PREDRATNI PERIOD UJEDINJENJE U Srbiji je jugoslovenska ideja zivela u dva vida : istocnom, kao viziji ujedinjenja Srba i Bugara;

i zapadnom, izrazenom u Nacertaniju Ilije Garasanina 1844. o stvaranju jugoslovenske drzave na Zapadnom Balkanu, pod vodjstvom Srbije. Zapadno od Drine takodje su postojale razlicite ideje : autonomija u oviru AU; Unija jugoslovenskih naroda, trijalisticka monarhija AU, trijalisticka drzava SHS, federacija Pai je reavanje nacionalnog pitanja zamiljao u dve faze. Prvo treba ujediniti sve srpske zemlje. One u Turskoj uz pomo CG i Bugarske, a one u AU uz pomo Rusije. Jugoslovenska ideja je progovorila u Paiu u zapadnom vidu. 1890. je napisao raspravu '' Sloga Srbo-Hrvata''. Glavni protivnici jugoslovenskog ujedinjenja na politickom polju su bili AU, Italija i Vatikan. lanice Antante sve do kraja 1918 nisu prihvatale raspad AU, smatrajui je vanim faktorom stabilnosti srednje Evrope pred Rusijom. Pai je pisao Cvijiu da e granica nove drave na severu dosegnuti Klagenfurt ( Celovec ) - Maribor - Segedin. Paiev program je zasnovan na ideji jedinstvenog naroda ( srpsko-hrvatsko-slovenackog ). U skladu sa promenjivom ratnom sreom, Paievim pragmatinim karakterom i pol. situacijom, Pai nije odustajao ni od programa ujedinjenja Srba, ako program okupljanja troimenog naroda omane. Tako je Pai imao ''veliki'' jugoslovenski i ''mali'' srpski program. Paieva vlada je i formalno proglasila svoj ratni cilj krajem 1914. u tzv. Nikoj deklaraciji - 7.decembra 1914. Ratnim ciljem Srbije je proglaeno '' oslobodjenje i ujedinjenje sve nae neoslobodjene brae ''. Pai je podravao organizovanje i rad pol. emigracije iz AU na teritoriji saveznikih drava. Jugoslovenski politiari u emigraciji je trebalo da se bave propagandom, tj. da obavetavaju saveznike vlade i javno mnjenje o jugoslovenskom pitanju. Srpska vlada je preporuila politiarima u emigraciji da se organizuju u jedan odbor, sa seditem u Londonu. Aprila 1915. formalno je bio konstituisan u parizu Jugoslovenski odbor, u trenutku kada je bilo poznato da su saveznici privoleli Italiju na svoju stranu, obeavajui AU-e teritorije sa preteno jugoslovenskim etnicitetom - april 1915. Za predsednika JO izabran je dr.A.Trumbi. Ovo telo je u medjunarodnim odnosima bilo neformalno, tj. nije moglo da se tretira kao subjekt medjunarodnog prava ( kao vladae Srbije ili CG ). Stoga ono nije imalo ni priblinu mo i uticaj kao srpska vlada, pogotovo kasnije kada je pokualo da se izbori za status legitimnog predstavnika Jugoslovena u AU i teko se suprodstavilo srpskoj vladi.
1

Srpska vlada je pomagala lanove odbora, osim Trumbia, Supila i brae Gazari, koji su uvali materijalnu, a time i politiku nezavisnost. Srpska vlada i JO su se sukobili oko pitanja unutranjeg uredjenja budue drave, kao i medjunarodnog poloaja JO. Trumbi je zahtevao da se JO prizna kao ravnopravni inilac ( uz srpsku vladu ) u borbi za ujedinjenje ( tj. udruivanje kako su govorili - sam termin ima drugaiju politiku konotaciju i prizvuk ). Supilo je jo tada brinuo o buduoj srpskoj hegemoniji i predlagao reforme u Srbiji, a ako do toga ne dodje, treba raditi na stvaranju posebne hrvatske drave. Supilo se zalagao za uredjenje budue drave na federalnoj osnovi. On je u sutini eleo dualistiku dravu, u kojoj bi Srbi i Hrvati imali vodeu ulogu u svojim interesnim sferama. Na kraju je juna/jula 1917. odrana konferencija kojoj su prisustvovali predstavnici Kraljevine Srbije i JO. Ovo je bilo vrlo vano za srpsku vladu i JO, jer je donoenje tzv Majske deklaracije slabilo legitimitet njihovih ratnih i politikih ciljeva. Pred zasedanje Bekog parlamenta osnovan je Jugoslovenski klub, osnovan od raznih stranaka i politiara, srpskih, hrvatskih, slovenakih iz AU. Predsednik JK je bio slov. klerikalac Anton Koroec. Na sednici Parlamenta u Beu, maja 1917. je proitana objava ovog kluba da ''na osnovu narodnog naela i hrv. dravnog prava'' treba ujediniti sve zemlje u monarhiji u kojima ive Slovenci, Hrvati i Srbi, u jedno dravno telo '' slobodno od gospodstva tudjih naroda, a pod ezlom Habsburko-lotarinske dinastije''. Razvijao se irok ''Deklaracijski pokret'', a njegovi vodei ljudi su ustali protiv italijanskih, ali i srpskih pretenzija na hrvatske i slovenake teritorije, tj. pretenzija srpske vlade da zastupa ''neoslobodjenu brau''. Poto razlike oko budueg unutranjeg uredjenja drave izmedju srpske vlade i JO nisu mogle da se prevazidju, ono je ostavljeno za budunost, a postignuta je saglasnost o neophodnosti dravnog ujedinjenja i kompromisnoj varijanti nacionalnog unitarizma. Dogovoreno je da Ustavotvorna skuptina bude izabrana optim, neposrednim i tajnim glasanjem. Dogovoreno je da ona donese Ustav '' kvalifikovanom veinom'' u saglasnosti sa krunom. Garantovane su gradjanske slobode i pravma jednakost ( pred zakonom ). Teritorijom Budue drave oznaene su sve oblasti u kojima ive SHS u kompaktnoj i neprekinutoj masi. Jasno je da je ovo osporavanje legitimiteta pogodilo i srpsku vladu i JO, pa su oni traili puteve zbliavanja. Konferencija na Krfu je trebalo da predstavlja skup legitimnih predstavnika svih jugoslovenskih naroda, kako iz Srbije tako i iz AU. Na njemu su ublaeni stavovi JO i srpske vlade i traeni su kompromisi. Konferencija je zavrena Krfskom delaracijom, iji su potpisnici predsednik srpske vlade Pai i predsednik JO Trumbi. Krfska deklaracija se sastoji iz dva dela. U I delu poziva se na narodno naelo ( samoopredeljenje ) i na princip narodnog jedinstva ( jedna nacija ) Srba,
2

Hrvata i Slovenaca, pa se na osnovu toga zahteva oslobodjenje i ujedinjenje troimenog naroda. U II delu utvrdjuju se principi na kojima e ta drava poivati : Drava SHS bie slobodna i nezavisna Kraljevina, ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija na elu sa Karadjordjeviima...Krfska deklaracija je istakla da je troimeni narod isti po krvi, jeziku i oseaju jedinstva, po kontinuitetu i celovitosti teritorije na kojoj ivi i po interesu koji ima. Kao vrhovni princip istaknuto je pravo naroda na samoopredeljenje, to je trebalo da poslui srpskoj vladi kao pokrie za stvaranje velike dave. KD proklamuje da troimeni narod mora da bude oslobodjen od tudjinskog ropstva i ujedinjen u nezavisnoj nacionalnoj dravi. Iz proklamovanog principa proizilazi da se ne radi o aneksiji teritorija od strane Srbije, nego o izlaenju u susret volji sopstvenog naroda. Tako su tri jezika proglaena ravnopravnim. U dravi e biti obezbedjena ravnopravnost vera i pisma, sa jedinstvenom zastavom, grbom i himnom. Presudni trenuci za ujedinjenje Nastupaju u 2/2 1918, kada dolazi do pucanja frontova i vojne pobede Saveznika. U uptem rasulu, koje je zahvatilo AU, jugoslovenski politiari, verovatno iz nude ( Italijani prete, revolucija preti ) prihvataju jugoslovensku ideju. Slovenake stranke stvaraju, avgusta 1918, Narodni savet za Sloveniju i Istru, a u Zg je oktobra 1918 osnovano Narodno vjee, koje se proglasilo za vrhovno predstavnitvo svih Slovenaca, Hrvata i Srba iz AU. NV je proglasilo ujedinjenje u Dravu Slovenaca, Hrvata i Srba. Zatim je hrvatski Sabor zakljuio da se raskidaju sve dravno pravne veze Trojedine Kraljevine sa Kraljevinom Ugarskom i carevinom Austrijom. U NV-u je vodea uloga pripala hrv-srpskoj koaliciji sa Svetozarom Pribievi. Predsednik mu je bio A.Koraec, a potpredsednici Pribievi i Ante Paveli ( zubar ). NV je odbilo predlok cara Karla Habzburkog za preuredjenje monarhije. NV nije bilo subjekat medjunarodnog prava, kao ni JO, ali je ono zaista okupljalo veinu stranaka i istaknutih politiara sa jugoslovenskih prostora AU, pa je njegov legitimitet u odnosu na JO bio znaajan. Na enevskoj konferenciji nov. 1918, Pai je bio prinudjen da prihvati dravni provizorijum do donoenja Ustava ( zajedniko ministartvo ), konfederalnu organizaciju prelazne faze sa dve ravnopravne vlade, ostavljanje pitanja oblika vladavine do odluke Ustavotvorne Skuptine. Bio je pred JO i NV i srpskom opozicijom, a pritisak su vrili i saveznici, posebno Francuska. Aleksandru ovo reenje ( posebno pitanje monarhije ) nije nikako odgovaralo pa je izazvao krizu vlade i tako odbio ratifikaciju enevske deklaracije. Regent je znao da NV SHS nema nikakvu realnu mo, a stanje anarhije, revolucionarni istupi i italijanske pretnje su brinule vodee ljude NV-a. Poliaj NV su pogorale i odluke Velikih narodnih skuptina Vojvodine i CG, koje su se
3

izjasnile za direktno prikljuenje Srbiji 25/26. novembra 1918. Tako je VNS Vojvodine ( pod predstavnitvom Jae Tomia ) zaobila NV-e SHS. Osim toga Skuptine Srema i Dalmacije su apelovale na NV da to pre zatrae ujedinjenje. Narodno Vijee je stoga uputilo delegaciju u Bg. radi to breg sporazuma i ujedinjenja. Uslove ujedinjenja su ubacili u Naputke, koje je delegacija trebalo da dostavi regentu. Medjutim regent nije eleo da ita Naputke ( Manifest ), a pritisnuta situacijom, delegacija NV SHS je zatraila ujedinjenje ne spomenuvi nikakve uslove iz Naputaka. Regent je 1.12.1918, odgovarajui na adresu delegacije NV-a, proglasio ujedinjenje Kraljevine Srbije i Drave SHS u Kraljevstvo SHS. Tako je on prejudicirao oblik vladavine nove drave. NV SHS je objavilo da je donoenjem Prvodecembarskog akta prestala njegova funkcija vrhovne vlasti Drave SHS. VERSKO PITANJE SHS je bila multikonfesionalna drava. Najae religijske zajednice su bile : SPC, RKC i IVZ. Bilo je jo desetak priznatih religija, a nepriznate su progonjene. Pre ujedinjenja, pravoslavne crkve su bile dravne u Srbiji i CG. Ove drave su regulisale odnos sa RKC konkordatima ( Srbija 1914; CG 1886 ). Poloaj RKC u AU je bio povlaen, a odnosi su regulisani konkordatom i na nekim mestima konvencijom ( konvencija - sporazum manje vaan i formalan od ugovora ) - Vojvodina, Dalmacija, Prekomorje. PC je u AU delovala u okvirimaautokefalnih : Karlovake mitropolije i Dalmatinsko-bukovike mitropolije. Stvaranjem SHS nametnulo se pitanje ujedinjenja pokrajinskih PCava. Na konferenciji pravoslavnih episkopa u Sremskim Karlovcima dec. 1918, donesena je naelna odluka o ujedinjenju. Na konferenciji u Bg maja 1819. doneta je odluka o ujedinjenju u jedinstvenu SPC. Juna 1919, regentovim ukazom, drava je priznala ujedinjenje. Srpska patrijarija je proglaena u Sremskim Karlovcima sept. 1920, a Svetosavski Sabor je za patrijarha izabrao Dimitrija, to je kralj potvrdio nov.1920. Obnova patrijarije je zavrena 1924. u Pei, simbolinom ceremonijom, u kojoj je kralj Aleksandar uveo patrijarha Dimitrija '' u stari sto srpskih patrijarha ''. SPC je isticala lojalnost novoj dravi, a dinastiju Karadjordjevia je sa pijetetom zvala '' narodnom dinastijom ''. Novi ustavni sistem, koji je predvidjao ravnopravnost priznatih veroispovesti, oduzeo je SPC-i status dravne crkve. Od 1932. zapaa se pogoranje odnosa sa RKC i dravom, za koju je SPC izjavljivala da favorizuje RKC i IVZ. Sukob je kulminirao

1937. u vreme borbe proziv konkordata, kad je zemlja bila na ivici verskog i gradjanskog rata. Najvii upravni organ RKC u zemlji je bila Biskupska Konferencija, kojom je predsedavao nadbiskup zagrebaki. Drugi po tituli u RKC SHS je bio Barski nadbiskup, ali je kao ostatak prolosti imao beznaajan uticaj ( ''primas srpski'' ). RKC je pod uticajem Vatikana pokazivala neprijateljstvo prema novoj dravi, plaei se irenja uticaja pravoslavlja. Ona se nije mirila ni sa naelom slobode i ravnopravnosti religija, s obzirom da je u predhodnoj dravi bila favorizovana i uivala velike privilegije. Bila je krajnje verski iskljuiva, a ravnopravnost vera je mogla da prihvati samoformalno i to u dravama u kojima je katolika strana dominantna. Vrlo brzo su poele optube na raun drave o navodnoj ugroenosti svete vere. Traena je potpuna sloboda verskog uenja u crkvi i koli, a osudjivana je fakultativnost verske nastave. RKC je ustajala protiv ''sokolstva'' kao liberalne ( a time i antireligiozne ) kulturno-vaspitne ustanove. 1922. stvorena je organizacija Katolike akcije, koja je irila organizacije ''Orlova''-pandam sokolstvu-klerikalna kulturno vaspitna ustanova. Posebno nezadovoljstvo je iskazano lanom 12. Vidovdanskog Ustava, koji je predvidjao da se duhovna vlast ne sme koristiti u stranake i politike svrhe. Uporite klerikalizma u politikom ivotu je bila SLS ( slovenaka ljudska stranka ) na elu sa Antonom Koroecom. IVZ je u Kr.SHS bila najvea organizovana zajednica muslimana u Evropi. Muslimana je bilo mnogo u BIH, CG, Sandzaku, Makedoniji i na Kosmetu. 1878. je dolo do prekida odnosa bosanskih muslimana i Meikata ( vrhovnog islamskog poglavarstva u Istambulu ) usled austrijske okupacije. Carskom naredbom 1892. je u Sarajevu uspostavljeno Vrhovno vakufsko-merifsko stareinstvo i ustanova Reisul-ulema, koji postaju rukovodea tela IVZ u BIH. Od AU vlast je 1909. iznudjena vakufsko-merifska autonomija. Organizacija IVZ u YU je zakonski uredjena 1930. - Zakonom o IVZ, a 1936. - Ustavom IVZ. Muslimani YU su bili pod upravom Reis-ululeme ( 1930-1936 u Bg, a od 1936. u Sarajevu ). Pre 1930. muslimani zapadno od Drine bili su pod upravom reis-ul-uleme u Sarajevu, a istono pod upravom beogradskog muftije ( 1930. je muftijstvo ukinuto ). IVZ se zalagala za ravnopravnost vera i lojalnost YU. Njihova pol.stranka je nosila ime JMO ( jugoslovenska muslimanska organizacija ) i pre nego to je drava dobila ime YU, to je takodje predstavljalo i izraz nepristajanja na kroatizaciju i srbizaciju.

DRAVNO PRAVNI PROVIZORIJUM I PNP DPP ( 1.XII 1918 - 28.XI 1921 ), PNP ( feb.1919 - nov. 1920 ). Formiranje PNP-a je bilo predvidjeno Prvodecembarskim aktom. '' Prelazno doba '' - od ujedinjenja do prvog Ustava - trajalo je u kraljevini SHS vie od 2 ipo godine. Bilo je to vreme kada je na temelju ranije srpske dravnosti izgradjivana jugoslovenska drava. Konstitutivni akt 1.dec. je predvidjao da novo uredjenje poiva na tri institucije : kruni, vladi i narodnom predstavnitvu, ali je u trenutku njegovog donoenja postojala samo jedna institucija - kruna, oliena u regentu Aleksandru Karadjordjeviu. Tako je na samom poetku regent bio jedini nosilac dravnog suvereniteta i vlasti. Ostale institucije je tek trebalo formirati. Ukazom regenta Aleksandra 20.dec.1918. o imenovanju ministara, obrazovan je Ministarski savet ( Vlada ) Kraljevine SHS. Zadaci su joj bili da to pre sazove PNP, da reava pitanja spoljne i unutranje politike, predloi izborni zakon za Ustavotvornu skuptinu. Prvu vladu je oformio St.Proti. Po proglaenju nove drave, srpska vojska je bila najvaniji kohezivni faktor. Ona je jo pre 1.dec.1918. ula u Srbiju, CG i teritorije drave SHS ( navodno na poziv NV-a ). U vreme konferencije mira jan.1919jan.1920. i kasnije, Italija je potpirivala sve sntijugoslovenske akcije ( spolja i unutra ). Stajala je iza tzv. Boine pobune u CG 1919, iza VMRO-a i Kosovskog komiteta ( sa bugarske i albanske teritorije su vrene teroristike akcije u Makedoniju i Kosmet ). Iza zahteva Austrije u Korukoj, Ruminije u Banatu, Madjarske, Bugarske, Albanije, iza frankovaca u emigraciji. Odmah posle primirja 3.nov.1918. - pitanje Maribora i tajerske je reeno u jugoslovensku korist, istupom austrijskog generala Rudolfa Maistera. Maja/juna 1919. pod komandom Krste Smiljania, poela je ofanziva ka Korukoj i zauzet je Celovec i itava sporna oblast, ali je rezultat blebicista u ''zoni A'' proao nepovoljno za YU stranu i vei deo Koruke je pripao Austriji ( okt.1920 ). Avg.1919. dolo je do uspostavljanja fronta prema Rumuniji u Banatu. 1920 se oekivao direktan sukob Italije i SHS. Prva vlada Kr.SHS je obrazovana 20.dec.1918 - obrazovanjem centralne vlade, kojim su potpuno prestale funkcije NV i JO i drugih pokrajinskih tela. Uinjen je krupan korak ka centralizaciji drave, iako su pokrajinske vlade u Sl, Hr, Dalm, BIH, Sremu nastavile da rade sa suenim kompetencijama ). Regent je ve tada pokazao neparlamentarno ponaanje, jer nije potovao stranaki dogovor, kojim je Pai odredjen za premijera. Prvi mandatar je bio drugi ovek radikala St.Proti, dok se Pai morao zadovoljiti funkcijom efa delegacije na Konferenciji mira u Parizu. Podpredsednik je bio Koroec, MSP Trumbi, a MUP Pribievi. PNP je sazvano regentovim Ukazom feb.1919., a stalni predsednik je bio
6

