INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU FAKULTET HUMANISTI KIH NAUKA ODSEK - PEDAGOGIJA SMER-VASPITA

Alkoholizam i nasilje u porodici

Mentor : Prof.dr Admir Muratovi

Student: Alma Rizvanovic

Novi Pazar, 2011.

Alkoholizam i nasilje u poirodici

Alkoholizam nije izolovan fenomen, nije li ni problem, nije privatna stvar: on je problem svih onih koji su sudareni sa njegovom razornom mo i: i u a i ira porodica prvenstveno bra ni partner, pa deca, pa ira porodica. Kako je svaki ovjek lan neke porodice, nu no je i prirodno da iz porodice poti e i da za porodicu stvara. Jasno je da ukoliko je alkoholi ar, on nikako ne mo e biti alkoholi ar negde drugde, negde van porodice. On pije tu i u okviru nje, a zajedno sa njim pije itava porodica. Oni zajedno startuju i istovremeno uti u na sve faze razvoja alkoholizma. Kada alkoholisanost ne bi imala nikakve posljedice u porodici, kada ne bi ugro avala njenu strukturu, kada alkoholi ar ne bi bio to to je, onda alkoholizam ne bi bio problem! Na alost, alkoholizam jeste problem koji razara i sve se vi e iri.Razlozi tome su verovatno u injenici da je alkohol lako dostupan. Njegova se magi na mo krije u injenici da brzo i lako mijenja sliku stvarnosti, poja ava ili oslabljuje odre ena ose anja, ini druga ijim do ivljaje, itd. Mnogo pre nego to se jave lanovima zdravstveni problemi kod alkoholi ara, pojavljuju se socijalni simptomi manifestovani poreme enim pona anjem i sukobima unutar porodice, raskidanjem veza me u porodice, a to su sve problemi mnogo te i i ve i od problema obolenja pojedinca. Jer ugroziv i sebe alkoholom, doti ni ugro ava svog partnera i svoju decu, te je jasno da je u takvoj porodici poreme en sistem vrednovanja ljudskih kvaliteta, po tovanja li nosti, te i samih egzistencijalnih potreba porodice. Porodica u kojoj vlada alkoholizam, je bolesna porodica. Ona vi e nije sposobna za vr enje ni biolo kih, ni ekonomskih, ni svojih psiho- socijalnih funkcija na dru tveno prihvatljiv na in. Bolest porodice alkoholi ara ogleda se u neuskla enim stavovima njenih lanova, neuravnote enim odnosima, u zanemarivanju obaveza, postepenoj dezintegraciji i dezorganizaciji porodice. S psiholo kog stanovi ta, lanovi takvih porodica su esto socijalno neizgra ene li nosti, emocionalno nezrele, intelektualno ograni ene ili u najbla em slu aju li nosti odre ene itavim sistemom kompleksa.

Iz pedago kog iskustva je poznato da se deca iz takvih porodica najte e vaspitavaju, priklanjaju redu, radu i disciplini. To su nesre na deca koja obi no svoje psiholo ko stanje manifestuju agresivno u, nepo tovanjem drugova, a i samih prosvetnih radnika. Alkoholi arski brak podrazumeva odnos partnera alkoholi ara i nealkoholi ara, a u alkoholi arsku porodicu uklju ena su deca koja ive u istom doma instvu. lanove alkoholi arske porodice delimo na "suve alkoholi are" - oni koji ne piju i "mokre alkoholi are" one koji piju. ,,Alkoholi arska porodica je poreme ena zajednica. Nema zajedni tva, saradnje, planova. Komunikacije su nejasne, povr ne, dvosmislene i svedene na minimum. Zajedni ke teme prakti no i ne postoje.Alkoholi ar obi no govori poluistinu. Na pitanja odgovara ili kratko ili nikako. Ve to skre e razgovor na drugu temu i esto izaziva sva u. Emocionalni odnosi osciliraju od ljubavi do mr nje, pra eni agresivno u. Dugogodi nje pijenje dovodi do gubitka poverenja i po tovanja. Seksualni odnosi dele sudbinu emocionalnih zbog ega su esta optu ivanja partnera. Nema zajedni kog porodi nog bud eta i zajedni kih planova za tro enje novca.Porodica zapada u nov ane probleme. Prisutna je zamena autoriteta, zanemarivanje i zlostavljanje lanova porodice.Promenjene su porodi ne uloge, partner preuzima porodi ne obaveze.Alkoholi ar je oslobo en svih obaveza, bez uloge u porodici.Socijalni kontakti su lo i. Porodica se uvodi u izolaciju od prijatelja i rodbine. Deca ne dobijaju sigurnost i ljubav. Deca su naj e e predmet roditeljske manipulacije oni ine sve zbog dece, a svoje konflikte prebacuju na njih to u praksi ide do zlostavljanja i zanemarivanja. Zdrava porodica je elija zdravog dru tva, a ukoliko ona to nije, onda je dru tveni problem. Posledica alkoholizma u okviru porodice su esti razvodi braka, vaspitna zapu tenost dece, i uop te, raspad porodice.Me utim, najva nije je to to najvi e stradaju deca. Ta deca su budu i odrasli ljudi. Ne moraju svi da postanu alkoholi ari. Dovoljno je da e postati ljudi ometeni u razvoju, neizgra enih karaktera, bez usvojenih i shva enih moralnih na ela. Sutra, kad sami budu imali porodice, ne e uspeti da odgaje svoju decu kao zdrave lanove dru tva. U tome se ogledaju dalekose ne posledice alkoholizma. 2

