila odbrana i reprodukcija ruskog modela. U svojoj birokratskoj i buroaskoj varijanti, kapitalizam je osvojio novu tapiju na ivot, preko mrtvih tela moranara iz Krontata, seljaka iz Ukrajine i radnika iz Berlina, Kjela, Torina, angaja i konano Barselone. Trea internacionala, koju su boljevici formirali navodno zato da bi se suprotstavili izopaenom
ili Prvom svetskom ratu. On i Roza Luksemburg su osnovali Ligu Spartakovaca 1916; oboje su bili ubijeni nakon sloma pobune Spartakovaca januara 1919. Ken Knabb, Situationist International Anthology, 1981/89/95. (prim. prev.)

58

socijaldemokratskom reformizmu Druge internacionale i ujedinili predvodnike proletarijata iz revolucionarnih komunistikih partija, bila je suvie tesno vezana za interese svojih osnivaa da bi ikada mogla da pokrene istinsku socijalistiku revoluciju bilo gde u svetu. Trea internacionala je zapravo bila nastavak Druge. Ruski model se ubrzano nametao zapadnim radnikim organizacijama, koje su se od tada razvijale na isti nain. Totalitarna diktatura birokratije, nove vladajue klase, nametnuta ruskom proletarijatu, nala je svoj odjek u drugim zemljama u sloju politikih i sindikalnih birokrata iji su interesi poeli da se jasno razlikuju od interesa njihovog lanstva. Dok je staljinistiko udovite opsedalo svest radnike klase, birokratizovani kapitalizam je uao u fazu prekomernog razvoja, uspevajui da razrei svoje unutranje krize i ponosno proglaavajui svoju novu pobedu za konanu. Uprkos spoljanjim varijacijama i suprotnostima, svetom vlada jedan drutveni oblik. Principi starog sveta nastavljaju da upravljaju naim modernim svetom; tradicija mrtvih generacija i dalje optereuje svest ivih. Opozicija ovom svetu koja se nudi u njegovim okvirima, na njegovom terenu, preko navodno revolucionarnih organizacija, jeste lana opozicija. Takva pesudoopozicija, koja propagira najgore mistifikacije i afirmie manje ili vie rigidne ideologije, samo pomae konsolidaciju vladajueg poretka.

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

59

Radniki sindikati i politike partije koje je radnika klasa izgradila kao sredstvo za sopstvenu emancipaciju, postali su puki sigurnosni ventili, delovi regulativnog mehanizma sistema, privatno vlasnitvo njihovih rukovodstava koja ih koriste za svoju linu emancipaciju, kao stepenice koje vode ka ulogama u okviru vladajue klase jednog drutva koje nikada nisu ni pomislili da dovedu u pitanje. Partijski programi i sindikalni statuti mogu biti satkani od revolucionarne frazeologije, ali njihova praksa je svuda reformistika. (Njihov reformizam je, povrh svega, potpuno besmislen, jer je i sam kapitalizam zvanino postao reformistiki.) Partije koje su bile u stanju da osvoje vlast u zemljama jo nazadnijim od Rusije iz 1917. samo su reprodukovale staljinistiki model totalitarne kontrarevolucije.22 U drugim zemljama te partije su postale statine i nune komponente samoregulacije birokratizovanog kapitalizma, zvanina opozicija ukljuena u odravanje policijskog humanizma tih drutava.23 U odnosu na radnike mase, one su ostale pouzdani i bespogovorni branioci birokratske kontrarevolucije i posluni agenti njene spoljne politike. Potpuno posveene zavoenju totalne diktature ekonomije i drave, te partije su postale nosioci najvee lai
22 Te partije su nastojale da industrijalizuju svoje zemlje kroz klasinu primitivnu akumulaciju na tetu seljaka, pojaanu birokratskim terorom. 23 Za 45 godina Komunistika partija Francuske nije preduzela nijedan korak ka osvajanju vlasti. Isto vai i za partije iz drugih razvijenih zemalja koje se nisu nale pod izmom Crvene armije.

60

u svetu satkanom od lai. Kao to su situacionisti rekli, naspram svevladajueg drutvenog sistema, koji tei totalitarnoj samoregulaciji, stoji samo lana opozicija koja ostaje na terenu sistema i tako zapravo slui samo tome da ga ojaa. Birokratski pseudosocijalizam je samo najgrandioznija maska na licu starog sveta hijerarhije i otuenog rada. Kada je re o studenstkom sindikalizmu, to je samo parodija jedne farse, besmislena i budalasta imitacija odavno izopaenog radnikog sindikalizma. Teorijska i praktina osuda staljinizma, u svim njegovim oblicima, mora da bude osnovna banalnost ugraena u sve budue revolucionarne organizacije. Jasno je da u Francuskoj, na primer, gde je ekonomska zaostalost odloila svest o krizi, revolucionarni pokret moe biti iznova roen samo preko mrtvog tela staljinizma. Stalno ponavljana parola poslednje revolucije preistorije mora da glasi: staljnizam mora biti uniten. Ta revolucija mora jednom za svagda da odbaci svoju preistoriju i da svu svoju poeziju crpe iz budunosti. Male borbene grupe koje se predstavljaju kao autentini naslednici boljevika samo su glasovi koji dolaze iz groba; one ni na koji nain ne nagovetavaju budunost. Ti ostaci sa velike olupine izdane revolucije bez izuzetka zavravaju branei SSSR; to je njihov doprinos toj skandaloznoj izdaji revolucije. Svoje iluzije oni jedva uspevaju da odbrane samo izvan najpoznatijih nerazvijenih ze-

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

61

malja, gde slue jaanju teorijske nerazvijenosti.24 Na prostoru od partizana (organa izmirenih staljinistiko-trockistikih struja) do svih tendencija i polutendencija koje niu na mrtvom telu trockizma, unutar i izvan etvrte internacionale, vlada ista revolucionarna ideologija, koja pokazuje uvek istu teorijsku i praktinu neposobnost u suoavanju s problemima modernog sveta. Od revolucije ih razdvaja etrdeset godina kontrarevolucije. Poto ovo nije 1920, oni nikako ne mogu biti u pravu (to nisu bili ni 1920). Rasputanje ultraleviarske grupe Socialisme ou Barbarie, nakon njene podele na dve frakcije moderniste okupljene oko Kardana i tradicionalne marksiste (Pouvoir Ouvrier) dokazuje, ako tu uopte ima ta da se dokazuje, da nema revolucije izvan modernog, niti bilo kakve moderne misli izvan nove revolucionarne kritike (Internationale Situationniste, br. 9). Svako razdvajanje ta dva aspekta nuno vodi ili nazad u muzej revolucionarne preistorije ili u modernzaciju sistema, to jest, u vladajui oblik kontrarevolucije: kao primeri mogu da poslue Voix Ouvriere ili Arguments. Kada je re o raznim anarhistikim grupama, one nemaju nita osim patetine vere u svoju ideoloku etiketu anarhije, u iji su se kavez sami zatvorili. Le Monde Libertaire, publikacija dostojna saa24 O njihovoj ulozi u Aliru videti tekst Klasna borba u Aliru (Internationale Situationniste br. 10).

62

ljenja, koju oigledno izdaju studenti, dostigla je najneverovatniji stepen konfuzije i gluposti. Poto toleriu jedni druge, tolerisae i sve ostalo. Dolo je vreme da se vladajui drutveni poredak, koji se razmee svojom stalnom modernizacijom, suoi s dostojnim protivnikom: jednako modernizovanom negacijom koju sam proizvodi.25 Neka mrtvi sahrane mrtve. Praktina demistifikacija istorijskog pokreta zapravo je isterivanje demona koji su opsedali revolucionarnu svest; revolucija svakodnevnog ivota sada se suoava sa ogromnou svojih zadataka. I revolucija i ivot koji ta revolucija najavljuje moraju biti iznova stvoreni. Ako revolucionarni projekat ostaje u osnovi isti ukidanje klasnog drutva to je zato to uslovi koji podstiu taj projekat nigde nisu bili radikalno promenjeni. Ali, tom projektu sada treba prii s novom radikalnou i doslednou, uei se na grekama ranijih revolucionara, tako da njegova delimina dostignua ne dovedu samo do novih drutvenih podela. Poto borba izmeu sistema i novog proletarijata moe da se vodi samo sa stanovita celine, budui revolucionarni pokret mora da ukine sve ono to u njemu samom reprodukuje otuenje koje proizvodi robni sistem sistem kojim dominira rad-roba. Taj pokret mora da bude iva kritika sistema, negacija koja u sebi saima sve elemente nune za prevazilaenje tog sistema. Kao to je Luka ispravno pokazao
25 Poruka alirskim revolucionarima, Internationale Situationniste br. 10.

