Tajne Ribolova 2-Ribolovne Tehnike I Sistemi

Tajne ribolova 2
Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda
piei rrdo Aleksandar Daki
u Vr cu novembra 2002.
Ovu knjigu sigurno ne bi dr ali u rukama da nije bilo slede ljudi kojima se ovim putem zah ih valjujem: - za koordinaciju: dipl. ing. Mariji irh - za savete u vezi sadr aja: Milanu Jovanoviu - Mii ( ) , Neboji Matiu Zov ( mikroElektronika ) , St anku Popoviu ( Ribolovaki Magazin ) , Sini Slavini i u (i i i i Rb r b) ie - za informacije: Draganu Brzaku, lanovim a C W P - Carp teama (Sai Popoviu i Aleksandru Radovanoviu), Zoranu Dimitrijevi u, Brian Poole-u, Andriji Urbanu, Sinii Tkalecu, Sabahudinu Mesinoviu, Edinu Rediu Ashley Djuriinu za podr ku: ( Radio021 ) , Bojanu Sremeviu (RT K Kru evac ) , Draganu St ankoviu (TV Last avica , Dragomiru Vujai ) u (Radio "FOX 91,1"), Dragu Nemecu ( Ribarska ) , Draganu Nikoli u (www . i a c . u , Milanku St r b r. o y) aniu (OSR Drina ) , Mi Nikoli i u ( a i c) ,Vuku rdo iia Petroviu ( Ribolovaki-magazin ) , Vladimiru Vukainoviu (www . i a c . u r b r. o y)
Naznaka itaocu:
Materijal objavljen u knjizi Tajne ribolova podlee copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.
Adresa za kontakte:
Aleksandar Daki Svetosavski Trg 6/b 26300 Vrac
tel: 013/821-641 e-mail: quercus@hemo.net Internet: http://users.hemo.net/quercus
Uvod 3
Knjiga je pripremana sa dunom p anjom, i pak, koliki god trud bio ulo en, gre aka i nejas noa sigurno ima. Kako bih ih u narednim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one koji me budu konta t r l u kiai vezi sadr aja knjige. Aleksandar Daki u Vr cu, 20.10.2002.
Moderan aranski ribolov
knjizi "Tajne ribolova 1 - o ribljim vrstama, tehnikama primamljivanja i mamcima" data su detaljna objanjenja o ivotu i navikama arana, kao i o svim mamcima i primamama koji se koriste u njegovom ribolovu. Takodje, opisano je vie razliitih tehnika ribolova arana, kao to su muiarenje arana, lov plovkom, lov na povrini i klasian lov dubinskom metodom. Cilj ovog teksta je da se da poseban akcenat na moderan aranski ribolov, opremu i radnje koje se koriste i koje su specifine samo za ovu tehniku. Slike vezova i sistema koji se koriste u ovoj metodi ribolova mo ete nai u istoj ovoj knjizi u poglavlju "Ribolovni sistemi". Lokacije koje su interesantne za lov arana opisane su i u tekstovima u knjizi "Tajne ribolova 1 - o ribljim vrstama, tehnikama primamljivanja i mamcima" i u ovoj knjizi u poglavlju "Tipovi ribolova u zavisnosti od terena"
Da bi se uopte upustili u moderan aranski ribolov, potrebno je da imamo adekvatan pribor i opremu. U ovom prvom poglavlju akcenat je dat na specifinosti ovog pribora. tapovi (Carp - Karpfen) Generalno posmatrano du i tapovi, sa veom test krivom (oznaka na tapu T.C. - ne treba je meati sa te inom bacanja) i br om akcijom su pogodniji kada elite da dobacite dalje. Medjutim, mana tih tapova je to slabije umaraju ribu i riba se lake oslobaa udice. Sa druge strane, krai i meki tapovi, su bolji kada nisu potrebni jako daleki zabaaji, kao
Sponzor poglavlja:CWP Popovi
Pribor
6 Ribolovne tehnike
i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova. Krai tapovi, takoe imaju manju transportnu du inu, to u nekim sluajevima mo e biti prednost. Danas je uobiajena du ina za aranske tapove oko 3,6 m. Da bi odredili koji je tap pogodan, a koji nije za aranski ribolov, potrebno je upoznati se sa terminima koji su objanjeni u poglavlju "Pecaroki pribor" u ovoj knjizi: Test krivulja (engl. test curve - oznaka TC); Te ina bacanja (engl. Weight, lure weight i slino); Akcija tapa Karakteristike dananjih uobiajenih tapova pogodnih za aranski ribolov su TC 1,75-3,5lb u zavisnosti od du ine. Ovo su parabolini tapovi. Du ina tapa Test kriva 11 ft (3,3 m) 1 3 - 2 1 lb 12 ft (3,6 m) 2 1 - 2 3 lb 13 ft (3,9 m) 2 3 - 3 1 lb Konstrukciono, tapovi za ovaj metod ribolova su dvodelni ili trodelni(ree) tek tapovi, a izraeni su od najkvalitetnijih tipova karbonskih materijala. Na ove tapove postavljaju se najkvaliteniji sprovodnici. Kako se u ovom sluaju, parabolian tap savija po celoj svojoj du ini, od vrha do rukohvata, sve karike trpe naprezanja i sve trebaju biti kvalitetne (SIC). Mainica Generalno gledano, za ovaj tip ribolova potrebna je mainica sa nepominom pulnom. (Za vie informacija u vezi mainica pogledajte poglavlje "Ribolovaki pribor" u ovoj knjizi). Kapacitet pulne treba da je bar 200m onog najlona koji planirate da koristite. Ovaj kapacitet pulne potreban je i zbog dalekog zabacivanja i zbog neophodnosti postojanja rezerve najlona u prvim trenutcima umaranja ribe nakon kontre. Nemojte zaboraviti da su ciljni primerci arana, a i amura koji mo e doi, prilino masivni i da daju prilian otpor pri izvlaenju. Ovako krupne primerke treba izvlaiti tapom, a ne mainicom, u emi gree mnogi poetnici. Da bi se pravilno izborili sa ribom, neophodno je da je
Sponzor poglavlja: CWP Popovi
Ribolovne tehnike 7
kvalitet konice koja je ugraena u mainicu nadprosean. Cilj konice je da sprei lom tapa ili mainice pri sna nom kretanju ribe od pecaroa, u isto vreme, pru ajui otpor ribi i umarajui je. Konica treba da je tako podeena da ne dodje ni do pucanja opreme ni do kidanja najlona. Jaina konice mo e se podeavati na vrhu mainice - "Front drag control" ili na kraju "Rear drag control". Iz praktinih razloga drugi sistem je bolji, jer je lake u trenutku borbe dodatno podesiti intenzitet koenja. Broj kuglinih le aja u mainici mo e biti jedan od pokazatelja njenog kvaliteta. Uobiajeno je da su mainice koje se danas proizvode i spadaju u kvalitetnije prave sa 3 i vie le aja. Kod aranskih mainica bitnije je da imaju ugraen "Baitrunner", nego da imaju veliki broj le ajeva. "Baitrunner" je neobino va an kod ribolova arana, jer dozvoljava ribi da ponese mamac, a da se pri tome maksimalno smanji otpor koji pru a mainica i tap. (Detaljnije o "Baitrunner"-u vidite u poglavlju "Ribolovni pribor" u ovoj knjizi). Ribolovake strune U modernom aranskom ribolovu koriste se tri tipa struna: Monofilament (odomaen naziv - najlon) Upredene strune Fuzije (multivlakno) O sva tri tipa struna kao i najbolje naine vezivanja dve strune i strune i udice mo ete proitati vie u knjizi "Tajne ribolova 1" u delu "Pribor" na stranama od 157 do 164. Nosivost struna treba da je bar 3,5 kg, a kod tekih terena i do 7 kg. Na izuzetno tekim vodama koristit strune nosivosti preko 11 kg. Ovo do sada reeno va i za osnovnu strunu. Meutim, za izradu predveza i konstrukciju dlake koriste se strune drugih karakteristika. O tim detaljima pogledajte u poglavlju "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi. Udice Za ribolov arana koriste se jednokrake udice one veliine koje odgovaraju kako mamcu, tako i oekivanoj veliini ribe. Teko ete pogreiti ako koristite veliine 1/0, 2/0 ili 3/0. Imajte na umu da je uvek bolje koristiti udice renomiranih proizvoaa, jer su sigurno otrije i vre.
8 Ribolovne tehnike
Preporuka je da uzimate hemijski otrene udice kao i udice sa mikro jezikom ili bez njega, jer manje povreuju ribu. Stare klasine aranske udice kratkog vrata i velikog raspona dobre su u sluaju da na nju direktno kaite kukuruz ili valjak, meutim ukoliko pecate "na dlaku", ipak su bolje u e udice, koje riba lake proguta uz mamac na dlaci. Boja udice mo e biti crna, srebrna, zlatna ili crvena. Imajte na umu da ribe ne razlikuju boju, ali razlikuju sjajnost materijala. Uobiajeno je da se uparuje boja udice sa bojom mamca. U uslovima nonog pecanja, kao i kada se peca na veim dubinama, boja udice i mamca je potpuno irelevantna. Indikatori trzaja Indikatori trzaja su savremena pomagala, koja omoguavaju pecarou da pravovremeno uoi trenutak kada riba uzima mamac kako bi adekvatno kontrirao. aranski ribolov je specifian po tome, to je broj ugriza u jedinici vremena relativno mali (mnogo manji nego pri ribolovu bele ribe), pa je neprekidno posmatranje vrha tapa izuzetno zamorno. Za tu svrhu konstruisani su specijalni elektronski indikatori trzaja, koji reaguju zvunim i svetlosnim efektom na izvlaenje najlona od strane ribe sa pulne. Kod boljih modela mogue je menjati uestanost zvunog signala, kako bi se lake razlikovao trzaj ukoliko se peca na veem broju tapova. Svetlosni indikatori se obino izrauju sa LED diodama koje imaju le kola to im omoguava da jednom upaljena dioda svetli i nakon prestanka izvlaenja najlona. Svetlosni signali su izuzetno korisni u sluaju nonog ribolova. U ranijem izlaganju, reeno je da mainica treba da ima "Baitrunner", kako riba ne bi osetila otpor prilikom uzimanja mamca. Svaki drugi indikator trzaja, sem elektronski, bi pru io dodatni otpor ribi, to je u ovom sluaju nepo eljno. Neki elektronski indikatori imaju mogunost podeavanja osetljivosti, to eliminie pojavu la nih bipova prouzrokovanih tokom vode ili vetrom. Njavea mana elektronskih indikatora trzaja je to je indikacija trzaja u sluaju da riba nakon uzimanja mamca krene ka tapu slaba ili nikakva. Naime, u tom sluaju nee doi do izvlaenja najlona, ve do njegovog labavljenja i oputanja. U tom sluaju elektronski indikator
Ribolovne tehnike 9
najee ni ne reaguje. Da bi se ovo eliminisalo, potrebno je najlon stalno dr ati blago zategnutim, to je mogue ako se koristi kombinacija elektronskog indikatora i indikatora koji se kae na najlon. Umesto elektronskih indikatora ili u sprezi sa njima mogue je, dakle, koristiti i druge tipove pomagala, kao to su razni indikatori iz kune radinosti, indikatori koji se kae na najlon (majmuni), indikatori na vrhu tapa (quivertip, swingertip i springtip). Prake Da bi se precizno prihranilo mesto ribolova, ukoliko se peca na veoj udaljenosti danas se koristi vei broj razliitih naprava. Praka je najklasinije i najstarije pomagalo. Dobra je za krupne komade primame, ali se njom teko precizno na veoj udaljenosti baca sitnija granularna primama, zbog velikog rasipanja. Mo e biti prilino efikasna na manjim udaljenostima. Specijalno dizajnirani tapovi za bacanje granulirane primame (kao Cobra), su se pokazali odlinim za primamljivanje na veim udaljenostima. Esecijalno je da primama bude pravilnog kru nog oblika. Najzad, na vodama na kojima je to dozvoljeno, primamljivanje dalekog mesta mo e se vriti iz amca. Moderna tehnika omoguava izgradnju malih (do 50 cm dugih) amaca sa daljinskim upravljanjem. Ovakav brodi se mo e dovesti do eljenog mesta na kojem se brodi automatski istovari i nakon toga vrati na obalu. Dr ai za tapove (pod-ovi) Zbog specifinog polo aja tapova prilikom ribolova, (paralelni sa zemljitem ili blago nagnuti unapred), kontruisani su specijalni dr ai za vei broj tapova. Obino dr e 3 do 4 tapa. Ovi dr ai tapova (engl. Rod-tap, pod-dr a) omoguavaju da se na njih postave i elektronski indikatori trzaja. PVA - polivinil alkohol - vlakno Polivinil alkohol ima osobinu da se, ako se od njega izradi vlakno, ono se za oko 30 sekundi potpuno rastopi u vodi. Ova njegova osobina je nala primenu u modernom aranskom ribolovu. Naime, sada je mogue
10 Ribolovne tehnike
na kratak komad PVA vlakna nanizati eljeni broj komada zrnaste hrane koju elimo da koristima kao primamu. Ovako nanizane partikle, prive emo za glavni najlon blizu udice. Nakon zabacivanja, PVA e se otopiti i partikli e ostati slobodni, pored udice kao primama. U skorije vreme, pored PVA vlakna, mo e se kupiti i PVA vreica, u koju je mogue ubaciti vei broj sitnih partikala, ali i sve druge tipove primama. Anti-tangle Specifian nain vezivanja - sistem, koji omoguava da se na velike daljine zabaci mamac, a pri tom ne doe do mrenja sistema. Sa antitangle, helikopter i ostalim sistemima upoznajte se u odeljku "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi. Ampule za nono pecanje Ovo se veoma korisni dodaci u vidu kratke plastine ampule ispunjene dvema tenostima. Ampule mogu biti razliitih prenika, mada su najuobiajniji 1,5mm , 2mm i 3mm. Da bi se aktivirala potrebno je par puta blago prelomiti ampulu da bi dolo do meanja tenosti, nakon ega ona poinje da sija. Uobiajene su fluorescentno crvene i uto-zelene boje. Jednom prelomljena ampula sija maksimalno 12 sati i nakon upotrebe se baca. Obino se montira na vrh tapa kod dubinskog ribolova, odnosno na vrh plovka umesto antene kod lova sa plovkom. U nekim primenama, mo e se montirati i na varalicu koja se vue nou kroz vodu. Kako aran vrlo esto radi i nou, ove ampule su izuzetno korisno pomagalo. Dodaci mamcima i primami U knjizi "Tajne ribolova 1" detaljno su data uputstva i objanjenja za veliki broj primama i mamaca koje se koriste u ribolovu arana, gde je dato preko 40 proverenih recepata za boilije. Desetak recepata za boile dato je i u ovoj knjizi u delu o sistemima koji su namenjeni modernom aranskom ribolovu. Ovde u se osvrnuti samo na one materije koje su specifine za moderan aranski takmiarski ribolov, a nisu detaljno objanjenje u prethodnoj knjizi. Atraktori - su generalno gledano, materije koje privlae ribe. U
Ribolovne tehnike 11
veini sluajeva su to arome, koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju. Uljanog su tipa i najee se koriste ulja semenki, ulja koja se koriste u uzgajanju pastrmki i druga slatkasta ulja. Kao atraktori se esto koriste i amino kiseline. Amino kiseline ivotinjskog porekla obino su iz jetre sisara. Koriste se u tano datoj koliini za svaki recept. Nije dobro dodavati veu koliinu, jer su u velikoj dozi odbojne za ribe. Miljenja o upotrebi amino-kiselina je podeljeno. Dok jedni smatraju da su neophodne, drugi tvrde da nema nikakvog smisla koristiti ih. Ukoliko se dodaje d igerica, treba je koristiti sve u i samlevenu u koliini od oko 80 g na 0,5 kg miksa. Samlevena d igerica se mea sa jajima, pa se ta meavina dodaje u suvi miks. Umesto d igerice, neki koriste lignje. Arome - se koriste da bi zamirisale mamce i primamu. Meutim, treba uvek imati na umu da voda i vazduh nisu isti mediji. Naime, dve arome koje identino miriu u vazduhu, u vodi mogu stvarati potpuno razliite efekte. U vodi se mirisi ne mogu iriti, ve se ire ukusi. Arome jonizuju prostor i na taj nain predaju informaciju ribi o sebi. Dakle, vrlo je bitno, sa kojim nosiocem je pravljena neka aroma. Do sada se pokazalo da se etil alkohol mnogo br e rastvara u vodi, pa e se sa mamca br e isprati. Sa druge strane mnogo e br e zasititi svojom aromom okolni prostor od arome na bazi propilen glikola. Propilen glikol je bolji u zimskim mesecima, kada je ekanje na ribu du e, dok je etil alkohol prihvatljiviji leti. Pored vetakih aroma, mogu se koristiti i prirodne arome u vidu zaina. Neki od najjaih prirodnih mirisa su: kari (curry) - je orijentalna meavina zaina (kao osnova koristi se kim, grko seme i so) koja se koristi u kulinarstvu. Izuzetno je jakog mirisa i uto-braon boje. U vodenom i uljnom rastvoru dobija blagu zelenu fluorescentnu nijansu. Slano-ljutog je ukusa. Treba dodati oko 15 g zaina na 0,5 kg suvog miksa. Najbolje rezultate daje u ribljim i zainskim meavinama. Pored karija, pokazalo se da se mo e dodati i par kapljica ili sosa. Obratite panju na koliinu ilija, jer je izuzetno ljut. Nikako ne dodajte ili ili kari u sluaju da su slani. grko seme - je zainska biljka koja se koristi u kulinarstvu samostalno ili u meavinama sa drugim zainima. Ima blag ali specifian ukus, koji se pokazao izuzetnim kod pecanja bele i aranske ribe.
Dodaje se oko 4 g na 0,5 kg meavine. Obino se dodaje u riblje i meavine sa semenjem za ptice. beli luk - je jedan od najjaih aromata koji rastu kod nas. Pokazao se izuzetnim, kako samostalno u miksevima, tako i u kombinaciji sa grkim semenom. Najbolje je koristiti beli luk u prahu i to u koliini od 30 g na 0,5 kg suvog miksa. Koristi se u meavinama sa aromom voa, zaina i u ribljim meavinama. Izazivai gladi - su trea najea komponenta primame i mamaca. Cilj izazivaa gladi je da delujui kao laksativ, to pre ribu nateraju da svari i izbaci pojedenu hranu, izazivajui njenu glad. Riba e se, zbog svoje gladi, mnogo ee vraati na mesto primamljivanja i poveae se verovatnoa za ulovom. Najbolji nain da se stimulator ravnomerno umesi u miks je da se ne dodaje direktno u suvi miks, ve da se ulupa sa jajima i malom koliinom miksa. Na ovaj nain dobija se polutena masa u kojoj se stimulator pravilno rasporedi. Nakon toga, ovu meavinu treba dodati u suvi miks i dobro umesiti. Kazeini i kazeinati - su koncetrovani (90 do 96%) mleni proteini. Kazeini mogu biti kiseli i neutralni. Sitnija granulacija (30) se koristi za izradu tvrdih mamaca, dok se krupna granulacija (90) koristi za izradu plivajuih boilija. Dodaju se u koliini od 5 do 50% u zavisnosti od eljenog stepena obogaenja smee. Kazeinati mogu biti natrijumovi ili kalcijumovi. Imaju visok stepen belanevina. Koriste se za izradu plivajuin boilija do 25% u smesi. Zaslaivai - zbog osobine eera da upija mnogo vode i time daje nepotrebnu vla nost, umesto eera dodaju se mnogo jai vetaki zaslaivai. Mogue je koristiti i prehrambene vetake zaslaivae, ali su oni mnogo manje koncentrovani od specijalno pravljenih za pripremu mamaca. Generalno gledano, koliina zaslaivaa koji ete dodati zavisi i od arome boila. U boile sa aromom ribe ide manje (ili se stavlja slabiji zaslaiva), a u boile sa aromom voa ili zaina vie zaslaivaa. Kao orijentacionu meru, ukoliko koristite vetake zaslaivae, uzmite 1 do 4 ml na 4 do 5 jaja. Ukoliko koristite prirodne zaslaivae mera je od 10 do 20 ml na 0,5 kg suvog miksa. Najee korieni prirodni zaslaivai su: melasa - veoma tamna, lepljiva i slatka tenost. Zbog svoje
tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila. Ukoliko su potrebni svetli boili, obino namenjeni za zimski ribolov, bolje je koristiti vetake zaslaivae. kukuruzni ili jemeni slad - dobro je pre upotrbe ovaj malt pustiti da malo prokisne, kako bi dobio karakteristian jak miris. Koristi se oko 10 ml na 0,5 kg suvog miksa. Takoe, mo e se koristiti i meavina kukuruznog malta i melase u odnosu 1:1. Kao kruna cele vetine, potrebno je savladati tehniku modernog aranskog ribolova. Tehnika pecanja se zasniva na poznavanju tehnike primamljivanja, tehnike izrade i postavljanja mamaca i tehnike plasiranja mamca i izvlaenja zakaene ribe. Veliki broj arand ija potuje svoj ulov i prilikom izvlaenja posebnu pa nju poklanja brizi da se riba ne povredi, kako bi nakon merenja i slikanja, mogla da se vrati u vodu bez posledica. Ovaj postupak naziva se tehnikom uhvati i pusti i o njoj e biti vie rei na kraju ovog poglavlja. Tehnika primamljivanja Tehnika primamljivanja arana mo e biti loosefeeding ili grounbaiting. Kada se ka e loosefeeding, podrazumeva se rasipanje zrnaste primame i mamaca na mesto pecanja. Detaljan opis ove tehnike bie objanjene kasnije u ovom tekstu. Groundbaiting, je termin koji oznaava hranjenje mesta kuglama primame na bazi brana. Veina standardnih kupovnih i domae pravljenih primama upravo je na bazi razliitih vrsta brana. Vie recepata i opise tehnika njihovog korienja daje se u knjizi Tajne ribolova 1, a ovde u se skoncentrisati samo na neke specifine vrste prihrana koje do sada nisu obraivane. Kukuruzne pahulje (cornflake) su vrlo jeftina i kod nas retko koriena primama. Najbolje su se pokazale kada je mamac boili, kukuruz eerac ili kukuruz zuban (obini kukuruz). Ove pahulje izuzetno lako upijaju boje i mirise. Priprema je vrlo jednostavna. U plastinu posudu ili erpu stavite eljenu koliinu pahulja i sipajte vrelu vodu. Ostavite oko jedan as i napravie se vrlo gusta i gipka pasta. Ova pasta je idealna primama. Pravi odnos vode i pahulja, zavisi od proizvoaa i
Vetina
najbolje je da sami kod kue eksperimentiete. Ukoliko elite da dodate boju ili aromu uradite to meajui ih sa vodom u kojom ete kasnije natopiti pahulje. Takoe, u primamu mo ete dodati i konopljino seme, riblje brano ili semenke. Ukoliko elite da dobijete manje lepljivu primamu, zamrznite na nekoliko dana nakvaene i umeene pahuljice. Prilikom razleivanja, jedan deo vode e izai iz primame. Hleb jeste staromodan i veina pecaroa smatra ga prevazienim, ali je ipak izuzetno kvalitetna primama. U gnjeeni hleb treba dodati semenke, hranu za pse ili make, riblje brano ili koncentrat, kako bi se dodatno zamirisao. Ukoliko dodajete hranu za pse i make, pre meanja, potrebno je da ih u avanu ili blenderu usitnite do praha, pa tek onda da ih umeate. Prilikom kvaenja u vodu treba staviti arome i boju. I na kraju, znajte da je aranu potrebno odreeno vreme da se navikne na ukus primame isto kao i na ukus boilija. Uvek imajte to na umu, kako bi uskladili ukuse primame i mamaca. Prilikom prihranjivanja pazite da vodu ne prehranite. Takoe, ukoliko u vodi ima mnogo sitne bele ribe ili recimo babuki i karaa, bolje je koristiti loosefeeding tehniku. U suprotnom, jata sitnih riba e vam dosaivati neprekidnim pipkanjem mamaca. Kako primer najbolje ilustruje pravilan postupak ovde u dati jedan tipian pristup ukoliko se koristi loosefeeding tehnika primame: U prvoj je potrebno pronai mesto na kome elimo da pecamo i pripremiti ga. Kada dodjemo na vodu, meu prvim stvarima koje treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 5kg bojlija i do 30kg druge hrane u toku ribolova. im se doe na vodu na prostor koji hranimo treba baciti oko 1 kg boilija i oko 10 kg zrnaste hrane. Aroma boilija i zrnaste hrane mora biti ista. Preporuljivo je da i veliina boilija bude pribli no veliina zrnaste hrane. Na taj se nain e riba, ako nita grekom uzeti nekoliko zrna boilija umesto prirodne hrane i osetiti da je i on jestiv. Cilj je arana naviknuti na hranu. Ovo je posebno bitno na vodama na kojima se ne peca boilijima. Ono to u prvih par dana treba uraditi je da se polako prelazi na krupnije boilije - one veliine koje ete kaiti na udicu. Dakle, svakog
dana u dnevnu koliinu primame, smanjite udeo sitnih boilija i zrnaste hrane i poveajte udeo velikih boilija. Za oko 4 dana, kompletna primama treba da je od samo krupnih bojlia. Koliina primame od samog poetka mora zavisiti od vode i oekivanog broja riba koji tu ivi. Generalno gledano, svakog dana treba koliinu hrane smanjiti za 50% u odnosu na prethodni dan. Osnovna zamisao kod primamljivanja je da se riba navikne na hranu, ali da se ne nahrani. Ovo posti emo dodavanjem laksativa, sredstava koje podstiu probavu, u primamu. aran e se zbog brzog varenja esto vraati na hranjeno mesto, to je preduslov za dobar ulov. Nije realno oekivati velike ulove na samom poetku. Ribi je potrebno par dana vremena da se navikne na novotariju i to joj se mora omoguiti. Od vas zavisi da li elite da prvih dan-dva pecate ili samo da kampujete kraj vode. Ve od treeg dana, postoji ansa da je aran probao boili eljene veliine i da e krenuti za mamcem na udici. Tu kreemo u drugu fazu. Tehnika pripreme i upotrebe mamaca - boila U knjizi Tajne ribolova 1 dato je preko 40 proverenih mikseva za boile, meutim sam postupak izrade nije dat do tanina. Cilj ovog teksta je upravo da se taj postupak pojasni. Ukratko prvi korak u pripremi boilia je da se napravi pasta. Nakon toga se pasta rolja u kuglice eljene veliine, koje se nakon toga kuvaju, prosuuju i na kraju koriste ili zamrzavaju. U sastav boilia uvek ulaze jaja, arome i zaslaivai i sam osnovni prakasti miks. Krenimo sa jednim ilustrativnim primerom. Praviemo jednostavne pirinane boile, koji su iako vrlo jednostavni, izuzetno lovni. Prvo je potrebno da napravimo suvi miks. U veu erpu ili plastinu posudu treba usuti 250g griza, 125g pirinanog brana (ukoliko ne mo ete da naete brano u blenderu ili mikseru za kafu sameljite pirinana zrna) i 125g sojinog brana. U ovaj miks dodajte jednu kafenu kaiicu crvene prehrambene boje u prahu i sve dobro izmeajte. Ukoliko ne mo ete da naete boju u prahu, ve tenu boju, onda je nemojte umeati u suvi miks ve u jaja. Ovako napravljen miks ne mora se odmah iskoristiti. Prespite ga u papirnu vreu i smestite na suvo i hladnije mesto.
Kada odluite da boilie napravite, preite na sledeu fazu. Prvo je potrebno da napravite adekvatan miks aroma i zaslaivaa sa jajima. U plastinu posudu razbite 4 jajeta, dodajte arome i zaslaivae. Vrlo je bitno da dodate tanu koliinu aroma. Informacije o merama moraju se nalaziti na svakom pakovanju. Ukoliko koristite tenu prehrambenu boju, dodajte je sada u jaja. Viljukom dobro ulupajte jaja i dodatke. Sada je pravo vreme da donesete i prethodno pripremljen suvi miks. Polako i pomalo dodajte suvi miks u jaja neprestano meajui. U prvi mah dodajte oko jedne pune olje suvog miksa u jaja i napravite polutenu masu. Ostavite je da odstoji oko 5 minuta. Polako, nastavite da dodajete suvi miksi, neprstano meajui viljukom. U jednom trenutku, masa e postati pretvrda, pa nastavite da mesite rukama. Kada umeate kompletnu koliinu suvog miksa prelazite na treu fazu. U ovoj fazi treba izraditi boile eljene veliine. Kako ih pravite sami, nemojte biti lenji i napravite ceo dijapazon veliina. Ovo e vam trebati, posebno na vodama gde je potrebno ribu navii na krupnije boile, prvo im bacajui sitnije. Pravilo je da boili treba da je okrugao. Ovakav oblik je najlaki za izbacivanje na velike daljine. Meutim, nekada je upravo boili drugog oblika (kupa ili valjak) mnogo atraktivniji za ribu i mo e doneti ulov kada ga drugi na vodi nemaju. Ovako pripremljene boile treba jo skuvati. Najbolje je koristiti dublji sud i reetku (Vrlo jeftino se mogu nai prirune friteze pogodne za korienje na tednjaku koje su idealne za ovaj posao). U sud je potrebno sipati vodu i saekati da ona provri. U meuvremenu na icu poreajte boilie. Kada voda pone da vri, spustite icu sa bojlima u vodu i saekajte oko 2 minuta. Nakon toga ivadite boile i pustite da se iskaplju. Rasporedite ih po istoj krpi i ostavite da se prosue i ohlade oko pola sata. Ovako pripremljene boile mo ete spakovati u plastine vree i koristiti odmah ili zamrznuti za kasniju upotrebu. Nekada, a posebno kada je dno vode na kojoj pecate izuzetno jakog mirisa (velika koliina mulja organskog porekla) pa mo e uticati na miris mamca, dobro je koristiti pop-up boile. Pop-up boili su u stvari boili koji plivaju u vodi, umesto da tonu. Prilikom pozicioniranja, ovi boili se podi u sa dna, ispravljajui dlaku. Udica ostaje na dnu ili se i ona blago podi e ka gore. Riba, rijui po dnu, nailazi na mamac koji mu je
prezentovan na par santimetara od dna, te ga lako uoava. Sama izrada ovih boila mo e biti: upotreba polistirena ili plute - Za ovu metodu koristi se isti miks kao i za normalne boile, ali se prilikom formiranja kuglice u sredinu svake postavlja plutana ili polistirenska kuglica. Nakon toga se kuglice kuvaju kao i normalni boili. Ovako dobijeni boili imaju istu aromu i boju kao i normalni boili i ne treba im dodavati nikakve aditive. obrada u mikrotalasnoj penici - Umesto da u svaki boili utiskujete po jednu plutanu ili polistirenku kuglicu, u ovoj metodi potrebno je da boili ispeete u mikrotalasnoj penici. Osnovni miks se priprema kao i kod normalnih boila, samo se ne kuva, ve se pee u mikrotalasnoj penici. Istovremeno se mo e obraditi oko 30 boila od 14mm. Pecite ih oko 2min. Ako se nakon ovog perioda na njima ne pojavljuju znakovi pregorelosti ili dima, pecite jo 15 sekundi, sve vreme pazei na njih. Ponavljajte peenje od po 15 sekundi onoliko puta dok boiliji ne ponu da se dime. Zapamtite to vreme. Vrlo je bitno da svaki put postavite isti broj boila iste veliine, kako bi tano znali koliko traje priprema. Recimo za 30 boila 14mm, potrebno je 2 minuta i tri puta po 15 sekundi na maksimumu da bi poeli da se dime. Kako vama ne trebaju prepeeni boili, oduzmite poslenjih 15 sekundi i dolazite do toga da vam je za idealne pop-up boile potrebno 2 minuta i 30 sekundi peenja. Vrlo je bitno da imate u vidu da ovo vreme zavisi od broja i veliine boila koje peete, pa je neophodno da mera uvek bude ista. Pazite na to da se peenjem jedna koliina arome gubi, pa je dobra preporuka da dodate oko 50% vie arome i mirisa u osnovni miks, nego kod redovnog boila. Bez obzira da li koristite obian ili pop-up boili, preporuka jednog broja arand ija je da neposedno pre upotrebe, boili umoite ili na njega nakapljete dodatnu koliinu arome, kako bi ga uinili atraktivnijim. Ovo se ini umakanjem i natapanjem boila - Ukoliko se odluite za ovaj nain, prvo morate razbla iti aromu i do 10 puta, jer bi direktno natapanje boila u istu aromu, nainilo presna an boili, koga ribe ne bi rado uzimale. Pored standardnih kupovnih aroma, za ovu svrhu mogu poslu iti i prehrambeni okoladni ili voni prelivi za torte ili sladolede i razna ulja. Vrlo je bitno da obratite pa nju na to da se aroma rastvara u
rastvarau. Poznato je da se slino u slinom rastvara, pa i rastvor u rastvara moraju biti sline koezistencije. Naime aroma mo e biti uljana ili alkoholna. Ukoliko je alkoholna, ona e se dobro rastvarati u vodi i boili treba umakati u vodeni rastvor arome. Meutim, ukoliko je aroma uljana, ona e se u vidu kapljica nai na povrini vode i efekat umakanja boila bie kao da ste ih umoili u istu vodu. Za uljane arome, koristite slabomirisna rafinisana biljna ulja. Ukoliko elite mo ete koristiti meavinu aroma, meutim obratite pa nju da su ili sve arome uljane ili da se sve rastvaraju u vodi. U suprotnom efekat nee biti oekivan. Boili treba u aromi da stoji bar 24 asa, mada je prava mera nedelju dana i vie. to bude du e stojao aroma e se bolje upiti. za Crveni recept pomeati: 40 ml glicerina, 1/4 olje eera, 30ml crvene boje, 30ml arome badema, 2 kaike meda. za Zimski recept pomeati: 30 ml arome ruma, 30 ml arome badema, 30 ml arome meda, 20 ml glicerin, na vrh kaike neke fluorescentne boje. za Voni recept napraviti rastvor fruktoze u vodi. Uzeti oko 25 ml ovog rastvora i dodati mu 50 ml glicerina, 5 ml neke arome. I na kraju ovog dela o boilima ostaje jo par preporuka o tome koje boile kada koristiti. Dva su osnovna pristupa: Biti drugaiji - ovaj prilaz se zasniva na ideji da ribe vremenom postaju sve odbojnije prema boilijima. Razlog je taj to se nakon hvatanja i izvlaenja riba ponovo puta. Nekoliko puta uhvaena riba na boile poinje da povezuje boili sa onim to joj se kasnije dogaa i poinje da ga izbegava. Biti isti - ovaj prilaz poiva na injenici da se aran u prirodi ne hrani boilijima i da je potrebno odreeno vreme da se navikne na novu hranu. Pecati na hranu na koju svi pecaju znai eliminisati vreme navikavanja. Najzad, kada pecate prvi put na nekoj vodi, proverite kakvo je dno. Ukoliko je isto svaki boili mo e doi u obzir. Meutim, ukoliko je dno puno organskog otpada, a to ete primetiti po mirisu boila, potrebno je koristiti jako mirisne smee, kao to su one sa mirisom ribe.
Tehnika plasiranja mamca Jedan broj arand ija i dalje koristi hranilice. Oko njihove upotrebe miljenja su podeljena. Sa jedne strane, prednost im je to na isto mesto pada i primama i mamac, ali im je mana to je koliina primame mala, to se teko koristi zrnasta primama i to prilikom izvlaenja i borbe sa ribom, hranilica vrlo lako zapne za prepreke, to mo e dovesti do gubitka ribe. Ukoliko se ipak odluite da koristite hranilicu, to je esto i preporuljivo na lakim vodama, treba to uraditi na sledei nain. Prvo, hranilicu napunite primamom, a onda u primamu utisnite mamac (boile ili kukuruz) zajedno sa dlakom. Pazite pri ovome da ne umrstite dlaku u hranilicu. Ideja je da aran, privuen hranom iz hranilice, pronae i boilije umeane sa primamom na dnu. Ovaj metod, ako je pravilno plasiran, mo e doneti izuzetne uspehe, posebno tamo gde riba nije navikla na boilie. Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati mainicu sve dok olovo ne padne na dno. Va mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite mainicu, najlon se nee moi izvlaiti i mamac e u poluluku padati, po pravilu bli e obali. Nakon smirivanja olova, polako namotajte viak najlona i smestite tap na pod. Namestite indikatore trzaja i ekajte. U drugoj fazi, aran se navikao na mamac i treba dodavati samo onoliko primame, koliko je potrebno da mu se ne dozvoli da ode i hrani negde drugo. Nemojte preterivati. Bolje je bacati manje koliine vie puta u toku dana, nego raditi jedno jako prihranjivanje. Tehnika izvlaenja zakaene ribe U sluaju trzaja, kontra treba biti odluna, kako bi se udica zabila u usnu arana. Po pravilu upecan aran be i prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na pulni. Dakle, ako je mainica sa kvalitetnom konicom, ona e u ovom prvom udaru, besprekorno putati najlon, neprekidno umarajui ribu. Kada se riba smiri i zaustavi, potrebno ju je polako privui ka obali. Sem ukoliko vam je mainica izuzetno kvalitetna (sa pu nim prenosom), nije preporuljivo ribu privlaiti okretanjem ruice. Mnogo je bolje to raditi podizanjem vrha tapa. Kada riba krene
ka vama, pratite njeno pribli avanje namotavajui najlon. Kada riba krene od vas, podignite vrh tapa nagore. Na taj nain ete rasporediti silu po tapu i on e pored konice na mainici izmarati ribu. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Kada riba odluno krene u ne eljenom pravcu, postoji jedan dobar manevar. U prvom trenutku blago popustite tenziju najlona, ali nikako ne isputajui kontakt sa ribom, a onda nakon par sekundi povucite ribu u eljenom pravcu. U velikom broju sluajeva, riba e se okrenuti tamo gde vi elite. Ukoliko zaplete najlon u travu i ukoliko ne mo ete da je odatle izvuete, a da ne pokidate sistem, pokuajte da otpustite najlon i ostavite tap u dr a. esto e riba izai iz trave ka dubini i na taj nain sama se odmrsiti. Kada ribu uspete da dovedete do obale, potrebno ju je prihvatiti meredovom. Pravilno je da se meredov postavi u vodu, a onda da se riba tapom polako uvede u njega. Jurenje ribe meredovom po pliaku, esto dovodi do gubitka ulova. Ukoliko ste pobornik "Uhvati i pusti" pokreta, pogledajte u dodatku tekst o tome kako da ribi nanesete minimalna oteenja prilikom izvlaenja i kako da je vratite u vodu a da ne do ivi ok.
Najjednostavni nain postavljanja boila na dlaku
Presavijte strunu kao na slici iznad...
... pa nainite vor ...
...iglom probodite boili...
...zkaite vor vrhom igle i provucite strunu kroz boili...
...provucite strunu kroz alku udice...
...zave ite vor bez vora,tako to ete obmotati vrat udice od alke ka vrhu 810 puta, a zatim vratiti namotavanje ka alki jo 2-3 puta i provui strunu kroz alku...
...na kraju postavite stoper i zategnite sistem
Na najtrofejniji Carp team
Carp World Popovi
www.carp-yu.co.yu
Carp World Popovi
Me tehnike
Brzinski lov beovica

