Saobraajni fakultet Univerzitet u Beogradu

Saobraajna Psihologija Zavrni rad

Profesor: Svetlana ievi Marjana ubrani-Dobrodolac

Student: Tatjana Novi ds090124

BEHAVIOURAL ADAPTATION TO IN-VEHICLE NAVIGATION SYSTEMS (Prilagoavanje ponaanja na navigacione sisteme unutar vozila)
Nicholas Lloyd Forbes, BSc., MSc. Thesis submitted to the University of Nottingham for the degree of Doctor of Philosophy June 2009

3.5.4. Ogranienja
Veliko ogranienje sadanjih istraivanja je to to se istrauje samo ponaanje vozaa koje je potkrepljeno njihovim izjavama.Iako DBQ ima iroku upotrebu kao instrument za prouavanje ponaanja vozaa,izjava vozaa e uvek biti visoko subjektivne i sklone predrasudama koje se ne sreu u drugim vrstama istraivanja.Dve najvanije predrasude su pomirenja i socijalna prihvatljivost.Pomirenje je u stvari tendencija da se sloi ili ne i uglavnom ukazuje na pozitivnu ili negativnu konotaciju na pitanja iz upitnika(Couch i Keniston,1960).Pomirenje se obino kontrolie balansiranjem broja pozitivno ili negativno formulisanih pitanja u upitniku.Iako su navigacioni zadaci nevezani za bezbednost bilo su znaajni vie od DBQ zadataka,i zadaci sa skale pozitivnog ponaanja vozaa su takoe bili ukljueni u studiju. Socijalna prihvatljivost je tendencija da se laira dobro u upitnicima.Sudei po Rust-u i Golombok-u(1911) nije iznenaenje to je ova forma odgovora toliko rairena jer mnogi mladi ljudi se esto ohrabrujuda daju sve od sebe u intervjuima za posao itd.Koristei analizu i model strukturalne jednaine,nekoliko studija je pokazalo da socijalna prihvatljivost nije jedinstvena konstrukcija,u stvari ona se sastoji od dve razliite konstrukcije:kontrolu impresije i samoobmanjivanje(Paulhus,1982,1984,1989,Paulhus i Reid,1991,Barick i Mount,1996,Barric i Mount,1966,p.262.)definiu kontrolu impresijukao namerni pokuaj da se izvrne odgovore kako bi stvorio povoljan utisak kod drugih,a samoobmanjivanje kao sklonost da vidi sebe u povoljnom svetlu.Sudei po Paulhusu(1984)socijalna prihvatljivost uvek utie na zadatke iz upitnika.Socijalna prihvatljivost se najee raspravlja u kontekstu testiranja linosti i integriteta.Kako su ove metode istraivanja sve popularnije neki autori su zabrinuti zbog efekta socijalne prihvatljivosti na upitnike koji procenjuju ponaanje vozaa(Nederhof,1985,Paulhus,1991).DBQ prvenstveno ukljuuje negativno formulisane zadatke od kojih mnogi opisuju socionalno prihvatljive forme ponaanja vozaa.Ipak Lajnen i Summala (2003) nali su samo nemarne efekte socijalne prihvatljivosti na DBQ odgovore.Oni su prvenstveno bili zainteresovani za uticaje na socijalno poeljne DBQ odgovore.Njihovi rezultati sugeriu da anonimnost treba da smanji bilo koje potekoe sa drutveno poeljnim odgovorima. Prednost metodologije koriene u dananjim studijama je da su odgovori bili potpuno anonimni.Da bi osigurali smanjenje greaka ili predrasuda socijalne prihvatljivosti svi ispitanici su bili upozoreni na ovo tokom informativne faze ispitivanja.Interesantno,uzimajui u obzir DBQ zadatakvozi sa samo pola oka usmerenim na put dok gleda mapu ili displej navigacionog sistema,izgleda da ispitanici nisu naroito bili pristrasni socijalno poeljnim odgovorima.Moda je bilo oekivano da ovaj saobraajni prekraj izvue najveu socijalno poeljnu predrasudu od svih koje su do sada razmatrani jer podrazumeva namerno izvrenje drutveno neprihvatljivog ponaanja vozaa,(naroito ako se uzmu u obzir skore zakonske odredbe u V.Britaniji koje se odnose na puenje i korienje mob.telefona),koje moe da rezultira saobraajnom nezgodom.Saobraajni prekraj vie nego bilo koja druga vozaka greka prouzrokuje nesree i sudare(Parker et al.,1995,Reasom et al.1990,West,Elander,i French,1991). Drugo vano ogranienje sadanjih studija je to su prikupljane samo osnovne informacije o korisnicima IVNS-a ili ne korisnicima,zbog ega je teko izvui bilo kakvo poreenje izmeu njih.Npr.,nije poznato da li ne korisnici IVNS-a esto koriste papirne

mape dok voze ili neka druge tradicionalne pomoi.Takoe,postoji i itav spektar drugih nepredvidivih uticaja koji mogu da utiu na ponaanje vozaa kao to su prisustvo putnika,vrsta transporta,itd.