Dragoljub Pavlovi. Ministar za Ustavotvornu Skuptinu u Protievoj vladi - Albert Kramer je sastavio spisak poslanika PNP, po preporukama srpske vlade, NV-a, Velike Narodne Skuptine CG-e, NV BIH i drugih narodnih predstavnitava. PNP nije nastalo neposrednim izborima, ve imenovanjem, imajui u vidu teku medjunarodnu situaciju i unutranju uznemirenost. Zbog toga su ga neke gradjanske stranke, kao i komunisti, nazivali skupom samozvanaca i kritikovali. PNP je od poetka bilo podredjeno vladi, koja je svoja zakonodavna ovlaenja sprovodila donoenjem raznih Uredbi ( oko 800 ). Zakonodavnu funkciju PNP-a je iscrplo donoenjem Zakona o dravljanstvu, ujednaavanju kalendara, osnivnju Ljubljanskog univerziteta, kao i potvrda ugovora o miru sa Nem, Bug i Austrijom, a posebno Zakona o izboru narodnih poslanika za Ustavotvornu Skuptinu. PNP je delovalo kao politika tribina za raspravu o mnogim pitanjima unutr. i spoljne politike, ali nije imalo uticaja na rad delegacije Kr.SHS u Parizu ni vlade u zemlji. Ve u radu PNP-a poeli su sukobi, pre svega oko pitanja uredjenja nove drave. Dolo je do neslaganja poslanika, to je dovodilo do nemogunosti stvaranja kvoruma i normalnog rada PNP-a. Sliku su pogoravale i este smene vlada : Protieva 1919. Davidovieva 1920, Vesnieva i Paieva 1920. Najjai su bili radikali i demokrate, koji su oko sebe okupljali druge stranke. tako je bilo do formiranja Vesnieve vlade, kada se do tada konfrontirani parlamentarni blokovi raspadaju, a dolazi do zblienja radikala i demokrata, na bazi centralistikogunitaristikog uredjenja drave. Osim spoljnih opasnosti, Kr.SHS se od osnivanja suoila i sa tekim ratnim posledicama na unutranje politikom i soc-ekonomskom planu. Srbija je bila razorena, a vladale su glad i bolesti. Delovi pod bivom AU nisu pretrpeli vea razaranja i pljake, ali su saobraajne komunikacije bile pokidane, cene polj.proizvoda porasle, inflacija se uopte poveala ( naroito je devalvirala kruna ) - to je sve umrtvilo privredu i izazivalo nezadovoljstva. Osim toga, pokrajne su imale razliita pravne i pol. institucije ( upravni sistem ), ek.sisteme, kulturne tradicije, to je sve trebalo uskladjivati, a to je bilo teko. Valutarno pitanje je reeno 1920, povlaenjem iz prometa austrijske krune, koja je zamenjivana za dinar u odnosu 4:1, uz neopravdane proteste preanskog gradjanstva, posebno hrvatskog. Kruna je izgubila vrednost zbog ogromne inflacije u poslednjoj ratnoj godini, a sa druge strane se mnogo pekulisalo ubacivanjem ove valute iz inostranstva. Istovremeno dinar je bio konvertibilan zbog francuskog kredita i odnos dve valute je sraunat, poteno, ali je on dao povoda pokretanju i prve optube o navodnoj pljaki Preana od strane Srbijanaca. Smirivanje seljatva je za socijaliste u vladi bilo pitanje mira ili revolucije. Kmetstvo koje je postojalo van Srbije i CG, u krajevima
7

bivih carstava ( Habsburkog i Osmanskog ) je ukinuto. Kmetovi su proglaeni slobodnim posednicima, a ranijim vlasnicima je obeano obeteenje koje je garantovala drava. Projekat agrarne drave je zasnovan na eksproporciji veliine imanja i davanje parcela u zakup onima koji nisu imali, ili nisu imali dovoljno zemlje. Ukidanje feudalizma je bio posebno veliki problem u BIH, jer je 90% feudalaca ( aga ) bilo muslimanske vere, pa je socijalni problem imao i nacionalnu ( versku ) dimenziju. PARLAMENTARIZAM U SHS DO 1929. ( Prvi deo u predhodnom pitanju ) Politiko stranaki ivot Kr.SHS su inile stranke od kojih su neke postojale i pre 1918, druge su bile tek stvorene. Kr.SHS je parlamentarni sistem nasledila od Srbije. JDS i NRS su bile najvee i najuticajnije stranke u novoj dravi. JDS je bila novoformirana stranka ( feb.1919. u Sarajevu ). Formirale su je razne liberalne stranke, grupe i pojedinci sa prostora cele drave, dok su radikali inili staru, homogenu stranku, rairenu uglavnom u Srbiji i dr.srpskim krajevima. JDS je bila heterogena i u njoj su se razlikovali SDS - Lj.Davidovia i grupe demokrata iz preka, od kojih je najuticajniji bio Pribievi. Demokrate i radikali inae veliki rivali u borbi za vlast u ovom periodu drugaije su gledali na mnoga pitanja, kao na primer pitanje jugoslovenstva. JDS je stajala na pozicijama inegralnog jugoslovenstva. Iskljuivala je sve pokrajinske, plemenske, verske i dr.razlike. U administrativnom uredjenju samoupravne jedinice se mogu organizovati samo po prirodnom, soc-ekonomskom principu. Jedinstvena drava za jedinstveni narod-jugoslovenski. NRS je bila uglavnom srbijanska i srpska stranka, pa su pokuaji irenja ( npr. u Sloveniji preko Nikole upania ) dali slabe rezultate. Radikali su se zalagali za kompromisno jugoslovenstvo, govorei o troimenom narodu, ali potujui ''plemenske'' individualnosti. Pai je bio prvi ovek i simbol stranke. Svaki pokuaj osporavnja njegove dominacije u stranci je zavravao odstanjivanjem iz stranke, kao to je bio sluaj sa St.Protiem. Po pitanju uredjenja drave NRS se nije razlikovala od JDS centralizovana jedinstvena drava sa lokalnim samoupravama po prirodnim soc.ekonomskim granicama. HRSS ( republikanska ) je naslednica HPSS ( puka ) u novim uslovima ( dakle stara stranka ). HPSS su osnovali braa Antun i Stjepan Radi. Stranka se od poetka zalagala za dravnu Hrvatsku ( koncepcija istorijskog prava i dravne tradicije ) i dominaciju seljatva. Svojim republikanskim, konfederalnim i nacionalnim programom, od poetka je
8

bila nosilac otpora centralizmu i unitarizmu. Zahvaljujui tome ona se polako od malogradjanske i seljake stranke pretvarala u hrvatski nacionalni pokret. Konfederalna koncepcija HRSS se zasnivala na nagodbi Srba i Hrvata, dakle dualnoj dravi ( u kojoj bi Hrvatska bila neutralna seljaka republika ) u kojoj bi se iskljuili ostali nacionalni individualiteti. Uporite klerikalizma je bilo u Sloveniji. SLS je bila osnovana krajem XIX v, a pd tim imenom je poznata od 1905. - dakle stara politika stranka. Program SLS je predvidjao da celokupna drutvena i politika aktivnost mora biti zasnovana na principima katolike vere i interesima RKC-e. Od proaustrijske stranke postala je stranka podrke monarhiji i radikalima. Ta orijentacija je trebalo da sprei hrvatske hegemonistike pretenzije u zapadnom delu drave i stvori poziciju za ovladavanjem slovenakim pol.ivotom. SLS se zalagala za dravu u kojoj e postojati autonomne jedinice, od kojih bi jedna svakako bila slovenaka. Na elu SLS je bio Koroec. JMO je nova stranka, osnovana ferb.1919, kad i JDS. Izraavala je interese bogatih muslimana i osporavala pokuaje kroatizacije ili srbizacije musl.ivlja, naglaavanjem jugoslovenske orijentacije. JMO se takodje zalagala za iroke autonomije i decentralizaciju, a BIH je svakako trebalo da postane jedna od autonomnih jedinica. Takodje je i JMO prihvatila monarhiju i Karadjordjevie i bila za svaki kompromis sa vladajuim krugovima. Zalagala se za ravnopravnost veroispovesti, traei da se u Ustavu naglasi da je islam ravnopravan sa hrianskim verama. JMO se zalagala za versko-prosvetnu autonomiju IVZ-e i potovanje erijata u dravnim institucijama ( npr. muslimanskom vojniku se mora pruiti odgovarajua hrana, oslobadjanje tekih slubi u vreme ramazana... ). Na inicijativu socijaldemokrata Srbije i BIH, kojoj su se odazvale SDS Slovenije i Hrvatske i grupe soc-dem. orijentacije Dalmacije, Vojvodine, CG, izvreno je ujedinjenje u SRPJ (k) - Socijalistiku Radniku Partiju Jugoslavije ( komunista ). Kongres ujedinjenja odran je aprila 1919. u Bg. Na Kongresu je dola do izraaja revolucionarna orijentacija. Osudjena je Druga internacionala i izdaja socijal-patriota ( tj.socijaldemokrata-koji su podrali I sv.rat ) i prihvaena je teze Tree internacionale ( Kominterne ) o neophodnosti revolucionarne borbe proleterijata. Medjutim iako su uslovi za revoluciju bili povoljni zbog sveukupne nestabilnosti, nije izgradjen konkretni akcioni program. SRPJ (k) je traila da se skup samozvanaca, tj. PNP, odmah raspusti. Okt.1919. osnovan je SKOJ - Savez komunistike omladine YU - u Zg. Na prvom kongresu SKOJ-a u Bg.1920. odlueno je da se pristupi KOI ( komunistikoj omladinskoj internacionali ). N adrugom kongresu SRPJ (k) u Vukovaru, juna 1920, partija je promenila ime u KPJ. Usvojen
9

je i Program partije. Osnove programa su bile : revolucija, diktatura proleterijata I Sovjetska republika YU-a. Partija je ukinula pokrajinska vea i postala strogo centralizovana. Tako je KPJ u prvim danima bila i za centralizovanu YU-u. KPJ je na izborima za Ustavotvornu skuptinu 1920. postigla neoekivani uspeh, dobivi oko 200.000 glasova, ime postala IV po broju glasova i III po mandatima Skuptini, posle JDS, NRS i HRSS. Milorad Drakovi, ministar un.poslova je bio tvorac tzv. Obznane, usvojene dec.1920. Njom je zabranjena svaka komunistika propaganda, organizacija i novine, kao antidravne i podrivake. Jug.socijaldemokratska stranka Slovenije - JSDSS i soc.demokratska stranka YU-e - SDSJ, koje su ostale protivrevolucionarnog opredeljenja, osudile su dodue Obznanu, ali su i ukazale na krivicu komunista za njeno donoenje. Pojedini komunisti nisu priznali poraz, pa je jedan radnik bacio bombu na regenta 1921. A jedan mladi je izvrio atentat na tvorca Obznane M.Drakovia, tada ve biveg ministra. Ovi atentati uputili su reim na definitivno unitavnje komunistikog pokreta. Donesen je zakon o zatiti javne bezbednosti i dravnog poretka. KPJ je zabranjena, a njena imovina zaplenjena. Zabranjena je svaka javna re koja bi pozivala na nasilno ruenje drutvenog i pol.sistema. Poslanicima KPJ u Skuptini su poniteni mandati. Pribievi je to obrazloio pravom drave da se brani. KPJ se povukla u ilegalu do 1941. Nastavila je tajnu delatnost kao Sekcija Komiterne, ali bez veeg uspeha. Bila je liena masovne podrke i bez uticaja na pol. ivot Kr. Kada su se medjunarodni odnosi stabilizovali, vlada M.Vesnia je sept.1920. izala pred PNP sa Nacrtom Zakona o izboru narodnih poslanika za Ust.skuptinu, koji je usvojen. Izbori su odrani nov.1920. poto se PNP raspustilo. Pravo glasa su imali svi mukarci dravljani SHS sa 21.godinom, ako nisu bili u vojsci. Pasivno birako pravo su imali svi pismeni muki dravljani sa navrenih 25.god. ako nisu bili inovnici ili u vojsci. Br. biraa je bio oko 2,5 miliona, a na izbore je izalo 1,6 miliona oko 65%. Najvie mandata je dobila JDS - 92, Radikali - 91, KPJ - 58, HRSS - 50. Na izborima je uestvovalo 22 stranke - 13 je ulo u Skuptinu, to samo govori o stepenu polarizacije u drutvu. Izbori su pokazali da su ojaali komunisti i republikanci kao i da se deo biraa opredelio na osnovu verskih i ''plemenskih'' motiva. Jo je 1.decembarskim aktom predvidjeno da drava bude monarhistikog oblika vladavine, to je potvrdjeno Poslovnikom Utavotvorne skuptine ( koji je donela valada M.Vesnia ), koji je zahtevao od poslanika da poloe zakletvu kralju da bi im mandati bili verifikovani. Zakletvu su poloili i poslanici iz KPJ i Republikanska
10

stranka, izgovarajui se da je to proceduralno pitanje koje ih ne obavezuje u radu, ali poslanici HRSS to nisu uinili, osporavajui legitimitet Ust.skuptine i Drave ( monarhije ). Drugom odlukom Poslovnika pogaeno je naelo kvalifikovane veine pri usvajanju Ustava, predvidjeno Krfskom deklaracijom. Ustavotvorna skuptina SHS je poela prvo zasedanje dec.1920, a juna 1921. po donoenju Ustava, nastavila je rad kao Zakonodavna skuptina. Prilikom rasprave o Nacrtu Ustava, kao glavno pitanje se postavilo budue uredjenje drave. Sukobi su nastajali na liniji : centralizam, federacija, autonomatvo. Koroec je traio pokrajinske autonomije i to na verskoj osnovi : 3 jedinice sa prevagom katolika ( Slo, Hr, Slavonija ), 3 jedinice sa prevagom pravoslavaca ( Sr, CG, Vojvodina ) i jedna meovita zajednica ( BIH sa Dalmacijom ) - ukupno 7. Radikali su se zalagali za samoupravu, ali koja nije bazirana na istorijskim, verskim, plemenskim osnovama, koje dele troplemeni narod. Slino su mislili i poslanici JDS, pa je centralistiko-unitaristiki blok, blok najaih stranaka oformljen. Najistaknutije linosti ovog bloka su bile : PaiNRS, Davidovi i Pribievi-JDS. Za JDS i NRS federacija je najvea opasnost za dravno i nacionalno jedinstvo. ''Dravotvorne stranke'' nisu inile srpski blok, jer su lanovi JDS bili iz svih YU zemalja. Dodue jedinstvena drava uvek donosi prednost najbrojnijem narodu, pa su se zato Hrvati plaili preglasavanja, ali je Pai u duhu teze o troimenom narodu govorio da je normalno da u jednom narodu jedna strana preglasa drugu. Gledano sa dananjeg nacionalnog stanovita, moe se govoriti o prevlasti srpskog faktora, ali su sve ''srpske'' stranke tada imale jugoslovensku orijentaciju. Bloku '' dravotvornih stranaka '' je najvei protivnik postajao S.Radi i HRSS, koja nije imala takvu orijentaciju. Nezavisno od toga to je kratko uestvovala u vlasti ( 1925-27; 1939-41 ) i apstinirala od skuptinskog rada i uea u vladama koje su redovno sastavljali Srbi, ako izuzmemo vladu Koroeca pred diktaturu, HRSS e u narednom periodu 1921-41. postati jedan od najuticajnijih pol.faktora u SHS, otvarajui tzv. hrvatsko pitanje. Tako e prerasti u jedinstven nacionalni pokret za razliku od podeljenih srpskih snaga. Otvarala je hrvatsko pitanje i u inostranstvu ( tako je stupila u seljaku internacionalu 1924 ), to je uz bojkot Parlamenta i dr.institucija ukazivalo reimu da je re o prevratnikoj i antidravnoj stranci. St.Radi je ubrzo uhapen. po njegovom nalogu, Pavle Radi - presednih hrvatskog seljakog kluba, je marta 1925 izjavio da stranka prihvata Vidovdanski ustav i dinastiju Karadjordjevia, pa je promenila ime u HSS. Ula je u vladu sa radikalima 1925-27, a posle toga je uestvovala u SDK ( seljaka demokratske koalicija ). Radikali su se medjutim i u sopstvenoj stranci sukobili oko pitanja budueg uredjenja, jer je ugledni prvak Proti predlagao podelu na 9
11

istorijskih pokrajina, umesto usitnjavanja drave na administrativne oblasti. Svaka pokrajina bi imala dobar deo zak. i izvrne vlasti u rukama, koje sprovode pokrajinska skuptina i vlada, pored odgovarajuih centralnih organa zaduenih za opte dravne poslove. Kao kompromis centralizma i federalizma, Protiev plan nije niko prihvatio. Savez Zemljoradnika je traio formiranje seljake Skuptine, koja bi bila posredno izabrana ( preko zadruga ). Tako bi drava bila zasnovana na seljagom zadrugarstvu i lok.samoupravi. Socijalisti i komunisti su takodje govorili o lok.samoupravi, ali su traili republiku. Nacrt Ustava je prihvaen zahvaljujui glasovima JDS, NRS, JMO i Saveza zemljoradnika. Od prisutnih poslanika malo je glasalo protiv, ali su prisutni jedva stvorili kvorum zbog velike apstinencije. VIDOVDANSKI USTAV Vidovdanskim ustavom je Kr.SHS proglaena za ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju. Ime drave odraava pobedu snaga kompromisnog nacionalnog jedinstva. Slubeni jezik je srpsko-hrslovenaki. Jedinstveni grb i himna su nastali kombinacijom ''plemenskih''. Prihvaena je ideja o toimenom, troplemenskom narodu, kao kompromis izmedju vienacionalne koncepcije i ju.nac.unitarizma. Prihvatanje ideje o nacionalnoj homogenosti uticalo je na sankcionisanje unitarnog uredjenja drave. Snage kompromisnog nacionalnog jedinstva su odnele prevagu nad stranama nac.unitarizma i snagama vienacionalne koncepcije, to se ogleda u dravnom nazivu i jedinstvenoj dravi, prostoj dravi, ne sloenoj. Prvi Ustav Kr.SHS donet je 28.VI.1921. poznat kao Vidovdanski. Izglasala ga je Ustav.skuptina, a potvrdio regent, pa pripada kategoriji ''ustavnih paktova''. Nastao saradnjom krune i skuptine, on je propisao uredjenje koje se nije potpuno zasnivalo na suverenitetu naroda. Po lanu 125 i 126. Vidovdanskog ustava, izmene Ustava donosi Narodna skuptina sa kraljem, na predlog skuptine ili kralja. Vidovdanski ustav je garantovao korpus gradjanskih prava i sloboda : jednakost pred zakonom, sloboda tampe, zbora i dogovora, sloboda veroispovesti u okviru priznatih verskih zajednica. Vidovdanski ustav je proklamovao naelo podele vlasti, trodeobno naelo : zakonodavna, izvrna, sudska; Iako je de facto vlast bila koncentrisana u rukama monarha. Kao zakonodavni faktor, kralj je imao pravo potvrdjivanja zakona. Ministri su bili odgovorni kralju i skuptini po samom zakonu, a u stvarnosti iskljuivo kralju. On je imenovao lanove vlade ( ministre i predsednika ) i razreavao ih. Pribievi u memoarima pie da je u periodu 1918-1929. skuptina izazvala samo dve od 23 ministarske
12

krize ( promene vlade ). Kralje je esto postavljao ministre koji nisu bili poslanici Narodne skuptine, a esto je postavljao vladu koja nije imala skuptinsku veinu, to je obezvredjivalo parlamentarizam. Zahvaljujui tome, sve vei uticaj u pol.ivotu sticala je tzv. dvorska kamarila. Kralj je preko nje stvarao uporita u strankama, posebno u NRS i JDS. Kralj nije bio odgovorna pol.linost u pravnom pogledu, tj. bio je neprikosnovena linost i nije moga biti pozvan na odgovornost ( tuen ). Bio je vrhovni zapovednik vojske po zakonu, a uz to se oslanjao i na tajnu organizaciju '' bela ruka '', kojoj je na elu bio komadant kraljevske garde general Petar ivkovi. Iz svega proistie da je Kr. SHS bila i po donoenju Vidovdanskog ustava prava monarhija, bez obzira na formalno postojanje Narodne skuptine, kao vrhovnog organa vlasti. Da je to bila prava monarhija potvrdjuje i l. Ustava koji predvidja da se ni promena Ustava ne moe doneti bez kraljevog odobrenja. Ustav predvidja jednodomno narodno prdstavnitvo - Narodnu skuptinu, a njegove odredbe potvrdjuju sistem veoma ogranienog parlamentarizma. NS zajedno sa kraljem, vri zakonodavnu vlast. Poloaj kralja je bio jai jer je potvrdjivao zakone, rasputao skuptinu, sazivao i zakljuivao sednice skuptine. Izvrnu vlast je vrila vlada po Ustavu, iako je vrhovnu upravnu vlast imao kralj, to je potvrdjeno pravom postavljanja i otputanja ministara. Sudsku vlast su vrili sudovi, a presude su donoene u ime kralja, koji je takodje imao pravo amnestije. Po Ustavu sudovi su bili najmanje zavisni od kralja. Birako pravo je po Ustavu bilo isto, ono koje je po predlogu vlade Vesnia usvojilo PNP. Ustav je propisivao da se uprava u dravi vri po oblastima - 33, srezovima i optinama. Kriterijume za podelu predstavljale su prirodne, soc. i ekonomske granice, tj. geografski i privredni inioci, pri emu ni jedna oblast nije smela imati vie od 800 000 stanovnika. Ovakva podela ila je na ukidanje nacionalnih grupisanja po istorijskim pokrajinama. Osim toga ona je utvrdjivala princip lok.samouprave, ali i centralizam, jer su u samoupravnim jedinicama ( oblastima, srezovima ) osim samoupravnih organa ( oblasna i sreska skuptina i odbor ) postojali i dravni upravni organi ( veliki upan i sreski naelnik ). Dravna upravna vlast je imala pravo nadzora nad '' zakonitou rada '' samoupravnih organa. Parlamentarizam u SHS karakteriu este promene vlada, esti vanredni izbori ( 1923, 25, 27 ) i veliki broj stranaka, to
13

