Narcisoidnost-samo zadovoljstvo ili bolest koja e zaustaviti svet?!

Pripremila:Olja Nui Savremenu zapadnu kulturu danaskarakterie opsednutost telom, zdravljem i mladou. Strah od bolesti,starosti i usamljenosti dominira kulturom koju mnogi teoretiari drutva oznaavaju kao narcistiku. Individualizam karakteristian za visokorazvijena drutva doveden je dosvoje krajnosti - ljudi su opsednuti sobom i sebe doivljavaju kao robu koja se mora na najbolji i najprivlaniji nain upakovati i to bolje prodati. Sigurnost koju je nekada crpio iz injenice da je deo zajednice, ovek je danas u potpunosti izgubio. Savremeni narcis je sam na surovom tritu i svako drugi mu je potencijalni suparnik: drutveni ivot je pretvoren u poligon za borbu i u toj sveoptoj trci za to bolju poziciju, sve je tee ostvariti duboko i trajno prijateljstvo, ljubav ili brak... TEROR LEPOTE I MLADOSTI Leto polako izmie; asfalt je sve manje vreo,noi sveije Ipak, po garderobi prelepih prolaznica ne bi se moglo rei da je jesen blizu. Provokativna i otkrivajua, ona svedoi o trudu njenih vlasnica da svoj izgled doteraju do savrenstva i odgovore diktatu mode koja je neumoljiva otkriva ravne stomake, vrste grudi, dugake, vitke noge i ne doputa celulit i debljinu. ene su podlegle tom surovom imperativu, te koriste poslednje dane leta da svoja tela, nemilosrdno oblikovana dijetama i mukotrpnim vebama, istaknu u prvi plan. To, meutim, ne vai samo za pripadnice lepeg pola, sve je vie i mukaraca koji s ponosom pokazuju briljivo negovanu atletsku grau, napu tajui dugo prisutan trend, leernog, ustomaenog apatrapa Balkanca. Kult tela, lepote i mladosti sve vie uzima maha i na ovdanjim prostorima. Estetska hirurgija je u procvatu, estradne zvezde sve otvorenije govore o svojim silikonskim grudima, a najnoviji, vrlo esto sumnjivi aparati za uklanjanje celulita, deo su ponude kozmetikih salona... Tu su i botox injekcije i mnogi drugi naini da se ispeglaju bore, ukloni salo i ostane lep i mlad! NARCISTIKA KULTURA Pod pojmom Narcizam Erih From je podrazumevao sve oblikesamodivljenja, Samozadovoljstva i samouveliavanja, koristei ga kao sinonim za asocijalni individualizam koji unitava potrebu za saradnjom i za drugima. Analizirajui ameriku kulturu, ovaj teoretiar drutva napisao je da su Amerikanci izgubili sposobnost spontanih oseanja, pa ak i ljutnje, stvarajui specifinu komercijalizovanu ljubaznost iza koje se krije surovo takmi- enje sa ciljem sticanja poloaja, uspeha i bogatstva. Kristopher Lash, autor kulturolo- ke studije Narcistika kultura, kae da se u zapadnoj kulturi smeak podrazumeva. On je stalno urezan na naem licu i ve znamo iz kojeg emo ga ugla pokazati da nam donese najveu korist. Ovaj sociolog smatra da savremena kultura u velikoj meri obezvreuje prolost, to je jedan od najznaajnijih simptoma kulturne krize. Po njegovom miljenju, odbacivanje prolosti skriva oaj drutva koje ne moe da se suoi sa budunou: - Danas, ljudi ive za trenutak, za samoga sebe, a ne za svoje pretke ili potomke. Postoji samo lina zaokupljenost sobom: kako dugo biti zdrav i mlad. Nema vie ideala kojima treba teiti i ivi se samo i jedino sada. Potreba za politikim angaovanjem, i verovanje da se svet moe izmeniti, zamenila je svojevrsna politika apatija. Vreme bunta i burnih