3.5.5.Korienje IVNS-a,zadovoljstvo i poverenje

Slino tome,iako su sakupljane informacije od korisnika IVNS-a,falilo im je ipak dovoljno podataka.Ovo se desilo prvenstveno zbog toga to je kljuno razmatranje bila duina on-line pretrage.Sudei po Reips-u(2002) mogunost previda podataka je vei u on-line istraivanju nego u istraivanju koje se slui tradicionalnim metodama,zbog mnogo faktora(npr.nedostatak interakcije izmeu osobe koja vri ispitivanje i ispitanika). Predloeni su metodoloki faktori kako bi se smanjio rizik previda;ovo ukljuuje finansijski podstrek u zamenu za uee(Mush i Reips,2000),smanjivanje trajanja studije(Reips,2002,Van Selm i Jankowski,2006,Sheehan i Macmillan,1999). i molba uesnicima da ostave svoje e-mail adrese.S obzirom na trajanje studije,sudei po Sheehan-u i Macmillan-u(1999) on-line istraivanje nije vie ono na koje e ljudi pristati.Kako sadanja studija cilja da privue to vie ispitanika,nije vie izvodljiv finansijski podstrek,tako da bi smanjili rizik od odustajanja i poveeli atraktivnost ispitivanja uveden je veliki broj novih kombinacija kako bi se osigurali potpuni izvetaji o ponaanju vozaa i koji bi se mogli sakupiti u trajanju ne duem od 10 min.Naalost ovo je znailo da su korisnici IVNS-a mogli biti samo kratko ispitivani. Najvie korisnika je izjavilo da je koristilo sistem J.D.Power-a i njegovih saradnika(2003) jednom ili dva puta nedeljno(33%) ili jednom ili dva puta meseno(30%),i mali broj onih koji je taj system koristio svakodnevno(22%).Prema Varden-ovom istraivanju(2008) 37% ispitanika je koristilo IVNS jednom meseno ili manje,43% ga je koristilo svake nedelje i 20% ga je koristilo svakodnevno.Uopteno,IVNS korisnici po savremenim studijama i jo uestalije koriste njihove sisteme.45% ispitanih je reklo da je koristilo sistem 12 puta u prolom mesecu,neti vie od njih ga je koristilo dnevno ili ee,a 11% njih ga je koristilo vie od dva puta na dan. Meutim,ovo je prilino neodreena indikacija o uestanosti upotrebe IVNS-a,i vrednost ove studije sama ne prua dovoljno informacija jer nema objanjenja kako su u stvari koristili svoje sisteme.Moda su h oni koji su ih koristili dva ili vie puta na dan jednostavno drali ukljuene,dok oni koji su ih koristili ree bili vie ukljueni u interakciju sa sistemom(koristili su vie opcija).Dobro razumevanje upotrebe sistema bie veoma vano da odredi stepen adaptacije ponaanja na IVNS.Neka istraivanja su detaljnije ispitala samu upotrebu sistema.Npr.poglavlje 2 Svahns-ovog(2004) IVNS istraivanja u kojim se ispituje do kog stepena vozai pasivno ili aktivno koriste sistem dok voze kroz nepoznate oblasti.Iako koristan indikator o IVNS upotrebi,ovo istraivanje je bilo malog obima i samo je ukljuivala nemake IVNS korisnike,tako da e kulturoloki i drugaiji i iri obrazac upotrebe IVNS-a morati da bude pronaen u buduim ispitivanjima. U savremenim istraivanjima vise od korisnika IVNS-a je izjavilo da osea vee samopouzdanje dok voze kroz nepoznate oblasti dok imaju svoje sisteme,a preko njih iskoriava efikasnost svojih sistema tako to ee bira putovanja kroz nepoznate oblasti.Ova istraivanja nam govore da ovi sistemi mogu da prue odreenim korisnicima

dodatnu sigurnost.Ipak,najvei procenat ispitanika je izjavio da ne kree nepoznatim marutama vie nego obino bez obzira to imaju IVNS.Ovo se slae sa prethodnim istraivanjima.Npr.Bonsall i Perry(1990) su pokazali da veina vozaa uglavnom kree poznatim marutama do poznatih destinacija u veini sluajeva. U J.D.Power-u(2003) skoro ispitanika izjavilo je da je vrlo zadovoljna sa svojim IVNS sistemom .Iako ispitanici u sadanjim studijama nisu pitani da ocene svoj nivo zadovoljstva veliki procenat,njih 88% je izjavilo da je vrlo zadovoljno,a manje od 10% da nije.U buduim elboratima na ovo pitanje, kako bi se pomoglo poboljanju buduem dizajna sistema,preporuljivo je da se odrede IVNS komponente i funkcije koje doprinose (ne)zadovoljstvu naroito ako se uzme u obzir da je adaptacija ponaanja tesno povezana sa prihvatanjem i zadovoljstvom korisnika. Iako je najvei procenat ispitanika izjavio da veruje svojim IVNS sistemima i da sistemi pruaju tana uputstva,interesantno je da 1/5 ispitanika ili ne veruje ili nije sigurna da im veruje.U buduim istraivanjima hitno je potrebno pronai razloge zato vozai ne veruju svojim IVNS sistemima i da se istrai veza izmeu poverenja i preciznosti informacija koje dobija korisnik.Na alost za ovo nije bilo dovoljno mesta u sadanjoj studiji.Ovo e morati ee da bude ispitivano kako bi se dobilo razumevanje ponaanje vozaa i adaptacija na IVNS.

