TEHNOLOGIJA BETONA Pismeni ispit, 22.01.2005.

1) U jednoj fabrici za prefabrikaciju betonskih elemenata, koja osim fabrike betona, poseduje i sopstveni pogon za pranje i prosejavanje agregata, za najvei deo proizvoda koriste se uobiajene frakcije renog agregata, ija krupnoa odgovara domaim standardima. Za izvoenje prethodno napregnutih nosaa I i T preseka, zbog efekta zida i efekta reetke nije mogue primeniti nominalno najkrupnije zrno agregata D=31,5 mm. Umesto trofrakcijskih meavina (D=16 mm), meutim, radi utede u koliini cementa, za ove elemente koriste se meavine sa sve 4 frakcije, pri emu se iz najkrupnije frakcije (16/31,5 mm) posebnim prosejavanjem kroz odgovarajue meusito odstranjuju u potpunosti zrna krupnoe preko 22,4 mm - meufrakcija IVb (22,4/31,5) i dobija se meufrakcija IVa (16/22,4). Ako rezultati prosejavanja frakcija odgovaraju podacima iz priloene tablice, odrediti: d (mm) I (0/4 mm) II (4/8 mm) III (8/16 mm) IV (16/31,5 mm) 0,12 5 6 0 0 0 0,2 5 20 0 0 0 0, 5 46 0 0 0 1 6 5 0 0 0 2 7 6 0 0 0 4 9 1 0 0 0 8 10 0 93 12 0 16 10 0 10 0 10 0 12 22, 4 100 100 100 56 31,5 100 100 100 100

a) Uee sve 4 frakcije (zaokrueno na ceo %) agregata za meavinu M kod koje prolasci kroz otvore sita od 4, 8 i 16 mm odgovaraju aritmetikoj sredini Fuler-ove i EMPA krive (ordinate zaokruene na ceo %), a zatim i sve ordinate ove krive. b) Sastav meavine M1 koja se dobija tako to se iz meavine M iskljuuje deo frakcije IV sa zrnima krupnijim od 22,4 mm - meufrakcija IVb (22,4-31,5 mm), i koristi samo njen deo krupnoe do 22,4 mm- meufrakcija IVa (16/22,4 mm). c) Sastav meavine M2 koja se dobija tako to se iz meavine M iskljuuje kompletna najkrupnija frakcija IV (16/31,5 mm). d) U pogodnoj razmeri, u jednom koordinatnom sistemu, skicirati granulometrijke krive za date 4 frakcije agregata, za frakciju IVa, kao i za sve 3 navedene meavine agregata. 2) Ako je projektovana marka betona za prethodno napregnute nosae iz zadatka br. 1) MB45 i ako se, osim navedenog renog agregata, za njihovu izradu koristi i cement klase 52,5 ( sc=3000 kg/m3), uraditi sledee: a) Odrediti sastav betona i zapreminsku masu sveeg betona, najpre sa prvom meavinom (BM1), a zatim i sa drugom meavinom agregata (BM2), defininisanim u takama b) i c) prethodnog zadatka, respektivno, pod sledeim uslovima: - vrstoa betona na 28 dana sledi zakon Skramtajeva (kvalitet cementa i agregata normalan), - potrebna konzistencija betonskih meavina plastina, - sadraj zaostalih upljina nakon ugraivanja iznosi 2%, - zapeminska masa 100% kompaktnih zrna (specifina masa) agregata je 2780 kg/m3. b) Pod pretpostavkom da se za betonsku meavinu sa niim utrokom cementa iz ta. a) primeni jedna vrsta superplastifikatora ( s,sp=1100 kg/m3), za koju je prethodnim ispitivanjima utvreno da u koliini od 0,75 % (u odnosu na masu cementa, uz nepromenjenu konzistenciju