ije redak sluaj da se na nekoj vodi mo ete nai ispred ogromnog jata beovica. Uz pravilnu primamu, mamce i dobro podeen pribor, za kratko vreme mo e uloviti lepu koliinu riba. Lov beovica vem nee doneti kapitalne ulove, ali mo e biti izuzetno atraktivan u onim danima kada druge ribe ne rade, kada ste na odmoru i nemate kod sebe kompletan ribolovni pribor, kao i kada elite da se odmorite od svakodnevnog ivota. Treba rei da mladi upravo ovakvim ribolovom zapoinju svoj kontakt sa vodom. Da bi ih ohrabrili da nastave i savladaju sve tehnike modernog ribolova, iskusniji pecaroi bi trebalo da im ovaj lov uine to efikasnijim. U ovom tekstu nalazi se osnov sa akcentom na sportski aspekt ove tehnike ribolova. Prvi korak koji je potrebno da uradite da biste se okuali u ribolovu beovica, jeste da se upoznate sa njihovim osobinama, stanitima, mamcima i primami. Sve ove informacije su detaljno date u knjizi Tajne ribolova 1. Uovom tekstu emo razmatrati samo one informacije koje su karakteristine za ovu tehniku. Ukupna koliina ribe koju mo ete uloviti ovom tehnikom za jedno popodne je i do 7kg. Ako znate da je te ina beovica oko 15 g, jasno vam je da je ovaj stil pecanja pre svega sportski i vrlo zanimljiv. Na nepripremljenim mestima, bez primame, beovice napadaju mamac periodino. Kada jato doe, u proseku se peca po jedna beovica na minut, meutim, jato brzo pretra i kompletan areal i nastavlja dalje. Tada nastaje du i period neaktivnosti. Cilj ove nae tehnike je da jato zadr imo to du e i na taj nain maksimalno smanjimo vreme neaktivnosti. Obino je prvih sat vremena najneaktivnije, jer se eka da jato
22
Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu
Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu
doe. Ovo ekanje mo e biti i mnogo krae, ali je prosek oko sat vremena. Nakon tri do etiri sata broj ugriza po minutu je najvei, a nakon toga se polako smanjuje. U zavisnosti od nae vetine, ovo smanjivanje mo e biti vee ili manje. Iskusan pecaro mo e upecati po jednu beovicu svakih 10-15 sekundi. Pripreme Kada se ispred vas nae jato gladnih beovica, nije teko i uhvatiti ih. Idealna udica je veliina 20 ili 18, a najlon mo e biti i vee nosivosti nego to su one. Idite na najtanje najlone koji e vam omoguiti lagodno pecanje. Dakle da se ne mrse i ne uvijaju. Nosivost od 1,4 kg je sasvim dovoljna da izvue i mnogo vee ribe od beovice. U ovom sluaje nema predveza ve se isti najlon ve e za vrh tapa, na njega se postavi plovak, minimalna kolilina olovaca i na kraju udica. Ukoliko pecate ribe sa dna, olovo postavite to bli e udici jer u tom sluaju prirodna prezentacija mamca nije bitna. Ukoliko pecate pri povrini ili u srednjem delu, olovo podignite koliko mo ete, a da vam kontra ostane dovoljno brza i da uticaj strujanja vode ne bude prevelik. Bodorka pri uzimanju ne vae mamac, ve ga ne nim ustima obuhvata i guta. To vam omoguava da na istog crvia ili glistu, mo ete uhvatiti i desetak riba. Mestu pecanja treba maksimalno prii, kako bi mamac mogli lako da plasirate na eljeno mesto, a da vam pri tome polo aj ruke bude ugodan. Naime, kod ovog metoda, tap neprekidno dr ite u ruci. tap uhvatite oko 50 cm od kraja. Dr ite ga akom sa strane, tako da vam lagodno ulegne u ruci. Da bi dodatno olakali dr anje, oslonite kraj tapa na donji deo podlaktice, sve do lakta. Idealan, balansiran tap, bi trebalo da blago prete e unapred, inei minimalan pritisak na vau podlakticu i zglob. Meutim, veina tapova nije balansirana, to ote ava njihovo dugotrajno dr anje. tap se balansira dodavanjem adekvatnog ote anja ispod kapice na zadnjem kraju. Mre asta, pletena uvarka sa irokim otvorom (bar 60 cm) je idealna za ovu vrstu ribolova. Postavite je pored vas, tako da lako ubacujete upecanu ribu. Svaka sekunda koju utedite prilikom skidanja ribe sa udice, je dragocena, jer ete u ukupnom skoru imati vie riba i u sluaju da ste na takmienju, vee anse za pobedu.
Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. Trudite se da ih samim cimom tapa izbacite iz vode, tako da ako se budu i otkaile, po inerciji nastave da lete ka vama. Takodje mislite o tome da mamci i primama budu pri ruci, jer e to dodatno smanjiti troenje vremena. Pribor Idealno je da na pecanje ponesete etiri nametena tapa od po 4,5m, 3,5m, 2,5m i 1,5m. Na poetku koristite najdu i tap, meutim, kako ribolov odmie, pravilno rasporeenom primamom, jato ete privui bli e obali i samim tim prei na krai tap. Cilj vam je da pecate na 1,5 m tapu, jer on omoguuje najbr e rukovanje. Ukoliko nije dozvoljeno da koristite taj broj tapove, koristite tap du ine koja je propisana, a po potrebi ga mo ete skratiti skidanjem nastavka. U isto vreme potrebno je da skratite i najlon. Ova operacija vam nee uzeti mnogo vremena, meutim, ukoliko se jato opet udalji od obale, vreme potrebno da ponovo produ ite najlon je dosta veliko. Kada pecate klasinom teleskop-pecaljkom izaberite tap iji je vrh maksimalo mekan, to e vam omoguiti lagodne zabaaje lakog sistema, a rukohvat vrst. Ovakav tap e u svom srednjem delu biti srednje mek i nee se previe uvijati zbog uticaja bonog vetra ili pomeranja vae ruke. Du ina najlona mora biti takva, da kada podignete tap iz vode udica doe tano gde vam je leva ruka (ukoliko pecaljku dr ite desnom) ili malo du a. Ovo e vam omoguiti da lako skinete upecanu ribu sa udice. Imajte na umu da prekratak najlon uvek morate dodatno da povuete ka sebi, to e napnuti tap i ote ati otkainjanje ribe sa udice. Sa druge strane predugi najlon e se prilikom zabacivanja kaiti i za ruke i za okolinu. Primamljivanje Prihranjivanje beovica je najslinije hranjenju jata golubova u parku. Potrebno je da bude konstantno i srazmerno jatu inae e ono ili da otpliva ili e prestati da se interesuje za va sledei zabaaj. Pri svakom zabaaju, dakle svakih 15 do 20 sekundi, potrebno je da bacite po 3 do
4 bela crvia i po jednu kuglicu primame veliine oraha svakog minuta. Hranite mesto udaljeno oko 2 m od vas. Krupnije beovice e se uvek sakupljati par metara dalje od mesta koje prihranjujete, tako da e sa ovakvim prihranjivanjem, one biti tano tamo gde zabacujete. Mamac menjajte im primetite da je broj udaraca opao. Nikada ne ekajte dugo sa starim mamcem, ako je on neatraktivan. Ukoliko je voda obojena, crveno i bronzano obojeni mesni crvii su se pokazali lovnijim. Tehnika Osnova je da uhvatite ritam u zabacivanju i izvlaenju riba. Na poetku e taj ritam biti sporiji, meutim, kako trzaji budu uestaliji, tako e ovaj ritam vie liiti na ritmino kru enje tapom. Nakon zabacivanja, pustite da strujanje vode odnese mamac i plovak na mesto i saekajte da se plovak ispravi. Plovak e lako i na najmanji trzaj ribe reagovati i vi treba odmah da kontrirate, pazei i usmeravajui ribu ka vama, kako ne bi, u sluaju da spadne sa udice, pala u vodu. Obratite pa nju na rastinje iza vas. Svako mrenje najlona u njega prouzrokovae gubitak vremena koji mo e da vas kota plasmana. U toku ribolova, uvek posmatrajte da li je dolo do usporavanja ovog ciklusa. U tom sluaju je bitno da pravilno reagujete. Mogu se desiti dve stvari: da je jato promenilo dubinu na kojoj se nalazi - tu treba odmah pomeriti plovak da je jato otilo dalje od ili bli e ka obali - i tu treba promeniti tap ili istom modifikovati du inu
Pecanje na konoplju kao mamac

valitetne bodorke se najbolje pecaju na konoplju kao mamac. Potrebno je poznavati tehniku, kako bi uspeh bio zadovoljavajui. Osnovna stvar zbog koje mnogi odustaju prerano od pecanja na zrno konoplje je, to je u poetku gotovo nemogue, i pored mnotva trzaja, zakaiti ribu. Naravno, nakon sat ili dva pecanja ovaj problem se praksom sam reava. Kako je ovaj nain pecanja vie od same promene mamca, u ovom tekstu e se obraditi upravo ove specifinosti. itaocu se predla e da u knjizi Tajne ribolova 1, detaljno proui nain pripreme konopljinog zrna za ribolov. Najvea prednost konoplje je to ete na nju pecati krupnije primerke. Kako su konoplja (i kasteri ili ito recimo), tvri mamci od crvia, hleba i glista, sitnije ribe sa ne nijim ustima nisu za njih zainteresovane, pa e krupnije uspeti do njih da dou. Odavde zakljuujete da tvri mamci zapravo vre selekciju i koristite ih onda kada u vodi ima puno sitne ribe. Druga prednost konoplje je da nikada ne mo ete prehraniti ribu. Koliko god da bacite konoplje, ona e ispustiti vie ulja, koje e opet jo jae primamiti ribu.
Strategije Prva strategija je ona kojom se pecaju bodorke i ostala krupnija bela riba. Primama je konoplja koja se baca loosefeeding tehnikom koja je objanjena u knjizi Tajne ribolova 1, a udica se mami jednim zrnom konoplje. Na samom poetku bacite malo primame i zabacite mamac na samo dno. Kada ponu trzaji, polako smanjite dubinu sa svakim zabaa-
26
jem, do onog trenutka, kada je signalizacija plovkom dovoljno brza, da kontra bude efikasna. Druga strategija je ona kada se pravi atraktivan prekriva od zrnevlja konoplje na dnu vode kojim se primamljuju velike ribe dna kao to su mrena ili linjak. Kada pravite tepih potrebno vam je oko 4 litre konoplje, pomeane sa kasterima ili kukuruzom eercem. Kao mamac koriste se dva kastera ili glista na udici. Pribor Osnovni razlog promaaja je preteka oprema. Bodorke same po sebi stidljivo uzimaju mamac i sve to zajedno doprinosi velikom broju promaaja. Prvo to treba imati na umu je da tap treba da je to br i i laki. Najlon podveza, posebno u bistroj vodi, ne bi smeo biti preko 0,06 mm. Plovak treba da je minimalne nosivosti, kako bi i olovce ispod bilo najmanje mogue. Kada je god mogue pecajte sa dugim pecaljkama bez sprovodnika ili tekama, kako bi vrlo lak plovak mogli da bacite dovoljno daleko. Na sreu, konoplja je efikasna i na daljinama od 4 m od obale pa nadalje, pa vam nee biti potrebni predugaki tapovi. Obratite pa nju da su zrna konoplje dosta teka, mnogo te a nego crvii ili kasteri, te da e u tekuim vodama, uticaj vode biti mnogo manji na njihovo rasejavanje po dnu. Dakle, zrna konoplje su brzotonua i pecanje se odvija na istom mestu ili malo nizvodno od onog mesta gde prilikom bacanja padnu na povrinu vode. Plovak koji treba montirati je dugog uskog tela sa kratkom antenom, napravljen od balze. Ovakav plovak e sam, esto i bez olova pravilno le ati na vodi i prilikom i najmanjeg trzaja prikazati to ribolovcu. Na kanalima i plitkim mirnim vodama, sistem podesite tako da mamac potpuno le i na dnu. Leti, kada primamljujete pomalo i esto, uspeete da podignete ribu sa dna pa je potrebno smanjiti dubinu pecanja, pomeranjem plovka ka mamcu. Ako du e vreme pecate na istom mestu, uz stalno, ali koliinski malo primamljivanje, mo ete pomeriti mamac i u gornju polovinu vode. Na ovaj nain ete selektovati udare na najkrupnije komade, meutim vreme izmeu dva udarca mo e biti izuzetno dugo. Zimi je ipak mogue pecati samo na dnu.
U sliaju kada pecate na dubljim ili br im vodama, treba uzeti te i plovak u obliku tapia koji e se to pre uspraviti. I dalje koristite minimalno olovno ote anje. Kada je izuzetno vetrovito, posebno kada vetar duva nizvodno, izaberite vagler sistem monta e. Pravilo je da jai vetar tra i te i sistem i te a olova. Preporuke Na meovitim vodama, nije loe pored semena konoplje, probati seme ptiije grahorice. Peca se na udici u opsegu od 14 do 18. Drugi predlog je da koristite zrele bobice zove na udice od 16 do 20. Neki ribolovci smatraju da za jedan broj promaaja nsu krivi pecaroi, ve to riba napada olovca. Da bi ovo izbegli, probajte da grupiete olovca umesto da ih razvlaite po najlonu. Jo jedna vetina je da vam najlon bude uvek nategnut. Dakle, ne dozvolite da se najlon nakon zabaaja slobodno opusti sve do smirivanja sistema, jer bi u tom sluaju imali situaciju u kojoj ne mo ete da reagujete na ugriz ribe. Ukoliko najlon dr ite blago nategnutim, verovatno e se riba, koja uzima mamac u padu, sama upecati.
Pecanje diberom
iber je plovak koji se skoro sam ispravlja u vodi bez potrebe dodavanja ote anja ili uz dodatak vrlo malog ote anja. Ovaj plovak ima kupast vrh bez antene. Mogu biti dugaki od 2 do 10 cm i iroki na vrhu od 5 do 7 mm. Po pravilu se optereuju sa dva olova br 12 ili etiri br 6. Kada se dodatno optereti, on mo e skoro savim utonuti u vodu i tada je izuzetno otporan na vetar. Ova osobina ga ini idealnim za prezentovanje potpuno nepominih mamaca na samom dnu to ga ini idealnim za pecanje bodorki, ali i arana. U ovom tekstu emo se skoncentrisati na varjantu pecanja bodorki, jer je mnogo dinaminija od aranske verzije.
Zimska i letnja varijanta Zimi se riba nalazi na dnu ili u donjoj treini vode. Pecanje je uglavnom orjentisano na kastere kao mamce. Idealno bi bilo ote anje od pet do est olova broj 10., koje treba pravilno rasporediti po najlonu. Leti vredi probati pecanje u pliacima pa je potrebno koristiti minimalne dibere, duge oko 2cm. Opteretite ih tako da im samo vrh viri iz vode. Ukoliko je voda plia od 30 cm, bolje je dibere vezati samo kroz donju alku i ostavit da se slobodno ljuljaju po najlonu, jer ete smanjiti broj mrenja pri zabacivanju. Na najlon postavite po jedno olovo pre i posle dibera koja e slu iti kao stoperi, ali i kao dodatna ote anja. Za obe varjante sistem mora biti potpuno usaglaen. Ukoliko pecate vrlo sitnu ribu idite na najmanju moguu debljinu najlona. Udica treba da je u opsegu 18 do 20 u zavisnosti od mamca. Primama je i ovde od esencijalnog znaaja. Kako su bodorke oprezne ribe, potreban im je
29
izuzetno ne an prilaz. Na poetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim treim zabaajem, a kada riba pone da se javlja, polako poveavajte koliinu primame. Tehnika Pre poinjanja ribolova merenje dubine je neophodno, jer se bodorke pecaju na samom dnu sa 5 do 10 cm du im sistemom koji le i na dnu. to je vreme vetrovitije, potreban vam je du i sistem, ali i vie najlona na tapu (posebno ako pecate tekom) da bi prezentovati apsolutano miran mamac. U ovom sluaju najlon nikako ne sme biti nategnut izmedju vrha tapa i plovka, jer e se pokret vrha tapa preneti na mamac. Kada doe do trzaja nemojte uriti sa kontrom. Svaka rana kontra mo e uzrokovati gubitak ribe, koja e esto uplaiti ostatak jata. Pravovremena kontra je tek onda kada plovak potpuno nestane pod vodom.
Specifinost tehnike za arane Leto je pravo vreme za ovu tehniku. Ribu tra ite u plitkim delovima vode ( ne dubljim od metar), prihranjujte loosefeeding tehnikom. U ovom sluaju, mo e vam se desiti da riba uzme mamac i pri samom tonjenju udice. Koristite manje dibere, jer su laki i stvaraju manji otpor. Najlon treba da je elastina debljine 0,12 za bodorke i 0,20 za arane, a podvez treba da je 0,10 mm za bodorke i 0,18 za arane. Diberi su takoe izuzetno pogodni leti kada pecate na travom obraslim povrinama. U tom sluaju mo e vam se desiti da naletite i na linjaka, posebno ako pecate na mirnim vodama i mrtvajama. Ukoliko pecate tekom, obavezno pri ruci dr ite dodatni segment, jer e i aran i linjak probati da energinim begom u dubinu ili u travu se oslobode udice. Kako se zima pribli ava, zabacujte sve dalje u dublju vodu. Koristite vee dibere koje je potrebno ote ati i sa etiri olovca broj 6.
Ribolov arana vaglerom

a ovakvim vodama broj arana se vetaki odr ava visokim u odnosu na ostale ribe. Idealan metod ribolova na ovim mirnim vodama, je lov vagler metodom. Jedna od najveih zabluda meu naim ribolovcima je da je aran iskljuivo riba dna i da se ne mo e pecati u drugim slojevima vode. To je daleko od istine. Jedan od najpoznatijih tehnika ribolova arana je lov na povrini vode i ona odmah razbija ovu iluziju. Ideja vagler metoda je da se aran loosefeed tehnikom izdigne sa dna u srednji i gornji sloj vode. U tom sluaju se aran ponaa najslinije pastrmci. Naime, on iz vee dubine prati svaki od baenih komada prihrane i napada jo dok pada. Pa ljivom tehnikom prihranjivanja, mogue je uiniti da voda prosto vri od gladnih riba. Ideja je da se svakih tridesetak sekundi baci mala koliina mesnih crvia. Sada ve vidite da vam je za ovu tehniku potrebna malo vea koliina mesnih crvia, pa vam preporuujem da ih sami uzgajate na nain koji je dat u knjizi Tajne ribolova 1.
Sistem Potreban vam je onaj vagler sistem koji e vam omoguiti da lako i precizno zabacite u hranjeno podruje i koji e omoguiti da mamac prirodno pada. Klasian vagler sistem, kod koga je kompletno ote anje skoncentrisano oko samog dna plovka sa obe strane i bez ijednog olova dalje od plovka ka mamcu se namee kao idealno reenje. Meutim, sledea reenica e verovatno okirati mnoge ribolovce. Udica na treba da bude udaljena od plovka vie od 35 do 45 cm. Dakle. kompletan
31
ribolov se oekuje na dubinama do 50 cm. Svaki zabaaj na veim dubinama, na mestima koja su prihranom pripremljena, verovatno vode ka promaaju. Kako mamac pada, praktino bez ikakvog ote anja, prirodnim padom, riba nee posumnjati u njega i rado e ga i neoprezno zgrabiti. Svako propadanje mamca dublje, riba nee registrovati kao prirodni mamac i verovatno mu se nee ni okrenuti. Odmah nakon uzimanja mamca, riba e pokuati da se vrati u sredinu vode, odakle je vrebala i dotada. Meutim, zbog du ine najlona, tap e sam dati kontru i riba e u 90% sluajeva biti zakaena. Sada postaje jasno da je u ovoj tehnici plovak samo marker koji pokazuje gde treba bacati prihranu, a da se trzaji ogledaju na vrhu tapa. Pitanje kontre kod ove tehnike zavisi sa kojim tapom pecate. Ukoliko radite sa klasinom dugakom dubinkom ili teleskopom namenjenom dubinskom ribolovu, kontriranje treba da je uobiajeno i sledi uobiajena borba sa ribom. Meutim, ukoliko pecate tekom ili dugim pec-pec tapom, svaka kontra bi dovela do loma opreme, posebno ako je riba velika i ako krene od vas. U tom sluaju najva nije je da ne paniite - oekujte jak prvi trzaj. Ukoliko riba ne krene odmah ka trsci ili podvodnim preprekama, ne pokuavajte da je zaustavite na silu. Dr ite najlon zategnutim i probajte da procenite kolika je riba u pitanju. Kod arana je najbitnije da mu ne dozvolite da bude glavni, da vas zbrza i prevari. Ceo sistem dr ite maksimalno nategnutim, ali ne dozvolite da doe do loma ili pucanja najlona. Polako i uporno vodite ribu ka vama. Ne dozvolite da vas riba eta po obali i da se zbog toga uspaniite. Cilj je da nikada neotpustite najlon i time dozvolite da aran naini brzi pokuaj bega u neku stranu. Ovakav cim e u veini sluajeva znaiti i gubitak ribe. Ukoliko je riba izuzetno jaka i ukoliko je uspela i pored vaih napora da se domogne trave ili podvodnih prepreka postoji vie scenarija koje je mogue realizovati da bi se ona oslobodila i izvukla. Kada oseate vibraciju ribe na tapu, a trava u koju je riba poblega , je meka, dovoljno je da i dalje najlon dr ite blago nategnutim. Riba e sama da polomi ne ne stabljike trave i da izae na istinu. Drugi metod je da tap spustite na zemlju i olabavite najlon.
Vrlo esto e riba sama da se odpetlja. To mo e biti kroz 5 ili 10 minuta, a pravi trenutak je onaj kada najlon ponovo bude poeo da se pomera. Kada se to desi, uzmite tap u ruke i nastavite sa borbom. Najzad, nekada se deava da se riba toliko uvue u travu, da iz nje ni ne eli da izae. Kao poslednju ansu, probajte da vrhom meredova promeate po travi, kako bi ribu uplaili. U suprotnom riba je verovatno izgubljena. Kako zavarati arana Pre svega treba imati na umu da bi svaku veu udica aran odmah primetio. Verovali ili ne ovde se koriste udice veliine 18 do 21. Pokazalo se da je kvalitetna sitna udica na jakom najlonu izuzetno izdr ljiva, a zbog svoje sitnoe, vrlo teko spada. Stalno prihranjivanje je neophodno da bi se aran privukao i navikao na njega kao na izvor hrane. Mamac mora da imitira prihranu, pa ga je potrebno sa vremena na vreme pomeriti. Plovak u ovom nainu ribolova ima funkciju markera, pa nije bitno kakav vagler koristite. Ukoliko u vodi nema mnogo riba, nemojte da preterate sa prihranom. Bolje je nakon nekog vremena stati i saekati da se ribe okupe i potra e po dnu ono to ste do tada bacili.
[
Sirna pasta - mamac 200g sira za mazanje aroma sira boja po elji 100g mekog testa (brano+voda+ulje) Umeajte sir, boju i aromu testo. Dobro sjedinite. Zamrznite do upotrebe. Riblja pasta - mamac 100g tune iz konzerve 1 kaiica arome lignje boja po elji 100g mrvica 100g mekog testa (brano+voda+ulje) Umeajte sastojke i dobro sjedinite. Zamrznite do upotrebe.
ada reke, nakon obilnih kia nabujaju, veliki broj pecaroa ne odlazi na vodu, sa obrazlo enjem da su mutne i hladne i da ribe ne radi. To je zato to ne poznaju straight lead tehniku. U danima kada je reka nadola, ribe naputaju maticu i najjaa stujanja i prilaze obalama ulazei u svaki revir i mrtvaju. Pri tome priljubljuju se do dna, jer je tamo snaga struje manja. Sem u ovom sluaju, straight lead tehniku treba koristiti i u bistrim vodama, kada su one prehladne i kada ribe ne ele da se pokrenu da bi se hranile. Krenimo prvo od objanjenja pojma straight lead - oznaava ribolov sistemom kod koga je eliminisan plovak, pa se sastoji od udice i olova. Meutim ova tehnika se razlikuje i od klasine dubinske tehnike i od tehnike zvane muvanje. Ova tehnika omoguava da se mamac u brzoj vodi brzo spusti na dno i da se njime istra i u daljinu do tri du ine tapa. Ovom tehnikom treba oekivati dva do tri udarca na svakih 20 minuta, to znai da ovo nije brzinska tehnika, kao ona pri lovu beovice, ali su ovde uslovi ribolova veoma nepovoljni, a oekivane ribe vrlo esto mnogo krupnije.
Straight lead tehnika
Tehnika Kada izaete na ovakvu vodu, prvo ete pomisliti da u njoj i nema riba. Naravno da to nije tano. Meutim, u ovim uslovima riba je nepokretna i nee krenuti u potragu za hranom. Dakle, morate prvo nai ribu. Svaki udarac, makar i promaaj, signal je da ste naili na skrivenu ribu i tu se treba usredsrediti. 34 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu
Namestite sistem tako da na tanak najlon 0,12 postavite udicu 18 ili 20. Olovo-bombu te ine 10 g postavite 60 cm iznad mamca i zabacite. Obratite pa nju na dubinu vode i na brzinu toka. Kada odredite ova dva parametra, zabacite sistem nizvodno, pustite da se olovo i mamac spuste nizvodno i da se smire. To e se desiti na do 3 du ine vaeg tapa. Sledei korak je primama. Uzmite nekoliko mesnih crvia i bacite ih pred sebe, tako da padnu na dno gde vam je i mamac. Ukoliko je voda jako brza, moraete da bacate ak uzvodno od vaeg mesta ribolova. ekajte prve ugrize. Sa vremena na vreme trznite vrhom tapa, jer mo ete izazvati ribu da napadne mamac. Taktika za bodorku Bodorka je karakteristina po svom vrlo blagom trzaju. Kada su udarci brojni i esti nije teko ni pravovremeno kontrirati, ali kada su retki, lako vam se mo e desiti da zakasnite u kontri, zbog opale pa nje. Najbolje je koristiti tapove vrlo mekog vrha, podvez du ine do 60 cm (ako imate mnogo promaaja skratite podvez na 25 cm) i vrlo male udice 20 do 22. Taktika za klenia Udica za ovu ribu treba da je neto vea od one za bodorku, od 18 do 20. Ako ponete da promaujete, pogledajte crvia na udici. Ako je isisan, potrebno je smanjiti du inu podveza, a ako je crvi ceo treba smanjiti veliinu udice. Taktika za klena Kada je nemogue loviti klena klasinim metodama sa plovkom, ova tehnika mo e doneti nekakve rezultate. Ne oekujte vie od par udaraca u nekih dva do tri sata, pa je neophodno da budete neprekidno koncentrisani. Koriste se udice od 20 do 24. Saveti Kada su udarci retki, slobodno spustite tap na zemlju ili dr a i posvetite se prihranjivanju, meutim kada uestaju tap dr ite u krilu. U ovakvim vodama slobodno hranite vie i u irem arealu,
kako bi skupili to vie riba oko vae udice. Raunajte na veliki rastur primame. Prihrana ne mora obavezno da ide putanjom pored vaeg najlona, ali je neophodno da na kraju padne na mesto gde je i va mamac. Va najlon trpi uticaj jake struje. to je tanji to je i uticaj manji i pa mo ete imati i tap sa mekim vrhom. Dakle idite na najtanji mogui najlon. (U veini sluajeva najlon nosivosti 0,9 kg je dovoljan.)
gh
INFO trn eei vserb rt ia t akmienja oprema mamci AKTUELNO mali oglasi lg toea ia rfj ribolovaka torba i b r i t ampe zo z ZANIMLJIVOSTI ribolovaki klubovi sajt meseca recepti riboskop riba nedelje
AKTUELNO mali oglasi lg toea ia rfj ribolovaka torba i b r i t ampe zo z ASOPISI bsr ito ribolovaki magazin rblv ioo ribolovaki trofj e port s i r b l v k ioo rb &rb iii ie ribe & vode udica KNJIGE t ajne ribolova 1
w w w. i a r b r.co.yu
ao i pecanje bandara na delie glista, tako je i pecanje bele ribe, a posebno bodorke i babuke na hlebnu ru u izuzetan metod za zimske dane kada je voda hladna i bistra i dane kada riba slabo radi. Belu ribu, a pre svega bodorku, treba tra iti pri dnu, tamo gde je najdublja, najtamnija i najtoplija voda. Ako pecate na kanalima, ona se mo e nai negde na sredini kanala, posebno ako su ivice vrlo strme. Ukoliko lovite bli e obali na kojoj se nalazite koristite tek ili dugaki pec tap, a ako pecate sa suprotne strane, mo ete koristiti vagler, jer one e uplaiti ribu. Pec metod je dobar kada lovite sitnije primerke, koje mo ete direktno dizati iz vode u ruku, meutim, kada je jato meovito teka je bolja.
Pecanje na hlebnu ru u
Sistem Kada je voda ista, bistra i sporija, koristite tanke plovke nosivosti 0,2 do 0,3 g i opteretite sa olovcima broj 10, 12 i 13 ravnomerno po najlonu. Ovde vam nije cilj da pecate dok mamac pada, ve je cilj da mamac prirodno padne, kako riba ne bi posumljana u njega. Kada je voda sa primesama algi ili trave i kada voda tee, potreban vam je stabilniji sistem. Najbolje je koristiti 0,3 do 0,5 g plovke oblika ragbi lopte, postavite jedno olovce broj 10 ispod polovine dubine i potom jednu 12-icu i jednu 13-icu. Bez obzira koji plovak koristite, on treba da ima tanku ianu antenu i mora biti tako nameten da ne pru a gotovo nikakav otpor. Bodorke e, osete li i najmanji otpor ispljunuti mamac i udicu. Kara e
37
verovatnije skinuti ru u, a da vam se plovak samo malo zaljulja. Zato je neophodno da plovak bude pravilno optereen i dovoljno potopljen, te da mu samo antena viri. Ukoliko pecate na suprotnoj obali, koristitie 2 do 4 BB+ vaglere, optereene isto kao i kada pecate na bistroj i mirnoj vodi. Nikada ne grupiite olovca, ona e pri bacanju stvarati jak udar i verovatno zaplaiti ribu. Hlebna ru a, pribor i tehnika O hlebnoj ru i i ostalim hlebnim mamcima dato je dosta informacija u knjizi Tajne ribolova 1, ovde u se zadr ati samo na onim informacijama koje su esencijalne za ovu tehniku u me ribolovu. Najea greka pri izradi hlebne ru e je to mnogi ne pritisnu hleb dovoljno, te on vrlo lako spada sa udice. Neki ru u blago uvaljaju i zaobljuju, ali pravo reenje je da je sa jedne strane stisnete da bude oko od 2 do 3,5 mm tanka. Tako pravilno stisnuta ru a dosta dugo ostaje na udici. Sa druge strane, vrlo je bitno da je hleb apsolutno sve . Ru u od 2 mm kaite na udicu broj 22, dok ru a od 3,5 mm ide na udicu broj 20. Vee udice po pravilu razbijaju ru u, koja lako spada. Udica bi trebalo da bude srebrnog sjaja, irokog otvora i da se ve e na najtanji mogui najlon koji mo ete nai. Meutim ovaj najlon mora biti izuzetnog kvaliteta. Do sadanja preporuka va i za pecanje bodorki, koje su po pravilu izuzetno stidljive i oprezne. U sluaju da se pecaju karai ili babuke, udice mogu biti i do dva broja vee, a najlon bi morao biti bar 0,12 nosivosti i preko 1 kg, jer su ove ribe izuzetni borci na udici. Sa pecanjem ponite na dubini od oko 10 cm iznad dna, ako pecate bodorke, odnosno 10 cm veoj od dubine vode, ako pecate karae i babuke. Za bodorke je bolje da se mamci nalaze blago iznad dna, jer e radije uzeti mamac koji se pomera i njie, nego nepomino le i. Krupnije bodorke ipak, vie vole da uzmu mamac sa dna, no imajte na umu da je krupnih bodorki veoma malo, pa je sve u vaoj proceni, odnosno u onome ta elite da postignete. Primamljivanje Primamljivanje mo ete raditi kuglom od istih nakvaenih mrvica belog ili crnog hleba, kao i lopticama belog hleba. Ukoliko hleb dr ite u plastinoj
kesi, nije potrebno da ga dodatno kvasite, ve ga samo rukama stisnite u loptu veliine golf lopte. Pravilno stisnuta lopta prvo ostaje par trenutaka na povrini vode, a onda polako poinje da tone, ostavljajui trag za sobom. Ukoliko je voda mutnija, stisnite kuglu malo jae, kako se ne bi raspadala u gornjoj polovini vode. Koliina primame zavisi od dana. Pazite da ne prehranite vodu, to je hlebom vrlo lako uiniti. Generalno, ako ribe ima, pored inicijalnog primamljivanja, dvema kuglama veliine lopte za golf, treba nakon par upecanih riba dodati jo malo. Ako riba ima vrlo malo, svako dodatno prihranjivanje znai i prestanak ribolova. Napomene Potra ite u vaoj ribolovakoj radnji malo pomagao koje mo e izrezati pahulju hleba iz njegove sredine. Takva, nestisnuta pahulja, nekada daje bolje rezultate nego hlebna ru a. Ukoliko riba radi na hleb, ona to pokazuje odmah nakon zabacivanja. Ako u prvih 25 minuta nema ugriza, menjajte tehniku.
f
Sirna pasta - mamac 50 g custard powder 50 g griza 1 kaiica scopex zaslaivaa 1 jaje 100g mekog testa (brano+voda+ulje) boja po elji Umeajte sir, boju i aromu testo. Dobro sjedinite. Formirajte kuglice eljene veliine. Zamrznite do upotrebe. okoladna pasta - mamac okoladni preliv za kolae ili okoladni krem aroma viskija ili ruma 100g mekog testa (brano+voda+ulje) Umeajte sir, boju i aromu testo. Dobro sjedinite. Formirajte kuglice eljene veliine. Zamrznite do upotrebe.
Plovkaroke tehnike
Ribolov klizeim plovkom
lizei plovak omoguava da se peca na onim mestima gde je dubina vea od du ine tapa. Na zapadu je zbog njihovog boljeg standarda ovaj nain ribolova sve vie potisnut tehnikama u kojima se koriste izuzetno dugi pole tapovi. Meutim, na onim vodama, gde se ribe hrane jako daleko od obale, dalje nego to je pole tap dug, jedino reenje je ii ili na dubinski lov (koji ima svoje prednosti, posebno ako je voda tekua) ili ii na metode sa klizeim plovkom. Klizei plovci za razliku od fiksnih imaju jednu ili dve male metalne omice sa bone strane. Ukoliko su namenjeni ribolovu na mirnim vodama, postoji samo jedno okce koje se nalazi na dnu plovka, a ukoliko je namenjen lovu na tekuim vodama, onda ima dva okca, jedno na dnu i jedno na sredini tela. Kroz okca se provlai struna, a iznad plovka, ka vrhu tapa vezuje se stoper ili klizei vor, na onom mestu na koje elimo da se plovak zaustavi nakon pozicioniranja u vodi.
II
III
IV
Klizei plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode vea od du ine tapa, kao i kada se plovak zabacuje na veu daljinu.
40
Meutim, zbog praktinosti, ve na dubinama veim od 4 m, pokazalo se da je bolje koristiti klizei plovak nego fiksni, bez obzira na du inu tapa. Kao klizei plovak, mo e se koristiti i bilo koji waggler plovak. Kao generalno pravilo, nemojte koristiti plovke ije optereenje treba da je manje od 1,5 g. Razlog je to manje ote anje nee uspeti da povue najlon kroz alkice i sistem nee zauzeti pravilan polo aj. Nakon postavljanja plovka na ribolovaku strunu, postavite stoper. Postavite jedno 0,15 g olovce na oko 2,4 m od mamca. Ovo olovce ne dozvoljava plovku da se spusti bli e mamcu. Na sredini izmeu ovog olova i mamca, grupisano postavite ostatak olovnog ote anja koje odgovara plovku koji koristite. Na kraju, izmedju ove grupe olova i mamca, grupisano postavite 3 olovca te ine oko 0,2 g svako i na kraju na polovini rastojanja od ove grupe i mamca postavite jo jeno olovo te ine oko 0,08 g. Nakon zabacivanja plovak e proi kroz tri faze prikazane na slici u zaglavlju. Svako odstupanje od ove eme indikacija je trzaja. Merenje dubine ovom metodom je jednostavno. Prostim pomeranjem stopera uz i niz najlon, birate onaj trenutak kada plovak stoji uspravno i pravilno. M
aggler plovak se esto pogreno koristi. Naime veina kupuje ove plovke i dodaje im po jedan prsten na vrhu i na taj nain ih pretvara u fiksne plovke. Na taj nain plovci gube svoju osnovnu namenu, a pecaroi jedan izuzetno efikasan nain ribolova ne razvijaju. Waggler plovkom mo e se pecati u svim uslovima i u svim vodama, jedino o emu treba voditi rauna je oblik plovka. W a g g l e r plovci u obliku olovke koriste se u brzim tokovima, kao i za vreme vetrovitih dana na sporotekuim vodama, izuzetno kada vetar diva uzvodno. Kao generalnu preporuku za reke koristite tanke plovke u obliku olovke nosivosti od 1,5 do 3 g, dok za mirne vode i tamo gde plovak treba zabaciti na veu daljinu koristite waggler plovke sa telom. Wagglere manje od 0,5 g ne treba koristiti, jer se izuzetno teko bacaju. Waggler plovci se uglavnom izrauju od balze, trske ili plastike, mada su meu ribolovcima omiljeni plovci od guijih ili labudovih pera. Kako su pera sama vrlo laka i imaju svoju prirodnu zatitu od vode, pravilno izraeni plovci od ovog materijala ne tra e mnogo boje i laka i spadaju u najlake waggler plovke izuzetne plovnosti. Dva su osnovna tipa waggler plovaka i to sa i bez antene. Plovci bez antene su generalno manje osetljivi i bez obzira koliko ih opteretite, potrebna je vea sila da se potope. U jakom toku, ovi plovci ostaju na povrini sve vreme, dok se plovci sa antenom u brzom toku teko odr avaju na povrini, te je indikacija ugriza mnogo te a. Generalno plovci bez antene najveu primenu imaju u brzim vodama i u zimskim uslovima, kada se lovi riba na dnu.
Ribolov waggler plovkom
42
Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu poeti da vibriraju i na manju promenu intenziteta toka vode. Ovi se plovci, iz tog razloga koriste leti, i onda kada se peca u gornjem ili srednjem sloju vode. U ribolovu waggler tehnikom koristite tonue ribolovne strune sem kada nema ni najmanje vetra, tada mo ete koristiti i plutajue. Ako ne mo ete nai tonuu strunu, ako elite da vam struna br e tone, potopite strunu u rastvor sapuna u vodi. Kada vetar duva nizvodno, to su i najte i uslovi za ribolov ovom metodom, mo e se desiti da plovak prebrzo bude izbaen iz matice ka obali. Da bi se ovaj uticaj minimalizovao potrebno je bacati nizvodno i koristiti te e plovke. Nakon zabacivanja, ostavite preklopnik na mainici otvorenim. Na taj nain e najlon slobodno izlaziti sa pulne i plovak e nesmetano i pravolinijski ii nizvodno. Ukoliko se ovo ne dozvoli, plovak e nakon zatezanja najlona, polako krenuti ka obali. Kada nema vetra, pecajte plivajuom strunom. Kako ova struna ide manje kroz vodu, i pri kontri je i br a. Takoe i ovde treba ostaviti mainicu preklopljenu kako bi struna slobodno izlazila iz mainice. Dva su osnovna stila pecanja waggler tehnikom: on the drop i na dnu. Korienjem loosefeeding tehnike prihranjivanja kao i bacanjem mekih lopti primame nagoniete ribe da se odvoje od dna i da hranu hvataju dok tone. Ovako navnikutu ribu treba loviti on the drop tehnikom. Najbolje bi bilo mamac ponuditi tako da pada kao da i nije na udici. To bi moglo da se postigne bez ikakvog ote anja na struni. Meutim ovakav sistem ne bi dao gotovo nikakvu prezentaciju trzaja, sve dok riba ne bi prela kompletnu du inu podveza, a to mo e biti prekasno za pravovremenu kontru. Zato je bolje napraviti kompromis i lako opteretiti strunu ravnomerno od plovka do udice. Pravi broj i veliinu olovaca treba odrediti na samom mestu, meutim kao vodi uzmite pa rasporedite tri do etiri olovca te ine oko 0,07 g i jo jedno dodatno odmah do udice. Ukoliko ipak treba spustiti mamac u donju zonu, skoncentriite sva olova u donju treinu strune. Kada pecate waggler tehnikom na samom dnu, treba znati da je potrebno mamac to pre spustiti i smiriti. Da bi ovo uradili u donjoj
treini skoncentriite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem. Slobodno dodajte koje ekstra olovce. Vea koliina olova e unititi prirodnu prezentaciju mamca u toku tonjenja, a to nam ovde nije ni bitno, ali e zato mamac biti miran na dnu i sistem e se br e stabilizovati. Jedna dobra preporuka je da postavite olovce od oko 0,4 g na 1/3 najlona od udice, pa onda ka udici ravnomerno rasporedite jedno od 0,07 g i j edno do 0,04 g, tako da poslednje bude na nekih 5 cm od udice. Na slici ispod dat je prikaz karakteristinih naina ote avanja waggler plovaka sa antenom, bez antene i waggler plovaka sa telom.
Trotting
roting ili vo nja kako je kod nas uobiajeno da se naziva ova tehnika, je metod kojim se uspeno lovi na tekuim vodama. Osnova ovog metoda je da se mamac slobodno puta niz vodenu struju. Dubina na koju se podeava sistem zavisi od dubine na kojoj se riba nalazi i hrani. Generalno, sistem se zabacuje malo uzvodno u odnosu na ribolovca i puta da ga voda odnese nizvodno sve dok ga je mogue kontrolisati. Nakon toga ceo postupak se ponavlja. Ovaj metod je mogue koristiti samo onda kada se riba hrani u srednoj ili gornjoj polovini vode. Leti, se na primer, klen i bodorka rado zadr avaju pri povrini gde napadaju insekte koji padaju u vodu. Ove dve riblje vrste radije napadaju pokretne nego stacionarne mamce. Imajte u vidu da riba ovde napada mamac nakon to ga ugleda, pa je bistrina vode od presudnog znaaja. to je voda bistija, riba sa vee daljine mo e videti mamac i odluiti da ga napadne. U mutnim vodama, ovaj metod se vrlo retko koristi. Vrlo je bitno primetiti ta se dogaa kada struna doe do svog kraja. Usled uticaja vodenog toka, dolazi do isplivavanja mamca ka povrini. Ovaj efekat se mo e ponoviti kad-god, jednostavnim zaustavljanjem odmotavanja strune. Kada pecate sa kasterima kao mamcem pokuajte da mamac nekoliko puta u toku vo nje izvedete do povrine. Ovaj manevar je izuzetno atraktivan pri lovu mrene i klena. Ne morate plovak bacati samo na svoju stranu reke. Mo ete ga baciti i na suprotnu. U ovom sluaju bacite to mo ete uzvodnije. Plovak e noen strujom sam krenuti nizvodno. Jedino na ta treba da pazite je
45
da se plovak ne pribli i previe suprotnoj obali, jer e to dovesti do gubitka sistema. Sam pribor za ovu vrstu ribolova treba da je vrlo lak. tap bi trebalo da bude dug izmeu 3,6 i 4 m. Sa vrnom akcijom za sitnije bodorke i klenie, a akcije B za vee klenove, mrene i deverike. Takoe dobro je da ima vei broj sprovodnika kako se najlon ne bi lepio za tap. Mainica nije obavezna, ve se mogu koristiti i motalice, ali je zbog ugodnosti rada, bolje koristiti laku i finu mainicu. Kao plovak za ovu metodu, obino se koristi fiksni plovak uskog tela u obliku tapa, koji mo e imati i ianu antenu sa donje strane, kada se lovi u srednje dubokim rekama ujednaenog toka, avon plovak u br im i nemirnijim tokovima i diberi kada je tok mirniji, a voda dublja. Tipine naine ote avanja ova tri plovka, respektivno, data su na slici ispod.
Bolonjez tehnika
olonjez tehnika je vrlo slina tehnici trotinga i waggler tehnici koje su objanjenje u prethodnim poglavljima. Ovaj stil ribolova je poreklom iz Italije, te ga mnogi nazivaju i italijanskom tehnikom. Originalni bolonjez italijanski tapovi su imali relativno mali broj sprovodnika, jer se pojava lepljenja najlona nije manifestovala u suvoj i toploj klimi Italije. Italijanski tapovi su du ine 5 do 8 m. U uslovima vee vla nosti, kao to je recimo engleska klima, tapovi su modifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada). Ovi sprovodnici onemoguavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi za sam tap. Engleski tapovi su du ine od 5,5 do 6,2 m i esto nisu teleskopi ve dvodelne i trodelne teke. Bez obzira na tip tapa izuzetno je bitno da je uraen od lakog i ilavog materijala (karbon), jer se tap pri ovoj tehnici neprekidno dr i u ruci. Na tap se postavlja mainica, koja omoguava da se plovak sa sistemom baci na vee daljine. Plovak se uvek baca nizvodno i na odreenom mestu zadr ava. U toku plivanja plovka nizvodno podizanjem vrha tapa i otputanjem i namotavanjem strune, mogue je usporavati brzinu plovka i na taj nain ga zadr avati ga du e vreme u hranjenoj zoni. Na mainicu se namotava plivajua struna, to je jedna od razlika u odnosu na waggler metod. Idealna debljina strune je 0,20 do 0,22 mm, a ne treba da je deblja od 0,35 mm jer e ote avati zabacivanje. Podvez treba da je od 0,15 do 0,18 mm, a za krupnije primerke 0,20 do 0,22 mm. Nameta se u du ini od oko 40 cm i kai za glavni najlon pomou vrtilice. Plovci za ovaj metod su specifini sa obaveznom kuglom na vrhu antene, koja doprinosi stabilnosti plovka i poveava nje-
47
govu uoljivost na velikim daljinama. Antena je napravljna od plastike, balze ili bambusa. Mogu biti stacionarni i klizni. Telo bolonjez plovaka je loptasto ili blago cilindrino. Nosivost plovaka je od 5 do 15 g. Najlon se povlai kroz sredinu plovka i u celoj du ini od plovka do vrha tapa nalazi se u vazduhu, te se tako eliminie uticaj vodenog toka na strunu. Veliina udice zavisi od samog mamca i kree se od 10 do 18. Bolonjez tehnika nema premca kada je tok vode izuzetno jak i brz i kada je potrebno loviti ribu na velikoj daljini (20 do 30 m) u vrlo dubokoj vodi. Sam sistem se mo e postaviti na dva osnovna razliita naina: Prvi je da se postavi jedno olivetti olovo u masi od 80% ukupne nosivosti plovka, kako bi otilo pravo na dno i ovaj sistem se koristi u vrlo brzim vodama; Drugi nain je da se postavi jedno vee olovce mase 50% nosivosti plovka na sredini strune i jo par olovaca ravnomerno rasporeenih izmeu veeg olovca i udice u ukupnoj masi od 50% nosivosti plovka. Ovaj sistem se koristi kada je prezentacija mamca bitna. Bolonjez tehnika ima prednosti nad waggler tehnikom na mestima gde je potrebno voditi plovak du obale obrasle trskom, kao i tamo gde postoje odreena plivajua travnata ostrva. Naima, kako su bolonjez tapovi za 50 do 100% du i od waggler tapova, samo upravljanje plovkom je olakano. Pre poetka ribolova i u toku istog, mesto treba hraniti od mesta na kojem pecaro stoji pa nizvodno. Nemojte bacati hranu uzvodno. Najlon treba stalno dr ati van vode i blago nategnut to ete uiniti ako vrh tapa dr ite visoko podignutim. Sa vremena na vreme treba prikoiti plovak, dodatnim podizanjem vrha tapa. Ukoliko se najlon opusti du e vreme, doi e do kaenja sistema za dno i plovak e poeti da tone. Sve vreme pecanja, treba posmatrati plovak i kontrirati na svaki i najmanji sumnjivi pokret.
de
Ribolov fiksnim plovkom