3.6.Sadraj i implikacije za adaptacije ponaanja

Ovo poglavlje opisuje on-line ispitivanje vozaa koje se bavilo odgovorima IVNS korisnika i uporeivalo ih sa onima koji ne koriste IVNS uzimajui u obzir koliko su esto jedni i drugi uestvovali u prenesenim ponaanjima iz DBQa,pozitivna ponaanja vozaa kao i druge zadatke u vezi sa navigacionom efikasnou. On-line istraivanje je postiglo iroku validnost u smislu starosti vozaa,pola,drutveno-ekonomskog poloaja,i vozakog iskustva,ali zbog problema u vezi sa samoizborom,uzorak je verovatno sadrao vie IVNS vozakih entuzijasta nego to se obino nalazi u vozakoj populaciji.Odgovori korisnika IVNS-a i onih koji ne koriste IVNS su uporeivani po nekoliko taaka.Rezultati kau da je drutveno ekonomski jaz izmeu IVNS korisnika i ne korisnika postao znatno manji,i da je veina IVNS korisnika starosti od 21 do 40 godina. Iako se u drugom odlomku rezultati moraju uzeti sa dozom opreza zbog koliine ogranienja kao to je nedostatak informacija o nekorisnicima,itd.,bilo je vanih razlika izmeu IVNS korisnika i ne korisnika koji imaju uticaj na adaptaciji ponaanja na IVNS. Prvi cilj teze bio je da indentifikuje razliite vrste adaptacije kod povremenih vozaa,ukljuujui one koji imaju pozitivan,negativan i neutralni uticaj na bezbednost vonje i navigacije efikasnosti.Jo vanije je to je veina ispitanika izjavio da je zadovoljna sa svojim IVNS sistemom to govori da je prihvatanje u sadanjem uzroku verovatno vrlo visoko. to se tie taaka DBQ-a ,specijalno vezanih za bezbednost u vonji bilo je nekoliko veoma znaajnih razlika u relativnoj frekvenciji sa kojom IVNS korisnici i ne korisnici prave greske u vonji.Najvaniji izuzetak bio je taj to IVNS korisnici voze ese sa odvraenom panjom nego ne korisnici,ali ovo je stvar prekraja(pre namernog nego sluajnog).to se tice ostalih DBQ pitanja vezanih za bezbednost gde su pronaene razlike vidi se da se korisnici IVNS-a mnogo odgovornije od ne korisnika.to se tie

navigacione efikasnosti,odgovori veinom govore o pozitivnom stratekom nivou adaptacije ponaanja na IVNS,jer IVNS korisnici prave manje taktikih navigacionih greaka nego ne korisnici.Isto tako,vie od korisnika IVNS-a koji su ispitani ,kae da od kako je nabavilo sistem vozi mnogo vie nepoznatijim putanjama nego ranije.Meutim,veina ispitanika je rekla da tu nema promene iako je vie od izjavilo da se osea sigurnije dok vozi kroz nepoznate oblasti,to nam govori da neki korisnici uivaju u prednostima IVNS-a u pogledu navigacione efikasnosti. Deo drugog cilja ove teze je bio da identifikuje individualne razlike u iskustvu vozaa u adaptaciji na IVNS.Sadanja studija istie nekoliko interesantnih i znaajnih veza izmeu odgovora na drugi deo istraivanja i opsega vozakih i karakteristika korisnika IVNS-a,indicirajui da itav spektar drugih faktora takoe utie na uestalost prisustva IVNS korisnika u ispitivanjima razliitih ponaanja vozaa.Meutim,ovaj deo istraivanja se ne obraa cilju druge teze zato to se prevashodno bavi individualnim razlikama izmeu vezama i njihovim razliitim vrstama bezbedonosno negativnih adaptacija ponaanja na IVNS,i kao to je to pokazano sa izuzetkom prekrajne jedinice vozi sa pola oka na drumu dok gleda u mapu ili navigacioni sistem ispitivanje vozaa pokazuje samo pozitivnu adaptaciju ponaanja IVNS korisnika.I pored toga postoji znaajna veza izmeu individualnih razlika izmeu vozaa i razumevanja vozake adaptacije ponaanja prilikom korienja IVNS-a. Veliki nedostatak u istraivanju predstavlja to to ,usled duine on-line istraivanja nije bilo vremena prikupljati dovoljno detaljne informacije.Od buduih istraivaa se zahteva da otkriju kako tano vozai koriste svoje IVNS ureaje i sve mogue scenarije u kojima ih koriste.Takoe bie potrebno da se definie sam nain upotrebe sistema.Iako je ispitivano poverenje vozaa u IVNS sistem zanemareno je pitanje zavisnosti vozaa od korienja sistema i komponenta na kojima se temelje poverenje vozaa u IVNS.Ova pitanja su veoma vana ,a nisu dovoljno zastupljena u savremenoj literaturi. I na kraju da sumiramo.Iako studija otkriva i podvlai neke vrlo znaajne razlike izmeu vozaa koji su korinici IVNS-a i onih koji to nisu,kao i vezu izmeu iskustva vozaa i adaptacije njihovog ponaanja na korienje IVNS-a,veliki broj vanih pitanja ostaje zanemaren i nedovoljno ispitan.U budunosti e morati da se vie poradi na ovim pitanjima kako bi se moglo ree da u ovi ciljevi dveju teza potpuno zadovoljeni.Da bi se ovo postiglo drugo on-line istraivanje je dizajnirano tako da obuhvati vei broj ispitanika koji koriste IVNS i da se posebno pozabavi do sada zanemarenim ili nedovoljno istraenim pitanjima(pogledati poglavlje 4).