govori o stepenu politike polarizacije i nestabilnosti. Stranke su brzo menjale svoja stanovitva i pravile razne preokrete u svojoj politici. Vrile su pregrupisavanje i stvarale parlamentarne saveze i blokove, okupljajui se oko nekog pitanja ili ideje. Hrvatski blok iz 1922. povezivala je nacionalna ideja, iako su ga inile stranke razliitih soc-ekonomskih programa : HRSS, Hrvatska zajednica, HSP ( frankovci ) i Hrvatski radniki savez. Aprila 1923. je stvoren federalistiki blok od HRSS, SLS i JMO. 1924. je stvoren opzicioni blok od NRS i SDS ( samostalna ) Pribievia. Politiki ivot su nosile vodje stranaka i narod se na izborima izjanjavao za Paia, Pribievoe, Davidovia, Radia, Koroeca, Spaha, Koraa...a ne za programe njihovih partija. Pai je bio najpoznatiji medju njima, sa velikom harizmom i dugim pol.iskustvom. Bio je simbol i prvi ovek NRS, bio je prevejan u parlamentarnim kombinacijama, sa neugasivom eljom da se odri na vlasti po svaku cenu. Umro je 1926. Posle njegove smrti se osetila praznina u pol.ivotu, koji osrednji i slabi politiari naredne epohe nisu mogli da ispune. Savez HSS i NRS nije dugo trajao 1925-27. a Radi nije proputao priliku da stalno kritikuje rad vlade ak i u tom periodu. 1927. stvorena je SDK, zbliavanjem Radia i Pribievia, do jue inilo se nepomirljivih protivnika. Naputen od kralja i radikala, Pribievi se obreo u Radievom taboru. Pribievi je napravio politiki SALTO MORTALE, pretvarajui se od najubedjenijeg unitariste u radievog saborca. ak i za YU parlamentarne prilike, pune udnih obrta i neprincipijalnosti, ovo je bilo iznenadjenje. Tako je stvorena SDK sa dva prdsednika. U kriznim trenutcima srpsko-hrvatskih odnosa, slovenake i muslimanske stranke su predstavljale jeziak na vagi. to se tie federalista CG, mogu se podeliti u dve grupe : umerene i radikalne, od kojih je ovoj drugoj federalizam bio samo pokrie i udeli su za obnovom dravnosti CG. Ovo separatistiko krilo je vodio Sekula Drljevi. Vremenom je razvio ekstreman antisrpski stav, prihvatio je pseudoistorijsku tezu o Crnogorcima kao '' Crvenim Hrvatima '' i kasnije se pribliio ustaama. Protivnici su ga zvali '' Frankovakim barjaktarom ''. U pol.mozaik SHS treba ubrojati i nacionalne organizacije, poput ORJUN-a ( Organ.jugoslovenskih nacionalista ), SRNAO ( srpska nacionalna omladina ) i HRNAO. Izmedju njih je dolazilo do estokih sukoba. lanovi ORJUNA, koja je nastala prevashodno od izbeglica pred Italijanima zalagala se za '' Veliku YU '' od Varne do Trsta, od Segedina do Soluna. Medjutim njihovo agresivno jugoslovenstvo sa primesama panslovizma dolo je brzo
14

u sukob sa hrvatskim, a manjim delom i srpskim nacionalizmom. lanovi HRNAO i SRNAO su objavljivali rat defetistima i Jugoslovenima i unitavali jugoslovenske dravne simbole. Politika nestabilnost praena pol.nekulturom i primitivizmom, kulminirala je sukobima 1928. parlament je postao poprite sukoba, svadja, vredjanja, nereda koji su bili uvod u krvavi obraun. Duboko nacionalno uvredjen Punia Rai ( radikal ) je 20.juna 1928. u skuptini ubio Pavla Radia i Djuru Basarieka i ranio S.Radia, koji je posle dva meseca podlegao ranama. Ranio je jo dva poslanika. Ovaj atentat je za nekoliko narednih godina zapeatio sudbinu parlamentarizma u SHS, tj. YU.

15

POSLERATNI PERIOD OBNOVA 1944-1947 Nova vlast se po oslobodjenju suoila sa zadatkom obnove zemlje, tj. oporavka i podizanja privrede. Pod obnovom se nije podrazumevalo samo otklanjanje posledica rata, koje su bile brojne ( s obzirom da je st. desetkovano a materijalna razaranja bila, izuzimajui SSSR i Poljsku, najvea ), nego i stvaranje osnova za prelazak na plansku privredu. U tom smislu period od polovine 1945. do 1947. karakterie sve vea centralizacija i etatizacija privrede. To se postie nacionalizacijom privatne svojine ( ne potpunom ) i koncentracijom odluivanja u krugu najueg partijskog rukovodstva. Vlada ( do marta 1945. - NKOJ ) je bila nosilac najviih ovlaenja pravom na '' uredbe sa zakonskom snagom '' - to je degradiralo zakonodavna ovlaenja NS. NS nije bila radno telo, jer se sastajala samo dva puta godinje, a njen rad se praktuno sveo na potvrdu zakona donesenih vladinim uredbama. Jaanje uloge ( partijske ) drave u privredi je neminovno vodilo porastu birokratije. Ve sept.1946. bio je oko 250 000 dravnih slubenika. Uprava je bila hijerarhizovana, pa su Narodni odbori u sutini bili izvrna tela viih organa dravne vlasti. savezna privredna ministarstva su, direktno ili preko republikih ministarstava, upravljala privredom, izradjujui planove, raspodeljujui sirovine, gorivo, struni kadar, kredite... Ona su formirala i Glavne i Generalne direkcije, kao operativna rukovodstva preko kojih su preduzea ukljuena u dravnu strukturu. Zakon o nacionalizaciji krupnih privatnih preduzea je donet 5.dec.1946, pa su ona prela pod dravnu upravu. Dopuna ovog zakona je doneta aprila 1948. kada je nacionalizovana sitna industrija, zgrade, hoteli... Administrativna raspodela je potiskivala trite, a cene su utvrdjivane administrativnim aktima ( maksimiranje cena ). Polibiro CK KPJ je sept.1946. odluio da se izvri centralizacija svih banaka u dve glavne dravne banke : Narodnu banku ( za kratkorone kredite ) i Investicionu ( za dugorone ). Sredjivanju privrednih prilika i stvaranju jedinstvenog privrednog podruja trebalo je da doprinese povlaenje okupacionih valuta ( nem.marka, bug.lev, ustaka kuna, Nediev dinar, ital.lira... ) i njihova zamena dinarom DFJ - 1945. Preduzea su u periodu obnove podeljena na savezna, republika i pokrajinska, s tim to se teilo da najvanija budu u statusu saveznih - zato da bi se, kao je govorio B.Kidri, obezbedila industralizacija i socijalistika izgradnja zemlje. Tako je privreda centralizovana u partijskom, tj. dravnom vrhu, to je stvorilo uslove za prelazak na plansku privredu 1947.

16

Obnova poruene zemlje se odvijala u znaku centralizacije i etetizacije privrede. Kako je ona sama tekla? Prioriteti u poetnoj fazi obnove su bili prehrana st. ( borba protiv gladi ) i pomo nerazvijenih i ratom opustoenih krajeva. Pri tom se gledalo da se privreda cele zemlje povee u jedinstvenu celinu, pa je saobraaj, zajedno sa industrijom i poljoprivredom, dobio prvenstvo u obnovi. Od brze popravke saobraajne mree zavisio je prevoz hrane u ugroena podruja, uglja i sirovina za industriju, putnika, robe. U prvoj fazi obnove 1944-45. sve je bilo podredjeno frontu ( ratna industrija ). Na slobodnoj teritoriji se ubrzano radilo na obnovi pruge BgZg ( danonono ) sa pomeranjem fronta na zapad zemlje, tako da je ve juna 1945. ( mesec dana po zavretku rata ) stigao prvi voz iz Zg. u Zemun. I industija je obnavljana da se snabde front, iako je i to bilo teko zbog neosposobljenih fabrika, nedostatka strunjaka i sirovina. Poljoprivredi su takodje nedostajale maine, alatke, vuna stoka, seme. Rudarstvu je nedostajala mehanizacija i struni kadar, a mestimino i ruda - usled obimne okupatorske eksploatacije. U drugoj fazi obnove 1945-47. prelzilo se na mirnodobsku privredu. Politiki vrh se odluio za forsiranje industralizacije zemlje, iako je zemlja bila po strukturi drutva agrarna, a rat je izazivao teko siromatvo. Proces industralizacije je sprovodjen na teret sela. uveden je obavezan otkup poljoprivrednih proizvoda, maksimiranje cena, veliki porezi. Posebno se udaralo na tzv. kulake, tj. krupne seljake i uspene domaine, koji su smatrani klasnim neprijateljima. Otkup je vren dobrovoljno, ali kad zatreba i fizikom prinudom. Parcelisanje imanja samo je pogoralo stanje u poljoprivredi. pogoralo ga je i deportovanje Nemaca iz Vojvodine i Slovenije, koji su vodili uspene farme. Na njihovo mesto je dolo oko 60 000 kolonista iz planinskih, siromanih i ratom razorenih podruja, nenaviknutih na ivot i nain privredjivanja u ravnici. Tako je poljoprivredno st. na koje se svalio teret industralizacije, loim merama dodatno upropatavano. I trgovina je sputavana administrativnim merama, kao to je Zakon protiv pekulacija, kojim su maksimirane cene i zabranjeno skladitenje. Krupnim trgovcima, kao klasnim neprijateljima je zabranjen rad, pa je u privatnom sektoru zadrana samo trgovina na malo. Ostale raspodele je vrila dravna uprava. Ipak ovo je imalo i pozitivnu stranu, jer je tzv. pravednom raspodelom iskorenjena glad ve 1946. Na saobraajnu mreu i industralizaciju je stavljen naglasak, ali nije bilo kapitala za pokretanje obnove. U takvoj situaciji se prilo ideolokoj indoktrinaciji, zarad dobijanja besplatne radne snage. Posebno je USAOJ ( ujedinjeni savez antifaistike omladine YU ) vrio indoktrinaciju, stvarajui od omladine fanatike rada. Obezbedjivanje besplatne radne snage je planski organizovano, putem radnih akcija, takmienja,
17

udarnitva, a neki su dobijali i titule heroja rada, npr. Alija Sirotanovi. tako je umesto materijalne nudjena moralna satisfakcija. Gradnjom ''omladinske pruge'' Brko-Banovii, u duini od 92 km, 1946. kao i poetak izgradnje autoputa ''bratstva i jedinstva'' Bg-Zg, predstavljali su prve uspehe ovakve politike obnove. Treba pomenuti i veliku pesplatnu pomo YU-i od strane UNRA-e ( Uprave UN za pomo i obnovu ) od oko 400 miliona dolara. Ve 1946. isporuke UNRE su se smanjile zbog usvajanja prograna generala Djordja Marala ( Maralov program ) politiko selektivnog karaktera, kom je YU odbila da pristupi 1947. jer je bila na drugoj pol-ideolokoj strani. Pomo UNRE je dolazila ne u novcu ve u robi. Zbog gladi najvie su se traili i dobijali prehrambeni proizvodi ( ito, mast, eer, meso - koji su takodje obezbedjivani i pomenutom politikom prema domaem seljatvu ). Dobijeno je oko 20 000 mazgi i konja ( plus takodje otkup od seljaka ), oko 5 000 traktora, 12 000 kamiona, stotinak lokomotiva, 1 000 vagona. U veem broju su dobijene industrijske maine ( brusilice, strugovi... ) koje su omoguile pokretanje vanih preduzea, poput Zenice. Od UNRINIH slubi najznaajnija je bila zdravstvena. ona je radila na suzbijanju epidemija ( TBC, tifus... ), na plastinoj hirurgiji... UNRA je isporuivala i bolnike instrumente i bolnike uredjaje : preko 150 bolnica. Isporuivani su avioni za zapraivanje, suzbijanje malarije. Lekovi, maine i sredstva za stvaranje domae farmaceutske industrije. UNRINA pomo je bila vrlo znaajan faktor industrijsko poljoprivredne obnove. PLANSKA PRIVREDA ( PRVA PETOLETKA ) 1947-51-53 Prva faza obnove je tekla u znakucentralizacije i etatizacije privrede, to je stvorilo uslove za prelazak na plansku privredu. U tome je KPJ kao uzor imala privrednu politiku SSSR-a. Aprila 1947. NS FNRJ, po preporuci Savezne planske komisije ( osnovane odlukom Politbiroa ) usvojila je Zakon o petogodinjem planu razvitka narodne privrede YU-e za period 1947-51. On je bio izgradjen po uzoru na sovjetske petoljetke. Zakon je formalizovao centralno rukovodjenje privredom i predvideo ubrzanu industralizaciju ( na emu se takodje ve radilo ). Zadatci su bili : savladavanje privredne zaostalosti, ekonomsko osamostavljivanje zemlje, jaanje njene odbrambene moi... Teite budue privredne izgradnje bila je teka industrija ( bazina ), kao preduslov za razvoj lake industrije, saobraaja i poljoprivrede. Plan je predvidjao izgradnju i organizaciju novih grana u YU industriji, mehanizaciju rudarstva, modernizaciju poljoprivrede, irenje mree
18

kulturnih, prosvetnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova... Zakon je posebno naglaavao potrebu ubrzavanja privrednog razvitka BIH, CG, Mak i drugih zaostalih krajeva YU, kako bi se ublaile postojee nejednakosti. Plan je pretendovao na poveanje industrijske proizvodnje za 5, a poljoprivredne za 1 ipo put u odnosu na 1939. Engleski list The Economist je 1947. pisao da ovakvi dokumenti ''narodnih demokratija'' zaslepljuju svojom ''papirnatom grandioznou'' CK KPJ je znao da teku industriju nee moi da podigne bez finansija iz inostranstva. Kada je plan usvojen, raunalo se na ekonomsku pomo SSSR, koja e biti uskraena zbog sukoba sa IB-om. Raunalo se na ratne reparacije Nemake i Italije, kao i drugih zemalja osim Bugarske, kojoj je otpisan dug. Indoktrinirana, besplatna radna snaga je i dalje bila osnov privredne izgradnje. Omladina je 1947. izgradila prugu amac-Sarajevo, 242 km, najvei objekat 5-godinjeg plana. Na pruzi je 7 meseci radilo 200 000 omladinaca. Radni fanatizam se iskazivao parolama : ''drue Tito, samo reci, ostajemo 6 meseci '', '' Udarna brigada, sve e da savlada'', ''amacSarajevo, to je naa meta, izgraditi prugu jo ovoga leta''. Kroz kamenu CG, izgradjeno je 56 km pruge Niki-Titograd. Oko 16 000 omladinaca je izgradilo fabriku maina i alatki ''ILR'' u elezniku 1948, za koju su maine nabavljane od nemakih reparacija. Nedostatk mehanizacije i kapitala i dalje je nadoknadjivan udarnikim radom. Udarnici Bora, Trepe...po nekoliko puta su prebacivali planirane norme. YU je je pitanje forsirane industralizacije reavala jeftinom radnom snagom, pruajui moralnu satisfakciju udarnicima i obeavajui ''bolje sutra''. Ulaganja u poljoprivredi su po planu bila daleko manja nego u industriji, pa je ona nastavila da zaostaje. Zaostajanje je posledica forsiranja industrije. Agrarna reforma je unazadila jug.poljoprivredu cepanjem poseda, iseljavanjem stanovnitva vinog obradi i naseljavanjem neprilagodjenih kolonista iz planinskih krajeva, malim ulaganjem u poljoprivrednu mehanizaciju, pokuajima kolektivizacije po sovjetskom uzoru ( zemljoradnike tadruge ). Ekonomska pol. na selu je vodjena iz ideolokih motiva, a ne iz realne ekonomske procene. Slino je tretirana i trgovina, pa su uspeni seljaci trgovci nazivani ''kulacima'' ili ''pekulantima'' i smatrani klasnim neprijateljima. Menjanje drutveno-ekonomske strukture je uzrokovalo porast gradskog i smanjenje seoskog stanovnitva, sa brojnim pozitivnim i negativnim posledicama. Nagli uspon proizvodnje poinje tek od 1953, tj od putanja u proizvodnju novih objekata i prestanka blokade sa Istoka. Tada se ve prelo na tzv. sistem samoupravljanja. Porast proizvodnje je uzrokovan velikim delom zbog velike pomoi zapadnih zemalja i vreme sukoba sa IB-om.

