Utvrdjivanje budzeta komuniciranja(pri planiranju finansijskih sredstavaKomuniciranje sa ciljnim auditorijumom ima svoju cenu koja mora da bude pokrivena

odgovarajucim iznosom finansijskih sredstava.Da bi se finansijskim sredstvima raspolagalo na temelju osnovnih ekonomskih principa neophodno je da se napravi plan finansijskih sredstava za ostvarivanje poslovnog komuniciranja.Finansijskim planom treba da se obezbedi racionalno korienje sredstava namenjenih komuniciranju sa relevantnim auditorijumom.Dobrim finansijskim planom i njegovim disciplinovanim ostvarivanjem se postize da se odredjeni planirani efekti poruke ostvare sa sto manjim iznosom finansijskih sredstava.Da bismo dosli do optimalnog plana finansijskih sredstava namenjenih komuniciranju mozemo da primenimo razliite metode:metod procenta od prodaje,metod medjukonkurentne komparacije,metod analize povecanja,metod ciljeva i zadataka i metod realnih mogunosti.Svaka od ovih metoda ima svoje prednosti i nedostatke koje treba imati u vidu kada se opredeljujemo za odredjeni pristup utvrdjivanju potrebnih sredstava za komuniciranje sa ciljnim auditorijumom.Treba odabrati najprihvatljiviji metod planiranja.Metodom analize povecanja se meri efekat razlike izmedju npr. obima prodaje proizvoda koji nije i proizvoda koji jeste promovisan ili nije ili jeste ostvaren pod uticajem bilo kakve ili odredjene komunikacijske akcije.Ovde se primenjuje princip efektivnosti tako sto input ine razliiti nivoi komunikacije a output se iskazuje razliitim nivoima prodaje.Iz ovoga mozemo da zakljucimo da vredi ulagati u komuniciranje sve dok se granini trokovi komuniciranja ne izjednae sa graninim prihodom.Nakon donoenja plana finansijskih sredstava namenjenih komuniciranju,neophodno je izvriti njihovo rasporedjivanje po trinim segmentima,ai nakon toga ostaje da planom finansijskih sredstava budu predvidjeni nain i sredstva kontrole ostvarivanja tog plana.Kontrola je neophodna jer ne postoje savreni mehanizmi planiranja koji bi mogli da predvide sve mogue promene i iznenadjenja u vezi sa ponaanjem konkurencije,medija i ostalih subjekata okruzenja.Zbog toga je neophodno da se organizuje kontrola koja e najvise odgovarati cilju koji se tom kontrolom moze postii. 2.Marketinko komuniciranje prema Kotleru iz 2001(instrumenti marketinkog komuniciranja) Da bi strategije i tehnike marketing komuniciranja doprinele ostvarivanju ciljeva organizacije neophodno je raspolagati odredjenim instrumentima koji su brojni i razliiti i zahtevaju znanja iz razliitih oblasti nauka i prakse kao to su proizvodnja,menadzment,dizajniranje,mediji i dr.Organizacije se uglavnom odluuju za veci broj instrumenata tj miks jer ne postoji bilo koji instrument marketinga koji bi mogao da odgovori istovremeno razliitim zahtevima. Marketinko komuniciranje prema Kotleru iz 2001 se odvija u pet glavnih oblika komuniciranja:oglaavanje,unapredjenje prodaje,odnosi sa javnou,lina prodaja i direktni marketing.Oglasavanje je svaki plaeni oblik bez line prezentacije i promocije ideja,proizvoda ili usluga i kao instrument marketinkog komuniciranja se ostvaruje preko tampanja i emitovanja oglasa,filmova,broura,pakovanja,postera,video traka i sl.Unapredjenje prodaje je skup marketinkih aktivnosti kojima se podstie prodaja ili proba nekog proizvoda ili usluge i svoju ulogu instrumenta marketinkog komuniciranja realizuje kroz takmienja,lutriju,nagradne

igre,izlobe,sajmove,demonstracije,kupone,niskokamatno finansiranje,povezivanje sa drugim zainteresovanim organizacijama,institucijama i pojedincima.Odnosi sa javnou i publicitet predstavljaju raznovrsne programe i aktivnostiusmerene na izgradnju,ouvanje i jaanje mosta poverenja izmedju organizacije i njene ciljne javnosti i kao svoje alate koristi novinske lanke,govore,seminare,sponzorstvo,odnose sa zajednicom,lobiranje,specijalne dogadjaje,asopis organizacije i slino.Lina prodaja predstavlja interakciju licem u lice- izmedju prodavca i kupca sa proizvodom i stvaranje uslova za kupovinu,a kao svoje alate koristi prodajne prezentacije,prodajne susrete,sajmove,uzorke,izlobe i slino.Direktni marketing predstavlja nain korienja telefona,telefaksa,elektronske pote i drugih oblika neposrednog komuniciranja bez prisustve marketera sa ciljem da se stvore uslovi za formiranje trita za proizvodima koji su predmet komuniciranja.Kao ssvoje alate koriste kataloge,potu,telemarketing,telekupovine,faks posta,elektronska posta i slino. 