Poglavlje 4 - on-line istraivanje korisnika IVNS-a

4.1.Uvod
Ovo poglavlje opisuje drugo istraivanje ,koje ima za ciljnu grupu korisnike IVNS sistema.Uzimajii u obzir broj i rasprostranjenost IVNS korisnika,kao i drugih prednosti opisanih u prethodnom poglavlju,i ovo istraivanje je takoe sprovedeno on-line.Kao to je to pokazano u poglavlju 3,da bi se smanjio broj odustajanja i poveala atraktativnost upitnika vreme ispitivanja je skraeno.Uprkos nekim metodolokim

ogranienjima,ispitivanje vozaa doprinelo je prvom cilju teza tako to je podvuklo razlike izmeu ponaanja u vonji korisnika i ne korisnika IVNS sistema.Meutim ostale su tnaajne praznine i nedoumice u vezi pozitivne i negativne adaptacije ponaanja IVNS korisnika(naroito po pitanju bezbednosti). Ovo istraivanje eli da upotpuni prvi cilj teze,tako to e identifikovati odreena ponaanja vozaa koja mogu da umanje optu bezbednost,a koja nisu bila dovoljno zastupljena u prethodnim istraivanjima.Ona se takoe obraa i drugom cilju teza tako to registruje veliki broj kulturno razliitih korisnika IVNS sistema,i time otkriva stabilne korisnike trendove i istie razlike u vozakom iskustvu i korienju IVNS-a.U istraivanju nisu koriene neke prethodno definisane lestvice zato to je predvieno da se ovo istraivanje pozabavi nedovoljno istraenim ili zanemarenim pitanjima ,ali su svi zadaci i jedinice istraivanja proverene pre nego to su ukljuene u ispitivanje. Kako je prethodna studija prikupila limitirane podatke o upotrebi IVNS-a,ova nova studija je dizajnirana da dalje istrai optu upotrebu IVNS sistema i to mnogo detaljnije,jer je to vrlo vaan aspekt adaptacije ponaanja.U sutini,ispitivanje korisnika IVNS-a treba da otkrije kako i u kojoj meri oni koriste svoje sisteme,kako u poznatim ,tako i u nepoznatim oblastima.Ovo ispitivanje nije namenjeno da ispita interakciju sistema,ve nivo navigacione pomoi koju vozai ele da dobiju dok se voze kroz poznate ili nepoznate oblasti.Od Sahn-ovih (Svahn,2004) ispitanika je traeno da ocene relativnu uestalost pasivnog i aktivnog korienja sistema u voznji kroz poznate i nepoznate oblasti.Svahn (Svahn,2004,p.11) je definisao aktivnu upotrebu sistema kao: Destinacija je konfigurisana.Navigaciona usluga zatim ukljuuje usmerenje,voenje,skretanje po skretanje i obavetenja o ostalim saobraajnim informacijama,a pasivnu upotrebu sistema kao: Sistem se koristi bez prethodno odreene aktivne putanje ,i prema tome bez destinacije....sistem se koristi na ovakav nain uglavnom da nam prui orijentaciju i kontrolu situacije.

4.2. Glavni ciljevi

Glavni ciljevi ove studije su: 1. Obraanje na prva dva cilja teze,istraivanjem pitanja adaptacije ponaanja koja nisu bila dovoljno istraena u prethodnim ispitivanjima vozaa,naroito ona koja utiu na smanjenje bezbednosti u saobraaju kao to su preveliko oslanjanje na sistem i manuelna upotreba sistema tokom vonje. 2. Dalje obraanje drugom cilju teze,identifikovanje razliitih vrsta adaptacije ponaanja vozaa na korienje IVNS-a.

4.3. Metod
4.3.1.Ispitanici
Tabela 4.1 prikazuje glavne karakteristike ispitanika.872 ispitanika(844 mukaraca,28 ena,prosene starosti 45 godina ,raspon godina=17-79 godina) je pruilo podatke za istraaivanje.Svi ispitanici su se sami prijavili ,tako to su se javili na oglas koji je bio postavljen na razliitim internet stranama.