19

SPOLJNA POLITIKA YU-E POSLE II SVETSKOG RATA Prva zvanina poseta Broza, aprila 1945 ( rat u toku ), kao premijera jedne medjunarodno priznate vlade ( zemlje ), bila je put u Moskvu, Staljinu, tj. SSSR-u. Nije bilo sumnje u to kakva e biti posleratna spoljna orijentacija YU-e, bar u prvim posleratnim godinama. To je sledilo po logici stvari, KPJ je bila deo svetskog kmunistikog pokreta, a vojno-pol. saradnja sa SSSR-om u toku rata ju je dovela na vlast, uzimajui u obzir kako diplomatsku podrku od 1941. tako i vojno.tehniku podrku 1944/45 ( oslobodjenje Bg, istonih krajeva zemlje, naoruavanje ). Brojni sovjetski strunjaci ( vojni i civilni ) su posle rata radili u YU-i, a u sovjetskim kolama studirali su jug.oficiri i generali. Broz je jula 1945. izdao naredjenje svakom pripadniku JA da slia savete i zahteve sovjetskih vojnih savetnika sa uvaavanjem. CK KPJ je redovno izvetavao Moskvu o sastavu CK KPJ, pokrajinskih i republikih komiteta, vlade DFJ, zatim o situaciji u Grkoj, Albaniji... Staljin je slavljen i uzdizan u YU tampi od najviih ljudi partijskog i dravnog vrha : ilasa, Kardelja, Broza... YU je podrala sovjetsku plitiku panslavizma ueem na Sveslovenskom kongresu dec.1946. u Bg, na kome je govorio i patrijarh SPC formalno pozdravljajui Broza i Staljina. Jo aprila 1945. Broz je u Moskvi potpisao Ugovor o prijateljstvu, pomoi i saradnji sa SSSR-om. YU je oekivala sovjetsku pomo po pitanju granica, ekonomsku pomo... Ustav FNRJ je i po obliku i po sutini bio kopija sovjetskog Ustava ( prvi Ustav FNRJ 29.novembra 1945. ). Novi boravak Broza u Moskvi je bio sredinom 1946, kada je na sahrani Kalinjina, jedini od stranih dravnika, od strane Staljina pozvan na glavnu tribinu. Delegacija YU-e je u OUN podravala spoljnopolitike stavove SSSR-a bez odstupanja. Tako je YU stala na stranu p.repubilikanaca, a jug.delegati u UN su napadali reim F.Franka kao poslednje utoite faizma u Evropi. Zajedno sa SSSR-om, SR, Poljskom, Mexikom...YU je priznala p.republikansku vladu, proglaenu u Mexiku, dok su zapadne sile bile ubedjene da Frankov reim nije pretnje po mir u Evropi i da treba izbei svako novo krvoprolie na Iberijskom po. Regionalni ugovori o Bezbednosti, koje je YU zakljuila sa zemljama tzv. narodne demokratije, uspostavljali su bezbednosni sistem istone i jugoistone Evrope u okviru spoljnopolitike koncepcije SSSR-a. Tokom 1946. zakljueni su ugovori o bezbednosti : jug-poljski, jug-ehoslovaki, jug-albanski, a tokom 1947. jug-madjarski i jug-rumunski. Iako sklopljeni uz podrku Staljina, oni su u njemu budili sumnje prema sve veoj Brozovoj popularnosti. U YU su se pevale pesme poput : ''Drug je Tito zasluio da je balkan njegov cio, Balkan cio i Evrope jedan dio''. Broz je bio u dobrim odnosima sa Enverom Hodzom u poetku. Tako je YU bila
20

uz Albaniju, a protiv grkih pretenzija na severni Epir. Zalagala se da se i albaniji prizna status saveznike zemlje i da joj se dodele reparacije. Sklopila je Sporazum o privrednoj saradnji sa Albanijom, koji je previdjao ukidanje carina, izjednaavanje valuta i monetarne politike. Pomaui konsolidaciju Bugarske, YU se na Bledu odrekla reparacija koje je Bugarska morala da plati na osnovu mirovnog ugovora ( 10.feb. 1947-Pariz ). Georgi dimitrov se po povratku u Bugarsku 1946. zalagao za veliku jugoslovensku federaciju od Varne do Trsta. bledski razgovori 1947. otvarali su puteve za stvaranje takve federacije preko uspostavljanja carinske unije. sa Bugarskom je zakljuen regionalni Ugovor o saradnji 1947. u Varni. Bugarska je tada priznala nacionalni identitet Makedoncima, i to ne samo u granicam NRM, ve je predvidjala uvodjenje mak.jezika u nastavu, osnovala je ma.teatar... Svi ovi ugovori o saradnji su izgubili vrednost od vremena sukoba YU-e i IB. Potpisivanje ugovora o prijateljstvu...sa SSSR aprila 1945. i sa zemljama narodne demokratije 1946/47, konfiskacija strane i domae imovine i nacionalizacija, odbijanje Maralovog plana ek.pomoi 1947. i sve druge odluke YU 1945-47, za Zapad su bili dokazi da je YU napustila politiku ekvidistance, to je eril izrazio izjavom da je Tito ipak ''moskovski pipak''. Sudar suprotnih interesa Zapada i YU je otvorio Transku krizu, maja 1945. Saveznicima je bilo izuzetno vano da onemogue SSSR-u izlazak na Jadran, a kad je YU napustila predvidjenu politiku ekvidistance, da mu bar onemogue izlazak na vanu severnu luku Jadrana-Trst, naravno preko YU-e. eril je jo pred sam kraj rata govorio da e ''gvozdena zavesa'' biti sputena od Baltika do Jadrana, tj. do Trsta. Iako su trupe ule u Trst pre zapadnih saveznika jo 1.maja 1945, novinarska agencija Rojters je 3.maja izdala saoptenje da je Novozelandska divizija okupirala trst i Goricu, ime je otvorena Transka kriza ( ovi dogadjaji su neposredno sledili potpisivanju jug.sovjetskog Ugovora o prijateljstvu ). Istog dana generaltab JA je saopti da su Trst i Goricu zauzele jedinice JA i da su novozelandjani uli na pomenute teritorije bez jug. saglasnosti. U razgovorima Broz - general Morgan 8/9.maja, Broz nije hteo da popusti po pitanju suvereniteta YU na spornom podruju, ali je u sutini ipak popustio, jer je '' privremeni sporazum '' od 9.maja predvidjao da sporne teritorije Julijske krajne i zap. Istre, ukljuujui Trst, Pulu i Goricu budu pod kontrolom saveznikog vrhovnog komadanta, sa zadravanjem simbolikog kontigenta JA od 2000 vojnika. Privremenost sporazuma je potvrdjivala odredba da e se konano reenje ovog pitanja doneti na Mirovnoj konferenciji. Taj dogovor je formalizovan potpisivanjem Sporazuma tri vlade ( YU, SAD, VB ) u Bg, u uspostavljanju privremene uprave, koji su potpisali

21

ug.ministar SP Subai, Riard Peterson i Ralf Stivenson, ambasadori SAD i VB. Saglasno odluci privremene vlade DFJ, trupe JA su se povukle 12.juna 1945. pa je uspostavljena vojna uprava zap.saveznika u zoni ''A'' i jugoslovenska vojna uprava u zoni ''B'' sporne teritorije. Savet ministara velikih sila ( SSSR, SAD, VB, Fr, Kina ) uspostavljen na Potsdamskoj konferenciji jula/avg. 1945. ( Truman, eril, Staljin ), ve je sept/okt. 1945. u Londonu raspravljao o pitanju jug-italijanskog razgranienja. Saveznici su se i na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1946. suprodstavili jugoslovenskim zahtevima prema Italiji, koje je SSSR podravao ( za razliku od zahteva prema Austriji ). Konferencija mira je otvorena u Luksemburkoj palati u Parizu i trajala je od jula do oktobra 1946. Konferenciji mira je podneto 5 projekata : sovjetski, britanski, ameriki, francuski i jugoslovenski. Jugoslovenski projekat je predvidjao ''nezavisnost'' Trsta, koji bi se sa YU naao u realnoj uniji, tj. imao sa njom zajedniku spoljnu politiku i diplomatiju, monetarni i carinski sistem... Ugovor koji je doneo savet ministara je predvideo stvaranje STT ( slobodne teritorije Trsta ), na elu sa Guvernerom, koga e izabrati Savet Bezbednosti UN-a. Dakle, za Trst je predvidjen medjunarodni protektorat. Posle mirovne konferencije, Savet ministara je nastavio zasedanja u Parizu i Njujorku, nov/dec 1946. gde su konano utvrdjeni tekstovi mirovnih ugovora, potpisani 10.feb.1947. u Parizu ( sa It, Madjarskom, Bug, Rum i Finskom ). Poto nije mogla da utie na promenu medjunarodnog stava, jugoslovenska vlada je potpisala ovaj dokument 10.feb.1947, ali je napomenula da se tim inom ne odrie teritorija na koje ''ima pravo'', bez obzira na naknadne izmene etnikog sastava na njima.U vreme povlaenja sovjetskih vojnih i civilnih strunjaka iz YU, 20.marta 1948. zapadne sile su donele Tripartitnu deklaraciju o STT, izjanjavajui se za njeno prikljuenje Italiji, revidirajui Ugovor o miru na jugoslovensku tetu. Tripartitna deklaracija ( SAD, VB, Fr ) je predstavljala jednostrani diktat Zapada u vreme kada je poinjao sukob YU sa Istokom. Direktni pregovori italijanske i jug. vlade su poeli 1951, u vreme kada je YU primnjena za nestalnog lana Saveta Bezbednosti, ali nisu doveli do dogovora. 1953. su se ak gomilale trupe sa obe strane granice, jer je YU najavila da e po svaku cenu spreiti ulazak italijanskih trupa u zonu ''A''. Tada su predstavnici SAD i VB poveli pregovore prvo sa YU, a potom sa Italijom. Kompromis je predvidjao da itava zona ''B'' pripadne YU, kao i deo zone ''A'', dok bi Trst sa okolinom pripao Italiji. Sporazum je i predvidjao da se Trst proglasi slobodnom lukom. Otvoren je put saradnjeYU i Italije. YU je ugovorom sa Italijom dobila oko 7 000 km teritorije, sa oko 470 000 stanovnika.
22

Granice prema Madjarskoj i Rumuniji nisu promenjene, iako je Broz jo 1945. u pismu maralu Tolbuhinu ( koji se nalazio na elu Crvene armije u Madjarskoj ) traio Bajski trougao do Peuja, istiui slovenski karakter ovih teritorija. Kakav je Staljin imao stav po pitanju granica prema Madjarskoj i Rumuniji moe se predpostaviti, s obzirom da je ovo bio prvi i poslednji put da je Broz zatraio korekciju granica na toj strani. YU je istakla zahtev i za Austrijskim delom Koruke jo 1945, ali je i on naiao na neprijateljski stav Saveznika, koji su isticali Moskovsku delegaciju iz 1943. u kojoj je stajalo da e se AU obnoviti u granicama pre anlusa 1938. SSSR je prihvatio da JA zaposedne neke teritorije AUe, pod operativnim rukovodstvom taba Crvene Armije, medjutim nije bio zainteresovan da podri jugoslovenske pretenzije. Izloena i po ovom pitanju pritisku zap. Saveznika, YU je odluila da povue trupe na predratnu YU-AU granicu. Savet ministara je 1949. u Parizu konano odluio da e granice AU biti one iz 1938, ime su zahtevi YU odbijeni. Saveznici, a pre svih SAD, su radili protiv interesa YU po svim pitanjima. Tako je vlada SAD odbijala da prenese sredstva Kraljevine YU na novu YU u iznosu od 30 miliona $, u zlatu i devizama. Ona je to pitanje povezivala sa povratkom sredstava datih YU po Zakonu o zajmu i najmu, odtetoma za konfiskovanu imovinu SAD i njenih gradjana u YU, kao i odtetom za oborene avione nad YU - u iznosu koji je premaivao sredstva Kraljevine 42 m$. Suprotno saveznikoj politici proklamovanoj u toku rata, da e se ratnim zloincima suditi u zemljama u kojima su poinili zloine, SAD ne samo da ih nisu predavale vlastima YU, ve su esto tajno pomagale njihovo spaavanje i prebacivanje iz Italije u obe Amerike. YU je predat predsednik vlade ''narodnog spasa'' Milan Nedi, ali ne i A.Paveli i drugi ustaki zloinci. A to se tie etnika, to nije dolazilo u obzir, jer ih je SAD smatrala saveznicima, to e najbolje pokazati u vreme sudjenja Mihailoviu. Dok je stav jug.vlasti bio da je Mihailovi poinio ''nacionalnu izdaju'' stupajui u tajnu kolaboraciju sa okupatorom, Zapad je insistirao da se radi o nametenom procesu, sudskom ubistvu, obraunu sa politikim neistomiljenikom. To je isticao i dr.Dragoljub Jovanovi, advokat Mihailovia i lan DS. Rankovi, Djilas i drugi elni ljudi YU su odbili zahtev SAD, koje su ponudile branioce i svedoke ( amerike pilote koje su spasili etnici ) za odbranu, pravdajui to odbranom suvereniteta jugoslovenskog pravosudja. Vojni tuilac Milo Mini je sastavio optubu za kolaboraciju, po kojoj je Mihailovi osudjen na smrt, to je izazvalo nezadovoljstvo u zapadnoj javnosti. Istu reakciju zapadne tampe je izazvalo izvodjenje pred sud nadbiskupa Stepinca, zbog veza sa ustakom emigracijom i ostatcima ustaa u zemlji. YU je napadana pod velikim uticajem Vatikana, koji je sudjenje predstavljao kao ''najalosniji proces u istoriji KC''. Stepinac je osudjen na 16 godina, ali je 1951. pomilovan, a dve g. kasnije proglaen
23

za kardinala. YU je osim sa saveznicima imala loe odnose i sa Vatikanom, koji je preko RK hijerarhije u zemlji, napadao sve mere nove vlasti : odvajanje crkve od drave i kole, obaveznost gradjanskog braka, agrarne reforme... RKC je u zemlji pomagala rad zaostalih ustaa, ometala stvaranje svetenikih udruenja, sprovodila je ekskomunikaciju neposlunih svetenika i vernika. Papa je podravao Stepinca i svetenstvo koje se uporno borilo protiv nalaenja bilo kakvog MODUSA VIVENDI sa novom dravom. KPJ je nastojala da razbije jedinstvo svetenstva RKC, takodje i SPC, ali sa slabim odzivom. Ameriko-jug. odnosi su doli do take usijanja u drugoj polovini 1946. Od feb. do avg. te fodine, anglo-amerika avijacija je naruavala suverenitet vazdunog prostora YU. Avgusta 1946. PVO YU je oborio jedan i prinudio drugi ameriki avion na sletanje u Bled. Odnosi YU i Saveznika su pali na najniu taku. Mirovna knferencija je to najbolje pokazala. Odbijanjem Maralovog plana o ekonomskoj pomoi jula 1947. i uestvovanjem na osnivakom sastanku IB-a, YU se, po vidjenju saveznika, potpuno svrstala u sovjetski blok. Spoljno-pol. orijentacija YU 1945-47 bila je u znaku ''veitog prijateljstva'' sa SSSR-om i velikih nesporazuma i sukoba sa Zapadom. Sve e to biti izmenjeno u narodnom periodu. SUKOB SA IB-om 1948-1953 Po formulaciji jug.komunista, sukom sa IB je bio u sutini pitanje da li zemlja moe da ide ''sopstvenim putem socijalistike izgradnje''. Sve se svodilo na odbranu nezavisnosti KPJ, a to je u uslovima partijske drave znailo odbranu nezavisnosti YU od SSSR. Dojueranji najblii saradnik SSSR-a, YU je preko noi postala obhekt velikog politikog i propagandnog pritiska. Posle tri i vie g. bliske saradnje, YU je odluila da se odupre nasilnom ukljuivanju u sovjetski blok. Godinu dana pre sukoba, za Saveznike nije bilo sumnje na kojoj je YU strani. Ona je jula 1947. odbila ek.pomo po Maralovom planu, a dva meseca kasnije je uestvovala u stvaranju Komunistikog informativnog biroa ( Kominforma ili informbiroa - IB ). Iza YU je stajao sukob sa Yapadom po mnogim pitanjima : Trst, Koruka, predaja ratnih zloinaca, sudjenje Mihailoviu, stebincu, Dragoljubu Jovanoviu, sredsrta Kraljevine YU, obaranje aviona...Tako e napad IB-a YU doekati sasvim sama, iako e se to ubrzo promeniti otvaranjem YU prema Zapadu. Kominterna, kao ''centar svetske revolucije'', je rasputena 1943, iz obzira prema medjunarodnoj antifaistikoj koaliciji. Na zavretku II SR svet je polako ulazio u poetnu fazu hladnog rata, pogoravanjem odnosa zemalja tzv. slobodnog sveta i zemalja tzv. narodne demokratije, tj.
24

njihovih predvodnika SAD i SSSR. Ideja o novoj subverzivnorevolucionarnoj organizaciji je formalizovana sept.1947. u Zapadnoj Poljskoj, na sedmodnevnom sastanku kompartija SSSR-a, YU, Poljske, SR, Madj, Rum, Bug, Fr, Italije. Osnivanje Kominforma je trebalo da slui ( navodno ) ''razmeni miljenja'' evropskih kompartija. staljin je u stvari raunao na stavljanje svih kompartija pod svoju kontrolu preko ove organizacije, kako bi odgovorio sve veem povezivanju zapadnog sveta na osnovama Trumanove doktrine i Maralovog plana. Ova integracija je, kao i sve druge pod Staljinovom kontrolom, morala da se potpuno povinuje njegovoj volji. Medjutim, ako to nije izazvalo otpor istonih kompartija, koje je Staljin postavio na vlast u svojim zemljama, izazvalo je otpor Broza, koji je svoju samostalnost bazirao na skoro potpuno nezavisnom osvajanju vlasti i stvaranju vojne sile koja je procenjivana na 4-tu u svetu. Tako je Informbiro, iako formiran kao antizapadna organizacija uz prisustvo delegacije YU, vremenom postao telo za iskljuivim zadatkom promene jugoslovenskog reima. IB je na dnevnom redu iamo iskljuivo YU, a posle Staljinove smrti 5.marta 1953. i normalizacije YU-sovjetskih odnosa 1953-1956, rasputen je 1956, to svedoi o njegovoj glavnoj nameni. IB je bio organizacija Staljinovog imperijalizma, jer se za razliku od Kominterne nije bavio pitanjem ''svetske revolucije'' ve sredjivanjem odnosa u tzv. sovjetskoj interesnoj sferi, a delimino i podrivanjem amerikog uticaja u epicentru hladnog rata - u evropi ( KP Fr i It ). Stoga ni KP Grke ija zemlja nije spadala u staljinovu interesnu sferu, nije pozvana za lana IB, kao ni Kp Kine, Vijetnama... Za sedite organizacije IB je odredjen Bg, to je Zapad smatrao potvrdom da je YU najverniji saveznik SSSR i najekstremniji centar za svetsku komunistiku ekspanziju, ne uvidjajui nameru staljina da time pokua da ostvari potpuu kontrolu nad KPJ, a time i YU. Nije dugo trebalo da se otkriju prave Staljinove namere, jer je IB ve 1948. otvoreno napao KPJ. YU je u vreme izbijanja sikoba bila u najtenjim ekonomskim odnosima sa SSSR i njegovim satelitima, jer je oko 50% uvoza i izvoza YU bilo usmereno ka zemljama narodne demokratije. posle zakljuenja Ugovora o ekonomskoj saradnji 1946. poelo je osnivanje meovitih jugsovjetskih preduzea, poput JUSTA - jug-sovj.transportno akcionarsko drutvo. Medjutim, prva iskustva u radu ovih drutava su pokazivala da nema obostrane privredne koristi. Tako je JUSTA preuzela od JAT-a sve vanije i rentabilnije letove. Jugoslovenska privreda je trebalo da se osamostali uz pomo SSSR po vidjenju jug.komunista, ali su je Sovjeti smatrali delom privredne celine istono socijalistikog bloka, pa su nerazumevanja i tu brzo nastala, jer je i na ekonomskom, kao i na pol. planu YU pokazivala tenju ka nezavisnosti.

25

Jan.1948. Georgi Dimitrov je izjavio da trenutno Federacija istonoevropskih socijalistikih drava nije mogua, ali je svakako cilj. Ta izjava je izazvala otru staljinovu reakciju, brinula ga je sve vie Brozova popularnost, pa je izjava Dimitrova ubrzala njegovu odluku za napad. Staljin je pokrenuo propagandnu maineriju, pa je Zapad ve jan.1948. poeo da shavata da Broz vie nije u milosti. Istog meseca SSSR je preduzeo mere ekonomskog pritiska na YU, nagovetavajui da e trgovinski ugovor sa njom biti zakljuen tek u decembru. U februaru Staljin je poeo da vri pol. pritisak. zaloio se za brzo stvaranje Yu.bugarske federacije, kako bi preko podlone bugarske KP oslabio KPJ. Broz je izjavio da bi uvodjenje Bugarske u YU u tom trenutku bilo primanje Trojanskog konja, ime je pogodio sutinu Staljinove namere, pa CK KPJ odbio federaciju sa Bugarskom. Staljin je kritikovao i slanje dve divizije JA u Albaniju bez konsultovanja SSSR. Ovim je postizao dva cilja : 1) krnjio suverenitet YU po pitanju spoljne politike, 2) podstrekivao otpor Envera Hode Brozu i YU. Sovjetska vlada je ubrzo otkazala zakljuenje trgovinskog ugovora sa YU. CK KPJ je 1.marta 1948. zakljuio i objavio da su odnosi sa SSSR u poslednje vreme ''u raskoraku'', to je bila prva javna naznaka predstojeeg sukoba sa jug.strane. Usledilo je povlaenje vojnih i civilnih strunjaka iz YU, februara 1948. s obrazloenjem da su okrueni nedrueljubivou. 27.marta 1948. Staljin i Molotov su uputili pismo Brozu i ostalim lanovima CK KPJ. U njemu je rukovodstvo KPJ optzeno da stvara antisovjetsku atmosferu u zemlji, optuuje SSSR za velikodravni ovinizam, da je preko UDB-e stavilo lanstvo KPJ pod kontrolu, da je unitilo unutarpartijsku demokratiju i da u MIP-u rade britanski pijuni. Kopije pisma, su bez znanja KPJ, upuene ostalim kompartijama lanicama IB. Time je Staljin iao na izolaciju KPJ iz evr.kom.pokreta. Ubrzo su stigla slina pisma ostalih kompartija, izuzimajui Poljsku Radniku Partiju na elu sa Gomulkom, koji je rekao da je sovjetski stav nepravilan, zbog ega je ubrzo optuen, izbaen iz PRP i zatvoren 1951. Ovaj postupak je trebalo da izoluje YU pred zasedanje IB. CK KPJ je sredinom aprila odgovorila na ovo pismo. Optube su odbaene i izreeno nezadovoljstvo nainom na koji su izneene. Odgovor je sadrao jednu znaajnu reenicu, za koju e rukovodstvo KPJ biti optueno od IB za ''buroaski nacionalizam'' : ''ma kako neko od nas voleo prvu zemlju socijalizma, on ni u kom sluaju ne voli manje svoju zemlju, koja takodje izgradjuje socijalizam''. To je bila nova potvrda nezavisnosti prema SSSR-u ( ''sopstvenog puta u socijalizam''). Prepucavanja su u narednim mesecima nastavljena pismima - optube i odgovori.

