Isplati li se trati po kii?

c s
Aleksandar Bukva Gimnazija Jovan Jovanovi Zmaj c Kikinda, Duana Vasiljeva 12C, 20.05.1994. s Mario Cekic Gimnazija Jovan Jovanovi Zmaj c Novi Sad, Mie Dimitrijevia 7A, 11.11.1993. s c
Apstrakt U ovom radu bavimo se kretanjem tela kroz prostor ispunjen objektima sa kojima telo dolazi u dodir. Radi lake ilustracije, razmatrano je kretanje oveka kroz kiu. Pri tome, dobijeni rezultati s c s primenjeni su na neke srodne probleme. Pored analitikog modela napravljena je i simulacija u c kojoj je korien realniji model. Dobijeni su sledei rezultati: u sluaju da vetar duva u led treba sc c c a trati brzinom jednakom brzini vetra, u svim ostalim sluajevima treba trati to je bre mogue. c c c s z c Rezultati dobijeni analitikim pristupom i rezultati dobijeni simulacijom se med c usobno slau. Na z kraju primena ovih rezultata ogleda se u problemima gde telo treba da izbegne to vie prepreka ije s s c je kretanje slino kretanju kie, konkretno, u kompjuterskim igricama, izbegavanje zamki odnosno c s negativnih poena.

Uvod

Postavka problema Telo se kree du kratkog rastojanja (pod kratkim se smatra rastojanje c z koje je najvie 3 reda veliine vee od reda veliine tela). Neki drugi objekti, u daljem razmatranju s c c c prepreke, dimenzija zanemarljivih u odnosu na dimenzije tela, kreu se tako da su im vektori brzina c med usobno paraleleni. Pitanje je kojom brzinom telo treba da se kree ako eli da izbegne to vie c z s s prepreka. Radi lake ilustracije razmatrali smo manje apstraktnu situacuju. Za ispitivano telo uzeli s smo oveka, a za prepreke kiu. Sada se problem svodi na pronalaenje optimalne brzine oveka koja c s z c e mu obezbediti da najmanje pokisne. c Postoji nekoliko radova na ovu temu, kao na primer [1-5]. Ekipa nauno-popularne emisije Mythc busters se takod pozabavila ovim pitanjem u epizodama [6,7]. S jedne strane, izloeno je nekoliko e z teorijskih pristupa u pomenutim radovima, dok je s druge strane prikazan eksperimentalni pristup u pomenutoj emisiji. U ovom radu pristupljeno je na dva naina, putem analitikog modela i putem sic c mulacije. Pri analitikom pristupu korien je idealan matematiki model, dok je u simulaciji korien c sc c sc realniji model koji ukljuuje nasuminost kie. Na ovaj nain obezbed c c s c ena je konzistentnost rezultata. U poglavlju Metode bie opisana oba pristupa, kao i dobijene relacije u sluaju analitkog modela. c c c U poglavlju Rezultati prikazani su rezultati analitikih prorauna, kao i rezultati rada simulacije. c c Na kraju, u poglavlju Diskusija protumaeni su rezultati i izvedeni adekvatni zakljuci. c c

2
2.1

Metode
Analitiki pristup c

Radi lakeg raunanja, korien je idealizovan model. Kia je smatrana homogenom, odnosno s c sc s pretpostavljeno je da gustina kie (masa vode u jedinici zapremine) u svakoj taki prostora ima istu s c vrednost. Ovo znai da ne postoje kapljice, odnosno da je kia prostor, homogeno ispunjen vodom. c s 1

o Brzina kretanja kie u odnosu na povrinu zemlje odred s s ena je vektorom vk . Napomenimo da ugao pod kojim kapljica kie pada u odnosu na horizontalu ne mora biti prav, to je jedan od osnovnih motiva s s naeg istraivanja. Vektor brzine kapljice u odnosu na povrinu zemlje zavisi od vektora brzine vetra, s z s o ali se pod vektoromu vk u daljem radu smatra vektor dobijen sabiranjem vektora brzine kapljice i vektora brzine vetra. Postoji vie mogunosti za aproksimaciju oveka. Izdvojimo dve najprikladnije (jednostavne su s c c a daju dobru aproksimaciju): kao kvadar i kao elipsoid. U ovom radu je korien model kvadra, pri sc emu je sluaj elipsoida detaljno opisan u [4]. Brzina oveka u odnosu na povrinu zemlje odred c c c s ena je vektorom vc . Poto je kia homogena i kretanje (kie i oveka) ravnomerno dozvoljeno je referentni sistem pres s s c mestiti sa povrine zemlje na oveka. U ovom referentnom sistemu, brzina kie je odred s c s ena vektorom o vk , koji predstavlja razliku vektora vk i vc (slika 1).