Tabela 4.1 pokazuje glavne karakteristike ispitanika u istraivanju korisnika IVNS-a(N=872) Jedinica Kategorija Broj Procenat uesnika/deskriptivna uesnika statika Pol muki 844 96.8 (N=872) enski 28 3.2 Zemlja stanovanja (N=710) V.Britanija ostatak Evrope USA/Kanada Australija/N.Zeland Ostalo(Juna Afrika,Singapur,Turska i Izrael) proseno srednja vrednost SD raspon 428 76 182 23 6 60.3 10.7 25.6 3.2 0.8

Godine starosti (N=710)

44.7 god. 45 god. 12.7 god. 17-79 god. 26 25 13.2 0.5-63 god. 18 15 12 15.9 0-200 hiljada milja 140 207 370 120 16 19 307 378 158 22 6 1

n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a n/a 16.1 23.7 42.4 13.8 1.8 2.2 35.2 43.3 18.1 2.5 0.7 0.1

Broj godina sa proseno punom vozakom srednja vrednost dozvolom(N=710) SD raspon Priblino preena kilometraa u proteklih 12 meseci(N=710) proseno srednja vrednost umereno SD raspon

Zaposlenost(N=872) samo-zaposlen zaposlen(menader) zaposlen penzionisan student drudo Samo-ocena kompjuterskog znanja(N=872) ekspert solidno znanje umereno znanje osnovno znanje zanemarljivo znanje bez znanja

Jedinica

Kategorija

Tip IVNS- Integrisan a(N=872) Odvojen PDA Mobilni telefon Runo napravljen Drugo(laptop)

Broj uesnika/deskriptivna statika 123 453 260 16 11 9

Procenat uesnika 14,1 51,9 29,8 1,8 1,3 1

4.3.2. Dizajn
On-line ispitivanje je bazirano na voenju kako bi se osigurala ista struktura odgovora i da bi odgovori bili dovoljno jasni,moglo je biti zavreno za 5 min.kako bi se poveala atraktativnost i smanjilo odustajanje ispitanika.Upitnik je sadrao 41 zadatak.Godine staarosti ,broj godina sa punom vozakom dozvolom,godinja preena kolometraa ,kilometraa preena u poslednjih 5 godina,meseci korienja IVNS sistema i meseci korienja sadanje IVNS mape su uzeti kao nivo odnosnih promenljivih.Kompjuterske vetine,uestalost nadogradnje mape,percepcija cene nadogradnje mape,upotreba u poznatim i nepoznatim oblastima,veza izmeu navigacionog saveta i individualnih opredeljenja,uestalost interakcije sistema tokom vonje i primeen nivo odvlaenja panje IVNS-a su uzeti kao nivo obinih promenljivih.Pol,zaposlenost,tip IVNS-a,iskustvo u korienju IVNS-a,kupovina nadogradnje za mapu,razlozi za nadogradnju ili ne-nadogradnju mape,budue nadogradnje za mapu,vanost nadogradnje za mapu,omiljeni izvor navigacionih informacija,pouzdanost/efikasnost navigacionih informacija,neprecizna/opasna/ilegalna navigaciona uputstva primljena i praena i druge funkcije IVNS-a koju bi trebala da budu dozvoljene tokom vonje su uzete kao nominalne promenljive.Nacionalna pripadnost,odlike sistema koje su voljene ili ne-voljene,kao i drugi odgovori kod kojih je trebalo dati konkretan detaljan opis,zahtevale su tekstualni odgovor ispitanika.

4.3.3. Materijali
Ispitanici su koristili svoje kompjuteri i odgovarali su na pitanja putem interneta.Upitnik je sastavljan pomou Microsoft Excel-a i html softvera.

4.3.4. Procedura
Ispitanici su se javljali na on-line oglase postavljene na IVNS-ov sajt i druge sajtove koji su u vezi sa vonjom,kao i na sajtove sa drugim temama i razne internet

forume.Ispitanici su pratili link do upitnika,prethodno potvrdivi da poseduju punu vozaku dozvolu ne kraa od 6 meseci.Oni su prvo zamoljeni da proitaju uputstvo,daju iskrene odgovore na pitanja i podseeni su da su njihovi testovi potpuno anonimni.Reeno im je da e za izradu teksta trebati 5-10 minuta kao i da e zauzvrat za njihovo uee dobiti rezultate ispitivanja.Takoe im je reeno da istraivae kontaktiraju preko e-mail-a ukoliko imaju bilo kakvih pitanja ili nejasnoa u vezi testa.Kada kompletiraju izradu testa,ispitanicima se zahvali na njihovom ueu i upueni su da potvrde svoj test i poalju ga u odreenom formatu na analizu.

4.4.Rezultati
Tabela sa rezultatima i deskriptivnom statistikom moe se nai u odeljku F.U prethodnim istraivanjima neke kljune demografske odlike vozaa kao to su starost i godine vozakog iskustva,su prikupljane koristei promenljive obinog nivoa.U ovoj studiji,meutim,koriene su odnosne promenljive kako bi se dobila bolja statistika.Naalost ,162 ispitanika nije uspelo da prui podatke za ovu jedinicu.Nije jasno da li se to desilo zbog tehnike greke ili zbog toga to oni jednostavno nisu eleli da daju te informacije.Da bi se izbegli problemi sa informacijama koje nedostaju ,ovakvi ispitanici su iskljueni su iskljueni iz analize koja obuhvata jedinice kao to su starost,preena kilometraa(milje),vozako iskustvo i broj godina sa punom vozakom dozvolom.Svi ispitanici su ukljueni u analize koje na ukljuuju davanje ovih podataka.Da bi se izbegla zabuna,broj ispitanika je jasno naveden za svaku jedinicu u kojoj uestvuju.

