Marija ukanovi KATEDRA ZA ORIJENTALNU FILOLOGIJU Sistematsko izuavanje orijentalnih jezika i knjievnosti na Beogradskom univerzitetu poinje od 1926.

godine osnivanjem Katedre za orijentalnu filologiju. Meutim, u okviru Katedre za uporednu knjievnost predavala se persijska knjievnost, kao poseban predmet, godinu dana ranije, kad je za docenta za orijentalne knjizevnosti izabran dr Fehim Bajraktarevie. Svakako da je, i pre toga, profesor Bogdan Popovi, u svojim predavanjima iz opte istorije knjizevnosti, posveivao izvesnu panju i delima iz orijentalnih knjievnost. Shvatajui koliko su medusobni uticaji u knjizevnosti jaki i prepletani, kao da u tom pogledu nema granica izmeu Zapada i Istoka, Bogdan Popovi je bio inicijator da se orijentalnim knjievnostima posveti i posebna paznja, da se predaju kao zaseban predmet, sa svom potrebnom trunou. Prva predavanja na ovoj katedri poela su iz persijske knjizevnosti, najlepe i najbogatije od istonih knjizevnosti u uem smislu, iji je uticaj na evropski romantizam bio najjai. Pored persijske knjizevnosti predavao se i turski jezik. Ali, godinu dana kasnije, osnivanje posebne Katedre za orijentalnu filologiju (ukaz od 17, jula 1926.) oznaava poetak veoma vane faze u razvoju izuavanja ne samo orijentalnih knjizevnosti nego i jezika. Osnivanje ove katedre vezano je za ime docenta dr Fehima Bajrakterevia) koji je na Beogradski univerzitet doao kao formirani strunjak. Zavrivi klasinu gimnaziju u Sarajevu, F. Bajraktarevi dolazi u Be, gde na Filozofskom fakultetu studira orijentalne jezike i knjievnosti u vezi sa slovenskom filologijom (1911-14. i 1917). Tu je, 1917. odbranio i svoju doktorsku disertaciju pod naslovom: La Lamijja des Abu Kabir al-Hudali (herausgegeben, bersetz und erklrt von F.B.). Mada je njegova teza bila iz oblasti arapske knjievnosti, Bajraktarevi je tokom svojim studija imao, kao predmete, i persijski jezik i knjievnost, kao i turski jezik i knjievnost (Islamische Sprachen und Litteraturen). Skolsku 1919/20. godinu dr Bajraktarevi provodi na specijalizaciji u Londonu (King's College), a po povratku u zemlju postaje professor gimnazije u Sarajevu. Posle dve godine on nastavlja dalje specijalizovanje na Univerzitetu u Aliru (Fac. des Littres) gde ostaje dve godine, 1922-24, da bi po povratku bio izabran za docenta Filozofskog fakulteta u Beogradu. Sa ovakvom spremom i sa ve nekoliko objavljenih radova iz svoje struke, dr Fehim Bajraktarevi se prihvata osnivanja Katedre za orijentalnu filologiju. Njen plan nije napravljen prema uzorima neke druge strane katedre nego vie prema naim naunim potrebama i mogunostima. Kako je naa zemlja vekovima bila u neposrednim odnosima s Turcima, koji su ostavili traga ne samo u materijalnoj nego i u njenoj duhovnoj kulturi, ta injenica se uzima kao polazna taka za stvaranje plana studija na ovoj katedri: radi boljeg izuavanja nae istorije, jezika, folklora i knjievnosti, gde su uticaji Turaka bili najjai, nuno je izuavati turski jezik i knjievnost. No kako su Turci bili esto samo posrednici jednog ireg, islamskog uticaja, koji je trajao, bar u izvesnim naim oblastima, do balkanskih ratova, to je za bolje razumevanje i samog turskog jezika i turske kulture uopte, koja je nosila izrazit islamski peat, nuno poznavanje i arapskog jezika. I najzad, kako je persijska knjievnost imala presudan uticaj na razvuj turske knjievnosti, ova se ne moe razumeti bez osnovnih znanja iz persijske literature. A kad je u pitanju persijski jezik, koji bi kao trei jezik na ovoj grupi, svakako znaio optereenje, predavae se, uz turski jezik, kao poseban kurs, persijski elementi u turskom jeziku. Tako je, u ovim okvirima, i stvorena studijska grupa za orijentalnu filologiju u uem smislu, obuhvatajui jezike i knjievnosti naroda u sferi islamskog uticaja. Turski i arapski jezik, prema planu grupe, predavali su se osam semestara, knjievnosti (persijska, arapska i turska) po dva semestra, a uvod u orijentalnu filologiju samo jedan semestar. Sve predmete je predavao docent, kasnije, od 1930, vanredni profesor i najzad, od 1939, redovni profesor dr Fehim Bajraktarevi. Interesovanje za ovu grupu u razdoblju od njenog osnivanja do 1945. godine nije bilo veliko i za sve to vreme orijentalnu filologiju je zavrilo samo desetak studenata. Meutim, ovi studenti su velikim delom dolazili iz erijatske gimnazije i medresa i donosili izvesna predznanja iz disciplina koje su izabrali za predmet svojih studija. Zbog toga se sa studentima moglo uspeno raditi i pored toga to je ceo teret nastave bio na jednom jedinom nastavniku. Pored ve navedenih predmeta, profesor Bajraktarevi je povremeno, tj. u dogovoru sa studentima i prema njihovim tenjama, odravao i specijalne teajeve od jednog semestra iz turske diplomatike ili arapske metrike. Prvi kurs je bio neophodan onim studentima koji su svoj rad usmeravali na izuavanje turskih dokumenata u vezi sa naom istorijom, dok je drugi znaio dopunu opteg kursa iz arapske knjievnosti za one koji su pokazivali vise smisla za knjievne studije.

Istim ukazom od 17. jula 1926, kojim je odreeno da se predaje orijentalna filologija i da se osnuje Seminar za orijentalnu filologiju, bilo je predvieno da lektor predaje turski jezik. Ali ni tada pa ni dugo kasnije Katedra nije imala ni jednog lektora. Meutim, i pored svih tekoa, od nedostatka nastavnog osoblja do malog odziva slualaca, tekoa koje su bez sumnje proisticale i iz injenice da se tada tek poinjalo sa stvaranjem orijentalistikih tradicija u Beogradu, - dr Fehim Bajraktarevi je, svojim nastojanjima na Katedri, doprineo, ve tada, pojavi niza orijentalista, od kojih su neki bili sluaoci drugih grupa ili ve formirani strunjaci u drugim naukama. Da pomenemo, pored ostalih, F. Efendia, N. Filipovia, B. ureva, M. Sokolovskog i A. mausa. Svojim predavanjima, kao i svojim naunim i strunim radovima, dr Fehim Bajraktarevi je, u periodu do drugog svetskog rata, poloio temelje orijentalnim studijama na Beogradskom univerzitetu. Objavio je vise originalnih radova prouavajui istone knjizevnosti u vezi sa zapadnim, pa i sa naom knjievnou (Ficderald i Omer Hajam; Nasredin-hodin problem; Uticaj Istoka na Getea), u kojima pokazuje temeljito poznavanje materije, sposobnost da sagleda sutinu problema i savremen nauni metod. Sem na ovaj nain, on i brojnim prevodima upoznaje nau naunu javnost sa arapskim, turskim i persijskim pesnicima (Al-A'a, Firdusi, Hafiz, Sa'di, Mesihi i dr.). Uz prevode on obino daje i presek odgovarajueg perioda i portret autora, nastojei da ih, kao nepoznate, priblii naem shvatanju. Posebnu panju u svojim radovima on posveuje kulturnoistorijskim vezama naih naroda sa Istokom, posebno s Turcima (O naim Mevludima i o Mevludu uopste; Turski dokumenti manastira sv. Trojice kod Plevlja, itd.). Posle osloboenja, Katedra za orijentalnu filologiju nastavila je rad sa istim nastavnim osobljem, tj. jednim redovnim profesorom, dr F. Bajraktareviem. Ni jedan od studenata upisanih pre rata nije produio studije: jedina dva predratna studenta ispisala su se i prela na grupu za istoriju. Godine 1945/46. upisala su se prva dva redovna posleratna studenta orijentalne filologije. Dve godine kasnije na grupi je jo uvek bilo svega 6 redovnih studenata, ali je u sledeim godinama broj studenata na orijentalnoj grupi pokazivao stalan porast, tako da ih je 1951/52. bilo oko 60. Kako je interesovanje za orijentalistike studije iz godine u godinu raslo i broj novoupisanih studenata esto je bio vei od 50-60, to je prevazilazilo kapacitet Seminara, moralo je doi do ogranienja upisa. Ovako veliki priliv studenata objanjava se bliskim politikim, ekonomskim i kulturnim vezama Jugoslavije sa zemljama Srednjeg istoka u periodu od 1950. do danas. Za razliku od predratnih, devet desetina poratnih studenata orijentalistike dolaze na studije bez ikakvog predznanja iz orijentalnih jezika. I pored ovako velikog priliva studenata i potrebe intenzivnog rada s njima, Seminar za orijentalnu filologiju je ostao u svojim starim prostorijama, tj. u jednoj sobi u starom zdanju na Studentskom trgu br. 1 sve do 1953/54. kolske godine, kad je dobio nove prostorije. Iako je i ovo proirenje bilo neznatno, (sad su dobijene dve sobe u istoj zgradi) ipak je bio bar donekle olakan rad studentima koji su sada dobili itaonicu u kojoj su mogli da koriste seminarske knjige. Nastava se, meutim, i dalje odravala u zajednikim sluaonicama. Rad na Katedri bio je, u to vreme, posebno otean. Nastava je poinjala od alfabeta, a profesor Bajraktarevie je predavao sve predmete (turski jezik, arapski jezik, uvod u orijentalnu filologiju, persijsku knjievnost, arapsku metriku i tursku diplomatiku). Prof. Bajraktarevie je ulagao velike napore da se i pored ovolikog priliva studenata nastava i dalje normalno odrava. U poetku, imao je jedino tu pomo to je Katedra dobila, od studenata, jednog biliotekara 1948. godine. Ali, i pored svih napora, osealo se da grupu treba rasteretiti nekih predmeta. Tako su, 1950/51 godine, ukinute, kao posebni predmeti, turska diplomatika i arapska metrika. Turski i arapski jezik su i dalje ostali kao ravnopravni predmeti koji se sluaju po 8 semestara; studentima je, ipak, data mogunost da jedan od ova dva jezika odaberu kao glavni predmet i teite svoga rada prenesu na njega, s tim to su drugi jezik uili kao glavni pomoni predmet. Meutim, i dalje je ostala velika praznina u vebama iz jezika, jer jedan nastavnik nije mogao i to pruiti studentima. Godine 1949. diplomirao je prvi posleratni student orijentalistike, Marija ukanovi, koja je od pre godinu dana bila bibliotekar u Seminaru. U martu 1952. Katedra je dobila diplomiranog studenta

Hasana Kaleija kao katedarskog stipendistu. Mada ni jedan od ova dva nova lana Katedre nije, zvanino, morao raditi sa studentima, oni su zbog izuzetno teke situacije preuzeli vebe iz turskog odnosno arapskog jezika. Kasnije je regulisan status pomenuta dva diplomirana studenta njihovim postavljanjem za asistente. Godine 1955. Katedra je izabrala jo dva asistenta, Azru Mehmedbai-Jevti i Ljubinku Rajkovi, jednog za arapski, drugog za turski jezik. Poslednjih godina, 1959. i 1961, izabrana su jo dva asistenta: Slavoljub Dini i Milan Popovi. Tako je stanje na Katedri poelo da se popravlja. Iako optereeno radom sa studentima, nastavno i pomono nastavno osoblje, u ovom periodu, nije zanemarilo svoj nauni rad: 1956. godine asistent Marija ukanovi doktorirala je na osnovu disertacije Rimovana autobiografija Varvali Ali-pae,a 1960. to je postigao i Hasan Kalei, asistent, s tezom: Najstarije vakufname na arapskom jeziku u Makedoniji. Ovo su prve doktorske disertacije iz orijentalistike odbranjene na Beogradskom univerzitetu. Najzad, u cilju usavravanja nastave uvode se posebni kursevi itanja i komentarisanja osmanskih odnosno klasino-arapskih tekstova koje samostalno vode stariji asistenti. Ovi kursevi su uvedeni sa ciljem da se studenti upoznaju s metodima prevodenja starijih tekstova. Jo uvek je, i pored svih nastojanja da se rei, ostajalo otvoreno pitanje lektora. Godine 1955, dolaskom na Katedru dr Duana Glumca, koji je pozvan za redovnog profesora, otvorena je varijanta b orijentalne filologije koja je obuhvatala jevrejski jezik i knjievnost, a kao pomone predmete arapski jezik i arheologiju Prednjeg istoka. Ova varijanta nije imala ni jednog upisanog studenta sve do njenog ukidanja 1960. godine, kad je dr Duan Glumac preao na Katedru za arheologiju. Nastava u kolskoj 1955/56 godini odravala se u izuzetno tekim okolnostima zbog bolesti prof. Bajraktarevica. Tada su dva starija asistenta M. ukanovic i H. Kalei. pored redovnih vebi iz turskog odnosno arapskog jezika drali i nastavu iz tih jezika, a asistent M. ukanovi i predavanja iz persijske knjievnosti. Tako je nastava ipak produena u normalnim okvirima. Iste godine, 1956, izabran je za efa katedre dr Duan Glumac, koji je na toj dunosti ostao tri godine, kad je ponovo izabran dr Fehim Bajraktarevie. Godine 1959. Katedra je dobila jednog docenta, dr Mariju ukanovi, koja preuzima predavanja iz turskog jezika i knjievnosti, i prvog kontraktualnog lektora za arapski jezik, Kamala al-Buhija. Sem toga, grupa za orijentalnu filologiju rastereena je, novim statutom, pomonih predmeta (sem stranog jezika), tako da studenti sve svoje snage usmeravaju na studiranje glavne struke. Ali, i pored ovoga, nastavnog osoblja je jo uvek malo, jer je povean broj asova predavanja i vebanja. Da bi to uspenije organizovala praktina vebanja iz arapskog jezika, za koji se opredeljuje sve vei broj studenata, Katedra angauje jo dva lektora za arapski jezik. To su Zahid al-Izi (1961) i Sejjid Abd al-Alim (1962). Isto tako, zbog sve veih potreba za govornim arapskim jezikom uvodi se i poseban kurs itanja dnevne tampe kojim rukovodi dr Hasan Kalei. U poslednjim godinama, koristei stavove o razmeni studenata u kulturnim konvencijama sa zemljama severne Afrike i Prednjeg istoka, Katedra za orijentalnu filologiju ima mogunosti da mlade strunjake (pre svega diplomirane studente), koje je ona formirala, alje na usavravanje na univerzitete u pomenutim zemljama. Tako su u 1959/60, 1960/61. i 1961/62. kolskoj godini ukupno 24 orijentalna filologa iz Beograda, od asistenata, svrenih studenata, pa i od onih koji su se jo nalazili na studijama, upotpunjavala i usavravala svoja znanja iz arabistike u Bagdadu (14), Kairu (8) i Kartumu (2). Godine 1960, profesor dr Fehim Bajraktarevi je penzionisan; meutim, kao honorarni nastavnik, on i dalje dri 6 asova nedeljno. Na taj nain, njegovim odlaskom u penziju Katedra nije izgubila dragocenu pomo svog najistaknutijeg lana. U toku svog dugogodinjeg naunog i pedagokog rada na Katedri, on je, kao njen osniva i dugi niz godina jedini nastavnik, u stvari bio onaj koji je razvio orijentalistiku na Beogradskom univerzitetu. Njegova saradnja potrebna je i dalje Katedri pogotovu zbog toga to se pred nju postavljaju sve sloeniji zadaci i ona vise ne moe da ostane u onim okvirima u kojima je poela svoje delovanje, tj. da ostane iskljuivo nauna grupa. Najnoviji Statut Filolokog fakulteta predstavlja osnovu za znatno intenzivniji nastavni rad na Katedri za orijentalnu filologiju. Studijski plan orijentalne grupe, koji se sada primenjuju prema