26

Na zasedanju IB u Bukuretu 20-22 juna 1948, na koje YU nije poslala delegate, plaei se nadglasavanja ( svesna podredjenosti istonoevropskih partija ), donesena je Rezolucija o stanju u KPJ, koja je ponavljala optube iz prepiske Staljina i Molotova. Vodjstvo KPJ, a pre svih Broz, Rankovi, Djilas i Kardelj, su optueni za neprijateljsko dranje prema SSSR, za ukidanje unutarpartijske demokratije, za pijuniranje u korist imperijalista Zapada... Konstatovano je da je CK KPJ iskljuio svoju partiju KPJ iz porodice bratskih kompartija, a traeno ja da tzv. ''zdravi elementi partije'' prisile svoje rukovodioce da priznaju greke i da ih isprave, a ako nee, da ih smene. Glavna optuba protiv CK KPJ, kojom je lanstvo KPJ pozivano na prevrat, bila je da je ono napustilo proleterski internacionalizam i prihvatilo buroaski nacionalizam, i tako spreava stvaranje jedinstvenog socijalistikog fronta prema imperijalistima. CK KPJ je, da bi demonstrirao jedinstvo Partije je doneo odluku o sazivanju Kongresa Partije. Peti Kongres KPJ je odran 21-28.jula 1948. u Domu Garde u Bg. Najiri publicitet mu je dat direktnim radio prenosom i opirnim izvetajima tampe. Izvetaje o radu su podneli Broz, Rankovi, Djilas, Kardelj, Kidri, M.Pijade, B.Nekovi. Kongres je dao politiku podrku CK KPJ u udbrani nezavisnosti YU. Odluka je donesena jednoglasno, to ne znai da medju prisutnim delegatima nije bilo tajnih pristalica IB. Time je potvrdjeno jedinstvo Partije. na Kongresu je usvojena Rezolucija o odnosu KPJ prema IB, u njoj je konstatovano da su odluke IB netane i nepravedne, ali je naglaeno da CK KPJ treba da uini sve da se sukob prevazidje. To je bila kupovina vremena, optika varka koja je trebalo narodu da predstavi dobronamernost KPJ. Rukovodstvo je moralo da vodi rauna o dugogodinjem razvijanju predstave o Staljinu, kao divu pravednosti i SSSR-u kao obeanoj zemlji, koja se ne moe ukloniti preko noi. Rukovodstvo KPJ je moralo da se obraunava sa unutranjom opozicijom, koja je zahvatila neke istaknute rukovodioce, dobar deo lanstva KPJ i deo naroda, koji su prihvatili ocene o nacionalizmu CK KPJ. Sreten ujovi i Andrija Hebrang su na poetku spora stali na suprotnu stranu, pa su iskljueni iz CK, pa iz KPJ, pa su zatvoreni. Broz ih je optuio da su protiv izgradnje autoputa ''bratsvo i jedinstvo'', jedni iz velikosrpskih drugi iz ustakih motiva. Dobar deo republikih rukovodstava, a pre svih PK CG ( Pokrajinski komitet ) je otvoreno govorio da su na strani IB, a da odluku Kongresa prhvataju zbog partijske discipline. Smenjeni su, iskljueni iz partije, uhapeni. Posebno je u Bjelopoljskom okrugu narod bio za IB, sluao radio Moskvu, spremao ustanak. Medjutim, snage unutranjeg pua nisu bile dovoljno jake, a represija UDB-e jeste. Staljinova predvidjanja da e jednim migom sruiti
27

partijsko i dravno rukovodstvo se nisu ostvarila i posle Petog Kongresa KPJ mu je bilo jasno da sukob sa KPj nee biti lak. Protiv YU je poveden ekonomski rat. Do 1949. spoljnotrgovinska razmena izmedju YU i zemalja sovjetskog bloka je smanjena na 1/3 dotadanjeg oblika. Jednostrano su raskidani ekonomski sporazumi. Madjarska je prestala da isplauje ratne reparacije predvidjene Ugovorom o miru, sovjetske okupacione vlasti u Austriji su ometale plovidbu YU brodova na gornjem Dunavu, Rumunija je obustavila potanski i elezniki saobraaj. Ekonomska blokada je dovela YU u teak poloaj. Izmedju YU i susednih zemalja lanica sovjetskog bloka je gotovo zavladalo ratno stanje. Granice prema njoj su bile naikane straarskim kulama, ogradjene bodljikavom icom, a postavljene su i mine. U YU su ubacivani diverzanti i obavetajci, veinom YU emigranti koji su se izjasnili za IB. Ubacivani su leci i ostali propagandni materijali. Oko YU se stezao vojni obru. Povrede suvereniteta u vazdunom prostoru YU su postale ptavilo. U pograninim incidentima 1948-53. ubijeno je i ranjeno oko 100 Jugoslovena. Posebno su bile iloene pritiskom jugoslovenske manjine u susednim zemljama, oji su raseljavani, denacionalizovani, hapeni, to je poprimalo razmere genocida. Najvea pretnja je bila avgusta 1949. kada je YU vladi dostavljena nota sovjetske vlade da se puste na slobodu sovjetski dravljani ( bivi belogardejski emigranti ) koji su uestvovali u pijunskom ratu protiv YU. Nota je iznesena u formi ultimatuma , iza kojeg je stajala realna pretnja u vidu gomilanja sovjetskih trupa na podruju Segedin-BajaTemivar. YU vlada je odobrila izruenje, medjutim pretnja nije otklonjena. Na sastanku IB u Budimpeti, treem i poslednjem, nov.1949. donesena je Druga Rezolucija IB. Ona je oglasila da je klika BrozRankovi prela sa ''buroaskog nacionalizma'' na ''faizam'' i otvoreno izdajstvo nacionalnih interesa jugoslovenskog naroda. Ovaj prelaz je izvren po nalogu ''imperijalistikih gazda'' iz Vaingtona i Londona. Brozova klika je pretvorila Bg, kako se navodi, u ameriki centar pijunae i antikomunistike propagande. Pozivaju se sve ''zdrave snage'' na otvoreno suprodstavljanje faistiko-policijskoj diktaturi. YU je proglaena kao pretnja miru, to e usloviti raskid Ugovora o prijateljstvu sept.1949. To je bilo vreme najveeg pritiska. tampa je u SSSR i satelitima osipala po Brozovim faistima i zapadnim plaenicima, a Staljin je napadajui policijsku diktaturu u YU istovremeno pokrenuo nove masovne istke. esta optuba u istonim zemljama je bila saradnja sa Brozom. Staljin je od leta 1950. poeo da planira i direktan vojni napad na YU, koji je trebalo da se dogodi u jesen. Uloga napadaa je pala na susedne zemlje, koje su dobro naoruane, suprotno odredbama mirovnih
28

ugovora. Cilj nisu bile teritorijalne promene, ve obaranje Broza. Agresija na YU je bio drugi korak staljinove svetske strategije, poto se oekivao ulazak trupa iz Severne u Junu Koreju. Amerika intervencija u J.Koreji je pokazala Staljinu da su SAD spremne da interveniu svuda gde smatraju da su im interesi ugroeni, a on je izbegavao direktan oruani sukob sa SAD. Tako je Staljin iz straha da SAD ne pomogne Brozu, odustao od ratnog plana. Do svoje smrti 5.marta 1953. nastavio je sukob sa Brozom, koristei propagandno-psiholoka sredstva, diplimatska i ekonomska. Sukob sa IB je zatekao YU usamnjenu zbog zaotrenih odnosa sa Zapadom u predhodnom periodu. Medjutim, im je sukob poeo i stav SAD se poeo menjati. tab Dzordza Marala je ve krajem juna 1948. razmatrao pitanje YU. Naglaeno je da je veoma vano sauvati Broza i nezavisnost YU kao prve komunistike zemlje koja se otvoreno suprodstavila Moskvi i tako nainila prvu pukotinu u jedinstvu komunistikog pokreta. Zakljueno je da ''titoizam'' postoji kao dezinegrativni faktor u sovjetskoj interesnoj sferi i da bi mogao da povue sline reakcije u zemljama sovj.bloka. Ocenjeno je kao vano da se princip ''nacionalnog interesa'' kao dezintegrativni faktor u sovj.bloku podri i da se Broz po svaku cenu odri na vlasti. YU se 1948. nala u specifinoj situaciji. Njeni najvei ideoloki protivnici, koji su zadrali ranije stavove o njenom unutranjem reimu, poeli su da joj pruaju obilnu pomo. Ameriki ambasador u Bg je izjavio, da je odnos prema YU motivisan iskljuivo ''hladnokrvnim proraunom obostranih interesa''. Interesi SAD su navedeni. Interesi YU su bili usmereni na traenje bilo kakvog saveznika, za probilajanje poli. i ekon. blokade u koju je zapala. To je povlailo za sobom ublaavanje revolucionarnog dogmatizma, pa su se pesme poput : ''Amerika i Engleska bie zemlja proleterska'' sve vie povlaile iz repertoara. Do 1949. spoljnopolitika razmena sa SAD i VB je premaila predratnu. Poela je razmena i sa zemljama J.Amerike. Od zemalja Z.Evrope su 1948/49. dobijeni trgovaki krediti u vrednosti od blizu milijarde dinara ( VB, Fr, SR Nemake...). Ve 1950. je ve svima bilo jasno da je vraanje YU u sovjetsku interesnu sferu nemogue bez rata, koji je bio malo verovatan, jer mrnja je dostigla nesluene granice - kako su izvetavali zapadni predstavnici u YU. SAD su u vreme sune 1950. dale YU besplatnu pomo od 68 m$, a VB 3 miliona funti. 1951. je odrana Londonska Konferencija ek.strunjaka SAD, VB i Fr, koja je odluila da vlade ovih zemalja nastave pomo YU na tripartitnoj osnovi. Ukupna vrednost tripatitne pomoi je do 1954. dostigla oko 500 miliona $. Kulminacija saradnje je bila nov.1951. kada je zakljuen Sporazum o vojnoj pomoi sa SAD, u cilju jaanja odbrambene moi YU. SAD su

29

davale izjave sa najveeg nivoa da e braniti suverenitet i integritet svake napadnute drave, bez obzira na njeno unutranje uredjenje. YU je 1950. primnjena za nestalnog lana Saveta Bezbednosti OUN. Na predlog YU delegacij, usvojena je veinom glasova Rezolucija UN, kojom se osudjuju neprijateljski postupci vlade SSSR i njenih saveznika protiv YU. Pomirljiv ton rezolucije je ukazivao da je YU spremna na sredjivanje odnosa. Broz je u razgovoru sa erilom u Londonu 1950. naglasio da YU nee ui u NATO, medjutim, potpisivanjem Ankarskog sporazuma 1953. sa Turskom i Grkom ( koji je predvidjao saradnju u ouvanju suvereniteta i integraciju ovih zemalja ) YU je preuzela obaveze prema dravama lanicama NATO-a, to se moglo shvatiti kao neformalni ulazak u ovaj pakt. Ugovor o savezu tri zemlje je potpisan u Bledu 1954. i poznat je kao Balkanski pakt ( zbog promenjenog medjunarodnog poloaja YU posle 1955. i sukoba Turske i Grke oko Kipra ovaj pakt je izgubio vrednost ). Tako je YU probila pol. i eko. blokadu i ptpuno promenila spoljnu politiku i ekonomsku orijentaciju. Staljinovom smru 5.marta 1953. stvoreni su uslovi za sredjivanje odnosa YU i SSSR. poelo je sa razmenom ambasadora, a ostvarilo se potpisivanjem Beogradske deklaracije 1955, kada je najvia dravna delegacija SSSR ( Hruov, Bulganjin ) posetila YU. To je bila velika diplomatska pobeda Broza, jer je Hruov prihvatio ''samostalan put YU u socijalizam''. Istovremeno to je bio veliki poraz sovjetske politike. Prilokom Brozove posete Moskvi 1956. potpisana je Moskovska deklaracija, sa istim garancijama suvereniteta i integriteta. U vreme sukoba sa IB, veliku ulogu u dravi je dobila tajna policija UDB-a, iji se rad odlikovao nasiljem, bezobzirnom turturom i dr.nemoralnim sredstvima. ona je radila na borbi sa unutranjom IBovskom opozicijom - stvarnom i izmiljenom. Sam pomen bilo ega ruskog ( literature, zajednike borbe u ratu, pomoi u naoruanju... ) mogao je dovesti do propasti. Obrauni sa lanovima partije su bili daleko suroviji nego sa ostalim ljudima. Represija je poznavala dve vrste odgovornosti : administrativnu i sudsku. Administrativno kanjenih je bilo preko 11 000 hiljada, a sudski preko 5 000. Kazna se izdravala na Golom Otoku, Svetom Grguru, Ugljanu... ostrvima i zatvorima ( Bilea ) u zavisnosti od vrste kazne. Po zlu je posebno zapamen Goli Otok. Administrativna kazna je podrazumevala najstrou izolaciju. Niko, sem policije nije smeo znati gde se kanjenici nalaze, ak ni porodica. Na GO su transportovani iz Rijeke ispod brodskih paluba, a da nisu znali ni gde ih vode. Prva grupa kanjenika je stigla na pusto ostrvo 1949. Najtei kanjenici su bili u radilitu zvanom ''Manastir'', gde su tovarili kamen u drobilicu. vadjenje peska iz mora po tekoj zimi bio je redovan posao. ljudi su fiziki slamani, a psihiki im je ispiran um. trailo se da priznaju da su neprijatelji i agent - NKVD. Doivljavali su ikaniranje
30

''popravljenih'' sukanjenika. Premlaivanja su se smenjivala danononim kleanjem, nedozvoljavanjem da se sedi ili spava. Posipani su ljudskim izmetom i poniavani, a retki su uspeli da izvre samoubistvo. Do 1954. nije im dozvoljena nikakva poseta ni primanje paketa. ene su bile u posebnim logorima. Preiveli logorai se i danas stide da govore o svojim patnjama. ivot je prem nekim podatcima, izgubilo vie od 400. SAMOUPRAVLJANJE Prelaz na samoupravljanje ili tzv. radniko upravljanje privredom je izvren u vreme sukoba sa IB, kada je sve rusko postalo omrznuto i kada se traio sopstveni ili ''samostalni put u socijalizam''. Ideja o samoupravljanju je nikla u najviem partijskom rukovodstvu : Djilas, Kardelj, Kidri, Broz. Djilas i Kardelj se razilaze oko pitanja kod koga je nikla ova ideja. Djilas je bio jedan od najveih kritiara ''degenerisanog sovjetskog sistema'', ukazujui na birokratizam i svemo drave. U vreme najveeg sukoba sa IB, trebalo je napustiti modele preuzete od SSSR, tj. odbaciti administriranje privredom, smanjiti ulogu drave smanjenjem birokratije, izgraditi potpuno nov sistem - nepoznat u istorijskom razvitku. To je bio svojevrsan eksperiment. Govorilo se da umesto administrativnog socijalizma treba stvoriti slobodni socijalizam. Glavni organ samoupravljanja ( radnikog upravljanja privredom ) je trebalo da budu - radniki saveti. U prvoj fazi samoupravljanja je predvidjeno da se oni obrazuju samo u veim dravnim preduzeima. tako bi i dravna preduzea postala drutvena, jer njima ne bi upravljala drava ve delovi drutva ( radnici u savetima ). Uputstvo o osnivanju i radu radnikih saveta potpisali su Djuro Salaj i Boris Kidri 23.dec.1949. Prvi radniki savet od 13 lanova je izabran 31.dec.1949. u fabrici cementa ''Prvoborac'' u Solinu kod Splita. U toku 1950. radniki saveti su uvedeni u 215 preduzea (oko 500 saveta). Samoupravljanje je ozakonjeno juna 1950, kada je NS FNRJ donela Osnovni zakon o radnikom upravljanju preduzeima- Regulisano je pitanje procedure : opti, neposredni i tajni izbori za radnike savete i njihove upravne odbore. U ove organe je izabrano preko 150 000 radnika i slubenika. Broz je tom prilikom u Skuptini kritikova sistem dravnog upravljanja, koji je nekritiki usvajan iz sovjetskih iskustava, a koji je omoguio dravi da vri kontrolu drave nad svim sferama drutvenog ivota - od privrede i sela, do kulture, nauke i umetnikog stvaralatva. Rekao je da se mora spreiti proces podravljavanja drutva. Birokratizam je igosan kao najvea pretnja socijalizmu. Pozivalo se na Marksa, Engelsa i Lenjina, a napadano je Staljinovo ''skretanje''. Radniki saveti su imali 15 do 120 lanova, a u preduzeima sa manje od 30 ljudi, itav kolektiv je bio radniki savet. RS je odluivao kao
31

kolektivni organ, donosio je najvanije odluke za rad preduzea : proizvodne planove, pravila... Samoupravljanje je principijalno odbacivalo ulogu drave u rukovodjenju privredom. u stvarnosti, samoupravljanje radnika je bilo simbolino, a drava je i dalje planirala proizvodnju i upravljala njom - o emu svedoi i zadravanje petogodinjeg plana. Uvodjenje samoupravljanja je pratilo prenoenje poslova sa saveznog na republike i s republikih na lokalne uprave. Ovaj proces je nazivan ''decentralizacija i debirokratizacija''. Oko 100 000 dravnih i partijskih inovnika je premeteno na privredu i lokalnu upravu, aliovo nije bilo smanjivanje, ve samo ''reseljenje'' administracije. To je vodilo dezintegraciji zemlje, jer se sve vie gledalo na republike i pokrajinske interese, nego na interese celine, jer su se stvarale jake republike birokratije. BRIONSKI PENUM 1966. Poetkom 60-tih g. medjunarodni poloaj YU je bio stabilan, gotovo idealan. Oba bloka su priznavala suverenitet i integritet zemlje, a Broz je poveo svetsku politiku, tj. politiku nesvrstanosti, u kojoj je YU imala vodeu poziciju - to je bilo u neskladu sa njenom snagom, veliinom i unutranjom stabilnou. Unutranja kriza je medjutim bila duboka, istovremeno dravna i partijska, politika i ekonomska, drtvena i moralna. U samoupravljanje, koje je postalo feti, dogma, svetinja, nije se smelo dirati, iako je promena bila hitno potrebna. samoupravljanje je stagniralo. Prisvajanje vika proizvodnje je i dalje bilo u rukama drave ( federacije - 40%, republika 10%, niih administracija - 20% ). Raspodela drutvenih proizvoda je izazivala svadju republika. Strah od slobodnih trita izazivao je nervozne reakcije birokratije, zabrinute za svaku akumulaciju kapitala van dravne kontrole. Druga strana krize je bila u procesu konstituisanja republika kao samostalnih drutvenih, ekonomskih i pol.zajednica. razvija je tzv. republiki nacionalizam i manjak svesti za interese cele zajednice. Kriza je pogodila i samu partiju SKJ. Polarizovala se po pitanju sopstvene uloge u drutvu i organizacije. I dok je unutranja kriza dobijala dzinovske razmere, ''na povrini je vladao'' socijalni mir, privid harmoninih medjurepublikih odnosa, zadovoljstvo ''malog oveka'' poveanim ivotnim standardom i sveu da je budunost izvesna. Na zatvorenoj sednici CK KPJ 1962. Broz je osudio decentralizaciju koja dobija karakter dezintegracije zemlje. Postavio je kljuno pitanje : '' da li naa zajednica moe da opstane, ili e se raspasti''.