4.4.1Demografija korisnika IVNS-a

Grafikon 4.1 pokazuje da su ove starosne grupe podjednako zastupljene u istraivanjima.U poreenju sa prethodnom studijom,privukla je znaajno vie vozaa starijih od 50 godina i vozaa mlaih od 20 godina.Prosena starost ispitanika bila je 44,7 godina.Oigledno i u ovoj studiji bilo je vie mukih ispitanika mada poveao se broj ena ,s tim to su ene zastupljene u svim starosnim grupama(izuzev 35-39 godina).Najvie ispitanika bilo je iz V.Britanije(60%),SAD/Kanada(26%) i iz ostatka Evrope bilo je 11%.Najvei broj njih je zaposlen ili u penziji(96%),i veliki broj smatra sebe kompjuterskim ekspertom(35%) ili da poseduje dobre kompjuterske vetine(43%).Ispitanici u proseku imaju vozaku dozvolu 26 godina,a protekle godine preli su proseno 18 000 milja.Grafikon 4.2 pokazuje distribuciju godinje kilometrae(u miljama).Po Rothengatter-u(1993) vozako iskustvo je raunato na osnovu preenih milja u proteklih 12 meseci i 5 godina,i prema tome koliko su godina ispitanici imali vozaku dozvolu.Ova klasifikacija je ilustrovana u odeljku AK. Grafikon 4.3 pokazuje da uprkos irokom rasponu preenih milja,veina ispitanika je iskusna(35%) ili veoma iskusna(55%) u vonji. Ispitanici su koristili njihove sisteme u periodu od 12 meseci i 42% je koristilo te sisteme i u prethodnom vremenu.Najvie ispitanika je sisteme koristilo povremeno(52%),bazirane na PDA(30%) ili integrisane(14%).

Grafikon 4.1 pokazuje starosne grupe i pol ispitanika(N=710)

Broj ispitanika

Pol : Muki enski

Starosne grupe

Grafikon4.2 pokazuje distribuciju preenih milja za godinu dana(N=710)

Procenat ispitanika

Hiljade Grafikon 4.3 pokazuje nivo iskustva vozaa(N=710),baziran na Rothengatter-ovoj (1993) milja emi klasifikacije Iskusni poetnik

Neiskusni voza

Iskusni voza

Vrlo iskusan voza

4.4.2 Validnost on-line ispitivanja

Iako su ene NNS korisnici bile u malom broju zastupljenu u ispitanom uzroku, isto radi poreenja,grafikon 4.4 uporeuje distribuciju starosnog doba u ovom uzroku sa distribucijom starosnog doba vozaa u Velikoj Britaniji, ovo nam ilustruje da ispitivani

uzrok prati isto oblikovani trend koji imaju Britanski vozai,sugeriui da to se tie starosnog doba vozaa uzrok poprilino reprezentuje Britanske vozae. Tabela 4.2 uporeuje godine starosti IVNS korisnika iz uzroka sa onim iz istraivanja nacionalne statistike Zavoda za transport iz 2005. godine (Department transport,2005). Obe studije pokazuju da po njihovim istraivanjima NNS korisnici su uglavno stariji izmeu 26 i 44 godine, a da je znatno manji procenat onih izmeu 16-25 i 55-74 godine,ali istraivanje DFT-a (zavod za transport) je povuklo znatno vei broj starijih ispitanika. Tabela 4.3 pokazuje poreenje izmeu kljunih demografskih odluka ispitanika iz ovog uzroka i drugih ispitivanja IVNS korisnika (Svahn,2004) sprovedenih tradicionalnijim metodama. Iako su demografske karakteristike razliite u pogledu pola drutveno-ekonomskog statusa,oni prate slian obrazac u pogledu godina starosti,preenih milja i kompjuterskih vetina. Grafikon4.4 pokazuje distribuciju godina starosti licenciranih vozaa u V.Britaniji i ispitane IVNS korisnike(N=710)

Starost licenciranog vozaa Starost ispitanika Starost ispitanika

Procenat licenciranih vozaa u V.Britaniji i ispitanika

Starosne grupe

Tabela 4.2. uporeuje starost ispitanika u ovoj studiji(N=710) i vozaa koji su korisnici IVNS-a,u ispravljanju Zavoda za transport(Dft)

Forbes(2006) Dft(2005)

