03 Portret Savremenice

Slika
2 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
R T
A V
Elen Siksu
SMEH MEDUZE1
Govori}u o ènskom pismu: o onome {to }e ono ~initi. Trebalo bi da se èna ispi{e: da èna pi{e o èni i da privede ène pismu, od koga su, na isti na~in kao i od svojih tela, one nasilno udaljene; iz istih pobuda, na osnovu istog zakona, sa istim smrtnim ciljem. Trebalo bi da èna iznese u tekst kao i na svet, i u istoriju svoj sopstveni pokret. Ne bi trebalo da pro{lost ispisuje budu}nost. Ne pori~em da su u~inci pro{losti i dalje prisutni. Ali ne pristajem da ih utvr|ujem tako {to }u ih ponavljati: tako {to }u im pripisati nepokretnost ravnu sudbini; tako {to ne}u razlikovati biolo{ko od kulturnog. Neophodno je aniticipirati. Ova razmi{ljanja, time {to se upu}uju u predele u kojima se ona tek otkrivaju, nu`no nose obele`ja me|u-vremena u kome ìvimo, onoga u ~emu se novo razvija iz starog, i ta~nije, gde se novina razvija is starog. Eto za{to, po{to mesto gde se postavlja diskurs ne postoji ve} sve predstavlja hiljadugodi{nje te{ko obradivo tlo, ono {to govorim ima u najmanju ruku dva lica i dve namere: uni{titi, polomiti; predvideti nepredvidivo, izbaciti se unapred. Pi{em ovo kao èna upu}ena na ène. Kada kaèm èna; govorim o èni koja je u neizbe`noj borbi sa starim (klasi~nim) mu{karcem ; o univerzalnoj èni-subjektu, koja bi trebalo da zadesi ène, njihova ~ula i njihovu istoriju. Ali pre svega bi trebalo re}i, da ni dan danas i pored tog neverovatnog odbacivanja koje ih je zadràvalo u tom crnilu a za koje postoji nastojanje da se ono prepozna kao njima svojstveno, da ne postoji èna uop{te, da ne postoji èna tip. Ono {to im je zajedni~ko, izgovori}u ja. Ali ja sam najpre zapanjena beskona~nim bogatstvom njihovih specifi~nih razli~ja: ne moè se govoriti o jednoj, o jedinstvenoj, ujedna~enoj ènskoj polnosti, sa prepoznatljivim pre|enim putem, ni vi{e ni manje nego {to moè biti govora o nesvesnom koje li~i na drugo nesvesno. Imaginarno ène je neiscrpno, kao {to su neiscrpni muzika, slikarstvo, pismo : njihova prelivanja fantazma su ne~uvena. U vi{e navrata sam bila zadivljena pred onim {to mi je jedna èna opisivala kao svet koji je samo njen i koji je pohodio od najranijeg detinjstva. Svet istraìvanja, razvijanja jednog znanja koje pokre}e temeljno eksperimentisanje sa funkcijama tela, preciznog i strasnog ispitivanja sopstvene erogenosti. Ta delatnost, neverovatnog inventivnog bogatstva, potom i samozaovoljavanje, produàva se ili samu sebe prati u stvaranju
oblika, u istinskoj estetskoj vrednosti, kada se svaki tren uìtka upisuje u zvu~no privi|enje, u kompoziciju, u lepu stvar. Lepota vi{e ne}e biti zabranjena. Eto, ja sam poèlela da ona pi{e i da objavi to jedinstveno carstvo: kako bi druge ène, druge nepriznate gospodarice, potom pustile krik: i ja se prelivam, moje èlje su izmislile nove èlje, moje telo poznaje neverovatna pevanja, i ja sam se toliko puta osetila preplavljenom da bih sve raznela u svetlosnim grmljavinama, u oblicima mnogo lep{im od onih stru~no uokvirenih koje se prodaju za pregr{t novca koji zaudara. Ni ja isto tako nisam ni{ta rekla, ni{ta nisam pokazala; nisam otvorila usta, nisam pre-slikala moju polovinu sveta. Bila me je sramota. Bilo me je strah i nagutala sam se moje sramote i mog straha. Govorila sam samoj sebi : ti si luda ! Na {ta li~e svi ti ushiti, poplave, prelivanja? Kakva je to beskona~na èna koja vri, uronjena u svojoj naivnosti, koju u mraku i preziru prema njoj samoj drì roditeljsko-bra~no-falogocentri~na sprega, a koju nije bilo stid od sopstvene mo}i? koja, iznena|ena i sabla`njena pred ~udesnim burnim previranjima (jer poverovala je da je dobro ure|ena2 èna ... boànski smirena) svojih nagona nije osu|ena zbog toga {to je ~udovi{na; koja ose}aju}i pokretanje posebnog poriva (da peva, da pi{e, da najavljuje, ukratko da izvodi novo) nije poverovala da je bolesna? Jer, {ta je drugo njena sramna bolest nego otpor koji ona ima prema smrti, pregr{t niti koje ona pruà u splitanje. I za{to ti ne pi{e{? Pi{i! Pismo je za tebe, ti si za njega, tvoje telo je tvoje, preuzmi ga. Znam za{to nisi pisala. (Za{to ni ja nisam pisala pre moje dvadeset i sedme godine). Zato {to je pismo istovremeno i previ{e visoko i previ{e veliko za tebe, ono je rezervisano za velike, {to }e re}i za velike mu{karce; a to je glupost. Uostalom ti si pomalo i pisala, ali kri{om. A to nije bilo dobro, jer je bilo tajno, i ti si samu sebe ka`njavala pisanjem, jer nisi i{la do kraja; ili drugim re~ima, pi{u}i, neodolevaju}i, kao {to se tajno i samozadovoljavamo, nije to bilo da bi se i{lo dalje ve} da bi se malo ublaìla napetost, sasvim dovoljno kako bi vi{ak prestao da remeti. I potom, ~im se desio mali uìtak, poùrujemo da se samookrivljujemo kako bi nam bilo opro{teno; ili da zaboravljamo, zakopavamo, do slede}e prilike. Pi{i tako da te ni{ta ne sputava, da te ni{ta ne zaustavi: ni mu{karac, niti imbecilna kapitalisti~a ma{inerija u kojoj izdava~ke ku}e predstavljaju lukave i grobarske posrednike imperativne ekonomije koja funkcioni{e protiv nas i na na{im le|ima; ali ni ti sama. Istinski tekstovi èna, tekstovi sa ènskim polom, njima ne pri~injavaju zadovoljstvo; oni ih pla{e; oni ih sabla`njavaju. Te face ~italaca, urednika edicija i gazde koje gospodare. Pi{em ènu: èna bi trebalo da pi{e ènu. I mu{karac mu{karca. Ovde se, zna~i, moè prepoznati samo uvijeno mi{ljenje o mu{karcu, a na njemu preostaje da kaè ono {to misli o sopstvenoj muèvnosti i o sopstvenoj ènstvenosti: ali nas }e se to ticati od trenutka kada budu otvorili sopstvene o~i kako bi se videli.3 One dolaze izdaleka: iz ve~nosti; izvana, iz predela u kojima se u ìvotu odràvaju ve{tice, ispod, s onu stranu kulture; iz njihovih detinjstava koja bi trebalo sa te{kom mukom da zaborave, koja one osu|uju kako bi po~ivala in pace. Nebrojene su male devoj~ice nepristojnih tela. Sa~uvane, od sebe samih netaknute, u ogledalu. Zale|ene. Ali {ta to pokre}e ispod? Kakav napor je potrebno uloìti, pro4 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
tiv pandura pola, ve~ito ga ponovo zapo~injati, kao bi se spre~io njihov prete}i povratak. Sa jedne i sa druge strane takav razvoj snaga je u~inio da vekovima nepokrenuta borba drhti u mrtvoj ta~ki ravnoteè. * Evo ih kako se vra}aju, ve~ne povratnice: jer nesvesno je neumoljivo. Tumarale su u krug u sku~enoj sobi za lutke u kojoj su ih zatvorili; u kojoj su pro{le kroz ubila~ko obrazovanje u ispiranju mozga. Moè se zato~iti, usporiti, dugo odràvati stanje Aparthejda, ali to ipak traje samo odre|eno vreme. Mogu se nau~iti, ~im progovore, zajedno sa njihovim imenom, da im je predeo crn: jer ti si Afrika, ti si crna. Tvoj kontinent je crn. Crno je opasno. U crnom ni{ta ne vidi{, strah te je. Ne pomeraj se jer rizikujes da padne{. Nikako nemoj da ide{ u {umu. I stravu crnog smo interiorizovale. Po~inili su najve}i zlo~in protiv èna: naveli su ih, uporno, nasilno, da mrze ène, da budu svoji sopstveni neprijatelji, da pokrenu svoje ogromne mo}i protiv sebe samih, da postanu izvr{ioci njihovih muèvnih potreba. Podstakli su ih na anti-narcizam! Narcizam koji se voli samo ukoliko u~ini da ga zavole i to zbog onoga {to on nije! Stvorili su sramnu logiku protiv-ljubavi. Mi, starmale, mi koje je kultura odbacila, lepih zapu{enih, zauzdanih usta, od polena, oduzetog daha, mi koje smo lavirinti, odnosi, sabijeni prostori; mi pokradene mi smo crne i mi smo lepe. Olujne, ono {to je na{e od nas se odvaja a