odredbama tog statuta, sasvim je u skladu sa savremenim intencijama naeg visokog kolstva, koje, u ovom pogledu, treba da omogui stvaranja strunjaka sposobnih da odgovore raznovrsnim zadacima. Ovaj studijski plan predvia, u stvari, tri varijante, grupe, koje treba da ostvare pojavu tri lika naeg strunjaka orijentaliste, s pouzdanom orijentalistikom spremom kao zajednikom. Prva grupa, za orijentalnu filologiju, koja ima opti karakter, predvia sluanje arapskog i turskog jezika u trajanju od po 8 semestara; ravnopravno je i sluanje arapske i turske knjievnosti: po 4 semestra, dok se persijska knjievnost slua 2 semestra; uvod u orijentalnu filologiju, kao i na druge dve grupe, traje 1 semestar. U drugoj grupi, za arapski jezik i knjievnost, jezik se slua 8 semestara sa po 8 asova nedeljno, knjievnost 4 semestra i arapska metrika 2 semestra; u savladivanju arapskog jezika studentima pomae pun broj lektorskih asova. Najzad, grupa za turski jezik i knjievnost pretpostavlja turski jezik koji treba sluati 8 semestara sa po 4 asa nedeljno; arapski jezik se slua 4 semestra; od knjievnosti, turska 4, a persijska 2 semestra. Zahvaljujui poveanom broju asistenata i lektora, mesto dva asa nedeljno i predavanja i vebanja iz jednog jezika, koja je drao jedan nastavnik, studenti sada imaju, sem izuzetno, 2 asa predavanja, 4 asa vebanja i 6 lektorskih asova iz jednog jezika. Pored toga, i predavanja iz knjievnosti su proirena sa dva asa i seminarom. Kako na Katedri nema dovoljno nastavnog osoblja, povereno je pomonom nastavnom osoblju da pored obaveznih vebanja dri i predavanja iz predmeta za koje nema nastavika. Sem Osnova turske gramatike (1962) od prof. Fehima Bajraktarevia, studenti su upueni na vrlo dobre udbenike, ali na stranim jezicima. Studenti Katedre za orijentalnu filologiju uz pomo mlaeg nastavnog osoblja, izdaju od 1958. svoju publikaciju pod imenom A1-Muhavalat". Drugi broj ovog lista izaao je 1959. pod imenom ElEmel', a 1961. list se proiruje saradnjom studenata Orijentalne katedre iz Sarajeva. Do 1963. izalo je 6 brojeva. Ovaj list objavljuje prevode studenata veinom iz savremene arapske i turske poezije i proze, manje eseje, prikaze i beleke. Od osloboenja do danas diplomiralo je 88 studenata orijentalne filologije, od kojih svega 20 radi u svojoj struci. Biblioteka Seminara za orijentalnu filologiju obrazovana je od knjiga koje su se nabavljale kupovinom na osnovu redovnih kredita. Kako su knjige iz oblasti orijentalistike neobino skupe, mora se naglasiti da su krediti gotovo redovno bili nedovoljni. Prof. Bajraktarevi je, kao upravnik Seminara, jedan deo knjiga pre rata nabavio u pola cene, prikazujui ih u naim publikacijama. Posle rata, biblioteka je obogaena poklonom Istanbulskog univerziteta, 1954. godine, i to naroito zahvaljujui njegovom rektoru K. I. Grkan-u, sa 1000 knjiga. Pored toga, iz ostavtine Milivoja Pilje, biveg konzula, poklonjeno je Seminaru 350 knjiga iz orijentalistike u najirem smislu. Biblioteka Seminara broji ukupno 3.635 inventarskih brojeva knjiga i 640 godita asopisa. Za vreme rata knjige su uglavnom sauvane. Biblioteka ima kompletan azbuni katalog, a predmetni je u radu.

(Preuzeto iz Sto godina Filozofskog fakulteta, Beograd, 1963)

islamske civilizacij e. Godine SEDAMDESET GODINA KATEDRE ZA ORIJENTALISTIKU* 1955. izabrana Specifian geografski poloaj na razmei dveju civilizacija, evropsko-hrianske i islamske, kao i su jo dva vievekovna dominacija Osmanske imperije na Balkanskom poluostrvu, uinili su da orijentalna komponenta postane trajno utisnut i bitan elemenat naeg kulturnog identiteta, kako u prolosti tako i asistenta, Azra u sadanjosti, a time i predmet orijentalistikog zanimanja. Krajem XIX, a osobito poetkom XX Mehmedb veka, postepenim oslobaanjem od turske vlasti i evropeizacijom ovih prostora, stvoreni su opti aipreduslovi za nastanak i konstituisanje orijentalistike. S obzirom na razliit status i istorijsku sudbinu, na raznorodnu etno-konfesionalnu strukturu i kulturnu tradiciju pojedinih naih regija, Jevti za procesi afirmisanja, strukturisanja i institucinalizacije jugoslovenske orijentalistike imali su potpuno arapski razliita obeleja, ali i zajedniki imenitelj, a to je usvajanje evropskih naunih standarda, na prvom jezik, koja mestu filolokog metoda evropske orijentalistike. Vremenom, jasno su se iskristalisala dva teorijsko- se nije metodoloka pravca njenog razvoja, jedan vezan za Bosnu i Sarajevo, a drugi za Srbiju, pre svega za dugo Beograd. U Beogradu je osnovana prva univerzitetska katedra za orijentalne jezike, tada jedini zadrala svetionik te nauke na Balkanu". Njen osniva bio je prof. Dr Fehim Bajraktarevi jedini nauni na orijentalista, koji je sa nekoliko dobrih radova ve uveden u red svetskih orijentalista" (T. Oki: Katedri, i Orijentalistika u Jugoslaviji - u: Pregled", VIII, 127-128 (1934), 409).* Ljubinka Rajkovi Moe se rei da naune orijentalistike u pravom smislu te rei nije ni bilo do pojave F. Bajraktarevia za turski 1889-1970), u ijoj linosti su se skladno povezali iskustvo ljudi odraslih i formiranih u jezik. Lj. muslimanskoj sredin i teorijsko-metodoloka naela evropske nauke o Istoku. Jedina oblast u kojoj se Rajkovi pre toga neto radilo bila je turkologija, odnosno osmanistika. Celokupna delatnost svodila se na se kasnije izdavanje pojedinih turskih i delimino arapskih dokumenata, ali se pri tome nisu uvek dosledno u najveoj uvaavali nauni principi. U takvim uslovima svoju naunu i profesorsku karijeru zapoeo je F. meri Bajraktarevi, posle studija (1911-1914) i odbranjene doktorske disertacije (1918) u Beu i posvetila specijalizacije u Londonu (1919) i Aliru (1922-1924). Ovi studijski boravci uticali su na to da on nastavi svoj rad usmeri prvenstveno na knjievnu iranistiku zahvaljuiui kojoj je i doao na Filozofski osmansko fakultet Univerzitela u Beogradu. Tu je, na poziv Bogdana Popovia, na Katedri za svetsku g jezika, knjievnost, u zvanju docenta, 1925. godine poeo da predaje persijsku knjievnost i turski jezik. predmeta Samo godinu dana kasnije osnovao je samostalnu katedru nazvanu Seminar za orijentalnu filologiju koji u (ukazom od 15. jula 1926), za koju je vezao vie od etiri decenije svog predanog. i. studioznog naoj naunog i pedagokog delovanja. Uz uvaavanje injenice da su narodi koji pripadaju islamskom sredini civilizacijskom krugu posredno ili neposredno uticali na materijalnu i duhovnu kulturu na ima jugoslovenskim prostorima, kao i tada dominantnog zapadnoevropskog orijentalistikog modela, F. izuzetan Bajraktarevie se pri osnivanju katedre opredelio za klasinu koncepciju islamistike orijentalne znaaj za filologije, koja objektivno naoj istovremeno istonoj i zapadnoj, ponajvie balkanskoj kulturnoj vise tradiciji odgovara" (D. Tanaskovi: Prema daljim uspjesima, str. 13). Takva, od samog poetka nacionalni Izrazito multidisciplinarno postavljena I kulturoloki I civilizacijski strukturisana koncepcja podrazumevala je izuavanje jezika I knjievnosti, ali I drugih dodimih naunih disciplina islamskih h naunih disciplina. naroda, pre svih,Arapa,Persijanaca I Turaka, u kulturno-istorijskom kontinuitetu. Kadrovsk u Prema nastavnom planu novoosnovane grupe, arapski i turski jezik predavali su se osam semestara, arapska, turska i persijska knjievnost dva semestra, a predmet Uvod u orijentalnu situaciju, filologiju samo jedan. Na taj nain, organski su ujedinjene razliite genetsko-lingvistike koja je na orijentalistike grane: arabistika, turkologija sa osmanistikom i delimino iranistika, koja tu Katedri predstavlja, zapravo, sponu izmeu indoevropeistike i orijentalne filologije. Povremeno su drani i uvek bila specijalistiki jednosemestralni teajevi iz osmanske diplomatike i arapske metrike. Sve strune gorui predmete predavao je tada jedini nastavnik na Katedri Fehim Bajraktarevi (od 1930 vanredni problem, professor, a od 1939. godine redovni). donekle su Uz razgranatu profesorsku delatnost F. Bajraktarevie se posvetio i nauno-istraivakom radu. popravili Svojim raznovrsnim i obimnim naunim opusom on je jugoslovensku orijentalistiku uzdigao na nivo krae evropske nauke i afirmisao u svetu (vise o tome cf.: A. Mitrovi: Nauno delo Fehima angaova Bajraktarevia, Beograd, 1996). On spada u plejadu onih asnih naunih i kulturnih poslenika koji nje dometom svog naunog rada obavezuje naslednike i sledbenike da rade bez predaha" (M. Mojaevi: Milana Poslednji oprotaj od Fehima Bajraktarevia - u: Anali Filolokog fa-kulteta", 10 (1970), 31). Popovia (doao Nauni i nastavni podmladak prispeo je na Katedru tek u posleratnim godinama. Akademske 1961) u 1950/1951. godine doao je prvi asistent, Marija ukanovi (1923-1983), svestrano obrazovani nastavi filolog, kasnije ugledni turkolog i folklorista i dugogodinji upravnik Katedre (od 1961. Odsek, a od arapskog 1993. godine ponovo Katedra). Svojim raznovrsnim, doslednim i autoritativnim delovanjem u struci jezika, I M. ukanovi je zaslueno stekla reputaciju uzornog i omiljenog profesora i naunika koji je ostavio dolazak dubok trag u vise orijentalistikih disciplina. Neto kasnije primljen je i drugi asistent, arabista Hasan Slavoljub Kalei. U njegovom interesantnom i veoma raznorodnom naunom delu dominira balkanska a inia dimenzija orijentalistike. H. Kalei je 1973. godine preao na Pritinu, gde je, na Filozofskom (od 1959), fakuketu, osnovao Odsek za orijentalistiku koji je u potpunosti sledio koncepciju i organizacionu asistenta emu beogradske katedre. Tim prvim posleratnim generacijama pripada i Duanka Boiani-Luka, za turski danas ugledni osmanista, iji su nauni radovi visoko ocenjeni u evropskoj i svetskoj orijentalstici. jezik. U Ona se povremeno ukljuivala u nastavu, drei kurseve iz osmanske diplomatike i paleografije i naoj * I raniji jubileji Katedre za orijentalistiku u Beogradu obeleeni su prigodnim lancima: Cf.: M. ukanovi: Katedra za orijentalnu filologiju - u: sredini, Sto godina Filozofskogfakulteta, Beograd, 1963, 477-484; D. Tanaskovi: Prema daljim uspjesima: Pola vijeka orijentalistike u Beogradu - u: Odjek", on je XXX, 3, (1977), na str. 13 i 23 i est decenija orijentalistike na beogradskom Univerzitetu - u: Kulture Istoka", 10 (1986), 51-52; R. Boovi; Zato danas proslave nije bilo: Jo neto povodom 60 godina orijentalistike - u: Kulture Istoka IV, 12 (1987), na str. 54. vodei Anelka Mitrovi

nastava na postojei m Godine 1959. Katedra dobija i prvog kontraktualnog lektora za arapski jezik, Kemala algrupama Buhija, a 1962. godine doao je Egipanin, Sejid Abdel Alim, koji je itav svoj radni vek, sve do obogaen smrti 1993. godine, proveo na Katedri i uspeno uestvovao u kreiranju jezike nastave. Lektorska a je nizom vebanja umnogome su kvalitativno obogatila asove arapskog jezika, jer su omoguila studentima novih da uju izvorni jezik i ivu re. ezdesetih godina uvedena je i lektorska nastava turskog jezika. Prvi predmeta: turski lektor, Mehmed Ajdin, doao je 1965. godine. Savremen a kulturna Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina stigla su i nova kadrovska pojaanja. istorija Milanu Adamoviu bila je poverena nastava arapskog jezika, ali je on svoja nauna istraivanja Arapa, usmerio na turkologiju i altaistiku, a od 1975. godine uspeno je nastavio karijeru u Nemakoj. Rade Savremen Boovi vezao se, prvenstveno, za arapsku knjievnost, koju je naoj sredini predstavio nizom a politika uspelih i dopadljivih prevoda, kako poezije, tako i proze. R. Boovi je takoe autor udbenika istorija savremenog arapskog jezika i vise radova iz oblasti knjievne i kultume istorije i folkloristike. Arapa, Vojislav Simi i Aja ulizarevi-Simi okrenuli su se problemima praktine nastave arapskog Savremen jezika, organizujui i vodei vise zanimljivih kurseva. Darko Tanaskovi, orijentalista raznovrsnih i a irokih znanja i interesovanja, svoju punu naunu afirmaciju ostvario je, pre svega, u domenu ekonomsk lingvisticke arabistike i islamistike. a geografija Sledeu generaciju predvodi Mirjana Teodosijevi, strunjak za savremeni turski jezik i arapskog savremenu tursku knjievnost. Krajem sedamdesetih godina za bibliotekara, a od 1983. godine za sveta, asistenta za orijentalnu filologiju postavljena je Anelka Mitrovi, koja se danas bavi istorijom Kontrasti orijentalistike I savremenim arapskim jezikom. Neto mlaa Ljiljana oli, turkolog-osmanista, ve vna nekoliko godina uspeno izvodi nastavu osmanskog jezika i turske diplomatike. Od nedavno na analiza Katedri su Zoran Kora i Ilija elevi, lektori za arapski jezik, Dragana Kujovi, asistent za arapski srpskohrv jezik, Tamara Adamovi, asistent-pripravnik za arapsku knjievnost i Pajo Avirovi, asistentatskog i pripravnik za turski jezik i knjievnost. arapskog jezika, lanovi Katedre, bivi i sadanji, ostvarili su znaajne rezultate u struci i objavili veliki broj i Teorija tematski i anrovski raznovrsnih orijentalistikih priloga (vie o tome cf.: B. Nurudinovi: prevodenj Bibliografija jugoslovenske orijentalistike I-III, Sarajevo, 1968, 1981, 1986; Anali Filolokog a, Istorija fakulteta" 13 (1979) i 17 (1986); radovi K. Jai i S. Geni u ovoj publikaciji). Osmansk og Od samog osnivanja, pri Katedri postoji biblioteka sastavljena od knjiga nabavljanih Carstva, uglavnom kupovinom, ali i poklonima razliitih darodavaca. U pomenutom lanku iz 1963. godine Islamska Marija ukanovi navodi podatke prema kojima je biblioteka u torn trenutku posedovala 3.635 diplomati inventarisanih knjiga i 640 godita asopisa. Sa zadovoljstvom moemo konstatovati da su te cifre ka i viestruko uveane. Na stranicama godinjeg izvetaja za 1995. godinu zabeleeno je sledee stanje: paleografi 15.807 knjiga i 2.717 godita, odnosno 8.974 sveske asopisa. Zaslugom dva izuzetna bibliotekarska ja i drugi. strunjaka, Katarine Akovi i Zore Panteli, fondovi su na uzoran nain sreeni i katalogizovani Sledea kroz sva etiri precizno i detaljno uraena biblioteka kataloga, ime su u potpunosti postali dostupni reforma publici i maksimalno iskorieni. Danas je biblioteka kompjuterizovana, a bibliotekari Katarina Jai i kolstva Sneana Geni, potpuno struni za obavljanje bibliotekih poslova na nov nain, kao i za iz 1987. ukljuivanje u univerzitetski, a i ire informatike sisteme. godine bila je, Pored znatnih kadrovskih pojaanja, posleratne godine donele su i jo neke bitne promene na Katedri, osobito u broju studenata. Dok je u predratnom periodu dipiomiralo svega desetak studenata, meutim, pogubna od pedesetih godina naglo je poraslo interesovanje za Grupu za orijentalnu filologiju. Od tada, broj po studenata stalno se poveavao, a takva tendencija zadrala se sve do danas. Katedru. Drutvene potrebe i interesi nametnuli su odreene promene u organizaciji Katedre i u njenim Birokrats kom nastavnim planovima i programima. Godine 1955. osnovana je Grupa za orijentalnu filologiju neosetljiv varijanta B. U nastavni plan ove grupe bili su ukljueni i sledei predmeti: Jevrejski i bilijskoou i aramejski jezik (osam semestara), Jevrejska knjievnost (etiri semestra), Orijentalna arheologija (dva semestra) i Klasina arheologija (dva semestra). Hebraistike predmete predavao je Duan Glu- odsustvo m sluha mac, berlinski ak i kasnije afirmisani strunjak u ovoj oblasti. Mada zvanino nikada nije bila za bazina ukinuta, Grupa se ugasila 1960. godine, jer nije postojalo vee interesovanje za nju, ali i zbog pitanja politike situacije. naeg obrazovn Dolazak nastavnog i naunog podmlatka obogatio je i razgranao celokupnu nastavu, i u og kvalitativnom i kvantitativnom smislu, i omoguio stvaranje novog profila Katedre. Postepeno su sistema, uvodeni novi predmeti i kursevi (npr. savremena arapska knjievnost, osnovi islamske civilizacije, nauke i itanje novinskih tekstova itd.), pri emu je akcenat stavljan na savremene jezike i knjievne kulture, fenomene. prosvetne Od akademske 1960/1961. godine Katedra ulazi u sastav Filolokog fakulteta koji se tada vlasti su, u sklopu izdvojio iz Filozofskog u samostalnu nauno-nastavnu instituciju. Iste godine na Fakultetu se okrupnjav formiraju nove nastavne grupe. Pored Grupe za orijentalnu filologiju. osnivaju se i Grupa za arapski anja jezik i knjievnost i Gupa za turski jezik i knjievnost. Postojanje triju komplementarnih grupa u obrazovni okviru Katedre predstavljalo je novu razvojnu tendenciju i modernizaciju islamistike filoloke h profila", orijentalistike. ukinule Reformom visokokolskih nastavnih planova i programa 1977/1978 godine, na Fakultetu su Grupu za uvedeni smerovi, meu kojima je prevodilaki smer (dve varijante) bio svakako najzanimljiviji, s orijentaln obzirom na narasle drutvene potrebe za arabistima-prevodiocima, prvenstveno. Ovom reformom u turkolog-lingvista i autor udbenika turskog jezika kao i vise znaajnih priloga iz oblasti lingvistike turkologije i orijentalistike komparatistike.

filologiju. Isto tako, iz nastavnih planova preostale dve grupe brisani su neki predmeti, meu kojima i Pregled istorije persijske knjievnosti, sa kojim su, zapravo, inaugurisane orijentalne studije na Univerzitetu u Beogradu. Ukinuta Grupa vraena je 1983. godine, na opte zadovoljstvo svih, s obzirom na to da tradicionalnu islamistiku orijentalnu filologiju odreeni drutveni, istorijski i kulturni faktori ine, u naim uslovima, trajno aktuelnom, te da je strunjak koji podjednako pozanje i arapski i turski jezik potreban i naoj nauci i naoj kulturi. Trei stepen studija na Filolokom fakultetu uveden je kolske 1961/1962. godine i organizovan u vise smerova (nauka o jeziku, nauka o knjievnosti, sociologija jezika i knjievnosti i drugi). Pri Katedri se na poslediplomskim studijama predaje vise strunih predmeta: Uporedna gramatika semitskih jezika, u okviru koga su osamdesetih i poetkom devedesetih godina, uz strunu pomo naseg uglednog hebraiste Eugena Verbera (1923-1995), studentima pruani osnovni podaci o istoriji i gramatikoj strukturi hebrejskog jezika, zatim Istorija turskih jezika, Tehnika naunog rada, Arapska metrika, Istorija arapske estetike itd. Magistarske stuije na pomenutim grupama uspeno je zavrilo etrdesetak kandidata. Prvi doktorant na Katedri, sa tezom Rimovana autobiografija Varvari Ali-pae, bila je Marija ukanovi 1956. godine. Od tada do danas odbranjeno je jo dvadeseiak doktorskih disertacija, od kojih su neke i objavljene. Izvestan broj orijentalista kolovanih na ovoj Katedri opredelilo se za nauno-istraivaki rad i afirmisao se u razliitim oblastima: Ivan op u knjievnoj kritici i orijentalistikoj komparatistici, Radmila Trikovi na polju istorije i osmanistike, Esad Durakovi u domenu arapske knjievnosti. U Parizu, svoj rad su nastavili Aleksandar Popovi, koji se bavi novijom istorijom islama i Dejan Bogdanovi, iranista. Tokom sedam decenija postojanja Katedra za orijentalistiku dala je naoj kulturi i privredi brojne istaknute strunjake. Uprkos optim preduslovima i vrednim i zapaenim rezultatima na razliitim poljima, jugoslovenska orijentalistika nije jo uvek uspela da se u potpunosti izgradi i profilie kao samosvojna i priznata orijentalistika kola, ni u evropskoj ni u svetskoj nauci, niti dovoljno u nacionalnim okvirima. Stoga, meu primarne zadatke u narednom periodu spada svakako njena puna afirmacija na ova dva plana, uz usvajanje najsavremenije naune metodologije i teorijskog pristupa. U traenju novih razvojnih puteva, koje savremeni svet i dinamini odnosi u njemu nameu celokupnoj svetskoj nauci, pa i orijentalistici, u prvi plan logino izbija preispitivanje sopstvenog znanstvenog sadraja i osnovne koncepcije. Uz sva osporavanja i brojne primedbe izreene na raun tradicionalne filoloke orijentalistike, od kojih je deo zaista opravdan, ona je i dalje prisutna u svetskoj porodici orijentalistikih disciplina. Sutinu njene aktuelnosti na plastian nain je obrazloio ruski filolog N. I. Konrad: Da, danas je nama neophodan orijentalist-lingvist, orijentalist-izuavalac knjievnosti, orijentalist-istoriar. To je neosporno. Meutim, jedna stvar ostaje nepromenljva: pre no to se postane neki od pobrojanih specijalista, mora se proi kola orijentaliste-filologa, biti naoruan svim filolokim znanjima, ovladati metodom filolokog istraivanja. Jedino takvo znanje omoguava da ovek kasnije postane kompletan specijalista za jezik, knjievnost ili istoriju nekog od istonih naroda" (preuzeto iz: D. Tanaskovi: Prema daljim uspjesima, str. 23). Polazei od specifinih drutveno-istorijskih uslova i osobene kulturne tradicije na jugoslovenskim prostorima, moemo zakljuiti da filoloki arapsko-tursko-persijski okvir, za koji se, u vreme osnivanja Katedre, mudro opredelio Fehim Bajraktarevie, ostaje nazamenljiv u naoj orijentalistici. Ali, istovremeno i nedovoljan za skladnu sintezu nacionalnih i optih tema, kao i za sutinsko osavremenjavanje metodolokog i naunog pristupa i za specijalistika usmerenja. U cilju hvatanja koraka s evropskom orijentalistikom, kod nas su uinjeni odreeni pomaci. Sedamdesetih godina poelo je sistemtsko i organizovano bavljenje dalekoistonom filologijom na akademskom nivou. Pri Odseku za orijentalistiku 1974. godine otvoren je Lektorat za kineski jezik, a 1976. godine i Lektorat za japanski jezik, na kojima su nastavu poeli da izvode Dejan Razi i Ljiljana urovi, zajedno sa kontraktualnim lektorima iz Kine i Japana. Godine 1985. lektorati su prerasli u odgovarajue nastavne grupe, koje opstaju uprkos velikim iskuenjima i tekoama, kadrovske prirode, pre svega. Iako u Jugoslaviji trenutno ne postoje ni materijalni ni kadrovski uslovi za potpuno osamostaljivanje arabistike i turkologije u novim koncepcijskim i naunim okvirima, odreeni koraci u pravcu semitistike uinjeni su 1990. godine obnavljanjem studija hebrejskog jezika u vidu lektorata. Lektorska nastava hebrejskog jezika obuhvata poetni teaj ivrita, uz stvaranje neophodnih dijahronijskih i komparativnih pretpostavki za upoznavanje celine gramatikog sistema hebrejskog jezika. Ovako koncipirana nastava, u skladu s odgovarajuim statutarnim odlukama o izbornom stranom jeziku, namenjena je studentima svih nastavnih grupa Filolokog i drugih fakulteta. Prve dve godine nastavu je izvodio lektor iz Izraela, Uri Paz, a 1995. godine za lektora za hebrejski jezik izabrana je Branka Nikoli. Iste godine kada je otvoren lektorat za hebrejski jezik, na Filolokom fakultetu je, u organizaciji Katedre za orijentalistiku, Filolokog fakulteta, Univerziteta u Beogradu i Svetskog saveza za hebrejski jezik, odran Deveti meunarodni kongres evropskih hebraista, na kome je pedesetak uglednih naunika iz Izraela i dvanaest evropskih zemalja podnelo vise zanimljivih i sadrajnih saoptenja na vrlo visokom naunom nivou. Zapoeto sutinsko i dalekoseno osavremenjavanje razvojnih tendencija jugoslovenske orijentalistike, u skladu s vlastitim potrebama i interesima i novim evropskim orijentalistikim modelima koji pruaju iroke mogunosti, otvara novo poglavlje u njenoj istoriji. Sledeih nekoliko

stranica te povesti pripadaju nama. Vredni i priznati rezultati prethodni h generacija obavezuju nas da ih visokopro fesionalno , stvaralak ii originalno ispisujem o.

Mirjana Teodosijevi POZNAVAOCI TURSKOG JEZIKA KOD SRBA Izuavanje turskog jezika na Beogradskom univerzitetu nametnulo se kao nuna potreba, pre svega, za kolovanim kadrovima neophodnim za skupljanje, obradu i korienje turskih dokumenata, ali i potreba za strunjacima za prouavanje svih onih orijentalnih uticaja na na jezik, knjievnost i folklor koji su delovali posredstvom Turaka-Osmanlija. Dubok trag koji su Turci Osmanlije svojim vievekovnim prisustvom na ovim prostorima ostavili u naoj materijalnoj i duhovnoj kulturi budio je kod mladih ljudi elju za uenjem turskog jezika i prouavanjem turske knjievnosti i kulture, tako da je zvaninim osnivanjem Katedre za orijentalistiku 17. jula 1926. godine stvoren uslov za kolovanje naunog kadra iz ovih oblasti. Meutim, jo mnogo godina pre osnivanja zvanine institucije za kolovanje turkologa, a naroito u periodu obnavljanja srpske nezavisnosti u 19. veku, u izvorima i literaturi nailazimo na podatke da su pojedini Srbi, esto vieni ljudi, znali turski jezik. Ovi, uglavnom samouki poznavaoci turskog jezika, najee su poticali iz gradskih sredina u kojima se vie govorilo turski nego srpski, pa su ga znali od malena, ili su ga, pak, uili kasnije iz linog interesovanja ili zbog potrebe posla kojim su se bavili. Sve do 1867. godine, kada je sultan Abdul Aziz poeo da ustupa sve gradove u Srbiji Knezu Mihailu, gradski ivalj je uglavnom, pored iskvarenog srpskog i grkog, znao turski, iako se o tome nije mnogo pisalo. Bila je to normalna pojava u varoima u kojima su se ljudi nosili, odevali i iveli po istonjakim obiajima. Odlaskom Turaka i iseljavanjem turskog stanovnitva (muslimanskog) i turskih garnizona (vojske iz est gradova) poinje da se menja struktura stanovnitva, a samim tim i nain ivota i obiaji. Turski se jezik ne uje nigde; grki vrlo retko; srpski se isti i ispravlja svaki dan. Kue, duani, zanati, odelo i obiaji, sve se to udeava prema onom to se vidi na zapadu, na ime, u najbliem susedstvu.1 Nae istraivanje poinje od Prvog svetskog ustanka 1804. godine kada su Srbi morali da direktno pregovaraju sa Visokom Portom, ali i sa paama i vezirima kao predstavnicima turske vlasti, i nastavlja se do pred Drugi svetski rat. elja nam je bila da naunoj i iroj javnosti predstavimo neke linosti iz nae kulturne i politike istorije koji su govorili turski jezik, a da to, najee, nije zabeleeno u njihovim biografijama. Dragocen i nezaobilazan izvor saznanja o poznavaocima turskog jezika predstavlja Pomenik i Dodatak Pomeniku od Milana . Milievia2 koji je u biografijama zabeleio ko je koji jezik govorio i kako ga je nauio. Vredne podatke za izradu ovoga rada nali smo i u delima Konstantina Nenadovia3 i dr Mihaila Gavrilovia.4 Karaore i knez Milo verovatno nisu znali turski ni manje ni vie nego to je to bilo uobiajeno meu srpskim stanovnitvom toga vremena, pa su zato za sekretare uzimali ljude koji su ovaj jezik dobro govorili i znali da se ophode sa Turcima.5 Kao prvi tuma voda Karaora pominje se Cincar Petar Iko, rodom iz Katranice u Makedoniji, koji se po izbijanju ustanka pridruio Srbima, napustivi svoje mesto tumaa za nemaki jezik kod turskog poslanika u Berlinu kome je bio i lini prijatelj. Taj turski poslanik, koji je umro u Berlinu (1796), Ali Aziz Efendija, bio je pesnik, prozni pisac i dravni funkcioner, autor uvenog dela Muhayyelt (Imaginacija).6 Iako je Petra Ika Karaore u poetku mrzeo, ubrzo ga je zavoleo i poverio mu prve pregovore sa Turcima zbog njegovog odlinog znanja turskog jezika i turskih obiaja. Osim toga, bio je vian svima diplomatskim nainima i formama",7 tako da ga je Karaore vie puta slao u Carigrad da pregovara sa Portom, sve dok 1806. godine nije sklopio pogodbu koja se pominje u srpskoj istoriji kao Ikov mir. Kada je vezir Ibrahim poslao poslanike u Smederevo da sklope ovaj mir tu je Iko vetim govorom Turskog jezika i politike Turske Srbima tumaio."8 Vuk Karadzic je ovaj dogaaj ovako zabeleio u svojim Istorijskim spisima: Crni orije poalje Petra Ika, bivega negda Turskog tolmaa kod nekakoga elije u Evropi (ini mi se u Berlinu), i jo dva kneza, te, koje s pomou ondanji Turski opstojateljstva, koje s pomou Ikovi prijatelja i znanja Turski obiaja i politike, ugovore mir, da Srbi plaaju Turskome caru u ime sviju dacija iljadu i osam stotina kesa na godinu..."9 Ovu pogodbu je na srpski preveo Anta Proti (Smederevo 1787 - Smederevo 1854), sin smederevskog prote, znalac turskog i grkog jezika. Petar Iko ubijen je muki u Topideru, a

1 M. . Milievi, Kneevina Srbija. Geografija-Ortografija-Hidrografija-Topografija-Arkeologija-Istorija-Etnografija-Statistika-Prosveta-Kultura-Uprava, Knjiga I, Beograd, 1876, 23. 2 M. . Milievi, Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba, Beograd, 1888; Dodatak Pomeniku od 1888. Znameniti ljudi u srpskog naroda koji su preminuli do kraja 1900 g., Beograd 1901. 3 Konstantin N. Nenadovi, ivot i dela velikog ora Petrovia Kara-ora Vrhovnog Voda, oslobodioca i vladara Srbije i ivot njegovi Vojvoda i junaka. Kao gradivo za Srbsku Istoriju od 1804 do 1813 i na dalje, I-II, Be, 1884. 4 Mihailo Gavrilovi, Milo Obrenovi, Knjiga Prva (1813-1820), Beograd, 1908; Milo Obrenovi, Knjiga Druga (1821-1826), Beograd, 1909. 5 Pruski putopisac Oto Dubislav Prih navodi da knjaz osim srpskog razume potpuno turski, ali ne govori nikad. (Putovanje po Srbiji u godini 1829, Beograd 1899, 69).

6 (M. Cavid Baysun), Islm Ansiklopedisi, 2. Cilt, stanbul, 1944, 154-155, Ahmed Hamdi Tanpnar, Ibid., 155-156.
7 M. . Milievi, Pomenik, 187. 8 K. N. Nenadovi, ivot i dela II, 48. 9 Dela Vuka Karadia. Istorijski spisi. Priredio Radovan Samardi, Beograd, Prosveta, 1969, 81.

njegovu smrt opevao je i Sima Milutinovi Sarajlija u Srbijanki u kojoj je opevan Karaorev i Miloev ustanak. Karaorev drugi sekretar i tuma za turski i grki jezik bio je ugledni trgovac Naum Krnar (Krnara, Kanara) (Moskopolje 1780 - Radovanjski lug 1817), takoe Cincar. Doao je kod Karaora po preporuci grkih heterista koji su se borili za osloboenje Grka i ostalih hriana na Balkanu. Malo ima za nau temu bitnih podataka o ivotu i radu Nauma Krnara kao tumaa za turski jezik. Najee se spominje kao Karaorev pratilac koji je ubijen zajedno s njim u selu Radovanjski lug 13. jula 1817. godine.10 Dva puta se enio i za sobom je ostavio potomstvo koje se prezivalo Naumovi, zahvaljujui ijem saoptenju je D. J. Popovi napisao Krnarevu biografiju.11 Potomci Naumovia ive danas u Beogradu i prezivaju se eerovi i Milojevi. Jo jedan poznavalac turskog jezika iz Prvog srpskog ustanka bio je vojvoda Janko Kati (Rogaa ? - Krnji 1806). Turski je nauio boravei kod svoje sestre koja je bila udata za Turina u Beogradu. Za Janka se zna, da je znao turski, i da je jahao ,,na ogatu grive oknivene.12 Prota Mateja Nenadovi u svojim Memoarima navodi da je na sastanku kod generala Zeneja u Zemunu 28. aprila 1804. godine, gde je Austrija nastojala da izmiri Srbe s Turcima, Janko Kati pregovarao na turskom jeziku.13 Vojvodu Janka Katia ubio je jedan Turin koga je Janko hteo da zatiti kada su Srbi gonili Turke koji su se povlaili ka apcu 20. jula 1806. godine. Prota Mateja Nenadovi u svojim Memoarima spominje i Turina Del-Ameta, koji je pobegao od janiara u Zemun i s kojim se Prota pobratimio. Del-Amet mu je pomogao da napie pismo na turskom jeziku Hadi-begu u Srebrenicu. Zatim reknem Del-Ametu da turski kazuje, a ja u njegove rei srpskim slovima pisati Hadi-Sali-begu u Srebrenicu, da izmamimo od njega togod baruta i olova, jer je on bio protiv dahija i prijatelj je bio Hadi Musta-pai. Te ti tako Del-Amet kazuj turski a ja pii sve ono to sam znao... To sam pismo posla u Srebrenicu i Hadi-beg sve poveruje i polje nam baruta i kremenja."14 Obraujui tursko stanovnitvo u Srbiji za vreme Prvog srpskog ustanka Vuk Vinaver navodi da je u doba opte nesigurnosti, za vreme dahija, bilo mnogo sluajeva uzajamnog obavetenja i uvanja izmeu Srba i Turaka i da nije udo to su mnogi Srbi znali turski jezik. Turski su znali govoriti izmedu ostalih, Vule Ili Kolarac, Petar Nikolajevi Moler, Anta Proti (znao je i grki), Bakal-Milosav, Stefan ivkovi, Radojko Trikovi (Timoanin) i drugi. I dva popa izbegla u Srem 1791, znali su turski!"15 Najznaajnija linost meu pomenutim poznavaocima turskog jezika bio je sokoski vojvoda Petar Nikolajevi Moler (Babina Luka, Valjevska nahija ? -Beograd 1816). Karaore ga je osudio na smrt poto su se on i Pavle Cuki odmetnuli 1812. godine. Posle izvesnog vremena Moler je doao Karaoru i pokorio mu se, nakon ega mu je vod oprostio i poslao ga kui u Valjevo. Posle propasti 1813, Moler je prebegao u Srem, odakle je, po izbijanju ustanka u Takovu, prikupljao dobrovoljce i barut i slao u Srbiju. On je bio najpismeniji meu vojvodama i knezovima toga doba i znao je dobro turski. Zahvaljujui ovim njegovim sposobnostima, on je postavljen za prvog nadziratelja" Narodne kancelarije koja je ustrojena posle sklapanja usmenog sporazuma izmeu kneza Miloa i Marali Ali pae.16 Knez Milo, zazirui od Molerovog uticaja i oseajui ga kao suparnika, lano ga je optuio i Skuptina ga je osudila na smrt o urevdanu 1816. godine. Pogubljen je 29. aprila. Vule Ili Kolarac (Kolari u nahiji smederevskoj - Bukuret 1834) nauio je turski sluei u kafani kod jednog Turina. U Pomeniku je zabeleeno da je znao turski kao i Turin"17 i da je zahvaljujui tom svom znanju i lukavstvu u boju na Suvodolu kod Senice 1809. godine uspeo da zavara tursku vojsku i da spase Karaora. S njim je tada bio i ore Zagla (Blace - Beograd 1847) koji je jurnuo u tursku vojsku, te je zbunio, viui turski: Pobegoe Turci! Pobegoe Turci!"18 Sin smederevskog prote Anta Proti (Smederevo 1787 - Smederevo 1854) ne samo da je znao itati i pisati srpski, nego je jo umeo dobro govoriti turski i grki, a to je znanje, osobito u ono vreme, bilo vrlo esto Srbima potrebno."19 On je sa turskog preveo na srpski ve pomenutu pogodbu,
10 K. N. Nenadovi, ivot i dela II, 836-837. 11 D. J. Popovi, O Cincarima. Prilozi pitanju postanka naeg graanskog drutva. Drugo znatno dopunjeno izdanje sa 30 slika i jednom kartom, Beograd, 1937, 256-259. 12 M. . Milievi, Kneevina Srbija, Knjiga I, 77. 13 Vladimir orovi, Prota Mateja Nenadovi. Celokupna dela, Narodna Prosveta, Beograd, s.a., 106-109. 14 Ibid., 83. 15 Vuk Vinaver, Tursko stanovnitvo u Srbiji za vreme prvog srpskog ustanka, Posban otisak iz Istorijskog glasnika, 2, 1955, 47. 16 M. Gavrilovi, Milo Obrenovi, Knjiga prva, 308. 17 M. . Milievi, Pomenik, 263. 18 Ibid., 170. 19 M. . Milievi, Pomenik, 574.

poznatu kao Ikov mir, koja je proitana u Smederevu 3. avgusta 1806. godine pred Karaorem i celom narodnom skuptinom. I Anta Proti je uestvovao kao tuma u pregovorima izmeu kneza Miloa Obrenovia i Marali Ali Pae. Tada je on svojeruno sastavio albu srpskoga naroda na sultana u kojoj su bila nabrojana sva zla koja su inili Turci u Srbiji od 1813-1815. godine i zbog kojih su se Srbi digli na ustanak. On je pomogao da se ta alba prevede na turski jezik, a Marali Ali Paa ju je sproveo u Carigrad.20 Godine 1821. Anta Proti je postavljen za pisara i knez Milo ga je slao u Adakle i Vidin da sazna ta Turci nameravaju da preduzmu u Srbiji. Bakal Milosav (? 1770 - abac 1823) drao je bakalnicu u apcu do izbijanja ustanka, a onda se pridruio ustancima i istakao se hrabrou u bojevima na Miaru i Loznici. On je prebegao u Srem 1813. godine, ali se vratio im je uo da je izbio Takovski ustanak. Knez Milo ga je slao u Carigrad kao svoga tatarina (kurira) jer je znao da govori turski jezik.21 Bogati trgovac iz Beograda Stevan ivkovi (Prnjavor? - Deligrad 1808) je pomagao Srbe po izbijanju ustanka 1804. godine. On je bio lan deputacije (ardaklija, Stefan ivkovi i prota iz opia) koja je 1. maja 1805. godine ila u Carigrad da itu, da Srbi Turskome caru plaaju odsekom u ime sviju dacija, a u zemlji sami da sude i da upravljaju, i jo za pouzdanu tvrdnju da im se dadu i gradovi."22 Bio je vrlo vet za diplomatske poslove i pretpostavlja se da je znao turski zbog poslova kojima se bavio, a i druga ena mu je bila Turkinja koja se pokrstila i dobila ime Ljubica.23 Savakapijsko sveto-andrejski junak Konda Binbaa roen je u Polomlju u dananjoj Bugarskoj. Bio je pravoslavne vere i Karaore ga je uvaavao zbog njegovog junatva. Pored turskog znao je i arnautski.24 Prilikom opsade Beograda 1806. godine (na Sv. Andreju), Konda se ponudio Karaoru da prvi kriom ue u varo i da otvori Sava kapiju. Konda Binbaa, sa Binbaom Uzun-Mirkom Apostoloviem i jo sa est dobri momaka po Turski kao to su Krdalije obuene: Nikolom Stambolijom, Dragiem Kneza Sime seizom, Nikolom Sremcem koji uzase i sikiru ponese da lakot kapiji obije, Mladenim i jo sa dva svoja sobstvena momka, koji su Krdalijama pod njim u slubi bili i svi Turski i Arnautski govoriti znali...25 *** Kao to se moe videti, jedan broj tumaa koji su bili uz Karaora tokom trajanja njegove ustanike Srbije (1804-1813) kasnije prelaze u slubu kneza Miloa Obrenovia. Od 1815-1830. godine knez Milo je diplomatskim putem preko svojih predstavnika stalno vrio pritisak na Visoku Portu da mu i sultan, sa svoje strane, prizna vazalnu nezavisnost i pravo nasleivanja njegovoj porodici. Iako nepismen, knez Milo je znao mudro da pregovara i smatrao je da u Stambol za pregovarae treba slati ljude koji dobro znaju turski i koji su veti u voenju pregovora. On je, polazei od sebe, i drugima preporuivao da se prema Turcima lepo, uljudno i prijateljski ophode."26 Vladimir Stojanevi navodi da je Milo zahvaljujui svojoj pronicljivosti i dobrom poznavanju psihologije turskih inovnika i pokazanom dobrom voljom, darovima, lepim reima, obeanjima, diskretnim zahtevima, pomalo pretnjom, ili stavljanjem u izgled kakve zarade uspeo da i kadije vee za sebe.27 Uspostavljanjem vazalne nezavisnosti (1815) i kasnijim priznavanjem od strane sultana, Srbija dobija prema sporazumu izmeu kneza Miloa i Marali Ali pae pravo na otvaranje Narodne kancelarije od 12 knezova u Beogradu, kada je trebalo da bude posrednik izmeu kneza i beogradskog vezira. Ferman o otvaranju kancelarije izdat je poetkom 1816. godine. Milo je bio na elu kancelarije kao predsedatelj", a Petar Nikolajevi Moler kao nadziratelj". Posle Molerovi smrti 1816. godine, Milo je potinio kancelariju svom apsolutnom uticaju i ona je prerasla u Beogradski sud. Poto je Narodna kancelarija prerasla u Beogradski sud, sve dravnike poslove obavlja njegova lina kancelarija, koja je esto menjala svoj naziv (Serbska kancelarija, Kancelarija narodna Serbska, Magistral Kragujevaki, Sud Optenarodni Serbski). Bavei se ovom tematikom, a imajui u vidu vrstu poslova koju je obavljala lina kancelarija kneza Miloa, mladi nauni radnik Mirjana Marinkovi se opredelila za naziv Turska kancelarija.28 Posredstvom Turske kancelarije Milo Obrenovi je od 1815, do 1839. godine odravao prepisku i druge politike i administrativne veze sa turskom vlau. U ovom periodu kao pisari i tumai turskog
20 Ibid., 574. 21 Ibid., 25. 22 V. S. Karadi, Istorijski spisi, 80. 23 M. . Milievi, Pomenik, 165. 24 M. . Milievi, Kneevina I, 31. 25 K. N. Nenadovi, ivot i dela... II, 56-57. 26 Tihomir R. orevi, Iz Srbije Kneza Miloa. Stanovnitvo-Naselja, Beograd, Izdavaka knjiara Gece Kona, 1924, 145. 27 Vladimir Stojanevi, Milo Obrenovi i njegovo doba, Beograd, zavod za udbenike i nastavnasredstva, 1990, 53. 28 Mirjana Marinkovi, Turska kancelarija kneza Miloa Obrenovia (1815-1839). (Neobjavljena magistarska teza, odbranjena na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 23.1.1996. godine).

10

jezika u kancelariji su radili: Dimitrije orevi, ore Popovi-ele, ore Evangelidis (Evanelidi), Aleksa Simi, Konstantin Stojanovi, Mula Salih, Aleksandar Petropulos, Bogos Ovanes, Georgi (Dore) Boinovi i Avram Petronijevi. Dimitrije orevi (Makedonija 1782 - Jagodina 1837) je bio prvi sekretar, tuma i aznedar (blagajnik) Miloa Obrenovia, koji ga je uinio ober-knezom jagodinske nahije. Kada je Milo doao sa svojim knezovima na razgovor sa Marali Ali paom u njegov konak u Beogradu, Dimitrije orevi mu je bio tuma. Ovo je Milo sve govorio Srpski, a tolmai su kazivali Turski. Pain je tolma bio nekakav pop iz Nia, i on je najvie razgovore tolmaio, a Srpski je tolma bio Dimitrije..."29 On je bio i jedan od lanova deputacije koja je novembra 1920. godine ila u Carigrad. Zbog raznih strahota koje je tamo delegacija doivela, Dimitrije se razboleo i po povratku u Srbiju nije vise mogao raditi.30 ore Popovi-ele (Zagorje, Epir - Beograd 1825) bio je poreklom Grk i pravo mu je ime Georgijades Papazoglu.31 Knjievnik Joakim Vuji u svojem Puteestviju po Srbiji" belei da je ore po dolasku u Srbiju 1815. godine postao dragoman kod kneza Miloa Obrenovia jer je dobro znao turski, grki i arnautski, a bio je i vet Turcima.32 Nadimak ele" dao mu je knez jer je bio elav, bez brade, brkova, trepavica i obrva. On je bio Miloev glavni posrednik kod vezira. ore Evangelidis (Evanelidi) (? - 1822). Radio je kao tuma u Narodnoj kancelariji od 1820-1822. godine i ponekad je zamenjivao ora Popovia elea. M. Gavrilovi navodi da je bio posrednik izmeu narodne i vezirove kancelarije i bio Miloev kurir za Vlaku i posrednik s heteristima.33 Aleksa Simi (Boljevci u Sremu 1800 - Beograd 1872) je bio jedan od najistaknutijih linosti Turske kancelarije, iako je s bratom Stojanom i Avramom Petronijeviem doao iz Austrije gde su se proturali kao obine sluge."34 Neko vreme je bio Miloev blagajnik, a 1824. godine postao je beogradski bazran-baa (stareina trgovaca). Stupio je kao pisar u Kancelariju 1819. godine. Kada je knez Milo iao u Carigrad sultanu Mahmudu II, Aleksa se nalazio u njegovoj pratnji. ,,Od tuih jezika znao je nemaki, turski, i grki onako kako se govorilo u mestima gde je on iveo."35 Godinu dana je bio kapuehaja (zastupnik Miloeve Srbije na Porti) u Carigradu (1842-1843), a po povratku u zemlju bio je popeatelj spoljnih poslova, popeatelj pravde i prosvete, popeatelj unutranjih poslova i na kraju lan dravnog saveta. U magistarskom radu Mirjane Marinkovi dat je jedan Aleksin prevod kome se gotovo nita ne moe zameriti."36 Konstantin Stojanovi bio je saraf (menja) u Beogradu. Odlazio je beogradskom veziru Abdurahman pai zajedno sa orem Popovi eleom i tumaio mu kneeva pisma 1822. godine. Za knjaesko-srbskog dragomana pri pregovorima koje bi Knjaz s estitim Bjeogradskim Vezirom imao"37 postavljen je kneevim ukazom od 20. decembra 1833. godine. Mula Salih bio je kragujevaki muselim (zastupnik vezira u jednom delu provincije) i turski atib (pisar) kneza Miloa. Bio je odlian prijatelj kneza Miloa.38 i on mu je u znak zahvalnosti za njegove usluge poklonio kafanu u Kragujevcu. Aleksandar Petropulos govorio je turski, grki i francuski, a sluio se i latinskim. On je bio lan carigradske deputacije i kneeve svite na audijenciji kod sultana Mahmuda II 16. avgusta 1835. godine.39 Bogos Ovanes je bio kapi-olan (pomonik tumaa u delegaciji - na turskom: kapi-olan) u deputaciji koja je prispela u Carigrad 17. marta 1827. godine.40 Zajedno sa Ovanesom kao pisar turskog jezika radio je i Georgi (ore) Boinovi.

29 V. S. Karadi, Istorijski spisi, 126. 30 M. . Milievi, Pomenik, 152. 31 D. J. Popovi, O Cincarima, 261. 32 Joakim Vuji, Puteestvije po Srbiji, Prva knjiga, Beograd, 1901, 24. 33 M. Gavrilovi, Milo Obrenovi II, 447. 34 M. Gavrilovi, Milo Obrenovi II, 451. 35 M. . Milievi, Pomenik, 639. 36 M. Marinkovi, Turska kancelarija, 35. 37 Mita Petrovi, Finansije i ustanove obnovljene Srbije, Knjiga I od dolaska Srba na Balkansko poluostrvo do 1842, Drugo izdanje, Beograd, 1901, 851. 38 Radosav Markovi, Pitanje prestonice u Srbiji kneza Miloa, Beograd, 1938, 28. 39 M. Gavrilovi, Milo Obrenovi III, 528 40 M. Petrovi, Finansije I, 626.

11

Prema istraivanju M. Marinkovi, Georgi (ore) Boinovi je verovatno bio Grk kao i Ovanes. On je, kao i Ovanes, ostao u slubi i posle odlaska kneza Miloa iz Srbije, a u zvanje atiba turskog jezika potvren je 19. marta 1840. i 11. juna 1841. godine.41 Znaajna i uticajna politika linost, odlian znalac turskog jezika Avram Petronijevi (Tekija 1791 - Istanbul 1852) govorio je nemaki, grki, vlaki, italijanski, francuski i turski. On je prvo bio sreski pisar gruanskog kneza Petra Topalovia, a kada je za njega saznao Milo, uzeo ga je za sekretara u svoju kancelariju. Od tada Avram Petronijevi postaje politiar i dravnik, i u prvoj polovini prolog veka on je zauzimao najistaknutije i najodgovornije mesto u dravi, kao to e ih u poetku ovoga veka zauzimati drugi jedan Timoanin, Nikola Pai."42 On je kao vet diplomata bio lan deputacije koja je boravila u Carigradu od 1820-1826. godine i koja je trebalo da izradi Miloevo potvrenje za kneza. Mada je ova deputacija pretrpela velike neprijatnosti (torn prilikom arhimandrit Samuil je umro, a dragoman Dimitrije orevi je skrenuo s uma), Avram Petronijevi se vratio u zemlju iv i zdrav. Godine 1928. Avram je ve bio nazvan kneevim predstavnikom, to se u Turaka zvalo ehaja i ovo mu je ime, posle, ostalo do smrti, kao drugo prezime."43 Avram je vie puta slat kao deputat u Carigrad. Njegovu audijenciju kod sultana Mahmuda II, 16. decembra 1933. godine, koja je predstavljala veliku ast za Srbiju, detaljno je opisao Gavrilovi.44 Interesantno je da se torn prilikom Avram Petronijevi obratio sultanu na grkom, a da je njegove rei prevodio na turski knez Bogoridi. Avram je kratko vreme bio ministar spoljnih poslova (1839) za vreme vladavine kneza Miloa, a i za vreme vladavine kneza Aleksandra Karaorevia. S prekidom od godinu dana ostao je na toj dunosti do svoje smrti 19. aprila 1852. godine. Umro je u Carigradu prilikom oprotajne posete kod turskog ministra Ali pae.45 Sahranjen je u Istanbulu.46 U deputaciji koja je ila u Carigrad 1829. godine da nadgleda izvravanje odredbi Drinopoljskog mira, pored Avrama Petronijevia, nalazio se i ore Proti (Bela Crkva 1793 Beograd 1857). Dore je bio sin savetnika za poarevaku nahiju Jovana Protia, i govorio je grki, nemaki i turski. On je stupio u dravnu slubu 1819. godine i kao pisar bio je slat sa narodnim poslanicima u Carigrad. Proti je postavljen za popeatelja unutranjih poslova 1839. godine. Kada je na vlast doao knez Mihailo, Proti je 1841. godine postavljen za popeatelja spoljnih poslova. Napustio je Srbiju zajedno sa knezom i otiao u Austriju, a vratio se 1857. godine, posle ega je ubrzo i umro.47 Osim pisara i zvaninih dragomana koji su radili u kneevoj kancelariji, u Miloevoj okolini bilo je jo dosta ljudi koji su znali turski, dovoljno da na torn jeziku mogu da se sporazumevaju. Jedna od njih bio je i Miloev lini berberin, berberbaa Niifor Ninkovi (1788-1850) koji je lutajui po Vlakoj i Turskoj od 1811-1819. godine nauio turski jezik. U kneevoj slubi ostao je od 1822-1827. godine, da bi 1830. godine ponovno napustio Srbiju i otiao u Ada Kale kao tuma Osman pae.48 Uspomene ove zanimljive linosti objavljene su u novije vreme, i predstavljaju podacima bogat izvor za orijentalno-turski uticaj na Srbiju 19. veka. Ortak kneza Miloa u trgovini balkanskih razmera bio je dunavski kapetan, uveni dobrotvor Mia Anastasijevi (Pore kraj Donjeg Milanovca 1803 - Bu-kuret 1885). Uio je kolu od 18081809. godine, a kada je kola ostala bez uitelja uzet je Mia da poduava ostale ake. Posle izvesnog vremena naputa posao uitelja i poinje da kuva sapun u jednoj radnji. Od tada se bavi trgovinom koja e mu obezbediti ogromno bogatstvo. Knez Milo mu je podario poasno zvanje dunavskog kapetana. Petar Milosavljevi navodi da je sa poznavanjem vlakog, kao i turskog jezika, kapetan Mia se i u Vlakoj oseao kao kod kue."49 Umro je u Bukuretu izmedu 26. i 27. januara 1885. godine gde je i sahranjen. Kapetan Mia je 1863. godine zavetao zgradu dananjeg Rektorata Beogradskog univerziteta svome Oteestvu". Politiar i pisac Sava Tekelija (Arad, 1761-1842) za vreme svog kolovanja u Beu uio je, izmeu ostalog, i turski jezik. Tekelija se, kako sam kae, zainteresovao za prilike u Srbiji jo godine 1798., dok je bio u slubi u Beu, i tada je poeo kod Dositeja Obradovia uiti grki a kod drugih uitelja turski."50

41 M. Marinkovi, Turska kancelarija, 55. 42 D. B., Spomenica stogodinjice osloboenja Timoke krajine 1833-1933, uredio Jeremije ivanovi, Beograd, 1933, 186. 43 M. . Milievi, Pomenik, 542 44 M. Gavrilovi, Milo Obrenovi III, 491-494. 45 Jo treba utvrditi o kom se Ali pai radi. Moglo bi biti da je u pitanju Mehmed Emin Ali-paa (1815-1871) 46 D. B. Spomenica, 186. 47 M. . Milievi, Pomenik, 576-580. 48 Niifor Ninkovi, izniopisanija moja (1807-1842), Beograd, Matica srpska, 1972 49 Petar Milosavljevi, Mia Anastasijevi-dunavski kapetan, Beograd, 1983, 95. 50 Duan Panteli, Beogradski paaluk pred prvi srpski ustanak (1794-1804), Srpska akademija nauka, Beograd, 1949, 381.

12

Najvei trgovac i veleposednik iz Znepolja, bivi kneev poslanik Aranel Stanojevi Trnski (Klisura, okrug vranjski 1830 - Pirot 1886) takoe je znao turski jezik.51 Zahvaljujui svojim vezama na Balkanu, a naroito .u Carigradu, gde se njegova re kod slovenskog ivlja sluala i cenila, on je svojim autoritetom titio narod svoga kraja."52 *** itajui hronike o bombardovanju Beograda od 3-5. juna 1862. godine i o dogaajima kod ukur Cesme, nailazimo na imena trojice znalaca turskog jezika: Sima Nei Terduman, Aleksa Pei i Jovan Petrovi. Sima Nei-Terduman (Beograd 1831 - Beograd 1862), po kome se danas zove Simina ulica u centru Beograda53 poginuo je 3. juna kod ukur esme na dunosti policijskog terdumana (prevodioca). On je u Beu svrio trgovaku akademiju, a po povratku u Srbiju stupio je u policijsku slubu jer je govorio vise jezika - nemaki, turski, francuski, jevrejski, grki, cincarski i arnautski. Nikola Hristi u svojim memoarima navodi da je prilikom bombardovanja Beograda u policiju doao i Aleksa Pai, sekretar turskog jezika pri Ministarstvu spoljnih poslova i da je prevodio gospodinu Garaaninu.54 Podatke o Aleksi Paiu daje nam njegova unuka gospoa Julijana Markovi: Moj ded, s oeve strane, Aleksa Pai bio je carigradski dak, prvi srpski konzul. U Skoplju je prvi istakao srpsku zastavu.55 Pomagao je Vuku Karadiu da pie renik; ima u muzeju njegovih rukopisa. Perfektno je govorio turski i druge jezike, i Turci su ga toliko voleli, da kad su odlazili iz Beograda, itav kraj su mu poklanjali, a on je zablagodario: Aleksa Pai nita ne prima i mnogo zahvaljuje."56 Gospodinu Aleksi Paiu se zahvaljuje ore Popovi u predgovoru svoga dela Turske i druge istoanske rei u naem jeziku" jer mu je svojim savrenim znanjem istonih jezika i retkim darom za lingvistiku istoansku najvie u ovom poslu pomogao."57 Kosta N. Hristi u Zapisima starog Beograanina" spominje da se kod Stambol kapije svagda nalazio jedan pozornik po imenu Jovan Petrovi, rodom iz Turske, koji je dobro govorio turski i dran je kao pozornik na onom mestu zato to je vrlo pouzdan i odvaan, a i umeo je lepo ophoditi se s Turcima."58 Kao to se da uoiti iz naeg dosadanjeg istraivanja poznavalaca turskog jezika u Srbiji 19. veka, pred te poznavaoce su se postavljala dva osnovna zadatka: 1. da dobro znaju turski (govorni, pisani, ili govorni i pisani jezik) ali i 2. da dobro znaju kakvi su turski obiaji u ponaanju i kako valja da se oni sami ponaaju u skladu sa tursko-osmanskim normama ponaanja. *** Uspostavljanjem sve vee nezavisnosti (oformljenjem kolskog sistema, policije, vojske, carinskog sistema, obeleavanjem granica prema okolnim paalucima i Austriji) obnovljene Srbije i posle prisajedinjenja est nahija, koje su pripadale Srbiji Karaorevog vremena, i iseljavanjem muslimanskog stanovnitva iz unutranjosti Srbije posle 1830. godine i iseljavanjem iz gradova [Beograd, Kladovo (Fethislam), Smederevo, Soko i Sabac (Brdelen)] od 1862-1867. godine, Srbija samo formalno pripada turskoj imperiji, jer je sultan Abdulaziz ustupio sve gradove u Srbiji knezu Mihailu na uvanje. U to vreme poinju da se tampaju i prvi renici turskog jezika koji sada dobija status stranog", ali nama potrebnog jezika. Njihovi sastavljai su poznavaoci turskog jezika: Jeremija Karadi, Ilija K. Anelkovi Struanin, Dore M. Puljevski, Luka K. Marinkovi i Pera Simonovi. Sastavlja prvog Tursko-srpskog renika59 Jeremija Karadi (Beograd/Tri 1814/1821 Beograd 1888) bio je prvi srpski knjiar-torbar, a zatim izdava.60 S obzirom na to da je bio slep, ne zna se kako je sastavio renik.
51 Svetislav S. Petrovi, Istorijski pregled. Arhimandrit Misail Cvetkovi Bajku. Jugosloven iz opluka koji je u mladosti bio prvi uitelj Njegoa, Osvrti, 1, 1. april 1934, 62. 52 Voja Stojanovi-Voke, Zasluni sinovi. Biografije zaslunih ljudi sa teritorije istone Srbije i Pomoravlja, knjiga 1, Beograd, 1940, 16. 53 ivorad P. Jovanovi, Iz starog Beograda, Beograd, 1964, 157. 54 Pre pedeset godina. ukur esma. Bombardovanje Beograda 3-5 juna 1862. Iz memoara Nikole Hristia (Pretampano iz Trgovinskog glasnika), Beograd, 1912, 24-26; ivota orevi, ukur esma 1862. Studija o odlasku Turaka iz Srbije, Beograd, 1983, 72-73.

55 Verovatno se radi o pometnji u iskazu Markovi, koja je ve bila zala u duboku starost. Umesto Skoplja, pretpostavljamo da se radi o Beogradu.
56 Julijana Markovi, Ispovest jedne eneralice. Kako su se onda potovali roditelji. Zabeleila Milena Kouti, Politika, 23. maj 1995. 57 ore Popovi, Turske i druge istoanske rei u naem jeziku. Graa za veliki srpski renik, Knjiga 59, Beograd, Glasnik Srpskog uenog drutva, 1884, 2. 58 Kosta N. Hristi, Zapisi starog Beograanina, Drugo izdanje, Beograd, 1937, 177. 59 Jeremija Karadi, Tursko-Srbski Renik sa razgovorima, Beograd, 1855

60 (D. Vlatkovi), Karadic (Obradovi), Jeremija, Leksikon pisaca Jugoslavije III, Novi Sad, Matica Srpska, 1987,51-52.

13

Ilija K. Anelkovi Struanin bio je rodom iz Struge, gde je verovatno i nauio turski. On je bio izdava knjiga u Beogradu od 1861-1866. godine i objavio je u Zemunu delo Razgovori srpski, nemaki, grki, turski, francuski i italijanski.61 ore (orija) M. Puljevski (Galinik 1816 - Sofija 1895) rodio se i odrastao u kraju gde se govorio turski jezik. Bio je zidar, komita i vojvoda, pisac, gramatiar i leksikograf, istoriar i ideolog makedonskog nacionalnog buenja.62 Napisao je dva renika.63 U predgovoru prve svoje knjige napominje da je u dananje vreme neophodno da svako zna vise jezika".64 Kraljevsko-srpski konzul u Pritini Luka K. Marinkovi, koji je mlad poginuo u slubi svojoj otadbini 1890. godine, ostavio je za sobom jedan mali (36 strana) etvorojezini renik.65 Dok je bio konzul u Pritini 1889. godine on je, uprkos upozorenjima sipske vlade, titio srpske uitelje i ake, to je izazvalo negodovanje kod vlade Kraljevine Srbije kao i kod Turaka.66 Posle njegove smrti njegova supruga Smiljana je u spomen svoga mua osnovala 24. januara 1891. godine Zadubinu Luke K. Marinkovia za kolovanje aka rodom iz Pritine ili iz Stare Srbije."67 Aleksa J. Popovi Sarajlija68 izdao je o svom troku u Beogradu Renik Srpsko-Turski i TurskoSrpski sa najnunijim dodatcima69 i u predgovoru obavetava korisnike: Pri poetku rada nameravao sam uz srpski tekst slova, dau turski dodam, to bi u mnogome sluaju bolje odgovaralo, ali na alost turskih slova ni u jednoj tampariji srpske prestonice nema, a gospoda tampari, u turskoj carvini vrlo veliku cenu zahtevali su, cenu preslanu70 Inae, svi do tada objavljeni renici, Kao i Mali srpskoturski renik Petra Simonovia koji je tampan u Beogradu 1900. godine, tampani su irilicom iz praktinih razloga, jer je mali broj ljudi znao da pie i ita osmanski jezik. Petar Simonovi je bio clan idare-medlisa u Pritini, Srbin Pritinac i odlian znalac turskog jezika".71 On je uspeo da izdejstvuje kod valije da se izdaje slubeni list Kosovo", kao i bivi organ prizrenskog valiluka Prizren" na turskom i srpskom jeziku. Za srpski deo teksta urednik je bio Petar Simonovi.72 Renik Petra Simonovia se reko nalazi. Mi smo imali u rukama primerak koji se uva u Narodnoj biblioteci Srbije. *** Renici su bili potrebni radi uenja turskog jezika koji se predavao u vojnim i dravnim kolama. Ukazom od 15.1.1898. godine, objavljenim u Slubenom vojnom listu br. 4. od 24.1.1898. godine, pored ruskog i francuskog (ili nemakog) jezika u Niu i Viu vojnu kolu uveden je i turski jezik od januara 1898. godine.73 Uvodenjem turskog jezika pojavio se problem predavaa za turski jezik. Za honorarnog profesora primljen je Aleksa J. Popovi, prevodilac Ministarstva spoljnih poslova i pisac ve pomenutog renika. Iako je nastava turskog jezika trajala samo jednu kolsku godinu,74 u prolee 1898. godine poela je potraga za znalcima turskog jezika (kao i arnautskog) iz redova oficira, podoficira i civilnih inovnika, jer je ratni plan protiv Turske ve bio izraen. Kralj Milan je raspisom traio od svih komandanata divizija i vojnih nadletava sve podatke o znalcima turskog i arnautskog jezika.75 Na spisku se nalo samo est podoficira koji poznaju jedan ili oba jezika, a samo je kaplar Nedeljko Debeljakovi, rodom iz Pritine, umeo i da pie i da ita turski.76 On

61 Ilija k. Anelkovi Struanin, Razgovori. Srpski, nemaki, grki, turski, francuski i talijanski, Zemun, 1861.

62 Stanko Stojiljkovi, Mea dvaju svetova. Nasi velikani nauke: orije Pulevski", Galaksija, 9, 103, novembar, 1980, 47.
63 ore M. Puljevski, Renik od etiri jezika. Srpsko-Albanski, Arbanski-Arnautski, Turski, Grki, Beograd, 1873. Renik od tri jezika. Makedonski, Arbanaski, Turski, Beograd, 1875. 64 ore M. Puljevski, Renik od etiri jezika..., 2. 65 Luka K. Marinkovi, Renik Persijski, Arapski, Turski i Srpski, Beograd, 1882. 66 Spomenica etrdesetogodinjice dravne muke gimnazije u Skoplju 1894-1934, Skoplje, 1934, 11. 67 Spomenica Drutva Svetog Save (1886-1936), Knjiga 47, Beograd, 1935, 461.

68 O ovom sastavljau renika, na alost, nismo nali podatke koji bi osvetljavali njegov ivot i delatnost na planu poznavanja turskog jezika.
69 Aleksa J. Popovi-Sarajlija, Renik Srpsko-Turski i Tursko-Srpski (sa najnunijim dodatcima), Beograd, 1899. 70 Ibid., IV 71 Spomenica dvadesetpetogodinjice osloboenja June Srbije 1912-1937 (sa 242 slike u tekstu 3 slike i 1 kartom u pologu), Skoplje, 1937, 889.

72 Ibid., 889. 73 Dragocene podatke koje navodimo u vezi sa uenjem turskog jezika u Vojnoj akademiji od 1897-1900. godine ustupio nam je gospodin Mili Milievi iz
svog magistarskog rada u pripremi, Reforma srpske vojske 1897-1900. 74 Spomenica sedamdesetpetogodinjice Vojne akademije, Beograd, 1925, 235.

75 Arhiv vojske Jugoslavije, Popis 14, kut. 11, fas. l,dok. 33. 76 Arhiv vojske Jugoslavije, Popis 14, kut. 11, fas. l.dok. 34.

14

je zavrio Prizrensku bogosloviju u kojoj se uio turski jezik. Do novembra meseca 1898. godine popisano je tridesetpet oficira, podoficira i redova.77 Ljub. M. Proti piui o radu Stojana Novakovia na prosveti, navodi da su se u drugom odeljenju Bogoslovije, koju je on otvorio 1873. godine, ...uili predmeti koji e spremati uenike po potrebi i za vojnike, komite, zato su gimnastika vebanje bili i u ovoj koli, pa onda francuski jezik pa ak i turski jezik itd.78 Neophodnost uenja turskog jezika u okviru kolskog sistema koji je postojao u granicama Osmanskog carstva javlja se nakon carske irade decembra 1894. godine. Tom iradom predvialo se uenje turskog jezika i u seoskim i u gradskim kolama, a nastavnog kadra za to nije bilo. Srpska vlada, koja je pomagala srpske kole u neosloboenim krajevima, nije mogla da obezbedi takav kadar, ve su u varokim kolama angaovani muslimani koji su se, inae, bavili tim poslom. Ovo je izazvalo veliku zabrinutost jer nije bilo dovoljno kadrova ni za varoke, a kamoli za seoske kole. Zato je Nui, koji je u to vreme bio konzul u Pritini, pisao inistru i objanjavao mu stanje i raspoloenje i molio da srpski poslanik u Carigradu preduzme korake kako bi se bar seoske kole oslobodile ove obaveze.79 Krajem 19. veka turski se uio kao strani jezik i u srpskim gimnazijama u Carigradu, Solunu i Skoplju. Gimnazija u Carigradu osnovana je 1892. godine, a u Solunu i Skoplju 1894. Ove kole bile su sedite srpskog prosvetno-nacionalnog rada u Turskoj. Carigradska gimnazija ukinuta je 1902. godine, a njeni uenici su predate Solunskoj gimnaziji, a zatim, po njenom zatvaranju 1910. godine Skopskoj gimnaziji. Po osloboenju, Skopska gimnazija je produila rad na osnovu ukaza od 5. oktobra 1913. godine, kao naslednica srpskih gimnazija iz vremena turske u Carigradu, Solunu i Skoplju.80 Srpska osnovna kola u Carigradu otvorena je 3. februara 1892. godine, a januara 1893. godine poeli su da se predaju i strani jezici: francuski, turski i grki jer su ti jezici bili potrebni ne samo u Carigradu ve i u unutranjosti Carstva. Prvi uitelj turskog jezika bio je ore Krsti. Turski se predavao u svim razredima. Turski jezik je bio dravni jezik. On se obavezno predavao ak od treeg razreda osnovnih kola u varoima i varoicama. U gimnazijama predavan je od prvog razreda. Poinjalo se i tu od azbuke (elif, be, pe...), zbog uenika sa sela, pa se nastavljalo. Predavan je sa 4 ili 5 asova nedeljno. Sve do poslednjih godina nastavnici su bili Turci (u Carigradu Srbin muslimanske vere), i to uvek je bilo po nekog protekcionaa muarif-mudira ili valije, koji je taj predmet drao honorarno. Bilo je meutim i stalnih nastavnika."81 U Carigradskoj gimnaziji, pored ve pomenutog uitelja ora Krstia (umro je kao aporetkar u Skoplju), turski su predavali Ali efki Junus (predavao je od 1897 - 1. jula 1902) i Jovan antri (predavao je od 1900 - 1. septembra 1902, umro kao sudija u Prizrenu). U Solunskoj gimnaziji turski su predavali: Ismail Edip (od 1894-1910), Jovan antri (od 1. septembra 1902-1906), Husein Avni (od 1900-1905) i Mutak Lutfi (u toku 1908). U Skopskoj gimnaziji turski su predavali: Husein Muhabedin (od 1896-1897), Logofet Sami (od 1898 - 16. januara 1900), Sava Stojanovi (od 15. oktobra 1899-1903, a zatim je bio advokat u Pritini), Spira Hadi-Risti (dragoman Srpskog konzulata, predavao je honorarno turski jezik od 1905-1906, 1909-10 i 1911-12, posle ega je postao senator), Mustafa Zihni (honorarni uitelj od 1898-1900 i od 1905-06), Radovan Daljevi (1908, kasnije bio advokat u Strumici), Mutak Efendija (od 1910-11), Peria Lakievi (od 1906-07), azim Efendija (honorarni nastavnik za k. 1910-11), Dura uki (honorarni nastavnik 1909), Nikola Markovi (pisar huumata, honorarni nastavnik od 1909-11. kasnije bio predsednik optine u Bitolju).82 U spisku nastavnika Carigradske, Solunske i Skopske gimnazije od 1892 (1894) - 1934. godine naili smo na imena dva nastavnika, koji nisu predavali turski jezik, ali nam je poznato da su ga znali. To su Vlada Petkovi i Stojan Kapetanovi. Vlada Petkovi je bio profesor geologije u Skopskoj gimnaziji od 1898. do 1. septembra 1902. godine kada je premeten u Solun. U Solunskoj gimnaziji predavao je od 1. septembra 1902. godine do 1. oktobra 1903. godine. On je kasnije bio profesor geologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i osniva Geolokog instituta Kraljevine Jugoslavije 1930. godine. Njegov sin dr Kosta Petkovi (Solun 1903-Beograd 1987), koji je takoe bio profesor geologije i akademik, priao nam je da su njegovi roditelji uvek govorili turski kada su hteli da neto sakriju od dece. Njegova majka ivka Drenoveva-Petkovika je bila nastavnica u enskoj srednjoj koli u Skoplju od 1.10.1898-1.9.1902. godine kada je premetena u Solun, gde je bila nastavnica od 1902-3. godine.
77 Arhiv vojske Jugoslavije, Popis 14, kut. 11, fas. 1, dok. 35.
78 Spomenica St. Novakovia, Srpska knjievna zadruga, kolo XXIII, broj 157, Beograd, 1921, 148. 79 Radmila Petkovi-Popovi i Vukoman alipurovi, Srpske kole i prosveta u zapadnim krajevima stare Srbije u XIX veku, Priboj, 1970, 188-191. 80 Spomenica etrdesetogodinjice Dravne muke gimnazije u Skoplju 1894-1934, Skoplje, 1934, 1 81 Ibid., 86. 82 Spomenica etrdesetogodinjice..., 86.