zbor pravog ote anja za ovu tehniku zavisi od dubine i brzine toka vode. Kao vodilju uzmite sledee preporuke. U mirnim i sporo-tekuim vodama postavite jedno 0,07 g olovce na svakih 30 cm najlona. (Obratite pa nju da olova u ovoj tehnici dolaze izmeu udice i plovka, a nikako iznad plovka ka tapu!!!) U srednje brzim vodama koristite isto rasporeenja olovca te ine 0,13 g, dok u br im tokovima idite na olovca te ine 0,18 g. Nosivosti plovka je veliina koju takoe treba unapred odrediti i usaglasiti sa te inom olovaca koje koristite. Ukupna nosivost plovka treba da bude jednaka ukupnoj te ini svih olovaca koje ste postavili. Tako, recimo, za vrlo brze tokove, koji su duboki oko 180 cm, potrebno vam je est olovaca od po 0,18 g, pa ete zato koristiti i plovak nosivosti 1g. Raspored olovaca koji je malo pre predlo en je pogodan onda kada riba uzima mamac dok on tone, jer je to kompromis izmeu prirodne prezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i mogunosti pravovremene kontre sa druge. Ipak, kada je potrebno da mamac to pre padne na dno, jer se ribe koje lovimo hrane iskljuivo sa dna (recimo kara, babuka ili cverglan), bolje je koristite jedno krupnije olovce ija je te ina jednaka zbiru te ina olovaca. U tom suaju bi recimo, za vodu dubine 1,8 m, ukupno ote anje trebalo da bude: 0,42 g za spore tokove, 0,8 g za srednje brze i 1 g za brze. Plovci takoe treba da budu nosivosti 0,42 g, 0,8 g i 1 g respektivno. Generalno gledano u brzim tokovima treba skoncentrisati svu te inu u donjoj treini do plovka, u srednje brzim tokovima ote anje se mo e ravnomerno rasporediti, dok se u sporim tokovima ote anje mo e tako rasporediti da su najte a olov-
49
ca pri plovku, a da je svako sledee olovce ka mamcu sve lake. (u engleskoj literaturi taj se stil zove Shirt Button style.) Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono to razlikuje majstore od poetnika. Na slici desno su 4 osnovna tipa i svaki ima svoje prednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti od uslova: A Primetite zadebljanje na samom dnu plovka A. Zbog njega e plovak biti izuzetno stabilan te je odlian za ribolov u brzim vodama. B Plovak kod koga je donja antena izuzetno tanka, dok mu je telo u obliku ireg cilindra, odlian je za lov na mirnim vodama. C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankim telom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kada riba mamac uzima izuzetno polako i pipavo, kao i kada su primerci izuzetno mali. D Plovci sa ravnim vrhom (dibber), su izuzetno otporni na vetar te ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra. etiri osnovne tehnike voenja kroz vodu sistema sa fiksnim plovkom su: (1) Running through je ime koje u engleskoj literaturi oznaava stil koji je najsliniji prirodnom nainu ribolova. Koristi se u tekuim vodama. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polako poinje da se kree nizvodno. Najlon je potrebno pridr avati meu prstima, a vrhom tapa treba pratiti pomeranje plovka. Vrlo je bitno kompletan najlon od vrha tapa pa sve do plovka dr ati izvan vode, kako bi se maksimalno smanjio uticaj rene struje. Sistem treba da je tako postavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode. Ukoliko opteretite sistem previe, on e lei na dno i mamac nee biti atraktivan. Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano, treba ponoviti bacanje. Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hrane sa dna. (2) Lift and Drop je metoda koja se koristi onda kada riba lovi mamac koji poskakuje po dnu. Koristi se takoe u tekuim vodama. Nakon zabacivanja, pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno. Sa
vremena na vreme, vrhom prsta zaustavite izvlaenje najlona. To e prouzrokovati izdizanje mamca sa dna. Ponovno oslobaanje najlona e mamac opet spustiti na dno. Period poskakivanja zavisi od situacije do situacije i treba eksperimentisati. (3) On the Drop je mo da najpoznatiji metod. Koristi se onda kada riba jede u srednjoj zoni vode, dok mamac pada. Ote anje treba da je izuzetno malo i pravilno rasporeeno po najlonu. Ovo e omoguiti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu. Kako mamac bude padao, plovak e se ispravljati, a kontrira se na svaku nepravilnost u ispravljanju plovka. Na mirnim vodama pravac zabacivanja nije bitan, ali na tekuim je najbolje zabacivati nizvodno. . (4) Holding Back je metod koji se koristi kada je temperatura vode niska. Ote anje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do 30 cm vea od stvarne. Ruka se dr i na najlonu i prstom se osea trzaj ribe. Pored metode voenja na tekuim vodama, na mirnim vodama se sistem baca na fiksno mesto. Mamac se mo e o ivljavati pomeranjem vrha tapa ukoliko je potrebno privui ribe koje vole pokretne mamce (recimo bodorka), ali je mogue i fiksirati mamac na dnu malo te im olovom. Nakon fiksiranja podizanjem vrha tapa plovak se postavlja tako da mu je 1/2 iznad vode, a druga ispod. Uobiajeno je da se takav plovak postavlja pod uglom od oko 45O u odnosu na povrinu. Ukoliko riba uzme mamac, podii e i olovo i najlon e se opustiti, to e dovesti do poleganja plovka. Ovaj nain lova je vrlo dobro poznat kod starijih vojvoanskih ribolovaca, koji kao plovak koriste guije pero. Gornji deo pera farbaju u crveno, dok je donji prirodno beo. Ovom metodom se uglavnom lovi aran, kao i krupniji kara i babuka. Tradicionalno se kao tap koristi jak bambusov prut. Najlon koji se koristi je dosta debeo i velike nosivosti, tako da omoguuje da se krupni primerci vade direktno iz vode na obalu, bez umaranja. Zabacuje se direktno meu granje i podvodne prepreke i snagom miia pecaroa i ilavou pribora riba se vadi iz vode. Kao mamac se najee koristi kukuruz (za karaa jedno zrno sa vrhom koji je van, a za arana dva, kod koga se drugim zrnom pokriva vrh udice), hleb i mamak (ili kulja). Ovaj metod ribolova, iako dosta zastareo, na nekim vodama daje odline rezultate.
Dubinski ribolov
Lov deverike na mirnim vodama

everike su najee lovljene ribe ovim nainom ribolova. Prvo to treba pripremiti je primama. Mnogo je dobrih kupovnih gotovih meavina, jedan broj recepata dat je i u knjizi Tajne ribolova 1, ali za ovu tehniku i meavina od 1/3 belog hleba i 2/3 crnog je sasvim zadovoljavajua. U primamu dodajte malo eera i arome vanile. Zamesite da se pri bacanju u vodi ne raspada na povrini, kako ne bi primamili i druge sitne ribe. Jedan deo primame, nemojte previe natopiti vodom, kako bi ostao suvkast. Taj deo ete koristiti kao punjenje za hranilicu. Ova meavina mora biti manje vla na, kako bi se brzo raspala na dnu vode. Ono to je bitno, je da se kompletna primama raspe iz hranilice. Ukoliko vam se pri izvlaenju mamca vrati i hranilica puna primame, posao niste valjano uradili.
Pribor Za pecanje na kratkim i srednjim razdaljinama potrebni su vam tapovi dugi 3-3.3m. Za vee udaljenosti izaberite du e tapove 3.6-3.9m Ukoliko je vreme vetrovito, koristite neto tvre tapove. Svaka kvalitetnija mainica je dobra za ovaj ribolov, ali bi mainica sa long-cast pulnom bila za nijansu podesnija. Birajte tonui najlon, nosivosti oko 1,4 kg. Ukoliko nikako ne mo ete da zabacite dovoljno daleko, jedino vam preostaje da uzmete tanji najlon. U tom sluaju nikako nemojte ii ispod najlona nosivosti 0,9 kg. Koristite open-end hranilice srednje veliine. One su odline za zabacivanje raznih meavina prihrana u koje mo ete dodati kastere i
52
crvie, a takoe pri kontri pru aju mali otpor. Klasine spiralne hranilice su odline za daleka zabacivanja, jer imaju pogodno skoncentrisanu masu. Meutim, ove hranilice nisu namenjene za prihranu zrnastom hranom niti hranom u koju su dodati crvii ili kasteri. Kao sistem vezivanja treba koristiti klasian paternoster. (Detaljni opis ovog naina monta e, kao i njegovu sliku potra ite u delu Ribolovaki sistemi u ovoj knjizi). Bitno je da se sistem tako podesi da se najlon sa udicom nikako ne zamrsi sa hranilicom. Na poetku probajte sa podvezom dugim i 90 cm, ali ako vidite da gubite mnogo udaraca, produ ite podvez na 1,8 m. Ovako dug podvez e dati vie slobode ribi, ona e vie poneti mamac i vie ga progutati, tako da e i kaenje biti verovatnije. Udice treba da budu u rasponu veliina 16 do 22 u zavisnosti na koji mamac pecate. Tehnika Na samom poetku ribolova, skoro kod svih tehnika je bolje prihraniti mesto. Izuzetak je ova tehnika. Naime, ukoliko na mesto bacite nekoliko kugli prihrane, a riba je ve tu, sigurno ete rasterati jato. Zato je bolje prvo zabaciti i ukoliko nema udaraca, tek onda primamiti. Drugi daleko vei problem je preciznost bacanje kako primame tako i mamca kasnije. Naime, ovde je od esencijalnog znaaja da se sve vreme ribolova na isto mesto baca i mamac i primama. Kako se to mesto nalazi i do 30 m daleko, problem kod neiskusnih pecaroa je jo vei. Preciznost bacanja primame se stie ve banjem uz upotrebu prake i tu nema neke tehnike pomoi. Meutim, kod zabacivanja mamca postoji jedna mala pomo - line clip. Naime, kada prvi put zabacite na eljeno mesto, na najlon kod mainice postavite marker i provucite najlon kroz line clip na mainici. Svaki naredni zabaaj bie iste daljine, samo je potrebno da vi svaki put bacate u istom pravcu. Dva mogua scenarija Prvi scenario - U prvih 10 minuta pecanja zabacili ste 5 puta, sa ciljem da raspete to vie primame hranilicom. Ne elite da koristite praku kako ne bi rasterali ribu. Hranilicu ste svaki put prizemljili meko na vodu. Nite se ne deava i vi nastavljate da zabacujete na svakih 5 minuta.
Zabacili ste jo tri puta i nije bilo trzaja. Takoe niko oko vas nije imao trzaj. Vrlo je verovatno da u vodi ni nema deverika i treba promeniti taktiku. Prihranite mesto prakom. Zabacite i ekajte. Deverikama je potrebno da se okupe u prostor koji ste bogato nahranili. Alternativni scenario - Poeli ste sa pecanjem bez bacanja primame i u prvih pola sata upecali jednu ribu. I oko vas je par pecaroa upecalo po jednu ili dve ribe. Jasno je da se deverika hrani i potrebno je da to pre bacite primamu, kako vas neko ne bi preduhitrio. Meutim i ostali pecaroi su primetili da vi hranite mesto pa su poeli i oni da bacaju primamu. Kako su mnogo nestrpljiviji od vas, a i manje iskusni, i kako riba odmah i ne mo e da proradi na svakih 20 minuta bacaju po kuglu primame. Uskoro, zbog stalnog bukanja riba potpuno prestaje da radi na njihovim mestima i naseljava se na vae mesto, koje ste vi u tiini, dobro nahranjeno uvali. Napomene Povlaenje mamca u nekim sluajevima mo e biti jedini nain da uhvatite deveriku. Naime, kako je podvez jako dug, deverika e uzeti mamac u usta i nakon odreenog zadr avanja ga ispljunuti. Pri tome se nee kretati, pa vi neete ni primetiti trzaj. Da bi se to spreilo, probajte sa vremena na vreme da blago podignete vrh tapa. To e pokrenuti i mamac i hranilicu i mo ete zakaiti ribu ukoliko joj je mamac u ustima ili je uplaiti i nagnati u beg na neku stranu te e se sama upecati. Da biste bili sigurni da e primama ispasti iz hranilice, zamesite je da bude malo suvlja od one primame koju koristite prakom. Obratite pa nju da vam se sistem ne umrsi. Izuzetno je bitno da on legne na dno na onom mestu gde se primama i rasula. Da bi ovo postigli, nekoliko minuta nakon zabaaja privucite ceo sistem za onoliko koliko vam je dugaak podvez. Ovim manevrom ete uneti mamac na hranjeno mesto.
Lov klena sistemom sa hranilicom

a tekuim vodama na kojima ima klena interesantno je da se klenu ponudi mamac na suprotnoj obali. Klen je po prirodi izuzetno oprezna i plaljiva vrsta, a kako se jata sitnijih klenova obino nalaze u gornjoj polovini vode, svaki neoprezan korak ili senka na vodi, mogu rasterati i jato sitnih, ali i krupnije komade. Zato ova metoda, mo e imati izuzetne uspehe ukoliko pecaro poseduje adekvatnu tehniku i poznaje tehniku preciznog zabacivanja.
Pribor Kod ove tehnike potrebno je baciti teret te ak od 50 do 90g na suprotnu stranu reke ili kanala. Kod u ih voda to i nije preteran problem, meutim kod voda irokih i do 70m potreban vam je adekvatan pribor. Za poetak tap mora biti dug od 3,6 do 3,9m. to je tap du i to ete lake dalje baciti. Sa druge strane, du im tapom mo ete vei deo najlona dr ati van vode.(tap kod ove tehnike treba dr ati sa vrhom nagore.) Manje najlona pod vodom, znai manji uticaj vode na sistem, pa e vam trebati laka hranilica da bi mamac sve vreme u tekuoj vodi ostao na istom mestu. Poto su potrebni daleki zabaaji, nije loe da tap ima drku dugu i do 70cm kako bi mogli obema rukama da uhvatite tap prilikom zamaha. Idealan tap za ovu vrstu ribolova je malo tvri parabolik. Vrh tapa ne mora biti premek, jer je trzaj klena odluan i primetiete ga na svakom i fiber i karbonskom vrhu. Mainica mora da ima i pulnu dovoljnog kapaciteta da primi adekvatnu koliinu najlona, a mora i da osigurava daleke zabaaje. (long cast pulna). Takoe, ukoliko pecate na jakoj reci, mora biti i dovoljno
55
izdr ljiva da sa suprotne obale privue borbenog klena koji mo e biti prilino veliki. Najlon u ovom sluaju treba da ima adekvatnu nosivost. Trudite se da koristite najdeblji najlon koji vam omoguava adekvatno daleko zabacivanje. U praksi se pokazalo da bi najlon nosivosti od oko 9 kg bio idealan za dane bez vetra. Meutim, kada su uslovi za zabacivanje loi idite na tanje najlone, ali nemojte ii na nosivost manju od 2,7 kg, jer e se najlon kidati ve pri zabacivanju mamca i hranilice. Hranilica treba da bude iana, zatvorena sa oba kraja olovnim glavama. Zimi, kada su ribe manje gladne koristite manje hranilice, leti uzmite najveu koju naete. Imajte takoe na umu da manja hranilica ote ana dodatnim olovom dalje leti nego vea hranilica iste te ine. Prava te ina sistema hranilice i olova zavisi od nekoliko faktora. Te a hranilica vam treba kada duva vetar, kada je tok reke jai, kada je riba gladnija (leti) i kada treba da bacite dalje. Na licu mesta metodom probanja i uz vae prethodno steeno iskustvo odaberite najmanju hranilicu koja vam omoguava ugodno zabacivanje. Znajte da vea hranilica pravi jai udar u vodu i plai ribu. Po pravilu nee vam trebati hranilice lake od 60g. Tehnika Pola bitke je dobijeno preciznim zabaajem. Kod ovog metoda pecanja kompletna prihrana se baca hranilicom, tako da svaki zabaaj mora biti na istom mestu. Koristite line-clip kako bi to sebi olakali. Tipian scebario je da u prvih 20 minuta, bacate svakih 3 do 4 minuta. Sistem vadite im hrana ispadne iz hranilice. Nakon ovog prvog hranjenja, obino je potrebno oko 20 minuta do prvog ugriza. Zabacite sistem, tap postavite u dr a pod uglom od bar 50 stepeni blago zategnite najlon i ekajte na udarac. Na ovim daljinama, udarac je obino jak i nije otar, zbog amortizacije samog najlona. U 90% sluajeva riba se sama upeca, pa nakon prvih par trzaja vrha, treba blago konrirati i borba poinje. Jaka kontra, u sluaju da je vrh mek mo e dovesti do loma. Ukoliko trzaj nije siguran, bolje je ostaviti tap nego kontrirati, jer bi kontra mogla da rastera ribu koja se zainteresovala za mamac. Prilikom borbe sa ribom, imajte na umu da klenovi po pravilu kreu u travu i podvodne prepreke. Dr ite najlon uvek zategnutim i vrh tapa uvek nagore i nikako im to nemojte dozvoliti.
Napomene Prednost ovog metoda je to podvez vezujete ispod hranilice, tako da je mrenje vrlo retko. Nije loa ideja da hranilicu ve ete Power Gum-om (u bolje opremljenim ribolovakim radnjama mo ete nai ovaj komad izuzetno jakog, ali istegljivog materijala) tako da prilikom zabacivanja skoro i ne postoji mogunost da najlon pukne. Koristite jake i sitne udice. ak ni veliine 18 i 20 nisu premale. Obojeni crvii i adekvatna hranilica koja omoguava da ih umeane u prihranu bacite, kao i kombinacija kastera i konopljinog semena su se do sada pokaze najlovnijima. U ovom drugom sluaju, potrebno je rupe na hranilici malo poveati. Ukoliko imate udarce, ali nita ne uspevate da zakaite, probajte da zabacite sistem sa praznom udicom i punom hranilicom. Ako se udarci nastave, riba napada hranilicu a ne mamac. Reenje je da skratite podvez.
DE
Riblji boili 140 g ribljeg brana 115 g griza 85 g kazeina 1 kaiica extrakta lignje 4 komada jaja Riblji - killer boili 140 g ribljeg brana 140 g griza 85 g kazeina 1 kaiica extrakta lignje 4 komada jaja Umeajte prvo suve sastojke, pa dodajte tene i jaja. Umesite pastu. Formirajte kuglice eljene veliine. Kuvajte oko 1 min. Da bi dobili pop-up boile umesto kuvanja u vodi, pecite ih u mikrotalasnoj penici ili koristite loptice od plute.
Tehnika sa plutom: Od plutanpog epa formirajte kuglice, manje od veliine eljenog mamca. Oblepite kuglicu masom i skuvajte.
Uptide tehnika pecanja soma

edan od najveih problema pri pecanju somova se postavlja onda kada elimo da daleko od obale bacimo mrtav mamac, recimo pare ribe ili jo te e komad d igerice. Jedno od reenja je da se ovi komadi, nakon to se probodu udicom, pove u dodatnim ribolovakim koncem (mo e i jaki pamuni ili svileni konac), kako oni ne bi spadali sa udice pri zamahu i u kritinom trenutku udara mamca u vodu. Oni koji ele da potroe vie novca, mogu koristiti male brodie-makete, koji se navode elektronski i koji mogu istovariti svoj mali tovar na eljeno mesto. (Videti tehnike prihranjivanja kod modernog aranskog ribolova u ovoj knjizi, gde se isto ove makete mogu koristiti). Problem ovih naprava je to su skupi i to su nou, kada se veina somova i upeca neupotrebljivi. Nain koji e se u ovom tekstu predstaviti englezi nazivaju Uptide (engl. isplovljavanje) i reava upravo ovaj problem: Problem dalekog zabacivanja mekog mamca.
Pribor Za ovu tehniku potrebna su vam dva tapa, dve mainice i dva najlona. Glavni tap kojim ete pecati treba biti parabolik, TC 2,75 do 3 lb. Koristi se deblji najlon nosivosti i preko 10 kg, jer oekujete krupne primerke. Na kraj najlona postavite olovo u obliku kruke sa alkicom na vrhu kroz koju se provlai najlon. Ovakvo olovo se zbog oblika najbolje zabija u dno. Olovo treba da je teko oko 100g, ali mo e biti i te e. Idite do one te ine koja vam jo doputa dovoljnu daljinu zabaaja, bez pucanja najlona. Monta a olova treba da je klizea i na kraj najlona postavite vrtilicu sa kopom. Ovako postavljeno olovo dozvoljava da se
58
najlon slobodno kree bez otpora. Nije loe da na najlon pre vezivanja vrtilice navuete malo pare silikonskog creva. Nakon montiranja vrtilice, navucite crevo na prvu alku vrtilice. Na taj nain ete zatititi najlon i vrtilicu pri zabacivanju od udarca olova. Pomoni tap mo e biti bilo koji tap koji je namenjem bilo varaliarskom bilo klasinom dubinskom metodu ribolova. Na mainicu ovog tapa stavite najlon nosivosti oko 3 kg. Deblji najlon bi samo koio zabacivanje, a tanji bi se sam kidao. Kraj ovog najlona pove ite na kopu vrtilice na glavnom tapu. Pre zabacivanja napravite i podvez. Udicu nave ite na najlon du ine oko 30 cm, ali nemojte odsecati komadi najlona koji vam ostaje pri vezivanju udice. Iskoristite ga kao zamenu za dlaku. Na tu dlaku postavite komad stiropora. Tehnika Prvo to treba uraditi je da namamite udicu na predvezu, koji u ovom trenutku nije na tapu. Ukoliko kaite ribu kao mamac, nain monta e je izuzetno bitan. Prvo na udicu navucite gumenu ili silikonsku ploicu povrine oko 0,5 cm2 i pomerite ploicu na vrat udice. Kada budete zabacili sistem, udica e u vodi stojati naopako, pa je bitno da vam mamac stoji pravilno na udici. Sada na udicu navucite ribu, tako to joj prvo probodete donju pa gornju usnu. Nakon toga opet navucite komad iste gume ili silikona. Ovako nametena riba treba da stoji na sredini vrata udice. Okrenite udicu naopako, otvorom nadole, kako e i stojati u vodi i videete da mamac sada stoji idealno. Kao prava iva riba. Ukoliko pecate nou, a nemate dovoljno svetla, ovaj pipavi posao nametanja mamaca mo ete obaviti i dan ranije i gotove podveze spakovati u neku kutiju ili kesu. Sada sledi zabacivanje. Pomoni tap postavite u dr a pod uglom od 45 stepeni i otvorite preklopnik na mainici. Drugi tap uzmite u ruke i zabacite. Teko olovo e izvlaiti i najlon iz glavnog i pomonog tapa. Saekajte da olovo padne na dno i da se smiri. Zamenite tapove. Pomoni uzmite u ruke, a glavni postavite u dr a. Namotavajte najlon polako, pazei da ne pomerite olovo na dnu. Cilj vam je da izvuete van vode kraj najlona na glavnom tapu, a da olovo ne pomerite. Ako vam
se dok namotavate najlon na pomonom tapu, najlon na mainici glavnog polako odmotava, onda radite ispravno. Kada se pojavi vrtilica sa kopom, odvojte najlone, sklonite pomoni tap i na kopu namontirajte podvez koji ste ranije spremili. Spustite mamac i podvez u vodu i polako namotavajte najlon. Budite posebno oprezni ako je voda u pliaku puna granja i prepreka, kako vam ne bi mamac zapeo za njih i spao. Sada komad stiropora dolazi do izra aja. Naime, kako je dovoljne veliine da dr i mamac uspravno, stiropor e plutati po povrini i nee dozvoliti da udica kai prepreke na dnu. Mamac e potonuti tek kada stigne na mesto gde se nalazi olovo. Polakim namotavanjem, osetiete promenu u naponu namotavanja a to je trenutak kada je vrtilica sa kopom stigla do olova. Mamac se nalazi na eljenom mestu i dubini. Sada preklopite preklopnik na mainici i dozvolite da stiropor povue mamac ka povrini vode. Kontroliite ovo kretanje proputajui najlon meu prstima. Dozvolite da se mamac popne na onu dubinu na koju elite da lovite. Ukoliko nakon poputanja najlona ne doe do dodatnog odmotavanja najlona (indikacija penjanja stiroporne kugle), ponovo nategnite najlon. Malo namotajte, tako da olovo pomerite po dnu i ponovite postupak otputanja. Izuzetno je bitno da najlon slobodno prolazi kroz alku olova. U suprotnom, najlon mo e ostati uvrnut od bacanja. Takav najlon lake puca pri kontri. Drugi razlog je to statino olovo smanjuje intenzitet kontre i mo e vam se desiti da ona nema dovoljnu jainu da obezbedi sigurno zabijanje udice u usta ribe. Kao identifikator trzaja mo ete koristiti vrh tapa na koji mo ete postaviti zvonie ili ukoliko pecate nou svetlee ampule. Meutim, moderan nain ribolova na soma donekle ima neke elemente modernog aranskog ribolova. tapovi se postavljaju takodje na pod-ove, na koje se montiraju elektronski detektor. Kada detektor signalizira izvlaenje najlona (u ovoj varijanti nije loe koristiti mainice sa baitrunner-om), prstom dotaknite najlon da bi se uverili da trzaj nije la an. (ukoliko je dolo do la nog trzaja ili je trzaj prestao, nemojte kontrirati. Som je u blizini i nemojte ga plaiti kontrom. Verovatno e se vratiti za desetak minuta.) Kontra ne treba da bude prejaka, jer mo e doi do loma pribora. Dovoljno je malo otrije podii vrh tapa i poeti sa energinim
namotavanjem. Najlon dr ite stalno pod tenzijom i namotavajte sve dok se ne oglasi konica. Jedan broj pecaroa u tom trenutku prebacuju rad mainice na dvosmeran i nastavljaju da se bore sa ribom kontroliui odmotavanje i namotavanje najlona. Ovo smete da radite samo ako vam je mainica izuzetnog kvaliteta, jer vrlo esto dolazi do loma ruice ili loma prenosnih diskova u mehanizmu mainice. Napomene Ukoliko koristite upredenu strunu umesto monofilamenta, doi e do manjeg krzanja strune prilikom zamaranje ribe u trenucima kada konica proklizava. Kada koristite upredene strune, zabaaji su dalji, a uvrtanja najlona rea. Ova metoda pecanja je u veini sluajeva izuzetno dobra. Meutim, bie trenutaka kada zbog velike koliine trave ili uvrtanja strune neete biti u stanju da uradite pravilnu prezentaciju mamca. U tom sluaju, koristite klasian dubinski metod. Sliku uptide sistema potra ite u delu Ribolovni sistemi u ovoj knjizi.
Ribolov sa hranilicom i olovom

