Jedan od najveih zavojevaa u svetskoj istoriji. Rodio se u gradu Ajaiju na Korzici, u advokatskoj porodici.

Visoko vojniko obrazovanje stekao je u vojnoj koli (Ecole militaire) u Parizu. U velikoj buroaskoj revoluciji uestvovao na strani jakobinaca i Robespjera. Prvi put se istakao u jednoj vojnikoj akciji kod Tulona (1793.) U 24. godini ivota postao je general (1793.). 1795. u Parizu gui pobunu protiv Konventa. U sledee dve godine odneo je nekoliko sjajnih pobeda nad Austrijancima u Italiji i uinio kraj Mletakoj Republici (1797.) Zatim sa svojom vojskom prelazi u Afriku gde je u silovitom naletu porazio egipatsku vojsku za tri nedelje (1799.) Iz Francuske mu stiu vesti o sve teem poloaju Direktorijuma, pa tajno naputa trupe u Egiptu. Vrativi se u Francusku 9. novembra 1799.god, izvrio je dravni udar i uveo konzulstvo. Novim ustavom, umesto Direktorijumu, vlast je predata konzulima, a Napoleon je kao prvi konzul faktiki imao vlast u svojim rukama, postavi neogranieni vladar. 1802.god. izabran je za doivotnog konzula sa pravom da imenuje svog naslednika. Njegovoj neogranienoj vlasti nedostajala je jo samo titula. 1804.god. proglasio se za cara, ozvaniivi svoju vlast. 1805.god. protiv njega je stvorena koalicija u kojoj su bile: Engleska, vedska, Austrija,i Napulj. 1805. god. pobedio je austrijsku vojsku kod Ulma, a krajem iste godine postigao je veliku pobedu nad ruskoaustrijskom vojskom kod Austerlica. 1806.god. potukao je Prusku vojsku kod Jene i Auertata a 1807.god. rusku vojsku kod Fridlanda, prinudivi ih na Tilzitski mir. 1807. je izvrio kontinentalnu blokadu Evrope sa namerom da je odvoji od Engleske. U ratovima protiv Portugalije i panije 1808.god. nije postigao vee uspehe. Pobedom nad Austrijskom vojskom kod Vagrama i enbruskim mirom 1809. obezbedio je prevlast Francuske nad veim delom kontinenta. 1812.god. na elu velike armije (500 000 vojnika), kree na Rusiju. Uspeo je da zauzme Moskvu, ali je prinuen na povlaenje. Ohrabrene ovim Napoleonovim porazom, evropske zemlje stvaraju novu koaliciju, i u bici kod Lajpciga 1813. nanose teak poraz francuskim trupama. 31.marta 1814.god. saveznike snage ulaze u Pariz i prisiljavaju Napoleona na abdikaciju. Poslat je u progonstvo na ostrvo Elbu, a na francuski presto doveden je Luj XVIII (Burbon). Iskoristivi nezadovoljstvo koje je nastalo u celoj zemlji, Napoleon

naputa Elbu i sa malom pratnjom se pojavljuje u Francuskoj gde je doekan sa oduevljenjem. Ovaj period njegove vladavine nazvan je "vlada 100 dana" Proglasio je novi ustav i otvorio zasedanje poslanikog doma. Saveznici su se za to vreme pripremali za odlunu bitku. U blizini belgijskog grada Vaterloa Napoleon je pretrpeo svoj poslednji i najvei poraz 18. juna 1815.god. Posle etiri dana u Parizu je abdicirao u korist svog sina Napoleona II. Predao se Englezima koji su ga prognali na ostrvo Svetu Jelenu na kome je umro 5. maja 1821. god.