OTKRI E AKADEMIKA DRAGOLJUBA IVOJINOVI A: DUGA ISTORIJA ANGLOSAKSONSKOG RAZBIJANJA SRBIJE I RUSIJE

Iz dokumenata do kojih je do ao poznati istori ar jasno se vidi da je ak i u Prvom svetskom ratu Engleska sve inila da Srbija nestane Tek objavljeno kapitalno delo akademika dr Dragoljuba ivojinovi a Nevoljni ratnici, velike sile i Solunski front ozbiljno je uzdrmala itavu i ne samo na u savremenu istoriografiju. Dokumentacijom okantne sadr ine ova knjiga neprocenjive vrednosti u parampar ad raznela je dosada nje teze o na im saveznicima i prijateljima. Otkrila srpske iluzije i zablude i uprla prstom u Englesku, zemlju koja je od samog napada Austrougraske 1914. godine, u Prvom svetskom ratu, svesrdno radila na uni tenju Srba i srpske dr ave. Zanimljivo je da je ovakvu arhivsku gra u akademik ivojinovi po eo da otkriva upravo u londonskom arhivu pre trideset tri godine, i to sasvim slu ajno, bave i se Vatikanom i Srbima. Tako e, treba ista i i injenicu, akademik ivojinovi je prvi otkrio u Londonu tu gra u i prvi je saop tio svetu. Od zavr etka Prvog svetskog rata, pa sve do pojave ove knjige, srpski narod iveo je u zabludi nazivaju i i Engleze svojim saveznicima i ak prijateljima. - Nema dileme, Srbi su tvorci svih tih zabluda vezanih za savezni tva i prijateljstva. Srbi su tvorci i drugih zabluda sa kojima e se tek sresti. A ove iluzije, koje su pothranjivane gotovo jedan vek, bile su u slu bi o uvanja prijateljstva sa Francuzima kao jedinim prijateljima u Prvom svetskom ratu. A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijatelj sve do njenog sloma. Prvi ste otkrili tu gra u, prvi je saop tili svetu, kako to obja njavate? - Pretpostavljam, tu netaknutu, nefriziranu, ne i enu gra u, koju do mene niko nije koristio, izbegavali su istori ari ili zbog toga to je nepovoljno govorila o onima koji su je ostavili ili to je veoma ru no prikazivala lo e odnose me u saveznicima tokom Prvog svetskog rata. Drugo, ta nedirnuta gra a, nedvosmisleno je razbila na e iluzije o saveznicima i iskrenim prijateljima. Do sada nismo znali pravu istinu da nismo imali pravih prijatelja do jedne sile tokom itave te tragedije. Ti dokumenti otkrili su surovu istinu da ak i na a istoriografija nije znala ta se sve radilo iza na ih le a. Na kraju otkrila je da su Srbi izneli glavni teret Prvog svetskog rata. Rekli ste, imali smo samo jednog prijatelja, o kojoj zemlji je re ? - Govorim o Rusiji, zemlji na koju se nismo oslanjali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv irenja njenog uticaja na Balkanu. A ve od julske krize 1914. moglo se videti ko nam je pravi prijatelj ili saveznik. Rusija je tih dana odmah zauzela jasan stav. Decidno je rekla i saveznicima i na im neprijateljima da ne e dozvoliti da Srbija bude pora ena i pokorena i da e Srbiji pru iti svaku vrstu pomo i.

Kako se Francuska dr ala? - Francuska je imala ne to druga iji stav. Na la se na udaru Nemaca i zbog toga bila je vezana za Rusiju, ali imala je i svojih interesa na Balkanu, a na Bliskom istoku imala veliki ulo eni kapital. No, najvi e zbog Rusije, Francuzi su Srbiji pru ili savezni ku ruku. Jednog trenutka engleske podmeta ine, razbija ke namere i rabote dozlogrdile su i francuskim generalima koji su po eli otvoreno da protestuju. - Nakon otvorene engleske opstrukcije na Solunskom frontu i poslednje engleske pretnje da e povu i svoje trupe reagovala je i vlada Francuske. Uputila je Engleskoj ultimatum da, ukoliko i dalje njene trupe budu minirale pokretanje ofanzive, Francuska e se povu i iz rata. Englezi su se tada zaista upla ili, popustili su, ali su i dalje iza le a radili protiv tog fronta. Posle toga, svoje elitne jedinice povukli su iz Gr ke, a uveli e alone dovu ene iz Indije, potpuno nesposobne za ratovanje na Balkanu. Do dana njih dana u na oj istorografiji do kraja nije obja njeno dr anje Engleske? - Englezi su sve drugo bili samo ne prijatelji Srbije. Dakle, nikada prijatelji. Naprotiv, Srbe organski ne vole, ni njihovo javno mnjenje ni njihov establi ment. O nama su te 1914. pisali najgore, govorili najru nije. Nije bilo ni dnevnog lista, gotovo ni politi ara ni generala iole naklonjenog Srbima. Tako su pisali i prema nama se odnosili jo od 1903. godine. U na oj najtragi nijoj situaciji vodili su hajku protiv Srbije, otvoreno su je i u najtragi nijim trenucima ucenjivali i optu ivali za po etak Prvog svetskog rata. Da je svetska klanica upravo nastala zbog nas. Kako su onda Englezi postali i na i saveznici? - Iz interesa. Prvo zbog Francuske i Belgije, prema kojoj su imali ugovornu obavezu jo iz 1830. godine. Drugo, briljantnim pobedama srpske vojske na Ceru i Kolubari Srbija nije pokorena, a vojni ki je opstala. Zna i, postali smo faktor potreban saveznicima. ta su Englezi sve inili da potkopaju i oslabe Srbiju? - Na Solunskom frontu nalazila se i jedna ruska brigada koju je car Nikolaj poslao u pomo srpskoj vojsci. Englezima je ta brigada stra no smetala, neprijateljski se prema njoj odnosila. Njeni generali smatrali su je pretnjom njihovim interesima. Nisu se smirili sve dok nisu izdejstvovali njeno uklanjanje sa Solunskog fronta. Tu rusku brigadu poslali su ak na istok Gr ke kako ne bi imala bilo kakav kontakt sa srpskom vojskom. Da li se posle tih bitaka engleski stav prema Srbiji promenio? - Upravo tada englesko neprijateljstvo prema Srbima stupilo je na scenu u najokrutnijem obliku. Britanci su krenuli sa najpodlijim ucenama. U najte em trenutku tra ili smo od njih finansijsku pomo od 800 hiljada funti u vidu kredita za obnovu naoru anja, lekova i sanitetskog materijala. Odgovorili su ucenom - dobi ete zajam pod uslovom da se odreknete svoje teritorije u isto noj Makedoniji u korist Bugara. Taj dokument prvi sam otkrio u svetu.

Kako je Vlada Srbije reagovala na tu bolnu ucenu? - Decidno je odbijen taj ultimatum. Englezi su hladno odgovorili - onda vam ne damo kredit. I nisu dali. to je najgore, Englezi se nisu zaustavili na toj uceni. Tokom itave mu ne 1915. godine poja avali su pritisak na Srbiju. Svoje ultimatume zasnivali su na na oj nemo i i beskrupulozno koristili srpsku zavisnost od saveznika. Svakakvih pritisaka je bilo. Da su Srbi bili rtve i sopstvenih zabluda primera je bezbroj. No protiv tih iluzija najvi e su se borili vojskovo e poput vojvode ivojina Mi i a. - Nikola Pa i i regent Aleksandar Kara or evi bili su zagovornici ujedinjenja ju nih Slovena. Tome se otvoreno suprotstavljao vojvoda ivojin Mi i . Govorio je da niko ne mo e da tera srpske vojnike da ginu za oslobo enje Hrvata i Slovenaca, ve da do slobode oni moraju do i sami. Mi i je ubrzo oteran u penziju. Zna i i takvu Srbiju krvljem zalivenu su ka njavali? - Ne samo da su hladno odbacivali sve na e molbe za vojnom pomo i, ve su iza le a radili na slabljenju na ih polo aja. Odustali su od solunskog iskrcavanja. Odustali su od obezbe enja koridora Ni -Solun, a potom dozvolili Bugarima da prekinu taj koridor, sru iv i tako i poslednju nadu spasa za srpsku vojsku i srpski narod. Kaznili su tako podmuklo Srbiju na najsuroviji na in onemogu iv i joj ak priliv lekova i hrane. A kada im je Nikola Pa i u o aju odgovorio da e srpska vojska polo iti oru je i kapitulirati, u Engleskoj je krenula nova lavina uvreda na ra un Srba. Posle toga Pa i je kona no shvatio da je Srbija ostala sama. Otkrili ste jo jedan detalj dugo skrivan od srpske javnosti?

- Po dolasku srpske vojske i izbeglica na albansko more, tek je krenulo ka njavanje. Gr ki kralj Konstantin bio je antisrbin koga su do poslednjeg trenutka podr avali Englezi. I, taman kada su Francuzi posle mnogo igrarija pristali na prebacivanje Srba na Krf, stiglo je naj okantnije iznena enje. Gr ka vlada zabranila je ulazak srpske vojske na njenu teritoriju a samim tim i prebacivanje na eg naroda na Krf. Tek kada je ruski car Nikolaj o tro pripretio da e sklopiti separatni mir sa Nemcima, slomljen je engleski otpor, a Francuzi nisu vi e Grke ni pitali. No, ni tada Englezi nisu poslali svoje brodove. I to je bila jedna od njihovih ucena. Prvi sam i tu istinu obelodanio. I na Krfu je bilo podvaljiva kih inicijativa? - Krenulo se sa jo jednom podvalom. Pod pla tom reorganizacije, tra eno je od na e komande da se srpska vojska rasporedi u est divizija i da se one po alju ne na Solunski, ve na zapadni front svaka za sebe. Naravno, i ta podvala i taj pakleni plan je odba en, a Englezi su bukvalno pobesneli. Njeni generali tokom itave 1916. godine slali su u London najru nije izve taje o srpskoj vojsci, nazivali je najpogrdnijim imenima. Engleski generali neprestano su radili protiv Srbije i na Solunskom frontu. Minirali su svako kretanje u ofanzivu, svaki poku aj napada na neprijatelja. Stalno su ucenjivali i pretili da e povu i svoje trupe. Tokom itave 1917. godine neprestano su radili iza le a Srbiji. Radili na o uvanju Austrijske monarhije, podr avali Italijane oko Dalmacije i Istre, podstrekavali Rumune da uzmu Banat, Bugare da uzmu srpske teritorije severno od Makedonije. A kada je Rusija iza la iz rata, izgledalo je da Srbiji

nema spasa. No, tada je do lo do francuskog zaokreta. Na elu njene vojske dolaze odli ni poznavaoci balkanskih prilika Klemanso, Giom i Depere i ishod je bio poznat.

UO I RUSKE REVOLUCIJE U studiji napisanoj 1913. godine direktor lista Evropski ekonomista Edmon Teri (Edmond Thry) nagove tavao je Rusiji sjajnu budu nost obrazla u i da, ako stvari nastave i i tokom kojim su i le od 1900. do 1912. godine, sredinom veka Rusija e dominirati u Evropi, kako na politi kom, tako i na finansijskom i ekonomskom planu. Radovi istori ara Entoni Setona (Anthony Sutton) su utvrdili da je, suprotno svim neosnovanim tvrdnjama o ruskoj industrijskoj nazadnosti, carska Rusija bila na putu brzog privrednog i tehnolo kog napretka. Engleski geograf D on Helford Makinder do ao je do istih zaklju aka o ruskom neodoljivom usponu ka svetskoj supremaciji. U znamenitom predavanju, odr anom 1904 godine, pod naslovom Geografska osovina istorije naslu uje da e dr ava koja okupira prostorno jezgro evro-azijskog kontinenta, dakle Rusija, kada bude u prilici da razvije svoju privredu i mre u transkontinentalne eleznice koja spaja Evropu i Aziju, potisnuti pomorske sile na marginu svetske trgovine, to predstavlja smrtnu pretnju po zapadnu civilizaciju. Preraspodela svetske mo i bila je za et proces u tom asu s obzirom da je transkontinentalna eleznica po ela da remeti odnos snaga u korist kontinentalne sile. Ruska revolucija, finansirana od strane anglosaksonske plutokratije i nema ke vojske, voljom provi enja je zaustavila Rusiju u punom usponu ka statusu svetske ekonomske i vojne velesile. Iskori avaju i podesne uslove krajne pometnje, prouzrokovane bolj evi kim prevratom, zapadne sile su preduzele teritorijalnu razgradnju Rusije. Pohlepa za ruskim prirodnim bogatstvima i uklanjanje ruskog rivala iz trke za svetsku prevlast su predstavljali bitne uzroke celog poduhvata. Engleska vojna misija generala Tomsona je poslata u Transkavkaziju sa zadatkom da osnuje protektorate nezavisne od Moskve, to bi omogu ilo Britanskoj imperiji nesmetani i neograni eni pristup kaspijskim izvorima nafte. Nema ka je, posle potpisa Brest-Litovskog ugovora sa uzurpatorskom komunisti kom vladom, okupirala Ukrajinu i pribalti ke zemlje. Francuskoj je trebao da pripadne Krim sa Odesom. Finansijska i vojna pomo saveznika belima je bila ograni enog karaktera, kako bi se postigla ravnote a snaga i zapre io bolj evicima prodor ka Transkavkaziji i Sibiru. Na diplomatskom polju vodile su se zakulisne igre za priznanje nezavisnosti novoosnovanih pseudodr avica na tlu Rusije. Vilsonov neobelodanjeni program otkriven u privatnoj arhivi pukovnika Hauza (House), sive eminencije ameri kog predsednika i opunomo enog predstavnika Njujor kih bankarskih ku a glasio je pod ta kom 5. da je Rusija velika i jednorodna: nju treba svesti na srednjorusku visoravan (...) pred nama e biti isti list hartije, na kojem emo skicirati sudbinu ruskih naroda. Aluzija na isti list hartije mogla bi se odnositi na Englesku kartu objavljenu 1888 godine, na kojoj je prostor ruske imperije obele en natpisom ruska pustinja. Dalje se predla e priznanje de facto postoje ih vlada i ukazivanje pomo i njima i kroz njih kao i zahtev za povla enje sa samoprogla enih teritorija svih stranih vojski. SKUP POTLA ENIH NACIJA Novoustanovljeno na elo prava na

samoopredeljenje potla enih naroda je obrazovano u strate kim laboratorijama anglosaksonskog imperijalizma sa nepritajenom namerom da se koristi kao oru e za razgradnju svetskih takmaca i njihovih regionalnih mostobrana. Na Versajskoj mirovnoj konferenciji pukovnik Hauz i Lojd D ord (Loyd George) su u ime svojih vlada probali da nagovore ostale u esnike da se pozovu na de facto stvorene vlade na tlu caristi ke Rusije, emu se suprotstavila Francuska u ime svojih li nih interesa. Te nesporazume su premostili ministri vanjskih poslova sila Antante, takozvanih saveznica Rusije, saglasiv i se 10. januara 1920. da priznaju de facto Gruziju i Azerbejd an. Tih godina je uvedena u arsenal ameri ke spoljnje politike strategija ostvarivanja dr avnih interesa posredstvom nevladinih organizacija. Primjerice, fondacija Karnegi za me unarodni mir, koju je osnovao 1910. magnat Andru Karnegi, organizovala je 15. septembra 1918. u Njujorku veliki skup potla enih nacija na kom su u estvovali poslanici manjinskih naroda sa prostora ruske dr ave i AustroUgarske. Doti ne je predstavljao Hrvat Hinko Hinkovi u ime Jugoslovenskog odbora. Sve podmukle operacije sa krajnjom namerom da se obrazuje ruska pustinja nisu urodile plodom, po to su komunisti ke vo e, silom prilika, napustile svoja nihilisti ka na ela i usvojile dr avotvorni koncept integracije ruskih zemalja. Ne pomiriv i se sa inom sakupljanja rasturenih delova ruske imperije pod komunisti kim okriljem, britanska politika je nastojala da federali e i da stavi pod svoju upravu sve separatisti ke pokrete nikle na prostorima Sovjetskog saveza. Usko je sara ivala na tom polju sa Abverom (obave tajnom slu bom nema ke vojske) kao i sa francuskim i poljskim kolegama. IZME U DVA RATA U me uratnom periodu britanska obave tajna slu ba je uspostavila operativnu kontrolu nad Prometejskom ligom, organizacijom osnovanom 1923. pod impulsom ukrajinskih nacionalista uz podr ku poljske vlade. Prometejska liga je slu ila kao krovna struktura plejadi separatisti kih pokreta sa podru ja Sovjetskog Saveza. U njenom okviru su sara ivali beloruski i ukrajinski unijati, Tatari, e eni itd. Uzgredno vredi pomenuti prisustvo u njenim redovima Said Beka, praunuka imama amila, slavnog vo e e enskog ustanka protiv Rusa u 19. veku. Progam Lige je postavljao svojim lanicama za zadatak osloba anje svih neruskih potla enih naroda biv e imperije. Za dalji tok na eg izlaganja, potrebno je naglasiti da je vo a Panevropskog pokreta, grof Kudenhov-Kalergi, uspostavio bliske kontakte sa prometejcima. Prometejska liga je delila srodne geopoliti ke ciljeve sa organizacijom zvanom Intermarium, koja je te ila da osnuje federaciju srednjeevropskih dr ava na celom prostoru izme u Balti kog, Jadranskog i Crnog mora i pri eljkivala raspad Rusije na bezobli nu pra inu slobodnih dr ava u svojim etni kim granicama. Taj ambiciozni program joj je garantovao potporu istih onih sponzora koji su dr ali na svom platnom spisku Prometejsku ligu. Antikomunisti ka fasada aktivnosti tih dveju organizacija slu ila je da prikrije dublje rusofobske pobude. Svoj rad su obavljale u stalnom dosluhu sa Vatikanom, posredstvom efa Abvera admirala Vilhelma Kanarisa i britanskih veza pri Svetoj Stolici. U tim godinama su Britanci razradili strategiju manipulacije islamskog inioca protiv Rusije. Novinar Entoni Bevins (Anthony Bevins) je obelodanio u listu Indipendent (The Independent) 26. februara 1990. sadr aj deklasifikovanog diplomatskog

dokumenta iz 1939 godine u kom se sugeri e kori enje manjinske poluge, posebno islamskog faktora, radi destabilizacije Transkavkazije i Centralne Azije. Slu ajem okolnosti instrumentalizacija islamskog trojanskog konja je u la u praksu nacisti ke a kasnije i ameri ke strategije rastrojstva isto ne i jugoisto ne Evrope. Zapadni saveznici su samo mesec i po dana posle Nema ke agresije na SSSR predali javnosti formulaciju op tih ciljeva anglo-ameri ke koalicije poznatu pod imenom Atlantska povelja, u kojoj izra avaju re enost da doprinesu vaspostavljanju suverenih prava i samouprave onih naroda koji su bili li eni toga skrivenim putem. Izabrani re nik je dovoljno bio neodre en kako bi se mogao odnositi na Rusiju koliko i na Nema ku, a po to je hrvatsko-komunisti ka propaganda irila me u saveznicima propagandne floskule o veliko-srpskoj hegemoniji, Jugoslavija je tako e mogla postati predmet gore navedenih ratnih ciljeva. SRPSKA HEGEMIONIJA Srpski uspesi u izgradnji moderne, napredne i suverene dr ave, tuma eni kao predznaci budu e hegemonije srpskog inioca na Balkanu, izazivali su bojazan britanske zvani ne politike, koja je gledala na Srbiju kao na mostobran Rusije u tom regionu i pretnju engleskim interesima u Sredozemnom regionu. Optere ena fobi nim stereotipima o prodoru panslavizma, Engleska diplomatija je sprovodila politiku obuzdavanja srpske prirodne geopoliti ke ekspanzije na Balkanu. Britanska diplomatija, nesklona da prizna ma kakvu legitimnost srpskim oslobodila kim te njama, sklopila je u 19. veku nezvani no savezni tvo sa Turskom i Austrijom. U doti nom raspolo enju prema srpskom pitanju je nastupila na Berlinskom Kongresu 1878 godine. Engleski poslanik Markiz Solzberi (Salisbury) opravdao je englesku podr ku Austro-Ugarskim pretenzijama na Bosnu i Hercegovinu pod izgovorom da bi se u suprotnom stvorila velika slovenska dr ava koja bi se pru ila preko balkanskog poluostrva i ija bi vojna snaga pretila narodima drugih plemena.... Iz istih pobuda je podr ala program Prizrenske lige, vide i u panalbanskom nacionalizmu bedem protiv slovenstva i srpskog jadranskog tropizma. Druga antisrpska varijanta kojom su raspolagali Britanci je bio Austro-slavizam, za koji su se zalagali otac engleske balkanistike R. Siton-Vatson (Robert William Seton-Watson) i publicista Vikam Stid (Henry Wickham Steed). Ta dva eksperta su predlagala uo i Prvog svetskog rata unutra nju reformu Austro-Ugarske imperije kojom bi se omogu ilo obrazovanje federalne ju noslovenske jedinice pod hegemonijom Zagreba sa ulogom antiruske katoli ke tvr ave i karike novog engleskog poretka na Balkanu. Sa elnih polo aja u Odeljenju za neprijateljsku propagandu, osnovanog na inicijativi lorda Norfklifa (Northcliffe) 1917, Siton-Vatson i Stid su kritikovali krfske obrise budu e Jugoslavije, naziru i u njima zamenu za veliku Srbiju ili srpsku imperiju. Za ta dva strasna pobornika jugoslovenske ideje srpska alternativa modelu hrvatske Jugoslavjije do Drine je zna ila trijumf orijentalne ideje nad zapadnom. Englezi su pristupili mirovnoj konferenciji sa skrivenim antisrpkim predrasudama i namerom da poprave situaciju u svoju korist kroz pregovore. Zauzimali su stav da Jugoslavija mora biti decentralizovana i federalna i upozoravali su da e federacija sastavljena od samih Srba, Hrvata i Slovenaca i i na ruku srpskoj hegemoniji. Pri emu su hteli podeliti srpski etni ki prostor na autonomnu Makedoniju i Crnu Goru. Li ne veze izme u Stida, Siton-Vatsona, engleskih i ameri kih delegata su bile od

krupnog zna aja za dalji tok anglo-saksonske politike naspram Srbije s obzirom da su svi pripadali Grupama okruglog stola. Na ovom mestu na eg izlaganja potrebno je otvoriti parantezu. Idejni tvorac i osniva Grupe Okruglog stola (Round table) bio je engleski milioner Sesil Rods (Cecil Rhodes), iji se ivotni ideal sastojao u unapre enju britanske imperije i postavljanju celog necivilizovanog sveta pod njenu upravu, ujedinjenje anglo-saksonske rase u jednu imperiju. Grupe okruglog stola su okupljale imperijalne elite odane toj ideji. Ameri ki ogranak su osnovale velike prekookeanske dinastije, vezane porodi nim ili poslovnim vezama za britansku oligarhiju, me u kojima su se isticale porodice Morgan, Rokfeler ili Karnegi. Kako bi orijentisali tok svetske politike u skladu sa svojim idealom, zamislili su da osnuju paradr avne organizacije za dugoro no planiranje spoljne politike. Engleski i ameri ki delegati na Versajskoj konferenciji za mir, koji su ve inom pripadali Okruglom stolu, su se dogovorili da osnuju Kraljevski institut za me unarodne poslove (RIIA) u Engleskoj i Savet za spoljne odnose (CFR) u Sjedinjenim Dr avama. Monopolom nad spoljnom politikom svojih dr ava ta dru tva bi postepeno stvorila uslove za anglo-ameri ko sadejstvo u me unarodnoj politici. JADRAN I DUNAV DATI KATOLICIMA Radilo se u stvari o jedinstvenoj angloameri koj organizaciji za prou avanje i dugoro no planiranje spoljne politike. Anglosaksonska mesijanska ideja, sadr ana u ideologiji te vladaju e metastrukture Zapada, utemeljena na veri u superiornost anglo-saksonske rase i na socijaldarvinisti kom svetonazoru, osporavala je slovenskim narodima subjektivnu ulogu u svetskoj politici i nipoda tavala je njihova civilizacijska dostignu a. U me uratnom periodu uticajne li nosti, pripadaju i dru tvu Okruglog Stola i Kraljevskom institutu za me unarodne poslove vodile su neprekidnu kampanju razobli avanja velikosrpske hegemonije i tra ile teritorijalno i konstitucionalno preustrojstvo Jugoslavije. Primerice, novinski magnat Lord Rotermer (Rothermere), brat lorda Norfklifa, uven po svojim simpatijama prema fa isti kim re imima, zahtevao je preko svojih glasila pro irenje Ma arske dr avne teritorije na ra un Srbije i osnivanje autonomne Hrvatske uve ane za celu Dalmaciju sa Bokom kotorskom. Dublje namere ovih zahteva nije te ko prozreti: tra ilo se od Srba ni manje ni vi e nego da predaju jadransku obalu i Dunav katoli kim iniocima kako bi se stvorio antiruski morski mostobran i zapre io put izlaska na more pravoslavnoj regionalnoj sili. Ra unaju i na podr ku engleskih prijatelja Hrvatske, vo a Selja ke stranke Vladko Ma ek predlo io je 1932 godine da Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija i BiH potpi u federalni ugovor. O ito je da se radilo o probnom balonu sa namerom da se napipa puls srpske politike i proveri njen stepen popustljivosti po teritorijalnom i nacionalnom pitanju. Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju i naglog zaokreta u francuskoj stranoj politici, Velika Britanija je po ela da se zvani no opredeljuje u korist federalnog prekomponovanja Jugoslavije i osnivanja federalnih jedinica Bosne i Hercegovine, Vojvodine. Tajnim kanalima je podr avala hrvatski secesionizam. Radovi Marka Aronsa i D ona Loftusa su utvrdili da je njena obave tajna slu ba dr ala na platnom spisku vi e elnih ljudi usta kog pokreta. Na Crnu Goru i Makedoniju britanska politika je gledala kao na posebne zemlje, van okvira Srbije. Ti predratni stavovi su nesumnjivo uticali na britansku politiku prema Jugoslovenskoj vladi u izbegli tvu i etni kom pokretu. Mo e se zamisliti kakav je utisak ostavio na elnike Forin ofisa, u ve ini slu ajeva katolike sa prohrvatskim simpatijama (prema Mek Linu), pansrpski Ravnogorski nacionalni program ili Moljevi ev projekat

Homogene Srbije, sastavljen u junu mesecu 1941. godine, gde se jasno nagove tava da Srbi moraju imati hegemoniju na Balkanu a, da imaju hegemoniju na Balkanu, moraju prethodno imati hegemoniju u Jugoslaviji. BRITANSKI BROZ Kontramere su munjevito preduzete kako bi se onemogu ilo osnivanje takve pravoslavne tvr ave na Balkanu. Ve u leto 1941. er il je pozvao predsednika Ruzvelta da usvoji zajedni ku anglo-ameri ku izjavu o obnavljanju Jugoslavije na principima autonomije i jedinstva jugoslovenskih naroda. Dakle, samo mesec dana nakon pojave Moljevi evog plana Britanci su odredili zajedni ku platformu sa Amerikom o federalizaciji Jugoslavije. Britanci su obezbedili svom igra u Titu, vojnu i politi ku legitimnost sa namerom da spre e Srbe da oblikuju posleratni poredak povoljan svojim nacionalnim interesima. Osporananje srpskog prava na samoopredeljenje je bila poenta te strategije. Ser Evlin Vudvord (Woodward) je primetio da kada bi njegova vlada podr ala Mihajlovi a, usvojila bi liniju naklonjenu pansrpskim zamislima o budu nosti Jugoslavije. Pema zapa anju Natalije Naro ni ke, bilo kakva manifestacija srpskih ujediniteljskih nacionalnih te nji poslije 'Na ertanija' Ilije Gara anina iz 1844. (...) predstavlja stra ilo za zapadnu Evropu. Nasuprot bezbroj kritika izre enih na ra un velikosrpskih te nji, britanska zvani na politika nikada nije stavila nikakav prigovor na avnojevske odluke o posleratnom teritorijalnom ustrojstvu ni na dogovor Tita i uba i a o budu oj podeli Srbije na vi e pokrajina i republika. Da li je uop te moglo biti druga ije, s obzirom da je Brozovo novo federalno ustrojstvo potpuno odgovaralo engleskim interesima? Prevagu su opet odneli geopoliti ki kriterijumi kad je do ao as da se zvani no uskrati podr ka etni kom pokretu. Brigadir Ficroj Meklin (MacLean), ef britanske Misije pri Titovom tabu, je zaklju io u memorandumu poslatom Entoniju Idenu (Eden): to se ti e generala Mihajlovi a, on je velikosrbin i reakcionar. U tim uslovima Velika Britanija nema vi e interesa da podr ava njegov pokret. Dr avotvorni program Ravnogorskog pokreta je smetao Forin ofisu (Foreign Office) pri planovima o osnivanju pra ine dr avica na tlu Jugoslavije, koje bi mogle kasnije da se uklope u ire federacije. Mo e li se jo sumnjati u tvdnju velikog engleskog istori ara A. J. P. Tejlora da je izgradnja Tita bila isto engleska avantura? Teritorijalni podkomitet Savetodavnog odbora za posleratnu spoljnu politiku, osnovan 1942. godine na inicijativu predsednika Ruzvelta i dr avnog sekretara Kordel Hala, doneo je u oktobru 1942. predlog o stvaranju isto noevropske federacije i podunavske federacije sa ulogom tampon zone izme u Rusije i Nema ke, pod anglo-ameri kim okriljem. Radilo se o ad hoc strukturi, osnovanoj prema modelu projekta za studije o ratu i miru Saveta za spoljne odnose i sastavljenoj od istih lanova. Teritorijalni ogranak na ijem se elu nalazio geograf Izaja Bouman (Bowman) morao je raditi pod velom tajne s obzirom da su teritorijalni problemi naroda i zemalja bili eksplozivni i bavio se izu avanjem scenarija prekrajanja poratne Evrope, posebno njenog isto nog dela i Balkana. Na otvorenim sednicama pozvani su bili da u estvuju predstavnici vlada u egzilu sa prostora Sovjetskog saveza i Jugoslavije, kao i nadvojvoda Oto Habsbur ki. Jezgro Savetodavnog odbora su inili Majron Tejlor (Myron Taylor), jedan od

vrhovnih lanova Saveta i li ni predstavnik predsednika Ruzvelta pri Vatikanu, zatim Dr avni sekretar Kordel Hal (Cordell Hull) i Norman Dejvis (Davis), Ruzveltov opunomo eni ambasador i predsednik Saveta za spoljne odnose. Ruzvelt, koji je bio u stalnom kontaktu sa Kudenhov-Kalergijem i Otom Habzbur kim, je poslao 1943. godine kardinala pelmana da pregovara sa Svetom stolicom o perspektivama organizovanja podunavske federacije, u iji bi sastav u le Slovenija i Hrvatska do Drine. U Americi, struja na ijem se elu se nalazio Majron Tejlor branila je posleratnu opciju povratka habzbur ke loze na presto obnovljene mitelevropske federacije. EVROPSKO DO DRINE Sin Vinstona er ila Randolf je uveravao svoje Hrvatske prijatelje na Topuskom kongresu da e federalna Jugoslavija biti kratkog veka i da e se posle njenog raspada teritorije do Drine uklju iti u podunavsku federaciju katoli kih dr ava nagla avaju i da sve to se prote e do Drine mora biti evropsko... Generalni sekretar hrvatske Selja ke stranke dr Krnjevi toliko je bio uveren u tranzitni karakter jugoslovenske federacije da je na proslavi pedesete godi njice osnivanja stranke (1954) izneo plan o podeli zemlje na est nezavisnih dr ava u granicama administrativnih republika koje bi se kasnije integrisale u podunavsku federaciju. Autor izve taja o skupu, ameri ki obave tajac je zabele io da, po to dr Krnjevi odr ava odli ne odnose sa Engleskom, mo e se pretpostaviti da su britanski planovi to se ti e Jugoslavije manje vi e isti, ali da e to ostati pusti snovi po to se zapadni politi ari protive razgradnji Jugoslavije sve dok se odr i Titov re im. Napredak Crvene armije do srca Evrope je naterao zapadne saveznike da odlo e planove o katoli kom intermarijumu za pogodnija vremena. Osnivanje 1944. u Londonu Centralnoevropskog federalnog kluba, ije su posleratne vo e bile Miha Krek i Vladko Ma ek, dokazuje, ako je potrebno, da se Englezi nisu pomirili sa sudbinom i da su nastavljali da kuju planove o katoli kom fa isti kom bloku na Istoku Evrope. ANTIBOLJ EVI KE NACIJE Engleska tajna slu ba MI6, u stalnom dosluhu sa Vatikanom, je obrazovala i dr ala na uzdi niz organizacija sli nih Federalnom klubu, kao to su bili Blok antibolj evi kih nacija, Slovenska konfederacija, koja je te ila spajanju Ukrajinu i Bjelorusiju sa Poljskom, Selja ka internacionala, u kojoj opet nailazimo na Mihu Kreka i Ma eka, Internacionala Slobode, Prometejska Liga, Frakcija Abram ik. U njihove redove su masovno stupali vo e fa isti kih i separatisti kih isto noevropskih pokreta prebeglih na Zapad zahvaljuju i pacovskim kanalima Vatikana, Velike Britanije i Amerike. Te organizacije su funkcionisale po sistemu komunikacionih sudova. Razlike u strate kim ciljevima su bile neznatne a lanstvo im je esto bilo zajedni ko. Uzgred re eno, za ameri ke i engleske tajne slu be od posebnog interesa je bilo regrutovanje vo a secesionisti kih manjina sa prostora Sovjetskog Saveza i stru njaka za etni ka pitanja, poput istra iva a Vanze (Wansee) Instituta, zadu enih od SD (tajna slu ba SS) za studije prostornog rasporeda i broj anog stanja etni kih grupa na podru ju Iisto ne Evrope i Sovjetskog Saveza. Posleratni Evro-Azijski institut i Institut za studije Sovjetskog Saveza sa sedi tem u Minhenu tako e su se bavili pitanjem manjina u Rusiji, za ta su koristili iskustva biv ih nacista. Izve taje su dostavljali svom nalogodavcu i dobrotvoru CIA. Krajem 40-ih godina sve gore navedene organizacije su se stopile u radikalni Blok antibolj evi kih nacija (BAN) i pre le pod nadle nost ameri kih obave tajnih

struktura, to je bilo u skladu sa vode om ulogom SAD u hladnom ratu protiv Rusije. Od organizacije namenjene federisanju svih neruskih manjina koje su se stavile u slu bu tre eg rajha BAN se pretvorila posle rata u krovnu organizaciju svih isto noevropskih fa isti kih pokreta, poput Hlinkine garde, usta a, galicijskih nacista itd. Hrvate su predstavljali u BAN Stjepan Hefer, Anton Bonifaci , Dinko aki i Ivan Jeli . Za operativnu kontrolu BAN i ostalih oslobodila kih grupa bio je zadu en Biro politi ke koordinacije, tajno odeljenje ministarstva Spoljnih poslova, odgovornog za organizaciju specijalnih operacija i za planifikaciju dugoro ne Ameri ke politike u svetu. Direktor Biroa za politi ku koordinaciju poslovni advokat Frenk Vizner (Wisner) je dobio od ameri ke vlade zeleno svetlo za regrutovanje isto noevropskih izbeglica sa antikomunisti kim pedigreom i za njihovu politi ku obuku i organizaciju na tlu SAD. Na tom poslu je radio sa svojim prijateljem Alenom Delsom (Dulles), koji e 1952. primiti funkciju direktora CIA. Kao advokati velikih bankarskih ku a, bili su usko povezani sa poslovnim krugovima Vol Strita i sa Savetom za spoljne odnose. PLAN PROTIV RUSIJE Ameri ka vlada je usvojila na predlog Biroa politi ke koordinacije akcioni plan protiv Rusije i njenih satelita kroz niz direktiva Saveta nacionalne bezbednosti (NSC). Direktiva NSC 10/2 1948. godine je davala iroka ovla enja tajnim slu bama za preduzimanje subverzivnih akcija na tlu Rusije posredstvom oslobodila kih grupa. Te iste godine, Savet za nacionalnu bezbednost je usvojio program finansijske i druge pomo i oslobodila kim pokretima poreklom iz Isto ne Evrope. Klju nu smernicu Ameri ke strane politike spram Rusije predstavljala je direktiva NSC 20/1 od avgusta 1948, koja izri ito glasi: Mi moramo imati automatske garancije koje obezbe uju da ak i nekomunisti ki te nominalno prijateljski re im: a) ne raspola e ubudu e nikakvom vojnom mo i; b) u ekonomskim odnosima da silno zavisi od spoljnog sveta; c) da nema ozbiljnu vlast nad glavnim nacionalnim manjinama; d) da ne uspostavi ni ta nalik na gvozdenu zavesu. Biro za politi ku koordinaciju je ovla en rezolucijom NSC/20 da stvara Ameri ki odbor za osloba anje naroda Rusije, u iji sastav su u li legitimni predstavnici manjina sa podru ja ruske republike. Na temeljima te rezolucije je izniklo je niz oslobodila kih grupa, poput Krsta kog pokreta za slobodu (Crusade for Liberty), iji program preporu uje razbijanje federalnih komunisti kih dr ava po republi kim i etni kim avovima i osloba anje malih pokorenih nacija isto ne Evrope Me u va nije pokrete te vrste spadao je Sabor porobljenih evropskih nacija. U pitanju je udru enje etni kih odbora naroda i narodnosti poreklom iz zemalja komunisti kog bloka. Ameri ka vlada se odnosila prema etni kim odborima kao da se radilo o vladama u izbegli tvu, mada su se njihove vo e istakli za vreme rata kao saradnici nacista. Sabor je svake godine proslavljao Dan porobljenih nacija u prisustvu ameri kog pape kardinala Frencisa Spelmana. Na predlog Sabora, Kongres SAD je usvojio 1959. rezoluciju PL 86-90 o porobljenim nacijama, koja je se zalagala za

razgradnju Sovjetskog Saveza i Rusije i osnivanje nezavisnih dr ava Kazakije i IdelUrala. Ova rezolucija je pod Reganovom administracijom vlada u izbegli tvu i etni kih odbora dostigla mo i svoj vrhunac. PRIPREME ZA POSLE TITA Uvi aju i da su Titu odbrojani dani, Zapad je 1977. postavio na dnevni red pitanje budu nosti Jugoslavije. Naziralo se da e posle Titove smrti do i do promena ustavnog poretka i uru avanja dotada njih nacionalnih ravnote a u korist srpskog faktora. U odeljku izve taja Trilateralne komisije posve enom situaciji u Jugoslaviji privu ena je pa nja na dugoro ne sovjetske pritiske na Jugoslaviju i na mogu nost da Rusija sebi osigura izlazak na Jadran, pri emu se ukazuje na potencijalno iskori avanje nacionalnih nesuglasica: Imaju i u vidu kontinuirane, ozbiljne nacionalne tenzije unutar Jugoslavije, niko ne mo e biti siguran da e kriza oko nasledstva (Titovog) biti izbegnuta, to Sovjetima mo e pru iti ansu za indirektnu intervenciju... Godinu dana kasnije u vedskom gradu Upsali glavni arhitekta i mozak Trilaterale Zbinjev B e inski odredio je akcioni plan kojim bi se, posle Titove smrti, osujetilo mogu e zbli avanje srpske Jugoslavije sa Rusijom. Istakao je potrebu da se pru i zapadna pomo opozicionarima i disidentima ukoliko oni imaju antikomunisti ku orijentaciju i da se pomogne nacional-separatisti kim snagama. Zatim su relej preduzele organizacije za odbranu ljudskih prava, koje predstavljaju zna ajne karike zapadnih obave tajnih slu bi u izvo enju skrivenih operacija (covert actions). Amnesty International je krenuo u odbranu jugoslovensih disidenata Izetbegovi a, Tu mana, Dobroslava Parage i Vojislava e elja. Fridom hauz, jedna od glavnih poluga CIA, osnovala je 1987. Odbor za pomo demokratskim disidentima Jugoslavije. Odbor je sastavio Apel Predsedni tvu SFRJ i stranim vladama, na kome se nalazio Tu manov potpis. Na zadatku razbijanja jugoslovenske federacije su se tako e na le nezaobilazna Panevropska unija i njen predsednik nadvojvoda Oto fon Habzburg. Ovaj uticajni lan konzervativnog bloka u Evropskom parlamentu i nema ke Socijal-hri anske unije (CSU) koji raspola e zama nom mre om relacija u zapadnim nadnacionalnim strukturama mo i, neumorno je lobirao u korist jugoslovenskih secesionista. Zna se, na primer, da je nema ki ogranak smestio u svoje prostorije u Bonu Hrvatski informacijski ured, osnovan 1985. od imigrantske krovne organizacije Hrvatsko narodno vije e sa svrhom da vodi propagandu akciju unutar evropskih institucija u korist nezavisne Hrvatske. ULOGA EU 1991. Francuski analiti ar erar Bodson je optu io Evropsku uniju da je sebi odredila ulogu izvr ioca podele nasledstva titovog antisrpskog teritorijalnog ure aja. Od svih ostav tina komunizma Zapad se svim silama zalagao za o uvanje avnojevskih granica i statusa srpskih autonomnih provincija. Podsetimo samo da su u Deklaraciji o Jugoslaviji Evropske zajednice sve federalne jedinice pozvane da se do 23 decembra 1991. izjasne da li ele da budu priznate kao nezavisne dr ave. EZ je postupila sa ciljem da dovede proces dezintegracije do krajnje ta ke i da onemogu i opstanak ire dr avne zajednice sakupljene oko Srbije. Poznato je da se mnogo obe avalo i pretilo kolebljivim Izetbegovi u i Momiru Bulatovi u kako bi se kona no odlu ili za secesiju njihovih republika. O povezanosti operacija destrukcije Jugoslavije i Sovjetskog Saveza ubedljivo govori injenica da je u istom paketu sa Deklaracijom o Jugoslaviji usvojena i Deklaracija o rukovode im na elima u pogledu priznanja novih dr ava u Isto noj Evropi i SSSR.

Ofanzivu na teritorijalni integritet Sovjetskog Saveza je preduzela Amerika 6. februara 1991, kada je guru ameri ke spoljne politike Zbinjev B e inski pozvao ameri ku administraciju da uspostavi specijalne odnose sa neruskim republikama Sovjetskog Saveza. Na metafori ni zna aj Srbije u vezi sa Rusijom ukazuje znamenita teza B e inskog, izlo ena u listu Ukrainske slovo 1993 godine, prema kojoj pojava nezavisne Ukrajine uzrokuje kraj imperijalne Rusije: Slamaju i imperijalnu Rusiju, Ukrajina je stvorila mogu nost za samu Rusiju da kao dr ava i nacija postane kona no demokratska evropska zemlja. U istom duhu je njegov najrevnosniji ak i sledbenik Janu Bugajski, ina e direktor isto noevropskog programa u Centru za strate ke i internacionalne studije u Va ingtonu, osudio sve poku aje o uvanja Dr avne Zajednice Srbije i Crne Gore pod izgovorom da podse aju na ruske neoimperijalisti ke pozicije spram nezavisne Ukrajine i da Srbija jedino mo e postati normalna i demokratska ako prekine sve dr avne veze sa Crnom Gorom. Izgovor je isti: dr avno jedinstvo ruskog i srpskog naroda se tuma i kao oblik imperijalizma. IZGRADNJA NOVIH NACIJA Slu e i se receptima Benjamina Kalaja, upravnika austro-ugarskog okupacionog re ima u Bosni i Hercegovini s kraja 19. veka, i dogra uju i ih titovim ideolo kim temeljima, Zapad se trudio da dovr i proces izgradnje ju noslovenskih sinteti nih nacija, kao to su makedonska, bo nja ka, crnogorska, kosovarska, sand aklijska. Neosporno da je jedan od glavnih povoda za uplitanje Amerike u jugoslovenske ratove bio proizvodnja nacija sa isfabrikovanim identitetom, na ta ukazuje izjava uticajnog ameri kog senatora D ozefa Bajdena (Biden): Da li to zna i da mi interveni emo na Balkanu delimi no kako bi pomogli u izgradnji nacija? Sigurno ! (Le Monde, 31. januar 2001) Posle uspe nog sabijanja Srbije u u e avnojevske granice, na red je do la druga faza razbijanja srpskog nacionalnog prostora po to je, kako je objasnio D ord Soro u Vol Strit D urnalu, posao (je) nedovr en (unfinished job). Dezintegracija Jugoslavije nije okon an proces s obzirom da ostaju mnogi nere eni problemi kao to su status Crne Gore, Kosova i Vojvodine, koji su, prema re ima ameri kog podsekretara za evropske poslove Nikolasa Bernsa (Burns), zadnji deli i balkanske slagalice. Izvr ena je 1999. agresija na SRJ sa namerom da se stvore povoljni uslovi za secesiju Kosova i Metohije i da se podstakne crnogorski separatizam. Revolucionarni prevrat 5. oktobra 2000. je ulio zapadnim sponzorima otpora a velike nade da e njihovi ti enici izvr iti federalizaciju Srbije i stvoriti od nje neki novi vid titolenda. Zapadni prijatelji su upozoravali da e Srbija lak e u i u EU kao federalna i decentralizovana dr ava, preporu ivali su Srbiji teritorijalnu dijetu kao lek protiv tobo nje grandomanije. Po to planovi federalizacije nisu urodili plodom EU se ponovo uhvatila tapa i pozvala Srbiju rezolucijom Evropskog parlamenta (2005) da vrati povlastice oktroisane Vojvodini konstitucijom iz 1974. godine. Tom prilikom je izaslanik predstavnika EU za spoljnu politiku, tefan Lene (Laisne) objasnio de je pitanje nacionalne i teritorijalne organizacije Srbije jedno od velikih otvorenih pitanja, tako da e pitanje autonomije Vojvodine biti u sredi tu interesovanja, naro ito ako do e do razlaza sa Crnom Gorom. Od Srbije se dakle tra i da po tuje ustav preminule dr avne tvorevine (SFRJ).

Primetimo da je u rezoluciji Vojvodina definisana kao multietni ka provincija, u kojoj etni ki Srbi vr e nasilje nad etni kim Ma arima. S obzirom da se pojam etnija odnosi na male zajednice razbacane na dr avnoj teritoriji ve inske nacije, uo ljiv je perfidni instrumentalni karakter takvih odrednica, koje slu e poni tavanju gra anskog karaktera konstitucionalnog poretka Srbije i podele na ve insko i manjinsko stanovni tvo. PODSTICANJE MANJINA Za B e inskog i ostale stratege kolonizacije slovenskog istoka Jugoslavija je trebalo da poslu i kao eksperimentalno podru je i geopoliti ka metafora mnogo krupnijih igara sa Rusijom. Po to se na Srbiju gledalo iz zapadne perspektive kao na Rusiju u malom, razumljivi su poku aji primene na ruski dr avni prostor dobro uhodanih mehanizama podsticanja manjinskih, etni kih i regionalnih separatizama. Ameri ki dr avni sekretar D ejms Bejker (Baker) je nedvosmisleno izlo io u Lisabonu 24. maja 1992. krajnje namere njegove zemlje prema Rusiji: Ono to elimo da dosegnemo su nezavisne dr ave ne samo Rusije i unutar nje, ne samo Moskve i Sankt Petersburga nego Urala, Sibira i Dalekog Istoka B e inski nije dakle izneo li ni stav, nego zvani ni kada je napisao u svom magnum opusu da je po eljna otvorenija ruska konfederacija sastavljena od Rusije do Urala, Sibirske republike i dalekoisto ne Republike, ije bi imperijalisti ke te nje bile manje izra ene. Nadvojvoda Fon Habzburg opravdava raspar avanje Rusije po meridijanima kako bi se presekle ruske transkontinentalne saobra ajnice, od kojih je strepeo Mekinder, pod izgovorom neizbe ne dekolonizacije: Moskva bi trebala da shvati da je u na im vremenima dekolonizacije nemogu e odr ati situaciju izme u Urala i Pacifika takvom kakva je u ovom asu. Neke nacije vi e ne toleri u ruski sistem i tra i e kad-tad svoje samoopredeljenje Neposredna zapadna ekonomska pomo lokalnim vlastima i NVO severnoisto nih oblasti i regiona Rusije, kao posredno sredstvo za izazivanje centrifugalnih pokreta, preporu uju se u izve taju radne grupe Saveta za spoljne odnose, kojom je naslovljenom kao Ameri ka politika prema severoisto noj Evropi - predsedavao 1999. nezaobilazni B e inski. Prema tom dokumentu, ta vrsta strategije trebalo bi da bude primenjena na pribalti ke regije Rusije (Murmansk, Sankt Petersburg, Novgorod, Kalinjingrad). Prime uje se da, kako centralna vlast slabi, regije e postati sve va nije. Naime, neke regije ve su po ele da razvijaju li nu spoljnu i ekonomsku politiku. Autori ne taje da bi razvitak ekonomskih veza sa Zapadom i nadgrani ne saradnje sa zemljama pribalti kog regiona mogli da podstaknu autonomisti ke i separatisti ke te nje, to izaziva zebnje Rusije. Savetuju se oprez i prepu tanje tih poslova EU kako se Rusiji ne bi u inilo da Sjedinjene Dr ave tra e da podsti u separatizme. Italijanski geopoliti ki asopis Limes bez okoli anja je objasnio te opasne igre kao poku aj da se najzapadnija zona Rusije 'pribli i' Evropskoj Uniji kako bi se odvojila od ostatka zemlje. Sponzorisanje terorizma predstavlja zna ajan sastojak strategije etnoin enjeringa, namenjene slamanju srpskog i ruskog nacionalnog prostora. Praksa upotrebe terorista u tajnim akcijama datira od kraja 40-ih godina pro log veka, kada su zapadne obave tajne slu be regrutovale i obu avale diverzantske grupe kri ara, albanskih i ukrajinskih nacionalista koje su slale u unutra njost neprijateljskih zemalja. U dana nje vreme osnovana su na Zapadu bezbrojna udru enja i organizacije zadu ene za pru anje podr ke e enskim i iptarskim borcima za slobodu.

Jedna takva organizacija je Ameri ki Odbor za mir u e eniji (American Committee for Peace in Chechnia) na elu sa B e inskim i Aleksandrom Hejgom (Haig), ija iskustva u takvim vrstama rabota datiraju jo od vremena kada su regrutovali i naoru avali afganistanske d ihadiste za rat protiv Rusa. Odbor, koji je osnovala Fridom haus (Freedom House), privladina propagandna radionica, izdr ava fantomsku e ensku Vladu u egzilu sa sedi tem u Londonu i Va ingtonu. O teroristi ko-separatisti koj prirodi tobo nje vlade govori injenica da je njen viceministar islamisti ki vo a amil Basajev, mozak teroristi kog poduhvata u mestu Beslan, okon anog masakrom 186 dece. ZAKLJU AK I OPOMENA Ovaj kratak pregled destruktivnih strategija anglosaksonskog i zapadnoevropskog sveta spram ruskog i srpskog nacionalno-dr avnog prostora je sastavljen sa skromnom namerom da doka e postojanje hroni ne sprege izme u teroristi ko-separatisti kih i centrifugalnih pojava na tim prostorima i zapadnih geopoliti kih interesa. Potrebno je jednom zauvek razumeti da zapadna politika nije improvizovanog i reaktivnog karaktera, nego je zasnovana na strate koj planifikaciji uskla enoj sa dugoro nim interesima i globalisti kim te njama. S obzirom da e Srbija uvek biti mnogo velika za zapadne partnere, srpski dr avni aparat bi trebalo da se ugleda na ruski i da se pobrine o preduzimanju delotvornih kontramera za neutralisanje daljih zapadnih inicijativa usmerenih ka novim etni kim i regionalnim deobama. Oprema teksta Novi Standard Glava i zid