recizno zabacivanje je vetina koja se ui praksom. ak i kada ste vet ribolovac, uvek je lake upecati i izvaditi ribu sa manje daljine. Meutim ima dana kada se riba ne kree kraj obale i kada su precizni i daleki zabaaji neophodni da bi se uspeno pecalo. U tim danima, samo oni sa vie prakse imae priliku da u ivaju. Koristiti swingtip ili quivertip, pitanje je koje se postavlja onda kada se peca na veim daljinama. Kada se baca izuzetno daleko prednost treba dati swingtip-u. Ukoliko se na tapu nalazi quivertip, prilikom zabaaja potrebno je upotrebiti dodatnu snagu. Zato e daljina plasiranja mamca biti uvek manja sa njim nego bez njega. Sa druge strane, to je te ina sistema vea, quivertip e prilikom zamaha trpeti veu silu i mo e doi do njegovog oteenja. Najzad, prilikom postavljanja tapa, vrh mora biti okrenut paralelno sa obalom, to e smanjiti vidljivost indikacije trzaja na velikim daljinama, posebno ako je struna sa veom istegljivou. Swingertip, opet, prilikom zabaaja ne pru a dodatni otpor, a i signalizacija udara mu je ista, bez obzira da li se baca 30 g na 15 m ili 60 g na 50m. Baciti sistem na veu daljinu nije mogue bez adekvatnog pribora. Za daljine od recimo 70-80m treba vam tap du ine 3,6 m i TC od 0,9 kg. Obratite pa nju da karike budu dovoljno iroke kako bi najlon lako klizio kroz njih. Mainica treba da bude kvalitetna i sa dovoljnim kapacitetom. Raunajte da e vam trebati ekstra najlona, ukoliko riba krene od vas. Ukoliko postoji potreba da pecate i na veim daljinama bolje je uzeti du i tap (recimo 4 m) iste TC, nego ii na te a olova.
62
Veliina udica i ovde zavisi od veliine ribe koju oekujete i mamca koji koristite. Za krupnije ribe koristite udice veliine 10 ili 8. Ukoliko pecate finije sitnije ribe, idite na manje udice. Uvek uparujte debljinu podveza sa veliinom udice. Recimo, kada lovite sa podvezom nosivosti 1,5 do 2 kg koristite udice 8 - 12, kada vam je podvez 1 - 1,5 kg koristite udice 12 - 14, kada koristite podvez 0,5 do 1kg idite na udice 14 - 18. Podvezi manje nosivosti su jednostavno pretanki i pucae prilikom zabaaja i kontre. Du ina podveza treba da je oko 1 m u poetku. U toku pecanja mo ete menjati ovu du inu u zavisnosti od veliine ribe i naina na koji uzima mamac. Recimo, ako naletite na jato crvenperki, one e prilikom uzimanja mamca, mamac i poneti u ustima i indikacija trzaja bie dobra i ako je podvez du i. Meutim, ako naletite na sitnije deverike, mo e vam se desiti da u veini sluajeva ni ne ponesu mamac, ve da ga dr e u ustima i nakon odreenog vremena ,mamac jednostavno ispljunu. U tom sluaju, morate smanjiti du inu podveza, kako bi poveali verovatnou indikacije trzaja. Krupne deverike, sa druge strane mamac vole da dr e u ustima neko vreme pre nego ga progutaju. U tom periodu one se polako kreu i ne smeju osetiti nikakav otpor. U ovom sluaju ostavite dodatnu du inu podveza (i do 1,8 m). Te ina olovnog ote anja zavisi od daljine na kojoj pecate, a nosivost glavne strune opet, zavisi od te ine ote anja. Te e olovo ne znai i dalji zabaaj. Oblik ume da bude od presudnog znaaja. Hranilicu ete baciti daleko bli e od olova (Arsley bomb pblik je najpogodniji) iste te ine. Gustina olova je vea nego gustina netoksinih materjala od kojih se prave moderna ote anja, tako da ete ote anja od olova baciti dalje, jer ista te ina ima manju zapreminu i stvara manji otpor u vazduhu. Te ina olova zavisi i od vremenskih prilika, posebno od vetra. Vetar u lea nosie olovo dalje, nego boni ili eoni vetar. Glavna struna treba da bude to je mogue tanja, jer e indikacija trzaja biti bolja. Za sistem te ine od oko 35 g, glavna struna treba da je nosivosti od bar 1,8 kg. Ukoliko olovo ve ete preko shock leader-a (elastinog materijala specijalno namenjenog za amortizovanje trzaja olova), nosivosti od oko 3 kg, nosivost strune mo ete smanjiti i na 1,4 kg.
Lov sa hranilicom na mirnim vodama

va tehnika lova se pomalo razlikuje od do sada navedenih tehnika lova sa hranilicom, pre svega po tome to je ovde uticaj pomeranja vode vrlo mali, pa je uticaj vetra dominantan. To je razlog to e se u posebnom tekstu obraditi upravo ove specifinosti. Nosivost strune koju koristite zavisi od te ine olovnog ote anja. Orijentaciono uzmite sledeu preporuku: struna nosivosti 0,9 kg za ote anje od 15 g, 1,4 kg za 20 g, 1,8 kg za 30 g. Idealno je da koristite tonuu strunu. Du ina podveza i ovde zavisi od vrste ribe koju oekujete. Ukoliko ekate deverike, znajte da su oprezne i da e im du i podvez omoguiti da uzmu mamac pre nego to doe do indikacije. Zato koristite podvez du ine i do 1,5 m. Sa druge strane, za recimo bodorke, babuke i karae koristite krai podvez od oko 1 m. Kada prilikom provere sistema i mamaca, primetite da su udice bez mamca ili su mamci oteeni, a vi niste imali udarce, skratite podvez za oko 15 cm. Ovo ponavljajte dok udarce ne ponete da primeujete. U suprotnom sluaju, ako imate udarce, ali je broj promaaja jako veliki, produ ite podvez za 15 cm. Ovaj postupak ponavljajte dok ne doete do optimalne du ine. Vea riba dolazi na vei mamac. Opet vei mamac se postavlja na veu udicu. Plaljivija riba uzima sitniju udicu. Odrediti pravu meru je vetina koja se ui praksom. Generalna preporuka je udica 10 za krupnije mamce, pa sve do udice 14 za one sitnije ili za dane kada je riba izuzetno oprezna.
64
Kada odete na vodu, prvo je potrebno odrediti mesto gde ete zabaciti. Ako pecate deverike, obino ih mo ete videti kako se valjaju po povrini iznad mesta gde se jato zadr ava, ako sa druge strane vidite mehurie gasa na povrini, jasno je da su se ispod na dnu okupili karai ili recimo linjaci i da riju dno u potrazi za hranom. Meitim, ukoliko nema nikakvih znakova treba pronai pravo mesto. Pre svega idite na onu obalu ka kojoj vetar duva. Sitni organizmi na povrini e pod uticajem vetra biti gurnuti ka toj obali, u pliaku e zbog strujanja vode poeti da tonu i krenue ka suprotnoj strani po dnu. To kretanje e biti prekinuto na mestima gde se dubina stepenasto menja. Na tim mestima e se hrana koncentrisati i naravno, to je pravo mesto da se ponudi mamac. To mesto i nije tako teko nai. Uzmite jedan tap i na njegov kraj postavite samo olovo bez hranilice i udica i zabacite recimo nekih 5 m. Kada olovo dodirne povrinu vode, preklopite mainicu. Najlon e ostati blago nategnut sve vreme. Brojte dok se najlon ne opusti. U tom trenutku je olovo dodirnulo dno. Recimo da ste izbrojali do 5. Ponovite bacanje, ali na daljini od 10 m i opet brojte. Neka ste sad izbrojali do 7. Bacite sada na 15 m. I opet brojte. Pretpostavimo da ste izbrojali do 10. Zakljuak nakon ova tri bacanja je da se dubina polako poveava. Bacite sada na 20 m. Pretpostavimo da ste izbrojali opet do 10. Znai da se dubina nije menjala od 15 do 20 m i da je tu dno ravno. Pravo mesto za zabacivanje je dakle negde oko 15 m, jer se oigledno krapa nalazi izmeu 10 i 15 m od obale. Postavite sistem sa hranilicom i udicama i zabacite na udaljenost od oko 15 m. Najlon zakaite na line clip na pulni, kako bi svaki put bacali na isto mesto. Da bi pravac uvek bio isti, odredite neki nepokretni orijentir na suprotnoj obali. Ukoliko oekujete izuzetno krupne i borbene ribe, kao to su som, aran ili amur, nemojte kaiti strunu za line clip, jer e vam riba otkinuti najlon u sluaju da krene od vas nakon to je uzela mamac. Sada je potrebno odrediti pravilnu strategiju prihranjivanja mesta. Ukoliko smatrate da je riba ve tu, bolje je prvo baciti sistem bez hranilice. Ako nema trzaja nakon par desetina minuta, dodajte hranilicu na sistem. Sem ako ste veti u prakanju primame na tano mesto, bolje je baciti nekoliko puta sistem sa hranilicom i tako nahraniti mesto. Kada
se pojave trzaji, prilagodite bacanje hranilice vrsti i veliini ribe. Ukoliko je neophodno, skinite i hranilicu i pecajte samo sa olovom. Dobra je praksa, da nakon inicijalnog prihranjivanja mesta, prvih par zabaaja budu neto bli e vama. Na taj nain ete loviti ribe koje su pobegle sa mesta hranjenja u isto vreme ne uznemiravajui hranjeno mesto. Kada udarci prestanu ili kada odredite da je jato stiglo na mesto hranjenja, ponite sa zabacivanjem na mesto koje ste nahranili. Tokom pecanja mo e vam se desiti da riba prestane odjednom da grize. Razlozi mogu biti sledei: Ribe su postale oprezne prema mamcu koji nudite. Promenite mamac. Nekada samo promena broja crvia ili glista mogu doneti nastavak ribolova. Riba je uplaena udarcem hranilice u vodu. Probajte da meke bacate sistem i da pravite manji udarac u kontaktu sa vodom. Malo omekanite primamu, kako bi se br e i lake raspadala. Mo e se desiti da su ribe napustile hranjeno mesto i krenule ka dubini. Ovo jato esto radi, mada se uvek nakon odreenog vremena opet vraa na hranjeno mesto. Da bi lovili i u ovim trenucima, skinite hranilicu i postavite neto vee olovo. Zabacujte dalje. Hranilicu vratite tek kad se ribe opet primaknu. U suprotnom, hraniete sve dalje i dalje i ribe e na kraju otii toliko daleko gde neete moi da dobacite. Kada odluite da izvuete sistem napolje kako bi proverili da mamce, dobra je taktika da prvo cimom tapa uradite blagu kontru. Nakon toga namotate najlon od 1 do 2 m. Tu ostavite sistem par minuta. Ovaj manevar mo e osokoliti ribu da uzme mamac jer se pomerio.
Metod tehnika za lov arana

vu tehniku treba da koriste kako mach ribolovci tako i svi oni koji su krenuli u lov na krupnije primerke arana, linjaka, amura i ostale aranske i bele ribe. U osnovi to je tehnika razvijena da bi se lovile ribe pri dnu, uz pomo hranilice i dodatne primame (groundbait tipa) uz korienje vrlo kratkih podveza. Tehnika se pokazala najprimenjivija u toplim letnjim mesecima. Kako se ovom tehnikom love najkrupniji primerci i pribor treba da bude na visini zadatka. Pre svega, tap mora da je vrhunski, parabolik, du ine 3,6 m i TC od 1 do 1,3 kg. Ovako sna an tap je neophodan da bi se na adekvatnu daljinu bacio sistem koga ini hranilica sa veom koliinom primame. Mainica mora da je kvalitetna i jaka, kako bi izdr la i najvea naprazanja. Struna koja se ovde koristi treba da bude minimalne nosivosti od 4 kg. Meutim, ukoliko je teren te ak i ukoliko postoji mogunost da riba mo e da se zaputi i upetlja u podvodno granje ili druge prepreke, treba ii i na strune nosivosti 10 i vie kg. Jainu strune, obavezno uskladite sa TC tapa, da ne bi dolo do loma pribora. Jedan broj ribolovaca koristi i shock leader za povezivanje hranilice i ostalog ote anja. Mana je to se dodaje jo jedan vor, koji kod nekih monta a mo e smanjiti ukupnu nosivost sistema. Udice koje koristite i ovde treba prilagoditi veliini mamca. Kao mamac mo ete koristiti iroku paletu ivotinjskih i biljnih mamaca. Ipak, zbog svoje atraktivnosti gomila crvia ili glista u veini sluajeva daju bolje rezultate. Razlog mo e da bude u njihovoj pokretljivosti. Nemojte zaboraviti ni pop-up mamce, od puffija preko boilia, pa i do glista u koje medicinskim pricom mo ete ubrizgati vaz-
67
duh. Ako koristite normalne mamce, oni e tonuti i na dnu e se nalaziti ispod hranilice. Kada koristite pop-up oni e se izdii i biti negde oko hranilice. Ukoliko ima sitne ribe, probajte da mamac utisnete u smesu u hranilici. U danima kada riba jede, bilo koji od ovih prezentacija e poslu iti. Kada je riba slabo aktivna, ostaje vam samo da metodom probanja odredite koja je najlovnija. Lov zaponite bacanjem est kugli veliine pomorand e na ciljno mesto. Odmah nakon njih zabacite sistem sa hranilicom u koju treba staviti sedmu kuglu prihrane. Ovde ne treba voditi rauna o tome da ete jato rasterati bunim ubacivanjem kugli hrane u vodu, kao kod lova deverike. Cilj je upecati jednu ili par velikih riba, koje je neophodno privui velikom koliinom primame. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema zategnite najlon, a vrh tapa podignite toliko da ugao koji zaklapaju pravac tapa i pravac strune bude prav. Po onome to je do sada reeno, pravilan izbor prihrane i njeno ispravno pripremanje su od esencijalnog znaaja za uspeh. Ukoliko vas mrzi ili nemate vremena da pripremite adekvatan miks, mo ete otii do ribolovake radnje i kupite gotov miks na kome obino pie Method Mix. Sa vremenom postaete iskusniji i mo ete poeti da pravite poludomae meavine. Ove meavine u svom sastavu treba da imaju: Neku kupovnu primamu za arana (recimo Sansas Carp 3000), koja e mu dati ukus, boju i atraktivnost, Neki lepak koji e povezati i otvrdnuti miks, kao to su PV1 ili melasa, Hlebne mrvice - prezlu, koja e dati koliinu i slu iti da se dobije odgovarajua vla nost i lepljivost, Izmrvljena zrna konoplje, koja e poveati atraktivnost Tene arome, koje e dati posebnost svakom miksu. Konoplja, mesni crvii i kukuruz eerac mogu se dodati u primamu i cilj ovih dodataka je da krupna riba nakon to pronae primamu i rasturi je pronae i odreenu koliinu hrane koju mo e da pojede. Nikako nemojte dodavati bilo kakve plutajue mamce u primamu, jer e oni povui ribu ka povrini. Dodavanje mamaca je dobro, jer e dodatno naterati ribu da pretra uje po dnu kako bi se dohranila i na taj nain e br e pronai i va mamac. Nije loe mamace staviti u sredinu lopte od primame. Kako su zabaaji daleki, a lopte sa primamom u sredini treba da
sadr e dodatne mamce koji ne smeju da ispadnu iz kugli pre nego to one padnu na dno, potrebno je da sama primama bude pravilno umeana. Potrebna je dakle, teka i lepljiva masa koja u isto vreme treba da bude izuzetno atraktivna i mirisna. Nikako ne sme biti tvrda jer e je riba mnogo te e razbiti. Naravno, ne mo e se dati opti recept za uspeh na svakoj vodi. Probajte i meke i tvre primame. Probajte vie razliitih meavina i naiete onu koja je najbolja za svaku od voda. Lopta primame koja padne pod pravim uglom u vodu, mnogo jae udara o njenu povrinu i raspae se pre nego ona koju bacate tako da upada u vodu pod malim uglom. Na kraju potrebno je da razmotrimo du inu podveza koji se koristi u ovom metodu. 3 do 5 cm je optimalna du ina. Mamac e se u tom sluaju nalaziti u neposrednoj blizini hranilice i riba e ga lako nai. Mana ovako kratkog podveza je to on, zbog svoje male du ine, ne mo e da se iste e i na taj nain apsorbuje jake trzaje krupne ribe. Ova osobina esto dovodi do pucanja podveza ili ispadanja udice i otkainjanja ribe. Da bi se ovaj problem ubla io, jedan broj pecaroa podvez povezuje sa glavnim najlonom preko Shock leader-a ili preko gume koja se koristi u pole tapovima.
glavna struna Method hranilica vrtilica podvez od meke upredene strune
glavna struna
hranilica gumica podvez
gumena cevica navuena preko pola vrtilice i kraja hranilice
Muvanje
Lov smua muvanjem

uvanje je specifina tehnika, sa dve svoje varijante (sa obale i iz amca), koja je u sutini izmeu dubinskog ribolova i d igovanja. Najbolje rezultate daje u lovu smua, mada se ovom tehnikom mogu loviti i druge vrste grabljivica, naroito tuka. Za lov smua muvanjem potreban je fini, a opet vrlo kvalitetan i izdr ljiv pribor. Dovoljno je koristiti jedan dvodelani tap, du ine od 3,6 do 4m. tap treba da je brze akcije i te ine bacanja od 40 do 80 g. Kako se tap kod ove tehnike dr i u ruci du e vreme, bolje je da je izraen od kvalitetnih karbonskih materijala, koji su izuzetno laki i ilavi. Mainica za ovaj tip ribolova treba da je kvalitetna varaliarska, sa long cast pulnom. Dril mora da joj je kvalitetno uraen i bilo bi dobro da ima jednosmerni le aj, koji eliminie postojanje lufta u ruici. Najlon teba da je nosivosti od oko 3 kg za lake vode sa istim i peskovitim dnom , pa sve do 5 kg, ukoliko je dno puno prepreka i krupnih kamenja. Udicu treba prilagoditi veliini mamca. Uobiajeno je da se koriste, tipske jednokrake u e udice za smua sa neto du im vratom. Ukoliko se peca na terenima sa mekim dnom, koristi se Karolina sistem, dok se na tvrim pre koristi Teksas sistem. (Slike oba sistema data su u ovoj knjizi u poglavlju Ribolovaki sistemi.). Da biste dobili osnovni Karolina sistem, na najlon postavite olovo u obliku pitoljskog zrna, te ine od 5 do 20g. Olovo okrenite tako da mu kraj sa picom bude okrenut ka vrhu tapa. Tako postavljeno olovo e se vrlo teko kaiti za podvodne prepreke. Iza olova, ka kraju najlona, postavite mali stoper i nakon toga stavite vrtilicu. Za vrtilicu pove ite podvez. Du ina
70
podveza zavisi od oblanosti i zatamljenja vode. Ukoliko je voda tamnija i vreme vie oblano, podvez treba da vam je du i. Minimalna du ina podveza je 25 cm, a maksimalna oko 1,3 m. Ukoliko elite da odignete mamac sa dna, umesto klasine vrtilice postavite model sa tri okna. Levo okno ve ite za glavni najlon, za desni vor privrstite podvez, a za gornji vor prive ite manji komad plute ili stiropora. Na udicu postavite mamac. Najee korieni mamci su keder, pare ribe, nekoliko glisti ili jedna velika crna glista, pijavica ili durbak. Prilikom izbora mesta ka kojem ete plasirati mamac, potrebno je da imate u vidu par injenica. Smuevi se obino nalaze na dnu. Ukoliko je vreme oblano ili u sutom i u ranu zoru, smuevi kreu ka povrini. Smuevi odlino vide i oseaju svaki pomeraj u svojoj okolini. Smuevi vole kamenito dno, mada mogu da se okupljaju i u vodama sa peskovitim dnom. Sa druge strane, nemojte misliti da tamo gde je dno muljevito nema smueva. Mnoge su bare i mrtvaci naseljene smuevima. Jedini je uslov, da u vodi ima dovoljno kiseonika, jer je smu veoma osetljiv na njegov nedostatak. Smuevi vole da se okupljaju na mestima gde se voda kovitla i peni. Tada ih mo ete nai i vrlo blizu povrine. U dubinama tra e mesta blizu vodenih prepreka. Smuevi su vrlo osetljive ribe. Pa ljivo rukujte njima, posebno ako elite da ih pustite nakon merenja i slikanja. Ukoliko riba ugine, koja je svrha putanja. Nakon to ste namestili sistem i izabrali lokaciju potrebno je da zabacite sistem. Pustite ga da padne na dno, to ete osetite po ponaanju tapa i oputanju najlona. Upravo zbog neophodnosti da se oseti svaki, pa i najmanji pomeraj olova i sistema pod vodom, tap mora biti izuzetno fin. Kada se sistem smiri, postavite tap u dr a i nategnite blago najlon. Saekajte odreeno vreme. Ovo vreme ekanja, je od 15 sekundi, pa sve do nekoliko minuta. Iskustvo na svakoj lokacij je drugaije pa treba probati. Nakon ekanja, uzmite tap u ruke i blago kontrirajte, pa ponovo vratite tap u prvobitan polo aj. Ovaj manevar ponavljajte nekoliko puta. Cilj je da skrenete pa nju ribi, ukoliko je u blizini,
na svoj mamac. Svaki smu, koji je u potrazi za hranom, reagovae na ovakav titraj u vodi i prii e da vidi o emu se radi. Ukoliko osetite da je riba povukla mamac, morate biti krajnje smireni. Brza kontra e pre izvui mamac ribi iz usta, nego to e zakaiti udicu. Pustite da smu proguta mamac. Smu specifino uzima hranu. Naime, on prvo prilazi hrani i nakon par trenutaka posmatranja, energino otvara usta. Usled toga, hrana biva poneta vodenim kovitom pravo ribi u usta. Smu nikada nee napasti mamac kao tuka, tako to e ga, poput nekog recimo psa uhvatiti ustima i otkinuti. Ukoliko ne uspe da usisa hranu, smu postaje sumljiav i mo e se desiti da ni ne pokua drugi put. Ova pria je veoma bitna jer objanjava zato je trenutna i brza kontra nepo eljna. Ukoliko kontrirate sa prvim trzajem, vi u stvari kontrirate u trenutku kada je riba otvorila usta i kada je mlaz vode krenuo ka njoj. Vaa kontra e samo onemoguiti ribu da usisa mamac. Dakle, treba saekati na drugi, jai udar, kada riba proguta mamac i krene da ga nosi u ustima. Ukoliko ne doe do uzimanja mamca ni nakon odreenog vremena provedenog u vibriranju mamcem, pribli ite mamac ka sebi par metara. To ete uraditi tako to ete nakon blage kontre, namotati metar ili dva metra najlona i ponovo ostaviti tap u dr a. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne privuete sistem do obale. Napad ribe na mamac je najei u trenucima kada njime vibrirate. Ukoliko ste nesigurni u ovoj tehnici, mo ete za poetak pokuati jednu njenu varijantu, koja je dala izuzetne rezultate u lovu sunice. Naime, sunice se uglavnom kriju u uskom priobalnom podruju, u prvih 30 cm od obale, na malim dubinama do 50 cm. Tu je voda dovoljno bistra i svetla i sunice vole da love sitnije ribe i insekte. Uzmite krai pec tap i na njega pove ite najlon du ine tapa. Na kraj najlona postavite udicu. Nemojte stavljati nikakav plovak. Radi lakeg zabacivanja mo ete staviti vrlo malo olovo i postavite ga to bli e udici. Na udicu nani ite nekoliko, jednu ili dve crvene gliste, tako da se formira loptica. Krajeve ostavite da slobodno vise, kako bi lelujeli u vodi i privlaili ribu. Spustite mamac u vodu odmah do obale. Posmatrajte kako prirodno tone. Kada dodirne dno polako pomerite vrh tapa i mamac e poskoiti. Tako etajte mamac po dnu na trzaje. Dok to radite, primetiete da je priobalje u stvari puno sunica i da ih niste videli jer su bile sakrivene. Sunice e
napadati mamac prilino agresivno. Kako se sve odigrava u pliaku vrlo brzo ete shvatiti kako sistem radi i kada sunice najvie napadaju. Znanja i zakljuke koje ete ovde dobiti smatra se esencijalnim za kasniji lov smua. I sunice i smu apsolutno isto love, sa tim to pri lovu smua vi nemate nikakav vizuelni kontakt sa ribom, ve sve morate osetiti preko tapa. Naueni prethodnim primerom, krenite u ribolov grabljivih riba koje ive u bistrijim i pliim vodama. Tu mo ete nave bati lov ovom metodom skobalja i klenova, recimo. Princip je identian, sa tim da vam je u ovoj verziji potreban malo drugaiji pribor. Umesto pec tapa, ovde vam treba bolonjez ili neki drugi lak tap, du ine preko 3m, kojim mo ete da bacite vrlo laki sistem dovoljno daleko. Potrebna vam je i mala i laka mainica, koja ne treba da ima veliki kapacitet pulne, jer zabaaji nisu dalji od desetak metara, a i ribe koje lovite nisu prevelike. Takoe, uz udicu postavite lako olovce kako bi vam zabaaj bio laki. Idealno bi bilo da ni ne koristite olovo, to ete sa praksom i uspeti. Zabacite i pretra ujte teren voenjem mamca po dnu. Odlino je ukoliko imate vizuelni kontakt sa mamcem, jer ete onda videti i ribu u trenutku napada. Iskustva u lovu sunice mo ete primeniti i ovde. U ovom primeru ete izve bati lov na veim daljinama, sa priborom koji je nasliniji priboru koji se koristi u lovu smua. Nakon ove prakse, prelazak na lov smua, gde ne postoji vizuelni kontakt, je mnogo laki. Neki va ni detalji, na koje morate obratiti pa nju ukoliko elite da lovite tuku ovom metodom. Pre svega, smu se nalazi na veim dubinama iza prepreka i na mestima gde se dubina skokovito menja. tuka, ipak vie voli da se zadr ava u obalnim podrujima, gde iz zaklona vreba na ribe koje prilaze obali u potrazi za hranom. Dakle, kod tuke treba bacati paralelno sa obalom ili bli e obali. Idealno je koristiti amac, jer je iz amca mogue voenje mamca uz samu trsku mnogostruko olakano. Imajte na umu da tuka ima zube i da je neophodno korienje sajlice. Miljenja o korienju sajlica kod smua su podeljena, meutim, ukoliko mo ete da naete sajlicu koja je mekoe najlona mo ete je koristiti. Tvrda sajlica nee dozvoliti smuu da usisa ribu i on to nee ni uiniti. Trea specifinost je nain uzimanja mamca. Smu mamac usisava, a tuka ga hvata ustima u munjevitom napadu. Dakle kod tuke ne treba ekati. Ve
prvi trzaj je signal da treba kontrirati. Smu rado uzima mamac sa dna, dok tuka voli ive ribe koje plivaju uz obalu. Mali trik ovde mo e poslu iti. Na sajlicu du ine oko 40 cm prvo navucite komad plute ili stiropora, pa tek onda provucite najlon kroz kedera. Najbolja je varjanta da najlon provuete kroz celu ribu, od podrepnog peraja, kroz stomak i usta. Na kraj strune postavite trokraku udicu (veliina 2 je sasvim dovoljna) i jedan njen kraj ubodite u zadnji deo ribe. Plutani ili stiroporni komad ugurajte ribi kroz usta. Ovako postavljena mrtva riba e plutati i samim tim biti mnogo atraktivnija tuki od kedera koji le i na dnu. Mo ete koristiti i ivog kedera, meutim, tada morate da ga kaite za usta ili za lea i postoji velika mogunost spadanja prilikom zabacivanja ili provlaenja po dnu. Opet, ivi keder voli da se kree nekontrolisano i mo e umrsiti podvez, pa je neophodno korienje paternoster sistema. Pored ovih metoda lova sa obale, tehnika muvanja mo e se koristiti i u lovu iz amca. Mo ete bacati dalje od amca i polako privlaiti sistem ka vama istom tehnikom, kao i da pecate sa obale. Meutim mo ete koristiti i jedan stil koji nije mogu sa obale. Koristite krae tapove i spustite sistem bli e amcu. U pravilnim razmacima, podi ite vrh tapa, to e pomerati mamac nagore, pa ga polako spustite na dno. Ovaj manevar ponavljajte. Smu u blizini e biti privuem ovim skokovitim ponaanjem na dnu. Ovu tehniku mo ete koristiti i sa mostova ili brana.
VU
ivi mamci pijavica glista vetaki mamci tube twister ed keder
Varaliarenje
D igovanje
ov grabljivica, posebno smua silikonskim varalicama (twisteri, edovi, peevi i vormovi) vuenjem po dnu. Ova tehnika je vrlo slina muvanju. Dve osnovne razlike kod ova dva ribolova je to su kod muvanja mamci prirodni, a kod d igovanja silikonski i to pri d igovanju nema dugih pauza u voenju sistema. Ribe dna se mogu loviti i svim tipovima voblera i varalica koje tonu. Meutim, kako je dno po pravilu puno prepreka za koje se trokrake udice lako kae, ovi metodi dovode do relativno velikih gubitaka opreme. Uzme li se u obzir i cena metalnih i drvenih varalica, postaje nam jasno to je upotreba silikonskih varalica sve vea. Dve osnovne prednosti su vrlo niska cena i mogunost kaenja na jednokraku udicu uz korienje specifinih olovnih glava, koje skoro onemoguavaju bilo kakvo kaenje za dno. Silikon je mek i elastian i prilikom vuenja kroz vodu proizvodi veoma jake vibracije, koje privlae ribu. Boja silikona mo e se menjati pri samoj proizvodnji. Pored standardnih neprozirnih modela (u beloj, utoj, narand astoj, rozoj, zelenoj, sivoj i crnoj boji), mogu se nai i transparentni modeli (prozirni) koji u svom telu mogu imati sitne metalnosvetlee takice koje pojaavaju vidljivost mamca. Silikon se takoe mo e spolja farbati i to se najee i radi kod edova, kod kojih se farbaju lea u crno kako bi vie liili na sitne ribe. Oblikovanje silikona zavisi od samog kalupa, te se ovi mamci izrauju u obliku ribica (edovi i peevi), crva i glista (vormovi i tvisteri). Od ove mase mogu se izraivati i druge imitacije ivih mamaca i najee su to mesni crvii u svim bojama (koje treba pre ribolova aromatizovati) i razne vrste sitnih ivotinja i
75
insekata. Silikon je veoma postojan na svim vremenskim uslovima i izuzetno trajan. Jedino na ta treba obratiti pa nju je njegova hemijska reaktivnost. Naime on otapa odreene vrste plastika, te vau kolekciju silikonskih mamaca morate dr ati ili u metalnoj, drvenoj ili kutiji od plastine mase koja je specijalno namenjena njihovom uvanju. Da bi mogli da koristite silikonske mamce, morate imati specijalno ote ane udice sa olovnim glavama. Sam silikon je izuzetno lagan i bez ovih olovnih glava ne bi mogli ni da zabacite mamac na adekvatnu daljinu, a ni da ga dovedete na eljenu dubinu. Samo postavljanje mamca zavisi od doba godine i vrste mamca. Na slikama desno nalaze se preporuke nae firme Orka koja proizvodi ove silikonske mamce. (Vie informacija o njihovom proizvodnom programu mo ete nai na njihovom sajtu na adresi http://www.orkajk.co.yu.) Pa ljivim zagledanjem slika primetiete da se vrh udice uvek nalazi na gornjoj strani varalice, za razliku od metalnih i drvenih varalica gde se oni nalaze sa donje, te da se provlaenjem ovih varalica po dnu izbegava kaenje za prepreke po dnu. Trea slika gledana od gore, predstavlja specifian oblik silikonskog tvistera koji ima mali jeziak sa gornje strane, u koji se ubada vrh udice. Ovako konstruisan gotovo u potpunosti onemoguava kaenje vrha udice za prepreke u vodi. Za ovu tehniku koriste se tipini meki smuaroki varaliarski tapovi male te ine bacanja, jer je i mamac vrlo lak. tap mora biti mek sa osetljivim vrhom, kako bi signalizirao svako hvatanje mamca od strane ribe. Ovo trenutno signaliziranje je vrlo bitno, jer e smu vrlo brzo shvatiti da mamac nije pravi i probae da ga ispljune. Da bi signalizacija bila br a, bolje je koristiti nerastegljive vrste ribolovnih struna te se najee i koriste sve vrste upredenih mekih struna. Struna se za udicu
mo e vezivati direktno ili preko vrtilice. Vezivanje preko vrtilice omoguava lako menjanje same varalice, dok direktno vezivanje ima veu vrstinu, ali svaka zamena uslovljava seenje dela strune. U nekim vodama, u kojima se pored smua mo e nai i tuka, treba va vrh strune vezati elinu sajlicu. Meutim, mora se obratiti pa nja na samu sajlicu. Uobiajene sajlice koje se mogu nai u veini prodavnica nisu odgovarajue jer su pretvrde i smu se nee okrenuti za njima. Potrebno je koristiti najnovije modele upredenih elinih sajlica koje u svom sastavu imaju veoma veliki broj vrlo tankih ica, te su zbog toga izuzetno meke. Sama tehnika d igovanja je vrlo jednostavna i lii na ubrzano muvanje. Kako je ovde mamac vetaki riba e odmah primetiti prevaru i kontra mora biti blagovremena. Kod muvanja je doputeno da se pusti da riba ponese mamac. Nakon zabacivanja pustite da se varalica spusti na dno. To ete primetiti po tome to se struna opustila. Nakon toga preklopite mainicu i pritegnite strunu. Vrh tapa povucite nagore i vratite u prvobitan polo aj. Ovo e prouzrokovati trenutno odvajanje mamca od dna, njegovo poskakivanje i ponovno tonjenje ka dnu. Sama manifestacija lii na kretanje ranjene ribe po dnu. Nakon ovog manevra pritegnite najlon i mo ete ponoviti celu radnju, sve dok mamac ne privuete obali. Nakon pritezanja mamca mo ete sa vremena na vreme ubaciti blago vibriranje mamcem. To radite tako to vrh tapa pomerate gore dole, ali ne vie od 10 cm. Mamac e u vodi vibrirati i to mo e izazvati neodlunu ribu da napadne. Veliinu mamca i te inu jig glave treba uskladiti meusobno, ali i sa prilikama na terenu. Te e glave se generalno koriste za dalja zabacivanja i onda kada je tok vode br a.M
Monta a sa jezikom za vrh udice koji onemoguava kaenje U ovoj monta i se odseca zadnji kraj tvistera i na njegovo mesto se postavlja keder. U ovoj monta i se koristi specijalna glava sa iscrtanim okom ribe. Ova monta a se koristi samo kod providnih gumica
Lov ribe voblerima