da ne strepimo da }e nas oslabiti: pogledi nam lutaju, delimo osmehe, smejemo se iz sveg glasa, krv na{a te~e i {irimo se a da nas to ne iscrpljuje, na{e misli, na{i znaci, na{i spisi, ne zadràvamo ih i ne pla{imo se da }emo biti uskra}ene. Sre}a je za nas, uskra}ene, udaljene sa scene nasle|a, udi{emo i izdi{emo a da se ne zadi{emo, posvuda smo! Nas koje ve~no pristièmo, ko bi, ubudu}e, ako to kaèmo, ko bi mogao da nas zabrani? Vreme je da se oslobodi Nova od Stare upoznavaju}i je, vole}i je dok se povla~i, da prevazi|e Staru ne kasne}i, kre}u}i i ispred one koja }e biti Nova, poput strelice koja se odapinje o strunu, spajaju}i i odvajaju}i u jednoj crti muzi~ke talase, kako bi postala i vi{e od sebe same. Kaèm {ta bi trebalo: po{to se jo{ uvek, izuzimaju}i retke izuzetke, nije pojavilo pismo koje ispisuje ènstvenost. Toliko retki izuzetci, da bismo se, prokrstarv{i kroz vreme, jezike i kulture4, vratile prestravljenje gotovo prazne, potu~ene: zna se da je broj èna pisaca (~ak iako je i po~eo da ne{to malo uve}ava po~ev{i od devetnaestog veka) da je on oduvek bio sme{an. Izli{no i zavodljivo znanje bi to bilo ukoliko se iz te vrste spisateljica pre svega ne isklju~i velika ve}ina onih koje se ni u ~emu ne razlikuje od mu{kog pisma, a ostaju skrivene za ènu, i reprodukuju klasi~ne predstave ène (osetljiva intuitivna snevna, itd.).5 Otvori}u ovde zagrade: govorim o mu{kom pismu. Podràvam ideju, ne dvoume}i se, da postoje obeleèna pisma; da je pismo do dana dana{njeg u mnogo
{irem smislu represivno, bilo da se ono za to sumnji~i ili da se to priznaje, da je vo|eno libidinalnim i kulturnim dakle, politi~kim, tipi~no mu{kim ekonomijama, i da predstavlja mesto, vi{e ili manje svesno, i na sumnjiv na~in jer je to ~esto skrivano ili pak ukra{eno mistifikuju}om ljupko{}u fikcije, da je ono mesto potiskivanja ène; na kome su grubo uklonjeni svi znaci polne suprotnosti (dakle, gde ne postoji razlika) i gde èna nikada nije imala svoju re~. [to je tim pre jo{ stra{nije i neoprostivo jer upravo pismo predstavlja mogu}nost za promenu, prostor sa koga bi mogla da se vine subverzivna misao, pokret kao predhodnica promena socijalnih i kulturolo{kih struktura. * Gotovo celokupna istorija pisma se zamenjuje i me{a sa istorijom razuma ~iji je ona istovremeno i uzrok, podr{ka i jedan od privilegovanih alibija. Ta istorija je bila homogena sa falocentri~nim predanjem. Ona je ~ak taj isti falocentrizam koji se u samome sebi ogleda, koji u samom sebi uìva i samom sebi ~estita. âst izuzetcima: jer da ih nije bilo, ne bih ni pisala (ja-èna-preìvela), onima koje su izgubljenje za veliku ma{inu koja obr}e i ponavlja svoju istinu ve} vekovima. Postojali su pesnici koji su po svaku cenu isterivali ne{to {to je bilo razli~ito u odnosu na predanje, mu{arci koji su bili u stanju da vole ljubav; dakle da vole druge i da ih èle, da misle ènu koja se opirala da bude samlevena i koja se izgra|ivala u savr{eni subjekat, u jednakosti, drugim re~ima nemogu} subjekat, neodrìv u postoje}im dru{tvenim okvirima: takvu ènu, pesnik je mogao da èli isklju~ivo raskidaju}i kodove koji je poni{tavaju. Njena pojava je nu`no izazivala, ako ne i revoluciju jer je utvr|enje bilo nepokorivo onda bar cepaju}e eksplozije. Ponekad, uostalom, napuklina i predstavlja uzrok zemljotresa, kada korenite promene stvari nastupaju kroz materijalne poreme}aje i kada bilo koja struktura u jednom trenu postane poreme}ena, kada kratkotrajno divlja{tvo zavodi red, a pesnik izvede, u me|uvremenu, ènu: tako je uradio Klajst, sve do smrti od èlje a da bi ìvele sestre-ljubavnice }erke-maj~inske majke-sestre koje nikada nisu poklekle. Nakon ~ega je, ~im su se nanovo uspostavile palate sudstva, stigla naplata za te nekontrolisane elemente u neposrednoj i krvavoj osudi na smrtnu kaznu. Samo pesnici, dok su se pisci uklapali u zate~eno. Pesnici, jer poezija nije ni{ta drugo nego snaga koja se crpe iz nesvesnog i zato {to nesvesno, ta druga bezgrani~a oblast, jeste mesto gde preìve odba~eni: ène ili kako bi to rekao Hofman, vile. Trebalo bi da se ona ispisuje jer }e se invencija novog, izvornog pisma, u trenutku njenog oslobo|enja, a koja }e joj dopustiti i da raskine i obavi neophodne promene u njenoj istoriji, odvijati na dva odvojena nivoa: a) pojedina~no: ispisuju}i se, èna }e se okrenuti ka svom telu koje joj je bilo vi{e nego uskra}eno, na ~ijem mestu je napravljen onespokojavaju}i stranac, bolesnik ili mrtvac, a koji je tako ~esto lo{ saputnik, uzrok i mesto inhibicija. Cenzurisanjem tela se cenzuri{e istim udarcem i dah i re~. Ispisuj se: trebalo bi da se tvoje telo ~uje. Hajde, neka poteku izvori nesvesnog. Na{e gorivo }e preplaviti i bez dolara i zlata ili crnila svet, neustanovljene vrednosti }e promeniti stara pravila igre.
Pisanje i delanje ne}e samo ostvariti necenzurisani odnos ène prema sopstvenoj seksualnosti, u njenom bi}u-ène, ve} }e omogu}iti pristup i njenim sopstvenim snagama: vrati}e joj njena dobra, njena zadovoljstva, njene organe, neizmerna telesna prostiranja dràna pod klju~em; is~upa}e je iz nad-ja strukture gde je uvek imala obezbe|eno uvek isto mesto one koja je kriva (kriva za sve, u svakom obliku: kada èli, ili kada ne èli, kada je frigidna, ili kada je preterano vrela: {to nije i jedno i drugo istovremeno; kada je previ{e majka ili kada to nije dovoljno; kada ima ili kada nema decu; kad je hraniteljka i kada to nije...) i to kroz istraìva~ki rad, kroz analizu, kroz otkri}a, otkrivaju}i svoj sopstveni ~udesni tekst koji ona hitno treba da nau~i da govori. @ena bez tela, nma i slepa èna ne moè da bude dobra boriteljka. Svedena je na sluàvku ratnika, na njegovu senku. Trebalo bi ubiti la`nu ènu koja ne dozvoljava ìvoj da di{e. Upisati dah celovite ène. b) Deluju}i, obeleì}e se na~in na koji je èna uzela re~, dakle njen burni ulazak u Istoriju sa~injenu od, do sada, odbacivanja ène; pisanja sa kojim se kuje oru`je anti-logosa. Kako bi ina~e, èna kona~no postala, samopokreta~ki i po svojoj volji i u njenom pravu, sastavni deo simboli~kog sistema, u svakom politi~kom procesu. Vreme je da èna zda udarac u pisanom i govornom jeziku. Svakoj èni je poznat nemir sa kojim se zadobija govorna re~, srce koje lupa do rasprsnu}a, ponekad i pad u gubitak jezika, gubitak tla, gubitak jezika koji ne slu{a, na koji na~in je govor za ènu rekla bih: kada treba otvoriti usta javno, smelo kakvo je to prekora~enje. Dvostruki o~aj, jer ~ak i ukoliko prekora~uje, njena re~ gotovo uvek zavr{ava u gluvom mu{kom uhu, koji ni{ta osim mu{kog glasa i ne ~uje. Pi{u}i, od i ka ènama, i suo~avaju}i se sa diskursom koji je vo|en falusom, èna }e potvrditi ènu druga~ije nego kada bi to radila sa mesta koje joj je rezervisano u i kroz simbol, drugim re~ima kroz ti{inu. Ona treba da iza|e iz ti{ine koja je zamka. Neka ne dozvoli da bude raspore|ena u odaje margina ili harema. Slu{aj kako govori èna u skup{tini (ukoliko bolno nije ostala bez daha): ona ne govori, ona naprosto u vazduh odapinje svoje drhtavo telo, pu{ta se, leti, cela celcata prelazi u glas, sa sopstvenim telom vitalno podràva logiku njenog govora : njeno telo govori istinu. Ona se izlaè. Uistinu, ona telesno materijalizuje ono {to misli, i ozna~ava ga sopstvenim telom. Na izvestan na~in ona ispisuje ono {to izgovara, jer nagonu ne odbija njegovu nedisciplinovanu i strasnu re~. Njen govor, ~ak i kada je teorijski ili politi~ki, nikada nije prost i pravolinijski, ili op{te objektivan: ona u istoriju unosi sopstvenu istoriju. Ne postoji cepanje, razdvajanje koje sprovodi obi~an mu{karac izme|u logike izgovorenog diskursa i logike teksta, odnosa od davnina uslu`nog i sra~unatog, uz pomo} koga se vlada. Otuda i poti~e taj jeftini diskurs koji se tek procedi kroz usta i koji ne obavezuje ni najmanji deo tela vi{e od maske. U ènskom govoru kao i u ènskom pismu ne prestaje da odjekuje ono {to smo nekada davno prebrodile, ~ime smo mi nevidljivo bile duboko dotaknute, i {to ~uva mo} sa kojom nas dira: ne prestaje da odjekuje pesma, prva muzika, prvi ljubavni glas, koji svaku ènu odràva u ìvotu. Otkuda taj privilegovani odnos prema glasu? Zato {to ni jedna èna ne gomila neverovatnu koli~inu protiv-nagonskog kao jedan mu{karac. Ti se ne sputava{, ne gradi{ se poput njega, ne udaljava{ se tako oprezno