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

63

u Istoriji i klasnoj svesti, revolucionarna organizacija je neophodan posrednik izmeu teorije i prakse, izmeu oveka i istorije, izmeu radnikih masa i proletarijata formiranog kao klase. (Lukaeva greka je bila u tome to je verovao da je Boljevika partija ostvarila tu ulogu.) Da bi bile ostvarene u praksi, teorijska stremljenja i razlike moraju biti prevedeni u organizaciona pitanja. Sve, u krajnjoj liniji, zavisi od toga kako e novi revolucionarni pokret reiti pitanje organizacije; od toga da li njegova organizaciona forma odgovara njegovom sutinskom projektu: uspostavljanju apsolutne vlasti radnikih saveta na meunarodnom planu, kao to su to nagovestile sve proleterske revolucije ovog veka. Takva organizacija mora da razvije radikalnu kritiku svih temelja drutva protiv kojeg se bori: robne proizvodnje; ideologije u svim njenim oblicima; drave i svih oblika odvajanja koje drava namee. Kamen temeljac starog revolucionarnog pokreta bio je odvajanje na teoriju i praksu. Samo novi, superiorni pokret proleterske borbe moe da prevazie tu podelu i da otkrije sopstvenu istinu. Nijedna organizacija jo nije uspela da prevazie taj jaz. Ideologija, ma koliko bila revolucionarna, uvek je orue gospodara; to je znak uzbune koji ukazuje na prisustvo neprijateljske pete kolone. To je razlog zato kritika ideologije, u krajnjoj liniji, mora da bude glavno pitanje revolucionarne organizacije. Lai su proizvod otuenog sveta; one ne smeju da se pojave

64

u organizaciji koja za sebe tvrdi da je nosilac drutvene istine; u suprotnom, ta organizacija postae samo jo jedna la u svetu satkanom od lai. Svi pozitivni aspekti vlasti radnikih saveta moraju biti prisutni, u embrionskom obliku, u svakoj revolucionarnoj organizaciji koja stremi njenom uspostavljanju. Takva organizacija mora da stupi u borbu na ivot i smrt sa lenjinistikom teorijom organizacije. Revolucija iz 1905. i spontano samoorganizovanje ruskih radnika u sovjete bili su praktina kritika te smrtonosne teorije.26 Ali, boljeviki pokret je insistirao na uverenju da spontanost radnike klase ne moe da ide dalje od sindikalne svesti i da ona zato ne moe da obuhvati celinu. To obezglavljivanje proletarijata omoguilo je da se Partija nametne kao glava revolucije. Osporavanje istorijske sposobnosti proletarijata da se sam oslobodi, to je Lenjin inio tako nemilosrdno, znai osporavanje njegove sposobnosti da sam, u potpunosti, upravlja buduim drutvom. Iz te perspektive, parola Sva vlast sovjetima! znaila je samo preuzimanje sovjeta od strane Partije i uspostavljanje partijske drave umesto potisnute drave naoruanog proletarijata. Sva vlast savetima! mora ponovo da postene naa parola, ali ovog puta doslovno, bez boljevi26 Nakon teorijske kritike koju je razvila Roza Luksemburg; videti njen tekst Organizaciona pitanja ruske socijaldemokratije iz 1904, u kojem je kritikovala Lenjinov pamflet ta da se radi? (1903).

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

65

kih zadnjih namera. Proletarijat moe da zapone igru revolucije samo ako kao ulog stavi ceo svet; u suprotnom, nee postii nita. Sam oblik te vlasti, opte samoupravljanje, ne moe da postoji uporedo sa bilo kakvom drugom vlau. Poto zapravo predstavlja ukidanje svake vlasti, opte samoupravljanje ne moe da tolerie ogranienja (geografska ili neka druga); svaki kompromis koji se prihvati odmah e se izokrenuti u ustupak, u predaju. Samoupravljanje mora istovremeno da bude i sredstvo i cilj sadanje borbe. To je nije samo ono zbog ega se ta borba vodi ve i njen adekvatni oblik. Ono je u isto vreme i materijal koji oblikuje i njegova pretpostavka. (Klasna borba u Aliru, Internationale Situationniste, br. 10) Sveobuhvatna kritika sveta je garancija doslednosti i istinitosti revolucionarne organizacije. Tolerisanje nekog represivnog sistema bilo gde u svetu (na primer, sistema koji se predstavlja kao revolucionaran) vodi u prihvatanje legitimnosti represije. Tolerisanje otuenja u bilo kom domenu drutvenog ivota vodi u prihvatanje nunosti svih oblika postvarenja. Nije dovoljno biti za vlast saveta samo apstraktno; treba pokazati ta to znai konkretno: prevazilaenje robne proizvodnje, pa tako i proletarijata. Uprkos svim prividnim razlikama, svim postojeim drutvima upravlja logika robe; to je temelj njihove totalitarne samoregulacije. Robno postvarenje je glavna prepreka totalnom osloboenju, slo-

66

bodnom stvaranju ivota. U svetu robne proizvodnje praksa nije okrenuta samostalno odreenim ciljevima ve podvrgnuta diktatu spoljnih sila. Ekonomski zakoni predstavljaju se kao zakoni prirode; ali, sva mo tih zakona izvire jedino iz nedostatka svesti onih koji te zakone prihvataju. Sutina robne proizvodnje je gubljenje sebe u haotinom i nesvesnom stvaranju sveta koji ostaje van svake kontrole svojih tvoraca. Nasuprot tome, radikalno revolucionarno jezgro opteg samoupravljanja podrazumeva svesnu kontrolu svakog pojedinca nad celinom ivota. Samoupravljanje robnom proizvodnjom samo e pretvoriti svakog pojedinca u programera sopstvenog preivljavanja umesto kapitalistikog kruga, dobiemo samoupravljaki pravougaonik. Zadatak radnikih saveta zato nije samoupravljanje postojeim svetom ve njegova neprestana kvalitativna promena; drugim reima, konkretno prevazilaenje robe, te ogromne stranputice u istoriji ovekove samoproizvodnje. To prevazilaenje prirodno podrazumeva ukidanje rada i njegovu zamenu novom vrstom slobodne aktivnosti, ime se eliminie jedna od temeljnih podela modernog drutva: podela na sve postvareniji rad i pasivnu potronju slobodnog vremena. Neke grupe, koje se u ovom trenutku nalaze u fazi raspadanja, kao to su Socialisme ou Barbarie ili Pouvoir Ouvrier,27 iako ponavljaju moderne parole o vlasti
27 Nasuprot njima, grupe poput ICO, koje odbijaju svaki oblik orga-

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

67

radnika, idu putem starog radnikog pokreta nastojei da reformiu rad putem humanizacije. Ali, ono to treba napasti je sam rad. Daleko od toga bude utopijska tenja, ukidanje rada je prvi uslov za efikasno prevazilaenje robnog drutva, za odbacivanje podele na slobodno i radno vreme u ivotu svakog pojedinca tih komplementarnih sektora otuenog ivota kao stalnog odraza unutranje protivrenosti sveta robe izmeu upotrebne i razmenske vrednosti.28 Tek kada se ta suprotnost odbaci ljudi e moi da povrate kontrolu nad svojom ivom aktivnou i da otkriju sebe u svetu koji sami stvaraju. Demokratija radnikih saveta je reenje za sve sadanje podele. Ona nee dozvoliti pojavu bilo ega to postoji izvan pojedinaca. Svesna dominacija nad istorijom od strane ljudi koji je stvaraju to je sav revolucionarni projekat. Moderna istorija, kao i sva prola istorija, proizvod je drutvene prakse, nesvesna posledica ljudske aktivnosti. U fazi svoje totalitarne dominacije kapitalizam je proizveo sopstvenu religiju: spektakl. Spektakl je zemaljsko ostvarenje ideologije. Svet nikada nije bio tako izokrenut. Zato je, kao kritika religije u Marksovo vreme, kritika spektakla danas sutinski preduslov svake kritike. (Internationale Situationniste br. 9) oveanstvo se suoava sa istorijskim pitanjem revolucije. Sve grandioznijem razvoju materijalnih
nizacije ili dosledne teorije, same sebe osuuju na nepostojanje. 28 Videti sledei odeljak. (prim. CLS)