obleri su izuzetno popularni vetaki mamci meu naim varalilarima. Meutim, dosta je ribolovaca koji u svom arsenalu imaju jednog ili vie modela voblera, ali ih ne koriste gotovo nikada. Ovaj tekst je pre svega namenjen upravo onima koji ele da proire svoje ribolovako znanje i krenu u osvajanje jedne potpuno specifine vetine ribolova. Prva greka koju mnogi poetnici ine je nepravilno vezivanje voblera za strunu. Na taj nain smiruju rad voblera i smanjuju verovatnou ulova. Ukoliko se vobler ve e direktno na strunu najbolje je koristiti vez koji preporuuje poznati proizvoa ovih mamaca Rapala. 1. Zave ite obian vor na 15 cm od kraja strune i provuite je kroz alkicu na vobleru. 2. Vratite vrh strune kroz prvobitan vor i obmotajte tri puta vrh strune oko najlona. vor treba da je oko 1 cm od voblera. Ne zate ite prejako. 3. Krajem strune formirajte vor kao na slici. 4. Navla ite vor i zategnite ga. Ukoliko se ve e vobler kod koga je kaika u samom nosu treba koristiti vez na slici desno. Oba vora se mogu koristiti kako za vezivanje najlona tako i za vezivanje upredenih struna. Sledea stvar koju treba podesiti je sama akcija voblera. Fabriki je veina voblera podeena za rad, ali se ve nakon jedne ili dve vee ribe ili kaenja za prepreku, ovo podea-
78
vanje promeni. Na slikama ispod dato je kratko ilustrovano uputstvo za podeavanje. Pomeranjem alkice gore dole menja se akcija. Br i rad je voblera kome je alkica podignuta gore, nego onom kome je alkica sputena. Ukoliko se vobler prilikom povlaenja naginje na jednu stranu ili ceo okree oko svoje uzdu ne ose okrenite alkicu ka istoj strani. Svaki vobler je fabriki podeen da radi na odreenoj dubini. Ukoliko elite da varalicu spustite jo dublje ili da je dr ite na konstantnoj dubini treba dodati ote anja. Laka ote anja postavite na oko 20 cm od voblera, a te a na oko 50 cm, da ne bi smetali pravilnom radu varalice. Izbor voblera zavisi od situacije na vodi. Tanje i du e voblere koristite kada je potrebno varalicu vui du e vreme po pravolinijskoj putanji. Ovi modeli su najbolji za troling. Sama manifestacija je slina ponaanju prave ribe. Deblje i krae voblere koristite onda kada je potrebno nainiti imitaciju ribe koja vrlo brzo i razdragano pliva. Ovi modeli imaju najbr e oscilovanje. Koristite ih u toku letnjih meseci. Odlini su i za troling i za bacanje sa obale. Dvodelne modele koristite u hladnijim zimskim uslovima. Imaju izuzetnu vibraciju i pri malim brzinama vuenja. Izbor boje voblera zavisi od mnogih faktora. Generalno gledano u mutnijim vodama i kada je dan oblaan treba koristiti svetlije i fluorescentne boje. Kada je sunano vreme i u bistrim vodama koristite tamnije voblere. Opte je pravilo da se vobleri toplih boja (crvena, uta) koriste kada je vreme toplo, a hladnih (plava, bela, siva) kada je hladno. Nou se mo e koristiti i crni vobler kako bi se doarao prirodni efekat, ali se mo e koristiti i fluorescentni ili vobler dodatno osvetliti ampulom koja svetli u mraku, kako bi ga ribe videle sa vee daljine i napale. Takoe vobleri koji se vuku pri povrini treba da su crvenih, utih i belih nijansi, dok su dubinski vobleri po pravilu zeleni i plavi. Jedna od preporuka je
da boju voblera uskladite sa bojom ribe kojom se grabljivica koju lovite hrani. Optimalnu boju i oblik voblera, ribolovac odreuje na samom mestu pecanja metodom probanja. Nakon dodira voblera sa voenom povrinom, potrebno je ispravno voditi varalicu. Voenje zavisi od tipa voblera. Neke od glavnih smernica date u na slici ispod.
Nakon zabacivanja popera i njegovog pada na povrinu, treba saekati par sekundi i nakon toga odsenim pokretima vrha tapa varalicu voditi po samoj povrini. Putanja mo e biti pravolinijska, ali je bolja cik-cak isprekidana linija. Povrinski vobler (ili plutajui) je tako napravljen da je laki od vode i nakon zabacivanja pluta po povrini. Kaika na njegovom nosu, vobler povlai u dubinu u trenutku kada se krene sa namotavanjem strune. U zavisnosti od radne dubine dele se na plitkoronee (do 2 m) i dubokoronee (od 2 do 4 m). Namenjeni su za lov u plitkim i mirnim vodama i u vodama sa travnatim dnom. Pogodni su za izradu sistema sa strimerima. Nakon pada povrinskog voblera u vodu saekajte par sekundi, a zatim br im namotavanjem dovedite varalicu na radnu dubinu. Smanjite brzinu i vucite je pravolinijski. Dobro je u toku voenja menjati brzinu i polo aj vrha tapa. Takoe u toku povlaenja mo ete i potpuno zastati.
Neutralni vobleri su iste gustine kao i voda i lebde u njoj. Idealno oponaaju ribu. U odsustvu vune sile, ostaju u horizontalnom polo aju, blago vibrirajui. Ova osobina uslovljava sasvim drugaiju tehniku lova od svih drugih varalica. Ovim voblerom se dominantno lovi u pauzama u kojima se varalica ne vue. Dakle, manevar se sastoji od bacanja i dovoenja voblera na eljeno mesto i dubinu. Nakon toga ostaje se na tom mestu eljeni broj sekundi. U toj fazi vobler blago vibrira, imitirajui ribu. Nakon toga, treba povui varalicu ka sledeem mestu i tu saekati. Ovaj metod dozvoljava polako i metodino pretra ivanje vode. Tonui vobleri su te i od vode i nakon pada u vodu sami tonu do dna. Izuzetno su pogodnu za duboke vode sa istim dnom. Koriste se u lovu riba dna (som i smu), ali se mogu koristiti i za ostale ribe. Kod tonueg voblera bitno je pogoditi radnu dubinu. Kod prvog zabaaja ponite da projite sekunde od dodira vode do trenutka kada se najlon opustio. (To je trenutak kada je vobler dodirnuo dno.). Znajte da vobleri u proseku tonu 30cm za 1 sekundu. Na ovaj nain mo ete odrediti podvodni pejza dna i pronai mesta koja su najinteresantnija za ribu. Ve u sledeem bacanju, preciznim brojanjem sekundi, mo ete odrediti dubinu do koje elite da vam vobler potone. Nakon tog perioda, ponite sa namotavanjem i vobler e zadr ati tu dubinu. Promenom brzine namotavanja menjate dubinu rada varalice. Sa vremena na vreme potpuno zastanite, kako bi vobler pao pravo nani e. Najzad, dubokotonue voblere treba pustiti da potpuno potonu na dno. Nakon toga treba vrhom tapa povui varalicu ioko 40 cm i opet je pustiti da padne. Prilikom padanja dobro je pratiti kretanje namotavanjem vika najlona. Ceo postupak se ponavlja sve dok se varalica ne izvue iz vode. Ovaj metod je vrlo slian d igovanju, ali se koristi samo na vodama sa istim i tvrdim dnom. Ne bi bilo korektno u ovom tekstu ne spomenuti metalne varalice (kaike i leptire). One se u sutini koriste isto kao i tonui vobleri. Same po sebi su te e od vode i tonu. Nakon zabacivanja potrebno je saekati par sekundi kako bi potonule na radnu dubinu, a onda je potrebno poeti sa namotavanjem. Namotavanje mo e biti ravnomerno ili sa promenjivom brzinom. Meutim ne treba trzati vrhom tapa, jer e varalica pritom poskoiti i prekinue se njen pravilan rad. Vrh tapa
mo emo pomerati blago gore ili dole, jer na taj nain menjamo dubinu voenja varalice. Ni e sputen vrh dozvoljava joj da zaroni dublje. Neka idealna putanja bi bila talasasta. Ukoliko elimo mo emo vrh tapa pomerati levo desno i na taj nain arati varalicom po vodi. Ono to je bitno je da nikakvih naglih trzaja ne sme biti jer se rad varalice momentalno prekida i riba odustaje od udarca. Metalne varalice treba koristiti na onim terenima gde je dno isto i bez trave, jer su u suprotnom gubici veoma veliki. Ukoliko lovite u vodi gde je struja izuzetno jaka i sve vreme izbacuje varalicu van vode, dodajte ote anje na oko 50 cm ispred varalice ka vrhu tapa kako bi je potopili. Brzinu treba uskladiti sa vrstom ribe koju lovite i to tako to za bucova treba vui najbr e, a za bandara najsporije.
YX
3-way sped trolling rig 3-way finesse rig
Float rig. Koriste se ultralake kaike. Talasi pomeraju plovak gore-dole i laka i tanka kaika vibrira.
Provereno kvalitetno runo raeni vobleri razliitih veliina, te ina, vibracija i irokog spektra boja su garancija da ete i vi meu njima nai neto za sebe.
Tel: 031 512 467 http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.yu
araliarenje iz amca je izuzetno znaajna tehnika, pre svega jer omoguuje ribolovcu da se pribli i mestu gde se riba okuplja i ponudi joj mamac ispred nosa. U ovom tekstu obradie se neke specifinosti u praktinim primerima lova bandara, smua i tuke.
Varaliarenje iz amca
Bandar se za razliku od tuke kree u jatima i grupno napada plen. Da bi to efikasno uinio potrebna mu je vea povrina iste vode. To je razlog to se krupniji bandari love u sredini vodenih tokova ili jezera. amac vam je potreban kako bi im se pribli ili. Ukoliko imate sonar nije loe pronai mesta u vodi u kojima se nalaze jata sitne ribe, jer to signalizira i bandara u blizini. Jedna od glavnih osobina bandara je da nije ni probirljiv niti plaljiv. Napae sve to mu se ini jestivo. Jedino to treba paziti pri izboru varalice je njena veliina. Obino se ovde koriste manje varalice, svih boja i oblika. Ono to je sigurno, kada jedna varalica pone da daje rezultate, nemojte je menjati, ona obino ostaje du i period veoma lovna - pravila nema. Bandari su nae najsitnije grabljivice koje ima smisla loviti varaliarskom tehnikom. Iako su krupni primerci izuzetno retki, osobina bandara da se kreu u jatima, mo e rezultovati velikim brojem ulova na jednom mestu, to ovaj ribolov mo e uiniti izuzetno atraktivnim. Da bi osigurali siguran ulov, veina iskusnih smuarua uva mesto ribolova samo za sebe. Osnova svega je poznavanje dna. Ono 84 Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu Smudj
Bandar
to tra ite je vrsto dno bez trave, sa to veim brojem podvodnih prepreka. Naravno, tamnija voda i prisustvo jata sitnih riba su ono to mesto ini smuarokim. Nije retko da ribolovci prave mesta, potapajui vetake prepreke u vodu u oekivanju da e se tu naseliti sitna riba, a sa njima i smu. Specijalnih, smuarokih varalica nema. Nije retkost da se na varalicu namenjenu smuu nau tuka ili bandar. Jedino to mo ete uiniti je da varalicu vodite pravilno. To znai da je treba spustiti maksimalno duboko. Idealno bi bilo da je povlaite tik iznad dna, tako da ona povremeno svojom kaikom kai dno, podi ui maglu za sobom. Ovo je izuzetno atraktivno za smua. Meutim, tu se i krije opasnost. Veliki broj varalica je upravo izgubljeno usled kaenja prilikom dodira sa dnom. Kada treba da se odluite za tip voblera, uvek uzmite onog sa veom nosnom kaikom. Takav vobler e pri povlaenju br e i dublje zaroniti i podii vei oblak na dnu emitujui izuzetno atraktivan zvuk koji privlai smueve. Prilikom manevra, on e stojati skoro vertikalno i manja je verovatnoa da e se svojim trokrakim udicama zakaiti za dno. I ovde je amac od izuzetnog znaaja, jer vam omoguava da se pribli ite mestu gde se smu okuplja. Kada pomou sonara odredite mesto koje vrlo verovatno ima smueva krenite sa zabacivanjem u svim pravcima. Ukoliko je mesto dobro, videete da samo pojedini pravci daju udarce, dok e veina njih biti nelovna. Neki zbog podvodnih prepreka koje nee dozvoliti pravilan rad varalice, a neki zbog toga to smuevi jednostavno ne love u tim segmentima dna. Kada naete optimalne pravce, zapamtite ih. Najlake je da se orjentiete prema nepokternim objektima na obali. Ovi pravci e u veini sluajeva biti lovni, ne samo tog dana nego svaki put kada doete na isto mesto. amac omoguava ono to sa obale ne mo ete nikako uiniti: voenje varalice paralelno sa obalom. Veina tuka se nalazi sakriveno u priobalnom rastinju, odakle vreba plen. Sa obale nije mogue efikasno pretra iti taj pojas. Kako se tuka nalazi u oblasti sa dosta trave, mogunost kaenje varalice je velika. Zato se u ovoj varijanti ne koriste dubokoronei vobleri, ve oni ija je putanja u gornjoj treini vode. tuka
tuka napada iz dubine, obino po sredini varalice, tako da nema smetnje ako varalice ide plie. Dve osnovne tehnike varaliarenja iz amca su: Prva je kada je amac nepokretan ili noen strujom. U tom sluaju je tehnika identina varaliarenju sa obale, sa tim da je pretra ivanje pojednostavljeno. Uobiajeno je da se na jezerima amac dovodi bli e obali gde se varalica zabacuje uz obalno rastinje. Na u im vodama (kanali), amac se vodi sredinom toka i naizmenino se zabacuje paralelno sa obe strane toka. Druga tehnika (troling) se koristi kada je amac u pokretu. Ova tehnika se koristi na veim vodama, gde je potrebno pretra iti to veu povrinu. Varalica se zabacuje iza amca. Dubina voenja varalice zavisi od visine vrha tapa, brzine amca i vrste varalice. Kada je voda izuzetno plitka ili je podvodno rastinje visoko, varalicu treba voditi na oko 2 m iza amca. Da bi odredili prava mesta za varaliarenje, dobro je imati sonar. Njime se mo e vrlo brzo i efikasno sagledati podvodni reljef vode na kojoj se lovi. )
Monta a kedera na jig glavu uz dodatnu udicu
Monta a gumice i kedera na jig glavu uz dodatnu udicu
Monta a gumice i kedera na jig glavu bez dodatne udice
Jig-a-Bobber tehnika kojom se jig glava sa prirodnim mamcem, vue po povrini. Dubina se kontrolie plovkom.
Vertikalno varaliarenje
poslednih par decenija vetikalno varaliarenje se rairilo iz zemalja Beneluksa po celom svetu. Ova tehnika je kod nas vrlo retka iz dva razloga. Prvi je to ribolovci nemaju informacije o ovom nainu ribolova, a drugi je to se za ovu tehniku koristi specijalizovan pribor koga je teko kod nas nai. Meutim, kako je na narod izuzetno kreativan, nije teko i klasinim varaliarskim priborom savladati ovu tehniku. Ono to ovu tehniku ini posebno atraktivnom jeste mogunost varaliarenja zimi, kada je povrina vode zaleena i kada klasine tehnike varaliarenja nisu primenljive. Kada lovite na zaleenoj vodi, obratite pa nju na debljinu leda. Nikada nemojte ii na tanak led, jer bi vas njegovo pucanje dovelo u smrtnu opasnost. U zemljama u kojima je lov na zaleenim vodama uobiajen, ribolovci sa sobom nose metalne kuke u rukama. Naime, ukoliko ovek upadne u vodu, gotovo da nema naina da se ponovo popne na santu leda samo snagom svojih ruku, jer one klize po povrini leda. Za tu svrhu se koriste metalne kuke, koje se lako zabijaju u povrinu leda i njima je mnogo lake izvui se na suvo. Ukoliko se naete na ledu i ujete kako on poinje da pucka, najbolje je da to pre zalegnete potrbuke i klizajui se na stomaku krenete ka obali. U naredna tri primera pokuno je da se ilustruje tehnika lova vertikalnom metodom.
Bandar
Tehnika se svodi na sputanje varalice na dno i njeno povlaenje dole gore. U osnovi ista tehnika se koristi i u lovu mnogih morskih riba. Za ovu svrhu koriste se dubokotonui vobleri i sitne kaike kao i maksiSponzor poglavlja:www.ribar.co.yu
87
malno kratki tapovi sa mainicama. Ova tehnika je izuzetno atraktivna kada temperatura vode opadne, kao i zimi kada se na povrini vode pojavi debeo sloj leda po kome je mogue hodati. U tom sluaju amac nije mogue koristiti, ve se na eljenom mestu bui rupa u ledu i postupa se isto kao i kada pecate iz amca. Tada se bandar nalazi u jatima na dnu u blizini podvodnih struktura (veliko kamenje, panjevi, rupe,...). Uspeh u ovom ribolovu zavisi upravo od pronala enja ovih mesta. Voda se pretra uje po vertikali, sloj po sloj. Pomo sonara je dobrodola. Tra ite mesta sa dosta sitne ribe, u ijoj blizini se nalazi neka podvodna struktura. amac mora biti dobro fiksiran, jer ete u suprotnom vrlo brzo izai iz lovnog podruja i ulov e izostati. Izuzetno je bitno da se vobler spusti na pravo mesto i to to tie. Buno sputanje e rasterati jato sitne ribe i bandari e otii zajedno sa njima. Zveka u vobleru je prednost, jer e se bandar u jatu sitne ribe fokusirati na zvuk vaeg voblera. Kao i kod lova bandara potrebno je poznavati mesto gde se riba okuplja. Ukoliko lovite iz amca, priite mestu to je mogue tie i sa najveom pa njom spustite varalicu. tap i ovde treba biti to krai, nikako du i od 2 m. Ukoliko oekujete da u blizini ima tuka, na kraj nalona treba postaviti specijalnu sajlicu koja je predviena i za lov smua. Nikako ne koristite klasine sajlice, jer su pretvrde i smanjie ukupnu koliinu ulova. Kao glavni najlon koristite neistegljive modele, kako bi to bolje osetili trenutak kada smu uzme varalicu. Kaite dubokotonue voblere sa zvekom i silikonske varalice sa d ig glavom. Tehnika u letnjim mesecima je da se vobler spusti na dno i onda vrhom tapa podigne trzajem oko 30 cm. Nakon toga se vrh opusti i postupak ponavlja. Vobler e usled ovog manevra poskakivati po dnu uz neprestalno zveckanje i ritmino udaranje o dno. Zimi kada je riba manje pokretna, neki izvori savetuju da se tap dr i nepomino te da varalica uvek ide iznad samog dna. Brzina pomeranja je identina brzini kretanja amca usled delovanja vetra i vodene struje. Smu
Kao bandara i smua i tuku je mogue loviti vertikalnim varaliarenjem. Meutim, tuka u dublje vode odlazi tek kada temperatura vode opadne. Dakle, zima je pravo vreme za lov i tada treba tra iti najdublje vode u kojima tuka ivi, da bi ova tehnika mogla da se koristi. Kao varalica se mo e upotrebiti svaki tip dubokoroneih voblera, kaika i silikonskih varalica sa d ig glavama. Ukoliko koristite voblere, dobro je da su sa zvekom. esto se na istom mestu mogu nai i smuevi, pa je bolje koristiti secijalne sajlice. Nikada nemojte loviti tuku bez sajlice, posebno ako postavljate trokraku udicu. Riba sa trokrakom udicom u ustima, ukoliko prere e najlon, osigurana je na smrt od gladi. Tehnika vertikalnog ribolova se mo e koristit kako iz amca, tako i kroz rupu iskopanu u ledu. Monta e sa specijalnom glavom za vertikalno varaliarenje Monta a vorma
tuka
Monta a tvistera
Monta a eda Monta a vorma sa suknjicom
Monta a kedera Monta a gliste
Ribolov vaser kuglom i muicama

aser kugla omoguava svima onima koji nemaju standardni muiarski pribor, da se oprobaju u lovu riba vetakim muicama. U gornjim i bistrijim tokovima ovom metodom je mogue loviti sve vrste riba koje se love klasinim muiarskim alatom. Meutim, najeu primenu ovaj metod ima upravo u donjim tokovima, gde veina ribolovaca ima klasian varaliarski pribor. Ciljne ribe za ovaj metod su beovica, klen, bucov i tuka. Naravno, svaka od ovih riba ima svoje specifinosti u tehnici i na njih e se ukazati u ovom tekstu.
Ukoliko se odluite da oprobate ovu tehniku, lov beovica vam mo e doneti neka izuzetno bitna iskustva, koja su primenljiva u lovu drugih krupnijih i atraktivnijih riba. Krenimo od pribora. Za lov ove vreste potrebna vam je najmanja vaser kugla koju mo ete nai. Naspite u nju vode do 1/4, tek koliko je potrebno da imate pravilne zabaaje. Uzmite laki, najbolje karbonski tanak tap, akcije A ili B, male te ine bacanja (10-30gr). Du ina tapa treba da je od 2,4 do 3 m. Postavite laku i preciznu mainicu, koja lepo sla e tanak najlon. Kod ove tehnike, nije presudno da mainica ima veliki prenos, jer se sistem vodi izuzetno polako. Najlon treba da je maksimalno tanak, da bi omoguavao daleke zabaaje, sa obzirom da je sistem izuzetno lak. Najbolje je ii na najlone debljine od 0,18 do 0,25mm. Tanji najloni se preterano mrse i lako pucaju prilikom zabacivanja. Predvez za muice izraujte od tonueg tankog najlona debljine 0,16 do
Beovice
90
0,22 mm. Kako lovite sitnu ribu, muice treba da su navezane na udice broj 14, 12 ili 10. Odluku da li koristiti vla ne ili suve muice, kao i koji oblik koristiti treba doneti na samoj vodi u zavisnosti od vremena i lokacije i trenutno prisutnih insekata kojima se riba hrani. Dva osnovna sistema vezivanja su: Prvi je kada se na kraj osnovnog najlona ve e vrtilica na koju se kai vaser kugla. Za drugi kraj vaser kugle, postavlja se podvez du ine tapa, jer du i podvez ne bi omoguavao pravilno zabacivanje. Na podvez treba ravnomerno postaviti dve do tri muice, sa tim da se poslednja muica nalazi na samom kraju podveza. Vodite rauna da poslednja muice bude ili vla na ili ote ana, kako bi sistem pravilno le ao u vodi. Ovaj sistem se koristi na mirnim vodama. Drugi sistem je da se na kraj najlona ve e vrtilica, a na nju se postavlja podvez du ine tapa. Na kraj podveza postavlja se vaser kugla. Izmeu vrtilice i vaser kugle, pravilno po podvezu, rasporeuju se dve do tri muice. Ovaj sistem je bolji na brzotekuim vodama. Zabacivanje se vri trzajem iz ruke i neposredno pre udara kugle u vodu, vrhom prsta treba zaustaviti odmotavanje najlona. Inercijom e se muice pravilno rasporediti. Ukoliko vam se i desi da sistem padne na vodu, a nije dolo do njegovog pravilnog razvijanja, jedan otriji trzaj vrhom tapa, obino postavlja sve na svoje mesto. Namotavanje treba da je lagano. Pazite da vam muice na izau na samu povrini vode, ve ih vodite u gornjih 20 cm. Beovice ete retko uhvatiti na velikoj udaljenosti od obale. Najei su udarci u priobalnih 10 m. Kada uete u ovu zonu, posmatrajte ribe koje se zaleu na muicu. Nekada je od presudnog znaaja da stanete sa namotavanjem. Muica e u tom trenutku krenuti unazad i ka dole i uleteti ribi direktno u usta. Pecanje beovica ovom metodom mo e biti izuzetno efikasno, meutim ono to ovu metodu izdvaja je specifian oseaj. Upecana beovica, esto iskae iz vode i pru a mnogo vei otpor nego pri lovu drugim metodama. Klen I klen se mo e loviti ovom tehnikom. Za sitnije primerke koristite isti pribor kao i za lov beovica, dok za krupnije komade treba uneti neke mod-
ifikacije, najvie u samom sistemu koji se montira iza vaser kugle. Bez obzira na veliinu klenova koji naseljavaju vodu u kojoj pecate ima nekih stvari na koje treba obratiti pa nju. Pre svega, klen je izuzetno oprezna riba koja se u toku toplih i sunanih dana nalazi u gornjoj treini vode, odakle lovi muice koje padaju u vodu. Prilaz vodi dakle mora biti izuzetno pa ljiv. Obratite pa nju na injenicu da vas klen mo e i videti, pa je uvek dobro ostati koliko je mogue zaklonjen. Ipak, veina ribolovaca smatra da je neopa en prilaz mestu gde se klenovi okupljaju nemogu. Ova injenica uslovljava jednu specifinost lova. Kod beovica veina udara dolazi u poslednjih 10 m voenja sistema, dok je kod klena upravo obrnuto. Veina udaraca dolazi u odmah nakon zabacivanja i u prvih 20 m voenja. Vrlo retko se desi da klen na muicu udara u zavrnoj fazi. esto se deava da klen u daljem delu primeti muicu i krene da je prati i odustane neposredno pred pecaroem kada ga spazi na obali. Zabacivanje kod lova klena treba da je precizno, to bli e suprotnoj obali i to meke. Preporuena tehnika voenja je identina kao i kod beovica, sa tim da sa zastajkivanjem treba poeti odmah nakon zabacivanja. Ono to je interesantno kod ovog naina ribolova je da kontra gotovo da i nije potrebna. U veini sluajeva jaa kontra mo e iupati muicu ribi iz usta i dovesti do promaaja. Dakle, sistem vodite polako i kada na tapu osetite trzaj malo prikoite ili nastavite istom brzinom. Klen e se sam upecati silinom svog udara. U vodama u kojima ima dosta ribe, mo e se desiti da jednim provlaenjem ulovite vei broj klenova. Ukoliko bi kontra bila neophodna ovo sigurno ne bi mogli da uinite. Kada se u vodi pored sitnijih klenova nalaze i krupniji komadi, sistem treba malo modifikovati. U ovom sluaju koristi se varijanta kod koje se muice nalaze iza vaser kugle. Umesto poslednje muice, koja se kod ovog sistema nalazi na kraju najlona potrebno je postaviti najmanji plutajui plitkoronei vobler. Nakon zabacivanja vobler e svojom masom rastegnuti najlon sa muicama i sve e doi na svoje mesto na povrini vode. Kada zaponete sa vuenjem, vobler e krenuti ka dnu. Idealno bi bilo da se podesi njegova radna dubina na oko 50 do 70 cm. Muice e se u tom sluaju nai na dubinama od oko 30 cm to je ide-
alna radna dubina. Krupniji komadi e se veinom zaletati na voblera, dok e sitniji napadati muice. Lov bucova velikim muicama (stimerima) je izuzetno atraktivna i lovna tehnika. Krupniji bucov je prilino redak i obino se kree sam, dok se sitniji bucov kree u jatima. Kada doete na vodu u trenutku okupljanja jata bucova koji lovi na povrini uspeh u ribolovu je siguran. Najvei problem pri ovom lovu je dovoljno daleko zabacivanje lakih strimera, jer bucov lovi u sredini samog toka. Neki ribolovci ovaj problem reavaju lovom iz amca, dok neki imaju adekvatan pribor. tap treba da bude akcije A, te ine bacanja od 30 do 60 g i du ine od 2,4 m (za amac) do 3 m (za obalu). Pri odabiru tapa dobro bi bilo da ga isprobate na samoj vodi. Mnogi proizvoai u elji da prodaju svoj pribor, netano oznaavaju njihove tehnike karakteristike. Kako je ideal mnogih da lak teret bace daleko, a da tap pritom bude jak da se izbori sa velikom ribom, prevare upravo kod ovih tapova mogu biti este. Pored kvalitetnog tapa, potrebna vam je izuzetno kvalitetna mainica, sa to veim prenosom. Udarac bucova je jak i svaka loija mainica, ve nakon nekoliko veih primeraka, poee da poputa. Dva uobiajena sistema vezivanja strimera su: Prvi je onaj kod koga se ne koristi vaser kugla, ve se na oko 1,5 m od kraja najlona ka vrhu tapa ve e prvi strimer, na oko 80 cm drugi, a na kraj najlona se postavlja plutajui, plitkoronei vobler. Strimere treba vezati na kratke podveze du ine od oko 15 cm. Drugi modifikovan sistem je onaj kod koga se umesto voblera postavlja vaser kugla, a za njen drugi kraj, na podvezu dugom od oko 1 m postavlja se plutajui plitkotonui vobler. Ovaj sistem tra i tap du ine od 3 m da bi se pravilno zabacio. Tehnika zabacivanja je identina kao i kod prethodnih primera, sa tim da se zabacuje u sredinu vodenog toka. Povlaenje je ravnomerno, pravolinijsko i brzo. Udarac ribe je izuzetno jak i treba biti spreman na njega. Umesto strimera, neki ribolovci koriste vei broj manjih muica, koje simuliraju jato, a umesto voblera, druge vrste modernih povrinskih varalica. Bucov
tuka
I za lov tuke koriste se krupne muice - strimeri koji se izrauju specijalno za lov tuke. Za razliku od lova bucova, ovi strimeri se ve u pojedinano na kraj najlona. Ispred strimera, na udaljenosti od 1 m, ka vrhu tapa, mo e se postaviti vaser kugla, koju je potrebno do pola napuniti vodom, kako bi obezbedila dovoljno daleko zabacivanje. Zabaaj ne treba da bude tako dalek kao kod bucova, jer se tuka uglavnom nalazi u priobalnom podruju odakle vreba plen. Strimer se vodi u gornjem sloju, ali ne pravolinijski kao kod bucova, ve trzanjem tapa u cik-cak. Kako strimer pluta po povrini vode, mogue ga je voditi i u vodama obraslim travom iz koje riba vreba. U takvim vodama, ovaj metod daje najbolje rezultate. Udarac tuke je izuzetno spektakularan i teko se zaboravlja. Riba uzimajui mamac, iskae iz vode uz jak udarac. Kontra mora da bude malo zakasnela, kako bi se riba zakaila. l
Vrtilica Vaser kugla
Muica
Gumeni stoper
Monta a prikazana na slici iznad dozvoljava da struna nesmetano klizne kroz vaser kuglu. Riba pri trzaju ne osea otpor i rado guta mamac. Tradicionalno je verovanje da se riba plai vaser kugle, meutim u veini sluajeva vaser kugla upravo privlai ribu. Prilikom voenja sistema esto ete primetiti da riba napada prvo kuglu, a tek nakon toga muicu. Po nekim istra ivanjima, najlovnija metoda je ova sa vaser kuglom, potom ide varaliarenje, a tek na kraju standarno muiarenje. Meutim, sigurno je da je standarno muiarenje najzahtevnija, ali i najspektakularnija tehnika od ove tri. Oblik vaser kugle na slici ispod je kod nas ei, ali je loiji jer struna pru a otpor ribi pri uzimanju mamca.
Uhvati i pusti
Viteko ponaanje na vodi

ibolov, kao i svaki drugi sport ima svoj fair-play. Veliki broj ribolovaca se pridr ava ovih vitekih pravila, ali na alost, jo uvek je veliki broj onih koji svojim ponaanjem ribolov svode na bahatost i nemar. Neki od njih to rade namerno, dok veina pak iz neznanja. Cilj ovog teksta je da svima nama bude lepe kraj vode. Siguran sam da niko ne eli da mu ribolovaki dan protekne ovako: U rano jutro, doli ste na vodu, odabrali mesto i zabacili svoje tapove. Samo to je poelo da svie i da se izmaglica di e sa povrine, sa suprotne obale ujete zov slian urliku vaeg poznanika koji vas razdragano pita ima li ega. Naravno, odgovarate da nema u nadi da e se tu razgovor prekinuti. Meutim, njegov sledei urlik vam saoptava da vas nita ne razume i da e doi kolima do vas. Za nekoliko trenutaka iza vas tandre njegov auto iz koga on izlazi uz lupanje vratima. Stoji iza vas i posmatra. I dok askate sa njim, tap signalizira udarac ribe. Kontrirate i pored ribe dobijate oduevljenog kolegu koji se naseljava na mesto tik uz vas. Poetak svog ribolova oznaio je bacanjem ogromne kugle primame ka vama. (Da privue ribu ka sebi.) No da stvar bude jo gora, poinje da zabacuje. Prvo dubinke. Videvi gde vi lovite, pokuava da pogodi isto mesto. Kako bi riba uzela njegov mamac, postavlja hranilice pune primame. Nakon dubinki, kree sa plovcima. Sam ih je izradio. Nose bar 30 g i prave lep plop kada padnu u vodu. Normalno u elji da vam se to vie pribli i prebacio je svoj najlon preko vaega. Sledi dugotrajno raspetljavanje i ponovno zabacivanje. U meuvremenu
95
ulova nema, sem par sitnih riba ispod mere koje on pakuje u svoju uvarku. Nakon samo par sati, koje ste proveli u sluanju njegovih pria i do ivljaja, cupkanja i neprekidnog zabacivanja i primamljivanja, on zakljuuje da ribe nema i odluuje da neto pojede. Poneo je par nicli da ispee na rotilju. Na brzinu na obali cepa drva, plaei i ono malo riba u okolini. Nakon to je pojeo ono to je doneo i popio pie (iju je flau ostavio na obali) ostavlja i vas, na brzinu pakujui stvari i odlazi. Koliko god ovaj prikaz izgledao smean on se svima mo e dogoditi. Da vi ne bi bili lo momak u ovoj prii dobro je da se pridr avate nekih pravila: Nemojte bez potrebe kriti nove staze i prilaze kroz viegodinje rastinje. Nemojte pecati na manjem rastojanju od 20 m od prvog ribolovca do vas. Uvek zatra i doputenje od starijeg ribara za ribolov u njegovoj blizini. Ribu prihvatajte i sa njom se ophodite sa posebnom pa njom. Ukoliko elite da ribu nakon pecanja pustite obratite posebnu pa nu. Povreena riba e ubrzo uginuti od bolesti ili iznemoglosti. Nikada ne ostavljate olova, najlon ili udice na obali. Oni mogu biti smrtonosni za veliki broj divljih ivotinja koje se tuda kreu. Obalu ostavite uvek istu. Ne ostavljajte iza sebe smee, papire i druge otpatke. Poistite otpatke koje ste zatekli. Sve spremite u kesu i kod kue bacite smee ili oprezno spalite na obali. Ne stvarajte buku na ribolovnom mestu. Pa ljivo rukujte priborom i ne prebacujte svojim preko tueg. Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. Potrudite se da rano ustanete i doete pre drugih na mesto koje ste sami pripremili primamljivanjem za ribolov ili na koje nejee dolazite. Ukoliko vas neko preduhitri, smestite se na drugu ribolovnu poziciju. U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravite ribare na koje nailazite. Ne lupajte po vodi i obali. Ne uznemiravajte ivi svet uz obalu. Ne stvarajte nepotrebnu buku.
Pored ovih optih pravila ponaanja, u poslednje vreme, posebno meu modernim arand ijama, popularan je pokret Uhvati i pusti. Osnova ove ideje je da je cilj ribolova nadmudriti ribu i izvaditi je iz vode, a ne odneti je kui kako bi je pojeli. Naravno, ova ideja je stvar odluke svakog pecaroa i ne treba suditi pecarou koji eli da kui ponese ulov, ukoliko je on u propisanim granicama i ako su primerci upecanih riba preko minimalne mere. Meutim, ukoliko se odluite za ideju uhvati i pusti, neophodno je da prihvatite nekoliko osnovnih injenica, kako bi putena riba mogla neoteena da pre ivi. Ribu treba u to kraem vremenskom periodu pustiti. Veina riba na vazduhu umire od guenja, za otprilike isto vreme za koje se ovek davi pod vodom. Prilikom zamaranja ribe, riba do ivljava ok. Ukoliko je zamaranje preterano dugotrajno, riba mo e uginuti i pre nego to se izvue na suvo. Brzo umaranje u veini sluajeva dovodi do predavanja ribe. Ovakva riba se relativno brzo oporavlja od oka. Dugotrajno zamaranje dovodi do potpunog iscrpljivanja ribe, koja najee ugiba. Uvek koristite najjai mogui pribor, kako bi ribu mogli brzo da izvuete. Riba preko svoje krljuti ima vrlo tanak sloj sluzi koji je u svakodnevnom ivotu slu i kao prva brana od napada bolesti i mirkoorganizama. Prihvatanje ribe suvim rukama ili postavljanje ribe na suvo tlo, skida deo sluzi i putena riba vrlo lako oboleva na tim mestima. Kada ribu sputate na tlo prvo postavite komad najlona ili neke tkanine koji prethodno pokvasite vodom. Dugotrajno zadr avanje ribe u uvarci, takoe oteuje sluz. Ukoliko ste u mogunosti ribu iz meredova pustite direktno nazad u vodu. Ukoliko elite da ribu izmerite i da se slikate sa njom, uradite to brzo. Tom prilikom ribu dr ite horizontalno za glavu i stomak, a ne vertikalno za krge, oi ili usta. Nikada nemojte ribu dizati iz vode na tapu. Uvek za to koristite meredov. Veliki broj riba se oteti upravo nesavesnim dizanjem iz vode. Tada se kompletna te ina ribe oslanja na udicu koja pritom cepa usni aparat ribe. Nije loe dezinfikovati ubodno mesto udice rastvorom hipermangana.
Ukoliko pecate dubinskom metodom obavezno koristite saferig, koji e u sluaju kidanja potpuno osloboditi ribu. Riba koja se upecala na trokraku udicu i pritom pokidala strunu skoro sigurno umire od gladi. Isto se deava i sa ribom koja je pokidala strunu i sa sobom nosi pare sa kompletnim ote anjem. Znajte da riba koja je otila u trsku ili granje i tu se zapetljala verovatno umire od iznemoglosti. Udice bez jeziaka skoro ne oteuju ribu, ali mamac sa njih lako spada. Kompormis je korienja udica sa mikro jezicima. Ukoliko riba proguta udicu, ona e je povrediti, bez obzira na oblik i tip udice. Sledei ilustrativni primeri preuzeti su u potpunosti sa sajta www.ribarska.com: ako pustite nazad u vodu smua od 4.5kg u sutini ste pustili nazad u vodu 525 smua te ine 0.9 kg za svaku godinu za koju se taj isti smu izmresti. ako pustite nazad u vodu tuku teku 9 kg, pustili ste ribu koja je stara izmedju 14 i 18 godina. Ovako odrasla enka je "vredna" preko 1000 tuka izmeu 1.3kg i 2.2 kg za svaku godinu koje se izmresti. enka tuke i smua izle e oko 35.000 komada ikre po jednom paundu (450g) sopstvene te ine. Od ovih 35.000 komada samo 15 primeraka ce pre iveti i dostii punu zrelost. smuu treba izmeu 5 i 7 godina da dostigne te inu od samo 900 gr. tuki treba izmeu 5 i 7 godina da dostigne te inu od 1.3kg do 2.2kg.
L
Za ovaj tekst korieni su informacije sa sledeih sajtova: http://www.ribar.co.yu http://www.ribarska.com http://www.floatsgone.btinternet.co.uk/index.html
Cena knjige Tajne ribolova 1 Knjiga : 300din + ptt(130din) CD-ROM : 150din + ptt(110din)
Knjiga T a n r b l v 1 - o r b j m v s je iooa i l i r tama, tehnikama primamljivanja i mamcima - na 256 strana obuhvat a : 120 metoda ribolova sa sistemima.Neke od obradjenih tehnika su: Bolognese, Kotrljanje, Lov na zaledjenim vodama, Lov prirodnim mamcima, Mach, Fly fishing, Plovkarenje, Pop-up, Surface, Slobodni najlon, Zastavica, Waggler,. . . 70 tehnika primamljivanja sa receptima u zavisnosti od riblje vrste, vode i doba godine. 0 v s mamaca sa metodom pripreme i 7 r ta upotrebe; 4 r b j h v s na preko 150 strana - tek0 i l i r ta stovi su bazirani na tehnikama ribolova, mamcima i primami; 40 proverenih recepa z b j i e i d tajta a o l j e l na uputstva kako napraviti svoj boili.
Kontakt za nabavku : tel:013/821-641 e-mail:quercus@hemo.net www:http://users.hemo.net/quercus
w w w.dragstor. c o m
Mesto za kupovinu knjiga, DVD- movies & muzike na internetu
II deo:
Ribolovni sistemi
Predgovor II delu
ilj ovog poglavlja je da kombinacijom slika i teksta objasni vei broj karakteristinih vezova i sistema koji su specifini u tehnikama ribolova objanjenim u prethodnom poglavlju. Kako je ova knjiga hrestomatija u svojoj biti, i slike su morale zadr ati svojstva i obele ja izvora. Imena monta a ostala su u originalnom uglavnom engleskom obliku. Razlog ovome je da se to manje unosi zabuna u naoj ribolovakoj javnosti. Takoe, veina monta a je meunarodno poznata po svojim engleskim nazivima, tako da e ova imena biti univerzalno poznata. Takoe, dobro je da se nai ribolovci upoznaju i sa stranom terminologijom, kako bi lake pratili savremena dogaanja u ovoj oblasti. Obratite pa nju na sliice u gornjem desnom uglu na poetku svakog teksta. Tu su postavljene neke specifine monta e, koje mogu, a ne moraju da imaju veze sa samim tekstom na toj strani. Za ovaj potez sam se oluio kako bih poveao informativnost knjige.
Moderan aranski ribolov
A
Za kraj 35 cm dugog Silka ve ite 1,5mm alkicu. Provucite vez kroz alkicu na udici.
nchor rig podsea na sidro. Namenjen je za kaenje plutajuih (pop-up) mamaca, na terenima obraslim travom.
Koristite bilo koji mali vor, a preporuka je Halfblood ili griner. Nakon toga krenite sa obmotavanjem vrata udice.
Anchor rig
Nakon 8-10 obmotavanja provucite opet silk kroz alkicu na udici. Sponzor poglavlja:Ribolovaki magazin
Odmerite eljenu du inu gumene cevice.
103
104 Ribolovni sistemi