od zadovoljstva. âk i ukoliko je falusna mistifikacija uop{te zarazila dobre odnose, èna nikada nije daleko od majke (ona nije u ulozi majke, ona je ne-ime majke, i izvor dobara). Uvek u njoj preostaje ne{to, neka zamena, u najmanjoj mogu}oj meri mleka-majke. Ona pi{e belim mastilom. * @ena za ène: u èni se oduvek odràva plodna snaga drugoga: naro~ito druge ène. U njoj, matri~noj/materi~noj, kolevci-darovateljki, koja je samoj sebi majka i dete, samoj sebi }erka sestra. Kaè{ mi, a {ta je sa onom koja od lo{e majke izrasta u histeri~nu ènu? Sve }e se promeniti od trenutka kada èna èni bude dala ènu. U njoj, latentan, uvek spreman, postoji izvor; i mesto za drugoga/drugu. Majka je isto tako i metafora: trebalo bi, bilo bi dovoljno kada bi èni, neka druga èna pruìla najbolje nje same, kako bi èna mogla da voli sebe i da vrati (na ljubavni na~in) ljubavno telu iz koga je ro|ena. Ti, ako èli{, dodirni me, pomiluj me, podaj mi se, ti, ìva i bezimena, isto ja kao i moje ja smo. Ni manje ni vi{e nego kao {to je to odnos prema detinjstvu (dete koje je ona bila, koje ona jeste, koje ona pravi, prepravlja, raspravlja, na mestu na kome je, kao ista, ona neko drugi) odnos prema majci kao u slasti i nasilju nije prekinut. Tekst, moje telo: protkano pevaju}im prelivanjima; poslu{aj me, ne radi se o lepljivoj majci, onoj koja vezuje; radi se o, dodiruju}i te, o isto-glasju6 koje te dodiruje, gura te od sise ka nadolasku jezika, koje te izvija; u ritmu koji te zasmeva; intimni primalac koji ~ini mogu}im i poèljnim sve metafore, telo, tela, ni manje ni vi{e opisno/a u odnosu na boga, du{u ili Drugog; deo tebe koji u tebe ulazi, koji se u tebi rasprostire i gura te da u jeziku upi{e{ tvoj stil ène. U èni uvek, manje ili vi{e, postoji majka koja obnavlja i prihranjuje, i odoleva razdvajanjima, snaga koja ne pu{ta da bude prese~ena, ve} u izdasima izbacuje kodove. Promisli}emo ponovo ènu iz svih oblika i svih vremena njenog tela. We are all lesbians, podse}aju nas Amerikanke: {to zna~i, ne uniàvaj ènu, ne ~ini joj ono {to su tebi u~inili. Zbog toga {to je njena nagonska ekonomija neumerena, ona ne moè a da preuzimaju}i re~ ne preoblikuje neposredno ili posredno, sve sisteme razmene zasnovane na mu{koj {tednji. Njen libido }e proizvesti promenjive politi~ke i dru{tvene u~inke koji }e biti daleko vi{e korenitiji nego {to se misli. Zato {to iz davnina, ona dolazi, ìva, na po~etku smo nove istorije, {ta vi{e, svedoci smo nastajanja vi{estrukih istorija koje se me|usobno prepli}u. Kao subjekt istorije, èna se de{ava istovremeno na vi{e mesta. Ona tro{i i misli7 ujedinjavaju}u, ure|uju}u istoriju koja homogenizuje i kanali{e snage i privodi kontradikcije u praksu jednog bojnog polja. U èni se prepli}u istorije svih èna, njena li~na pri~a, nacionalna i internacionalna istorija. Kao saborkinja, ona ~ini sastavni deo svih osloba|aju}ih pokreta. Trebalo bi da vidi daleko. Nema postupnosti. Ona predvi|a da }e njen pokret oslobo|enja u~initi vi{e od promene u rasporedu snaga ili prebacivanja lopte u protivni~ki tabor; u~ini}e da se promene ljudski odnosti, da se promeni mi{ljenje, delovanje; ne radi se samo o klasnoj borbi, ona }e izazvati dalekose`nije promene. To ne zna~i da bi ène-u-borbi trebalo da prestanu sa klasnom borbom ili da je pori~u; trebalo bi je (klasnu borbu) otvoriti, razdvojiti, gurnuti, ispuniti je su{tin8 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
skom borbom; kako bi se spre~ilo da klasna borba i bilo koja druga borba za oslobo|enje, jedne klase ili jednog naroda, da se one odvijaju samo kao potiskivaju}a instance, izgovor da bi se odloìlo ono neizbe`no: potresno smenjivanje odnosa snaga i proizvo|enja individualiteta. To smenjivanje je ve} na delu, na primer, u Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama, gde milioni krtica podrivaju porodicu razgra|uju}i celokupnu ameri~ku dru{tvenost.8 Sa njom stiè nova istorija, ona nije san, ve} naprosto prevazilazi mu{ku imaginaciju, i to sa razlogom: jer li{avaju}i ih (mu{karce) konceptualne ortopedije, ona zapo~inje da ru{i njihove slavom ovekove~ene ma{ine. Nemogu}e je pruìti definiciju ènskog upra`njavanja pisma, radi se o nemogu}nosti koja }e se odràti jer nikada ta praksa ne}e mo}i da se teoretizuje, ne}e mo}i da se zatvori, da se kodira, mada to ne zna~i da ona i ne postoji. Ali ona }e uvek prevazilaziti diskurs sa kojim se deluje u falocentri~nom sistemu: ona se de{ava i de{ava}e se isklju~ivo izvan predela koja su podre|ena filozofsko-teorijskoj prevlasti. Nju }e mo}i da misle samo svesni subjekti koji ru{e automatizme, oni koji prevazilaze granice i koje nikakav autoritet nikada ne}e mo}i da podredi. * Otuda i potreba da se potvrde sopstveni izvori, da se objave prelazi, bliski i daleki putevi. Po~injemo sa podse}anjem: (1) polna suprotstavljenost (opozicija), koja je uvek i{la u prilog mu{karca, do te mere da je i pismo isto tako svedeno na njegove (mu{ke) zakone, nije ni{ta drugo nego istorijsko-kulturolo{ka ograni~enost. Postoji, i postoja}e sve sna`nija i brà fikcija koja }e proizvesti u~inke nesvodive ènstvenosti. (2) oklevanje da se prizna, ili da se doslovno pori~e mogu}nost ili utemeljenost razlikovanja ènskog odnosno mu{kog pisma ve}ine ~italaca, kriti~ara, pisaca oba pola, je plod neznanja. Reklo bi se uobi~ajeno, bri{u}i na taj na~in polnu razliku: da je svako pismo, na na~in na koji se ono javlja, da je ono ènsko; i obrnuto, a {to se onda svodi na isto, da je pokret pisma jednak mu{koj masturbaciji ({to bi zna~ilo da èna koja pi{e o{tri papirni penis); ili da je pismo biseksualno, {to zna~i da je neutralno, proterav{i svaki oblik razlikovanja. Treba da se prihvati da je ~in pisanja upravo rad (u), izme|u, propitivanj(u)a postupka istog i onog drugog, bez koga ni~ega nema, razobli~avaju}i rad smrti, jer se tako najpre predstavlja èlja za njima. Tek kao dvoje zajedno, koji onda nisu zamrznuti u sekvencama borbe i proterivanja ili osude drugoga na smrt ve} kao beskona~no pokretni u neprestanoj razmeni od jednog do drugog razli~itog subjekta da se oni ne poznaju i da i jedan i drugi zapo~inju tek na ìvim ivicama onoga drugoga: tek to predstavlja neiscrpni i umnoèni hiljadama susreta i preoblikovanja istog u drugom i u onome izme|u, postupak u kome èna zadobija svoje oblike (i mu{karac sa svoje strane, mada se tu radi o njegovoj, o drugoj istoriji). Naglasila sam: biseksualno, dakle, neutralno, imaju}i u vidu klasi~nu koncepciju biseksualnosti, koja, razobli~ena pod obele`jem straha i kastracije, a uz pomo} fantazma totalnog celog bi}a (koje je, pak, sa~injeno od dve polovine) èli da ukloni priznatu razliku u operaciji sa gubitcima, pod {titom sumnjive nedeljivosti.
Toj fuzioni{u}oj, bri{u}oj biseksualnosti, koja je u sprezi sa kastracijom (pisac koji objavi: ovde se pi{e biseksualno; mogla bih da se kladim, kad bi zagledali, ne bi bio ni jedno ni drugo), suprotstavljam drugu biseksualnost, u kojoj svaki subjekt, nesputan u la`nom pozori{tu falocentri~nih predstavljanja, uspostavlja sopstveni erotski univerzum. Biseksualnost je drugim re~ima prepoznavanje u samom sebi pojedina~no prisustva, razli~ito obelodanjenog i upornog u skladu sa svakim jednim ili svakom jedinicom oba pola, ne-izdvajanje razlike niti jednog pola, i po{av{i od te dozvole koju sami sebi pruàmo, umnoàvnje u~inaka ispisivanja èlje na svim delovima mog ili drugog tela. Jer tu trans-biseksualnost, koja ne poni{tava razlike, ve} ih oìvljava, prati ih, dopisuje ih, izgleda da za sada, na osnovu istorijsko-kulturolo{kih razloga, otvara i u njome raspolaè èna: na izvestan na~in èna je biseksualna. Mu{arac je, a to nije nikakva tajna ni za koga, bio obu~en da cilja sve~anu falusnu monoseksualnost. Prinu|ena da potvrdi primat falusa, i da ga primeni na delu, falokrati~na ideologija je proizvela vi{e od jedne `rtve: ènu, oh, mogla sam da budem obavijena velikom senkom èzla, i rekli su mi: oboàvaj ga, njega kome ti nisi nikakva pretnja. Ali u istom potezu na~inili su i mu{karca, grotesknog, i pomisli, kakve li zavidne sudbine, da bude sveden na jednog jedinog idola sa jajima od gline. I, kao {to je to zapisao Frojd a i ostali posle njega, da ga je toliko strah da bude èna! Jer, ukoliko je psihoanaliza i nastala iz njegovog (mu{kar~evog) odnosa prema èni, u potiskivanju ènstvenosti (potiskivanju, koje, kako se to vidi kod mu{karaca, i nije ba{ uspelo) u mu{koj seksualnosti, ona svodi svoju prili~no mr{avu ra~unicu i danas, jer kao i sve dru{tvene nauke, ona obnavlja to mu{ko, ~iji je u~inak i ona sama. Ovde se susre}emo sa nezaobilaznim mu{arcem-stenom, uspravljenim i ukru}enim na svom frojdovskom starom terenu, istog onog koji se u lingvistici konceptualizuje nanovo. Lakan ga pohranjuje u svetili{tu Falusa pod za{titom nedostatka kastracije! Njihovo simboli~no, ono postoji, ono ima mo}, mi, neure|ene, mi to jako dobro znamo. Ali ni{ta nas ne primorava da prinesemo na{e ìvote u te banke nedostatka; kada se konstituisanje misli u pojmovima drame ranjivih ponavljanja, kada neprekidno treba uvek ponovo porinuti veru u oca. A mi to ipak ne èlimo. Mi se ne vrtimo u krugu oko vrhovne rupe. Nemamo nikakav razlog ène sa kojim bi trebalo da olak{amo negativno. @ensko, (pesnici su u to sumnjali) potvr|uje: ... and yes I said yes I will Yes. Da, kaè Moli, prenose}i Uliksa s onu stranu svake knjige ka novom pismu, rekla sam da, ho}u Da. Crni kontinent nije ni crn niti neistraìv: On jo{ uvek nije istraèn samo zato {to su nas dràli u uverenju da je bio preterano crn kako bi mogao da bude istraèn. I zato {to èle da nas ubede da bi trebalo da nas interesuje beli kontinent, sa njegovim spomenicima Nedostatku. I poverovali smo u to. Drè nas izme|u dva stra{na mita: izme|u Meduze i provalije. Imala bi od ~ega da pukne od smeha dobra polovina sveta, kada bi se to tako nastavilo. Jer budi se falogocentrizam ponovo, i borbeno obnavlja stare {eme, usidrene u dogmi kastracije. Ni{ta nisu izmenili: teoretisali su njihovu èlju i preveli je u stvarnost: Neka drhte, sve{tenici, pokaza}emo im na{u polnost9! Tim gore za one koji preneraèno otkrivaju da ène nisu mu{karci, ili da majka ne postoji. Ali ne ~ini li se, da im taj strah i ide na ruku? Ne ~ini li se da bi najgore,
da najgore ve} jeste, uistinu, to {to èna nije kastrirana, da joj vi{e nije dovoljno da slu{a sirene (jer i sirene su u stvari mu{karci) kako bi istorija promenila pravac? Dovoljno je pogledati Meduzu u lice kako bi se videlo da ona nije smrtonosna. Lepa je i smeje se. Kaè se da postoje dve stvari koje je ne mogu}e predstaviti: smrt i ènski pol. Jer odgovara im da ènstvenost bude udruèna sa smr}u; diè im se kada im je frka! Ali za njih same! Potrebno im je da nas se pla{e. Pogledaj drhtave Persijance kako napreduju}i ka nama natovareni `rtvenim jaganjcima, klecaju! Lepe pozadine! Ne treba gubiti ni minut. Iza|imo. Poùrimo: kontinent ne ~ini neprobojno crnilo. I{la sam ja tamo ~esto. Susrela sam tamo, radosna, @ana @enea. U Pogrebnim povorkama : ve} je bio stigao, vo|en njegovim @anom. Postoje mu{karci (malo njih) koji se ne pla{e ènstvenosti.10 O ènstvenosti ènama preostaje gotovo sve da se napi{e: o njihovoj polnosti, drugim re~ima o njihovim beskona~nim i pokretnim sloènostima, o njihovim erotizacijama, o munjevitim paljenjima tako si}u{nog-neizmernog deli}a njihovih tela, ne toliko o sudbini ve} o avanturi takvog nagona, tih putovanja, prelaènja, traganja, naglih i laganih bu|enja, otkri}a nekada tajnog predela malo~as ukazanog. Telo ène sa hiljadu i jednim vrelim ognji{tem, kada ga ona pu{ta lome}i jaram i cenzure da artikuli{e obilje zna~enja koja ga proìmaju na sve strane, trebalo bi da u vi{e od jednog jezika, obuzdava stari maternji jezik u jednoj jedinoj brazdi. Sopstvena tela zaobilazimo, sramno su nas nau~ili da ih ne prime}ujemo, da na zver treba udariti stidom; tako nam namestili da je svako trebalo da voli onaj drugi pol. Da}u ti tvoje telo i ti, ti }e{ mi dati moje. Ali koji su to mu{karci koji ènama daju telo koje su im one slepo prepustile? Za{to o tome ima tako malo tekstova? Zato {to je mali broj èna koje su zadobile svoja tela. Trebalo bi da èna sopstvenim telom izmisli plodni jezik koji }e probijati pregrade, klasifikacije i retorike, recepte i kodove, da uranja, prodire, osloba|a krajnje sa~uvani-diskurs, uklju~uju}i i onaj koji se smeje na pomen re~i ti{ina, na onaj koji se ciljaju}i nemogu}e, zaustavlja tik pred re~ju nemogu}e, i ispisuje je kao kraj. Takva je ènska mogu}nost koja uklanjaju}i sintaksu, ukidaju}i ~uveni niz (tek maju{ni niz, kaù oni) koji mu{karcima sluì kao zamena za vrpcu sa kojom se obezbe|uju, jer da nije toga oni ne bi uìvali, stara majka treba da je uvek negde iza njih i da ih posmatra dok oni grade falus sa kojim one idu ka nemogu}em. * Potisnuto iz njihove kulture i njihovog dru{tva, kada se ono vrati, bi}e to eksplozivni povratak, apsolutno ru{ila~ki, sa oslobo|enom, do sada jo{ uvek nevi|ene snage, u meri najveli~anstvenije od svih obuzdanosti: jer, imaju}i u vidu doba Falusa, ène }e biti preplavljene ili ponesene najvi{om i najsilovitijom uàreno{}u. Sve vreme njihove zaglu{ene istorije, one su ìvele u snu, u telu koje je }utalo, u ti{ini, u bezglasnom otporu. I to neverovatno sna`ne u svojoj krhkosti: krhkosti, ranjivosti, u srazmeri sa svojim nemerljivim intenzitetom. Nisu sublimisale. Na svu sre}u: sa~uvale su svoju
golu koù, svoju energiju. Nisu radile na tome da preurede }orsokak ìvota bez budu}nosti. Naselile su razbe{njene, ta rasko{na tela: ~arobne histeri~arke koje su Frojdu priredile neverovante, poùdne i nepriznate trenutke, bombarduju}i njegovu mozai~ku priliku svojim strasnim i poùdnim re~ima-telima, proganjaju}i ga sa svojim ne~uvenim i munjevitim objavljivanjima, vi{e nego gole i pored svih sedam velova stida, raspomamljuju}e. One koje su u jednoj jedinoj re~i tela ispisale neverovatnu vrtoglavicu istorije odapete poput strele u celokupnoj istoriji ~oveka, biblijskokapitalisti~kog dru{tva, to su one, doju~era{nje `rtve, koje prednja~e pred novim ènama, one posle kojih niti jedan intersubjektivni odnos ne}e mo}i da ostane isti. To si ti, Dora, ti, neukrotiva, sa poetskim telom, prava gospodarica Ozna~itelja. Tvoja delotvornost, vide}emo je na delu i pre no {to se desi sutra, kada tvoja re~ ne bude zatomljena, {iljak uperen ka tvojim grudima, ve} kada se ispi{e u suprotstavljanju drugome. U telu: vi{e od mu{karca koji je pozvan da dru{tveno uspe, da sublimi{e, ène predstavljaju telo. Vi{e tela i, dakle, vi{e pisma. Dugo vremena je ona telom odgovarala na {ikaniranja, na porodi~no-bra~ni poduhvat pripitomljavanja, na ponovljene poku{aje da bude kastrirana. Ona, koja se deset hiljada puta sedam puta ugrizla za jezik pre no {to progovori, takva, ili je od toga umrla ili jezik u svojim ustima poznaje bolje od svih. Sada, ja-èna minira Zakon: ubudu}e je takvo rasprskavanje mogu}e, i neizbe`no; i neka, odmah, neka se desi u jeziku. Ne}emo dozvoliti da se na|emo u zamci lo{e zapo~etih analiza starih automatizama: ne treba strahovati da se u jeziku krije nevidljivi protivnik, jer radi se o jeziku mu{karaca i o njihovoj gramatici. Ne treba im prepustiti prostor koji nije samo njihov kao {to ni mi nismo njihove. Ukoliko je èna uvek funkcionisala u diskursu mu{karca ozna~itelj uvek odaslat u suprotstavljeni ozna~itelj koji u onome prvome poni{tava specifi~nu energiju, preklapaju}i ili gu{e}i sve toliko razli~ite zvukove vreme je da ona pomeri to u, da ga raznese, da ga obrne i ponovo prisvoji, da ga napravi njenim, razumevaju}i ga, preuzimaju}i ga u svoja sopstvena usta, i da mu sa sopstvenim zubima pregrize jezik, da samoj sebi izmisli jezik sa kojim }e u taj isti jezik prodreti. I tek, sa kojom lako}om vide}e{, iza}i }e ona iz tog u, u kome je bila uspavana darodavka, gluva sa usnama koje }e preliti u njenim penama. Ne radi se o tome da se prisvoje njihovi instrumenti, njihovi koncepti, njihova mesta, niti da se poèli njihov gazdinski poloàj. To {to znamo da postoji opasnost od identifikacije ne bi trebalo da zna~i da pred istom opasno{}u i posustanemo. Prepustimo je uznemirenima, mu{kom strahu i njihovom opsesivnom odnosu prema funkcionisanju koje dominira, znanju kako to funkcioni{e do onoga kada ve} funkcioni{e. Da se ona prigrabi ali ne tako da bismo je interiorizovale, ili da bismo njome manipulisale, ve} da bismo je prevazi{le u jednom potezu, da bismo je preletele. Leteti, to je potez ène, leteti u jeziku, u~initi ga takvim da on poleti. O letenju,11 nau~ile smo ve} sve, kao o umetnosti, u nebrojenim tehnikama, ve} vekovima nismo mogle da joj (umetnosti) pristupimo druga~ije nego letenjem; {ta sve nismo preìvele tokom jednog leta, letenjem smo traìle èlji uzane, tajne, skrivene prolaze.