16-25 7% 5%

26-44 41,9% 9%

45-54 27,4% 9%

55-64 18,3% 6%

65-74 4,6% 3%

75+ 0,8% 8%

Table 4.3 poredi kljune demografske odlike ispitanika(N=872) u ovoj studiji i u Svahn-ovoj studiji(2004) Studija Promenljiva Godine starosti Preena godinja kilometraa(miljaa) Pol Svahn Forbes Kompjuterske vetine Svahn Forbes Svahn Forbes 45,3 44,7 34 300 29 000 muki 77,59% 96,8% ekspert 8,8 12,7 10 300 25 500 enski 22,41% 3,2% solidne vetine 58,62% 43,3% zaposlenmenader 37,93% 23,7% Proseno SD Procenat

umerene vetine 31,03% 18,1% zaposlen

osnovne vetine 5,17% 2,5% penzionisan

zanemarljive veine 0 0,7% drugo

nikakave

Svahn Forbes Zaposlenje

5,17% 35,2% samozaposleni 0 16,1%

0 0,1%

Svahn Forbes

62,07% 42,4%

0 13,8%

0 4%

4.4.3 Prihvatanje i komponente kojima vozai daju prednost

Da bi se identifikovale komponente IVNS sa kojima korisnici jesu ili nisu zadovoljni, ispitanici su imali otvoreno da odgovore na to gde im se komponente dopadaju a koje ne. Ove NNS komponente su grupisane u devet razliitih kategorija i sve ovo je prikazano u grafikonima 4.4 i 4.5. Priblino tri etrvtine ispitanika je ocenilo glasovno usmerenje i displej kao podjednako vane izvore informacija. Ipak,preko petine ispitanih ocenilo je displej kao vaniji izvor nasuprot 10% onih koji su ocenili da je vanije glasovno usmerenje.

Grafikon 4.5 prikazuje zadovoljstvo korisnika IVNS-a(N=710) komponentama

1-nosivost/veliina 2-lako za upotrebu/UI 3-radi/izgleda dobro/integracija 4-usmerenje / preusmerenje/mape /preciznost 5-PDA / MP3/SIRF/TMC/ POI/bluetooth/ekstra funkcije 6-audio(glasovno usmerenje)/jasnoa glasa 7-ekran/displej/jasnoa ekrana 8-nita 9-cena

Grafikon 4.6. pokazuje komponente IVNS-a sa koji korisnici nisu zadovoljni(N=710)

1-usmerenje /preusmerenje/mape/ETA 2-nita 3-sposobnost konfigurisanja 4-nadogradnja/websajt/proizvoa/cena/PC kompatibilnost 5-veliina /montaa/kablovi/baterija 6-displej 7-glas/audio navoenje 8-TMC/POI/SIRF/brzinska kamera/tekst za govor

4.4.4Korienje (upotreba) IVNS-a

Grafikoni 4.6 i 4.7 prikazuju koliko vozai.pasivno ili aktivno,koriste IVNS sistem tokom vonje u poznatim ili nepoznatim oblastima.Dalje analize istrauju vezu izmeu iskustva u korienju IVNS-a i pasivne i aktivne upotrebe sistema.Ovi uslovi su definisani kao: Poetnik:korisnik IVNS-a koji koristi system manje od 6 meseci,i kojem je pominjani system prvi koji je ikad koristio. Ekspert:korisnik IVNS-a koji koristi svoj system due od 6 meseci,i ranije je koristio i druge IVNS sisteme.

Eksperti su,ee nego poetnici,pasivno koristili sistem dok voze kako kroz poznate(Mann-Whitney U(708)=29095,Z=-2.25,p<0.05) tako i kroz nepoznate oblasti(Mann-Whitney U(708)=29526,Z=-2.02,p<0.05). Veina ispitanika(67%) je rekla da nabavka IVNS ureaja nije uticala na njih da ee koriste nepoznate marute,a njih 27% je odgovorilo da od kada imaju IVNS sistem ee ili mnogo ee se uputaju u vonju nepoznatim oblastima. Oko polovine ispitanih (50,2%) takoe misli da IVNS ureaj nije uticao na vreme koliko im obino treba da zapamte nove marute,ali dok priblino petina ispitanika(18,3%) misli da se vreme povealo ,skoro treina njih(31%) misli da se vreme smanjilo ili znaajno smanjilo. U vezi sa tradicionalnim navigacionim metodama kao to su papirne mape ili pamenje instrukcija o maruti, veina ispitanika (49,9%) misli da od kad poseduje IVNS, da se nivo njihove panje na saobraaj i saobraajne znakove povea ili znaajno povea, dok 17,7% njih misli da se smanjio ili znaajno opao, a skoro trecina misli da je ostao isti (32,3%). Grafikon 4.7 pokazuje uetalost korienja IVNS sistema tokom vonje kroz poznate oblasti(N=872)

1-pasivna upotreba u poznatim oblastima 2-aktivna upotreba u poznatim oblastima

Procenat ispitanih Uestalost

Grafikon 4.8 pokazuje uestalost korienja IVNS sistema tokom vonje kroz nepoznate oblasti(N=872)