Navucite cevicu na vrat udice preko silka.
Sponzor poglavlja:Ribolovaki magazin Za drugi kraj silka ve ite drugu identinu alkicu i na vez postavite gumenu cevicu.
Iglom probuite gumenu cevicu pod pravim uglom.
Kroz izbuene rupe provucite 2 cm dug komad tvrdog najlona (formirate sidro). Super lepkom prema ite najlon, kako bi zadr ao oblik.
Zave ite pop-up boili za alkicu.
Na slici dole prikazan je nain vezivanja knotless vora. Dve su varijante ovog vora. Jedna je data na slici i kod nje se prvo vezuje oma na kraju najlona. Za tu omu se kasnije vezuje dlaka. Druga je bez ome i ona se koristi kod D riga i drugih slo enijih sistema.
Stif rig
vo je najstariji nain postavljanja boilia na udicu. Na vodama gde aran jo nije navikao na dlaku daje izuzetne rezultate. Osnova ovog veza je da se na udicu, pored osnovnog najlona, nave e i komad meke dlake na koju se postavlja boili. Kada riba pronae ovako postavljen mamac, usisava ga u usta. Ve nakon par trenutaka, riba e osetiti da je pored mamca usisala i udicu i pokuae da je ispljune. Meutim, kako je dlaka vrlo meka i savitljiva, udica e slobodno da krene unapred i postoji velika verovatnoa da e se zakaiti za usta ribe. Vezivanje ovog sistema je vrlo jednostavno. Prvo odsecite onoliko najlona koliki elite da vam je podvez. Nakon toga na vrat udice ve ite knotless vor. Vratite krai kraj najlona kroz alkicu na udici i formirajte slovo D. Da se najlon ne bi izvlaio iz alkice, pa ljivo istopite njegov kraj. I sistem je gotov. Namenjen je za vezivanje svih vrsta mamaca o dlaku: boilia, kukuruza kao i paste.
Sponzor poglavlja:Ribolovaki magazin
105
D rig
vo je jedan od najpoznatijih vezova namenjen prvenstveno pop-up boilima. Vezuje se jednostavno. Prvo provucite strunu kroz alkicu i nave ite knotles vor. Obratite pa nju da se namotaji prilikom vezivanja vora zaustave najvie na 1/2 vrata udice. Na krai kraj strune nani ite jednu alkicu prenika 1,5 mm, pa vrh najlona provucite kroz alkicu na udici. Pa ljivo upaljaem, sagorite vrh najlona, kako se D rig sam ne bi razvezao. Kada ste vezali sam D sistem, postavite boili na dlaku du ine oko 5 cm. Provucite dlaku kroz alkicu koju ste postavili na D rig. Zave ite dlaku i dodatno superlepkom ojaajte vez, kako se ne bi desilo da boili spadne. Viak dlake odsecite. Boili treba da bude na udaljenosti od oko 0,5 cm od vrata udice. Drugi kraj strune, kojom ste vezali udicu, odsecite na du inu od oko 8 cm i na njenom kraju namestite klasinu petlju. Uzmite drugi komad strune du ine od oko 25 cm i njen jedan kraj provucite kroz alkicu. Tim krajem ve ite petlju, tako da se alkica slobodno kree po njoj.
106
Ribolovni sistemi 107

Kako je ovo sistem namenjen pre svega za kaenje pop-up boilia, cilj je da se ova du a struna odr i u vodoravnom polo aju, dok kraa treba da stoji uspravno. Da bi se to postiglo, na vez petlje na du oj struni postavite komad ote anja. Za drugi kraj strune pove ite olovo adekvatne te ine. Prava prednost ovog sistema je njegova prezentacija mamca. Bez obzira na oblik i tip dna, mamac stalno stoji uspravno i odignut od podloge na oko 8 cm. Visinu odreujete du inom krae strune.
Na slici desno prikazan je nain vezivanja boila na dlaku.
Helikopter rig
elikopter sistem je poznat ne samo meu arand ijama, ve i mnogo iroj ribolovakoj publici. Ovo i nije samo jedan vez, ve je to itava serija podvarijanti. Zajednika osobina im je da se podvez mo e slobodno okretati oko glavne strune, dok mu je hod uz i niz strunu ogranien. Ovako postavljen podvez se prilikom zabacivanja slabo mrsi, jer zbog dejstva centripetalnih sila mamac dr i daleko od glavne strune. Osnovna varijanta ovog naina vezivanja data je na slikama levo. Treba primetiti da se vrtilica, koja se postavlja izmeu dve perlice, mo e slobodno okretati oko glavne strune. Za tu vrtilicu se vezuje podvez u du ini od 20 do 30 cm. Ovaj nain vezivanja se nije pokazao dobrim u vodama obraslim travom, jer su kaenja olova vrlo esta. Sa druge strane, mogue je koristiti i pop-up i klasine boilie i druge mamce, to je prednost ovog sistema. Na slikama su date druge varijante helikopter riga.
108
gh
Safety rig
igurnosni vez je posebno postao popularan sa omasovljenjem pokreta Uhvati i pusti. Prednost ovog veza je da riba, u sluaju da se struna prekine, sa velikom verovatnoom pre ivljava. Razlog ovome je taj to kompletno ote anje spada sa strune i omoguava ribi da nesmetano pliva. Udica, sama ispada iz usta najvie za par dana. Osnovni najlon se prvo provlai redom kroz: alkicu, perlicu, komad silikonske cevice na koju je postavljena vrtilica sa virblom za koju se kai olovo ili hranilica i najzad opet kroz jednu perlicu. Nakon toga se vezuje oma za koju e se vezati podvez. Krai kraj strune se vraa nazad ka alkici i vezuje za nju. Ceo sistem se nate e u obliku luka, to je pokazano na treoj slici. Na etvrtoj slici se vidi da sistem mo e pui na tri mesta. Ukoliko pukne podvez, ote anje ostaje na glavnoj struni, dok u druga dva sluaja slobodno spada sa nje. f
110
Hook-hair rig
ovu grupu monta a spadaju sve one kod kojih se alkica postavlja direktno na vrat udice.
DE
111
Boili k+v+m mix

18% 8% 8% 10% 10% 12% 16% 10% 8%
acid kazein natrijum kazein mleko u prahu hrana za arana ptiija hrana sojino brano pire u prahu griz eer
Bolt rig
svojoj sutini ova grupa monta a zamenjuje mesto predvezu i olovu kod helikopter monta e. Prednost ovog sistema je kod ribolova na vodama sa mekim dnom. Teko olovo tone u mulj, ali podvez ostaje na samoj povrini. Varijanta monta e sa kliznim olovom dodatno omoguuje kretanje sistema. Kao podvez koristite meku upredenu strunu.
I
112
Proteinski boili
110gr 30gr 30gr 30gr 200gr 50gr 50gr acid Kazein laktalbumin natrijum kazein kalcijum kazein sojino brano griz sojini proteini + 3 jaja
Gravel rig
ravel ili dubinski sistem je vrlo esto korien sistem vezivanja kod svih dubinskih metoda ribolova sa jednim predvezom. Umesto olovnog ote anja mogue je postaviti i hranilicu. Prilikom povlaenja riba ne osea te inu olovnog optereenja. Na slikama ispod date su dve varijante.
Silikonska cevica kao zatita Ote anje od 50 do 100 grama
G
113
Boili sa peninim klicama

150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr acid ka ein laktalbumin natrijum kazein sojino brano penine klice eer griz + 3 jaja
Antitangle rig
Vrlo je bitno da du ina predveza ne bude vea od du ine cevice, inae mo e doi do umravanja i nepravilnog prezentovanja mamca. Cevica mo e biti prava, ali i u obliku latininog L, sa tim da se
olova.
ntitangle ili nemrsea monta a se esto koristi na svim onim terenima gde je potrebno udicu kaiti ispod
krai krak okree ka mamcu, a du i ka vrhu tapa. Umesto cevice mo ete uiniti sledee. Prilikom vezivanja ome na glavnoj struni treba ostaviti oko 30 cm dugaak kraj. Taj kraj treba uvrteti o glavnu strunu i premazati lepkom. Na taj nain emo donjih 30 cm glavne strune uiniti vrlo tvrdim, to e imati slian efekat kao i cevica. Meutim, kod te monta e uticaj olova je mnogo jae izra en.
DE
114
Boili H+K mix

150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr penini gluten griz hrana za pse pastrmke sardina sojino brano kukuruzni skrob + 3 jaja
Running rig
uning rig je takva monta a kod koje je olovno ote anje slobodno i riba prilikom uzimanja mamca ne osea njegov otpor. Na slikama levo date su dve varijante ove monta e. Prva monta a je tehniki kvalitetnija, jer struna ne dolazi u direktan i kontakt sa olovom, ve se prostire kroz plastinu cevicu. Prednost te monta e je i slabija zavisnost od terena kao i antitangle efekat zbog prisustva cevice. Druga varijanta je laka za konstruisanje i veina ribolovaca se odluuje upravu za nju. Ukoliko se pravilno i meko zabaci, ova monta a lepo le e na dno i ima identine osobine kao i prva.
UV
115
Boili sa slagom
125 gr 150 gr 200 gr 100 gr 200 gr 175 gr slag u prahu pirinano brano kazein sojino brano hrana za ptice griz + 3 jaja
Shocker rig
va interesantna monta a se koristi na vodama gde je dno isto i gde nema mogunosti da se riba upetlja u panjeve ili travu. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema, strunu treba opustiti, kako bi riba nesmetano mogla, bez ikakvog otpora da ponese mamac. Specifina konstrukcija monta e, sama daje kontru, kada riba povue mamac, a sa njim i cevicu u sredini olova. Pri tome, zadnja perla udara u olovo i koi ceo sistem.
M
116
Boili sa sardinom
300 gr 200 gr 150 gr 350 gr sardina hrana za ptice krvna plazma sojino brano + 3 jaja
Long range silt rig

koliko je potrebno baciti na izuzetno veliku daljinu, a pri tome je dno prekriveno debelom naslagom mekog mulja, ova monta a radi pravu stvar. Gornja gumena perla treba da se postavi na dubinu mulja. Da bi ovo pravilno uradili, prvi put zabacite sistem i ostavite ga oko 30 minuta. Nakon laganog izvaenja, na upredenoj struni e ostati jasan trag do koga je upala u mulj. Na to mesto postavite gumenu perlu. Bolja je varijanta da na kraj strune, navuete komad silikonske ili plastine cevice. Taj komad mora biti minimalno one du ine koje je mulj dubine. Potrebna vam je cevica koja nije glatka, kako bi se mulj zadr ao u tragovima na njoj i kako bi znali gde da pozicionirate perlu. Du ina predveza je 10 do 20 cm, a te ina olova 50 do 100 g. Perlicu do olova treba zalepiti, dok druge dve kao i vrtilicu na koju se kai predvez treba ostaviti kliznim.
A
117
Dubinski ribolov
The Keith Lambert CAT-O-COPTER
tano eljenu dubinu. Osnova sistema je lift koga ine dve od 3 do 6 cm u preniku velike kugle stiropora. Kugle e se popeti po najlonu sve do stopera. Vrlo je bitno da se kroz centar kugle provue komad cevice, kako bi struna lako mogla da klizi. Ispod stopera se mo e postaviti i mala perla, da se ne desi da stoper zaka e. Olovo treba da je dovoljno teko, kako bi onemoguilo kedera da ga pomera i eventualno umrsi.
rednost ovog, u sutini klizeeg sistema, je da se postavljanjem stopera, mamac pozicionira na
N
118
Ovaj sistem je prevshhodno namenjen lovu sa ivim kederom. Mrtav keder ili pare bi se prilikom zabacivanja umotali o glavnu strunu i ne bi bili atraktivni. Na slici levo dat je izgled postavljenog sistema.
Link rig
va monta a je varijacija na temu running riga. Namenjen je lovu grabljivih riba na vodama sa izuzetno mekim dnom. Glavna modifikacija je oznaena strelicom. Na kraj strune postavlja se stiroporna kuglica, a nakon nje gumena ili silikonska cevica. Na kraju se postavlja udica. Stiroporna kuglica podi e mamac i ini ga plutajuim. Silikonska ili plastina cevica se postavlja unutar mamca. Na taj nain se mogu kaiti vrlo meki mamci, koji bi se raspali ukoliko bi se koristile druge monta e. Vrlo je bitno da izmeu vrtilice i olova postavite perlicu (bli e olovu) i komad silikonske ili gumene cevice (ka vrtilici). Ova dva elementa imaju zadatak da sauvaju od oteenja vrtilicu i strunu prilikom zabacivanja. Podvez mo e biti monofilament, ali i upredena struna. Udicu treba prilagoditi mamcu koji se koristi. Te ina olova je od 50 do 100 g.
J
119
Uptide rig
bi se sama monta a bolja shvatila.
ptide tehnika je detaljno objanjena u delu o ribolovnim tehnikama. U ovom tekstu date su slike kako
O
120
Pop up deadbait rig

koliko elite da mrtav mamac prezentujete kao plutajui, ovaj sistem e vam to i omoguiti. Da bi sistem pravilno funkcionisao unutar mrtvog mamca potrebno je postaviti komad plute, stiropora ili nekog drugog plutajueg materijala koji e je podii sa dna. Takoe, dobro je malom gumicom za tegle ili komadom konca, privezati drugu trokraku i podvez na mestu repnog su enja mrtvog mamca.
0
121
Arsley i feeder rig
prihranjuje. Pogodno je da olovo (arsley bomb) ima na sebi kopu kako bi se na licu mesta moglo menjati, a da se ne prekida ve postojei sistem. Ukoliko elite dalje zabaaje, treba postaviti te e olovo i obrnuto. Ova monta a je slina drugoj varijanti running riga, kod koga se ne postavlja kopa na olovu. Umesto olova mogue je postaviti hranilicu i onda se ta monta a naziva feeder rig. Kada se struna provlai kroz hranilicu, kao to je sluaj na slici tri, monta a se naziva In-line feeder rig.
rsley rig se koristi na rekama i jezerima, na mestima gde se prethodno i u toku ribolova dodatno
89
122
Paternoster rig
va monta a kod nas pokriva preko 70% sluajeva kada se montira predvez iznad olova.
Iako je izuzetna u onim sluajevima kada je dno reke ili jezera obraslo travom, ipak treba upoznati i ostale naine monta e. Pored monta e prikazane na slici, mogua je i varijanta sa hranilicom.
123
Link leger rig
monta a ispod olova. Daje dobre rezultate kada je dno muljevito i kada riba uzima agresivno mamac. Kako je ovde olovo nepomino, ova monta a se naziva i monta a sa nepominim olovom.
ao to paternoster monta a pokriva veinu monta a iznad olova, link leger monta a pokriva veinu
de
124
Barbel rig
arbel rig je specijalno razvijen za lov mrene. Na osnovnu strunu nosivosti od oko 2,7 kg, postavlja se udica. Prilikom monta e udice potrebno je postaviti i dlaku, kako bi se na nju postavio komad mesnog nareska ili sira. Na oko 40 cm iznad, potrebno je postaviti predvez du ine 30 cm i na njega treba postaviti hranilici namenjenu zrnastoj primami. Hranilicu treba napuniti konopljinim semenom. Prvih 5 do 10 zabaaja vri se u kontinuitetu, kako bi se napravio tepih od konoplje, a nakon toga se zabacuje namamena udica.
]
125
Feeder helicopter rig

rlo dobra kombinacija helikopter monta e sa hranilicom je data na slici ispod. Du ina predveza na kojima su udice je oko 15 cm, dok je du ina strune od vrtilice do hranilice 36 cm. Treba obratiti pa nju da se donji i gornji predvez u oputenom stanju ne dodiruju. U suprotnom, broj mrenja prilikom zabacivanja je znatan.
126
Zender rig
ender ili smuaroka monta a je prvenstveno namenjn lovu ove vrste ribe. Meutim, nije retkost da se na nju uhvate i bandar, tuka ili som. Kod pravilne mota e na kraj strune postavlja se alkica, gumena ili plastina perlica i vrtilica. O alkicu se kai tanak najlon du ine oko 1 m nosivosti od 9 kg. Za kraj tog najlona pove e se olovo te ine 50 do 100 g. Na vrtilicu na glavnoj struni postavlja se struna, a ukoliko se oekuje tuka sajlica, nosivosti 7 kg, na ijem se kraju vezuju dve trokrake udice br 12. Rastojanje meu udicama zavisi od veliine kedera koji se koristi. U ovoj metodi mo e se koristiti iv ili mrtav keder, kao i pare.
l
127
Float paternostar rig

ve su varijante ove monta e namenjene lovu grabljivica. Prva na slici je monta a sa promenljivom dubinom. Dubina se teluje pomeranjem komada plute ili stiropora po osnovnoj struni. Komad se fiksira sa po jednim olovcem sa obe strane. Druga varijanta je kombinacija dubinske metode i metode sa plovkom. Izuzetna je kada riba stidljivo grize, jer koristi plovak kao indikator.
I
128
Bottle rig
koliko sa obale elite da lovite krupne somove, ovaj metod je dobar. Kamen kojim optereujete plastinu bocu treba da je dovoljno te ak, kako bi meki najlon izmeu glavne strune i kanapa kojim je on vezan za bocu, pukao kada riba uzme mamac. Ne urite sa kontriranjem. Obratite pa nju da mamac uvek bude iv i atraktivan.
W
129
Free running paternoster rig

va varijanta paternoster monta e je izuzetna na terenima koji su obrasli niskom travom ili plitkim muljem. Potapajuim plovkom, mogue je podesiti dubinu na kojoj e se pokretni predvez pomerati, a da ne kai dno. Ovaj sistem se pre svega koristi kod lova ivim mamcima. Kao osnovna struna se koristi ona nosivosti od oko 7 kg, a neto slabija za povezivanje olova.
+
130
Monta a sa odstojnicima
dstojnici su iani elementi, koji onemoguavaju mrenje predveza i podveza za glavnu strunu, pri emu dr e konstantno odstojanje. Mana odstojnika je to je nemogue napraviti klizni sistem, koji bi pru ao mali otpor pri uzimanju mamca. Takoe, odstojnici umeju da prave probleme prilikom izvlaenja, kaei se za strukture i travu na dnu. Nekoliko varijanti monta a sa odstojnicima dato je ispod.
K
131
Mach ribolov
River & canal rigs

e ribolov se odlikuje vrlo finim monta ama. Koriste se izuzetno tanke strune i sitne udice. Olovca se po pravilu rasporeuju na vie mesta ispod plovka. Koriste se
132
i sitne mikro-vrtilice, koje odvajaju glavnu strunu od podveza. Podvez je uvek tanji od glavne strune. U ovom delu su predstavljeni oni sistemi koji se koriste u ribolovu na tekuim vodama - rekama i jezerima. Prva monta a se koristi kada rade vrlo sitne ribe i kada mamac uzimaju posebno oprezno. Druga monta a se koristi kada se na mestu pojave krupnije i sna nije ribe. T r e a monta a koristi oliveti olovo. Obratite pa nju da se ispod i iznad olivetija postavlja po jedno malo o l ovo - s to p e r, koja pozicioniraju oliveti na pravom mestu. etvrta monta a se koristi na rekama izuzetno jakog toka. Neophodan je specijalni plovak koji bono daje vrlo mali otpor vodi. Najzad, peta monta a se koristi na kanalima. Ovde treba obratiti pa nju na stoper iznad grupe olovaca.
gh
Lake rigs
ezerska voda je mirna, pa je plovkarenje na njoj mnogo jednostavnije. U ovom tekstu date su neke karakteristine monta e za ovu vodu.
134
Prva je klasina monta a. Druga se koristi kod lova uvek plaljivih bodorki. Trea je odlina kada se na dnu plasira mamac za jato deverika ili babuki. etvrta monta a opisuje nain kaenja oliveti olova. Peta se koristi kada su ribe izuzetno oprezne i kada su im grizovi jako slabi. Kada se u toku pojave krupnije ribe, treba koristiti vee plovke i estu monta u. Najzad, kada se oekuje aran, koristite poslednju, sedmu monta u.
Plovkaroke tehnike
Stret-pegging rig
va plovkaroka monta a se koristi u tekuim vodama. Bitno je da je plovak nameten na duplu dubinu vode. Na oko 20 cm od udice, postavlja se niz olovaca te ine 0,40 g. Ova niska sigurno dr i mamac priljubljen na dnu i ukupna te ina treba da je dupla nosivost plovka. Kako plovak ne bi tonuo ispod povrine, najlon od vrha tapa do plovka mora biti nategnut svo vreme.
M
136
Lay-on rig
imi, kada je tok vode br i i uopte u tekuim vodama, ovaj metod je dosta uspean. Sistem zabacite nizvodno i pustite da se smiri. Nakon toga podizanjem vrha tapa postavite ga u polo aj prikazan na slici. Na maloj slici je data druga varijanta ove monta e, kod koje je vrlo bitno da je ceo sistem malo jae optereen od nosivosti samog plovka, kako bi se formiralo koleno na najlonu. Kada riba uzme mamac, jasno e se videti indikacija na plovku. Ova metoda je dobra za sve ribe dna.
A
137
Pec-pec rig
ada se lovi bela riba dugim teleskopskim tapom, kod nas poznatim kao pec-pec, pravilan raspored olovaca je od presudnog znaaja za uspenost. Varijante date ispod sa leva na desno imaju sledee karakteristike: 1. dobro reaguje na horizontalno vuenje, 2. jo bolje uraeno progresivno optereenje, 3. tamo gde je dubina vrlo mala da bi se upotebio prethodni sistem, koristi se ovaj, 4. kao i prethodno kada je vodena struja jaka, 5. kao prethodno samo osetljivije, 6. kada je potrebno brzo spustiti mamac na dno, 7. manje osetljiva varijanta prethodnog veza, 8. kada se lovi na dnu u brzim vodama, 9. brzo tone i dobro reaguje na trzaj, ali daje jak otpor ribi i 10. osetljivija varijanta prethodnog veza.
1.
2.
3.
4.
5.
N 6.
7.
8.
9.
10.
138
Drift-float rig
vo je vrlo interesantna monta a, koja je u sutini poboljanje balerine koja je namenjena vetrovitim uslovima. Obratite pa nju na malo jedro, koje mo ete nainiti od papira ili komada lake plastike, na plovku. Nakon zabacivanja sistema, sistem e se pod uticajem vetra polako kretati u jednom pravcu. Najlon treba da je poputen, kako bi plovak doplovio do eljenog mesta. Kada se on pozicionira, zategnite najlon to e zaustaviti sistem. Ovim sistemom se mo e loviti u gornjih 1 m vode, na sve vrste ivih i mrtvih kedera, kao i na pare.
de
139
Surface rig
od nas se aran vrlo retko lovi na samoj povrini. Meutim, ova metoda je izuzetno esta i uspena i potrebno joj je posvetiti pa nju. Kao mamac se obino koristi hlebna pahulja ili korica hleba. Izuzetnu pa nju treba posvetiti prilasku vodi i maskiranju kako vas riba ne bi uoila. Primamljivanje treba da bude prisutno i to samo plutajuim mamcima. U trenutku uzimanja mamca, riba ini izuzetno jak udarac pa je potrebno da budete spremni. Kompletna oprema mora biti zadovoljavajueg kvaliteta, ilava i vrsta. Obratite pa nju na plovak. On sam bez dodatnog optereenja zauzima pravilan polo aj. Struna se provlai sa gornje strane. Indikacija trzaja je potapanje plovka.
J
140
Beachaster rig
koliko elite da lovite na povrini sa klasinim priborom, ovo je monta a koja vam to mo e omoguiti. Umesto specijalnog plovka, ovde se koristi klasini tukaroki plovak. Vrh tapa tako treba podesiti, da struna sve vreme stoji van vode, a da se mamac nae na samoj povrini vode. Olovo treba da je oko 60 g, kako bi osiguralo da ceo sistem miruje i pod uticajem vodene struje. Ipak, lov na povrini je najefikasniji na mirnim vodama. Razlog je to je gotovo nemogue prihraniti mesto na povrini ukoliko je voda tekua.
C
141
Balerina rig
posebno tuke i bandara. Sistem se sastoji od jednog veeg plutanog ili stiropornog plovka velike nosivosti. Nosivost plovka zavisi od veliine kedera. Najvei problem kod ove monta e je da je izuzetno osetljiva na vetar i tok vode. Meutim, na mirnim vodama, kada vetar ne duva ili duva od obale ka istoj vodi, ova monta a ima izuzetne uspehe. Da bi se spreilo preterano etanje plovka, na najlon se postavlja olovo adekvatne te ine. Ispod olova postavlja se podvez sa sajlicom i trokrakom udicom. Du ina podveza treba da je oko 30 cm. Ukupna du ina strune od dna plovka do vrtilice ispod olova treba da je od 60 cm do 1 m.
alerina je najpoznatija i najkorienija pokretna monta a kod nas namenjena lovu grabiljivica,
W
142
Fixed float rig
najpoznatiji nepokretni sistem. Mo e se koristiti na svim vodama, bez obzira na vremenske uslove i dubinu vode. Pored fiksnog naina vezivanja koji je pokazan na levoj slici, postoji varijanta sa pokretnim predvezom. Ova j predvez ima samo najveu dubinu, koja se podeava polo ajem olovnog graninika. Radnu dubinu , odreuje sama riba keder. Prvi sistem se mo e koristiti za sve mamce, dok desni sistem ima smisla samo kada je mamac iv.
ao to je balerina najkorieniji pokretni sistem, tako je fixed float (sistem sa fiksnim plovkom)
0
143
Wasser ball rig

asser kugla se mo e koristiti u svim monta ama koje su predstavljene do ovog trenutka umesto svih plovaka velike nosivosti. U onim situacijama gde je potrebno videti i najmanji titraj plovka, wasser kuglu ne treba koristiti, jer je indikacija blagog trzaja vrlo slaba. Wasser kuglu treba koristiti onda kada je griz ribe odluan. Ovde su data dva vrlo interesantna veza sa wasser kuglom. Prvi levi je slian surface rig-u, dok je drugi u sutini fixed float rig. Prednost wasser kugle je da se vrlo lako mo e pomerati po struni i bez dodatnih stopera mo e vriti funkciju klizeeg plovka.
W
144
plutajua-neutralna perlica
Bolognaese rig
olognaese tehnika se koristi na brzim tekuim vodama. Odve su date dve monta e, prva je a fiksnim, a druga je sa klizeim plovkom.
M
145
Waggler rig
ri waggler monta e prikazane ovde pokrivaju sledee sluajeve: prva lov na kanalima i jezerima bez vetra, druga kada je potrebno zabaciti daleko, a trea je posebno osetljiva na trzaj i pogodna kada ribe stidljivo grizu.
B
146
Muvanje
Moveing dead bait rig

ehnike muvanja i d igovanja su prikazane u prethodnom poglavlju. Tu je objanjeno da su same tehnike vrlo sline, te e ovde biti prikazane neke karakteristine metode postavljanja mrtvog mamca na udicu, koji se mogu koristiti u ovim tehnikama. Levi niz slika predstavlja monta e za teko dno, za isto dno i za duboku vodu. Desni niz slika predstavlja monta e za isto dno, za teko dno i za duboku vodu. Mrtva ribica se mo e podii od dna ukoliko se u njeno telo ubaci komad plute ili stiropora.
Q
147
Varaliarenje
Jig rig
a montiranje silikonskih varalica na udicu mo e se koristiti vei broj metoda. Sve su ovde nazvane jednim imenom jig rig, meutim svaki ima svoje ime i svoje specifinosti. Texas rig - pogodan za teke i travnate terene. Tex-posed rig - poboljani prethodni, bolje kai ribu. Florida rig - odlian za lov u travnatim d epovima. Doodle rig - odlian za vertikalno pecanje. Kuglica izmeu olovne glave i silikonske varalice pri pomeranju mora da slobodno osciluje, kako bi proizvodila zvuk i izazivala ribu. Ovaj razmak treba da je 30 cm. Carolina rig - koristi se za lov na dnu. Struna od glave do udice je od 30 cm do 1 m. Ribu izaziva vibracija silikonske varalice.
A B C D
Florida rig Doodle rig Carolina rig Tandem rig

Texas rig
Tex-posed rig
148
Tandem carolina rig - dvostruki carolina rig. Carolina jig rig - ispred silikonske varalice ve e se fantastina muica ili strimer. Mojo rig - Zamena za carolina rig, kada se koristi lak pribor. Jig glava je izuzetno mala i laka. Split shot rig - za bistre brze vode, kada mamac treba brzo da tone. Na strunu se dodaje niz sitnih olovaca. Leadhead jig rig - za pecanje u srednjim i gornjim slojevima. Udica je okrenuta ka gore. Weightless worm rig - za bistre stajae vode. Sistem bez ikakvog ote anja. Wacky worm rig - udica se postavlja po sredini silikonske varalice. Mo e se opteretiti ispred varalice ili po sredini. U ovom drugom sluaju tone horizontalno. Swimming worm rig - se dobija kada se koristi daleko vea varalica nego to je udica i ote anje. Ovakva varalica tone polako u velikim lukovima. Bez obzira koju monta u koristite, bitno je da je ona dobro balansirana i da varalica ne izgubi svoju prirodnu ivahnost.
Carolina jig rig Mojo rig Split shot rig Leadhead rig
Weightless worm rig
Wacky rig
UV
Swimming worm rig
150 Ribolovni sistemi
Ribolovaki magazin
Revija za sportski ribolov, ekologiju i turizam na vodi
email: w w w.ribolovacki-magazin.co.yu
Radio Televizija "LASTAVICA" emituje radio program od 1992. godine, a televizijski od 1997. godine i to na frekvenciji FM 107.2 MHz, odnosno na 51 UHF kanalu. http://www.lastavica.com
etvrtak 18:00 - Utorak 13:00 r
Emisija namenjena svim ljubiteljima prirode i ribolova; ako vas interesuje koja riba "radi", koji mamac upotrebiti, kakav pribor izabrati dru ite se sa nama i sigurno ete ui u zanimljiv svet ribolova.
priprema i vodi Zoran Stankovi
III deo:
Ribolovni pribor 2
Predgovor III delu

vo poglavlje je nastavak II poglavlja knjige Tajne ribolova u kome su obraeni: ploci, udice, strune, vorovi, uvarki i meredovi. U ovoj knjizi dae se najkrae i najneophodnije informacije vezane za izbor olova, mainica i tapova u zavisnosti od vrste ribolova.
tel/fax: 035/321-064 mob. 063/73 00 78 mob. 063/615 860 e-mail:
doo"MIKS-SAL" Svetog Save br. 5 . 5
L O V----RIBOLOV----SPORT
prodavnica
LASER
Revija za ljubitelje prirode
http://www.zov.co.yu e-mail: zov@eunet.yu
Olovo
amena olova je da omogue plasiranje mamca na adekvatnu, eljenu daljinu i da daju potrebnu te inu samoj monta i kako bi joj omoguila funkcionalnost. Postoji bezbroj razliitih oblika olova, ali su najpoznatija ona u obliku: bombi (suza), kutija (paralelopipeda i trapeza), bureta (valjka), lopte i glave metka. Aerodinamina, duguljasta i obla olova mogu se baciti na veliku udaljenost, ali vrlo loe stoje na samom dnu. Koriste se obino za tehnike povlaenja i kotrljanja, gde se u toku ribolova mamac pomera. Sa druge strane, kutijasta olova i olova u obliku bombe (Arsley) pru aju vei otpor pri letu kroz vazduh, ali su na dnu prilino statina. Ovo posebno va i za pljosnata kutijasta olova. Mana ovih olova je to prilikom izvlaenja lako mo e doi do njihovog kaenja za podvodne strukture. Uobiajene mase olova za dubinski ribolov su od 15 do 60 g, mada se mogu nai i posebno teka olova i do 100 g, namenjena lovu arana, soma i druge krupne ribe na velikim udaljenostima ili modernim metodama u kojima olovo slu i i za davanje inicijalne kontre ribi. Kao to se krupnija olova koriste pri dubinskom ribolovu, sitnija olova (olovna sama) se koriste kada se lovi na plovak mach, bolonjez i ostalim plovkarokim tehnikama. Ova olova su obino u obliku loptica i tapia i njihova masa se kree u granicama od 0,04 g pa sve do 1,89 g. Veliine ovih olovaca su standardizovane i date su im oznake. Kako se u literaturi esto mogu nai njihove oznake, ali ne i masa, ovde e biti data izuzetno potrebna tabela. Pored klasinih olovnih ote anja, postoji jo jedan tip olovnih ote anja koja se kae direktno na vrat udice, kada se lovi silikonskim var-
153
154 Ribolovaki pribor 2

alicama. U nas su to poznate jig-glave. Jig-glave mogu imati razliite oblike u zavisnosti od metode za koju su namenjene. eleo bih da uka em na injenicu da je olovo izuzetno otrovno za sav ivi svet. Njegova osobina da se nagomilava u organizmu, jer ga Oznaka No0 Te ina 0,39 No1 0,29 No8 0,29 No2 0,27 No9 0,27 No3 0,22 No10 0,22 No4 0,18 BB 0,18 No5 0,15 AAA 0,15 No6 0,13 SG 0,13
(u gramima)
(u gramima)
Oznaka No7 Te ina 0,39
metabolizam ne mo e izbaciti, ini ga jo opasnijim. Zato savetujem svima da koriste savremena ekoloka ote anja izraena od netoksinih materijala. Ipak, ukoliko ne mo ete doi do takvih ote anja, pazite na svako olovce koje vam ispadne na obali i trudite se da ih nakon pecanja sve pokupite. Na taj nain sauvaete ivi svet oko voda.
DE
Mainice
ibolovaka mainica ili ekrk je bitan deo svakog ribolovakog pribora i sistema. Namena mainice je da omogui da se mamac zabaci na adekvatnu daljinu, pri emu kontrolie strunu i ne dozvoljava da se viak strune nae slobodan, sem u sluajevima kada je to tehnikom ribolova zahtevano. Izuzetno bitna namena mainice je da precizno i pedantno slo i strunu na kalem. Lepo slo ena struna se ne mrsi pri otputanju, a sa druge strane omoguava dalje zabaaje posebno lakih mamaca. Najzad, ugraena konica u mainici, adekvatno podeena vri pravilno i konstantno umaranje ulova. Pri izboru mainice treba se usredsrediti na neke detalje, koji odvajaju dobre od loih modela. Posebnu pa nju pri kupovini treba da obrate oni ribolovci koji ele da se bave varaliarskom tehnikom, jer je habanje mainice izuzetno veliko, zbog velikog broja radnih sati, i oni koji ele da se bave modernim aranskim ribolovom, jer ova tehnika zahteva odreene mogunosti mainica. prenosni mehanizam - mo e biti izraen u obliku pu a i u obliku tanjira. Zbog vee ukupne povrine naleganja kod pu nog prenosa, ovaj je dugotrajniji i otporniji na habanje. Meutim, zbog skuplje izrade, vrlo je redak i prilino podi e cenu ekrka. Sem ukoliko ste zahtevni ribolovac i volite da umarate ribu okretanjem ruice u oba pravca, bez upotrebe konice, nije vam potreban pu ni prenos. prenosni odnos - pokazuje koliko puta e se okrenuti pulna dok vi okrenete jednom ruicu. Vei prenosni odnos garantuje veu brzinu namotavanja strune. Odnos vam je bitan samo ukoliko lovite varal-
155

iarskom tehnikom i u tom sluaju odnos mora biti bar 1:5. sistem za slaganje strune - omoguava ravnomerno namotavanje strune po celoj povrini pulne. Lepo slo ena pulna omoguava daleke zabaaje i ne dozvoljava da se struna upetlja ili zaglavi na pulni. Tehnoloki najnapredniji sistem za slaganje strune je Worm Shaft kod koga se struna sla e unakrsno. Ovaj sistem je bitan ukoliko se odluite za varaliarsku tehniku, posebno ukoliko lovite sa lakim mamcima, koje je potrebno baciti na veliku daljinu, kao i kada lovite upredenim strunama. pulna - slu i da se na nju namota struna. Veina proizvoaa svoj proizvod oprema dvema pulnama: grafitnom i aluminijumskom. Po obliku najee se razlikuju plitke i dugake pulne (namenjene dalekom izbacivanju lakih tereta) i duboke i kratke pulne (namenjene dubinskom ribolovu, gde je potrebna velika rezerva strune). sistem za slobodni hod pulne - omoguava ribi da slobodno izvlai strunu sve dok ribolovac ne kontrira. Sem ukoliko ne lovite modernim aranskim ribolovom, ovaj mehanizam vam nije potreban. konica - je vitalan deo svake mainice. Veina ribolova konicu ne koristi ili je koristi nepravilno. Namena konice je da umara ribu, dok ona odlazi od ribolovca izvlaei strunu. Mora biti tako podeena da ne dolazi do loma tapa ili pucanja strune usled sile koju riba izaziva. Potpuno zategnuta konica, dovee do sigurnog gubitka svakog malo krupnijeg ulova, usled pucanja strune ili oteena opreme. kuite - se danas izrauje od aluminijuma ili od karbonskih materijala. Aluminijum je skuplji i vri i ovakve mainice su mnogo trajnije. Obratite pa nju da se svi zupanici i le aji oslanjaju na kuite. Ukoliko se ta le ita u mainici proire dolaze do lufta osovina. kuglini le aji - omoguuju ravnomeran i miran rad mainice. Danas svi modeli imaju bar jedan le aj. Minimalno je potrebno da se le aj nalazi u glavi rotora na glavnoj osovini. Najei modeli su sa tri le aja i oni imaju pored le aja u glavi i jedan na kraju glavne osovine i jedan na voici strune. Vei broj le aja od tri, ee neopravdano di e cenu nego to podi e kvalitet ekrka.
XY
tapovi
amena tapova je da omogui precizno plasiranje sistema, signalizira trzaj ribe, amortizuje udare ribe i u kombinaciji sa mainicom vri umaranje ribe pri izvlaenju. Moderni tapovi se izrauju od fiberglasa, karbonskih vlakana i njihove meavine. Fiberglas tapovi su elastiniji, jai, jeftiniji i te i. Uglavnom se koriste za dubinski ribolov, onda kada tap nije potrebno dugo dr ati u ruci i kada nije potrebno da budu du i od 5 m. Karbonska vlakna (pogreno nazvana grafitna) ine veliku grupu razliitih materijala, sa velikom varijabilnosti osobina. Generalno gledano, karbonska vlakna su laka od staklenih vlakana (fiberglas) i koriste se za duge tapove ( od 5 pa do 12 i vie metara) i za one tapove koje je potrebno dugo dr ati u ruci, kao i za veliki broj tapova sa parabolinom krivom savijanja. Meavina karbona i fiberglasa je kompromis izmeu cene i kvaliteta i veina tapova na tr itu spada u ovu grupu. Po svojoj konstrukciji tapovi mogu biti: teleskopski - kod kojih se jedan nastavak uvlai u drugi. Prednost ovih tapova je mala transportna du ina. Mana im je relativna krtost i veliki broj spojeva. (izuzetno su osetljivi na upadanje peska izmeu spojeva) Obino se tapovi bez sprovodnika du ina od 2 do 7 m, bolonjez tapovi i mach tapovi realizuju kao teleskopski tapovi. tek - je tap od dva ili vie delova kod kojih se jedan deo natie na drugi. Mogu biti i puni i uplji, za razliku od teleskopskih koji moraju biti uplji. Zbog manjeg broja spojeva i mogunosti izrade punih delova ovi tapovi su jai i trajniji od teleskopskih. Mana im je velika
157