32

U partijskom vrhu su postojale dve struje. Jednoj je pravac davao Kardelj i ona se nominalno zalagala za ouvanje samoupravljanja i samoopredeljenja naroda, nominovno je vodila buduem konfederativnom uredjenju. kardelj je govorio da ''zajednikih interesa'' ima dovoljno za ouvanje jedinstva zemlje ( na postojeim principima ). To je bila uglavnom slovenaka koncepcija. Kadrovi iz Srbije, ali i veine drugih republika su bila za ogranieno samoupravljanje i centralistiku federaciju, kao i za vodee mesto Partije u drutvenom ivotu - to je bilo delimino vraanje sovjetskom uzoru. Rankovi je izjavio da u tom trenutku ''svako gleda svoj interes, svoju republiku, i od odluka republikih organa sprovodi samo ono to je u skladu sa tim interesima''. On se zalagao za jedinstvo u Partiji, kao ono posle 1937, jer su republike i pokrajinske vlasti bile nosioci politike koja ugroava jedinstvo drave. Kardelj ej govorio da bi insistiranje na centralizmu isprovociralo jai republikanizam. Broz je 6.maja 1962. izaao pred javnost govorei o ''anomalijama'' drutvenog razvoja - u Splitu pred oko 15 000 ljudi. Rekao je da ''ni jedna naa republika ne bi bila nita da nismo zajedno''. Rekao je da moramo stvarati svoju ''jugoslovensku socijalistiku istoriju, ne dirajui u pravo republika da ouvaju svoje tradicije, ali ne na tetu itave zajednice''. Ipak, prenoenjem kapitala sa federacije na republike, mo centra je dodatno oslabljena, a federalnih jedinica ojaana. Ustav iz 1963. kojim je Broz ponovo proglaen za predsednika republike, donosio jenavodni kompromis. Ime drave je promenjeno u SFRJ; Teritorija drave je proglaena jedinstvenom, sainjenom od teritorija socijalistikih republika; O pitanjima ravnopravnosti naroda i republika, povredi ustavnih prava republika raspravljalo je Vee Naroda ( Savezno Vee ), koje je bilo jedno od 5 vea u strukturi Savezne Skuptine ( Privredno vee, Prosvetno-kulturno vee, Zdravstvenosocijalno, Organizaciono-politiko ). Spoljna politika, jedinstvo privrednog sistema i preraspodela drutvenih proizvoda, monetarni sistem i jo neke nadlenosti su bile nadlenosti federacije. Autonomna Kosmetska Oblast je dobila im AP Kosmet. AP su dobile veliki stepen autonomije u okviru Srbije, a od 1974. e se izjednaiti u nadlenostima sa republikama. SR su proglaene teritorijalno politikim celinama ( u kojima se ostvaruje samoupravljanje ) i njihove granice se nisu mogle menjati bez pristanka njihove republike Skuptine. dva dana nakon usvajanja Ustava, Skuptina Srbije je izglasala ustav SR Srbije, to su uinile i druge republike, a AP su donele statute. Svi su ovi dravni akti potvrdili ''suverenitet radnog naroda'' putem samoupravljanja. Tako je i zapoeo proces dezintegracije YU, na republiko pokrajinskoj osnovi, koji e se nastaviti usvajanjem ustavnih amandmana 1967, 1968 i 1971, a koji e kulminirati donoenjem Ustava SFRJ 1974. koji e od federacije
33

stvoriti konfederaciju. Otvaranje nacionalnog pitanja na VIII Kngresu SKJ 1964, privredna reforma - 1965 i Brionski plenum koji je doveo do uklanjanja Rankovia 1966. bile su etape u tom procesu. Pokretanje nacionalnog pitanja na VIII Kngresu SKJ 1964, i pominjanje pitanja ''velikodravnog hegemonizma'' i ''birokratskog centralizma'', sutinski je demantovana tvrdnja da je posle rata, ukidanjem tzv ''velikosrpske hegemonije'' i ''bratstvom i jedinstvom'' nacionalno pitanje trajno reeno. Broz je tada pomenuo da ima nekih koji putem birokratskog centralizma ele da stvore ''vetaku jugoslovensku naciju'' i da to treba suzbiti, jer izaziva reakciju ''republikog nacionalizma'' koji su takodje tetni. U sutini je time Broz podrao samostalni nastup SR-a i AP-a, jer je cilj njegove kritike bio birokratski centralizam. Tako je Kardeljova koncepcija u sutini prevladala. Privredna reforma 1965. je predstavljala pokuaj ''destaljinizacije'', udaljavanjem drave od uprave nad privredom, ali je ona u sutini znaila udaljavanje Federacije od uprave privredom, ali ne i SR-a i AP-a. Put u privrednu reformu je bio teak, jer je dobar deo projekta ( jadranska magistrala koja je ila kroz Sloveniju i Hrvatsku, npr ) finansiran iz saveznog budzeta. Broz je bio za reformu, za koju se izjasnio i Rankovi, ali je skretao panju na pretnju nacionalizma. U pitanju je bila nova reforma koja je afirmisala dravnost republika i vodila ka konfederativnom uredjenju. Kardelj je govorio da se narodi YU nisu ujedinili zbog YU, ve zbog socijalizma, a zalagao se da u daljem razvoju svaka SR raspolae sopstvenim dohotkom. Kardelj je smatrao da e Srbija biti najvei protivnik decentralizacije, jer su u njoj skoncentrisani savezni fondovi, a daleko manji nerazvijene republike, koje su stradale od siromatva, ako se ukine savezna raspodela. Broz i Kardelj su lomili svaki otpor decentralizaciji, koja je odgovarala razvijenim republikama ( SLO i HR ) koje su je bezrezervno podravale. Kardelj se nije plaio nacionalizma. Privredna reforma je dala katastrofalne rezultate. Kapital se koncentrie u rukama banaka i preduzea, industrijska proizvodnja pala je 3x, 400 000 mozgova napustilo je zemlju, nezaposlenost se poveala. Oko raspodele saveznog kapitala poele su republike borbe. * Podele oko pitanja reforme federacije, reforme privrede, reforme Partije, eksplodirale su sredinom 1966. u pespotedni sukob. Na udaru se nala SDB, optuena da se stavila iznad SKJ i drave. Sutina sukoba ipak nije bila u deformisanju SDB, ve u nereivim razlikama po pgledu drtveno-ekonomskog i pol. razvoja drave. Demontaa SDB jeste ila
34

ka proklamovanoj demokratizaciji, ali je istovremeno liila federaciju vanog oslonca, ila na ruku republikom i pokrajinskom parlamentarizmu. razbijanje jake federacije i drobljenje zemlje je ovim potezom osigurano. Rankovi i njegove pristalice nisu bili ni ''velikosrpski nacionalisti'' ni ''YU unitaristi'' - za ta su krivljeni. Smatrali su da jak dravni centar vodi rauna o interesima YU kao celine, kao i interesima nejnih naroda. Tako su afirmisali jaku dravu nasuprot samoupravljanju, koili nove pogleda na nacionalno pitanje, ostajui verni ideji bratstva i jedinstva. Stoga su koili promene federacije. Brionskom plenumu predhodilo je nekoliko sednica CK KPJ, na kojima je postepeno obelodanjen sukob. Afera sa prislukivanjem najviih dravnih funkcionera posluila je kao povod za formiranje Komisije za ispitivanje rada SDB. Broz je ukazao na ''staljinistike deformacije'' u njenom radu. Broz je vodio rauna da obraun sa SDB ne dobije ''antisrpsko tumaenje''. Gledao je da to vie funkcionera iz Srbije napadne Rankovia za ''ovinizam'' kako bi stvar individualizovao. Na sednicama CK KPJ je stavljano do znanja da je SDB potpao pod uticaj pojedinca, koji je slubu nainio ''silom iznad drutva i drtvene kontrole''. Petar Stamboli je tvrdio da je SDB postao ''drava u dravi''. Na sednici Izvrnog Komiteta CK SKJ, kojoj je predsedavao Broz, juna 1966. obrazovana je Komisija sa zadatkom da ispita rad Slube dravne bezbednosti. Pod vodjstvom Krste Crvenkovskog, Komisija je podnela izvetaj na plenumu CK SKJ na Brionima 1.jula. Optueni su za zloupotrebu dunosti Svetislav Stefanovi i A.Rankovi. Sam Rankovi je bio iznenadjen uslovima pod kojim je plenum odran, na usamnjenom ostrvu koje je kontrolisala vojska. rankovi je na kritike izjavio da osea samo moralnu odgovornost, to nije obratio vie panje na ''neprijateljsku delatnost'' pojedinih ''nemoralnih ljudi'', pa je svoje dunost stavio na raspolaganje. Ostavka je prihvaena, a Stefanovi je izbaen iz CK i SKJ. Broz se u formi kajanja osvrnuo na 1962. jer nisu spoznati pravi uzroci za krizu federacije. ''Rankovievtina'' se odmah nala na udaru CK SK Srbije. Posebno je ukazano na ''velikosrpski ovinizam'' koji je ''favorizovan na Kosmetu''. To je dokazivalo da je smena bila iz pol.motiva, a da je okantna pria o preslukivanju bila dekor za javnost. Poznato je da je Rankovi bio odan Brozu. U vreme II SR pod imenom Marko, nije se odvajao od njega. Bio je blizak i sa Djilasom do njegovog pada. rankovi se smatrao kadrom najvee republike ( Srbije ), prema kojoj su u celom posleratnom periodu gajene izvesne rezerve, zbog navodnog unitarizma ili same mogunosti njegove pojave, koji bi znaio izjednaavanje Srbije i YU. Rankovi je postao rtva zbog stava o neophodnosti zadravanja centralizovane federacije. Amerika tampa je pisala o njemu kao Brozovom nasledniku. Optuen je da se s poetka 60-tih g poeo boriti za vlast metodama
35

prismotre i prislukivanja vodeeih rukovodilaca, ukljuujui i najintimnije detalje ( prislukivanje Broza i Jovanke ). Nazvali su ''genijem sitnica''. Rankovi je od pada do smrti 1983. iveo povueno, ne meajui se u politiku. Nije izveden pred sud, jer je Broz smatrao da bi to imalo svoju neprijatnu stranu. Kad mu je iptarska delegacija ( Fadilj Hodza ) izrazila svoje nezadovoljstvo povodom toga, Broz im je rekao da se nita ne brinu, jer Rankovi ''nee vaskrsnuti''. - RAZNO KPJ - VANI MOMENTI Socijaldemokratske i radnike partije u Kraljevini SHS su se ujedinile u SRPJ(k) na Kongresu u Bg aprila 1919. Van je ostala samo Jugoslovenska socijaldemokratska stranka Slovenije, u kojoj su prevagu imali tzv. ministerijalisti, tj. protivnici klasne borbe i revolucije. Kongres ujedinjenja se izjasnio za revolucionarno osvajanje vlasti i pristupanje SRPJ(k) III Internacionali - Kominterni. Kongres ujedinjenja i prve godine nakon njega bile su obeleene krajnje napetom situacijom u SHS, ali SRPJ(k) iako se opredelila za revoluciju nije imala operativni plan da je sprovede, uprkos povoljnim uslovima za nju ( trajkovi radnika, nemiri medju seljatvom ). U realnosti je prihvatala parlamentarizam. Na optinskim izborima 1919. dobila je mnoge gradske optine Bg, Zg, Nia, Osijeka, Skoplja... Na izborima za Ustavostvornu Skuptinu, nov.1920, osvojila je 59 mandata. tako je postala 3. stranka u SHS po mandatima i 4. po broju glasova. Na II Kongresu u Vukovaru, juna 1920. dolo je do sukoba izmedju revolucionarne ( komunistike ) i reformatorske ( soc.demokratske ) struje. Prevagu su odneli komunisti i partija je dobila ime KPJ. Osnove programa, tada usvojenog su bile: revolucija, diktatura proleterijata, sovjetska republika Jugoslavija. partija je ukinula pokrajinska vea i postala strogo centralizovana, uprkos zalaganja nekih hrvatskih komunista. Organizacija partije je svedoanstvo da je u prvim godinama KPJ bila za YU - i to centralistiku. Za sekretare partije proglaeni su Filip Filipovi i Sima Markovi. 1919. osnovan je SKOJ u Zg. Otvoreno zalaganje za revoluciju ( soc.politiki prevrat ) i pomaganje trajkova rudara u SLO i BIH, naveli su reim da se brani i obrauna sa KPJ. Vlada je obznanom zabranila podrivaku aktivnost komunista. Ubrzo po donoenju Vidovdanskog Ustava, Skuptina je donela zakon o zatiti javne bezbednosti dravnog poretka, kojom je komunistika aktivnost proglaena zloinom, imajui u vidu pokuaj bombakog atentata na regenta Aleksandra i atentata na biveg MUP i tvorca
36

Obznane Milorada Drakovia. Organizacija KPJ je skoro potpuno unitena. U prvom periodu svog rada KPJ je imala YU nacionalni program, koji e uskoro napustiti, i revolucionarni socijalni program, koji e zadrati do osvajanja vlasti. U prvim godinama postojanja KPJ je imala oko 65 000 lanova, to je bio izraz revolucionarne situacije posle I SR. Posle usvajanja Zakona o zatiti... poela su hapenja i progoni, koja nisu mimoila ni komunistike poslanike. Posle organizacionog razbijanja, KPJ je prela u ilegalu, u kojoj je ostala do 27.marta 1941. Ona je prestala da bude uticajna lanica politikog ivota. U vreme pseudoparlamentarizma 1921-1929, njeno lanstvo je palo na oko 1 000 ljudi. Kominterna je na V Kongresu u Moskvi 1924. zauzela stav da SHS kao ''versajsku tvorevinu'' treba rasturiti, sa obrazloenjem o navodnim ''velikosrpskim hegemonizmom i imperijalizmom i pravom naroda na samoopredeljenje. Makedonci, Crnogorci, Hrvati i Slovenci su proglaeni ''ugnjetavanim narodima'' koji moraju da prodju put nacionalne gradjanske revolucije, a tek posle toga bi sledila socijalna revolucija. Rukovodstvo KPJ, koje je u to vreme bilo veim delom u inostranstvu, a bilo je sekcija Kominterne, bez pogovora je prihvatilo ove antiYU stavove. Kominterna je 1928. u otvorenom pismu osudilafrakcijske borbe u KPJ i imenovala privremeni Politbiro CK KPJ. Ovaj je sazvao IV Kongres KPJ u Drezdenu 1928. ( II - Be, III - Bg 1923/24. ), koji j ebezpogovorno prihvati odluke IV Kongresa Kominterne - Moskva 1928. - o tome da se blii kriza kapitalizma i da treba pripremiti revolucionarne sukobe. Kada je kralj Aleksandar proglasio diktaturu 6.jan.1929, komunisti su je nazvali faistikom i pozvali narod na ustanak, u skladu sa ocenama VI kongresa Kominterne. To je izazvalo nove progone, a neki istaknuti rukovodioci su ubijeni, kao Djuro Djakovi i 7 sekretara SKOJ-a. KPJ je opet organizaciono razbijena, a CK KPJ je 1930. preao u Be. Partija je precenila svoje mogunosti, jer je bila mala partija, slabo povezana sa masama, a potcenila snagu drave. KPJ je tada davala podrku i ustakim teroristina, nazivajui ih ''nacionalnim revolucionarima''. KPJ je uspela da iskoristi nezadovoljstvo reimom diktature da proiri uticaj medju studentima i ineligencijom, to se pokazalo u studentskim demonstracijama 1931. KPJ je u ovom periodu bila sekcija Kominterne ( inovnici Kominterne ) - CK joj je bio u inostranstvu, bez vrih veza sa lanstvom u zemlji. Za generalnog sekretara KPJ izabran je Milan Gorhi ( pravo ime Josip iinski ). Posle pada diktature i obnavljanja parlamentarizma KPJ je pokuala da, stvaranjem legalne Jedinstvene radnike partije, utie na parlamentarni i politiki ivot YU. ( 1934. - posle odsluenja zatvorske kazne 1929-33. Broz se povlai u ilegalu, prelazi u inostranstvo i biva kooptiran u lanstvo Politbiroa CK KPJ u Beu 1934. Na IV Zemaljskoj
37

Konferenciji KPJ u Ljubljani, potvrdjen je izbor Broza u Politbiro. Na VII Kongresu KI-e, avg.1935. Broz prisustvuje kao Valter sa delegacijom KPJ. 1938. Broz je kao Oto izabran za generalnog sekretara KPJ u Parizu, iz kog je bez doputenja KI-e otiao za zemlju da osigura direktno rukovodjenje Partijom. Formirao je privremeno rukovodstvo KPJ, a sekretar KI-e, G.Dimitrov, je krajem 1938. potvrdio njegov izbor za generalnog sekretara KPJ. Na Splitskom plenumu CK KPJ 1935, Partija je prihvatila YU kao dravni okvir u kome je mogue reiti nacionalno pitanje, to je bio odraz pribliavanja SSSR-a i Fr-e u vreme dolaska Hitlera.*2. Kominterna je na VII Kongresu 1935. ocenila faizam kao najcrnji oblik ''buroaske diktature'' protiv kog se treba boriti svim sredstvima, a jedno od njih je narodni front, tj. antifaistika koalicija gradjanskih i kompartija. CK KPJ je 1936. je odluio da se stvori Operativni Sekretarijat CK u zemlji, na ije je elo postavljen Josip Broz. KPJ je poslala oko 1 500 boraca u panski gradjanski rat, u internacionalne brigade. U to vreme je u temlji irila neraspoloenje pribliavanjem drave faistikim silama. Njeni apeli za stvaranje Narodnog fronta ostali su bez rezultata u gradjanskim strankama. 1937. su poele Staljinove istke, kada je i sam opstanak KPJ bio ugroen. Broz je putovao u Moskvu da brani KPJ i dobio je podrku G.Dimitrova. Kominterna je prihvatila njegov predlog da se formira CK KPJ u zemlji. Broz ga je gormirao 1938. i stao mu na elo. Njegova sposobnost organizatora i pogorane medjunarodne politike 03.09.1939. doveli su do jaanja KPJ, koja je pred Hitlerov napad na YU ve brojala preko 6 500 lanova.Organizovana je 1940. u Zg. V Zemaljska Konferencija, na kojoj se razmatralo o situaciji u svetu i u zemlji, a Broz je ponovo izabran za generalnog sekretara KPJ. KPJ je sa iznenadjenjem doekala demonstracije u zemlji, ali jeuzela uea u njima.

38

JOSIP BROZ TITO 1892-1980 Rodjen je 1892. u Kumrovcu kao 7. od 15. dece u porodici Marije i Franje. Posle O uio je bravarski zanat, u privatnoj radionici u Sisku. Zapoljava se u bravarskoj radionici u Zg, gde se ulanio u Socijaldemokratsku stranku Hrvatske i Slovenije. Do 1913. radio je kao fabriki radnik irom Monarhije i Nemake ( eka, Bavarska, Rur) i esto uestvovao u ulinim demonstracijama. 1913. regrutovan je u carskipuk u Beu, a potom u odbrambeni puk u Zg. Uestvovao je u borbama na srpskom frontu, a na Karpatima je ranjen 1915. a zatim zarobljen. U Petrogradu je uestvovao u julskim demonstracijama protiv Privremene vlade 1917. U jan.1918. je ulanjen u internacionalnu Crvenu gardu. Oenio se jednom Ruskinjom 1920, a iste g. je primnjen u Jugoslovensku sekciju RKP, posle ega se vratio u Zg ( kraljevinu SHS ), zaposlio u fabrici, ulanio u Sindikat i KPJ. Do 1928. radio je po fabrikama u mnogim gradovima kraljevine, odakle su ga brzo otputali zbog potpirivanja radnikog nezadovoljstva i organizovanja demonstracija. U tom periodu je postao sekretar Mesnog Komiteta KPJ za Zg - 1927. Uhapen je i nov.1928. osudjen na tzv. ''bombakom procesu'' na 5 g. zatvora. Kaznu je odleao u Lepogalvi, Mariboru i Ogulinu. Kooptiran je za lana Politbiroa CK KPJ u Beu 1934. a bio je i lan Balkanskog sekretarijata Kominterne, i u tom svojstvu je prisustvovao na VII Kongresu Kominterna ( kao ''Valter''. ). 1937. organizovao je Osnivaki Kongres KPH, pa je otiao u Pariz da preuzme rukovodjenje KPJ, kao ''Oto''. Na V zemaljskoj konferenciji KPJ u Dubravi kod Zg. 1940. opet je izabran za geberalnog sekretara KPJ. 10.aprila 1941. kada je proglaena NDH, na sednici Politbiroa CK KPJ, odlueno je da se prui otpor agresoru, formira Vojni Komitet sa Brozom na elu, sa zadatkom pripreme vojne organizacije komunistikog pokreta otpora. Takodje je osudjeno stvaranje NDH, koje nije priznato, a ponaanje stanovnitva Zg pri doeku okupatorske vojske je igosano kao sramotno. Broz je sastavio Proglas CK KPJ narodima YU, 1.maja, kojim se poziva na otpor okupatoru. 8.maja Broz prelazi iz Zg u Bg, ime je prebaeno teite priprema za ustanak u glavni grad ( KPJ nije priznala raspad YU iako SSSR praktino jeste, prekidajui diplomatske veze sa emigrantskom vladom ). Broz je, po pokretu nemakih trupa na istok, verovatno znao ta Nemaka sprema, pa je teite ustanka trebalo da bude u Srbiji, zemlji prvoj na udaru Crvene armije, za koju se mislilo da e unititi Vermaht za manje od dva meseca. Operacija ''Barbarosa'' je poela 22.juna 1941. To je za Broza i komuniste bio znak da je dolo vreme za akciju, to je odlueno na sednici Politbiroa CK KPJ istog dana. 23. juna na sednici PK KPJ za
39

Srbiju, odlueno je da se u Srbiji prvo digne ustanak, pa se poelo sa pripremama. Pripreme su dovele do tajnog formiranja NO odreda, koji u poetku nisu bili brojno veliki ( 10-30 ljudi ), ali e do jeseni 1941. odredi brojati od 1000-3000 ljudi ( sve ukupno oko 30 000 pripadnika partijske vojske ). 27. jula na sednici Politbiroa CK KPJ je odlueno da Vojni komitet preraste u Glavni tab NOPOJ, za komadanta je izabran Broz. Na proirenoj sednici Politbiroa CK KPJ doneta je odluka da e ustanak imati partizanski karakter i putena je parola : ''svi u borbu, svi u partizanske odrede''. ikica Jovanovi panac je 7. jula ubio dva srpska andarma, to je simbolino oznailo srpski ustanak. Ustanak se brzo iri u saradnji sa etnicima, iako punoj nepoverenja i incidenata. 16.sept. Broz iz Bg prelazi na slobodnu teritoriju, a 19.sept. se u Struganiku sastaje sa Mihailoviem prvi put, gde su verovatno potvrdjeni raniji dogovori o zajednikim akcijama ( selo Guberevci ). Hitler je izdao naredjenje za guenje ustanka i proglasio kvote za odmazdu 16.sept. Akcije nemakih snaga pod komandom Bemea su poele 28.sept. sa teitem prema apcu. 26.sept. Broz je odrao sastanak u Stolicama sa vojno pol. rukovodiocima skoro iz cele zemlje, kad je Glavni tab preimenovan u Vrhovni tab NOPOJ, a donete su i neke vane vojno pol. odluke ( vidi Srbija 1941. ). Broz se sastao sa DM u Brajiima, 26.okt. 1941. drugi put, ali je postignut samo delimian sporazum ( vidi Dragoljub Mihailovi ), a poetkom novembra je poeo gradjanski rat partizana i etnika. 29.nov. je palo Uice, a Vrhovni tab je preao u Sandzak. Feb.1942. u Foi su objavljen dva dokumenta poznata kao ''Foanski propisi'' o osnivanju, organizaciji i zadatcima NO odbora na slobodnoj teritoriji. Dolasku vrhovnog taba u Bosnu predhodio je Igmanski mar ( vidi 1942.). Posle oslobodjenja Prijedora i pokolja na Kozari, Vrhovni tab je krenuo ka tom pravcu, oslobadjajui delove Zapadne Bosne i lomei otpor Francetieve ''Crne legije'', najzloglasnije ustake jedinice. U oslobodjenom Bihau, Broz je otvorio Prvo zasedanje AVNOJA 26.nov. 1942. Posle bitaka na Neretvi i Sutjesci ( vidi 1943. ), Broz je otvorio Drugo zasedanje AVNOJA, 29.nov. 1943. samo dan posle Teheranske konferencije, na kojoj su saveznici odbacili JVuO i prihvatili NOVJ. Na zasedanju su donete vane, dravotvorne odluke ( vidi 1943. ). Broz je izabran ta predsednika novoosnovanog NKOJ-a, a dobio je i in marala YU ( od tada poznat kao maral Tito ). Posle neuspenog desanta na Drvar, krajem maja 1944. Broz je odleteo za Bari, odakle je doplovio za Vis, 16. juna postigao je sa ubaiem ''Viki sporazum''. Razgovarao je sa erilom u Napulju avgusta 1944. i odleteo je za Moskvu, poto je isezao sa Visa nou 18/19.sept.1944. U Moskvi je sa Staljinom razgovarao o predstojeim politilkim potezima ( formalno traenje dozvole za ulazak na teritoriju YU od NKOJ-a... ) i koordinaciji vojnih akcija Crvene Armije i NOVJ.
40

Broz je 1.nov.1944. postigao sa ubaiem Drugi, tzv. ''Beogradski sporazum T-'' ( vidi 1944-45.). Bg je oslobodjen 20 okt. 1944. a cela Srbija do januara 1945. etnici su 1944. najtee poraze doiveli na Kopaoniku agusta i Jelovoj Gori septembra. 7.marta 1945. obrazovana je vlada DFJ ( vidi 44-45. ). Sremski front je probijen 12. aprila, Nemaka je kapitulirala 8.maja, a grupacija Al.Lera, ustae, ljotievci, etnici do 15.maja 1945. Broz je u prvu zvaninu posetu ( kao predsednik medjunarodno priznate vlade ) otiao aprila 1945. u SSSR. Na Treem zasedanju AVNOJA, avgusta 1945. doneta je odluka o izborima, Ustavotvorna Skuptina je 29.nov.1945. proglasila Republiku ( FNRJ ) - vidi 44-45. Tako je legalizovana revolucija. 1946. donesen je Zakon o nacionalizaciji privatnih preduzea. 1948. KPJ je iskljuena iz Kominforma. 1950 - Zakon o radnikom samoupravljanju. 1953. Broz je izabran I put za predsednika Republike ( te godine je uveden ustavni zakon kojim je sistem samoupravljanja utvrdjen kao osnova drutvenog poretka; uvedena je funkcija predsednika Republike ). 1955. Hruov i Bulganjin su doli u YU u slubenu posetu, potpisana je Beogradska deklaracija. 1956. Broz-Nehru-Naser se sreu na Brionima, koji se uzima kao prvi sastanak nesvrstanih - poetak svetske nesvrstane politike. Prva Konferencija Nesvrstanih drava je odrana u Bg 1961. uz uee 27 delegacija. 1963. usvojen je novi Ustav SFRJ. 1965. doneseni su zakoni koji su naznaili poetak privredne reforme. 1966. Brionski plenum i pad Rankovia. 1972. Savezna Skuptina po drugi put odlikovala Broza ''Ordenom narodnog heroja'' (prvi orden dodelio AVNOJ 1944.). 1974. proglaen novi Ustav SFRJ, a Broz jednoglasno izabran za doivotnog predsednika Republike. Na sednici je imenovao Predsednitvo. Deseti Kongres SKJ izabrao je Broza za doivotnog predsednika Partije 1977. - dodeljen mu je trei ''Orden narodnog heroja YU'' od strane CK SKJ. 1980. u jan. Broz je primljen u Kliniki centar u Ljubljani zbog bolesti krvnih sudova leve noge, koja je amputirana. Stanje njegovog zdravlja je nestabilno do 4.maja 1980.

41

DRAGOLJUB MIHAILOVI 1893-1946 DM je rodjen u Ivanjici 1893. otac mihailo i majka Smiljana. posle majine smrti 1900. prelazi u Bg kod strieva. Pohadjao je III muku i II Beogradsku gimanaziju pre odlaska na Vojnu Akademiju. 1911. unapredjen je u in pitomca-podnarednika. U I i II Balkanskom ratu, bio je aktivan u borbi sa Turcima i Bugarima, pa je unapredjen prvo u narednika, a potom u in potporunika. DM je 28.jul 1914. je doekao kao komadant jedne ete - Tree armija u Valjevu. Borbe sa AU vojskom donele su mu ''Zlatnu medalju za hrabrost'' 1915. Nemaka ofanziva na Srbiju je otpoela 5.okt.1915. posle ega je sledila ''Albanska golgota'' koju je DM proao sa svojim vojnicima. Od 1916-1918. DM je na Solunskom frontu i ranjen je sept.1916. DM je uoi proboja Solunskog fronta unapredjen u in porunika sept.1918. Novu ''Zlatnu medalju za hrabrost'' je dobio 1920. Te g. se oenio Jelicom Brankovi, sa kojom je dobio Branka, Vojislava i Gordanu u 1/2 decenije. Te g. je napredovao u in kapetana II klase, a odlikovan je i ''Ordenom Belog orla sa maevima V klase''. Do 1925. DM je napredovao prvo u in kapetana I klase, pa u in majora, a u medjuvremenu je zavrio Viu vojnu akademiju kao esti u klasi. Potpukovnik je postao 1930, a pukovnik 1935. U medjuvremenu je bio vojni atae u Bugarskoj i ehoslovakoj. Bugarske vlasti su ga darivale ''Ordenom krsta Sv.Aleksandra'', a ehoslovake ''Ordenom belog lava III stepena''. Krajem 30-tih dobija i ''Orden YU krune III reda''. Ne,akim napadoma na Poljsku poeo je II SR - 1.sept.1939. Kao otvoreno fanofilski i probritanski raspoloen, esto je 1939-40. dolazio u sukobe sa vojnim ministroma Milanom Nediem, koji je ak naredio jednomeseni pritvor pukovniku, nov.1939. a planirao je i da ga penzionie ili smeni, to je novi ministar Pei odbio. DM je posle sloma Francuske zagovarao obuku za gerilski rat i bio je protiv taktike utvrdjivanja, a smatrao je i da vojsk atreba da se reorganizuje u smislu stvaranja isto srpskih, hrvatskih i slovenakih jedinica. Postoje podatci da je odravao veze sa britanskim obavetajcima u vreme martovske krize. Nemaki napad na YU 6.aprila 1941. pukovnik DM je doekao na mestu Naelnika taba Druge armije. U aprilskom ratu je guio ustake pobune u Virovitici, Djakovu, Derventi, a u Brkom je podigao most u vazduh. 17.aprila 1941. potpisano je primirje, tj. kapitulacija, koju je medjutim i pored surovih kazni koje je okupator propisao za nepotovanje akta, DM odbio. Od sredine aprila do 11.maja DM se sa Brzim odredom probija iz Bosne ka Srbiji i dolazi na Ravnu Goru, naime DM je raunao na duboko ukorenjnu slobodarsku tradiciju i visoke planine Zapadne Srbije. Od maja do avgusta DM stvara pokret otpora,
42

irei svoju organizaciju po itavoj Srbiji. : prikuplja naoruanje, hranu, uspostavlja kontakte sa oficirima i vojnicima koji su izbegli u logore, srpskim domainima i istaknutim nacionalnim radnicima. Formira prve etnike odrede, osniva Centralni nacionalni komitet, stupa u prve kontakte sa partizanima. 22.juna 1941. Nemaka napada SSSR, a YU komunisti poinju ubrzane pripreme za ustanak. 7.jula ikica Jovanovi panac ubija dva srpska andarma u Beloj Crkvi kod Krupnja - to je simbolian poetak komunistikog ustanka u Srbiji, koji DM nije eleo, ali poto je on poeo da se iri, prihvatio je da uestvuje u njemu, kako drugi pokret otpora, u moralnom smislu, ne bi potkopao njegov. Krajem avgusta Nemci formiraju srpsku vladu, kojoj na elo stavljaju uglednog Nedia. Nemaki plan je bio da okupe sve srpske nacionalne snage protiv komunista i taktikom ''zavadi pa vladaj'' unite prvo komunistiki, a potom i nacionalni pokret otpora. Nediu je preeno da e i preostali deo Srbije biti raspodeljen krvolonim susedima, a takve pretnje nisu mogle da ostave ravnodunim ni DM, koji je u periodu jul-novembar 1941. saradjivao sa komunistima u davanju aktivnog otpora okupatoru. etnike akcije jul-novembar 1941: Potpukovnik Veselin Mista 31.avgusta oslobadja Loznicu, koja postaje prvi slobodan grad u okupiranoj evropi. Septembra 1941. ustanak u srbiji dobija ogromne razmere. etnici i pratizani, zajedno, a jo vie odvojeno, oslobadjaju brojne gradove. etnici zavladavaju Poegom, Banjom Koviljaom, Zvornikom, Bogatiem. 16. sept. Hitler donosi odluko o hitnom guenju ustanka u Srbiji i propisuje kvote za odmazdu. 18. sept. general Franc Beme dolazi u Srbiju da izvri zadatak, za ta dobija pojaanja iz Francuske, Grke i sa Istonog fronta u vidu dve nemake divizije. 19. sept. u Struganiku se prvi put sastaju DM i Tito. U 2/2 sept. DM uspostavlja radio vezu sa VB i emigrantskom vladom i obavetava ih da je on sam u srbiji digao ustanak. talas oduevljenja Srbijom i ''balkanskim gorskim herojem DM'' zapljuskuje zapadni svet. 28.sept, Beme zapoinje akcije, sa teitem prema apcu. Nemake vojne akcije prati teror prema civilnom stanovnitvu. U oktobru se razvijaju velike borbe. 25. okt. britanski kapetan Bil Hadson (''Marko'') dolazi u tab DM na elu prve misije. 26.okt. u Brodiima se sastaju Broz i DM po drugi put. Postignut je samo delimian sporazum jer su se pregovarai razili u bitnim pitanjima. DM je odbio stvaranje zajednikog operativnog taba, osudio je stvaranje NO odbora i mobilizaciju na dobrovoljnoj osnovi. Dogovoreno je medjusobno nenapadanje, nesmetan transport preko slobodne teritorije, podela oruija. O nepoverenju izmedju pregovaraa govori pria o navodnom pokuaju atentata na Broza, koji DM nije odobrio. Poslednjih dana oktobra i prvih dana novembra u rejonu Uica dolazi do veih sukoba partizana i etnika i poetka gradjanskog rata, za
43

koji obe strane optuuju protivnika. 11.nov, DM se u Divcima sastaje sa Nemcima i nudi im saradnju u borbi protiv NOP. Do 20.nov. kada je potpisano primirje izmedju partizana i etnika, oba pokreta su oslabila. Nemaka ofanziva je od 25-29. nov, kada je palo Uice, dovela do razbijanja najveeg dela partizanske vojske, a od 5-7.dec. Nemci su upali na Ravnu Goru i razbili snage DM, koji je sam jedva utekao zarobljavanju. 7.dec. DM je dobio in brigadnog generala, a u 1/2 1942. napredovao je u in divizijskog, pa armijskog generala. Nova vlada S.Jovanovia, formirana januara 1942. u Londonu, dala je DM poloaj ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva. DM stvara formacije pod imenom JVOU, a deo trupa legalizuje u vladine odrede. Od ja. do juna 1942., gerila u Srbiji je zamrla, a stravine odmazde civilnog st. izvodjene su sa brutalnou. 1942. DM je uz amerikog generala Mek Artura i marala Timoenka, dobio na Zapadu titulu voskovodje godine. U 1/2 1942. se nastavlja gradjanski rat u Sandzaku, CG i Hercegovini. DM dolazi u selo Lipovo, kod Kolaina juna 1942. kada ukazom kralja Petra II biva postavljen za Naelnika Vrhovnog taba JVOU ( istim ukazom Vrhovni tab je prebaen u zemlju ). Tada dobija in armijskog generala. Krajem 1942. u Lipovo stie nova britanska misija sa pukovnikom Bejlijem u tab DM. Na veliko nezadovoljstvo erila, DM u Lipovu, pred Bejlijem, izjavljuje da su mu glavni neprijatelji komunisti, Hrvati i muslimani ( Turci ), a kada sa njima zavri, okrenue se Italijanima i Nemcima. U skladu sa tim, etnici su napali partizane na Neretvi, to je bio poetak njihovog kraja ( na Glavatievu su teko poraeni ). Ni partizani nisu bili potpuno isti, jer su vodili ''martovske pregovore'' 1943. sa Nemcima, navodno o razmeni zarobljenika, a u sutini o taktikoj saradnji ukoliko dodje do invazije zapadnih saveznika, koji bi svakako podrali etnike. Nemci su posle akcije ''varc'' i bitci na Sutjesci, razoruali etnike snage u CG, a DM je 1943. juna otiao za Srbiju. Sept. 1943. britanski brigadir Amstrong dolazi u novu misiju kod DM, ali Britanci 1943. upuuju misije i u Vrhovni tab NOVJ, to je svedoilo o promeni britanske politike. 28.nov.1943. na Teheranskoj Konferenciji, DM i JVOU su izbaeni iz saveznike koalicije, a NOVJ priznat. Ve 29.nov.1943. na II zasedanju AVNOJA u Jajcu, proglaeni su organi nove vlasti, a time i nova YU. Decembra 1943. VB povlai svoje misije iz taba JVOU, navodno zato to DM nije hteo da ipuni ultimatum i srui dva mosta, smatrajui to nehajom Britanaca sa srpski narod. Januara 1944. DM zakasnelo inicira sazivanje tzv Svetosavskog kongresa, ija je odluka bila da YU treba postane federalna monarhija. 6.juna 1944. invazijom Normandije, otvoren je drugi front u Evropi i slom Nemke je bio pitanje vremena. Juna-septembra 1944. poela je
44

bitka za Srbiju. Broz koji je 16.juna sa ubaiem postigao sporazum, izdao je direktivu za ofanzivu na Srbiju, krajem jula. Presudne bitke su se odigrale u 1/2 avgusta na Kopaoniku, kada je JVOU doivela strahovite poraze. Krajem avgusta Petar II razreava DM dunosti Naelnika taba Vrhovne komande JVOU, a septembra poziva sve Srbe, Hrvate i Slovence da stupe u rat pod komandom marala Tita. DM proglaava optu mobilizaciju za proterivanje komunista i Nemaca iz Srbije, ali ne uspeva. Doivljava novi veliki poraz na Jelovoj Gori. Krajem sept. se odluuje na povlaenje preko Bosne. On zna da je kraj jer Srbijom vladaju partizani i Crvena armija, koja je bila u ''privremenom prolazu''. etnici pukovnika Dragutina Keserovia, u sadejstvu sa Crvenom armijom, oslobadjaju Kruevac 14.oktobra. Bg oslobadjaju NOVJ i Crvena armija 20.oktobra. DM odbija ponudu pukovnika Mek Daulea da sa njim napusti zemlju. Januara 1945. tue sa sa ustaama kod Modrie, gde je zaustavljen u daljem pokuaju prodora na zapad. Skree na jug i sredinom maja na Sutjesci i Zelengori, 8-13.maj 1945. doivljava slom. JVOU je razbijena i unitena od strane JA i pobijeno je 10 000 etnika. Ravnogorski pokret je uniten. Krajem ma,a. Ljotievci, Djukevi etnici, slovenaki domobrani doivljavaju slom od JA u Sloveniji, a takodje i Nemci i ustae. DM se u dupokoj ilegali krije po istonoj Bosni, gde biva zarobljen 13.marta 1946. u Viegrdaskom srezu. Juna-jula mu je sudjeno. 18.jula je obnarodovano da e biti streljan, bez podataka o vrmenu i mestu.