3.Etiki kodeks(etika i poslovno komuniciranje) Etiku treba prihvatiti i razumeti kao skup moralnih naela i ponaanja organizacije i njenih pojedinaca koji predstavljaju okvire dozvoljene aktivnosti u ostvarivanju komuniciranja.Neophodno je da se etiki ciljevi zasnivaju na potenju,otvorenosti,doslednosti,uzajamnosti,spremnosti na promene i slino.Prema Bleku 2003. etika snaga jedne organizacije moze se izgraditi primenom sledecih principa:cilj,ponos,strpljenje,upornost,perspektiva.Etika predstavlja osnovu za definisanje pravila ponaanja.Poslovna etika predstavlja skup moralnih pravila i normi kojih se treba pridrzavati u komuniciranju sa ciljnim grupama.Poslovni moral se kao disciplina razvijala usklaujui opte i konkretne vrednosti, usmjeravajui pojedinca na moralni odnos prema drugima, stvarajui norme o ponaanju, primjenjujui naela poslovne etike na praktino poslovno ponaanje. Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponaanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspenom i profitabilnom poslovanju. Etiki kodeks predstavlja formalizovana pravila i standarde ponaanja kojima organizacija iskazuje sta ocekuje od svojih zaposlenih,i on treba da obuhvata najmanje sledece probleme:odgovornost strunjaka za komuniciranje,estitost i potenje,pravila i obaveze stranaka u procesu komuniciranja,nain ostvarivanja internog komuniciranja,ponaanje prema poslodavcima i klijentima,ponaanje prema kolegama.Zaposleni u organizaciji znaju sta se od njih ocekuje i kakve su sankcije za krsenje pravila ponasanja.Kodeks ponaanja treba da bude definisan usvojen i potovanu svim delovima organizacije i u vezi sa svim funkcijama i aktivnostima organizacije.Etiki kodeks se definie za razliite nivoe,tako da se moze govoriti o kodeksima na nivou pojedinanih organizacija,na nivou drzava i na medjunarodnom nivou.Da bi se osiguralo potovanje etikog kodeksa neophodno je da se formira etiki odbor iji je zadatak rasturanje etikog kodeksa do svih nivoa organizacije,nagradjivanje za pridrzavanje i kaznjavanje za povredu kodeksa,analiza nastalih problema i izvestavanje menadzmenta organizacije o svom radu i stanju u podruju etike.Rad etikog kodeksa treba da se zasniva na naelim etike snage koja predstavljaju principe etikog ophodjenja koji su poznati pod imenom 5P-purpose,pride,patience,persistence i perspective.Tih pet nacela su misija i cilj,ponos,strpljenje,upornost i

perspektiva.Takodje bi bilo korisno voditi racuna o odredjenim etikim principima kao sto su Zlatno pravilo,Kategoriki imperativ,Pravilo klizave padine,Utilitarno pravilo,Nema besplatnog ruka medju kojima jke moje omiljeno Zlatno pravilo-U svemu sto radis ponasaj se prema drugim ljudima na isti nacin na koji bi voleo da se oni ponasaju prema tebi.Etike kodekse treba definisati,prihvatiti i razumeti kao uputstvo kako da se radi na odgovoran nain.Izgradnja i stalno unapredjenje etike ponaanja su siguran garant u izboru za budunost. 4.Vrste poslovnih sastanaka(posebno objasniti brifing),sastanak na daljinu,konferencija- Brifing-predstavlja razmenu informacija sa saradnicima i njega koriste nadredjeni kao kao oblik obavetavanja podredjenih o svrsi,zadacima i nainima izvravanja odredjenih aktivnosti i zaduenja.Da bi se njime ostvario komunikacijski cilj neophodno je da nadredjeni vodi rauna o primeni odredjenih pravila i uputstava a to su da pre pocetka brifinga proveri da li je dato dovoljno informacija da li je svima jasno o emu se radi,zatim izabrati adekvatan nain komuniciranja,pre poetka sastanka stvoriti uslove za registrovanje,obeleavanje svih releventnih podatakakao to su svrha,cilj,nain i vreme realizacije itd,zatim ne preterivati sa detaljima u preciziranju zaduenja,vie puta proveriti sadraj i svrhu zaduzenja,precizno