Nije ni slu~ajnost {to se leteti/krasti odigrava izme|u dva/e leta/kra|e, uìvaju}i od jednog/jedne do drugog/druge, zbunjuju}i sve ~inioce ~ula. Nije slu~ajno: èni je stalo do ptice i do leta~a/kradljivca kao {to je i leta~u/kradljivcu stalo do ène i do ptice: prolaze, promi~u, oni uìvaju remete}i poredak u prostoru, gube}i ga, menjaju}i raspored name{taja, stvari, vrednosti, na~ina na koji se obijaju stvari, na koji se prazne strukture, vr{e premeta~ine onog ispravnog. Koja je to èna koja nije letela/krala? Koja nije osetila, sanjala, dovr{ila potez overiv{i dru{tvenost? Koja se nije upetljala, koja se nije obrnula u podsmehu, koja nije overila napu{tanje, upisala u svom telu razli~ito, probila sistem parova i suprotstavljanja, bacila na zemlju neposlu{av{i uspe{nog, vezav{i ga, taj zid obru~en zabunom? @enski tekst, ne moè da ne bude subverzivan: kada se ispisuje, ~esto to ~ini podiù}i vulkanski staru nepomi~nu koru, nositeljku mu{kih investicija, a i da druga~ije ne moè biti: nema mesta za nju ukoliko ona nije on? Ukoliko je ona-ona, ne preostaje ni{ta drugo nego da se sve slomi, da se svi delovi institucija rastave u delove, da se zakon digne u vazduh, da se istina savija od smeha. Jer ona ne moè, ~im krene da se ~isti na svom putu od simboli~kog, a da ne gradi od svojih imena, svojih prezimena i od svoje klike odabranih, svoj li~ni haos-kosmosa. I to sa razlogom: postojala je ta stara pri~a o ginocidu; dobro poznata onima od ju~e kolonizovanim, radnicima, narodima, vrstama nad kojima je Istorija ~ove~anstva svoje zlato stekla, onima koji su upoznali sramotu proganjana i koji na osnovu nje tako àrko u budu}nosti teè veli~ini; zato~eni mnogo bolje od onih koji su ih zato~ili znaju od kakve je slasti slobodan vazduh. Zahvaljuju}i njihovoj istoriji, ène danas znaju (da ~ine i da èle) ono {to }e mu{karci misliti tek mnogo kasnije: kaèm da ona remeti li~no: po{to su joj, putem zakona, laì, ucena, braka, oduvek otimali njeno pravo na nju samu u isto vreme kao {t su joj otimali i njeno ime, ona je u samom pokretu samrtnog otu|ivanja mogla da vidi iz neposredne blizine besmislenost tog li~nog, redukuju}e lukavstvo subjektivne mu{ko-bra~ne ekonomije u odnosu na koju je ona dvostruko odolevala: ja jedne strane, ona se neumitno konstituisala u tu osobu koja je bila u stanju da izgubi deo sebe a da pritom ne bude izgubljena. Ali se ona tajnovito, tiho, u svojoj najdubljoj nutrini, {irila i umnoàvala jer, sa druge strane, o tome kako treba ìveti i koji je odnos izme|u nagonskih ekonomija i vladanja sobom, ona zna mnogo duè od bilo kog mu{karca. Mada, za razliku od mu{karca kome je toliko stalo do njegovog statusa i njegovih naslova, zaliha vrednosti, glave, krune i sve onoga {to od njega pravi {efa, èna se slatko ruga strahu od obezglavljenja (ili kastracije), odvaìv{i se bez mu{kog potresa u anonimnost, sa kojom zna da se poistoveti pritom ne poni{tiv{i se : jer ona jeste darovateljka. O celokupnoj varljivoj problematici poklona puno toga mogu re}i. @ena o~igledno nije ona o kojoj je snevao Ni~e, ona koja daje samo ukoliko dobija za uzvrat. Ko bi samo mogao da misli poklon kao poklon-koji-uzima, a da sam nije mu{karac koji bi upravo sve èleo da uzme? Ukoliko postoji li~no ène, onda je to paradoksalno njena sposobnost da se li{ava i pritom ne ra~una: tela koje nema kraja, nema cilja, nema glavnih delova, jer
ukoliko ona jeste odre|ena celina, onda je to celina koja je sastavljena od delova koji su po sebi celine, koji nisu tek puki pojedina~ni delovi, ve} pokretna i promenjiva celina, neograni~eni kosmos u kome Eros krstari bez prestanka, neizmeran, neorganizovani zvezdani prostor koji kruì oko naj-zvezde sunca u odnosu na sve ostale zvezde. Ne zna~i to da ona predstavlja neuobli~enu magmu, ve} da naprosto ne monarhizuje ni svoje telo niti svoju èlju. Mu{ka seksualnost gravitira oko penisa, {to ra|a centralizovano (anatomsko, politi~ko) telo koje je pod diktaturom delova. @ena, ona na sebi ne sprovodi takvu regionalizaciju u ime para glava-pol, koji se upisuje isklju~ivo u okvirima granica. Njen libido je kosmi~ki kao {to je i njeno nesvesno svetsko: njeno pismo moè da se sledi a da mu se nikada ne upisuju ili odre|uju ivice, jer, usu|uju}i se na vrtoglave prelaze ka drugom, sa kratkotrajnim i strasnim boravcima u njemu, u njima, u svima, nastanjena u vremenu, ona ih posmatra najblià nesvesnom, od trenutka njihovog bu|enja, voli ih najblià nagonu, kako bi se potom ne{to dalja, cela natopljena ovim kratkim poistove}uju}im zagrljajima, uputila i pre{la u ve~nost. Jedino ona se osmeljuje i èli da spozna unutra{njost o kojoj kao izop{tena nije prestajala da oslu{kuje odjeke pred-jezika. Pu{ta da govori drugi jezik od hiljadu joj jezika koji ne poznaje ni zid ni smrt. @ivotu ona ni{ta ne odbija. Njen jezik ne sadrì, on nosi, ne zadràva, on omogu}ava. Kada se najavi nevolja, ~udo umnoàvanja, ona uìva u svom daru promenjivosti. Telo sam koje se prostire pevaju}i na kome se kaleme, ko to zna, koje (to) ja ni vi{e ni manje ljudsko ali pre svega ìvo po{to je u promeni. Pi{i! Tvoj tekst se, traè}i se, bolje poznaje no {to se znaju meso i krv, testo koje se mesi, podiè, uznosi, od zvu~nih, namirisanih sastojaka, u me{avinama krilatih pokretnih boja, listova i reka slivaju}i se u more koje hranimo. Ah, eto joj njenog mora, re}i }e on, taj drugi koji mi pruà punu posudu male falusne majke12 od koje ne uspeva da se odvoji. Tek eto, na{a mora/majke su onakva/e kakvim ih napravimo, strasna/e ili ne, nepropusna/e ili propusne, crna/e ili crvena/e, visoka/e ili ravna/e, uska/e ili bez obala, i mi same smo mora/majke, pesak, korali, alge, plaè, oseke i plime, pliva~ice, deca, talasi. Vi{e ili manje neodre|eno, more, zemlja, nebo, {ta bi kao materija moglo da nas obeshrabri? Govorimo sve njihove jezike. Heterogena, da, u svom dragocenom dobro~instvu ona je erogena, ona je erogeni~nost heterogenog; ne drì ona toliko do sebe same, vazdu{a pliva~ica, leta~ica. Rasprsna, plodna, odsutna, èljna i rda za drugoga, za drugu ènu koja }e biti ona sama, za drugu ènu koja ona nije, za njega, za tebe. * @ena se ne boji ni daljina, ni istog ili drugog. Moje o~i moj jezik moje u{i moj nos moja koà moja usta moje telo za drugog, ali ne zato {to ga èlim kako bih zapu{ila neku rupu, kako bih zatomila neki moj nedostatak, ili bila pra}ena u korak sudbinskom ènskom ljubomorom; i ne zato {to sam uvedena u lanac substitucija koje podvode svoje substitute pod vrhunski objekat. A napravili su od toga pri~e o pal~ici,
o Penisneid-u, o ~emu su nam {aputale uvele staramajke ljudo`derke sluàvke svojih sinova-o~eva. Veruju, imaju potrebu da od sebe samih prave slu~ajeve, da veruju da bismo mi crkle od èlje, da predstavljamo tu rupu oivi~enu èljom za njihovim penisom, eto to je njihova ne~uvena stvar. Neosporno, (uveravamo se o tome na sopstveni tro{ak ali se isto tako i zabavljamo) kako bismo znale da im se diù jer time ih uveravamo (mi, maj~inske ljubavnice njihovih malih dèpnih ozna~itelja) da oni to jesu, da ih jo{ uvek imaju da mu{karci zadobijaju svoju strukturu isklju~ivo utiskuju}i se. Nije u detetu penis ono {to èna èli, ne radi se o tom ~uvenom par~etu oko koga se okre}e sve mu{karca. Trudno}a ne moè da se obnovi, izuzev u istorijskim okvirima Starog, unapred odre|enog, u mehani~kim substitucijama koje pokre}e nesvesno one koja je ve~no ljubomorna; ni onog Penisneid-a; niti narcizma; ili homoseksualnosti vezane za ve~no prisutnu majku! Praviti dete ni za ènu niti za mu{karca ne povla~i za sobom neizbe`no pristajanje na {eme, na obnavljanje reproduktivnog toka. Ukoliko postoji rizik, ne postoji neizbe`na zamka: da èni bude nametnut, pod izgovorom da bi trebalo da toga bude svesna, dodatak zabrana. @eli{ li ili ne èli{ dete, to je tvoja stvar. Niko ne bi trebalo da ti preti: ne bi trebalo da zarobljena u vremenu nekada{nji strah zameni{ sa strahom koji }e zadovoljavati tvoju èlju da postane{ sau~esnica odre|ene dru{tvene grupe. I ~ove~e, ho}e{ li i ti, isto tako, ra~unaju}i na sva slepila i pasivnosti, strepeti kako bi dete od tebe napravilo oca, i jo{ gore, da ga èna samoj sebi napravi, ra|aju}i istovremeno dete majku oca porodicu? Ne. Na tebi je da prekine{ stare cikluse. Na èni i na mu{karcu preostaje da prekinu sa zastarelim odnosem, i sa svim njegovim posledicama; treba misliti pokretanje novog subjekta, ìvog, u vezi sa de-familijarizacijom. Misliti pre svega na de-mater-paternalizaciju, pre nego, kako bi se o~uvala prokreacija, li{iti ènu strasnog telesnog perioda. Defeti{izujmo. Iza|imo iz dijalektike po kojoj je dobar otac samo mrtav otac, ili dete smrt za roditelje. Dete je drugi, ali drugi li{en nasilja, li{en prolaza kroz gubitak, borba. Dosta nam je zapetljanih odnosa, fabrike ~vorova, koje je uvek potrebno nanovo kidati, litanije kastracije koja se prenosi iz generacije u generaciju. Ne napredujmo vi{e nazaduju}i; ne}emo odbaciti ne{to tako jednostavno kao {to je èlja za ìvotom. Oralni nagon, analni nagon, glasovni nagon, svi nagoni su na{e dobre snage, i me|u njima i nagon za trudno}om isto tako kao i èlja za pisanjem: èlja za unutra{njim ìvotom, èlja za stomakom, za jezikom, za krvlju. Ne}emo, ako nas to o~arava, odbiti sve slasti jedne trudno}e: uostalom oduvek dramatizovane ili unov~avane, ili proklinjane, u klasi~nim tekstovima. Jer ako i postoji neko posebno potisnuto mesto, upravo tu }emo ga prona}i: u tabuu trudne ène, koji nadugo i na{iroko svedo~i o mo}i u kojoj se ona naizgled unosi; jer oduvek se trudnica sumnji~i, da ne samo da udvostru~ava svoju trì{nu vrednost, ve} pre svega samu sebe vrednuje kao ènu u sopstvenim o~ima i nesumnjivo zadobija telo i pol. Postoji hiljade na~ina kako se ìvi trudno}a; kako se razvija sa tim drugim, jo{ uvek nevidljivim, odnos sasvim drugog intenziteta. I ako ti nema{ takvu èlju, to ne zna~i da ti ima{ neki nedostatak. Svako telo na sebi specifi~an na~in, nemaju}i model, normu, raspolaè sa beskrajnim i promenjivim totalitetom svojih èlja. Odlu~i sama za sebe o tvom mestu u prostoru protivre~nosti u kome se zadovoljstvo i stvarnost prepli}u. Prenesi na drugog èlju za ìvotom: èna zna da ìvi razdvajanje;
poroditi se ne zna~i ni izgubiti niti pove}ati se. Ono zna~i pridodati u op{ti ìvot i drugog. Sanjam li ja? Previ|am li? Vi, branitelji teorije, blagosloveni da-da Koncepta, koji ustoli~ujete falus (ali ne i penis) hajde, urlajte jo{ jednom u slavu idealizma, i jo{ gore, pljunu}ete me da sam misti~arka. A {ta je, onda, bilo sa libidom? zar ja nisam pro~itala o Zna~enju Falusa? I o razdvajanju, o deli}u samoga sebe koji kako bi se i rodio trpi, pri~aju oni, odstranjivanje koje }e{ zauvek komemorisati. Uostalom, zar se u mojim tekstovima ne vidi da penis kruì, da on kod mene ima mesta i da je privla~an. Izvesno je. Ho}u sve. Ho}u sebe celu sa njim celim. Za{to bih se li{ila jednog dela nas? Ja dakle, ho}u sve od nas. Naravno da joj je stalo, da joj je ljubavno, a ne ljubomorno stalo. Ali ne zato {to je ona u{kopljena; zato {to ima manjak koji bi da se popuni, ranu koju bi trebalo te{iti i osvetiti. Ne èlim penis sa kojim bih ukrasila moje telo. Ve} èlim drugog kao drugog, sasvim celog, sasvim celu; jer ìveti zna~i èleti sve {to jeste, sve {to ìvi, i {to predstavlja èlju za ìvotom. Kastracija? Prepu{tam je drugima. Kakva je to èlja koja se ra|a iz nedostatka? Neka sasvim mala èlja. @ena koja dozvoli da joj preti veliki Falus, koja je pod utiskom cirkusa falusne instance, zavedena lupanjem dobo{a Vernog gospodara, to je ju~era{nja èna. I dan danas postoje brojne i lake `rtve te najstarije farse, bilo da su one raspore|ene u prvobitnoj i gluvoj verziji i da se na njihovim telima na zastareli na~in razapinje teorijski spomenik zlatnom falusu, koga one nikada ne vide, ti poloèni titani pod planinama koje one svojim drhtanjem podiù. Bilo da se danas, izlaze}i iz infans doba, one iznenada zateknu obuzete od strane graditelja analiti~kih carstava, i da su, od trenutka kada uobli~e novu èlju, golu, bezimenu, sasvim sre}nu {to se pojavila, eto ih pod {apom novih starkelja, i hop! eto kako nejasan, u ruhu moderniteta demon interpretacije ponovo prodaje pod blje{tavim ozna~iteljima iste lisice i o~aravaju}e narukvice: druga verzija, prosve}ena, njihovog stidljivog poniàvanja. Kojoj ti to kastraciji naginje{? Koju vi{e voli{, onu koja dolazi od oca ili onu drugu od majke? O kako su ti slatke okice, kaì, slatka mala devoj~ice, kupi mi nao~ari i vide}e{ Istinu-Mene-Ja kako to govori sve u {ta ti treba da veruje{. Namakni ih na nos i baci pogled feti{iste (a ti to jesi, ja kao drugi ti to kazem, u~im te tome) na tvoje telo i na telo drugoga. Zar ne vidi{? Ne? êkaj, sve }e ti se objasniti, i zna}e{ kojoj vrsti neuroze si pridruèna. Ne mrdaj, napravi}emo ti tvoj portret, kako bi {to pre po~ela na njega da li~i{. Da, jo{ uvek postoji legija onih, na prvom i na drugom nivou, koje su naivne. Novoprodo{lice, ~im se usude da stvaraju na distanci u odnosu na teorijsko, odmah bivaju privedene od strane pandura Ozna~itelja, propale, dovode se u red za koji se pretpostavlja da ga znaju; on im se pripisuje silom lukavosti, uvek sa odre|enog mesta u lancu koji se niè u ime povla{}enog ozna~itelja. Ponovo nas u~vr{}uju u nizu koji, ukoliko ne dovodi do Imena-Oca, obnoviv{i ga, vodi ka mestu falusne-majke. Prijateljice, ~uvaj se od ozna~itelja koji bi da te dovede pod autoritet ozna~enog! ûvaj se od dijagnostika koje bi da svedu tvoju stvarala~ku mogu}nost. Zajedni~ka imena, isto tako su i li~na kada uniàvaju tvoju specifi~nost podvode}i je pod vrstu. Kidaj krugove; nemoj da ostane{ u psihoanaliti~kom ramu: okreni se, i prekora~i!