45

VLADE U EMIGRACIJI Iz Grke je vlada prela u Palestinu, a odatle u London - juna 1941. gde je doekana sa pompom kao saveznika. Kralj Petar II je u grkoj serinom aprila, izdao Proglas narodu, povodom naputanja zemlje, u kom je stajalo da je na taj korak bio prinudjen usled vojne nadmoi neprijatelja, ali da nee odustati od borbe. Petar II je naglasio da je neprijatelj zaveo jedan deo Hrvata, ali da su pravi predstavnici hrvatskog anroda ostali verni YU. Vlada e izvan zemlje nastaviti borbu sa saveznicima VB i Grkom, to je bilo lieno realnog osnova obzirom da su YU vojne snage, koje su se nale van zemlje, bile vie nego simboline. medjutim, po medjunarodnom pravu, kako je vojska jedne zemlje poraena, institucije same drave koje su nosioci ustavnog kontinuiteta okupirane zemlje, predstavljaju dravu i njen suverenitet do oslobodjenja. Tako je Antoni Idn YU vladu u izbeglitvu, posle samo jednog dana nakon to je napustila zemlju, oznaio kao jedinog legitimnog predstavnika zemlje. Time je odbacio okupatorsku podelu zemlje. I komunisti su morali da se bore protiv legitimiteta vlade, izvodei revoluciju u okviru rata ( Ipak britanskom ''politikom kompromisa'' njihova revolucija je dobila legalan okvir 1943-45 ). Tako je legitimna vlada, vojno poraene drave, formalno odbacila okupatorsko rasparavanje zemlje ( nepriznavanjem teritorijalnih gubitaka na raun suseda, ni stvaranje NDH ) i zvanino je predstavljala zemlju u medjunarodnim odnosima koje su priznavali saveznici. SAD i VB su takodje cepanje YU proglasile pravno nitavnim, dok je SSSR prekinuo odnose sa vladom u emigraciji, obnavljajui ih ubrzo posle napada Nemake ( istovremeno je SSSR odravao veze sa KPJ sekcijom kominterne ). Gledajui na medjunarodno pravo iz sopstvenog ugla, faistike drave su samim inom razbijanja YU kao ''vetake tvorevine'' osporile legitimitet svakom organu nepostojoe drave. Vlada je u inostranstvu nastavila da zastupa dravu preko svojih diplomatskih predstavnitava i informativnih centara u saveznikim dravama ( i neutralnim ). Izbeglika vlada je prihvatila Atlantsku povelju i Deklaraciju o saveznikoj solidarnosti u zajednikoj borbi protiv Nemake, a januara 1942. i Vaingtonsku deklaraciju Ujedinjenih nacija. Kraljevska vlada je napustila zemlju sa velikim moralnim kapitalom kod saveznika, steenim 27.marta. Na veliki in pua pala je senka brzog i opteg rasula u aprilskom ratu. Slaba taka vlade je bila u tome to nije
46

uspela da izvue ni bataljona, pa se u tom pogledu razlikovala od Norveke, Holandije, Francuske, Poljske i Grke. U tom smislu, situacija YU vlade iz 1941. i srpske vlade iz 1914/15. se bitno razlikuju. Simbolini kontingenti kraljevskih trupa na Bliskom istoku rano su zahvaeni unutranjim razdorima. Mladi kralj, koji je sept.1941. napunio 18 godina, nije bio dorastao ozbiljnosti situacije i stalno je bio pod neijim uticajem : Britanaca, dvorske omladine, ''lige majora''. Na drugoj strani, YU vlada u emigraciji nije bila homogena, kako bi skladno funkcionisala u tekim uslovima rata, ve nacionalno i politiki podeljena i u stalnim unutranjim sukobima. srpski deo vlade je optuivao Hrvate za izdaju u aprilskom ratu, dok je hrvatski deo optuivao Srbe za dvadesetogodinju hegemoniju koja je primarni uzrok sloma. Novi problem u odnose izazvao je ustaki teror i zloini nad srpskim st. i svetenstvom SPC. Srpska struja u vladi je bila brojnija, a imena mandatara do ubaia govore o njenoj dominaciji. Medjutim, daleko od toga da je ona inila homogen nacionalni blok. Stranaki i lini sukobi optereivali su odnose medju srpskim politiarima. D.Simovi se pokazao kao lo vojnik i jo gori politiar. General se nije snalazio medju politiarima koje nije trpeo. Protivnici su ga optuivali to je doneo odluku da se potpie primirje. Uzaludno je mirio raspaljene strasti medju srpskim i hrvatskim politiarima, stajui as na jednu as na drugu stranu. Petranovi misli da je S.Jovanovi dokaz pravila da dobri naunici nisu i dobri politiari, da je rano potpao pod uticaj mladjih oficira pristalica Mihailovia. Milan Grol, erudita sa ugledom kod Britanaca, teko je doivljavao krizu YU. Predstavnici JNS su se zalagali za inegralno jugoslovenstvo. Jovan Banjanin je proglaen ''apostolom jugoslovenstva'' po izjavama koje je davao u vreme kada je bilo jasno da je taj projekat propao. Sava Kosanovi je stiavao strasti medju razdeljenim hrvatskim i srpskim iseljenicima u SAD i bio je kritian prema politici VB. Juraj Krnjevi je nastavljao politike opstrikcije, preteranog unoenja u dravno-pravne probleme budunosti, izbegavajui da odlunije osudi zloine ustaa nad Srbima. Slovenaka politika grupa u vladi, predvodjena Mihom Krekom, opredeljivala se jugoslovenski, stenjena izmedju sprsko-hrvatskih strasti. Slovenci su se pre svega bavili egzistencionalnim problemima svog naroda, koristei moralni presti YU za borbu protiv interesa sopstvenih neprijatelja, Austrije ( koja je kao deo III rajha morala da obeteti YU slovenakim teritorijama Koruke ) i Italije. Od poetka je rad vlade u emigraciji bio proet nedostatkom i nteresa za ''optejugoslovensku stvar''. To je bio sluaj i sa diplomatskim predstavnitima ( npr. Konstantin Foti ) i medju iseljenitvom. I u zemlji i u svetu Jugosloveni su se medjusobno tukli.

47

Srpsk elita je bila ogorena vestima o genocidu u NDH, zloinima i politikom denacinalizacije koje su nad Srbima sprovodile madjarske, bugarske, albanske vlasti, terorom Nemaca u Srbiji. Stvaranje pokreta D.Mihailovia doekano je sa oduevljenjem. Draina taktika, koja je ila na organizovanje i ekanje odsutnog trenutka, bila je prihvatljiva i srpskoj eliti u zemlji i u inostranstvu. Hrvatska emigracija je istovremeno stvarala utisak o Maeku kao politiaru koji se ''dri jugoslovenske linije'', to nije bilo tano. Bez obzira na to to je bio pod prismotrom ustaa, ni jednim svojim gestom nije osudio njihova zlodela. Maek je takodje govorio o tome da se teba kloniti borbe i ekati rasplet na svetskim frontovima, ali za razliku od DM, Maekov narod nije bio egzistencionalno ugroen, a sam Maek nije stajao na elu nikakve vojne organizacije. Medjutim, hrvatska emigracija je znala da mora da pronadje pandam DM, u vreme njegove svetske slave, da bi pojaala svoje pozicije u medjunarodnim odnosima. U vreme vlade S.Jovanovia, odnosi sa sovjetskom vladom su se sve vie zaotravali. Radio ''Slobodna YU'' je juna 1942. prenela Revoluciju rodoljuba CG, Sandzaka i Boke, kojom se osudjuje etnika kolaboracija. Ovakav izvetaj koji je nastojao da od klasnog neprijatelja pretvori DM u izdajnika, ogorio je YU vladu, bar njen srpski deo, a zbunjivao javnost Zapada koja je u DM videla heroja. Vlada S.Jovanovia se u unutranjem uredjenju opredelila za trijalistiku federalnu monarhiju, po meri CKK-a, kao i vlada Miloa Trifunovia. Medjutim u to vreme je poela da se formira britanska politika kompromisa, koja je teila dogovoru vlade i NOP-a, a u njoj nije bilo mesta ni za Puria, a kamoli za predhodnu dvojicu. U sutini je britanska politika kompromisa znaila postepeno i legalno priznanje Nove YU i prelazak vlasti na njeno rukovodstvo. VLADE U EMIGRACIJI U vreme 27.martovskog pua, na elo vlade je doao general D.Simovi. Uprkos javnih zalaganja, ova vlada nije uspela da izbegne rat. U vreme aprilskog rata vlada se neprekidno povlaila u unutranjost zemlje. Krajnja taka njenog povlaenja je bio Niki, gde je doneta odluka o evakuaciji kralja, dvora, vlade, generala, efova stranaka, ukupno oko 200 ljudi. Po savetu patrijarha Gavrila Doia, kralj je sa nikikog aerodroma odleteo za Grku 14.aprila 1941., a ostali su otili narednog dana. Iz Atine, vlada je prela u Jerusalim, zatim u Kairo, a odatle, sredinom maja u london. Vlada Duana Simovia je trajala do 12.jan.1942. S.Jovanovia do 17.juna 1943. Miloa Trifunovia do 10.avgusta 1943. kada se opet prebacila u Kairo. Povrno gledajui na
48

stvari, po imenima predsednika vlada, stekao bi se uticaj o srpskoj prevlasti u njoj. medjutim, srpski blok nije ni postojao zbog velike razjedinjenosti medju politiarima i grupama, koje su hrvatski i slovenaki predstavnici samo poveavali. Vlada je bila krajnje heterogena, kako nacionalno, tako i politiki. Navodno ''velikosrpsko obeleje'' vladi se pripisivalo zbog kralja, dvorske svite, veine ministara i politikih stranaka ( srpskih ). medjutim, svi su oni razliito gledali na srpsko i Yu pitanje, pa se ne moe govoriti o jedinstvenom srpskom nacionalnom bloku. Neki srpski politiari su isticali iskljuivo srpski karakter 27.marta i postojanje JV u otadzbini, kao injenice koje ih ine bliim saveznicima. Osim toga, pozivali su se na kontinuitet svoje nacionalne slobodarske tradicije, koja ide do aneksione krize, Balkanskih i I SR, do pokreta DM, koga je vlada S.Jovanpvia imenovala za vojnog ministra, januara 1942. Zakljuivalo se da su Srbi uvek ( u toku XX v ) bili istaknuti inilac i na pravoj strani, to se za Hrvate nije moglo rei. Takvi stavovi pojedinih srpskih politiara unosili su u vladu i nacionalne razdore, iako druga strana u tome nije ni malo zaostajala. Osudjivana je velikosrpska hegemonija i megalomanija, kao glavni krivac za loe uredjenje drave i poraz u ratu. tako su srpsko-hrvatski sukobi produbljivali krizu. Hrvati su esto inili proceduralne opstrukcije ili davali pasivan otpor. Iza njih je stajao Vatilan ili brojan emigracija. O obimu netrpeljivosti govore i tue iseljenika u Severnoj Americi, sa kojima su teko izlazili na kraj organi reda SAD i Kanade, a vlada nije imala nikakav uticaj na njih. Takodje su iza hrvatskih politiara stajali i ugledni predstavnici britanske politike. Hrvatski ministri i politiari ( Krnjevi, utaj ) pretili sa da sa Slovencima mogu obrazovati saveznu dravu, koja bi se mogla prikljuiti nekoj ( tada nepostojeoj ) srednjoevropskoj federaciji, o ijem se formiranju razmiljalo u nekim katolikim krugovima, kao protiv tei Nemakoj i SSSR-u posle rata ( govorilo se o federaciji sa A. i Madjarskom, to je podsealo na bivu monarhiju ). Te nerealne ideje nisu bile strane nekim krugovima u VB, kao protivtea panslavenskim inicijativama SSSR-a. Iako je DM dosta nenadano stupio na istorijsku scenu, kako za vladu, tako za VB, postao je veliki adut srpske elite u buduem raspletu, jer je potvrdjivao mit o nepobedivosti srpskog naroda i bio nada za suzbijanje eventualnog prevrata u reiji komunista. Politika emigracija je prenela u inostranstvo predratno nasledje nacionalnog nepoverenja, koje su samo pojaavali dogadjaji u zemlji; pre svega genocid nad Srbima. Pitanja su bila : Ko je kriv? ta e biti u budunosti ? Kako spreiti Hrvate da otvaraju hrvatsko pitanje u toku rata? Kako spreiti srpski revanizam... Simovi je jo poetkom okt. 1941. traio od VB da bombarduju Zg, zbog ustakih zliina. Jovanovi je jo u zemlji optuivao Hrvate za izdaju u aprilskom ratu. Izmedju
49

srpskih i hrvatskih politiara stajali su slovenaki, zaokupljeni sopstvenom integracijom i problemima sopstvenog naroda suoenog sa denacionalizacijom. Hrvatski politiari su nastojali da u toku rata ree tzv nacionalno pitanje, to je dodatno komplikovalo odnose u vladi i tetilo medjunarodnom ugledu YU, za koju su i sami saveznici poeli da se pitaju: Vredi li je odrati? Nacionalno pitanje bi se reilo priznavanjem, tj. potvrdivanjem dogovora iz avgusta 1939. Srpski politiari iako su potovali dogovor, nisu bili spremni da otvaraju to pitanje, koje se jo vie komplikovalo zahtevima da se banovini prikljue BIH i Baka, to nije dolazilo u obzir. Hrvatsko pitanje se moglo reiti samo ako Srbi ne dobiju vojnu, politiki i moralnu prevlast kao 1918. U tom cilju teilo se stvaranju hrvatske vojske, u skladu sa Maekovom parolom ''svoja puka na svom ramenu'' koja bi se prikljuila saveznicima, ali to nije bilo realno ( jedini izvor bi bili iseljenici u SAD, koje su zabranile svojim gradjanima da stupaju u strane vojske, a reorganizacija domobrana ''koji se nisu kompromitovali kao ustae'', nije bila mogua jer je Paveli do bekstva drao sve pod kontrolom ). Hrvatski politiari su se ustruavali da osude ustaki genocid. Tek je Veeslav Vilder feb.1942. preko radio Londonaotro napao katoliki kler i nadbiskupa Stepinca, to se nisu oglasili protiv progona i krvoprolia srpskih civila i svetenika. Umesto toga Stepinac uestvuje na faistikim paradama, zbog ega je po Vilderu, naneo sramotu svom narodu. Iako je YU ve svima bila omrznuta, poitiari su morali da raunaju sa stavom saveznika koji su svi podravali njenu obnovu, na osnovu ustavnog kontinuiteta. Osim toga srpski politiari su znali da bi velika i homogena Srbija bila teko prihvatljiva za saveznike kao nezavisna drava, a pitanje razgranienja bi stvaralo dodatne probleme. Zato su se vratili koncepciji ''srpske jedinice'' u YU ( Makedonija, Kosmet, Srbija, Vojvodina, BIH ). pobornici ovog koncepta na elu sa S.Jovanoviem, oslanjali su se na ve postojee predloge CKK-a. S druge strane Srdjan Budisavljevi, koga su zvali ''pravoslavni Hrvat'' ( to govori o rasulu unutar samog nazovi srpskog fronta ), lan SDS, nastojao je da igradi poruene mostove izmedju srp. i hrvat. politiara kako bi se sauvala YU. Treba pomenuti i ubaia, hrvatskog politiara jugoslovenskog i monarhistikog ubedjenja, koji se nije slagao sa Krnjeviem. Sa tree strane slovenaki politiari su mahom bili jugoslovenski opredeljeni, iako uglavnom zbog toga da se u okviru YU integriu svi Slovenci ( pre svega oni koji su ostali pod Austrijom i Italojom posle 1918. ). Oni su valjda najbolje shvatali moralni kredibilitet koji je YU stekla u medjunarodnim odnosima 27.marta. Odnose u emigraciji je najvie raspalio Memorandum SPC, koji je stigao u London sept.1941. a re je o skupu dokumenata koje su predstavnici SPC predali nemakim vojno-upravnim zapovednicima
50

jula/avgusta 1941, u kojima se detaljno iznose zloini ustaa nad Srbima.Ovi podatci ogorili su srpske lanove vlade, a ogorenje se preko lista ''Ameriki Srbobran'' prenelo i na iseljenike. Vest od 700 000 rtava je neprijateljstvo dovela do vrhunca. Mlako dranje hrvatskih politiara prema ovim vestima, doprinelo je da ambasador YU u SAD Konstantin Foti pone da zastupa razbijanje zemlje koju predstavlja i zaloi se za srpsku stvar. Za razliku od predsednika vlade S.Jovanovia, DM se u zemlji zalagao za Veliku Srbiju, koja bi se u svom opsegu graniila sa Slovenijom. Nameravao je da ostvari ono to Pai nije uspeo 1918.- Veliku Srbiju u Velikoj YU. Takodje je traio revan i deportacije ''Turaka'' u Tursku ili u Albaniju, a Hrvata u Hrvatsku. Demitizacija DM i promena britanske politike samo su oslabile srpske pozicije. Hrvatske pozicije su oslabljene zbog zloina. Tako praktino ni jedna opcija u emigraciji nije vie imala kredibilitet, a nove snage u zemlji iako komunistike, neoptereene sukobima ( jer ih je prekrivala ideologija ), monolitne organizacije, snanog nastupa, u borbi aktivne, dobijale su medjunarodni ugled, posebno kod VB ( erila ). Polovinom 1943. pod pritiskom britanskog premijera, vlada S.Jovanovia je bila prinudjena da se izjasni o ratnim ciljevima, ali i o pitanju budueg unutranjeg uredjenja zemlje. Jovanovi je smatrao da je doba unitarizma prolo, da se moraju priznati nacionalne individualnosti, a time stvoriti funkcionalnu federaciju. U njoj bi Srbija, po prirodi stvari bila najvea jedinica ( Srbija + Mak, Kosmet, Voj, CG, BIH, Severna Dalmacija ). To bi bila trijalistika monarhija, pominjana jo 1939. u CKK. Ta ideja e se javiti i na Svetosavskom Kongresu januara 1944. u organizaciji etnikog pokreta. Medjutim, ni ova iznudjena izjava, nije uspela da okupi srpski politiki front. Treba pomenuti i Krnjeviev Memorandum iz 1943. koji je predvidjao da Hrvatska obuhvati Trojedinu kraljevinu BIH, Srem, Baku i Istru. On je za svaku oblast predvidjao plebiscit pod britanskom okupacijom. Iako je srpsko st. dominantno u zapadnoj Bosni i Krajini, ove oblasti su geografski i ekonomski udaljene od Srbije, pa treba da pripadnu Hrvatskoj. YU nacionalno jedinstvo su uporno branili ''preanski'' Srbi u vladi : Srdjan Budisavljevi, Jovan Banjanin, u vreme kada je ovaj koncept bio potpuno nerealan. Krajem maja i po- juna 1943. ambasador Rendel i Siton Votson, sainili su Nacrt deklaracije, koji je poivao na uredjenju drave kao monarhije i federacije, uz punu ravnopravnost Srba, Hrvata i Slovenaca. Predvidjeno je da se do donoenja novog Ustava, koji e doneti Ustavotvorna skuptina, obezbedi obnova Krfske deklaracije iz 1917. te da se prizna sporazu Cvetkovi-Maek. Jovanovi je odbacio ovaj Nacrt,
51

optuujui Votsona da radi za hrvatske interese. Po postojeem Nacrtu Hrvatima je garantovana autonomija u banovini pre donoenja Ustava, a meali bi se i u pitanja ''srpskih zemalja'', jer bi se u Ustavotvornu skuptinu ulo bez autonomne Srbije. S druge strane Krnjevi je podseao da se vlada u Jerusalimu obavezala da je sporazum iz 1939. osnov dravne politike, pa nije bio spreman na diskusiju o promeni tog stava. Britanci su od polovine 1943. poeli da sprovode politiki kompromisa koja je predvidjala nalaenje zajednikog jezika izmedju NOP-a i izbeglike vlade, uz odbacivanje DM. Pod pritiskom VB dolo je do smene vlade Miloa Trifunovia i uspostavljnja tzv inovnike vlade Boidara Puria, preko koje je eril eleo da sprovede politiku kompromisa i odstrani iz vlade DM. Kao izraz promenjene britanske politike, spustila se misija Viljama Stjuarta i kapetana Dikina maja 1943, a sept.1943. i brigadira Ficroja Meklejna u vrhovni tab NOVJ. Medjutim, vlada Puria se suprotno oekivanjima estoko suprodstavila otputanju vojnog ministra. Po Puriu, DM je bio heroj koga se VB odrie u korist SSSR-a i medjunarodnog komunizma. Optuio je zemlju, kojoj se jedino mogao obraati, za izdaju, uinjenu zbog ''izmiljenih pria i falsifikovanih partizanskih dokumenata''. Priavi politici kompromisa Velike Britanije u YU, Staljin je preko Dimitrova sugerisao Brozu da prihvati jedinstvenu vladu, a pitanje monarhije ostavi za reavanje posle rata. Padom Purieve vlade, maja 1944. pod pritiskom svih snaga zainteresovanih za stvaranje jedinstvene vlade, otvoreni su putevi pregovora. Za predsednika nove vlade koju je tek trebalo sastaviti u dogovoru sa NKOJ-em, postavljen je Ivan ubai. VLADE 27.mart 1941-januar 1942. - vlada D.Simovia januar 1942 - jun 1943. - vlada S.Jovanovia jun 1943 - avgust 1943. - vlada Miloa Trifunovia avgust 1943 - maj 1944. - vlada Boidara Puria maj 1944 - 7.mart 1945. - vlada Ivana ubaia

52