odrediti granice ovlaenjasaradnika kao izvrilaca,kada se zaduenja ne realizuju u skladu sa zauzetim stavovima treba sazvati novi sastanak,brifing i ako postoje mogunosti kombinovati razliite pristupe u odravanju sastanka.S obzirom da se ova vrsta komuniciranja odvija sa saznanjem da su moc i autoritet na strani nadredjenih neophodno je nastojati da se ostvari visi nivo ravnopravnosti i izbalansiranosti nadredjenih i podredjenih,zatim podredjeni bi trebali da nastoje da sto bolje upoznaju karakteristike nadredjenih u smislu nacina odlucivanja,isticanja sopstvene vaznosti,sklonosti ka velicanju moci i polozaja itd.,podredjeni bi trebalo da provere da li su ispravno shvatili stavove nadredjenih,treba nastojati da se pomo u reavanju problema trazi od najkompetetnijih ljudi iz reda pretpostavljenih i za svaki nesporazum izmedju pretpostavljenih i potcinjenih trebalo bi prvo naci argumente a onda i resenje.Poslovnoi sastanak-vrsteposlovni sastanak predstavlja formalizovan skup ljudi sa odredjenim ulogama,statusom,kompentencijama i sl iji je zadatak da svojim ueem doprinesu koncipiranju ili realizovanju odredjene upravljake odluke,a u irem smislu tu spadaju i drugi oblici komuniciranja unutar ili izvan organizacije koji u krajnjoj liniji mogu da doprinesu uspenijem funkcionisanju organizacije.Postoje tri osnovne vrste poslovnih sastanaka a to su formalni,neformalni i sastanci u obliku druzenja vezanih za posao.Kod formalnih poslovnih sastanaka tema i cilj su vrlo jasno odredjeni,najceste dugo traju vremenski i procesi koji se na sastanku odvijaju se esto prepliu,npr donosenje odluka,izvestaji o rezultatima i sl.Poslovni sastanak treba organizovati u odredjenim fazama:priprema,zakazivanje i odravanje.Sr poslovnih razgovora ine podaci,informacije,zahtevi,predlozi i sl.Da bismo uspeno okonalo poslovni sastanak bitne su mnoge vetine,najpre komunikoloka vetina,takodje je bitno to vie vizuelizovati poslovne sastanke jer veina ljudi mnogo bolje pamti ono to vidi nego ono to uje(dijagrami,grafikoni i sl).Za formalne poslovne sastanke

su bitni poloaj tela u prostoru,vrsta sluanja-aktivno i pasivno,neverbalno komuniciranje,momenat razreenja.Neformalne poslovne sastanke organizuju neformalne grupe koje su nastale na bazi odredjenih interesa i ciljeva i traju do zadovoljenja tih zahteva,zatim prestaje potreba za njihovim organizovanjem.Druzenje moze biti jedan oblik poslovnog sastanka i najee se organizuje kao rezultat potovanja tradicije,godinjice,slave i sl. Ili kao rezultat odluke menadzmenta i zaposlenih,zajedniki izlet,nagradni odmori i sl.Poslovna putovanja mogu biti prilika i nain da se proveri kvalitet poslovnog komuniciranja u odredjenoj organizaciji. Postoje pravila koja ne treba zanemarivati da se klijent uvek doceka stojei,da se klijent najbolje osea kada ga doekate na ulazu,da se stvori atmosfera zajednikog uverenja o obostranoj koristi sastanka,da se potuje raspoloivo vreme klijenta i ne ignorisati nenajavljeni dolazak klijenta ve ga pretvoriti u svojevrsnu komunikaciju kao nain da se uvede u poslovni sastanak i nakon sastanka treba pozdraviti i ispratiti gosta. Video konferencija predstavlja komunikaciju putem koje se zvuk i video slika razmenjuju izmeu dve ili vie lokacija. Kao takva vrsta komunikacije najiru primenu nalazi u poslovnom sektoru za odravanje sastanaka na daljinu. Video konferencija se obavlja prenoenjem digitalnog signala najee preko lokalne LAN mree, javne telefonske (ISDN recimo), ili pak, satelita. Na ovaj nain se omoguava da firme koje saradjuju i posluju i ako su udaljene mogu komunicirati kao da, praktino sede u istoj prostoriji,i to mnogo olaksava posao i pruza nove mogucnosti poslovnom svetu. Postoji i mogunost za sprovoenje Internet video konferencije, ali se esto javlja kanjenje zvuka i slike zbog sporosti protoka. Tehnika oprema koja ovo omoguava se sastoji iz monitora, video kamere, mikrofona i zvunika.Postoje dve vrste video konferencija:point-to-point koja ukljuuje dva sagovornika, i multi-point video konferencija koja omoguava komunikaciju vie sagovornika na razliitim lokacijama.