transportna du ina. Najdu i tapovi teke mogu biti dugi i 12 i vie metara. Pri izboru adekvatnog tapa treba obratiti pa nju na sledee karakteristike: du ina tapa - ukoliko lovite tapom bez sprovodnika du ina je od 1,5 do 7 m, tekom od 3 do 14,5 m, za bolonjez tehniku koriste se tapovi od 2,4 do 3,6 m, za mach tehniku 3,6 do 4,5 m, za varaliarenje iz amca 1,8 do 2,4 m, a sa obale od 2,4 do 3,6 m i za moderni aranski ribolov od 3,3 do 3,9 m. te ina bacanja (T.B.) - je ona optimalna te ina sistema za koju je tap predvien. Te ina bacanja se daje u vidu opsega vrednosti. (npr. 5-25g, 10-30g, 20-40g, 30-60g, 50-100g, 100-250g,...) akcija tapa - pokazuje kako se tap saviju ukoliko se optereti optimalnom te inom. tap se mo e savijati samo vrhom (brz tap - akcija A), prvom treinom (brz tap - akcija B), prvom i drugom treinom (umereno brz tap - akcija C) i kompletnom du inom od rukohvata (spor tap - parabolik). test kriva (T.C.) - je karakteristika parabolik tapova. Pokazuje koliko treba da bude te ak teret koji okaen za vrh tapa savija isti pod pravim uglom, ukoliko tap stoji paralelno sa zemljom. Izra ava se u librama (lb). Jedna libra ima te inu od 453,6 gr. Da bi T.C. petvorili u T.B., potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453,6) i podeliti sa 16. Ukoliko elite da izraunate kolika je idealna nosivost strune nekog I karbonskog tapa potrebno je T.C. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453,6) i pomno iti sa 5.
Radio 021
radio koji povezuje ljude http://www.radio021.co.yu
IV deo:
Tipovi ribolova u zavisnosti od terena
Predgovor IV delu
potreba ribolovnih tehnika i sistema zavisi od tipa vode na kojima se lovi. U ovom delu bie objanjene neke specifinosti vezane za lov na jezerima, rekama i kanalima u zavisnosti od njihove veliine i doba godine. U engleskoj literaturi ova tematika se naziva jedinstvenim imenom watercraft. Ovaj termin u sutini oznaava poznavanje karakteristika voda i ivota u njoj. Kada krenete na neku vodu treba imati na umu oje ribe u njoj uopte ive. Skoncentriite se na one vrste kojih ima najvie. Ako idete na slepo, probajte sa nekim opte prihvaenim mamcem ( mesni crvii ili gliste), pa po ulovu se skoncentriite na dalje pecanje. Ukoliko se na vodi naete predvee ili rano ujutro, lako ete primetiti mesta gde ribe dolaze do povrine, to su obino i dobra mesta za lov.
PRVI HRVATSKI MJESENIK ZA SPORTSKI RIBOLOV
Jezera
ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kree. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je u tekuim vodama malo bitna. Naime, obratite pa nju na pravac duvanja vetra. Povrinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meutim kada ovaj sloj prie obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraa u suprotnom smeru, sa sobom nosei hranu sa povrne i dna. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu.
Lov na jezerima
Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima ija irina u najirem delu ne prelazi dve du ine tapa mo e biti izuzetno interesantna. Kako su ove vode zapreminski male, potrebno je da su bar delimino okru ene vegetacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj nain se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe. U ovim vodama mo ete oekivati arane i tuke do 3,2 kg, linjake i deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuke i bandare do 0,45 kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one mogue. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. Iz daljine mo e vam pomoi dvogled, a za bli e detalje koristite polarizacione naoare koje omoguavaju da zavirite ispod povrine. Tra ite sledee stvari: mehurove gasa na povrini vode koji, ukoliko im se lokacija
Sponzor poglavlja:Riibici i ribe
Male bare
161
162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena
pomera, potiu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potiu od linjaka, a krupniji od deverike i arana pokrete priobalnog evara koga pomeraju aran, deverika i linjak u potrazi za hranom pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima zamuenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti aran, deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu prstene na povrini vode koje ostavljaju crvenperke lovei insekte sa povrine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima, sa prolea uz travu gde se mresti, a leti kada je sunano u senkama koje baca drvee, a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. Uradite to to tie i pa ljivije, jer e vas ribe osetiti, budui na male dimenzije vode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obino imaju meko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crvii, kukuruz eerac i gliste. Od tehnika treba koristiti: U vrlo plitkim barama, u kojima ima arana i linjaka, treba koristit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se ne kai olovo niti hranilica, ve se umesto ote anja uzima odreena koliina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako okaena primama e poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. Mainicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac. Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. Dohranjujte esto i pomalo. Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovim vodama ribu najlake prehraniti.
Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163
Bilo da su prirodnog porekla (obino u planinskim krajevima gde je dolo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili vetaka (ljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno, sa puno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaaja za uspean ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvunih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. Kod ovih jezera nije redak sluaj da su najdublja upravo pri obali, a sve plia ka centru. Ovo posebno va i za ciglane i ljunkare zbog specifinog naina vaenja materijala u trenutku formiranja udubljenja. Pored slike dna, treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode, dok je na dubinama veim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi, kada su gornji slojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar, dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako to se ona prostire od povrine vode na strani od koje duva vetar, pa sve do najveih dubina na strani ka kojoj duva vetar. Odavde treba zakljuiti, da u trenucima kada duva vetar, ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi, kada treba ii na suprotnu obalu. Kao to je i reeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda, sa tim da aran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. Ukoliko se odluite za lov arana na dnu, imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora nai po njuhu. Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. Za lov arana, babuke i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan aranski ribolov. Ukoliko lovite bodorke, tra ite in na samoj sredini pri povrini vode koristei waggler sistem. tuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubinama do 3 m klasinim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.
Mala duboka jezera - ciglane i ljunkare
Kod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veinom nastala vetakim putem, obino gradnjom zatitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graana. Oko ovih jezera obino nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu. Obale su ureene i mogu biti ljunkovite u obliku pla a ili betonske sa otrom promenom dubine u priobalju. Dubina im se postepeno poveava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. Na ovakvim vodama, ribolov je ogranien u periodu van sezone kupanja, pa se tada i ostvaruju najvei ulovi. U smiraj dana i nou, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliim delovima. Kada birate mesto, obratite pa nju na ostale ribolovce. Na ovim jezerima obino ima dosta pecaroa i posmatrajui njih, lako ete nai dobre pozicije. Somovi, karai, arani i klenovi obino ine ribolovno vredne ribe. U nekim od ovih voda ima i tuka, meutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa koliinom priobalnog rastinja. arana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. esto prilazi obali i hrani se u samom pliaku. Voli sunane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obino se zad ava na mestima gde je dno isto i prekriveno muljem. Karaa tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. Klen se kree u jatima i to sitniji pri povrini, a krupniji bli e dnu. Voli sunane intervale dana. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad povrinu, kao i kod svake prepreke na dnu. Nou som kree u potragu za hranom i dolazi u pliake. Ukoliko lovite karae ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlake mogue sisteme i duge pec-pec tapove i sisteme. Kao mamac koristite ito, hleb i mesne crvie. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varaliarskom tehnikom. Za arana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesni crvii, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluite se za adekvatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d igericu, crnu glistu, durbaka ili ikova. Mo ete probati i varaliarenje. Kada u vodi ive i tuke,
Gradska vetaka jezera
mali plavac, crvenperka ili kara kao ivi keder, odnosno beovica ili sitna sunica kao pare mogu dati izuzetne rezultate. Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera. Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike mogunosti za lov kapitalnih primeraka. Na ovakvim vodama tra ite sledee detalje: priobalni pojas obrastao u travu - privlai ribe sa prolea da se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Izuzetno su privlana za sve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana, a voda ima najvie kiseonika. potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graevine, tako i na mala uzvienja i ostale interesantne strukture. originalan tok matice - je obino najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu. Raunajte da je u tom delu strujanje najjae, a dubina najvea. Na ovim vodama mo ete nai sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vaeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe. Leti, za vreme najveih vruina, deverika, tuka, bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda, dok aran, linjak i crvenperka rado ostaju u pliaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoe, ukoliko je izuzetno toplo u toku dana, riba se vie hrani predvee i u toku noi. Za deveriku na dnu koristite klasine metode dubinskog ribolova uz hranilicu, tra ite je u starom toku i na najveim dubinama. Lovite je na mesne crvie i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-
Akumulaciona jezera
ma na mesne crvie, gliste, hleb i ito. U brzim delovima vode, mo ete probati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. arana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima, a u dubini svim dubinskim i modernim aranskim tehnikama sa kukuruzom eercem ili boilijima. tuku lovite varaliarenjem, dubinskim ili plovkarokim metodama ( iv keder, mrtav ili pare) sa obale, amca ili brane i ustave. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mla. Bandara neto dalje od obale i ispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varaliarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroke metode uz upotrebu crnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasinim dubinskim metodama, a kao mamac koristite durbaka, crnu glistu, rovca, d igericu ili mrtvu ribu. Smua ete nai u starom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varaliarskim metodama, jigovanjem, muvanjem ili klasinim dubinskim metodama. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili pare. Lov iz amca nudi niz prednosti, od kojih su najva nije: mogunost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i mogunost korienja svih poznatih tehnika ribolova. Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je iz amca lako, jer ste mobilni. Pretra ite to vei prostor, a ukoliko planirate da vie puta izaete na vodu, dobro bi bilo da napravite prirunu kartu dna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veih nepominih struktura na obali, koji slu e kao orijentiri. Svakom mestu kome odredite dubinu, dodelite taku na karti i kraj nje upiite dubinu. Verovatno ete pored manjih struktura na dnu, pronai i vie taaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaavaju terase na dnu i obino se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. Po vodi se kreite to tie, kako bi minimalno uznemirili ribu. Kada naete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite. Iako vam se mo da ini da jezerska voda ne tee, ona e ipak vremenom, uz uticaj strujanja vazduha nad povrinom, pomeriti va amac. Iako iz amca mo ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike
Lov iz amca
daju najbolje rezultate: varaliarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. Jesen je interesantna za lov, jer se ribe jo nisu povukle na mirovanje, ve se ubrzano hrane, spremajui se za predstojeu zimu. Ono to sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornji sloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako je mogue pecati, to mo ete raditi po celom jezeru, budui da je vetar uskomeao kompletnu vodu i izjednaio temperaturu. Ukoliko je vetar umeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar, a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva. Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. Ukoliko se odluite da zimi odete u ribolov, raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoe birajte sunane dane. Nagli skok temperature mami ribu iz sklonita. Dugotrajno ili naglo zahlaenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovite retko jedui. Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovi brana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dublje strane ove krape. tuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najee i najupenije love. tuku lovite varaliarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. Kedera ete vrlo teko nai zimi, pa je bolje napraviti zalihu istih jo u toku jeseni. tuku tra ite blizu potopljenih ostrva, na mestima gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drvee natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjati mesto. tuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.
Lov sa jeseni
Lov zimi
Bandara lovite na istim mestima gde i tuku. Zimi su uvek u jatima. Varaliarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroke metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom, durbakom ili glistom daju odline rezultate. Bodorku, deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti, ali pretra uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne vole preterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov je nakon obilne kie koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimi slabiji nego leti, plovkaroke i mach tehnike su pokazale najvie uspeha. Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote anje smanjite na minimum. Mamac mo e biti hleb, kukuruz eerac, ito, durbak i kasteri. Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.
gh
Optinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24. marta 1950. godine i ve tada je bila najmasovnija u slivu Drine. Danas ima oko 1500 lanova meu kojima je i znatan broj pripadnica lepeg pola, ali i dece i omladine. Lozniki ribolovci pobednici su mnogih takmienja i osvajai lige trofeja na nivou Jugoslavije. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad ia br. 9, u ijem je sklopu i klub ribolovaca. Udru enje ima etiri stalno zaposlena radnika, a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Lozniki ribolovac", a u pripremi je i poetak rada kole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim kolama u Loznici. Knjiga Tajne ribolova 1 je zvanian ud benik kole ribolova OOSR Drina.
http://www.drina-lo.org.yu
OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad ia 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat.net
Reke
eina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. Budui da su one uvek deo neke vee vodene mre e, ribe lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaujui broj vrsta. Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravniarskim rekama. Velike reke, kao to su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zainjen je tom mogunou nesluenog ulova.
Lov na rekama
U ovim vodama mo ete nai mrenu, klena, klenia, bodorku, tuku, bandara i ree deveriku. Mrenu, klena i klenia tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca, stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom), na mestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukrta brz sa sporim tokom. Bodorku, tuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode, posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte povrinu vode. Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni, predvee mo ete oekivati mrenu i klena. Leti je najbolje ii u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka, koristei tehnike freelining, troting, kotrljajueg olova i sve tehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristei sve raspolo ive tehnike. Zimi se treba odluiti za klena,
Brze, iste reke
169
klenia, bodorku i tuku. Tra ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koristite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za tuku. Nemojte podceniti snagu renog toka. Uvek koristite ote anja vee mase i krupnije plovke. Jai tapovi i struna samo mogu biti od pomoi kada vam se udica zakai za predmete na dnu. Ovakva kaenja su najea ba kod ovih voda. Nosivost strune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg za ostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od 0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavite bli e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g. Ove vrlo spore reke sa malom irinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i udljive ribe. Obale ovih reka su gusto obrasle travom, a sam pravac renog korita je vijugav. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno. Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. i Elodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava neto dublje vode, a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzanimljivije. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr i je kod izvorita. Budui da je tok ovde uzak, ribe opa aju sve dogaaje na obali. Tihi pristup, korienje odela prirodnih boja i dugi tapovi, smanjie mogunost da oterate ribu. Plovkaroke, tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristite gliste, durbake, hleb i kulju. U drugom delu reka usporava i poinje da stvara nanose na dnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meu njom se esto krije tuka. U depresijama dna, mo ete nai mrenu. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka, koristite najlaki pribor koji funkcionie, bez obzira da li koristite plovkaroke ili dubinske tehnike. Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanite i najkrupnijih primeraka. Tra ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna
Spore, ravniarske reke slabog intenziteta toka
polako poveava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristite sve vrste plovkarokih i dubinskih tehnika, kao i varaliarenje. Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i irine korita. U njima ive bodorke, bandari, tuke, klenovi, klenii, mrene, a ukoliko su iste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka je od presudnog znaaja za uspean lov. Najbolje je obii reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kao i (depresije) udubljenja u dnu. Depresije su vrlo este u ovim tokovima. U njima se okupljaju bodorke, bandari, klenii i klenovi. tuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obino kriju najkrupniji klenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i puni kiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljena mesta mrenama. U neto sporijem delu toka su klenovi i klenii, a sa strane tuke i bandari. Uopte uzev, najsporiji delovi toka su stanita bodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotii povrinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samoj povrini predvee. Ispod vode, korenje ovog drvea probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i druge strukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni, u pliim, nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaiti na njih. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja, vo nja mamca po dnu, freelining, bolognese tehnika, muvanje, varaliarenje, muiarenje, kao i lak dubinski ribolov.
Male reke srednjeg intenziteta toka
Velike mutne reke
U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-
toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu irinu i dubinu. Ovakve reke su stanita velikog broja riba, pa ak i salmonida, sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemogue uloviti. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlake je nai uz obalu na dubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drvea ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluaju izuzetni mamci. Klenovi se obino nalaze na istim mestima. arani se obino zadr avaju u plioj vodi, uz trsku i evar, mada se mogu nai i u dubljim delovima toka. Uz trsku se mo e naii i na jato babuki. Klenii vole neto br i tok, posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Bandari se nalaze na istom mestu, ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. tuke se obino zadr avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene se nalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je vrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuke. Tu se danju nalazi som. Smua i bucova treba tra iti u sredini toka, sa tim da se smu obino nalazi u donjoj polovini, a bucov u gornoj polovini vode. Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa nju da je miris i vibracija ono po emu e ga ribe pronai. Koristite najmirisnije mamce, kao to su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane itarice. Ukoliko kaite ive mamce, obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbak je jedan od naj ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glista i mesnih crvia. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varaliarenje i muvanje. Na velikim i plovnim rekama, kod veih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguio brz promet robe. Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspean ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale biti vea, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-
Reni kej i marine
perka, beovice, tuke i bandari, dok se u nekim sluajevima mogu nai arani u velikom broju. ak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bez obzira to oni vie vole tekue vode. Ono to sve ove ribe privlai je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavova i amaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima. Na samom dnu treba tra iti deverike, linjake i arane. tuke se takoe kreu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakrivene iza potopljenih struktura u vodi, tra ite ih i ispod dokova i amaca. Neretko se mogu nai kako se zaleu iz sredine vode ka obali, gde love bodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba (sem tuke i bandara) u ovim vodama je reni rai koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratiti gde se raii nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veini sluajeva raii se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj povrini , pa sve do 1/3 dubine. Zimi se oni sputaju gotovo do dna. Klenove tra ite na samim ulazima u marine, bli e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku sputa u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodama uspenije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lov mogu samo u smiraj dana i nou. Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, tuki, bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varaliarenje. Pored varaliarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranilicom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristiti monta e sa klizeim plovkom, jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli e povrini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristiti jedno, ali vee olovo.
Brane i ustave
Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obino odvija na nizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna. Deverike i arani vie vole meke dno, mrene, skobalji i smuevi radije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. Povrinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen. Kako idemo vie nizvodno, dubina bazena opada, sve dok se ne izjednai sa dubinom toka reke u nastavku. Upravo ovaj prelaz izmeu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najvea. Mrenu tra ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ili konolju i troting metodom na crvie i kukuruz. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere, crvie, gliste, hleb i kukuruz eerac. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz eerac ili durbaka, i varaliarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crvia ili muiarenjem. Bandara lovite u svim delovima toka varaliarenjem, troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. tuku tra ite u priobalnom podruju i mirnim zalivima, a lovite je varaliarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku, a lovite je sitnim varalicama i muicama. Mlinovi pogonjeni renom strujom su vrlo esti u Vojvodini. Nizvodno od ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slini onima kod brana i ustava. Meutim, glavna razlika ova dva terena je u tome to se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraa u prvobitan tok. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoe, mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. Na ovom mestu se mogu nai deverike, u najdubljim delovima
Mlinovi
bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito, u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mestima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane. Treba ih tra iti kako na dnu, tako i u najpliim priobalnim delovima. Bodorke se obino zadr avaju u jatu na sredini bazena, u gornjoj polovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin, obino u jaoj struji pretra ujui dno (mrene) i povrinu vode (klen). Pri dnu, kriju se tuke, odakle vrebaju sitnu ribu. Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varaliarenjem. Rena ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru aju odlinu zatitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao stanita. Ono to ostrva ini interesantnim je to se nalaze u sredini toka, koga obino dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrino postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko je ostrvo dovoljno iroko da stvori zaton vrlo sporo tekue vode. U ovom zatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, ukoliko u zatonu ima dosta mulja. Velike tuke mo ete nai u svim priobalnim delovima ostrva, meu evarom i trskom, odakle vrebaju sitnu belu ribu. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz amca ili sa obale ostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseeno, lov iz amca je neprikosnoven, jer mo ete prii svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste se sve tehnike lova iz amca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojih se mamac sputa nizvodno noen strujom. Na uskim rekama, mogue je zabaciti sa rene obale do obala ostrva. U ovom sluaju, uglavnom se koriste dubinske metode ribolova.
Ade - rena ostrva
Mostovi
Most se svojim stopama oslanja o reno korito, pritom menjajui tok vode. Obino na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. U njima se rado zadr avaju bandari. Sama senka koju most baca na povrinu privlai ribe, dajui joj sigurnost. Ispod mostova se esto nalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseih mostova, je obino mnogo vei. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on ini je slian ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra iti i tuku. Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlina. Mamac treba putati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice, u zavisnosti koju ribu ekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrh tapa vie, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio. Svako ue, bez obzira na veliinu tokova koji ga ine ribe rado naseljavaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ua manjih reka u vee kako bi prezimile na veoj dubini. Generalno gledano tri tipa ua su: Ue brzog toka u spori - je mesto gde se na malom prostoru mo e nai veliki broj razliitih ribljih vrsta. Jako komeanje vode, spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajui kameno-peano dno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi, mrene i klenii, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete nai bodorku, deveriku, tuku ili bandara. Ova ua su posebno interesantna sa poetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveih vruina, kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br em delu toka, kada se lovi na crvia i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. Ue slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovim ravniarskim uima mo ete nai tuku i bandara kako vrebaju iz trske. Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i aran se mogu veoma uspeno loviti. Zimi se na ovim uima mogu izuzetno
Ua
uspeno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica tuke. Ue dva toka istog intenziteta - obino formira dno prekriveno finim peskom. Obala je esto jako zarasla. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu nai. Od tehnika treba koristiti troting lovei na crvie, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeim plovcima. Dubinske tehnike se takoe mogu koristiti sa velikim uspehom. Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko povea da one poplave svoje priobalje. Jedan je proleni, kada se nivo poveava zbog otapanja snega. Ribu ne treba tra iti dok reka raste, jer je u tim trenucima izuzetno hladna, ve kada pone da se vraa u korita. Drugi je letnji, kada se reke izlivaju zbog jakih kia. I tada ribu treba tra iti kada nivo pone da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraa u stanita i potrebna joj je ekstra hrana. Ukoliko se odluite da idete u lov kada je nivo vode visok, obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara stanita u kojima je tok prejak. Naselila su nove, mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli e obali, jer je tok vode tu slabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvima, stopama mostova, a nekada je i vee drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode. Obratite pa nju na bone kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba, klena i mrenu. Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao to su mesni narezak, sir ili fermentirane itarice. Pored mirisnih koristite i ive mamce, koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne.
Plavne reke
Lov s jeseni
Od septembra do novembra, promene vremena su toliko este da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poetkom hladnog vremena vodene biljke poinju da propadaju, lie poinje da otpada sa drvea , te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju unitava. Vetar poinje
ee da duva, i mea vodu sve vie je hladei. Ono to ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj nai jato. Meutim, nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima, riba najee uzima hranu ujutro i predvee. Tada treba biti izuzetno oprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivo poinje da se sputa, a bistrina vode dostigne oko 45 cm. Kada zima jako stegne, samo tekui tokovi ostaju nezaleeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleni, lipljen, pastrmka, bodorka, manjov, bandar i tuka su ribe koje je mogue loviti. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz, jer je riba izuzetno plaljiva. Kada lovite na velikim zaleenim rekama, obratite pa nju na debljinu ledenog sloja. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Od metoda najee se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu tapa. Ukoliko primamljujete ribu, radite to sa minimalnom koliinom hrane.
Lov zimi
DE
Kanali
anali su izuzetno esti u Vojvodini, gde su graeni zbog stvaranja plovne mre e, ali i zbog isuivanja, odnosno navodnavanja poljoprivrednih povrina. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima iri od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktine potrebe da se izgrauju dublji. Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i vetake obale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov, posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je to fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, tako zagrejanu vodu vraaju u prirodni tok stvarajui toplija mesta, koja zimi privlae ribu. U hladnom periodu, amci su obino privezani uz obalu u zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom, ispod drvea i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepeniasto menja.
Lov na kanalima
Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodnjavanja terena. Ovi kanali nisu iri od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu se ulivaju u vee plovne kanale ili reke. Ova ua su ili preko malih brana ili preko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke, pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. Ipak najee su babuka i tuka. tuku po pravilu u ovim vodama treba
Irigacioni kanali - mali
179
loviti od jeseni, dok se babuke uglavnom love u toplijem delu godine. Babuke se zadr avaju uglavnom pri dnu, gde rijui tra e hranu. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se nae skok mamac treba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkarokim metodama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male irine kanala previe komplikovane. tuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varaliarenje je retko uspeno, zbog estog kaenja, pa treba koristiti dubinske i plovkaroke metode. aran i linjak se mogu nai u ovim kanalima, love se ili pri dnu plovkarokim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj povrini, meu travom, plutajuim mamcima. Bela riba, bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. esti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu initi jedine vrste koje je mogue loviti. U tim vodama ostaju vrlo sitni. U nekim sluajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili vee plovne kanale. Ovi ulivi su direktni, tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetno su atraktivni za ribe, posebno u prolee kada se brzo greju, a gustim rastinjem pru aju utoite mnogim vrstama. U poetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka, ua ovih kanala u reke su odlina mesta. Pronai dobro mesto za lov leti je vrlo teko. Po pravilu, obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Vrlo retko rastinje na obalama, mo e biti vodi. Ulivi manjih kanala takoe su dobra mesta. Riba se u jatima kree po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran nain da locirate areal gde se jato kree je da konsultujete to vei broj ribolovaca i sasluate njihova iskustva u nekoliko preanjih dana. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe, budui da nisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne. Neki kanali su toliko dubiki i iroki da omoguavaju nesmetan brodski teretni saobraaj. iroki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obino
Irigacioni kanali - veliki
Duboki i iroki kanali
imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako nai. Obino su uz samo obalu i rastinje. Zimi se sputaju u dublje slojeve. Najee se love pec-pec tehnikama, pole tapovima ili staight lead metodom. Deverike i babuke dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze na veim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom. Babuke, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkarokim metodama. arane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok se somovi i bucovi povlae u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra iti na dnu, a druge na samoj povrini. tuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale. Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspeno loviti bodorka, deverika, tuka, bandar i smu. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je mogue loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. Bodorku je zimi najlake loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena na minimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naie na jato. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na ive mamce. tuka je zimi aktivna. Nije loe doi ranije i pokuati nai jato sitne ribe. Ukoliko se ono nae, i tuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va i i za smua koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. tuku tra ite na ivicama kanala, a smua u sredini toka u gornjij polovini.
Lov zimi
89
Ribe i stanita
O
Amur
Zimi miruje i ne hrani se U sporotekuim rekama bandar vreba iz zaklona
vaj deo e u nizu slika pokuati da prika e mesta gde je najlake pronai odreenu vrstu ribe.
Amur se hrani u svim slojevima vode
Zimi odlazi u najdublje delove. 4,6m 3m
Bandar
3m
10m
U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen. Beovice su u zalivima kada je reka plavna. Za vreme letnje ege, beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom.
Beovica
Tok
Kada je vodostaj visok, beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na povrini.
182
U prolee se pari u pliacima U jezerima je leti predvee na povrini Danju se hrani dublje 5m
Uvee se hrani blizu obale
Bodorka
Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine
Na ravnom delu dubine 2,4m bodorka je cele godine
3m
U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima
Crvenperka
Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja
Niz vetar saekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ue kanala u reku ili jezero
U kanalu se hrani na povrini Popodne i nou deo jata se pojavljuje na povrini vode
Mo e se nai u blizini trske
Deverika
2,7m
1,2 m
Hrane se na dnu meu vodenim biljem
Kara
Stanita su mu bare i jezera obrasla rastinjem
Zimi miruje nepokretan na dnu
Hrani se iskuljuivo na dnu meu rastinjem

Omiljene vode su im reke i kanali
Kesega
U prolee dolaze u pliake kako bi se parile Klenovi patroliraju oko ostrva
esto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno U pliacima se sunaju na povrini Vole gusto obrasle kanale
Klen
Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva Tra ite ih ispod kronji drvea Rupe u obali dobra su skolita za klena Leti su u senci mostova
Kleni
15cm
1,5m
Jata klenia se sa prolea mreste u brzacima
Zimi su u najdubljem delu toka
2m Rado rije dno pod trskom
Linjak
0,6m 0,6m
1,2m 1,5m
0,9m
Tra ite ih ispod kronji drvea
Linjak patrolira oko uzdignua na dnu
1,5m 1,2m
0,9m Rije po mekom dnu pravac vetra
Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja

Kada love pri povrini love u sredini toka u grupi
Smu
Sa prvim sumrakom smuevi prilaze u pliak kako bi lovili
Love i iznad muljevitog tla, jer ih ribe teko vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1,2m Nou prilaze obali i love
Som
3m
Danju su u dubini kraj potopljenih struktura
Zimi odlaze u najvee dubine
Krstare terasom u potrazi za hranom
aran
4,5m 4,5m
Rado se kriju ispod kronji drvea
Plitka mesta gde se ribe mreste
Potopljena stabla
Potpoljeno stablo je za njih drago mesto Spori tokovi reka Plitka, biljem obrasla voda
tuka
Skokovita promena dubine dna ostrvo
Rado patroliraju oko ostrva Pumpne stanice
Duboke vode sa spoljne strane krivine Utoci malih kanala
Posebnu pa nju treba usmeriti na lov arana u jezerima. Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu nai u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su aranov dom. Na ovom mestu baitrunner vae mainice mora biti iskljuen - inae e riba umrsiti strunu u granje. Reagujte to pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuete iz prepreka. Dalja borba je uobiajena. ljunkovito dno - isto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana aranu. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlina mesta za ribolov. U potopljenim ljunkarama treba tra iti uzdignua koja su formirana eksploatacijom ljunka sa dna. Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna. Mesto velike dubine - je aranu interesantno i zimi, jer je tu voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana. Lokvanji - ukoliko lovite arana izmeu lokvanja, koristite surface rig, a kao mamac uzmite hleb. Trava na dnu - je siguran znak da je i aran u blizini. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena, ve slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcionie. To znai da nema ni sitnih ivotinja, pa ni arana koji se njima hrani. Priobalni pojas - arand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greka. aran se esto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi. Svaki jai udarac ili korak na obali oterae ribu. Lovite kada duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, aran ide u dublje delove toka. U ovoj zoni aran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva ake groundbait primame. Strunu nemojte previe nategnuti, kako bi aran mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite ekrk sa baitrunner-om ili mainicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac arana je u ovom sluaju izuzetno sna an. W
Tereni za moderan aranski ribolov
Prenumeranti:
I izdanja
Prenumeranti I izdanja
Dve su stvari kojima treba teiti u ivotu: prvo je da se dobije ono to se eli; a, potom, da se u tome i uiva - Logan Pearsall Smith, 1931 Aleksi Sne ana,Vrbas Aleksi Vladeta,Kruevac Aleksov Predrag, Beograd Anelkovi Slobodan,Kruevac Andesilic Pavle,Kula Anti Slobodan,Zemun Baci Davor,Kruevac Bai Danijel, Sonta Benko Mirko,M. Mitrovica Bicanin Nenad,Beograd Blakovi Bela,Sombor Bojkovi Nenad,Bor Bojovi Zoran,Zemun Brki Nemanja,Mladenovac Dakovi Milan,Beograd Dai Dragan,Novi Beograd Dimitrijevi Jovan,Koceljeva Dobrosavljevi edomir,Loznica Dra ilovi Tatjan,Setonje-Zdrelo Dragomirovi Drage, Bonjak Durakovi Zoran,id eni Aleksandar,U ice oki Branislav,Beograd oki Saa, Od aci ordji Jovan,Jajinci - Beograd ukanovi Aleksandar,Beograd uki Zoran,Beograd Ferencik Laslo, Zrenjanin Filipovi Igor,Beograd Gavrilovi Aleksandar,S. Mitrov Geri Beatrica,Subotica Golubovi Darko, arkovi Gordi Zvonko, Novi Sad Hemela Ljubomir,Baki Petrovac Hudjan Andrej,Glo an Ibrajter Ivan,Senta Ili Zoran,Despotovac Jaki Boris,Mol Jakusin Aleksandar,Kruevac Jeroti Branislav,Bora Greda Jovanovi Igor,Beograd Kalinovi Tihomir,Zajear Karanovi Ratko,S. Kamenica Keri Robert,Bajmok Kerkez Mile,Vrac Kerkez Zoran,Novi Beograd Kosovi Dejan,Parain Kosti Viktor,Zrenjanin Kozakijevi Branko,Beograd Kuraica Slavko,abac Lazi David,Beograd Leban Laslo,Mu lja Ljubisavljevi Goran,Ni Lonarevi Nenad,Beograd Maksimovi Miroslav,Zemun Mani Slobodan,Smederevo
Prenumeranti 189
Marinkovi Boban,Graanica Marinkovi Milun,Kragujevac Maslovari Ivan,Beograd Masnikovi Dragomir,Beograd Matovina Zvonimir,id Mezei Ivan,Novi Sad Mijatovi Milan,Vladimirci Miji Slobodan,Futog Milanovi Neboja,Lazarevac Mili Zoran,Rekovac Milivojevi Momilo,Kukujevci Milovanovi Iva,Svrljig Miri Sinia,Novi Sad Momirovi Radivoje,Mionica Nedeljkov Predrag,Kikinda Nikoli Dejan,Bajmok Nikoli Miroslav,Loznica Novkovi Predrag,Beograd Obradovi Danilo,Novi Sad Ostoji Marko,Novi Beograd Panti Danijel, Zemun Pernar eljko,Kraljevo Petrovi Borislav,Boljevac Pinkava Ivan,Subotica Popovi Milan,Kragujevac Pori Dejvid,Banovci-Dunav Prazi Srdjan,Panevo Prodanovi Rade,Novi Sad Puja Tomislav,Cerak - Beograd Radovanovi Relja, Zemun Radujkovi Janko,Novi Sad Rajkovi Milenko,Novi Beograd Risti Slavia,Stopanja Segi Arpad,Novi Sad Seocanac Dejan,Novo Selo Sesartic Braslav,U ice Simi Aleksandar,Kruevac Srdanov Vladimir,Zrenjanin Srdi eljko,Sremska Kamenica Sremevi Bojan,Kruevac Stanimirovi Mia,Oseina Stanimirovi Neboja,Osni Stefanovi Andreja,Kragujevac Stojadinovi Milorad,Beograd Stojanovi Dragan,Vladiin Han Stoji Iva, Vrac Stojkov Ljubomir,Zrenjanin Struni Mladen,Beograd Suevi Slobodan,Beograd arac Goran,Kruevac ilji Goran,Novi Beograd Tanurd i Milenko,Beograd Tasi Gligorije,Leskovac Tesmanovi Miroljub,Loznica Trebinjac Milojko,Novi Beograd Vientijevi Milivoje,Beograd Vozar Emil,Kisa Vuen Kristijan,Zrenjanin Vueti Miodrag,Vrnjaka Banja Vujai Dragomir,Senta Vukainovi Srdjan,Kraljevo Vukin Neboja,Beograd/Cerak Vukoli Milo,Novi Beograd Vuksanovi Neboja,Beograd Zdravi Milan,Novi Sad Zdravkovi Zdravko,Temerin igi Dragoslav,Zrenjanin ivkovi Danilo,Kruevac ivkovi Milan,G. Milanovac ivkovi Nenad,Blace
190
Bele ke
Jezera
ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kree. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima, koja je u tekuim vodama malo bitna. Naime, obratite pa nju na pravac duvanja vetra. Povrinski sloj vode uvek prati pravac vetra, meutim kada ovaj sloj prie obali, on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraa u suprotnom smeru, sa sobom nosei hranu sa povrne i dna. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu.
Lov na jezerima
Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima ija irina u najirem delu ne prelazi dve du ine tapa mo e biti izuzetno interesantna. Kako su ove vode zapreminski male, potrebno je da su bar delimino okru ene vegetacijom, kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Na ovaj nain se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe. U ovim vodama mo ete oekivati arane i tuke do 3,2 kg, linjake i deverike do 1,4 kg i crvenperke, bodorke, babuke i bandare do 0,45 kg. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta, ali su one mogue. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. Iz daljine mo e vam pomoi dvogled, a za bli e detalje koristite polarizacione naoare koje omoguavaju da zavirite ispod povrine. Tra ite sledee stvari: mehurove gasa na povrini vode koji, ukoliko im se lokacija
Male bare
161
pomera, potiu od ribe koja rije dno. Sitni mehurovi potiu od linjaka, a krupniji od deverike i arana pokrete priobalnog evara koga pomeraju aran, deverika i linjak u potrazi za hranom pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima zamuenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti aran, deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu prstene na povrini vode koje ostavljaju crvenperke lovei insekte sa povrine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima, sa prolea uz travu gde se mresti, a leti kada je sunano u senkama koje baca drvee, a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. Uradite to to tie i pa ljivije, jer e vas ribe osetiti, budui na male dimenzije vode i njene male dubine. Bare su retko dublje od 2 m i obino imaju meko dno obraslo biljkama. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima), mesni crvii, kukuruz eerac i gliste. Od tehnika treba koristiti: U vrlo plitkim barama, u kojima ima arana i linjaka, treba koristit freeline metod. Ovo je varijanta dubinskog metoda, kod koga se ne kai olovo niti hranilica, ve se umesto ote anja uzima odreena koliina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Ovako okaena primama e poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. Mainicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac. Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler, pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. Dohranjujte esto i pomalo. Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. Generalno gledano, budite oprezni sa primamom, jer je u ovim vodama ribu najlake prehraniti.
Bilo da su prirodnog porekla (obino u planinskim krajevima gde je dolo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili vetaka (ljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo, i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno, sa puno kaskada i prepreka na dnu. Od presudnog znaaja za uspean ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni, pa sve do ultrazvunih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. Kod ovih jezera nije redak sluaj da su najdublja upravo pri obali, a sve plia ka centru. Ovo posebno va i za ciglane i ljunkare zbog specifinog naina vaenja materijala u trenutku formiranja udubljenja. Pored slike dna, treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode, dok je na dubinama veim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi, kada su gornji slojevi vode prehladni. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar, dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako to se ona prostire od povrine vode na strani od koje duva vetar, pa sve do najveih dubina na strani ka kojoj duva vetar. Odavde treba zakljuiti, da u trenucima kada duva vetar, ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi, kada treba ii na suprotnu obalu. Kao to je i reeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda, sa tim da aran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. Ukoliko se odluite za lov arana na dnu, imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora nai po njuhu. Dakle, koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. Za lov arana, babuke i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan aranski ribolov. Ukoliko lovite bodorke, tra ite in na samoj sredini pri povrini vode koristei waggler sistem. tuke i bandare lovite u priobalnom pojasu, na dubinama do 3 m klasinim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom.
Mala duboka jezera - ciglane i ljunkare
Kod nas ima dosta gradskih jezera, koja su veinom nastala vetakim putem, obino gradnjom zatitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graana. Oko ovih jezera obino nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu. Obale su ureene i mogu biti ljunkovite u obliku pla a ili betonske sa otrom promenom dubine u priobalju. Dubina im se postepeno poveava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. Na ovakvim vodama, ribolov je ogranien u periodu van sezone kupanja, pa se tada i ostvaruju najvei ulovi. U smiraj dana i nou, kako nema ljudi na obali, ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliim delovima. Kada birate mesto, obratite pa nju na ostale ribolovce. Na ovim jezerima obino ima dosta pecaroa i posmatrajui njih, lako ete nai dobre pozicije. Somovi, karai, arani i klenovi obino ine ribolovno vredne ribe. U nekim od ovih voda ima i tuka, meutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa koliinom priobalnog rastinja. arana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. esto prilazi obali i hrani se u samom pliaku. Voli sunane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obino se zad ava na mestima gde je dno isto i prekriveno muljem. Karaa tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. Klen se kree u jatima i to sitniji pri povrini, a krupniji bli e dnu. Voli sunane intervale dana. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima, i u senci, ispod svake strukture koja se nadvisuje nad povrinu, kao i kod svake prepreke na dnu. Nou som kree u potragu za hranom i dolazi u pliake. Ukoliko lovite karae ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlake mogue sisteme i duge pec-pec tapove i sisteme. Kao mamac koristite ito, hleb i mesne crvie. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varaliarskom tehnikom. Za arana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme, a kao mamac dobro su se pokazali boili, kukuruz, mesni crvii, kasteri, glista i konoplja. Ukoliko lovite soma, odluite se za adekvatan dubinski pribor, a kao mamac koristite d igericu, crnu glistu, durbaka ili ikova. Mo ete probati i varaliarenje. Kada u vodi ive i tuke,
Gradska vetaka jezera
mali plavac, crvenperka ili kara kao ivi keder, odnosno beovica ili sitna sunica kao pare mogu dati izuzetne rezultate. Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera. Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike mogunosti za lov kapitalnih primeraka. Na ovakvim vodama tra ite sledee detalje: priobalni pojas obrastao u travu - privlai ribe sa prolea da se u njemu pari, a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu pumpne stanice i prelivnice - dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Izuzetno su privlana za sve vrste riba, sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana, a voda ima najvie kiseonika. potopljene strukture - nastale akumulaciom vode, mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graevine, tako i na mala uzvienja i ostale interesantne strukture. originalan tok matice - je obino najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. zid brane ili prelivnice - je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu. Raunajte da je u tom delu strujanje najjae, a dubina najvea. Na ovim vodama mo ete nai sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vaeg regiona. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe. Leti, za vreme najveih vruina, deverika, tuka, bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda, dok aran, linjak i crvenperka rado ostaju u pliaku. Kada duva blagi vetar, ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Takoe, ukoliko je izuzetno toplo u toku dana, riba se vie hrani predvee i u toku noi. Za deveriku na dnu koristite klasine metode dubinskog ribolova uz hranilicu, tra ite je u starom toku i na najveim dubinama. Lovite je na mesne crvie i gliste. U priobalju, belu ribu lovite finim pec-pec alati-
Akumulaciona jezera
ma na mesne crvie, gliste, hleb i ito. U brzim delovima vode, mo ete probati metode kotrljanja i zastavice, ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. arana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima, a u dubini svim dubinskim i modernim aranskim tehnikama sa kukuruzom eercem ili boilijima. tuku lovite varaliarenjem, dubinskim ili plovkarokim metodama ( iv keder, mrtav ili pare) sa obale, amca ili brane i ustave. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mla. Bandara neto dalje od obale i ispod brane i prelivnice, kao i kod podvodnih prepreka. Varaliarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroke metode uz upotrebu crnih glista, durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasinim dubinskim metodama, a kao mamac koristite durbaka, crnu glistu, rovca, d igericu ili mrtvu ribu. Smua ete nai u starom toku kod potopljenih struktura. Lovite ga varaliarskim metodama, jigovanjem, muvanjem ili klasinim dubinskim metodama. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili pare. Lov iz amca nudi niz prednosti, od kojih su najva nije: mogunost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i mogunost korienja svih poznatih tehnika ribolova. Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. To je iz amca lako, jer ste mobilni. Pretra ite to vei prostor, a ukoliko planirate da vie puta izaete na vodu, dobro bi bilo da napravite prirunu kartu dna. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veih nepominih struktura na obali, koji slu e kao orijentiri. Svakom mestu kome odredite dubinu, dodelite taku na karti i kraj nje upiite dubinu. Verovatno ete pored manjih struktura na dnu, pronai i vie taaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Te linije oznaavaju terase na dnu i obino se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. Po vodi se kreite to tie, kako bi minimalno uznemirili ribu. Kada naete pogodno mesto, potrebno je da se tu i usidrite. Iako vam se mo da ini da jezerska voda ne tee, ona e ipak vremenom, uz uticaj strujanja vazduha nad povrinom, pomeriti va amac. Iako iz amca mo ete koristiti sve metode ribolova, dve tehnike
Lov iz amca
daju najbolje rezultate: varaliarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. Jesen je interesantna za lov, jer se ribe jo nisu povukle na mirovanje, ve se ubrzano hrane, spremajui se za predstojeu zimu. Ono to sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC, pecajte u priobalju, ukoliko je gornji sloj hladniji, pecajte u najdubljem delu. Kada duva jak vetar, ako je mogue pecati, to mo ete raditi po celom jezeru, budui da je vetar uskomeao kompletnu vodu i izjednaio temperaturu. Ukoliko je vetar umeren, u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar, a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva. Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. Ukoliko se odluite da zimi odete u ribolov, raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana. Takoe birajte sunane dane. Nagli skok temperature mami ribu iz sklonita. Dugotrajno ili naglo zahlaenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovite retko jedui. Generalno gledano, najdublji delovi vode i stara korita, potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. Tu su i zidovi brana i prelivnica, kao i pumpne stanice na obali. Ipak, najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. Mamac uvek bacite sa dublje strane ove krape. tuka, bandar, bodorka, deverika i plotica se zimi najee i najupenije love. tuku lovite varaliarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. Kedera ete vrlo teko nai zimi, pa je bolje napraviti zalihu istih jo u toku jeseni. tuku tra ite blizu potopljenih ostrva, na mestima gde raste vodena trava, gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drvee natkrivljuje nad vodom. Kada ulovite jednu, nemojte menjati mesto. tuke zimi umeju da se okupe na istom mestu.
Lov sa jeseni
Lov zimi
Bandara lovite na istim mestima gde i tuku. Zimi su uvek u jatima. Varaliarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroke metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom, durbakom ili glistom daju odline rezultate. Bodorku, deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode. U starom toku i uz prepreke na dnu. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti, ali pretra uju mnogo manji areal. Uvek su u jatu. Ne vole preterano hladne dane, kada potpuno miruju. Dobro vreme za lov je nakon obilne kie koja ume da zamuti vodu jezera. Kako je griz zimi slabiji nego leti, plovkaroke i mach tehnike su pokazale najvie uspeha. Ukoliko lovite dubinskim metodama, olovno ote anje smanjite na minimum. Mamac mo e biti hleb, kukuruz eerac, ito, durbak i kasteri. Primama treba da je vrlo laka i retka, jer se ribe zimi brzo zasite.
gh
Optinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24. marta 1950. godine i ve tada je bila najmasovnija u slivu Drine. Danas ima oko 1500 lanova meu kojima je i znatan broj pripadnica lepeg pola, ali i dece i omladine. Lozniki ribolovci pobednici su mnogih takmienja i osvajai lige trofeja na nivou Jugoslavije. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad ia br. 9, u ijem je sklopu i klub ribolovaca. Udru enje ima etiri stalno zaposlena radnika, a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Lozniki ribolovac", a u pripremi je i poetak rada kole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim kolama u Loznici. Knjiga Tajne ribolova 1 je zvanian ud benik kole ribolova OOSR Drina.
http://www.drina-lo.org.yu
OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad ia 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat.net
Reke
eina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. Budui da su one uvek deo neke vee vodene mre e, ribe lako putuju iz jedne reke u drugu, uvek obogaujui broj vrsta. Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravniarskim rekama. Velike reke, kao to su Dunav i Sava kod nas, u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zainjen je tom mogunou nesluenog ulova.
Lov na rekama
U ovim vodama mo ete nai mrenu, klena, klenia, bodorku, tuku, bandara i ree deveriku. Mrenu, klena i klenia tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom, na nizvodnim stranama ostrvaca, stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka, u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom), na mestima gde glavni tok potkopava obalu, u pliim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukrta brz sa sporim tokom. Bodorku, tuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode, posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom, posmatrajte povrinu vode. Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu , leti i sa jeseni, predvee mo ete oekivati mrenu i klena. Leti je najbolje ii u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka, koristei tehnike freelining, troting, kotrljajueg olova i sve tehnike sa hranilicom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristei sve raspolo ive tehnike. Zimi se treba odluiti za klena,
Brze, iste reke
169
klenia, bodorku i tuku. Tra ite ih u mirnijim tokovima, a od tehnika koristite troting, tehnike sa hranilicom, sve dubinske tehnike, laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za tuku. Nemojte podceniti snagu renog toka. Uvek koristite ote anja vee mase i krupnije plovke. Jai tapovi i struna samo mogu biti od pomoi kada vam se udica zakai za predmete na dnu. Ovakva kaenja su najea ba kod ovih voda. Nosivost strune mora biti bar 2,3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena, a 1,4 kg za ostale sitnije vrste. Kada plovkarite, koristite Avon plovke nosivosti od 0,45 g do 0,8 g, koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. Olovca postavite bli e udici. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g.
Spore, ravniarske reke slabog intenziteta toka
Ove vrlo spore reke sa malom irinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i udljive ribe. Obale ovih reka su gusto obrasle travom, a sam pravac renog korita je vijugav. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov, pa je poznavanje samog mesta veoma bitno. Obavezno odredite dubinu toka. Mesta obrasla Potamogeton sp. i Elodea sp. imaju najmanju dubinu, lokvanj naseljava neto dublje vode, a mesta bez trave odaju najdublje delove toka, pa samim tim i najzanimljivije. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Prvi, najmanji i najbr i je kod izvorita. Budui da je tok ovde uzak, ribe opa aju sve dogaaje na obali. Tihi pristup, korienje odela prirodnih boja i dugi tapovi, smanjie mogunost da oterate ribu. Plovkaroke, tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Od mamaca koristite gliste, durbake, hleb i kulju. U drugom delu reka usporava i poinje da stvara nanose na dnu. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. Meu njom se esto krije tuka. U depresijama dna, mo ete nai mrenu. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena, bodorku i crvenperku. U ovom delu toka, koristite najlaki pribor koji funkcionie, bez obzira da li koristite plovkaroke ili dubinske tehnike. Poslednji, najdublji i najsporiji deo toka je stanite i najkrupnijih primeraka. Tra ite mesta gde tok meandrira, mesta gde se dubina dna
polako poveava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Lovite ispod mostova. Koristite sve vrste plovkarokih i dubinskih tehnika, kao i varaliarenje. Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i irine korita. U njima ive bodorke, bandari, tuke, klenovi, klenii, mrene, a ukoliko su iste i pastrmke, skobalji i lipljeni. Poznavanje toka je od presudnog znaaja za uspean lov. Najbolje je obii reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom, mesta sa potpoljenim panjevima, kao i (depresije) udubljenja u dnu. Depresije su vrlo este u ovim tokovima. U njima se okupljaju bodorke, bandari, klenii i klenovi. tuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo, u njegovom korenju se obino kriju najkrupniji klenovi. Kaskade su mesta gde se voda preliva, pritom se peni i puni kiseonikom. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. Ovo su omiljena mesta mrenama. U neto sporijem delu toka su klenovi i klenii, a sa strane tuke i bandari. Uopte uzev, najsporiji delovi toka su stanita bodorki i druge bele ribe. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotii povrinu omiljena su mesta klenova, koje treba loviti na samoj povrini predvee. Ispod vode, korenje ovog drvea probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Ostrvca i druge strukture u vodi, menjaju brzinu toka. U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni, u pliim, nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor, tanke najlone, sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaiti na njih. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja, vo nja mamca po dnu, freelining, bolognese tehnika, muvanje, varaliarenje, muiarenje, kao i lak dubinski ribolov.
Male reke srednjeg intenziteta toka
Velike mutne reke
U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav, ali i veliki broj njihovih pri-
toka, koji u donjem toku imaju izuzetnu irinu i dubinu. Ovakve reke su stanita velikog broja riba, pa ak i salmonida, sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemogue uloviti. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlake je nai uz obalu na dubini od 1,2 do 1,8 m, blizu drvea ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluaju izuzetni mamci. Klenovi se obino nalaze na istim mestima. arani se obino zadr avaju u plioj vodi, uz trsku i evar, mada se mogu nai i u dubljim delovima toka. Uz trsku se mo e naii i na jato babuki. Klenii vole neto br i tok, posebno mesta gde se dno polako uzdi e. Bandari se nalaze na istom mestu, ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. tuke se obino zadr avaju u priobalnom rastinju, odakle vrebaju plen. Mrene se nalaze u brzom toku, na dnu, uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je vrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuke. Tu se danju nalazi som. Smua i bucova treba tra iti u sredini toka, sa tim da se smu obino nalazi u donjoj polovini, a bucov u gornoj polovini vode. Kada birate mamac na ovim vodama, obratite pa nju da je miris i vibracija ono po emu e ga ribe pronai. Koristite najmirisnije mamce, kao to su sir ili mesni narezak, iznutrice ili fermentisane itarice. Ukoliko kaite ive mamce, obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbak je jedan od naj ilavijih, tu su i crne gliste i pijavice, onda razne vrste glista i mesnih crvia. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom, plovkarenje, kao i varaliarenje i muvanje. Na velikim i plovnim rekama, kod veih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguio brz promet robe. Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba, a za uspean ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija. Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova, pa dubina mora odmah do obale biti vea, kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. Po pravilu, obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. Ove lokacije rado naseljavaju deverike, bodorke, linjak, crven-
Reni kej i marine
perka, beovice, tuke i bandari, dok se u nekim sluajevima mogu nai arani u velikom broju. ak i klenovi rado naseljavaju ova mesta, bez obzira to oni vie vole tekue vode. Ono to sve ove ribe privlai je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova, splavova i amaca koji su tu ukotvljeni. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima. Na samom dnu treba tra iti deverike, linjake i arane. tuke se takoe kreu na samom dnu, gde vrebaju ribu iz zasede, sakrivene iza potopljenih struktura u vodi, tra ite ih i ispod dokova i amaca. Neretko se mogu nai kako se zaleu iz sredine vode ka obali, gde love bodorke i drugu sitnu ribu. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. Osnovna hrana skoro svih riba (sem tuke i bandara) u ovim vodama je reni rai koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. Izuzetno je bitno pratiti gde se raii nalaze u toku dana, odnosno u toku godine. U veini sluajeva raii se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka, sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode, na samoj povrini , pa sve do 1/3 dubine. Zimi se oni sputaju gotovo do dna. Klenove tra ite na samim ulazima u marine, bli e reci. Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku sputa u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti, pa se u ovim vodama uspenije lovi u toj sezoni. Kod izuzetno aktivnih marina, leti je lov mogu samo u smiraj dana i nou. Od tehnika lova u ovim vodama, grabljivicama, tuki, bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varaliarenje. Pored varaliarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama, a sa hranilicom ostalim vrstama riba. Plovkarenje je izuzetno efikasno, sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Najbolje je koristiti monta e sa klizeim plovkom, jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto, bez obzira na dubinu vode. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom, kada se riba nalazi bli e povrini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima, dok za lov na dnu treba koristiti jedno, ali vee olovo.
Brane i ustave
Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obino odvija na nizvodnoj strani. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna. Deverike i arani vie vole meke dno, mrene, skobalji i smuevi radije naseljavaju kamenito, tvrdo dno. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. Povrinsko strujanje je od prelivnice, dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen. Kako idemo vie nizvodno, dubina bazena opada, sve dok se ne izjednai sa dubinom toka reke u nastavku. Upravo ovaj prelaz izmeu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu, jer je tu koncentracija hrane najvea. Mrenu tra ite u samom bazenu, u repu, u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak, metodama sa hranilicom na crve, kastere ili konolju i troting metodom na crvie i kukuruz. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima, lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere, crvie, gliste, hleb i kukuruz eerac. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb, mesni narezak, sir, malu mrtvu ribicu, kukuruz eerac ili durbaka, i varaliarenjem malim varalicama. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crvia ili muiarenjem. Bandara lovite u svim delovima toka varaliarenjem, troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. tuku tra ite u priobalnom podruju i mirnim zalivima, a lovite je varaliarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku, a lovite je sitnim varalicama i muicama. Mlinovi pogonjeni renom strujom su vrlo esti u Vojvodini. Nizvodno od ovih mlinova, stvaraju se bazeni vrlo slini onima kod brana i ustava. Meutim, glavna razlika ova dva terena je u tome to se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave, dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak, prolazi kroz mlin i vraa u prvobitan tok. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Takoe, mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. Na ovom mestu se mogu nai deverike, u najdubljim delovima
Mlinovi
bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito, u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mestima, jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane. Treba ih tra iti kako na dnu, tako i u najpliim priobalnim delovima. Bodorke se obino zadr avaju u jatu na sredini bazena, u gornjoj polovini vode. Najbolje ih je loviti waggler metodom. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin, obino u jaoj struji pretra ujui dno (mrene) i povrinu vode (klen). Pri dnu, kriju se tuke, odakle vrebaju sitnu ribu. Treba ih loviti kako dubinskom metodom, tako i varaliarenjem. Rena ostrva su mesta koja pored obilja hrane, ribama pru aju odlinu zatitu. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao stanita. Ono to ostrva ini interesantnim je to se nalaze u sredini toka, koga obino dele na dve struje i ubrzavaju ga. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka. Ovako nesimetrino postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi, koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva, posebno ukoliko je ostrvo dovoljno iroko da stvori zaton vrlo sporo tekue vode. U ovom zatonu deverike rado zimuju. Linjak se nastanjuje na istom mestu, ukoliko u zatonu ima dosta mulja. Velike tuke mo ete nai u svim priobalnim delovima ostrva, meu evarom i trskom, odakle vrebaju sitnu belu ribu. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz amca ili sa obale ostrva. Ukoliko je ostrvo slabo poseeno, lov iz amca je neprikosnoven, jer mo ete prii svakom delu vode i ponuditi mamac. Koriste se sve tehnike lova iz amca, troting tehnika, kao i waggler tehnike kod kojih se mamac sputa nizvodno noen strujom. Na uskim rekama, mogue je zabaciti sa rene obale do obala ostrva. U ovom sluaju, uglavnom se koriste dubinske metode ribolova.
Ade - rena ostrva
Mostovi
Most se svojim stopama oslanja o reno korito, pritom menjajui tok vode. Obino na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. U njima se rado zadr avaju bandari. Sama senka koju most baca na povrinu privlai ribe, dajui joj sigurnost. Ispod mostova se esto nalaze jata mrena i klenova. Srednji stub, kod neviseih mostova, je obino mnogo vei. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on ini je slian ostrvu. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika. Ukoliko je obrastao trskom, treba tra iti i tuku. Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlina. Mamac treba putati niz tok ispod lukova mosta. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaaji. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice, u zavisnosti koju ribu ekate. Ukoliko je tok jak, podignite vrh tapa vie, kako bi se uticaj toka na strunu smanjio.
Ua
Svako ue, bez obzira na veliinu tokova koji ga ine ribe rado naseljavaju. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ua manjih reka u vee kako bi prezimile na veoj dubini. Generalno gledano tri tipa ua su: Ue brzog toka u spori - je mesto gde se na malom prostoru mo e nai veliki broj razliitih ribljih vrsta. Jako komeanje vode, spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga, stvarajui kameno-peano dno sa dubljim bazenom. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi, mrene i klenii, dok par metara dalje, tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete nai bodorku, deveriku, tuku ili bandara. Ova ua su posebno interesantna sa poetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveih vruina, kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. Troting tehnika se koristi u br em delu toka, kada se lovi na crvia i kastere. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. Ue slabog sporog toka u brzi masivni tok - na ovim ravniarskim uima mo ete nai tuku i bandara kako vrebaju iz trske. Ukoliko nema mnogo grabljivica, bodorka, klen, deverika, linjak i aran se mogu veoma uspeno loviti. Zimi se na ovim uima mogu izuzetno
uspeno loviti klenovi i deverike, a od grabljivica tuke. Ue dva toka istog intenziteta - obino formira dno prekriveno finim peskom. Obala je esto jako zarasla. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu nai. Od tehnika treba koristiti troting lovei na crvie, kastere ili kukuruz. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeim plovcima. Dubinske tehnike se takoe mogu koristiti sa velikim uspehom. Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko povea da one poplave svoje priobalje. Jedan je proleni, kada se nivo poveava zbog otapanja snega. Ribu ne treba tra iti dok reka raste, jer je u tim trenucima izuzetno hladna, ve kada pone da se vraa u korita. Drugi je letnji, kada se reke izlivaju zbog jakih kia. I tada ribu treba tra iti kada nivo pone da pada. Riba se nakon poplave, izmorena vraa u stanita i potrebna joj je ekstra hrana. Ukoliko se odluite da idete u lov kada je nivo vode visok, obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara stanita u kojima je tok prejak. Naselila su nove, mirnije vode, plavine. Pored toga, riba je bli e obali, jer je tok vode tu slabiji. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi, ostrvima, stopama mostova, a nekada je i vee drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode. Obratite pa nju na bone kanale koji se ulivaju u reku. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. U glavnom toku, u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba, klena i mrenu. Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala. Koristite masne i mirisne mamce, kao to su mesni narezak, sir ili fermentirane itarice. Pored mirisnih koristite i ive mamce, koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne. Od septembra do novembra, promene vremena su toliko este da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. Sa poetkom hladnog vremena vodene biljke poinju da propadaju, lie poinje da otpada sa drvea , te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju unitava. Vetar poinje
Plavne reke
Lov s jeseni
ee da duva, i mea vodu sve vie je hladei. Ono to ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. Sada je cilj nai jato. Meutim, nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. U ovim periodima, riba najee uzima hranu ujutro i predvee. Tada treba biti izuzetno oprezan, jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina, kada nivo poinje da se sputa, a bistrina vode dostigne oko 45 cm. Kada zima jako stegne, samo tekui tokovi ostaju nezaleeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Klen i kleni, lipljen, pastrmka, bodorka, manjov, bandar i tuka su ribe koje je mogue loviti. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz, jer je riba izuzetno plaljiva. Kada lovite na velikim zaleenim rekama, obratite pa nju na debljinu ledenog sloja. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem, koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Od metoda najee se koristi troting metoda, vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu tapa. Ukoliko primamljujete ribu, radite to sa minimalnom koliinom hrane.
Lov zimi
DE
Kanali
anali su izuzetno esti u Vojvodini, gde su graeni zbog stvaranja plovne mre e, ali i zbog isuivanja, odnosno navodnavanja poljoprivrednih povrina. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra, ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima iri od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m, jer nije bilo praktine potrebe da se izgrauju dublji. Generalno gledano, kanali imaju izuzetno urbane i vetake obale, sa vrlo malo struktura. Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski, tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov, posebno u hladnim mesecima, je u blizini fabrika. Razlog ovome je to fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je, tako zagrejanu vodu vraaju u prirodni tok stvarajui toplija mesta, koja zimi privlae ribu. U hladnom periodu, amci su obino privezani uz obalu u zimovniku. Ovako grupisani, ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom, ispod drvea i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom, na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepeniasto menja.
Lov na kanalima
Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja, odnosno odvodnjavanja terena. Ovi kanali nisu iri od 3 m niti dublji od 2 m. Po pravilu se ulivaju u vee plovne kanale ili reke. Ova ua su ili preko malih brana ili preko pumpi. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke, pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. Ipak najee su babuka i tuka. tuku po pravilu u ovim vodama treba
Irigacioni kanali - mali
179
loviti od jeseni, dok se babuke uglavnom love u toplijem delu godine. Babuke se zadr avaju uglavnom pri dnu, gde rijui tra e hranu. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. Ako se nae skok mamac treba zabaciti na to mesto. Najefikasnije se love svim plovkarokim metodama, dok su dubinske metode primenjive, ali zbog male irine kanala previe komplikovane. tuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka, odakle vrebaju plen. Varaliarenje je retko uspeno, zbog estog kaenja, pa treba koristiti dubinske i plovkaroke metode. aran i linjak se mogu nai u ovim kanalima, love se ili pri dnu plovkarokim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj povrini, meu travom, plutajuim mamcima. Bela riba, bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. esti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu initi jedine vrste koje je mogue loviti. U tim vodama ostaju vrlo sitni. U nekim sluajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali, dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili vee plovne kanale. Ovi ulivi su direktni, tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Izuzetno su atraktivni za ribe, posebno u prolee kada se brzo greju, a gustim rastinjem pru aju utoite mnogim vrstama. U poetku sezone, kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka, ua ovih kanala u reke su odlina mesta. Pronai dobro mesto za lov leti je vrlo teko. Po pravilu, obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. Vrlo retko rastinje na obalama, mo e biti vodi. Ulivi manjih kanala takoe su dobra mesta. Riba se u jatima kree po ovoj vodi u potrazi za hranom. Jedini siguran nain da locirate areal gde se jato kree je da konsultujete to vei broj ribolovaca i sasluate njihova iskustva u nekoliko preanjih dana. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe, budui da nisu dovoljno duboke, pa su samim tim prehladne.
Irigacioni kanali - veliki
Duboki i iroki kanali
Neki kanali su toliko dubiki i iroki da omoguavaju nesmetan brodski teretni saobraaj. iroki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Obino
imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako nai. Obino su uz samo obalu i rastinje. Zimi se sputaju u dublje slojeve. Najee se love pec-pec tehnikama, pole tapovima ili staight lead metodom. Deverike i babuke dele isti areal. Samo dno vode. Krupniji primerci se nalaze na veim dubinama. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom. Babuke, ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkarokim metodama. arane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase, dok se somovi i bucovi povlae u sredinu toka. Sa tim da prve treba tra iti na dnu, a druge na samoj povrini. tuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale. Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba, zimi se mogu uspeno loviti bodorka, deverika, tuka, bandar i smu. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je mogue loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. Bodorku je zimi najlake loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. Prihrana, ako je ima mora biti svedena na minimum. Deveriku je zimi lepo loviti, posebno ako se naie na jato. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. Lovite na ive mamce. tuka je zimi aktivna. Nije loe doi ranije i pokuati nai jato sitne ribe. Ukoliko se ono nae, i tuka je u blizini. Lovi se svim metodama. Isto va i i za smua koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. tuku tra ite na ivicama kanala, a smua u sredini toka u gornjij polovini.
Lov zimi
89
Ribe i stanita
O
Amur
Zimi miruje i ne hrani se U sporotekuim rekama bandar vreba iz zaklona
vaj deo e u nizu slika pokuati da prika e mesta gde je najlake pronai odreenu vrstu ribe.
Amur se hrani u svim slojevima vode
Zimi odlazi u najdublje delove. 4,6m 3m
Bandar
3m
10m
U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen. Beovice su u zalivima kada je reka plavna. Za vreme letnje ege, beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom.
Beovica
Tok
Kada je vodostaj visok, beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na povrini.
182
U prolee se pari u pliacima U jezerima je leti predvee na povrini Danju se hrani dublje 5m
Uvee se hrani blizu obale
Bodorka
Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine
Na ravnom delu dubine 2,4m bodorka je cele godine
3m
U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima
Crvenperka
Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja
Niz vetar saekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ue kanala u reku ili jezero
U kanalu se hrani na povrini Popodne i nou deo jata se pojavljuje na povrini vode
Mo e se nai u blizini trske
Deverika
2,7m
1,2 m
Hrane se na dnu meu vodenim biljem
Kara
Stanita su mu bare i jezera obrasla rastinjem
Zimi miruje nepokretan na dnu
Hrani se iskuljuivo na dnu meu rastinjem

Omiljene vode su im reke i kanali
Kesega
U prolee dolaze u pliake kako bi se parile Klenovi patroliraju oko ostrva
esto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno U pliacima se sunaju na povrini Vole gusto obrasle kanale
Klen
Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva Tra ite ih ispod kronji drvea Rupe u obali dobra su skolita za klena Leti su u senci mostova
Kleni
15cm
1,5m
Jata klenia se sa prolea mreste u brzacima
Zimi su u najdubljem delu toka
2m Rado rije dno pod trskom
Linjak
0,6m 0,6m
1,2m 1,5m
0,9m
Tra ite ih ispod kronji drvea
Linjak patrolira oko uzdignua na dnu
1,5m 1,2m
0,9m Rije po mekom dnu pravac vetra
Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja

Kada love pri povrini love u sredini toka u grupi
Smu
Sa prvim sumrakom smuevi prilaze u pliak kako bi lovili
Love i iznad muljevitog tla, jer ih ribe teko vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1,2m Nou prilaze obali i love
Som
3m
Danju su u dubini kraj potopljenih struktura
Zimi odlaze u najvee dubine
Krstare terasom u potrazi za hranom
aran
4,5m 4,5m
Rado se kriju ispod kronji drvea
Plitka mesta gde se ribe mreste
Potopljena stabla
Potpoljeno stablo je za njih drago mesto Spori tokovi reka Plitka, biljem obrasla voda
tuka
Skokovita promena dubine dna ostrvo
Duboke vode sa spoljne strane krivine Rado patroliraju oko Utoci malih kanala ostrva Pumpne stanice
Posebnu pa nju treba usmeriti na lov arana u jezerima. Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu nai u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su aranov dom. Na ovom mestu baitrunner vae mainice mora biti iskljuen - inae e riba umrsiti strunu u granje. Reagujte to pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuete iz prepreka. Dalja borba je uobiajena. ljunkovito dno - isto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana aranu. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlina mesta za ribolov. U potopljenim ljunkarama treba tra iti uzdignua koja su formirana eksploatacijom ljunka sa dna. Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna. Mesto velike dubine - je aranu interesantno i zimi, jer je tu voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana. Lokvanji - ukoliko lovite arana izmeu lokvanja, koristite surface rig, a kao mamac uzmite hleb. Trava na dnu - je siguran znak da je i aran u blizini. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena, ve slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcionie. To znai da nema ni sitnih ivotinja, pa ni arana koji se njima hrani. Priobalni pojas - arand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greka. aran se esto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi. Svaki jai udarac ili korak na obali oterae ribu. Lovite kada duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, aran ide u dublje delove toka. U ovoj zoni aran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva ake groundbait primame. Strunu nemojte previe nategnuti, kako bi aran mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite ekrk sa baitrunner-om ili mainicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac arana je u ovom sluaju izuzetno sna an. W
Tereni za moderan aranski ribolov
Sadr aj
I DEO - RIBOLOVNE TEHNIKE MODERAN ARANSKI RIBOLOV ME TEHNIKE
PLOVKAROKE TEHNIKE
BRZINSKI LOV BEOVICA PECANJE NA KONOPLJU KAO MAMAC PECANJE DIBEROM RIBOLOV ARANA VAGLEROM STRAIGHT LEAD TEHNIKA PECANJE NA HLEBNU RU U RIBOLOV KLIZEIM PLOVKOM RIBOLOV WAGGLER PLOVKOM TROTTING BOLONJEZ TEHNIKA RIBOLOV FIKSNIM PLOVKOM
3 5 22
22 26 29 31 34 37 40 42 45 47 49 52 55 58 62 64 67 70 75 78 84 91 90
40
DUBINSKI RIBOLOV
MUVANJE
LOV DEVERIKE NA MIRNIM VODAMA LOV KLENA SISTEMOM SA HRANILICOM UPTIDE TEHNIKA PECANJA SOMA RIBOLOV SA HRANILICOM I OLOVOM LOV SA HRANILICOM NA MIRNIM VODAMA METOD TEHNIKA ZA LOV ARANA
52
VARALIARENJE
LOV SMUA MUVANJEM
70 75
D IGOVANJE LOV RIBE VOBLERIMA VARALIARENJE IZ AMCA VERTIKALNO VARALIARENJE RIBOLOV VASER KUGLOM I MUICAMA
191
192 Index
UHVATI I PUSTI
VITEKO PONAANJE NA VODI ANCHOR RIG STIF RIG D RIG HELICOPTER RIG SAFETY RIG HOOK-HAIR RIG BOLT RIG GRAVEL RIG ANTITANGLE RIG RUNNING RIG SHOCK RIG LONG RANGE SILT RIG
95
95
II DEO - RIBOLOVNI SISTEMI MODERAN ARANSKI RIBOLOV
99 103
103 105 106 108 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 134 136 138 139 140 141 142 143 144
DUBINSKI RIBOLOV
MACH RIBOLOV
THE CAITH LUMBERT CAT-O-COPTER LINK RIG UPTIDE RIG POP-UP DEAD BAIT RIG ARSLEY & FEEDER RIG PATERNOSTER RIG LINK LEGGER RIG BARBEL RIG FEEDER HELICOPTER RIG ZENDER RIG FLOAT PATERNOSTER RIG BOTTLE RIG FREE RUNNING PATERNOSTAR RIG MONTAZA SA ODSTOJNICIMA RIVER & CANAL RIGS LAKE RIGS
118
132 136
PLOVKAROKE TEHNIKE
STRET-PEGGING RIG LAY-ON RIG PEC-PEC RIG DRIFT FLOAT RIG SURFACE RIG BEACHASTER RIG BALERINA RIG FIXED FLOAT RIG
Index 193 WASSER BALL RIG BOLOGNAESE RIG WAGGLER RIG MOVEING DEAD BAIT RIG JIG RIG 145 146 147 148 149
MUVANJE
148 149 151 153 155 157 159 161

161 163 164 165 166 167 167 169 170 171 171 172 174 174 175 176 176 177 177 178 179 180 180 181 183
VARALIARENJE
III DEO - RIBOLOVNI PRIBOR 2 OLOVO MAINICE RIBOLOVAKI TAPOVI IV DEO - TIPOVI RIBOLOVA U ZAVISNOSTI OD TERENA JEZERA
REKE
MALE BARE MALA DUBOKA JEZERA (ciglane i ljunkare) GRADSKA VETAEKA JEZERA AKUMULACIONA JEZERA LOV IZ AMCA LOV S JESENI LOV ZIMI LOV NA BRZIM I BISTRIM REKAMA LOV NA SPORIM RAVNIARSKIM REKAMA LOV NA MALIM REKAMA SREDNJEG TOKA LOV NA VELIKIM MUTNIM REKAMA LOV SA KEJA I U MARINAMA LOV ISPOD BRANA I USTAVA LOV KOD MLINOVA LOV SA ADA LOV SA MOSTOVA LOV NA UU LOV NA PLAVNIM REKAMA LOV S JESENI LOV ZIMI LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - MALIM LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA - VELIKIM LOV NA DUBOKIM I IROKIM KANALIMA LOV ZIMI TERENI ZA MODERAN ARANSKI RIBOLOV
169
KANALI
179
RIBE I STANITA PRENUMERANTI SADRZAJ
181 187 191
Aleksandar Daki TAJNE RIBOLOVA 2 ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda Samostalno autorsko izdanje Aleksandar Daki Copyright 2002 I izdanje tampa tamparija T riton, Vrac Novembra 2002. Tira 500 ISBN 86-902935-2-3 CIP - K ta o i a i a u p b i a i i a lgzcj ulkcj 799.12 TA J N E r i b o l o v a 2 : r i b o l o v n e t e h n i k e i sistemi u zavisnosti od tipa voda / priredio Aleksandar Daki . - [1. izd.] - V r ac : A . D a k i , 2 0 0 2 ( V r a c : Triton). - 191 str. : ilustr. ; 20 cm Ti r a 5 0 0 . ISBN 86-902935-2-3 1. Daki} ,Aleksandar a) Sp r k r b l v o ts i i o o COBISS-ID 102150924

Tajne Ribolova 2-Ribolovne Tehnike I Sistemi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tajne Ribolova 2-Ribolovne Tehnike I Sistemi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tajne ribolova 2

Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda

piei rrdo Aleksandar Daki

Aleksandar Daki Svetosavski Trg 6/b 26300 Vrac

tel: 013/821-641 e-mail: quercus@hemo.net Internet: http://users.hemo.net/quercus

Moderan aranski ribolov

Sponzor poglavlja:CWP Popovi

Sponzor poglavlja: CWP Popovi

Sponzor poglavlja:CWP Popovi

Sponzor poglavlja: CWP Popovi

Sponzor poglavlja:CWP Popovi

Sponzor poglavlja: CWP Popovi

Sponzor poglavlja:CWP Popovi

Sponzor poglavlja: CWP Popovi

Sponzor poglavlja:CWP Popovi

Sponzor poglavlja: CWP Popovi

Sponzor poglavlja:CWP Popovi

Sponzor poglavlja: CWP Popovi

Sponzor poglavlja:CWP Popovi

Sponzor poglavlja: CWP Popovi

Sponzor poglavlja:CWP Popovi

Presavijte strunu kao na slici iznad...

... pa nainite vor ...

...iglom probodite boili...

...zkaite vor vrhom igle i provucite strunu kroz boili...

...provucite strunu kroz alku udice...

...na kraju postavite stoper i zategnite sistem

Sponzor poglavlja: CWP Popovi

Na najtrofejniji Carp team

Carp World Popovi

Carp World Popovi

Brzinski lov beovica

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Pecanje na konoplju kao mamac

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolov arana vaglerom

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Straight lead tehnika

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolov waggler plovkom

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolov fiksnim plovkom

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Lov deverike na mirnim vodama

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Lov klena sistemom sa hranilicom

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Uptide tehnika pecanja soma

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolov sa hranilicom i olovom

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Lov sa hranilicom na mirnim vodama

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Metod tehnika za lov arana

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

hranilica gumica podvez

gumena cevica navuena preko pola vrtilice i kraja hranilice

Lov smua muvanjem

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu