Toplotne pumpe

Katedra za termotehniku Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.rs, kabinet 134/3 LITERATURA: Bonjakovi F.: Nauka o toplini - III dio, Zagreb, 1986. Markoski M.: Rashladni ureaji, Mainski fakultet, Beograd, 2006. Lekcija AT-7

7.
7.1.

OSNOVNI PROCESI SA BINARNIM SMESAMA Apsorpcija1

Ako se para masenog protoka D, kg/s uvodi u struju tenosti F1 , kako je prikazano na slici 7.1. tenost e apsorbovati paru ako je temperatura tenosti dosta niska. Neposredno iza mesta meanja u preseku M stanje smese je M, koje se u h dijagramu predstavlja takom na dui F1D na slici 7.2.

D, kg/s pd , d , hd , td M

F , kg/s 1 p , , h ,t
1 1 1 1

F2 , kg/s p , , h ,t
2 2 2 2

Q, kW Rashladna voda

Sl. 7.1. Neprekidna apsorpcija

1

Apsorpcija o kojoj je ovde re je zapravo meanje dve struje (parne i tene faze date dvokomponentne smese) razliitih sastava i temperatura. Apsorpcija koja se razmatra u Difuzionim operacijama je razliit proces; predstavlja transport komponente A iz date parne smese A+B u tenu meavinu A+C, pri emu je transport komponenti B i C zanemarljiv; (npr. apsorpcija amonijaka (A) iz gasovite smese sa vazduhom (B) u vodu (C), kada, na uobiajenim ambijentalnim temperaturama, dominira difuzija (apsorpcija) amonijaka dok su difuzija (apsorpcija) vazduha i difuzija (isparavanje) vode znatno manjeg intenziteta. 1

Na slici 7.2. taka M lei u podruju vlane pare, to e se u veii praktinih okolnosti i dogoditi. Zato se do tog preseka sva para nee kondenzovati u ak ni u sluaju da se sastav smese u potpunosti ne ujednai. U posmatranom preseku e jo M , kg/kg struje ostati u parnom, a samo e M , kg/kg biti u tenom stanju, pa e ta smesa u penuavom stanju strujati dalje. Ako je potrebno da se itava struja prevede u teno stanje i rashladi do temperature t2 , mora se za svaki 1 kg proizvedene smese odvesti toplota Q F2 , kJ/kg, npr. pomou rashladne vode. Potpuno prevoenje u teno stanjenastaje samo onda ako taka F2 lei ispod linije vrenja. Kada se toplota Q svede na 1 kg apsorbovane pare, dobija se Q D , kJ/kg kao du D4 na ordinati D produenjem spojnice F1 F2 , slika 7.2.
h
Linija ro{enja ( =1, =0) p=const.

t1 D

t2

td

t1 t2

M N t1 F1 t2 D F2 td

Q F2 2 F2

td
Linija vrenja ( =0, =1) p=const.

Q D

F1 F2

0 1

1 2

Sl. 7.2. Toplotne pojave pri apsorpciji Prema tome, sa smesama se mogu apsorbovati i pare koje su znatno hladnije od tenosti koja ih apsorbuje, pa je ba taj primer i odabran na slici 7.2., gde je td < t2 < t1 . Upravo to svojstvo meavine osnova je delovanja apsorpcionih rashladnih maina bez potroka mehanikog rada (snage), o emu e biti rei kasnije. Naprotiv, mora kod svake jednostavne (hemijski iste materije) temperatura tenosti biti nia od temperature pare koja se u nju kondenzuje. Apsorpciona sposobnost tene smese pri datom pritisku p i zadatoj temperaturi hlaenja td (rashladna voda) postoji u oblasti levo do stanja 2 na liniji vrenja. Tek kad bi se ta granica prekoraila, jedan deo pare bi, pri istoj temperaturi, ostao neapsorbovan. Dakle, tenost stanja 2 moe da apsorbuje vie pare nego do stanja F2 . Toplota hlaenja (koja se mora odvesti da bi se proizvedena smesa stanja M ohladila p, = const. do temperature rashladne vode t2 , odnosno do stanja F2 ) svedena na 1 apsorbovane pare, moe da se dobije povlaenjem prave kroz stanja F1 i F2 do preseka vertikalom iz take D, odnosno do take 4. Tada, du D-4 predstavlja toplotu hlaenja pri kg sa po
2

kilogramu pare Q D kg/kg koja se apsorbuje. Sa slike 7.2. se vidi da je potrebna toplota hlaenja po 1kg manja za apsorpciju do take 2 nego do stanja F2 . Zbog toga se kod operacija sa apsorpcijom smesa na opisani nain nastoji da se apsorpciona sposobnost smese to potpunije iskoristi, tj. da se tenost zasiti to blie liniji vrenja na temperaturi t2 . Time se smanjuje potreban protok tenosti i potronja rashladne vode za svaki kilogram apsorbovane pare. Ako proces apsorpcije tee u adijabarskim uslovima, tj. ako se iz bilo kog razloga odustaje od hlaenja rashladnom vodom, tenost ne moe apsirbovati mnogo pare. U tom sluaju se razmatra adijabatsko izobarsko meanje pare stanja D i tenosti F1 . Ako je potrebno da se na izlazu iz meaita (apsorbera) dobije samo tenost, taka N na pravcu meanja F1 D mora pasti ispod linije vrenja (u graninom sluaju na granicu vrenja kako je to na slici 7.2. ucrtano). Pri tome, na osnovu pravila meanja, poto je N < 2 , potrebno je mnogo vie tenosti da apsorbuje istu koliini pare, ali ne treba rashladne vode.

7.2.

Adijabatsko priguivanje

U tehnikoj praksi svuda se nailazi na proces priguivanja, bilo das e radi o strujanu fluida u duim cevima ili o drugim ureajima u kojima se pritiska smanjuje na nepovratan nain.
h
Linija ro{enja, p =const.
1

Linija ro{enja, p =const.

2

t1 t2 t 2 (za p2 )

Linija vrenja, p =const.

1

t1 (za p1 )

t1

1=2
Linija vrenja, p =const.
2

t2 0 1
=
1

1 2

Sl. 7.3. Priguivanje binarne smese Za proces priguivanja binarne smese u nekom prigunom ureaju znaajne su dve karakteristike: proseni (ukupni) sastav smese ostaje pre i posle priguivanja nepromenjen ( 1 = 2 ), jer se za vreme priguivanja nijedna od komponenata ne oduzima niti dodaje; kod priguivanja smesa se, kao u uvek, ne menja entalpija ako se tokom priguivanja ne razmenjuju ni toplota ni rad sa okolinom Prema tome, za priguivanje smesa vai:
3

1 = 2 = const. ,
h1 = h2 = const. ,

(7.1) (7.2)

To znai da kod priguivanja, taka u h dijagramu, bez obzira na promenu stanja, ne menja svoj poloaj, slika 7.3. Kada se npr. tenost stanja 1 prigui sa pritiska p1 na pritisak p2 , ona naputa mesto priguivanja sa stanjem 2. Pri priguivanju se take 1 i 2 u h dijagramu podudaraju, ali su stanja 1 i 2 razliita, jer se odnose na razliite pritiske. U posmatranom sluaju lei taka 1 na pritisku p1 u podruju tenosti (ispod linije vrenja). Na niem pritisku p2 , stanje 2 pada u zasieno podruje (oblast vlane pare), iznad linije vrenja za pritisak p2 . Na dijagramu se moe pronai izoterma t2 za pritisak p2 , koja, naravno, prolazi upravo kroz taku 2 1 . Sa slike se vidi da je t2 < t1 , a da se tenost nakon priguivanja raspala u dve faze, i to u paru 2df i u tenost 2fd . Maseni odnos obeju faza 2 , odnosno 2 se moe jednostavno, prema pravilu meanja, izmeriti na izotermi pare t2 . 7.3. log p-h dijagram za zeotropsku meavinu

Za odreivanje parametara ciklusa parnih kompresorskih maina, koje koriste zeotropske meavine usvojenih standardnih sastava st = const , koriste se odgovarajui log p h dijagrami. Oni su slini log p h dijagramima za jednokomponentne rashladne fluide, ali za razliku od njih, zbog temperaturskog klizanja, izobare i izoterme u podruju vlane pare se ne poklapaju: izoterme u tom podruju se sputaju nanie, zbog porasta temperature pri porastu entalpije tokom isparavanja za p = const . Na sl. 7.3. prikazan je log p h dijagram za zeotropsku meavinu i na njemu izobarsko zagrevanje sa isparavanjem; izoterme koje prolaze kroz stanja 2 i 7 odreuju temperatursko klizanje pri izobarskom isparavanju takve meavine.

log p

p=const 4 t=con st

Sl. 7.3. Izoterme u log p h dijagramu pri izobarskom zagrevanju sa isparavanjem zeotropske meavine izabranog sastava st = const Pri odreivanju parametara ciklusa, korienje ovih dijagrama je isto kao i onih za jednokomponentne fluide, pa se i pad temperature pri priguivanju moe neposredno oitati, za razliku od h dijagrama, kod kojih treba u tom cilju prvo grafiki odrediti koja izoterma prolazi posle priguivanja kroz dato h stanje.
4