(ugradljivost) betonske meavine, omoguava smanjenje koliine vode za 14,5%, odrediti koliine vode, cementa i agregata i zapreminsku masu sveeg betona i za ovu meavinu (Bsp). Usvajajui vrednost stepena hidratacije h =0,80, sraunati kapilarnu, gelsku i ukupnu poroznost betona za sve 3 betonske meavine iz take a), odnosno b), zatim za ovaj konkretan sluaj (za konkretnu vrednost =mv /mc) definisati zavisnost ukupne poroznosti betona i koliine cementa pb,uk= pb,uk(mc) i prikazati ovu zavisnost i grafiki, u pogodnoj razmeri. c) Odrediti cene kotanja materijala po m3 betona za sve tri meavine definisane u takama a) i b), zadatka, a zatim i razlike u %, u ceni kotanja obe "jeftinije" meavine u odnosu na "najskuplju". Proveriti ukupni ekonomski efekat primene jeftinijih varijanti kod izrade ukupno 500 nosaa iz ovog i prethodnog primera, duine 24 m, a povrine poprenog preseka od 0,20 m2 (za 50 nadvonjaka preko nekog autoputa). Za ovaj proraun usvojiti sledee cene kotanja: cement - 160 EUR/t, agregat -15 EUR/t i aditiv superplastifikator 2,5 EUR/kg. 3) Na priloenoj skici prikazana je temeljna ploa, temeljna aa i deo zida vertikalnog ahta jednog vodotornja, iji je kapacitet rezervoara 2300 m3 vode. Potrebno je izraditi plan betoniranja samo temeljne ploe ovog rezervoara (do prve naznaene radne spojnice). Radi pojednostavljenja prorauna pretpostaviti da je prenik temeljne ploe jednak po celoj visini (16 m) i da ima ekvivalentnu visinu h, koju treba odrediti iz uslova ekvivalentnih zapremina ovako zamiljene ploe i date ploe (zaokrueno na ceo cm). Betoniranje ploe se izvodi u letnjem periodu, pri dnevnim temperaturama preko 300C, te je potrebno betoniranje obaviti nou, pri emu usvojiti kao najpovoljniji, period od 20 h uvee do 8 h ujutru (kako bi rast toplote hidratacije cementa koincidirao sa rastom dnevne temperature vazduha). Visinu sloja vibriranja, koje e se obaviti primenom internih vibratora (pervibratora) usvojiti iz uslova da vreme poetka vezivanja cementa u betonu iznosi 2,4 h (ovo obezbeuje primena jedne vrste aditiva superplastifikatora, koji istovremeno i usporava vezivanje cementa). Za unutranji transport betona, kao najpogodniju u datim okolnostima, usvojiti auto-pumpu, iji efektivni kapacitet (uinak) iznosi 40 m3/h, a za spoljni transport usvojiti potreban broj auto-miksera kapaciteta (zapremine bubnja) od 6 m3. Betoniranje pojedinih slojeva usvojiti u onoliko koncentrinih prstenova (priblino istih koliina betona) koliko je usvojeno i pervibratora. Osim navedenih parametara, potrebno je jo definisati:

a) Uinak pervibratora i njihov potreban broj, usvajajui radijus dejstva Rd = 35 cm i trajanje jednog ciklusa vibriranja tc = 30+10 = 40 s, a zatim sraunati i efektivan uinak usvojenog broja pervibratora. b) Potrebnu zapreminu bubnja betonske mealice, iz uslova da njen kapacitet bude najmanje jednak dobijenom potrebnom kapacitetu (uinku) betoniranja predmetne ploe. Za ovaj proraun usvojiti ukupno trajanje ciklusa mealice od tc = tp+tm+tp =45 s+2 min+12 s=177 s. c) Potreban broj auto-miksera, kao i efektivni uinak usvojenog broja auto-miksera, usvajajui vreme njihovog punjena tp prema usvojenom uinku mealice na fabrici betona, vreme transporta od fabrike betona do mesta betoniranja i nazad ttr = 16 min, a kao vreme pranjenja tpr uzeti ono vreme koje diktira usvojeni kapacitet betoniranja ploe. d) Odrediti potrebnu irinu prstenova za betoniranje slojeva i u razmeri 1:125 skicirati u osnovi i poprenom preseku nain betoniranja temeljne ploe.

Napomena: Kako je potrebno datu temeljnu plou izbetonirati bez (nepredvienog) prekida betoniranja (bez tzv hladne spojnice), potrebno je predvideti i neophodnu rezervu za sluaj kvara bilo kog dela opreme jo i sledee: 1 auto-mikser, 1-2 pervibratora i 1auto-pumpu.