politi kih akcija sa kraja ezdesetih, podrazumevalo je kolektivnu akciju koja je nosila jak energetski naboj i skretala panju sa linog, pojedinanog ivota. To je ljudima davalo odre eni smisao, koji su danas izgubili... DRUGI KAO OGLEDALO Narcistiko drutvo uslovljava sve veu uestalost narcisti kih poremeaja koji spadaju u granine poremeaje linosti. Nasuprot uverenju da su narcisi sami sebi dovoljni, treba rei da ovaj tip linosti, uprkos povremenim iluzijama o vlastitoj svemoi, ima potrebu za drugima, ali samo da bi doiveo samopotovanje. Iako slobodan od porodinih veza i institucionalnih stega, narcis se ne ponosi svojom individualno u. Njemu su neophodna stalna odobravanja i divljenje drugih. Iako mogu sasvim dobro da funkcioniu u svakodnevici, oni nikada nisu zaainteresovani za drugog. Nemogunost uspostavljanja intersubjetivnih odnosa i nedostatak pravog zanimanja za druge, osiromauje narcisov lini ivot i pojaava oseanje ispraznosti. - Re je o linostima koje karakterie krhki oseaj identiteta, oseanje bezvrednosti, upadljivo odsustvo autentinosti, oseanje da se uvek igra nekakva uloga - objanjava strukturu narcistike linosti, neuropsihijatar i porodini terapeut Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, Milo Jokanovi. - Predstava o sebi kod ovakvog tipa linosti zavisi od povratnog dejstva, vrednovanja od strane drugog. One nisu sposobne za autentine odnose,za susret. Nemajui podrku u sebi, narcistike linosti podrku trae u drugome, koji opet slui samo da bi potvrdio njihovo postojanje. Drugi postaje samo objekat, kao ogledalo Kako narcistike linosti nemaju self, potvrdu samog sebe kroz sebe, ve preko nekog drugog, ukoliko se ta veza sa drugim prekine, ako ogledalo pukne, takva linost se raspada. Suoen sa strahovima i pritiskom da mora uspeti, savremeni narcis se osea anksioznim i u pokuaju da se izbori sa oseanjem praznine, i pritisnut imperativom mladosti i dobrog izgleda, on se okree intenzivnom bavljenju sobom. Samoobuzetost je karakteristika savremene kulture, ne u smislu samousavravanja, ve samoouvanja. Prihvatajui etiku samoouvanja ljudi, oni probaju sve: bioenergiju, jogging, savremeni ples, aerobik, pilates Teror dobrog izgleda (naroito izraen kod ena), dovodi do besomunog vebanja, estetskih korekcija i paninog brojanja kalorija. Zapadna kultura zaokupljena je idealnim telom i ta glamurizacija savrenih oblina odgovorna je za sve alarmantniji porast poremeaja, koji su u direktnoj vezi sa injenicom da je izgled, vitka kontura tela, zapravo indikacija vrednosti, posebno kada su u pitanju ene. - Anorexia nervosa je jedan od tih sve uestalijih poremeaja koji su direktna posledica ovakvog kulturolokog diktata smatra Jokanovi.- 95% populacije koja boluje od ovog poremeaja su ene, a ukupna uestalostobolenja kree se oko 7 odsto, sa tendencijom stalnog porasta. Poremeaj se najee pojavljuje u periodu izmeu 13 i 20 godina i karakterie se prekomernim strahom od dobijanja na teini. On je izraen do te mere da se to pretvara u neku vrstu fobije prema hrani. Vrlo esto bolesnici imaju problem sa izmenjenom telesnom slikom, to znai da mnogi smatraju da su debeli i onda kada su izra- eno mravi. Ova bolest vrlo esto dovodi do potrebe za hospitalizacijom i to se najee odvija sa tekom mukom; po definiciji bolesnici odbijaju da odravaju telesnu teinu i oteavaju u velikoj meri saradnju kada je u pitanju leenje. Njih je potrebno pratiti due vreme jer su recidivi esti. Jedna studija raena u Americi, koja je pratila bolesnike est godina nakon izleenja, pokazala je da je u dve treine sluajeva dolo do

stvarnog poboljanja, dok je 20% pacijenata zadralo simptome. Stope mortaliteta (smrtnosti) kreu se, naalost, od 5 do 20%. Bulimia nervosa je, takoe veoma rasprostranjen poremeaj koji se esto pojavljuje u kombinaciji sa anorexiom i karakteriu ga nekontrolisane epizode brzog unoenja velikih koliina hrane u kratkom vremenu (obino ispod dva sata). U tom periodu mogu se uneti velike koliine kalorija, esto iznad 5000 kcal, a u nekim sluajevima ak i do 20.000! Svaka epizoda prekomernog uno- enja hrane zavrava se sa izazivanjem povraanja. Karakteristi no je, inae da ovi bolesnici pate od oseanja izuzetne krivice i samoprezira... Suoen sa strahovima i pritiskom da mora uspeti, savremeni narcis se osea anksioznim i u pokuaju da se izbori sa oseanjem praznine, i pritisnut imperativom mladosti i dobrog izgleda, on se okree intenzivnom bavljenju sobom STRAH OD STAROSTI Kult mladosti koji je dominantan u savremenoj kulturi, nema razumevanja prema starenju kao prirodnom ivotnom procesu. Strah od starosti je, kako naglaava Kristopher Lash, u uskoj vezi sa pojavom narcistike linosti u modernom drutvu. U kulturi koja toliko favorizuje mladost, za one koji se boje zavisnosti i ije samopo tovanje zavisi od divljenja drugih, a ono je namenjeno mladosti, lepoti i slavi, starost izaziva poseban strah. - Kako narcis u drugima vidi potvrdu samoga sebe, njemu je potrebno da se veito dive njegovoj lepoti, armu Svestan je da to s godinama prolazi i od toga ga podilazi jeza objanjava Lash i nastavlja: - Drutvo je izgubilo predstavu o znaaju mudrosti i znanja koje se stie sa godinama, jer se znanje shvata instrumentalno, to znai da vremenom, usled tehnolokih promena ono zastareva. Odbijanje starosti, posebno u amerikoj kulturi, dostie vrhunac u pokretu za produavanje ivotnog veka. Stari poinju oajniki da oponaaju mladalake stilove. Manija pokretljivosti i kult razvoja, sami po sebi predstavljaju strah od starenja koji je u amerikom drutvu toliko snaan. Pokretljivost i razvoj, ustvari uveravaju pojedinca da se jo nije ukotvio u ivuoj smrti koju donosi starost. Govorei o ovom problemu Milo Jokanovi, pak, smatra da su se u ranijim kulturama mladi brinuli o starima i nemonima. Danas, iako to ine, ta briga nije neposredna, ve je preneta na odgovarajue institucije (socijalne slube, bolnice, gerijatrijske ustanove). Starost i smrt su, usled nedostatka vere i religije, mistifikovani kao neto to nije ljudsko. Smrt je predstavljena kao neka neuspela lekarska intervencija, kao neto to se, eto, nije moglo spreiti, a ne kao izvesnost, prirodan ishod ivota. Istonjaki odnos prema ivotu i smrti polazi od toga da je ceo ivot priprema za smrt, a zapadna kultura je to okrenula, pa je ceo ivot zapravo beg od pomisli na smrt. BEG OD INTIMNOSTI Okrenuti sebi i u elji da uspeju, ljudi se sve manje ulau u prijateljstvo, ljubav... - Kult intimnosti skriva sve vei oaj traenja intimnosti. Lini se odnosi raspadaju pod emocionalnim teretom. Razvodi su sve uestaliji, zajedno sa uvek lebdeom opasnou da e se sklopljeni brak brzo zavriti krahom - veli Kristopher Lash. Prema pojedinim istraivanjima, u SAD ima oko milion razvoda godinje, a 20 miliona dece ima psihike probleme nastale zbog razdvajanja roditelja. Lini odnosi ne garantuju sigurnost i stabilnost, jer mukarci i ene, prema miljenju ovog kulturologa, imaju ekstravagantne zahteve jedni prema drugima i obuzima ih iracionalni gnev i mrnja kad se ti zahtevi ne ostvare. Iz tih razloga, sve je vie domainstava sa jednim lanom, to odraava sklonost ka linoj nezavisnosti i ukazuje nespremnost na blisko emocionalno

vezivanje bilo koje vrste. - Brak bi u nekom mitolokom, alhemijskom smislutrebalo da bude spoj mukog i enskog principa, dakle, spoj mukarca i ene koji stvaraju neto novo, da kroz ti postaje ja! Najvea teina braka je sazreti, odrasti uz nekoga ko esto nije voljan ili strpljiv da to tolerie. Za savremenu narcistiku kulturu najtee je u braku prihvatiti upravo to: biti zajedno, a rasti, odnosno, u ime zajednitva, negde odustati od sebe - zakljuuje Milo Jokanovi. SAVJETI ZA KLINCE BOLJE SPRIJEITI NEGO LIJEITI Pie:Dario Niki Mali vodi u borbi protiv narcisoidnosti Ima li problema s egom - napuhan ti je poput lopte za plau ili smeuran poput balona prije uporabe? Samo itaj dalje, moda prona e pokoji koristan savjet pa probleme rijei, a bez da ih nasilno ne probui iglom... Puno pria? Ne doputa drugima da dou do rije i? U razredu uvijek mora jasno dati do znanja da ima miljenje o svemu i katkad svoje kolege gleda s visine? Misli li da si prekrasan i dane provodi pred ogledalom, mjerei ravnalom nove milimetre miia koje si (kao) nakupio u posljednjih nekoliko dana vjebanja u improviziranoj teretani tatine garae? Iako nema nita loe u tolikom samopouzdanju, stvari se kompliciraju onog trena kada ga ima MALO VIE nego to je potrebno ili to su ljudi iz tvoje okoline spremni podnijeti. Drugim rijeima, kada se samopouzdanje pretvori u golu narcisoidnost i spreava te da djeluje mozgom, onda je vrijeme za paljenje alarma i postavljanje pitanja: Kako biti siguran u sebe, a ne pretvoriti se u otok koji vjeruje da je sam sebi dovoljan. Za poetak, treba ti biti jasno da imati pouzdanja u sebe i svoje sposobnosti ne znai automatski degradiranje ostalih i gledanje na tue sposobnosti kao inferiorne. Drugim rijeima, ako se nae u poziciji razrednog frajera kojem kao od ale ide s djevojkama i koji razvaljuje tjelesni odgoj, ne ikaniraj one koji nisu dobri u tim, ali su dobri u nekim drugim stvarima podijeli neke svoje tajne i pomozi slabijima da preskoe kozli ili osvoje vodeu kolsku plavuu. Ako posjeduje posljednje modele motora, sunanih naoala ili mobitela, ne mora to stalno i u svakoj prilici drugima nabijati na nos, kao to se razgovori ne bi trebali pretvarati u tvoje govore, ve u dijalog u kojem, ako si ve tako ohrabren znanjem i komunikativnim sposobnostima, ti moe dominirati, ali ne i nametati se kao pompozni sveznalica na kojeg e sugovornici vrlo brzo poeti gledati ispod oka. U sluaju da pripada drugoj skupini, onoj s MALO MANJE samopouzdanja, uzmi savjete da/ne svojoj polarnoj suprotnosti, izokreni ih, ali pazi da se na kraju ne pretvori u nju, jer svaki odlazak u ekstrem, ma kojeg predznaka bio, nikada ne zavri dobro. Drugim rijeima, ako jednog dana i odlui promijeniti imid, tj. porazgovarati sa sobom i iz samozatajne bubice se transformirati u frajera punog samopouzdanja, treba imati stila u balansiranju glave u oblacima i potrebnog sputanja na zemlju. Hodaj uzdignute glave, ne dopusti da te drugi gaze, trai potovanje, ali i prui ga. Isto tako, ne zaboravi da sve poinje od toga da mora potovati samog sebe koliko i druge, te da ne treba uvijek vjerovati suprotnoj strani nisu ni deki koji vole glumiti da pucaju od samopouzdanja ba uvijek tako puni sebe i esto se iza maske frajera krije lice nesree i klimavosti karaktera. Katkad se ini da dobiti samopouzdanje i promijeniti ivotni stil nije toliko teko, koliko je pritom teko sauvati ljudskost i biti dobra osoba cijelim putem.

U svakom sluaju, ponos i potovanje za svoja dobra djela nije teko stei, ali da bi se do toga dolo, moraju se prvo uiniti ta dobra djela i neka ti to pri treningu pumpanja ega, bude uvijek na pameti. O KLJUNIM PROBLEMIMA NARCISOIDNOSTI, SA SARAJEVSKIM PSIHOLOGOM dr ALMEDINOM BADAR Svi ljudi su ponekad narcisoidni! U elji da to vie rasvjetlimo tajne narcisoidnosti, potraili smo pomo i od dr Almedine Badar, poznatog sarajevskog psihologa... APLAUZ: Koje su karakteristike narcistikog tipa linosti? Almedina: Sljedee su osnovne karakteristike narcistikogtipa linosti: - oigledna fokusiranost na samog sebe u komunikaciji s drugima, problem u odravanju relacija sa drugima, nesposobnost da se ova pretjerana koncentriranost na sebe vidi kao psiholoki defekt, nesposobnost da se zauzme empatiki stav prema drugima, nesposobnost da se drugi vide i prihvate kao drugaije individue s vlastitim karakteristikama (Svi misle i osjeaju kao i ja), preosjetljivost i na najmanju kritiku, vea osjetljivost na osjeaj sramote, nego na osjeaj krivice... APLAUZ: Kako bi se mogao definisati patoloki narcizam? Almedina: Uistinu, svi ljudi su ponekad narcisoidni. Umjerena narcisoidnost je i pozitivna i poeljna. Ne moemo voljeti druge ljude ako ne volimo sebe. Meutim, pretjerana egocentri na ljubav vodi do patologije. APLAUZ: Kako objasniti fenomen straha od vezivanja i nemogunost uspostavljanja intersubjektivnih odnosa karakteristi nih za narcistiki tip licnosti i kako objasniti fenomen opsjednutosti tijelom (strah od bolesti, starosti...) karakteristian za savremenu kulturu! Almedina: Osobe sa narcistikim poremeajem linosti posjeduju ogroman osjeaj samovanosti. Obino preuveliavaju svoje sposobnosti i talente, oekuju da budu primjeene kao posebne ak i bez realnog uspjeha. esto osjeaju da su zbog njihove osobitosti i njihovi problemi jedinstveni, te da ih mogu razumjeti samo oni koji su isto tako osobiti. Ovi ljudi su preokupirani fantazijama o neogranienom uspjehu, moi, brilijantnosti, ljepoti, ili idealnoj ljubavi i hroninim osjeajem zavisti prema onima koje oni doivljavaju uspjenijim. Samopouzdanje im je veoma krhko, optereeni su nadgledanjem vlastitog uinka kao i slikom koju drugi ljudi imaju o njima to esto poprima oblik oigledne potrebe za panjom i divljenjem. Stalno ude za komplimentima, a na kritike mogu reagovati bijesom, stidom, ponienjem - pokrivajui ova osjeanja hladnokrvnou i indiferentnou. Kod narcistikog tipa linosti intrapersonalne relacije su poremeene. Nedostatak empatije (sposobnost prepoznavanja i doivljavanja tuih osjeanja), jako je prisutan i takva osoba ne moe razumjeti zato npr. prijatelj kojem je skoro umro otac ne eli ii na zabavu. Stalan osjeaj veliine i nerazumnog oekivanja da moraju biti posebno tretirani daje im za pravo da smatraju da su u prednosti u odnosu na druge, te da npr. ne moraju ekati u redu za razliku od drugih. Interpersonalno eksploatisanje, u kojem su drugi iskoriteni za ostvarivanje vlastitih, egocentrinih ciljeva, jedna je od osnovnih karakteristika narcisoidnog poremeaja li nosti. Ovakva osoba sklapa prijateljstva samo ako moe imati koristi od toga, a u romanti nim relacijama vidi partnera kao objekt koji e potpomoi i sauvati od unitenja njegovo samopouzdanje, jer u pozadini se krije nesigurna i inferiorna linost. Ne mogu voljeti jer ele imati sve pod kontrolom, a ljubav

za njih znai gubitak kontrole. APLAUZ: Koji su uzroci poremeaja anorexianervosa i bulimia koji su danas veoma rasprostranjeni, a vezani su za problem sopstvenog doivljaja tijela. Almedina: Iskrivljeno doivljavanje vlastitog tijela esto vodi do poremeaja u ishrani, poznatih kao anorexia nervosa i bulimia nervosa. Osobe sa ovim poremeajima su jako optereene izgledom svoga tijela i teinom. Oni koji pate od anoreksije kau da se osjeaju da su debeli ili da su im neki dijelovi tijela debeli dok im je ustvari teina ispod prosjeka. Gubitak teine postiu redukcijom unosa hrane i ekstenzivnim treningom. Preokupirani su debljinom svoga tijela i esto nezadovoljni fizikim izgledom. Za bulimiju su karakteristine este epizode pretjeranog uzimanja hrane u kratkom periodu, osjeaj gubitka kontrole nad uzimanjem hrane, provociranje povraanja, striktne dijete u cilju spreavanja poveanja tjelesne teine, perzistentna zabrinutost izgledom i teinom. Iako jelo predstavlja zadovoljstvo, esto je taj in praen samokritikom i depresivnim raspoloenjem.