15

Stojan Kapetanovi je bio uitelj veronauke u Solunskoj gimnaziji od 1. oktobra 1898. do 1902. godine i njen vlasnik od 1900. godine. On je takoe bio jedan od urednika Carigradskog glasnika" (1895-1908) koji je izlazio u Carigradu na srpskom i francuskom jeziku. Njegov sin, advokat i pomonik javnog pravobranioca za grad Beograd gospodin ivorad Kapetanovi (Prinevska ostrva 1900-Beograd 1994) ispriao nam je da su njegovi roditelji, Stojan i Bosiljka, znali turski jezik. Meu nastavnicima ovih kola nalazila su se jo dva poznata kulturna radnika, Gligorije Elezovi i Bogdan Radenkovi. Gligorije Glia Elezovi (Vuitrn 1879 Beograd 1960) zavrio je 1901. godine sedmi, zavrni razred u srpskoj Carigradskoj gimnaziji. On je bio suplent i profesor u Solunskoj gimnaziji od 1. oktobra 1906. do 1907. godine, kada je premeten u Skoplje.83 U Skopskoj gimanziji bio je profesor od 9. marta 1908. do 1912. godine kada je premeten u Uiteljsku kolu, i povremeno u 1914. i 1919. godine dok Uiteljska kola nije radila. Kasnije je bio ministar prosvete u Beogradu.84 On je kao vrstan znalac turskog jezika preveo na srpski vei broj dela znaajnih za nau istoriju i kulturnu batinu. On je sa svojim kolegom iz Skopske gimnazije Spirom Hadi Ristiem sastavio Turski bukvar sa vebanjima i renikom85 koji je znaajan po tome to je u njemu turski tampan arapskim pismom, a ne irilicom, kao to je to esto raeno ranije. Oni su napisali ovaj bukvar u elji da opismene graane Osmanske imperije, i muslimane i hriane, koji su iveli u Staroj Srbiji i Makedoniji i koji su u ophoenju sa dravnim vlastima morali da se slue zvaninim turskim jezikom. Glia Elezovi je na Skuptini Otomanskih Srba, koja je odrana u Skoplju od 2-11. febrauara 1909. godine izabran za lana Centralnog odbora86 zajedno sa Bogdanom Radenkoviem koji je ve ranije bio izabran za Predsednika Privremenog Centralnog odbora Otomanskih Srba. Bogdan Radenkovi (Srbovac kod Kosovske Mitrovice 1875-Solun 1917) bio je cenjen kao najpametniji ovek svoga doba meu Srbima pod Turskom.87 Otac ga je po zavrenoj Prizrenskog bogosloviji uputio u Carigrad u uveni licej Galata Saraj gde je stekao jedno retko obrazovanje i nauio francuski, turski i grki jezik. Bio je nastavnik u Skopskoj gimnaziji od 1901- 1905. godine. U solunskom procesu osuen je na smrt pa pomilovan. Umro je u zatvoru. Linost koja je umnogome bila zasluna za dobijanje dozvole za otvaranje srpske kole u Skoplju 1894. godine bio je konzul Todor Stankovi (Ni 1852-Beograd 1925). Kao sposoban i zasluan ovek dospeo je u vie redove inovnike hijerarhije i biran je za narodnog poslanika.88 Pojavom prvog srpskog nedeljnog lista Prizren, koji je izlazio na srpskom i turskom jeziku od 187172. godine u Prizrenu, i kojim su udareni temelji srpskoj propagandnoj tampi u Osmanskoj imperiji, Todor Stankovi je postao pomonik urednika I. Stavria. On nije najbolje znao srpski ali je bio prevodilac zbog svog odlinog znanja turskog jezika."89 U Spomenici etrdesetogodinjice dravne muke gimnazije u Skoplju pie da je znao dobro turski i, ne znajui francuskog jezika sa vlastima je uvek optio na turskom jeziku. Kako i turski inovnici nisu uvek znali francuski, to neposredno sporazumevanje imalo je svojih dobrih strana i to se u razgovorima izbegavala trea linosti, tuma (dragoman), koji bi mogao biti nezgodan svedok.90 Mada se turski jezik uio u naim gimnazijama, uenici su pokazivali neuspeh iz ovog predmeta i esto nisu migli da savladaju ni osnove ovoga jezika. Zbog toga su, videvi da se turski jezik ne moe nauiti u naim gimnazijama, merodavni inioci, u docnije vreme, pregli da to vei broj nae dece uvuku u turske gimnazije (idadije) i u poznatu kolu Galata Seraj (Mejtebi-sultanije) u Carigradu, u kojoj je istina nastavni jezik bio francuski, ali gde se turski jezik vie uio i gde je bilo i boljih prilika da se on naui usled velikog broja turske dece u njoj i zajednikog ivota u internatu."91 Jedan od tih naih uenika koji je pohaao ovaj licej bio je Milivoje olak Anti, unuk vojvode iz prvog srpskog ustanka olak Ante Simeonovia. Kada je Milivoje olak Anti (Kragujevac 1884Beograd 1944) zavrio etvrti razred osnovne kole u Kragujevcu, vlada ga je sa jo dva deaka iz boljih srpskih kua poslala na kolovanje u Carigrad, gde je trebalo da se pripremaju za diplomatski poziv. Milivojeva majka se protivila njegjavom odlasku, ali je on kleknuo ispred nje i molio je za blagoslov.92 Milivoje olak Anti je proveo osam godina u Turskoj i po zavretku Galata Saraj liceja 1902. godine, vratio se u zemlju i upisao vojnu akademiju 1. septembra 1902. godine. Za zasluge, steene u ratovima i miru, ovaj hrabri konjiki oficir odlikovan je veim brojem naih i stranih
83 Spomenica etrdesetogodinjice..., 142. 84 Ibid., 149. 85 Glia Elezovi i Spira Hadi Risti, Turski bukvar sa vebanjima i renikom, Skoplje, 1910. 86 Rad Narodne Skuptine Otomanskih Srba od 2. februara do 11. februara 1909. godine, Skoplje, 1910, 2. 87 (M. Milenkovi), Radenkovi Bogdan, Narodna enciklopedija srpskohrvatsko-slovenaka, III knjiga, Zagreb, 1928, 626. 88 Spomenica ezdesetogodinjice i osveenja spomenika osloboenja Nia 1877-1837, Ni, Izdanje odbora za podizanje spomenika, 1937, 131. 89 Petar. A. Mitropan, Prilozi za istoriju u Staroj Srbiji i Makedoniji, 1871-1912, Skoplje, 1933, 8-9. 90 Spomenica etrdesetogodinjice, 9. 91 Ibid., 90.

92 Za dragocene podatke u vezi sa ivotom i radom Milivoja olaka Antia dugujemo zahvalnost njegovoj erki gospoi Maji olak Anti iz Beograda.

16

odlikovanja. Izvrsno znanje turskog jezika koristilo mu je u prvom balkanskom ratu, kada je preobuen u turskog seljaka motrio na kretanje turske vojske. Saoptenja koja je tadanji porunik Milivoje olak Anti donosio bila su veoma dragocena za voenje operacija i istog asa o svemu to je on obavetavao javljano je Vrhovnoj komandi i samoj vladi.93 Pred Prvi balkanski rat oficiri su smatrali neophodnim da nae vojnike naue dvema turskim reima neophodnim za ratnu situaciju, a to su: teslim ol! (predaj se!) i su! (voda!). Osim toga, svaki na puk je trebalo da ima fotografa, krokistu i tumaa (za turski ili francuski jezik) radi sasluavanja zarobljenika. Ilustrativan primer daje lekar i putopisac Milutin Velimirovi u svom delu Teke godine u kome iznosi uspomene sa dobrudanskog fronta 1916. godine. On navodi da je na oficir prilikom sasluavanja zarobljenih turskih oficira razgovarao sa njima na turskom jeziku i da ih je zbunio svojim znanjem.94 Turski podanici, Srbi i Makedonci koji su drali bozadijske i salebdijske radnje u Valjevu, nisu hteli da se vrate svojim kuama pred rat 1912. godine, ekajui osloboenje svojih domova od Turaka. Neki od njih su se kao komite prijavljivali naim vojnim jedinicama i bili od velike koristi. Oni su uinili dragocene usluge srpskoj vojsci svojim poznavanjem terena i znanjem turskog i arnautskog jezika, a ni u pogledu hrabrosti nita nisu zaostajali iza ostalih naih vojnika."95 Od Branka Trbia, sina komitskog vojvode Vasilija Trbia (belo Brdo 1881-Beograd 1962), saznali smo da mu je otac pomalo govorio turski i da je znao na turskom neophodnu vojnu terminologiju. To se moe videti na vie mesta u njegovim memoarima koje je za tampu priredio dr Aleksandar Drakovi. Nagonskim oajem gonjen, Vasilije krikne: Askeer atma! (vojnici, ne pucajte!)."96 Govorei o poznavaocima turskog jezika iz prolog i poetkom ovoga veka, ne moemo a da ne spomenemo velikog pesnika i dravnika Jovana Ilia (Resnik 1824-Beograd 1901) za koga se pouzdano ne zna da li je znao turski ili nije. S obzirom na to da je proveo detinjstvo u beogradskoj ariji gde se govorio turski, verovatno da ga je znao. U njegovoj poeziji s orijentalnom tematikom u toj meri preovlauju turcizmi (naroito u istonjakim pesmama u zbirci Dahire", Beograd 1891) da je prosto neverovatno da nije znao barem arijski turski. Za poznatog lekara, knjievnika i diplomatu Vladana orevia (Beograd 1844-Beograd 1930) takode se pretpostavlja da je pomalo govorio turski, s obzirom na to da je bio poslanik u Carigradu od 1894-1897. godine. U svom putopisu po Carigradu i Bukuretu on navodi skroman razgovor koji je vodio na turskom sa veslarima na Bosforu.97 Dr Vladan orevi posvetio je veliku panju sakupljanju i otkupljivanju turskih rukpisnih dela koja se odnose na medicinu u najirem smislu te rei, to znai i na alternativnu medicinu i narodna verovanja. Dela koja je on po prostorima nae zemlje skupljao i otkupio, pregledao je svojevremeno dr Suhejl Unver (Sheyl nver), njegov prijatelj iz carigradskih dana, koji je o njima ostavio lapidarne beleke. Ova zaostavtina dr Vladana orevia uva se danas u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti i nije kataloki sreena.98 Jo jedan na diplomata iz prolog veka znao je dobro turski. Bio je to ugledni Nilija Nastas . Nastasijevi (Anastas Anastasijevi, Ni 1857-Pritina ?) koga je srpska diplomatija primila za svog inovnika zbog izvrsnog znanja turskog jezika I poznavanja turske administracije. On je jedan od retkih Srba koji je bio i potpuno pismen na turskom. Umro je u Pritini gde je bio na dunosti naeg konzula.99 Dr Milan . Milojevi, na politiar i diplomata, spominje ga u svojim memoarima opisujui svoju posetu Kosovu 1904. godine. Prilikom moje posete sluajno je u Konsulatu u Pritini bio samo Anastas Anastasijevi, stari inovnik, bivi turski slubenik u Niu pre oslobodenja, koji je imao vrlo pomirljivu taktiku prema Turcima. Upravo on je najbolje poznavao sultanovu administraciju i umeo se u njoj dosta sreno snai.100 Diplomatski inovnik Panta Gavrilovi, koji je poetkom veka bio konzul u Bitolju, takoe je odlino govorio turski jezik. General Dragutin Milutinovi u svojim ratnim uspomenama pominje Pantu Gavrilovia kao znalca turskog jezika.101 Poznati nai knjievnici Branislav . Nui (Smederevo 1864-Beograd 1938) i Vojislav Ili (Beograd 1860-Beograd 1894), na poetku svojih diplomatskih karijera slati su u Solun (1889) radi
93 ika ivulovi, Osam decenija od poetka prvog balkanskog rata. Zadatak za lanog Turina, Politika, 21. oktobar 1992, 21. 94 Milutin Velimirovi, Teke godine, Novi Sad, 1954, 357. 95 Srbija u ratovima 1912-1918 sa osvrtom na Valjevski kraj, Valjevo 1972, 27. 96 Aleksandar Drakovi, Nad nepoznatim memoarima Vasilija Trbia. Turski porunik u skopskom hotelu Turati, Politika, 8. avgust 1994, 23. 97 Putnike crte Vladana orevia. Knjiga trea. Carigrad i Bukuret, Beograd, 1874, 79. 98 Po kazivanju dr Duanke Bojani-Luka. 99 Spomenica ezdesetogodinjice, 150. 100 Milan . Milojevi, Balkanska ravnotea. Seanje Kraljevog diplomate. Priredili Milena Pavlovi i Milan eerovi, Beograd, 1994, 60. 101 Duan T. Batakovi, Seanja generala Dragutina Milutinovia na komandovanje Albanskim trupama 1915. godine, Miscellanea, Meovita graa, 14, 1985, 128.

17

uenja turskog jezika, kako bi mogli da budu postavljeni za pisare naih konzulata u Turskoj imperiji. Novinar, opozicionar Savi koji je prisustvovao sasluanju jednoga Turina u Skoplju 7. novembra 1912. godine, kada je Nui bio pomonik gospodina Mihaila Cerovia, vrioca dunosti upravnika grada Skoplja, u svom radu U buvem uumatu navodi razgovor koji je Nui prevodio sa turskog na srpski. G. Cerovi ih primi. Sedi Turin govorio je dugo turski. - Sta pria taj? - pita me g. Cerovi. Nita! Doao je, kae, da vam blagodari i u znak blagodarnosti nudi vam svojeg sina na poklon..."102 Bez obzira na sve ove podatke o B. Nuiu kao poznavaocu turskog jezika, moe se rei jedna uoptena konstatacija na osnovu svih njegovih dela u kojima je on primenjivao svoje znanje turskog: on je zaista nauio govorni, svakodnevni turski i sluio se njime. Iste godine kada su Branislav Nui i Vojislav Ilic poslati u Solun, Dimitrije S. ohadi je poslat u Carigrad da ui turski, nakon ega je postavljen za sekretara naeg kraljevskug poslanstva u torn gradu. Po nagovoru Stojana Novakovia sa turskog je preveo dva dela znaajna za nau istoriju. To su: Evlija elebija o srpskim zemljama u XVII veku103 i Raid bejova Istorija udnovatih dogaaja u Beogradu i Srbiji104. U Predgovoru Istorije udnovatih dogaaja Stojan Novakovi opisuje kako je dolo do toga. I kada u leto 1889 doe u Carigrad da turski ui g. D. S. ohadi, sadanji sekretar tamnonjega kraljevskoga poslanstva naeg, ja sam mu posle nekoliko meseci prepporuio da po turskim knjiarama u Stambolu trai knjigu Raid-bejevu, i da se spremi da je prevede..."105 Stojan Novakovi kao izuzetan istoriar znao je da oceni znaaj turskih izvora za srpsku istoriju i njegovo delo u torn pravcu je vredno divljenja, s obzirom na vreme kada je nastalo. Njegov tienik D. ohadi ostavio je, koliko mi znamo, samo ova dva prevoda sa turskog jezika, kojima se kvalifikovao kao jedan od prvih srpskih prevodilaca turskih narativnih izvora. Za aljenje je to u naoj nauci ne postoje blii bio-bibliografski podaci o Dimitriju Cohadiu. Do skora za iru javnost tako rei nepoznat srpski pripoveda, publicista i putopisac Grigorije Boovi (Pridvorica, Ibarski Kolain 1880-Beograd 1945) takoe je znao turski, to se moe na prvi pogled zapaziti u njegovim delima. Opisujui Hasan aua, u pripoveci Hasan au", kae sledee: Hasan au je turskim vanredno vladao, da sam ja sa njim najradije na torn jeziku razgovarao i sam na taj nain uei se."106 Tokom viegodinjeg traganja za poznavaocima turskog jezika i onima koji su voleli Turke, orijent i ono pusto tursko", posebno mesto pripada knjievnici Jeleni J. Dimitrijevi i pukovniku Novici Rakoeviu. Iako je Jelena Dimitrijevi roena sredinom, a Novica Rakoevi krajem prolog veka, slinost meu njima nali smo u tome to su oboje uili turski, ne iz nekog interesa, ve iz ljubavi prema torn jeziku i Turcima, bez ikakvih predrasuda prema prolosti. Pesnikinja, putopisac i pripoveda Jelena J. Dimitrijevi rodena je 27. marta 1862. godine u Kruevcu. U devetoj godini odlazi na kolovanje u Aleksinac, a u devetnaestoj se udaje za potporunika Jovana Dimitrijevia. Udajom odlazi u novoosloboeni Ni u kome e s prekidima provesti sedamnaest godina. Dosta je radila na svom linom obrazovanju i zahvaljujui dobrim materijalnim prilikama privatno je uila jezike (francuski, nemaki, turski, engleski, italijanski i grki) i dosta je putovala. Dva puta je ila na put oko sveta. Napisala je veliki broj pesama i pripovedaka koje su objavljene u asopisima Otadbina, Delo, Iskra, Brankovo kolo, Venac, Misli, Carigradski glasnik, Srpski knjievni glasnik, Vardar, ena, Srpski pregled, Bosanska vila, Videlo, Srpskinja i u listovima Veernje novosti i Politika. Glavna dela su joj: Pesme (1894), Pisma iz Nia o haremima (1897), Dul-Marikina prikanja (1901), Feti-Sultan, Safi-Hanum, Mejrem-Hanum (1907), Nove (1912), Amerikanka (1918), Pisma iz Soluna (1918), Pisma iz Indije (1928), Pisma iz Misira (1929), Novi svet ili u Americi godinu dana (1934), Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta (1940).107 Dok je bila u Niu aktivno je uestvovalac u organizovanju Podrunice enskog drutva, a prelaskom u Beograd postala je lan knjievnog odbora asopisa Domaica, organa enskog drutva i njegovih podrunica. Za vreme balkanskog rata bila je milosrdna sestra u Beogradu. Tridesetogodinjica rada knjievnice i dobrotvora Jelene Dimitrijevi proslavljena je 30.12.1928. godine u velikoj univerzitetskoj dvorani, u prisustvu kraljevskog izaslanika, ministra prosvete i mnogobrojne publike. Proslavu je organizovao Savez jugoslovensko-ruskih studenata (iji je

102 Milan P. Savi-Floridor, U bivem uumatu, Srpsko Kosovo, 13, 21-22, 1 i 15. novembar 1932, 8. 103 Putopis Evlije elebije o Srpskim zemljama u XVII veku. Preveo s turskog Dim. S. ohadi, Spomenik XLII Srpske akademije nauka, Beograd, 1905. 104 Raid Bej, Istorija udnovatih dogaaja u Beogradu i Srbiji. Knjiga prva. S turskog preveo D. S. ohadi, Spomenik XXIII Srpske akademije nauka, Beograd, 1894. 105 Ibid., III. 106 Grigorije Boovi, Roblje Zarobljeno, Beograd, 1930, 10. 107 (. Mladenovi), Dimitrijevi, Jelena J., Leksikon pisaca Jugoslavije, I, Matica Srpska, Novi Sad, 1972,630-631.

18

predsednik bio Bogdan Popovi), jer ona nije samo velika knjievnica, ve i ena plemenite due i blagodarnog srca."108 Kada je Jelena Dimitrijevi otila u Ni kao da ju je omaijala ova orijentalna varo, njeni minareti, bule i haremi. Da bi bolje upoznala turske obiaje i nain ivota u haremima poela je da uzima asove turskog jezika od muftije Ibrahim efendije. Ibrahim-efendija, muftija, bio mi je poeo da predaje turski, ali poto tursko, to jest arapsko pismo nije ono to srpsko, on mi ne zameri to ne umedoh da proitam sama."109 Dugo godina je knjievno delo Jelene Dimitrijevi, srpskog Pjera Lotija, bilo neopravdano zapostavljeno. Pojavom fototipskog izdanja Pisma iz Nia o haremima", koje je izdala Narodna biblioteka Srbije 1986. godine, donekle je ta nepravda ispravljena. Umrla je u Beogradu 22. aprila 1945. godine kao jedan od najstarijih pisaca svoga vremena. Svoju biblioteku, ukljuujui i znatan broj pesama i putopisa u rukopisu zavetala je Srpskoj akademiji nauka. Na alost, Akademija je na svom 11. skupu odranom 11. novembra 1946. godine odbila da primi ovaj legat sa razlogom to su namenjene ciljevima koji ne odgovaraju zadacima Akademijinim."110 Njena privatna kua u Francuskoj ulici br. 17 sruena je poetkom 1996. godine. Novica B. Rakoevi, peadijski pukovnik za eneraltabne poslove, roden je 1891. godine u jednom selu kraj Kolaina gde je zavrio osnovnu kolu. Bio je uenik Druge muke gimnazije u Beogradu kada je kao dobrovoljac otiao u balkanske ratove, a u Prvi svetski rat otiao je kao pitomac Vojne akademije. Odlikovan je najviim naim i stranim odlikovanjima toga vremena (Obili, Sv. Sava, Beli orao sa maevima, francuska Legija asti...). Po zavretku Vie vojne akademije sa slubom je bio u Niu kao komandant puka. est meseci je proveo na specijalizaciji u uvenoj vojnoj koli Sen Sir (Saint - Cyr) u Parizu. Godine 1934. premeten je u nae poslanstvo u Istanbulu gde odlazi sa suprugom Roksandom. Pre odlaska u Tursku poeo je da ui turski jezik koji je potpuno savladao tokom trogodinjeg boravka u toj zemlji. Neposredno po dolasku u Istanbul upoznao se sa Kemalom Ataturkom koji je na njega ostavio dubok utisak i s kojim je za sve vreme svoga boravka u Istanbulu i Ankari odravao prisne odnose. ak je, kada je Ataturk bio smrtno bolestan, imao dozvolu da ga poseuje. Novica Rakoevi je u ime jugoslovenske vlade izabrao plac na ankaji u Ankari za izgradnju zgrade naega poslanstva. Kada je zavrena izgradnja, preao je u Ankaru marta 1935. godine kao na prvi vojni izaslanik u novoj prestonici Republike Turske. \ Dolaskom u Ankaru odmah se zainteresovao za mesto gde se odigrala ankarska bitka izmeu Tamerlana i Bajazita 1402. godine, a u kojoj je na Bajazitovoj strani uestvovala i srpska vojska pod komandom despota Stevana Lazarevia. Saznavi da je korpusni general turske vojske, gospodin Emerhalis napisao delo o bici kod Ankare tampano 1934. godine, on je odmah zatraio odobrenje da ga prevede na srpski jezik. Delo Za vreme sedmogodinjeg rata Tamerlanov pohod na Anadolijui bitka kod Ankare, u prevodu Novice Rakoevia, objavljeno je u Beogradu 1938. godine. Ovo nije jedini rad N. Rakoevia. Pred odlazak u Tursku 1934. godine u Beogradu je objavljeno njegovo delo Ratni planovi Srbije protiv Turske od Voda karaora do Kralja Petra. Po povratku u domovinu bavio se pisanjem i trudio se da odri svoje znanje turskog jezika. Imao je planove da napie knjigu o odnosima izmeu Jugoslavije i Turske. Na alost, poginuo je 6. aprila 1941. godine na dunosti u Generaltabu, od prve tri bombe koje su pale na grad. Odlazei od kue u punoj ratnoj opremi oprostio se od ukuana rekavi: Ja neu preiveti ovu jugoslovensku sramotu." Ovaj estiti srpski visoki oficir, naelnik za saobraaj u Generaltabu, posthumno je odlikovan od strane vlade FNRJ. Njegove beleke, zapoeti radovi i prevodi spaljni su zajedno sa njegovom bogatom bibliotekom, koja je posluila kao ogrev vojsci 1945. godine u njihovoj kui u Takovskoj ulici. Ipak u rukama nam ostaje njegov prevod sa turskog jezika Bitka kod Ankare kao dokaz da je dobro znao turski i da je gajio prijateljska oseanja prema turskom narodu.111

108 Proslava jubileja ge Jelene Dimitrijevi, Domaica, (Beograd), 44, 1-2. januar-februar 1929, 9.

109 Jelena Dimitrijevi, Sveta voda, Vardar XVI, Kalendar Kola Srpskih sestara za prostu 1938. godinu koja ima 365 dana, Beograd, 55. > Nauivi turski,
sprijateljila se i srodila sa turskim hanumama i pridobivi njihovo poverenje uspela je da ue u hareme. Orijent ju je potpuno opinio i ona nastoji da poseuje turske kue u Skoplju, Solunu i Carigradu. Tokom boravka u Istanbulu i Solunu upoznala se sa mladoturskom revolucijom, nakon ega pie roman Nove po nazivu koji su sebi dale mladoturkinje, iji je rad pratila s neskrivenim simpatijama. 110 Godinjak, 53, Srpska akademija nauka, Beograd, 1946, 77.

19

U drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka kolovali su se mnogi mladii sa ovih prostora u elitnim kolama turske prestonice koje i danas postoje: galata Saraj, Robert Kole (danas Boazici niversitesi), Mlkiye Mektebi (danas Siyasal Bilgiler Fakltesi). Mi nismo imali mogunosti da ustanvimo njihov broj ni poloaje koje su oni kasnije zauzimali. Kao poslednje Mohikance" mogli bismo navesti Mustafu Kulinovia i Nikolu Jovanovia. Obojica su kolovani u Turskoj, stim to za N. Jovanovia pouzdano znamo da je zavrio Mlkiye Mektebi. Mustafa Kulinovi bio je pre Drugog svetskog rata - pored svog osnovnog zanimanja kadije - prevodilac za turski jezik u Meunarodnom press-centru. Posle Drugog svetskog rata obojica su radila nekoliko godina u kratkotalasnoj stanici Radio Beograda (emisije na turskom). Bili su izuzetno sposobni prevodioci i kada se ova redakcija ugasila, Nikola Jovanovi je jo neku godinu radio kao lektor za turski jezik na Istorijskom odseku Filozofskog fakulteta u Beogradu.112 Broj poznavalaca turskog jezika u periodu obuhvaenom ovim radom, svakako bi mogao biti vei. Sigurno da ima mnogo anonimusa za iru javnost, naroito meu trgovcima s juga koji su govorili turski, dravni jezik na ovim prostorima za vreme vladavine Osmanske imperije. Iz razgovora s ljudima esto smo bili u prilici da ujemo, da je neiji otac, deca ili pradeda znao turski, da je bio trgovaki agent", da je trgovao s Turcima itd. Takve podatke nije bilo mogue ovom prilikom proveriti. Prilikom itanja literature bili smo zbunjeni pred injenicom da se, na primer, u jednom putopisu u kome su do detalja opisani svi trenuci putovanja ili audijencije kod neke visoke linosti u Carigradu, samo spomene da je bio prisutan i prevodilac, bez njegovog imena ili bilo kakvih drugih podataka. Sa aljenjem moramo konstatovati da se i danas prevoenje s turskog jezika ne vrednuje i ne potuje u naoj sredini, iako je izuzetno teko s obzirom na morfologiju i sintaksu koje sasvim odudaraju od indoevropskih jezika. Mnoge linosti iz nae kulturne i politike istorije, poznate kao vojskovode, oficiri, knjievnici, politiari i diplomate, uili su i znali turski jezik. Verujemo da se naroito veliki broj znalaca turskog nalazio u redovima naih diplomata, Jedno opirnije istraivanje bi zahtevalo dugoroan arhivski rad, to je ovom prilikom izostalo. Rad e, po svojoj prirodi, imati dodatke. Iako ima sve dobre i lose strane pionirskog istraivanja, autor smatra da je rad opravdan i neophodan, s obzirom na znaaj poznavanja turskog jezika i formiranja balkanske inteligencije s kraja 19. i poetkom 20. veka.

111 O ivotu gospodina Rakoevia saznali smo ljubaznou njegove sestriine gospoe Miroslave Zeevi-Boreli, a po majci Rakoevi. koja nam je
ispriala ivot svoga ujaka i ustupila nam dragocene fotografije iz njegove zaostavtine koje se odnose na njegov boravak u Turskoj.

112 Po iskazu dr Duanke Bojani-Luka koja je sa njima radila u turskoj redakciji kratkotalasne stanice Radio Beograda od 1947-9. godine.

20