To {to smo tek legija, to zna~i da je rat oslobo|enja otvoren tek u tankoj pukotini. Ali ène ùre, videla sam ih, one koje ne}e biti ni doma}ice ni izigrane, one koje nije strah da budu ène. Me|u njima i drugima ili onima sa strane, nema rizika, nema èlje, nema prostora koji jo{ uvek u njima nije istraèn. One ne feti{izuju, ne pori~u, ne mrze, one posmatraju, prilaze, one traè da vide drugu ènu, dete, ljubavnika, ali ne da bi utvrdile sopstveni narcizam, ili da bi proverile ~vrstinu ili slabost gospodara, ve} da bi jo{ bolje vodile ljubav, da bi izmislile Ljubav Drugog: Na po~ecima postoje na{e razlike. Nova ljubav se usu|uje da krene ka drugom, èli ga, u mahu se uzdiè u vrtoglavom letu izme|u saznanja i invencije. Ona, ve~na prido{lica, ona ne ostaje, ona posvuda ide, razmenjuje, ona predstavlja èlju koja se daje. (Nezato~ena u paradoksu poklona koji uzima; niti u iluziji unifikuju}e fuzije. Tu nas vi{e nema.) Ona ulazi, ona-izme|u-nje ja i ti izme|u druge mene gde postoji jedan koji je uvek beskona~no vi{e od jednog i vi{e od mene, nemaju}i bojazan da ikada moè da doku~i neku granicu: uìvateljka na{eg budu}eg-do-bitka. Ne}emo zavr{iti na tome. One proìmaju ljubavi u povla~enju, maj~instva i pro`diranja: sonu stranu halapljivog narcizma, u promenjivom, otvorenom, tranzicionom prostoru ona ide u susret svojim rizicima: sonu stranu postavljanja u postelju borbe sa smr}u; ljubavi-rata koja izigrava predstavljanje razmene, ona sebe zasmejava dinamikom Erosa po kojoj bi mr`nja trebalo da hrani mr`nju: nasle|e, jo{ uvek, preostalo od sluènja lukavom falusu. Voleti, gledati-misliti-istraìvati drugog kao drugog, de-spekularizovati, despekulisati. Zar je to te{ko? Nije nemogu}e: i upravo je to ono {to hrani ìvot, ljubav, koja se ne odràva na zabrinutoj èlji koja se grebe o manjak i stoga me{a ~udno/strano, ve} koja uìva u razmeni sa kojom se i sama umnoàva. Tamo gde se istorija jo{ uvek obr}e kao istorija smrti, tamo ona ne ulazi. Suprostavljanje (opozicija), hijerarhizovana razmena, borba za gazdovanje koja se ne svr{ava bar sa jednom smr}u (smr}u gospodara roba, ili dva ne-gospodara = dve smrti) sve to proizilazi iz vremena u kome su vladale falocentri~ne vrednosti: a to {to postoji jo{ neka sada{njost ne spre~ava ènu da ona negde drugde zapo~ne istoriju ìvota. Negde drugde, gde ona daje. Ona ne zna {ta daje i ne meri ga; ali ona ne daje niti razmenjuje ono {to nema. Ona daje i vi{e: nemaju}i uverenje da }e za uzvrat sti}i makar i nepredvi|ena zahvalnost. Ona pruà ìvot, misao, promenu. Takva ekonomija, ona vi{e ne moè da se opisuje u okvirima ekonomije. Tamo gde ona voli, svi koncepti starog upravljanja su prevazi|eni. U njima ona ne nalazi, manje vi{e svesno ra~unaju}i, svoju ra~unicu, ve} svoje razlike. Ja sam za tebe ono {to ti èli{ u trenutku dok me gleda{ onakvu kakvu me nikada do sada nisi videla: svakog trenutka nova. Kada pi{em, sve ono o ~emu mi ne znamo da moèmo da budemo u meni se ispisuje, nema izuze}a, nema predvi|anja, i sve {to }emo biti nas poziva ka neumornoj, zaglu{uju}oj, nepomirljivoj potrazi za ljubavlju. Nikada jedni/e drugima ne}emo nedostajati. S francuskog prevela Sanja Milutinovi} Bojani}
Napomene
1 Le Rire de la Mduse , LArc 61 (Simone de Beauvoir et la lutte Des femmes), 39-54 str. Pre{tampano u Mat Albistur et Daniel Armogathe (ured.), Le grief Des femmes, Vol. 2, Anthologie de textes fministes du Second Empire nos jours, Hier & Demain , 1978, 307-313 str. 2 Rgle(s), rgle, francuska re~ za poredak, meru (lenjir), upotrebljena u mnoìni, ili kao u ovom primeru u obliku participa pro{log, ozna~ava i menstrualni ciklus ène. Prvi put pomenut u Firetijerovom (Furetire) re~niku 1690 godine, (art. Menstrues) Prim Prev. 3 Preostaje im, mu{karcima, sve da kaù, o njihovoj seksualnosti, i da o svemu tome ne{to napi{u. Jer ono {to su oni najavili, u ve}ini slu~ajeva, proizlazi iz suprotnosti aktivnost/pasivnost, iz odnosa snaga u kome on umi{lja obaveznu, preplavljuju}u, kolonizatorsku mu{kost, dok je èna zami{ljena kao crni kontinent koga treba probiti i pripitomiti (a zna se {ta pacifikovanje zna~i kao zaslepljivanje skotomizacija u psihoanaliti~om re~niku prim.prev. drugoga i nepoznavanje samoga sebe). Da bi se, od trenutka kada bi je osvojili, brzo udaljili od njenih obala, kako bi je {to pre izgubili iz vida, nju i njeno telo. Na~in na koji mu{karac izlazi iz one koju ne smatra za drugu ve} za svoju, nju li{ava a da li on to zna njenog sopstvenog telesnog poseda. Po{to se on poistove}uje sa svojim penisom, i po{to se baca u napad, podrazumeva se da je zapla{en i da ima ose}aj da je zarobljen od strane ène, da se u noj gubi, da ga je ona upila, ili da je sam. 4 Govorim o odre|enom mestu za ènu samo u zapadnom svetu. 5 Dakle, za koja bismo to pisma mogli re}i da su ènska? Tek }u uputiti na primere: trebalo bi kroz ~itanja uputiti ~itaoce na mesta iz kojih izvire ono {to bi moglo da se odnosi na ènskost. [to ja i ~inim na drugim mestima. U Francuskoj (nismo li ve} primetili na{e beskrajno siroma{tvo na tom polju? U anglofonskim zemljama izvori su ne{to zna~ajniji) ako bismo prelistavali ono {to nam ostavlja dvadeseti vek da bude ispisano, zaista je malo, vidim upisanu ènstvenost kod Kolet, Margarit Diras... i kod @ana @enea. 6 Francuskim neologizmom quivoix, Elen Siksu izraàva te`nju za vi{eglasjem koje u sebi nosi jednakost. Equi-, latinski prefiks za jednakost i voix, francuska imenica ènskog roda glas. Prim. Prev. 7 Srpski prevod francuske imenice ènskog roda, dpense (tro{ak), ne moè da o~uva vi{ezna~nost te re~i u kojoj pored prefiksa d moè da se pro~ita i glagol penser misliti. Prim. Prev. 8 I to, unutar ekonomsko-metafizi~kih okvira ~ija }e granica, stoga {to ostaje ne analizirana, ne teorizovana, zaustaviti, spre~iti (izuzev ukoliko se desi promena koju je sada nemogu}e predvideti) jako brzo doma{aj samoga pokreta. 9 Neprevodiv neologizam sextes. Siksu aludira na sexe (pol) ali i na secte (sektu ili {izmu, otcepljenje). Prim. Prev. 10 Pompes funbres, 185-186 str. 11 Le vol je imenica koja ozna~ava let ali isto tako i kra|u, Siksu ovde sa namerom koristi efekat homofonije. Prim. Prev. 12 La mre i la mer, homonimi, prva re~ ozna~ava majku i druga more. Siksu ih upotrebljava u igri ozna~itelja. Prim. Prev.
Sanja Bojani}
KONA^NO...
Razgovor je vo|en u Thtre du soleil, pozori{tu Arijane Mnu{kin, 22 marta 2006, za vreme pauze jedne od prvih proba novog komada za koji Elen Siksu pi{e tekst.