Slika 1: Brzina kie u referentnom sistemu vezanom za oveka s c Neka je koordinatni sistem smeten u centar kvadra i neka su ose normalne na strane kvadra. Pri s tome su dimenzije kvadra oznaene sa dx , dy i dz , a odgovarajue strane sa Sx , Sy i Sz (slika 2). c c

Slika 2: Dimenzije i napadne povri kvadra kojim je aproksimiran ovek s c Neka je ovek izloen kii neko vreme t. Na njega e pasti sve kapljice koje su na rastojanju najvie c z s c s |vk | t, pa se dobija da je zapremina padavina V koju e ovek pokupiti odred c c ena paralelepipedima kao na slici 3.

Slika 3: Prikaz dela prostora kie u kom se nalaze kapljice kie koje e ovek pokupiti tokom kretanja s s c c
o Nakon razlaganja vektora vk dobijaju se njegove komponete paralelne osama (slika 4). Pri tome, neka su i uglovi kao na slici 4(b). Kako kia uvek pada u pravcu gravitacije to vai 0, , a s z 2 zbog simetrinosti problema moe se smatrati i da je (0, ). c z

(a) Kretanje oveka i kie u odnosu na povrinu c s s zemlje

o (b) Komponente vektora vk

Slika 4: Kretanje oveka i karakteristini vektori c c Kako se u posmatranom koordinatnom sistemu ovek kree iskljuivo u pravcu x-ose, to su komc c c ponente vektora:
x o |vk | = |vk | sin cos + |vc | , y o z o vk = |vk | cos , |vk | = |vk | sin sin .

Zapremina V jednaka je zbiru zapremina Vx , Vy i Vz , paralelepipeda nad povrima Sx , Sy i Sz sa s i slike 2, odnosno V = Vx + Vy + Vz . Vai Vi = Si hi ,gde i {x, y, z} i hi zavisi od komponente vk z brzine vk i to na sledei nain: c c i hi = |vk | t, (1) pa je konano: c
i Vi = Si |vk | t.

(2)

Na kraju je traena zapremina: z

o V = ||vk | sin cos + |vc ||

l l l o Sx + (|vk | cos ) Sy + (sin sin ) Sz , |vc | |vc | |vc |

(3)

ime je zapremina odred c ena brzinom oveka, brzinom kie, karakteristinim uglovima, napadnim c s c povrinama i distancom koju ovek prelazi. s c Dovoljno je posmatrati zapreminu zato to je pretpostavljeno da je kia homogena i njena gustina s s konstantna tokom vremena - faktor gustine moemo izostaviti jer je uvek isti. Isto vai i za distancu, z z za koju vidimo da ne menja oblik zavisnosti.

2.2

Simulacija

Najpre, sve se odigrava u referentnom sistemu vezanom za povrinu zemlje. Pri izradi simulacije s kia je predstavljena kao skup kapljica razliitih masa, ali zanemarljivih dimenzija (smatrali smo da s c dimenzija kapljice utie samo na njenu masu i brzinu), pri emu su vektori brzine istog smera a brzine c c u skladu sa njihovim dimenzijama. Za odredjivanje masa i intenziteta brzina kapljica koriene su sc vrednosti prikazane na slici 5 (grak je skiciran na osnovu podataka iz [3]).

Slika 5: Zavisnost brzine kapljica kie od njihovog prenika s c Za odred ivanje gustine kie korieni su podaci o prosenim padavinama u Srbiji [8]. Poto je ovek s sc c s c kratko izloen kii, kako bi efekat bio to istaknutiji uzete su maksimalne zabeleene vrednosti padaz s s z vina. Covek se kree kroz prostor nasumino ispunjen kapljicama kie sa graka (slika 5). Nasumino c c s c raspored ene kapljice uzimaju svoje dimenzije (prenike) prema Gausovoj raspodeli. Pri sumulaciji se c prati zapremina kie pokupljena prilikom ovakvog kretanja. Parametri koji se variraju u simlaciji su s brzina kretanja oveka i karakteristini uglovi pod kojima pada kia (slika 4). c c s

3
3.1

Rezultati
Analitiki pristup c

Na osnovu relacije (3) dobijeni su graci na slikama 6 i 7, koji prikazuju oblik zavisnosti zapremine pokupljene kie od brzine kretanja oveka u dva specina sluaja, kada vetar duva oveku u led s c c c c a i kada vetar duva oveku u stomak. Najzad, radi jednostavnosti, zapremina je pomnoena nekom c z kontsantom, pa ne predstavlja stvarnu vrednost. Pod prosenom konstitucijom smatramo oveka c c aproksimiranog kvadrom dimenzija 1.8m, 0.4m i 0.3m.