1-pasivna upotreba u nepoznatim oblastima 2-aktivna upotreba u nepoznatim oblastima Procenat ispitanika

uestalost

4.4.5 Interakcija sistema tokom vonje

Grafikon 4.9 pokazuje da samo ispitanih skoro nikad ne ukuca destinaciju u vonji. Skoro petina je priznala da to radi veoma esto, a preko polovina njih da to rade povremeno. Interesantno, u svetlu ovih otkria,grafikon 4.10 pokazuje da trecina njih misli da bilo kakva forma biranja destinacije u toku same vonje ne treba da bude dozvoljena. Od onih koji misle da bi odreena forma biranja destinacije tokom vonje trebala da bude dozvoljena, preko 40% misli da bi bilo prihvatljivo biranje prethodno memorisanih lokacija. Blizu etvrtine njih smatra da je biranje destinacije putem POI-a prihvatljivo, iako manji broj njih smatra da bi trebalo birati destinaciju ukucavanjem potanskog koda (18%) i adrese (18%), oni ipak predstavljaju znaajan deo ispitanika. Grafikon 4.10 takoe pokazuje neke druge funkcije za koje vozai misle da bi trebalo da budu dozvoljene tokom vonje. Veoma mali broj ispitanih (16%) smatra da bilo koja forma interakcije sa sistemom u toku vonje ne bi trebalo da bude dozvoljena. Jasno se vidi iz grafikona 4.10 da veina vozaa smatra da bi pristup lakim i brzim funkcijama kao to su promene jaine zvuka ili promena pregleda treba da budu dozvoljen tokom vonje, ali da ne bi trebalo dozvoliti druge funkcije (promena preferenci,pretraivanje itd.) koje zahtevaju mnogo vei nivo panje.

Grafikon4.9 pokazuje uestalost biranja destinacije tokom vonje(N=872)

Procenat ispitanih

Uestalost biranja destinacije tokom vonje

Grafikon 4.10 pokazuje opcije biranja destinacije i druge IVNS funkcije koje bi trebalo dozvoliti tokom vonje(N=872) Procenat ispitanih

Druge IVNS funkcije

Opcije biranja destinacije

Bilo je takoe vrlo znaajnih razlika u individualnim miljenjima ispitanika o biranju destinacije tokom vonje i razliitih pogleda na ovo pitanje i druge forme interakcije sistema tokom vonje. U poreenju sa onim ispitanicima koji nikad nisu izabrali destinaciju u toku vonje, oni koji to jesu uradili su: 1. Bili znaajno mladji (t(708)=6.326,p<0.01). 2. Bili su znaajno iskusniji vozai (Mann-Whitney U(708)=40946,Z=-3.39, p<0.01). 3. Smatrali su da su veoma veti u upotrbi kompjutera (Mann-Whitney U(870)=59081.5,Z=-4.36, p<0.01). Postojala je znaajna veza izmeu godina starosti (r(708)=-0.237, p<0.01), vozakog iskustva (spearmans-rho=0.159,df=708, p<0.01), i kompjuterskih vetina (spearmansrho=0.104,df=870, p<0.01) i uestalosti biranja destinacija tokom vonje kod ispitanika. Veza izmeu starosti i vozaa i uestalosti biranja destinacije u toku vonje ilustrovana je grafikonom 4.11. Grafikon 4.11 prikazuje koliko esto vozai mlai ili stariji od 45 godina biraju destinaciju u toku vonje(N=710)

1-uesnici ispod 45 godina 2-uesnici stariji od 45 godina

Procenat ispitanih

Relativna uestalost izbora destinacije u toku vonje

U poreenju sa ispitanicima koji smatraju da nikakva forma biranja destinacija u toku vonje ne treba da bude dozvoljena, oni koji misle drugaije su: 1. Bili znaajno mladji (t(708)=-3.494,p<0.01) i posedovali su svoju vozaku dozvolu znaajno krai period (t(708)=-2.301,p<0.05) 2. Bili su znaajno iskusniji vozai (Mann-Whitney U(708)=48963,Z=-3.05, p<0.01). 3. Koristili su svoje sisteme mnogo ee u poznatim oblastima (Mann-Whitney U(870)=70558.5,Z=-4.1, p<0.01). 4. Smatrali su da su veoma veti u upotrbi kompjutera (Mann-Whitney U(870)=67163.5,Z=-5.274, p<0.01). Slino ovim su i rezultati poreenja izmeu onih ispitanika koji smatraju da nijedna forma interakcija sa sistemom ne bi trebalo da bude dozvoljena u toku vonje i onih koji misle suprotno. Ispitanici koji misle da treba dozvoliti interakciju tokom vonje su bili: 1. Bili znaajno mladji (t(708)=-4.694,p<0.01) i posedovali su svoju vozaku dozvolu znaajno krai period (t(708)=3.411,p<0.01). 2. Bili su znaajno iskusniji vozai (Mann-Whitney U(708)=33573.5,Z=1.971, p<0.05). 3. Koristili su svoje sisteme mnogo ee u poznatim oblastima (MannWhitney U(870)=43383,Z=-3.526, p<0.01). 4. Smatrali su da su veoma veti u upotrbi kompjutera (Mann-Whitney U(870)=38024.5,Z=-5.785, p<0.01). Oni ispitanici koji misle da bi vozaima trebalo da dozvole bilo kakav oblik izbora destinacije tokom vonje su preli znaajno veu kilometrau u proteklih 12 meseci (t(472)=-2.127,p<0.05) i u proteklih 5 godina (t(472)=2.301,p<0.05) od onih koji misle da bi vozai trebalo da biraju samo prethodno memorisanu lokaciju ili da to ine putem POI-a.