68

i tehnikih sredstava odgovara samo jednako duboko nezadovoljstvo svih. Buroazija i njen naslednik na istoku, birokratija, nisu u stanju da taj prekomerni razvoj (koji moe da bude osnova samo za poeziju budunosti) iskoriste za bilo kakvo dobro upravo zato to moraju da odre stari poredak. Najvie to mogu da uine je da taj razvoj iskoriste za jaanje svoje policijske kontrole. Oni mogu samo da akumuliraju kapital, pa tako i proletarijat ljudska bia koja nemaju nikakvu kontrolu nad svojim ivotima i koja to znaju. Istorijska prednost tog novog proletarijata jeste u tome to je on jedini naslednik bezvrednog bogatstva buroaskog sveta bogatstva koje mora da izmeni i prevazie na nain koji e omoguiti puni razvoj ljudskih bia kroz potpuno prisvajanje prirode i svoje vlastite prirode. To ostvarenje ljudske prirode moe da znai samo umnoavanje i puno zadovoljenje pravih ljudskih strasti koje spektakl potiskuje u najmranije uglove revolucionarne svesti i koje mogu da se ostvare samo fantastino, u nestvarnom delirijumu pojavnosti spektakla. Istinsko ostvarenje pravih strasti to znai odbacivanje svih lanih potreba i elja koje sistem svakodnevno proizvodi radi ouvanja svoje dominacije nee biti mogue bez ukidanja i pozitivnog prevazilaenja robnog spektakla. Modernu istoriju mogu da oslobode, a njena bezbrojna dostignua da stave na slobodno raspolaganje, samo snage koje ta istorija potiskuje: radnici

BEDA STUDENTSKOG IVOTA

69

koji nemaju nikakvu kontrolu nad uslovima, sredstvima i proizvodima sopstvene aktivnosti. Proletarijat je jo u XIX veku postao naslednik filozofije; sada je postao naslednik moderne umetnosti i prve svesne kritike svakodnevnog ivota. On nee moi da prevazie svoju ulogu proletarijata ako u isto vreme ne ostvari umetnost i filozofiju. Promena sveta i promena ivota za proletarijat su jedno, nerazdvojni elementi lozinke za prevazilaenje sebe kao klase, za ukidanje sadanjeg carstva nunosti i konani prodor ka carstvu slobode. Radikalna kritika i slobodna rekonstrukcija svih vrednosti i obrazaca ponaanja nametnutih otuenom stvarnou, njegov su maksimalni program. Slobodna kreativnost u stvaranju svih trenutaka i dogaaja ivota jedina je poezija koju moe da prizna, poezija koju prave svi (Lotreamon), poetak revolucionarnog festivala. Proleterske revolucije bie festivali ili nee biti nita, jer je razigranost sam klju ivota koji najavljuju. Igra je krajnji princip tog festivala, koji za jedina pravila priznaje samo udnju za ivotom bez mrtvog vremena i uivanje bez ogranienja.

DODATAK
Ukidanje rada ili ukidanje otuenog rada? CLS Otueni rad Karl Marks

UKIDANJE RADA ILI UKIDANJE OTUENOG RADA?

71

Ukidanje rada ili ukidanje otuenog rada?

Proitali smo pamflet, shvatili smo njegovu poruku, ali sada elimo diskutovati o pitanju koje se namee. Nismo ga mi postavili, niti su to uinili situacionisti, iako bi njih mogli okriviti ali samo i iskljuivo za upotrebu fraze koja je u kontradikciji sa dominantnim shvatanjem znaenja rei rad. Pitanje ukidanja rada je pogreno postavljeno onda kada je bilo odvojeno od svega ostalog to su situacionisti pisali, i proglaeno premisom njihove nerazreene kontradikcije. Ovde ne samo da elimo osporiti konfuzni koncept ukidanja rada, nego i odbraniti situacioniste od te navodne kontradikcije. ta je rad? Rad je svrsishodna ovekova delatnost kojom stvara upotrebne vrednosti, radi prilagoavanja i prisvajanja prirode za ljudske potrebe; to je proces razmene materije izmeu oveka kao drutvenog bia i prirode.29 Ovo je najire mogue shvatanje pojma rada. Ne stidimo se upotrebiti stare enciklopedije jer i sami znamo da je ono toliko rasprostranjeno da se ta apstraktna dimenzija rada skoro nikada ne dovodi u pitanje. Niko od nas ne voli svoje efove, i veina ljudi u modernom kapitalistikom drutvu su sutinski suprotstavljeni svom poloaj najamnog radnika, ali na kraju dana svi mi sveukupnu kreativnu aktivnost oveka definiemo nikako drugaije nego kao rad.
29 , III, 1967, str. 4

72

Pa ta je onda ukidanje rada? Da li se radi o ukidanju sveukupne kreativne aktivnosti? Ukratko: ne. Ali zato onda upotrebljavati zbunjuju argon? Ako su nae kreativne mogunosti u sutini ono to nas ini sposobnim za ivot, ako je primena tih kreativnosti ono to nas ini ospoljenima, ako njihovim oslobaanjem humanizujemo prirodu oko sebe i druge ljude, ako stvaramo upotrebne vrednosti koje su izraz naih potreba, zato bi onda govorili o ukidanju? Uzet apstraktno, rad je neutralan. Srednjovekovni kova je izraivao metalne predmete koji su imali raznoliku namenu: sa jedne strane pravio je metalni plug koji bi, privezan na volove, mnogo efikasnije i bre obraivao parcelu zemlje od drvenih alatki; ali sa druge strane, on je pravio i maeve kojim su on i kmetovi-zemljoradnici drani u podreenom poloaju. Isto tako, farmaceuti ne prave samo lekove, oni prave i otrove. Primeri su bezbrojni. Bitno je to da uzajamni odnos rada i oveka nije definisan radom per se, nego proizvodnim odnosima: oni su sutinski sklop odnosa u datom drutvu koji pred sobom uslovljavaju sve ostale drutvene odnose. Svaki poredak je definisan odreenim proizvodnim odnosima: robovlasnitvo odnosom robovlasnika i roba, feudalizam odnosom line dominacije (proizvodno gledano, kmet je radio na zemlji feudalca ili ustupao deo svog proizvoda a za uzvrat dobijao zatitu) a kapitalizam odnosom najamnog rada i kapitala.

UKIDANJE RADA ILI UKIDANJE OTUENOG RADA?

73

U kapitalistikom drutvu ljudi koji ne poseduju nita to bi moglo da ih odrava funkcionalnim drutvenim biima, osim njihove radne sposobnosti, prodaju svoje vreme i energiju vlasnicima sredstava za proizvodnju kapitalistima. Kapitalisti kupuju ovo vreme i energiju nadnicama koje su obino tolike da radnicima obezbede odravanje potrebne radne sposobnosti sa kojom bi se sutra vraali na posao. Radnici i radnice stvaraju usluge i proizvode koji imaju veu vrednost od vrednosti koju dobijaju u nadnicama, dakle veu vrednost od one koja je potrebna za proizvodnju sopstvenog radnog veka, i taj viak vrednosti prisvajaju kapitalisti u obliku profita. Na ovaj nain funkcionie kapitalistiko drutvo, drutvo zasnovano na odnosu najamnog rada i kapitala. Sve proizvodne aktivnosti u okviru ovog drutva usmerene su ka stvaranju vika vrednosti (dakle profita). Ovo opet ne znai da ta vrednost pada s neba. Na ivot je uvek uslovljen odreenim potrebama hrana, pie, prebivalite, toplota, odea, zdravlje i kako ljudi zadovoljavaju osnovne ivotne potrebe, prelaze na zadovoljavanje potreba vieg stepena socijalizacija, uenje, stvaranje, zabava itd. Skoro svi materijalni i duhovni elementi naih ivota kojima zadovoljavamo svoje potrebe proizvod su rada drugih ljudi (ili nas samih) radnika. Ovo znai da su ljudski rad (opti, kako je gore definisan) i ljudske potrebe meusobno uslovljeni i povezani.