Alkoholizam kod ene predstavlja poseban socijalno-medicinski problem sa obzirom na njenu biolo ku ulogu i ulogu koju ima u porodici. Konzumiranje alkohola ne uti e tetno samo na organizam ene ve je opasan i po njeno potomstvo i porodicu. Naro ito je opasno dejstvo alkohola na organizam devoj ica kojima je priroda namenila posebne zadatke u ivotu kako u smislu ra anja, tako i u smislu podizanja i vaspitanja budu ih nara taja. Usled uzimanja alkohola, kod devoj ica dolazi do telesnih i psihi kih o te enja i komplikacija koje mogu nepovoljno uticati na prirodne fiziolo ke funkcije. Zna ajno je i to da osobe oba pola ispoljavaju netolerantnost u odnosu na alkoholizam kod ena. Nije retka ni pojava da i same ene alkoholi ari pokazuju ose anje odvratnosti kada o tome govore. Ovakve kvalifikacije poti u iz tradicionalnog stava koji se odnosi na uloge ene u dru tvu, jer se i dalje smatra da ena koja prekomerno pije ne mo e uzorno da se pona a u ulozi supruge, roditelja i vaspita a. Mi ljenje o moralnoj slabosti alkoholi ara eksplicitnije se odnosi na ene nego na mu karce mada to i nije tako udno kada se zna da se ena oduvek smatrala nosiocem porodice, ali i krivcem za poreme en kvalitet emocionalnih odnosa u porodici. Patologija alkoholizma kod ena znatno je slo enija od patologije alkoholizma kod mu karca upravo iz razloga to su fiziolo ke funkcije ene usmerene ka reprodukciji. U porodicama u kojima su jedan od roditelja ili oba roditelja alkoholi ari, poreme eni su odnosi i izme u bra nih drugova i izme u roditelja i dece. Najte e, najbrojnije i najnepredvidljivije posledice alkoholizam ostavlja na decu. Prvo u da navedem apstinencijski sindrom novoro en eta, koji se javlja kod novoro en eta ro enog od majke-alkoholi ara. Javlja se posle nekoliko sati ili dana nakon poro aja. Apstinencijske smetnje su posledica naglog prekida uno enja alkohola koji je dete za vreme no enja dobivalo iz maj ine krvi. Kod ovih slu ajeva novoro en etu se obi no daju male doze odgovaraju eg sredstva i polagano se provodi odvikavanje.Deca u porodicama alkoholi ara odrastaju bez ljubavi.

Pona anje alkoholi ara je krajnje nepredvidljivo. Deca nikada ne znaju kada e i u kakvom stanju otac sti i ku i, da li e biti trezan ili pijan, veseo ili besan, da li e ih kinjiti ili le i da spava. Zbog toga deca strepe i ive u strahu. Da li e se u nekom odnosu ispoljiti nasilje zavisi od mnogo faktora, a jedan od njih je alkoholizam , ali je va no shvatiti da onaj ko ima mo , ima i izbor da li e upotrebiti nasilje odgovornost za nasilje je uvek na strani mo nijeg.Porodi no nasilje se obi no posmatra u kontekstu odnosa izme u mu karca i ene, ali u najve em broju slu ajeva nasilnim scenama prisustvuju i deca . Deca obi no posmatraju nasilje ili ga uju iz susedne prostorije. U pojedinim slu ajevima poku avaju da interveni u, prekinu sukob, za tite slabijeg roditelja illi tra e pomo sa strane. U oko 20% slu ajeva porodi nog nasilja djeca su i sama rtve, bez obzira na njihov uzrast, a zabele eni su i slu ajevi nasilja nad nero enom djecom. Nasilje nad djecom u porodici do skoro je bila jedna od gotovo tabuiziranih drustvenih tema, u Srbiji posebno. Bez obzira na rasprostranjenost ovog problema na medjunarodnom nivou, u nasoj sredini se jos uvek malo zna, sta i kada mozemo nazvati nasiljem u porodici. Jedna od najcescih moralnih dilema jeste, da li slucaj nasilja u porodici prijaviti ili ne, i kome u krajnjem slucaju. Nasilje izmedju clanova porodice kao i nad djecom predstavlja pojavu koja je, moze se slobodno reci stara koliko i covecanstvo. Kada je rec o nasilju, u porodici mogu postojati zrtve razlicitih oblika nasilnickog ponasanja od strane odraslih ili jacih clanova porodice, sto svakako ostavlja brojne i trajne posledice na psihicko i fizicko stanje zlostavljane osobe..