(a) 0,

,=0

(b) = 30 , = 0

Slika 6: Grak zavisnosti zapremine od brzine oveka prosene konstitucije c c

(a) 0,

, = 180

(b) = 30 , = 180

Slika 7: Grak zavisnosti zapremine od brzine oveka prosene konstitucije c c

3.2

Simulacija

Razmatrana su dva specina sluaja (razlog je rezultat dobijen analitikim putem): kia pada u c c c s pravcu kretanja oveka i kia pada suprotno od pravca kretanja oveka. U okviru svakog od sluajeva c s c c razmatrane su dve konstitucije: tipinu konstituciju oveka A (kvadar dimenzija 1.8m, 0.4m i 0.3m) c c i jednu netipinu B (kvadar dimenzija 1.6m,0.6m i 0.4m ). Smisao prethodnog je provera zavisnosti c zapremine pokupljene kie od povrine napadnih povri Sx , Sy i Sz . Dobijeni su graci na slikama 6 s s s i 7.

Slika 8: Grak zavisnosti zapremine pokupljene kie od brzine oveka. Parametri su: = 30 , = 0, s c brzina vetra iznosi 670 cm s

Slika 9: Grak zavisnosti zapremine pokupljene kie od brzine oveka. Parametri su: = 30 , s c = 180 , brzina vetra iznosi 670 cm s

Sa graka se vidi da je u sluajevim kada nam vetar duva u led pokupljena zapremina najmanja c a pri brzinama priblinim brzini vetra, dok u svim ostalim sluajevima ona opada sa poveanjem brzine. z c c

Diskusija

Analitikom je pokazano da distanca ne menja prirodu problema, ve samo utie na to koliko e c c c istaknut biti efekat. Na posmatranim distancama (do 150m), zapremina kie koja padne na oveka je s c mala, pa je i efekat slabije izraen. Kako bi se efekat to vie izrazio, odluili smo da izaberemo to z s s c s vee rastojanje, ali rastojanje koje e ostati u okvirima posmatranog problema. Dakle, za rastojanje c c koje ovek prelazi dok pada kia uzeto je l = 150m. Iz istih razloga, opseg brzina kretanja oveka c s c m je proiren, te brzina oveka uzima vrednosti i do |vc | = 14 s , to je vee od najveih zabeleenih s c s c c z vrednosti kretanja ljudi. Rezultati dobijeni analitiki i simulacijom se slau. U simulaciji su kapljice kie nasumino rac z s c spored ene u prostoru, to je sluaj i u prirodi. Pojedinano gledano, deavalo se da graci poprime s c c s drugaiji oblik - imaju nasumino raspored c c ene pikove (slika 10), to je upravo posledica delimine nas c suminosti kie i kratke izloenosti kii tokom kretanja. Med c s z s utim usrednjavanjem rezultata dobijenih putanjem simulacije vie puta dobijaju se prikazani graci (slike 8 i 9) koji jasno oslikavaju oblik s s razmatranih zavisnosti.

(a) 0,

,=0

(b) 0,

, = 180

Slika 10: Primeri graka dobijenih pri pojedinanim putanjima simulacije (pre usrednjavanja). Covek c s cm je prosene konstitucije (A), brzina vetra iznosi 670 s c Vratimo se postavci problema. Rezultate koje smo dobili moemo uoptiti na niz problema. Kao z s primer, uzmimo kompjuterske igre. Kiu moemo zameniti objektima koje treba izbei, a oveka s z c c objektom koji predstavlja igraa. c Nastavak istraivanja ogledao bi se u izvod z enju eksperimenta kao konane potvrde svega dobijenog c u radu. Pri tome treba obratiti panju na to da u sluaju izvod z c enja eksperimenta na umanjenom modelu, treba umanjiti i odgovarajue kapljice kie to moe praviti tehniki problem. Naime, ako c s s z c u eksperimentu model ini npr. desetinu dimenzija stvarnog modela, tada kapljica mora biti reda c veliine par desetina milimetara. Shodno tome, pod pretpostavkom da se meri masa pokupljene vode, c instrument za merenje mase bi morao biti u stanju da meri mase reda veliine miligrama. Sa druge c strane, izvod enje eksperimenta u stvarnim uslovima bilo bi nemogue zbog nemogunosti variranja c c parametara kie. Jedna alternativa je ponud s ena u emisijama [6,7] u kojima je improvizovana kia, ali s ne na dovoljnom rastojanju da bi se efekat pravilno iskazao.

Literatura
[1] H. Bailey, On running in the rain, College Math. J. 33 (2002), 8892. [2] J. J. Holden, S.E. Belcher, A. Horvath, I. Pytharoulis, Raindrops keep falling on my head, Weather 50 (1995), 367-370. [3] R. Gunn, G. D. Kinzer, The terminal velocity of fall for water drops in stagnant air, Journal of Meteorology 6 (1949), 243-248. [4] D. Hailman, B. Torrents, Keeping Dry, Mathematics Magazine 82 (2009), 266-277. [5] M. Deakin, Walking in the rain, Mathematics Magazine 45 (1972), 246-253. [6] Mythbusters, Exploding Toilet, Discovery Channel S01E01 (2003). [7] Mythbusters, MythBusters Revisited, Discovery Channel S03E14 (2005). [8] Padavinski reim u Srbiji 1961-1990., Hidrometeoroloki zavod Srbije. z s