74

Problem je u tome to rad u kapitalistikom drutvu najamni rad nije zajedniki izraz naih elja i potreba, nego izraz nude za preivljavanjem u uslovima deprivacije. Uska veza izmeu stvaranja i zadovoljavanja razdvojena je otuenjem rada, znanja i sredstava potrebnih za to zadovoljenje.30 Ljudi koji rade rade zato to moraju. Unajmljen na odreeno radno vreme, radnik proizvodi usluge ili stvari koje su propisane potrebom stvaranja profita; isto tako, on radi u uslovima koji su spolja nametnuti: poto taj rad nije izraz svesnog angaovanja oveka u procesu kolektivnog zadovoljenja potreba, nego izraz potrebe za stvaranjem vika vrednosti kapitala koji se hrani i umnoava ivim radom radni proces je potpuno podreen kapitalu (i njegovim agentima: kapitalistima). Radi brzine i tednje, rad je iscepkan na sitne segmente, zbijen na to manjem prostoru, organizovan po komandnom principu i u uslovima na koje kapital ne obraa panju sve dok sam proizvodni proces nije ugroen. tavie, sve to klasa proizvoaa radnika klasa, ili proletarijat stvori u ovim uslovima ugraeno je u snagu samog kapitala. Klasa kapitalista koja raspolae ovom snagom vladajua je klasa u drutvu, i ona itav drutveni ivot tei organizovati po svojoj prilici. Pri tom proizvodni odnosi ine ono to je Karl Marks figurativno nazivao bazom na osnovu koje se gradi ostala drutvena nadgradnja: politika,
30 Videti sledei odeljak: Karl Marks, Otueni rad.

UKIDANJE RADA ILI UKIDANJE OTUENOG RADA?

75

pravo, obrazovanje, kultura, itd.31 Tako radnici, odvojeni od sopstvene, sada otuene aktivnosti, stvaraju sile kojima se moraju podrediti. Problem dakle ne lei u samom apstraktnom radu kreativnom ospoljenju ljudi kojim zadovoljavamo svoje potrebe nego u odnosima u kojima se radna sposobnost i znanje ljudi pretvaraju u vrednost. Odnos radkapital nije odnos koga je rad stvorio sam od sebe, nego otuenje tog rada. Kako je prethodno formulisanje definicija nepisano pravilo svake uspene analize, tako je i Bob Blek, sigurno najpopularniji zagovornik teze o ukidanju rada, u svojoj istoimenoj knjizi (Ukidanje rada) morao rad ue definisati tako da se gotovo poklapa sa naom definicijom najamnog-otuenog rada: Rad je prisilni rad, odnosno prinudna proizvodnja ... nametnuta ekonomskim ili politikim sredstvima. Problem je u tome to on izjednaava apstraktni i otueni rad, pa je duan da potvrdi: Ali svako stvaranje nije rad. Zato ukidanje rada u krajnjem sluaju znai ukidanje otuenog rada, ali ne i stvaranja. Promaaj ovakve definicije ne lei samo u semantikom nesporazumu, nego ima dublje posledice. Kao to emo videti u nastavku, situacionisti, iako su upotrebljavali ovu frazu, nikada nisu upali u anti-radniku zamku koju nosi anti-radna pozicija.
31 K. Marks, Predgovor Prilogu kritike politike ekonomije; Najamni rad i kapital, Centar za liberterske studije, Beograd 2006, str. 10-12.

76

Blek se snalazi u kritici ideologija koje brane rad sa pozicija vladajuih klasa, bilo da se radi o Hobsu ili Darvinu. On napada radnu etiku i nain primene radnih sposobnosti, raskrinkava hijerarhiju u organizaciji rada i primenu tehnologije i maina u njemu.32 Ali Blek ee promauje; manuelne radnike naziva glupim i asocijalnim zbog uprotenog rada koga obavljaju (Ti si ono to radi.); kada treba govoriti o alternativama radu Blek zapada u misticizam: rad biva zamenjen igrom slobodnom i dobrovoljnom; on upotrebljava erotine metafore o ukidanju svih obaveza i nunosti ali kada konkretno treba govoriti o tome na koji nain se igra sprovodi Blek samo naglaava oigledno: drastino rezanje obima rada, odstranjivanje nepotrebnih poslova i transformisanje ostalih u igru, to bi opet znailo da se proizvodnja korisnih stvari spoji sa uivanjem u aktivnostima ija je
32 tavie, primitivistika ideologija koja se takoe napaja kritikom rada vee tu kritiku za svoj anti-tehnoloki projekat, samo to ona svoje teze gura korak dalje, dovodei u pitanje ne samo rad nego i ljudsku praksu uopte. to se tie teoretiara primitivizma (poput Dona Zerzana), aktivnost koja zadovoljava ljudske potrebe na datom stepenu tehnolokog razvitka u stvari zadovoljava otuene potrebe, oblikovane tehnologijom koja sama po sebi kreira i reprodukuje hijerarhije. Istinske ljudske potrebe su u stvari aistorine. No, protiv ovih tvrdnji dovoljno nam je iskopati malo starije spise Fredija Perlmana, koji je, pre nego to e utonuti dublje u post-situacionistiku movaru, i sam tvrdio nadovezujui se na Marksovu kritiku Fojerbaha da ne postoji apstraktna ljudska priroda inherentna oveku i odvojena od drutvenih odnosa (videti Civilization and its Latest Discontents, Aufheben br. 4, Brighton 1994.).

UKIDANJE RADA ILI UKIDANJE OTUENOG RADA?

77

sutina u igri. Na kraju krajeva, rad kako smo ga mi definisali ostaje. Kako smo ve rekli, ova semantika mistifikacija nije glavni problem anti-radne pozicije, nego sledee: ona se napaja pobunom protiv konkretnog oblika rada, ali ona tu borbu koja je u krajnjoj liniji borba izmeu dve klase, radnika i poslodavaca pretvara u neodlonu borbu protiv rada uopte. Mrnja prema otuujuim odnosima u proizvodnji zamenjuje se mrnjom prema svakom poimanju proizvodnje. Poto se sutinom kapitalizma smatraju aktivnosti koje reprodukuju kapitalizam a ne odnosi, dakle ono to jeste, ono to stoji izmeu ljudi i ljudi (a ne izmeu ljudi i stvari) reenje se vidi u promeni aktivnosti. Ali aktivnost proizvodnje igala, koarkakih lopti i flairane vode ne reprodukuje kapitalizam, nego injenica da su te aktivnosti otuene nametnutim odnosima. Ovo je sutina. Mi ne moemo jednostavno ne raditi nita. Nae odbijanje otuenog rada ne moe u isto vreme biti odbijanje ivota, a rad u kom god obliku ivotni je preduslov. U stvari, mi elimo raditi, jer rad shvatamo kao aktivnost zadovoljavanja potreba. Mi hoemo ukinuti otueni rad, unititi kruenje kapitala, razmontirati kapitalistiku fabriku, otkloniti separaciju izmeu potreba i proizvodnje, zatvoriti nepotrebne poslove, radikalno transformisati osta-

78

le koji proistiu iz direktnih potreba za njima i sebe uiniti gospodarima sopstvene snage i vremena. Mi elimo svoje kreativne sposobnosti kolektivno artikulisati u procesu potpunog samoupravljanja gde nae aktivnosti oslobaamo okova otuenja. Revolucija predstavlja kraj svih separacija, a prvo one separacije koja proizvodi sve ostale: rada odvojenog od ostatka ivota.33 SI je razumela sutinu. Ali svi ostali koji su se kasnije nali na anti-radnim pozicijama optuili su SI da je upala u kontradikciju: Don Zerzan je u istovremenim pozivima SI na vlast radnika i ukidanje rada prepoznao logiku protivrenost koju nisu mogli da razree. Ali nje jednostavno nema: logika protivrenost znai postavljanje dve propozicije koje se automatski iskljuuju. Ono to je Kajati nazvao ukidanjem rada, ono to mi nazivamo oslobaanjem rada, u potpunosti je komplementarno sa projektom potpunog samoupravlanja i vlasti radnikih saveta kojeg delimo sa SI. Iako je nespretno formulisala svoje tenje, ona nikada nije zaboravila da ovo ukidanje mogu sprovesti samo i iskljuivo radnici i radnice: kapitalistika fabrika ne prestaje sa radom kada beimo od nje, nego kada je okupiramo. Kada je krajem meseca maja 1968. nastupio praktini trenutak u kome se moglo videti ta je u stvari smisao agitacije SI, sve mistifikacije
33 G. Dauv, Back to the Situationist International, Aufheben br. 9, Brighton 2000.

UKIDANJE RADA ILI UKIDANJE OTUENOG RADA?

79

su odbaene i koncept totalnog samoupravljanja je stavljen u centralni plan: U stvarnosti, ono to je nuno sad bilo je nuno jo od samog poetka proleterskog revolucionarnog projekta. Uvek je postojalo pitanje autonomije radnike klase. Borba se uvek svodila na ukidanje najamnog rada, ili robne proizvodnje, kao i drave. (Obraanje svim radnicima, 30. maj 1968.) Anti-radni boemi nas pokuavaju zavarati ekstatinim frazama o kreativnoj igri i kraju svih pravila kao da sve ide kao u bajci. Ne ide, i mi to znamo. Moramo biti spremni na tekoe koje nas oekuju. SI je bila svesna tekoa: iako je upotrebljavala argon o igri znala je da ta igra moe doi samo tako to e radnika klasa uzeti sve kroz transformaciju celokupne ekonomske osnove po svom nahoenju. Formula za igru se nije promenila. Mi samo moramo istrajnije insistirati na njoj.

80

Otueni rad
Mi smo poli od pretpostavki nacionalne ekonomije [politike ekonomije]. Prihvatili smo njen jezik i njene zakone. Pretpostavili smo privatno vlasnitvo, razdvajanje rada, kapitala i zemlje, isto tako razdvajanje nadnice, profita od kapitala i zemljine rente, kao i podelu rada, konkurenciju, pojam razmenske vrednosti itd. Pokazali smo iz same nacionalne ekonomije, njenim vlastitim reima, da je radnik postao roba, i to najbednija roba, da je beda radnika obrnuto srazmerna prema moi i veliini njegove proizvodnje, da je nuni rezultat konkurencije akumulacija kapitala u malom broju ruku, dakle jo gore uspostavljanje monopola, da napokon iezava razlika izmeu kapitaliste i zemljinog renterijera, kao i razlika izmeu zemljoradnika i manufakturnog radnika, i da se celo drutvo mora raspasti na dve klase: klasu vlasnika i klasu radnika lienih vlasnitva. Nacionalna ekonomija polazi od injenice privatnog vlasnitva. Ona nam ga ne objanjava. Materijalni proces koji privatno vlasnitvo prolazi u stvarnosti ona obuhvata u opte, apstraktne formule, koje joj onda vae kao zakoni. Ona ne shvata te zakone, tj. ona ne pokazuje kako oni proizilaze iz sutine privatnog vlasnitva. Nacionalna ekonomija nam ne daje nikakvo razjanjenje o uzroku

Karl Marks

OTUENI RAD

81

odvajanja rada i kapitala, kapitala i zemlje. Ako, na primer, odreuje odnos nadnice prema profitu od kapitala, njoj kao poslednja osnova slui interes kapitalista; tj. ona pretpostavlja ono to treba da dokae. Isto se tako svugde pojavljuje konkurencija. Nju nacionalna ekonomija objanjava iz spoljanjih okolnosti. Koliko su te spoljanje, prividno sluajne okolnosti samo izraz nunog razvitka, o tome nacionalna ekonomija nita ne govori. Mi smo videli kako joj se sama razmena ini kao sluajna injenica. Jedini tokovi koje pokree nacionalna ekonomija jesu gramzivost i rat meu gramzivima, konkurencija. Ba zato to nacionalna ekonomija ne shvata povezanost kretanja, moglo se, na primer, uenje o konkurenciji opet suprostaviti uenju o monopolu, uenje o slobodi obrta suprotstaviti uenju o korporaciji, uenje o podeli zemljoposeda suprotstaviti uenju o velikom zemljoposedu, jer su konkurencija, sloboda obrta, podela zemljoposeda bili razvijeni i shvaeni samo kao sluajne, namerne, nasilne, a ne kao nune, neizbene, prirodne posledice monopola, korporacije i feudalnog vlasnitva. Dakle, mi sad treba da shvatimo bitnu povezanost izmeu privatnog vlasnitva, gramzivosti, odvajanja rada, kapitala i zemljoposeda, izmeu razmene i konkurencije, vrednosti i obezvreivanja ljudi, monopola i konkurencije itd, povezanost tog celokupnog otuenja s novnim sistemom.

82

Nemojmo se prenositi u izmiljeno pra-stanje kao nacionalni ekonomista kad eli da neto objasni. Takvo pra-stanje ne objanjava nita. Ono samo potiskuje pitanje u sivu maglovitu daljinu. On pretpostavlja u obliku injenice, dogaaja, ono to treba da zakljui, naime nuan odnos izmeu dve stvari, na primer izmeu podele rada i razmene. Tako teologija objanjava poreklo zla pomou prvoga greha, tj. ona pretpostavlja kao injenicu, u obliku istorije, ono to treba dokazati. Mi polazimo od nacionalno-ekonomske, savremene injenice. Radnik postaje utoliko siromainji, ukoliko proizvodi vie bogatstva, ukoliko njegova proizvodnja dobiva vie na moi i opsegu. Radnik postaje utoliko jeftinija roba, ukoliko stvara vie robe. Poveanje vrednosti sveta stvari raste srazmerno obezvreivanju ovekovog sveta. Rad ne proizvodi samo robe; on proizvodi samog sebe i radnika kao robu, i to u srazmeri u kojoj uopte proizvodi robe. Ta injenica izraava samo ovo: da se predmet proizveden radom, njegov proizvod, suprostavlja njemu kao tue bie, kao sila nezavisna od proizvoaa. Proizvod rada jest rad koji se fiksirao u jednom predmetu, koji je postao stvar, to je opredmeenje rada. Ostvarenje [Verwirklichung] jest njegovo opredmeivanje kao gubitak i ropstvo predmeta, prisvajanje kao otuenje, kao ospoljenje.34
34 Ovde Marks upotrebljava, kao i na mnogim drugim mestima u ovom

OTUENI RAD

83

Ostvarenje rada toliko se pojavljuje kao obestvaranje, da se radnik obestvaruje do smrti od gladi. Opredmeenje se toliko pojavljuje kao gubitak predmeta, da je radnik lien najnunijih predmeta, ne samo predmeta za ivot nego i predmeta rada. tavie, sam rad postaje predmet kojeg se radnik moe domoi samo najveim naporom i sasvim neredovitim prekidima. Prisvajanje predmeta pojavljuje se do te mere kao otuenje, da ukoliko radnik proizvodi vie predmeta, utoliko moe manje posedovati i utoliko vie dospeva pod vlast svog proizvoda, kapitala. Sve te posledice nalaze se u odreenju da se radnik prema proizvodu svoga rada odnosi kao prema tuem predmetu. Jer prema toj pretpostavci je jasno: ukoliko se radnik svojim radom vie eksteriorizuje [objektivno ospoljava], utoliko moniji postaje tui, predmetni svet koji on stvara sebi nasuprot, utoliko postaje siromaniji on sam, njegov unutrani svet, utoliko njemu samome manje pripada. Isto je tako u religiji. Ukoliko ovek vie stavlja u boga, utoliko manje zadrava u sebi. Radnik stavlja svoj ivot u predmet; ali sad ivot ne pripada vie njeradu, pojmove otuenje (Entfremdung) i ospoljenje (Entausserung) kao sinonime, jer se u nemakom jeziku oba pojma upotrebljavaju za pojam otuenja. Meutim, kad se pravi distinkcija izmeu pojmova otuenja i ospoljenja, onda se terminom ospoljiti i ospoljenje oznaava ona delatnost koja subjektu ini spoljanjim ono to mu je inae inherentno. Ali ospoljeno ne mora biti i otueno, tj. da se kao tua sila suprotstavlja onome od koga je ospoljena.

84

mu, nego predmetu. Ukoliko je, dakle, vei taj proizvod, utoliko je manji on sam. Ospoljenje radnika u njegovu proizvodu znai ne samo da njegov rad postaje predmet, spoljanja egzistencija, nego da rad egzistira izvan njega, nezavisno, tue i postaje samostalna sila nasuprot njemu, da mu se ivot koji je dao predmetu suprostavlja neprijateljski i strano. Razmotrimo sad poblie opredmeivanje, proizvodnju radnika i u njoj otuenje, gubitak predmeta, njegovog proizvoda. Radnik ne moe nita stvarati bez prirode, bez osetilnog vanjskog sveta. To je materijal na kojem se ostvaruje njegov rad, u kojem je on delatan, iz kojega i pomou kojega on proizvodi. Kao to priroda, meutim, prua radu ivotna sredstva u smislu da rad ne moe iveti bez predmeta na kojima se vri, tako ona, s druge strane, prua i ivotna sredstva u uem smislu, naime sredstva za fiziko izdravanje samog radnika. Dakle, ukoliko radnik pomou svoga rada vie osvaja spoljni svet, osetilnu prirodu, utoliko vie oduzima sebi ivotna sredstva u dva smisla: prvo, tako to osetilni svet sve vie prestaje da bude predmet koji pripada njegovu radu, ivotno sredstvo njegova rada; drugo, to spoljanji svet sve vie prestaje da bude ivotno sredstvo u neposrednom smislu, sredstvo za fiziko izdravanje radnika. Dakle, na taj dvostruki nain radnik postaje rob

OTUENI RAD

85

svoga predmeta, prvo, to dobiva predmet rada, tj. to dobiva rad, i drugo, to dobiva sredstva za izdravanje. Prvo, dakle, to moe egzistirati kao fiziki subjekt. Vrhunac toga ropstva je da se kao fiziki subjekt moe odrati samo kao radnik, a radnik je samo kao fiziki subjekt. (Otuenje radnika u njegovom predmetu izraava se prema nacionalno-ekonomskim zakonima tako da ukoliko radnik vie proizvodi, utoliko ima manje za potronju, ukoliko stvara vie vrednosti, utoliko postaje bezvredniji, nedostojniji, ukoliko je oblikovaniji njegov proizvod utoliko nakazniji postaje radnik, ukoliko je civilizovaniji njegov predmet utoliko varvarskiji postaje radnik, ukoliko je moniji rad utoliko nemoniji postaje radnik, ukoliko je rad bogatiji duhom utoliko je radnik postao gluplji i rob prirode.) Nacionalna ekonomija skriva otuenje u sutini rada tako to ne razmatra neposredan odnos izmeu radnika (rada) i proizvodnje. Razume se, rad proizvodi udesna dela za bogatae, ali on proizvodi ogoljenje za radnika. On proizvodi palate, ali za radnika jazbine. On proizvodi lepotu, ali za radnika osakaenje. On zamenjuje rad mainama, ali jedan deo radnika baca natrag varvarskom radu, a drugi deo pretvara u manu. On proizvodi duh, ali za radnika proizvodi glupost i kretenizam. Neposredan odnos rada prema njegovim proizvodima jeste odnos radnika prema predmetima

86

njegove proizvodnje. Odnos bogataa prema predmetima proizvodnje i prema njoj samoj jeste samo posledica tog prvog odnosa. I ona ga potvruje. Tu drugu stranu posmatraemo kasnije. Dakle, kad pitamo: koji je sutinski odnos rada, onda pitamo za odnos radnika prema proizvodnji. Mi smo dosad promatrali otuenje, ospoljenje radnika samo s jedne strane, naime, njegov odnos prema proizvodima vlastitog rada. Ali otuenje se ne pokazuje samo u rezultatu, nego i u aktu proizvodnje, u samoj proizvodnoj delatnosti. Kako bi se radnik mogao tue suprostaviti proizvodu svoje delatnosti ako se u aktu same proizvodnje sam sebi nije otuio: proizvod je samo rsum [saetak] delatnosti, proizvodnje. Ako je, dakle, proizvod rada ospoljenje, onda sama proizvodnja mora biti delatno ospoljavanje, ospoljavanje delatnosti, delatnost ospoljavanja. U otuenju predmeta rada rezimira se samo otuenje, ospoljenje u samoj delatnosti rada. U emu se, dakle, sastoji ospoljenje rada? Prvo, da je rad radniku spoljanji rad, tj. da ne pripada njegovoj sutini, da se on stoga u svom radu ne potvruje, nego porie, da se ne osea sretnim, nego nesretnim, da ne razvija slobodnu fiziku i duhovnu energiju, nego mrcvari svoju prirodu i upropaava svoj duh. Stoga se radnik osea kod sebe tek izvan rada, a u radu se osea izvan sebe. Kod kue je kad ne radi, a kad radi nije kod kue. Stoga njegov rad nije dobrovoljan, nego prinudan, prisilan rad. Stoga

OTUENI RAD

87

rad nije zadovoljenje jedne potrebe, nego je samo sredstvo da zadovolji potrebe izvan njega. Njegova tuost jasno se pokazuje u tome to se rad izbegava kao kuga im ne postoji fizika ili druga prisila. Spoljani rad, rad u kome se ovek ospoljuje, jeste rad samortvovanja, mrcvarenja. Napokon, spoljanost rada pojavljuje se radniku u tome to on nije njegov vlastiti rad, nego rad nekoga drugoga, to mu on ne pripada, to on u njemu ne pripada samom sebi, nego nekome drugome. Kao to u religiji samodelatnost ljudske fantazije, ljudskog mozga i ljudskog srca deluje nezavisno od individuuma, tj. deluje na nj kao tua, boanska ili avolska delatnost, tako delatnost radnika nije njegova samodelatnost. Ona pripada drugome, ona je gubitak njega samog. I tako dolazi do toga da se ovek (radnik) osea samodelatan samo u njegovim ivotnim funkcijama, u jelu, piu i raanju, najvie jo u stanu, nakitu itd, a u svojim ljudskim funkcijama osea se samo kao ivotinja. ivotinjsko postaje ljudsko, a ljudsko postaje ivotinjsko. Jelo, pie i raanje itd. jesu, dodue, prave ljudske funkcije. Meutim, u apstrakciji koja ih deli od ostalog kruga ljudske delatnosti i koja ih ini poslednjim i jedinim ciljevima, one su ivotinjske. Rad, akt otuenja praktine ljudske delatnosti, razmatrali smo s dve strane. 1.) Odnos radnika prema proizvodu rada kao predmetu koji mu je stran i koji njim vlada. Taj odnos je

88

istovremeno odnos prema osetilnom spoljanjem svetu, prema prirodnim predmetima, kao svetu koji je njemu tu i neprijateljski suprostavljen. 2.) Odnos rada prema aktu proizvodnje u samom radu. Taj odnos je odnos radnika prema njegovoj vlastitoj delatnosti kao prema tuoj delatnosti koja mu ne pripada; delatnost se ovde pojavljuje kao trpljenje, snaga kao nemo, raanje, kao kastriranje, vlastita radnikova fizika i duhovna energija, njegov lini ivot jer ta je ivot (drugo) nego delatnost kao delatnost upravljanja protiv njega samog, od njega nezavisna, koja njemu ne pripada. Samootuenje, kao to je pre navedeno otuenje stvari. Sad imamo da iz dva dosadanja izvedemo i tree odreenje otuenog rada. ovek je rodno bie ne samo zato to praktiki i teorijski ini rod, kako svoj vlastiti tako i rod drugih stvari, svojim predmetom, nego i zato a to je samo drugi izraz za istu stvar - to se prema sebi odnosi kao prema prisutnom ivom rodu, zato to se prema sebi odnosi kao prema univerzalnom, te stoga slobodnom biu. Rodni ivot, kako kod oveka tako i kod ivotinje, sastoji se fiziki prvo u tome to ovek (kao ivotinja) ivi od neorganske prirode [unorganischen Natur] i ukoliko je ovek univerzalniji od ivotinje, utoliko je univerzalnije podruije nenorganske prirode u kojem on ivi. Kao to biljke, ivotinje, kamenje, vazduh, svetlo itd. teorijski ine jedan deo

OTUENI RAD

89

ljudske svesti, delimino kao predmeti umetnosti ovekovu duhovnu neorgansku prirodu, duhovna sredstva za ivot koja mora tek pribaviti za uivanje i probavu tako oni i praktino ine jedan deo ljudskog ivota i ljudske delatnosti. Fiziki ivi ovek samo od tih prirodnih proizvoda, bilo u obliku hrane, ogreva, odela, stana itd. ovekova univerzalnost pojavljuje se praktiki ba u univerzalnosti koja celokupnu prirodu ini njegovim neorganskim telom, i to ukoliko je 1.) neposredno sredstvo za ivot, kao i ukoliko je 2.) materija, predmet i orue njegove ivtone delatnosti. Priroda je ovekovo neorgansko telo, naime priroda, ukoliko sama nije ovekovo telo. ovek ivi od prirode, to znai: priroda je njegovo telo, s kojom on mora ostati u stalnom procesu da ne bi umro. Da je ovekov fiziki i duhovni ivot povezan s prirodom, nema drugog smisla nego da je priroda povezana sama s sobom, jer ovek je deo prirode. Budui da otueni rad oveku: 1. otuuje prirodu, 2. njega samog, njegovu vlastitu delatnu funkciju, njegovu ivotnu delatnost, on oveku otuuje rod; on mu rodni ivot ini sredstvom individualnog ivota. Prvo, on mu otuuje rodni ivot i individualni ivot; drugo, on mu ovaj poslednji, sveden na apstrakciju, pretvara u cilj prvoga, takoe u njegovom apstraktnom i otuenom obliku. Jer, prvo, oveku se rad, ivotna delatnost, sam proizvodni ivot pojavljuje samo kao sredstvo za

90

zadovoljenje jedne potrebe, potrebe odravanja fizike egzistencije. Meutim, proizvodni ivot je rodni ivot. To je ivot koji proizvodi ivot. U nainu ivotne delatnosti lei celokupan karakter vrste, njen rodni karakter, a slobodna svesna delatnost je ovekov rodni karakter. Sam ivot pojavljuje se samo kao sredstvo za ivot. ivotinja je neposredno jedinstvena sa svojom ivotnom delatnou. Ona se od nje ne razlikuje. Ona je ivotna delatnost. ovek ini samu svoju ivotnu delatnost predmetom svoga htenja i svoje svesti. On ima svesnu ivotnu delatnost. To nije odreenost s kojom se on neposredno stapa. Svesna ivotna delatnost razlikuje oveka neposredno od ivotinjske ivotne delatnosti. On je upravo samo na taj nain rodno bie. Ili, on je samo svesno bie, tj. njegov vlastiti ivot mu je predmet upravo zato to je rodno bie. Samo zato je njegova delatnost slobodna delatnost. Otueni rad okree odnos tako da ovek upravo zato to je svesno bie ini svoju ivotnu delatnost, svoju sutinu, samo sredstvom svoje egzistencije. Praktino proizvoenje predmetnog sveta, prerada neorganske prirode jeste potvrivanje oveka kao svesnog rodnog bia, tj. bia koje se prema rodu odnosi kao prema svojoj vlastitoj sutini, ili prema sebi kao rodnom biu. Dodue, ivotinja takoe proizvodi. Ona gradi sebi gnezdo, stanove, kao pela, dabar, mrav itd. Ali, ona proizvodi samo ono to treba neposredno za sebe ili za svoje mlade; ona proizvodi jednostrano,

OTUENI RAD

91

dok ovek proizvodi univerzalno; ona proizvodi samo pod vlau neposredne fizike potrebe, dok ovek proizvodi i kad je slobodan od fizike potrebe, i istinski proizvodi tek osloboen od nje; ona proizvodi samo za sebe, dok ovek reprodukuje celu prirodu; njen proizvod pripada neposredno samo njenom fizikom telu, dok se ovek slobodno suprostavlja svom proizvodu. ivotinja oblikuje samo po meri i potrebi vrste kojoj ona pripada, dok ovek zna proizvoditi po meri svake vrste i zna svugde dati predmetu inherentnu meru; zato ovek oblikuje i prema zakonima lepote. Stoga se ovek stvarno potvruje kao rodno bie ba u obradi predmetnog sveta. Ta proizvodnja je njegov delatni rodni ivot. Kroz nju se priroda pojavljuje kao njegovo delo i njegova zbilja. Predmet rada je stoga opredmeivanje ovekovog rodnog ivota: time to se on ne udvostruuje samo intelektualno, kao u svesti, nego delatno, stvarno, i stoga sebe promatra u svetu koji je sam stvorio. Time to otueni rad oveku oduzima predmet njegove proizvodnje, oduzima mu njegov rodni ivot, njegovu stvarnu rodnu predmetnost i pretvara njegovo preimustvo nad ivotinjom u tetu time to mu se oduzima njegovo vanorgansko telo, priroda. Isto tako time to otueni rad svodi samodelatnost, slobodnu delatnost na sredstvo, on ovekov rodni ivot ini sredstvom njegove fizike egzistencije. Svest koju ovek ima o svome rodu pretvara se, dakle, usled otuenja u to da mu rodni ivot posta-

92

je sredstvom. Otueni rad ini, dakle: 3.) ovekovu rodnu sutinu, kao prirodu tako i njegovu duhovnu rodnu mo, njemu tuom sutinom, sredstvom njegove individualne egzistencije. On otuuje oveku njegovo vlastito telo kao i prirodu izvan njega, kao i njegovu duhovnu sutinu, njegovu ljudsku sutinu. 4.) Neposredna posledica toga to je ovek otuen proizvodu svoga rada, svojoj ivotnoj delatnosti, svojoj rodnoj sutini, jeste otuenje oveka od oveka. Ako se ovek sam sebi suprostavlja, njemu se suprostavlja drugi ovek. ta vai za odnos oveka prema njegovom radu, prema proizvodu njegovog rada i prema njemu samom, to vai i za odnos oveka prema drugom oveku, kao i prema radu i predmetu rada drugog oveka. Uopte, stav da je oveku otuena njegova rodna sutina znai da je ovek otuen drugome, kao to je svaki od njih otuen ljudskoj sutini. Otuenje oveka, uopte svaki odnos u kojem se ovek nalazi prema samome sebi, ostvaruje se i izraava tek u odnosu u kojem se ovek nalazi prema drugim ljudima. Tako, dakle, u odnosu otuenog rada svaki ovek posmatra drugog prema merilu i odnosu u kojem se nalazi on sam kao radnik. Mi smo poli od nacionalno-ekonomske injenice, od otuenja radnika i njegove proizvodnje. Mi smo

OTUENI RAD

93

izrazili pojam te injenice: otueni, ospoljeni rad. Mi smo analizirali taj pojam, dakle analizirali smo jednu nacionalno-ekonomsku injenicu. Pogledajmo sada dalje, kako se pojam otuenog, ospoljenog rada mora u stvarnosti izraziti i prikazati. Ako je proizvod rada meni tu, ako se meni suprostavlja kao tua sila, kome on onda pripada? Ako moja vlastita delatnost ne pripada meni, ako je ona tua iznuena delatnost, kome ona pripada? Nekom drugom biu, a ne meni. Ko je to bie? Bogovi? Istina, u prvo se vreme glavna proizvodnja pojavljuje kao na primer, gradnja hramova itd. u Egiptu, Indiji, Meksiku u slubi bogova, kao to i proizvod pripada bogovima. Ali sami bogovi nisu nikada bili gospodari rada. Isto tako ni priroda. I kakva je protivrenost da se ovek, ukoliko vie svojim radom podreuje sebi prirodu, ukoliko uda bogova sve vie postaju izlina usled uda industrije, da se ovek, za volju tih snaga, odrekao radosti proizvodnje i uitka od proizvoda! Tue bie kome pripada rad i proizvod rada, u ijoj se slubi nalazi rad i za ije uivanje postoji proizvod rada, to bie moe biti samo ovek sam. Ako proizvod rada ne pripada radniku, ako stoji nasuprot njega kao tua sila, to je mogue samo zato to pripada nekom drugom oveku izvan radnika. Ako je njegova delatnost za njega muenje, ona mora biti uitak nekom drugom i ivotna ra-

94

dost nekom drugom. Samo ovek sam moe biti ta tua sila nad ljudima, a ne bogovi, ne priroda. Neka se jo razmisli o ranije iznesenom stavu da odnos oveka prema samom sebi postaje oveku predmetan, zbiljski, tek njegovim odnosom prema drugom oveku. Kad se on, dakle, prema proizvodu svog rada, prema svom opredmeenom radu odnosi kao prema tuem, neprijateljskom, monom, od njega nezavisnom predmetu, on se prema njemu odnosi tako da je gospodar toga predmeta drugi, njemu tu, neprijateljski, moan, od njega nezavistan ovek. Kad se prema svojoj vlastitoj delatnosti odnosi kao prema neslobodnoj delatnosti, on se prema njoj odnosi kao da je u slubi, pod vlau, prisilom i jarmom drugoga oveka. Svako samootuenje oveka od sebe samog i prirode pojavljuje se u odnosu u kome su on sam i priroda razliiti od drugih ljudi.35 Stoga se religiozno samootuenje nuno pojavljuje u odnosu laika prema sveteniku, ili pak, budui da se ovde radi o intelektualnom svetu, prema posredniku itd. U praktinom stvarnom svetu moe se samootuenje pojaviti samo kroz praktian, stvaran odnos prema drugim ljudima. Samo sredstvo pomou koga se otuenje dogaa jeste praktino. Otuenim radom, dakle, ovek ne proizvodi samo svoj odnos
35 U originalu stoji: Jede Selbstentfremdung des Menschen von sich und der Natur erscheint in dem Verhltnis, welches er sich und der Natur zu andern, von ihm unterschiednen Menschen gibt. (prim. CLS)

OTUENI RAD

95

prema predmetu i stepenu proizvodnje kao prema tuim i njemu neprijateljskim silama; on proizvodi i odnos u kojima se nalaze i drugi ljudi prema njegovoj proizvodnji i njegovom proizvodu, i odnos u kojem se on nalazi prema tim drugim ljudima. Kao to svojom vlastitom proizvodnjom proizvodi svoje obestvarenje, svoju kaznu, kao to svoj vlastiti proizvod pretvara u gubitak, u proizvod koji mu ne pripada, tako on ini da vlast nad proizvodnjom i nad proizvodom dobije onaj ko ne proizvodi. Kao to sebi otuuje svoju vlastitu delatnost, tako strancu daje delatnost koja mu ne pripada. Mi smo dosad posmatrali samo odnos sa strane radnika, a kasnije emo ga posmatrati i sa strane ne-radnika. Dakle, pomou otuenog, ospoljenog rada radnik proizvodi odnos nekog oveka prema tome radu koji je radu tu i koji se nalazi izvan rada. Odnos radnika prema radu proizvodi odnos kapitaliste ili, kako se on inae naziva, poslodavca prema radu. Privatno vlasnitvo proizilazi, dakle, pomou analize iz pojma ospoljenog rada, tj. ospoljenog oveka, otuenog rada, otuenog oveka, otuenog ivota. Pojam ospoljenog rada (ospoljenog ivota) dobili smo svakako iz nacionalne ekonomije kao rezultat kretanja privatnog vlasnitva. Ali pri analizi toga pojma, ako se privatno vlasnitvo pojavljuje kao osnova, kao uzrok ospoljenog rada, pokazuje se da je ono njegova posledica, kao to i bogovi prvobitno nisu

96

uzrok, nego posledica zablude ljudskog razuma. Kasnije se taj odnos pretvara u uzajamno delovanje. Tek na poslednjoj kulminacionoj taki razvitka privatnog vlasnitva ponovo izbija ta tajna, naime, da je ono, s jedne strane, proizvod ospoljenog rada, a s druge, da je sredstvo pomou kojeg se rad ospoljuje, realizacija tog ospoljenja. Taj razvitak istovremeno osvetljava razliite, dosad nereene sukobe. 1. Nacionalna ekonomija polazi od rada kao od prave due proizvodnje, pa radu ipak ne daje nita, a privatnom vlasnitvu daje sve. Prudon je iz te protivrenosti izveo zakljuak u korist rada, a protiv privatnog vlasnitva. Meutim, mi uviamo da je ova prividna protivrenost protivreje otuenog rada sa samim sobom, da je nacionalna ekonomija izrazila samo zakone otuenog rada. Stoga takoe uviamo da su nadnica i privatno vlasnitvo identini: jer je nadnica, u kojoj proizvod, predmet rada, plaa sam rad, samo nuna posledica otuenja rada, kao to se u nadnici rad takoe ne pojavljuje kao samo svrha, nego kao sluga zarade. To emo obrazloiti kasnije, a sada ukaimo jo samo neke posledice. Nasilno povienje nadnice (bez obzira na druge potekoe, bez obzira na to to se ono kao anomalija moglo takoe samo nasilno odrati) bilo bi samo bolje plaanje robe robova, a ne bi ni radniku ni radu izvojevalo njihovo ljudsko odreenje i dosto-

OTUENI RAD

97

janstvo. ak i jednakost nadnica, onakvu kakvu zahteva Prudon, samo pretvara odnos sadanjeg radnika prema svom radu u odnos svih ljudi prema radu. Drutvo se tada shvata kao apstraktni kapitalist. Nadnica je neposredna posledica otuenog rada, a otueni rad je neposredan uzrok privatnog vlasnitva. Stoga s jednom stranom mora pasti i druga. 2. Iz odnosa otuenog rada prema privatnom vlasnitvu sledi dalje da se emancipacija drutva od privatnog vlasnitva itd, od ropstva, izraava u politikom obliku emancipacije radnika kao da se ne radi o njihovoj emencipaciji; ova je, pak, u emancipaciji radnika sadrana zato to je celokupno ljudsko ropstvo sadrano u odnosu radnika prema proizvodnji, a svi ropski odnosi samo su modifikacije i posledice tog odnosa. Kao to smo iz pojma otuenog, ospoljenog rada nali pomou analize pojam privatnog vlasnitva, tako se pomou tih dvaju faktora mogu razviti sve nacionalno-ekonomske kategorije, a u svakoj emo kategoriji nai, kao na primer u trgovini, konkurenciju, kapitalu, novcu, samo odreeni i razvijeni izraz tih prvih osnova. Pre nego to razmotrimo to oblikovanje, pokuajmo rijeiti jo dva zadatka. 1. Odrediti optu sutinu privatnog vlasnitva, koja je proizala kao rezultat otuenog rada u njegovom odnosu prema pravom ljudskom i socijalnom vlasnitvu.

98

2. Mi smo otuenje rada, njegovo ospoljenje pretpostavili kao injenicu i tu injenicu smo analizirali. Sada pitamo kako ovek dolazi do toga da svoj rad ospoljuje, otuuje? Kako je to otuenje osnovano u sutini ovekova razvitka? Za reenje zadatka dobili smo ve mnogo time to smo pitanje o poreklu privatnog vlasnitva pretvorili u pitanje odnosa ospoljenog rada prema razvitku oveanstva. Jer, ako se govori o privatnom vlasnitvu, veruje se da je re o nekoj stvari iznad oveka. Kad se govori o radu, re je neposredno o samom oveku. To novo postavljanje pitanja implicira i njegovo reenje. ad 1. Opa sutina privatnog vlasnitva i njegov odnos prema istinskom ljudskom vlasnitvu. Ospoljeni rad nam se raspao na dva sastavna dela koji se uzajamno uslovljavaju ili koji su samo razliiti izraz jednog te istog odnosa; prisvajanje se pojavljuje kao otuenje, ospoljenje, ospoljenje kao prisvajanje, a otuenje kao istinski prirodno [Einbrgerung]. Mi smo posmatrali jednu stranu, ospoljeni rad u odnosu prema samom radniku, tj. odnos ospoljenog rada prema samom sebi. Kao proizvod, kao neophodan rezultat toga odnosa, nali smo vlasniki odnos neradnika [kapitaliste] prema radniku i radu. Privatno vlasnitvo kao materijalan, rezimirajui izraz ospoljenog rada obuhvata oba odnosa, odnos radnika prema radu, proizvoda njegova rada i neradniku, kao i odnos neradnika prema radniku i proizvodu njegova rada. Kad smo videli da se u odnosu prema radniku koji

OTUENI RAD

99

radom prisvaja prirodu, prisvajanje pojavljuje kao otuenje, samodelatnost kao delatnost za drugoga i kao delatnost drugoga, ivotnost kao rtvovanje ivota, proizvodnja predmeta kao gubitak predmeta koji prelazi u tuu vlast, tuem oveku, razmotrimo sada odnos toga, radu i radniku stranog oveka prema radniku prema radu i predmetu rada. Pre svega treba primetiti da sve to se kod radnika pojavljuje kao delatnost ospoljenja, otuenja, kod neradnika se pojavljuje kao stanje ospoljenja, otuenja. Drugo, da se stvarno, praktino odnoenje radnika u proizvodnji i prema proizvodu (kao duevno stanje) pojavljuje kod neradnika koji mu je suprostavljen kao teorijsko odnoenje. Tree. Neradnik ini protiv radnika sve ono to radnik ini sam protiv sebe, ali neradnik ne ini protiv sebe ono to ini protiv radnika. Razmotrimo poblie ta tri odnosa. [Prvi rukopis se prekida ovde.] *

* Misli se na prvi od tri rukopisa koji ine Marksove Ekonomskofilozofske spise