Sanja Bojani}: Hvala, Elen, {to si nam prepustila prava za objavljivanje prevoda Smeha Meduze na srpski, i {to ima{ vremena za kra}i razgovor o njemu. Predvi|am, dakle, i prori~em, najavljujem ono {to }e se desiti jednog dana, kada ona kona~no bude ~itana...1 Kako ga izgovoriti, kako bi trebalo da se razume to Deridino KONA^NO? îni mi se da ~ujem nepresu{nu gamu malih kona~nosti, ili potvrdu nekog na-dolaska (-venir), doga|aja, ali isto tako i bes, tako svojstven Deridi mislim pre svega na njegov specifi~an anga`man, ne toliko vezan za mi{ljenje, za filozofiju ili knjièvnost, ve} pre svega i iznad svega u odnosu na jezik, na na~in na koji u jeziku funkcioni{u glas i pismo. Mogla bih da evociram i boju njegovog glasa u trenutku kada izgovara ovu re~enicu kako bih prepoznala, pre svega, neverovatnu sposobnost recepcije jednog drugog glasa, sestrinskog glasa, Elen Siksu. Izgovorio je kona~no zato {to njegove u{i nisu dopu{tale da rad Elen Siksu bude banalizovan u ratu unutra{njih otpora feministi~kih institucija u svakom obliku, na svakom mestu na kome nastavlja Derida u ime ène, mo} u odnosu na mogu}nost kako je shvata Elen Siksu, S.B. uspostavlja svoje ma{inerije prisvajanja, proveravanja i unov~avanja argumentacije. Ne bi trebalo popustiti pred tom reduktivnom manipulacijom koja se sastoji u svrstavanju/sre|ivanju dela i imena Elen Siksu u seriju velikih-francuskih-teoreti~arki-ènske-stvari... No ipak jasno je, Elen Siksu je bila me|u prvima koja je unela talas pozitivne energije u teoriju ranih sedamdesetih godina, a koji od tada nosi ime pismo polne razlike. Elen, kako se danas smejemo, da li se meduza i dalje smeje, da li se ona u me|uvremenu promenila, da li je zadobila nove oblike? Elen Siksu: Izabrala si pitanje ~iji ugao posmatranja nekih klju~nih mesta po~iva u najavljivanju, u kona~nom, i u onome {to ti ovde navodi{ govore}i o manipulaciji koja se sastoji u klasifikovanju dela u seriji.... Najpre, htela bih to kratko da prokomentari{em. îm se krene sa klasifikacijama, ~im se krene sa definicijama, sa ome|avanjima a trebalo bi re}i, u Americi, na primer, neprestano se to radi, neprestano se grade kategorije i pri{ivaju etikete kre}e se sa redukcijama, u meri u kojoj se na mestu ne~ega {to je beskona~no i slobodno poput vazduha, poput vremena, poput sveta,
naseljavaju identifikacija i odre|enost dela koje ono samo po sebi ne poseduje. Delo je uvek polimorfno i nikada, ni u jednom trenutku se ne upisuje u pre~nik nekog razloga. Razloga koji moè da bude i politi~ke prirode ili bilo koje druge, odre|ene prirode, ili {ta vi{e -, po{to Derida o tome govori, u okviru onoga {to se de{avalo tokom dvadesetog veka u okvire neke vrsta opozicije izme|u svega onoga {to bi bilo mu{ko, sa jedne strane i ènsko sa druge. Opozicije koja, istovremeno, poti~e i od mu{karca, u pokretu potiskivanja svega {to je ènsko, i od èna, u pokretu revolta u odnosu na sve ono {to poti~e od mu{karaca. Opoziciju, koja je u~inila da se gubi i na mu{koj i na ènskoj strani, da se uvek gubi jedna polovina ~ove~anstva, i da ta polovina svakako nije samerljiva. Tako se zami{ljaju samo polu-bi}a. îm se krene za feminizacijom ili sa maskulinizacijom, ~im se izgovori èna pisac uostalom, nikad se ni ne kaè mu{karac pisac krene se sa saka}enjem, kre}e se u getoizaciju i izolaciju. Izvesno je da to bila delimi~no i oznaka dvadesetog veka, ali ja ne bih rekla da smo i Derida i ja pristalice pisma ili sveta stvaranja, koji bi bio neutralan, koji nije ni jedno ni drugo. Ta pojava neutralnog, neopredeljenog je isto tako redukuju}a, a napomenula bih da i on i ja poti~emo iz razli~itih izvora i da u mi{ljenu napredujemo iz snopa, pregr{ta tragova koji se prelivaju i koji svakako nisu stabilni tragovi. Prelazi se sa jednog trenutka bivanja u drugi trenutak bivanja, i svaki trenutak mada se uvek pojavljuje u svojoj specifi~nosti u stvarnosti sadrì mno{tvo drugih pod-podela. Kao {to to svi dobro znamo, jedan tren moè sadràti beskona~nost ili beskrajnost, a poznato je isto tako da i ve~no moè trajati tek jednu sekundu. Ali, deljenje predstavlja umnoàvanje, ~im se krene sa deljenjem, kre}e se sa {irenjem svega {to jeste ìvot bi}a. Dakle, kada Derida o tome govori, on poku{ava da se odupre upravo pojednostavljavanjima i olakom svrstavanju. U ~emu se ja sa njim u potunosti slaèm. Ali, i za njega vaì ista stvar, to je isto kao kada bismo o njemu govorili da je on mu{ki filozof {to se, naravno nikada ne govori jer je filozof uvek mu{karac da je on Jevrejin, itd. [to, ponavljam, nije jedina i dovoljna istina. Eto, to bi bio odgovor u vezi sa manipulacijom. Potom, Deridina tema, drugim re~ima to njegovo predvi|am, prori~em, najavljujem, o~igledno je da, kako i bilo {ta drugo {to se profetizuje, i sve {to se predskazuje, da ono otvara vreme, kao {to to i on kaè, da otvara neko na-dolaze}e vreme a da pritom ne govori o odre|enom datumu. To je jako va`no. Istakla bih ovde dve scene, jednu za koju smatram da je neodoljivo ~arobna i sme{na, mislim pritom na Stendala. Stendal kaè, îta}e me, onda on zapo~inje, 1882 godine, a onda kaè ne, ne, oprezniji, kaè, ~ita}e me 1924 godine. Eto, mene tu op~injava taj duhoviti, sme{an, komi~an, humoristi~an na~in na koji on kaè, moj ~italac }e se tek pojaviti. 1924 godine re}i da }u imati ~itaoce, a jasno je da trenutak u kom on to pi{e, da se taj trenutak desio sto godina pre pomenute godine, to je kako kada bih ja sada izjavila da }e me ~itati 2106 godine. To je nezamislivo i sasvim van mog ìvota, ja sam ve} odavno mrtva, u trenutku dok to govorim. A to je na~in ulaska u epsko, u bajke i vilinske pri~e. Ali, ~injenica da je on ponudio pravi datum je i ~arobni na~in zakazivanja sastanka u vremenu sa onim {to zauvek ostaje nesra~unljivo. I to je knjièvna igra. Kada je to tako, moè se re}i da je 1924 stra{no blizu ili, nasuprot tome, jako daleko. Jer tako ne{to je mogu}e zamisliti, jedina prepreka bi bila ukoliko bi se svet zauvek zaustavio. Dok u drugom slu~aju, u drugoj sceni, Derida kaè ne{to dru20 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
go, on ne kaè, kada me budu ~itali 1924 ili 2224, on ostavlja otvoreno pitanje vremena. I kada kaè, kona~no, on upravo svedo~i tu otvorenost. To je otvorenost, koju si ti i istakla, ali, rekla bih da ona ne predstavlja bes ili ljutinu, pre bi to bilo ogor~enje, ozloje|enost, umor. Kona~no smo ~ekali, ~ekali, ~ekali, ah, kona~o se desilo. Ali jo{ jednom, niukom slu~aju se ne radi o preciznoj naznaci. Ono svedo~i nemir, neki oblik indignacije u odnosu na grozni~avu i stra{ljivu sada{njicu. S.B. Na sada{nje vreme koje je gluvo... E.S. Da, naravno, ali i vi{e od toga. Jer se gluvo}a javlja iz odbacivanja, iz antipatije i iz bojazni. O~igledno, ono {to Derida govori u knjizi H.C. pour la vie...2, kao i u svim ostalim tekstovima u kojima je o meni pisao, on ponavlja istu stvar da je to {to ja pi{em a rekla bih da kada god se on zalaè za moju stvar, kada se zauzima za mene, da on govori i u svoje ime isto tako da ono predstavlja jednu lepu avanturu u jezik. To je jasno. Mada, istovremeno, rekla bih da je to hrabar i opasan gest s njegove strane, jer je sloboda da se brani drugi od strane mnogih ~esto osporavana. Ista se stvar de{ava kada ja nastojim oko izuzetnosti Deridinog pisma, kada govorim o tekstualnosti njegove filozofije, jer njegova filozofija jeste u pismu, to je filozofija na francuskom jeziku, a da ona kao takva jo{ uvek nije prepoznata. I on sm to neprestano ponavlja. Mada to ljude ne spre~ava da o njoj pi{u kao da ona nije pisana francuskim jezikom. Sve {to smo uradili, on sa svoje i ja sa moje strane, u su{tini se ticalo tog na{eg zajedni~kog blaga, francuskog jezika. Te{ko je stati u odbranu nekog drugog jer sve vrlo lako moè da preraste u banalno komedije bulevarskog tipa, kada mu{karac staje u odbranu jedne ène i kada ona njega, za uzvrat, brani. Naravno da to nije tako. S.B. Kako onda opisati tu ljubomoru koja vlada u sada{njici? E.S. îju ljubomoru? S.B. Ljubomoru tog sveta okolo. Onih koji nemaju dovoljno razumevanja za sporu i temeljnu analizu. E.S. Na izvestan na~in, ipak se tu radi o nekoj vrsti priznanja. Ljubomorni smo na ono {to postoji. Ljubomora predstavlja negativan oblik priznanja i prati je bojazan, neko ose}anje potisnute krivice. Ose}amo se krivima jer zameramo drugome na onome {to on jeste, uostalom, {ta menja ~injenica da je neko takav kakav jeste. Ali, ako nam se zamerio to je zbog toga {to, u sopstvenim projekcijama, kada se okrenemo ka samima sebi, mi nismo takvi. [to, na drugoj strani, budi nevi|eni nagon za smr}u. Ne treba da se skriva prava priroda ljudskih bi}a: kada ne{to ne uspevamo da pridobijemo putem identifikacije, u nama se budi ubila~ki pokret tipa: vi{e bih voleo da te nema. S.B. Kako se danas smejemo? E.S. Iskreno, ne smejem se ~esto. Pre svega, zato {to je ìvot zamoran u svom trajanju, zatim, zato {to se otpori ponavljaju, surovosti se ponavljaju i umnoàvaju, i zato {to se, uistinu, napredak stravi~no napla}uje. Umire se, umire misao, potrebno je da bi}a umiru kako bi ~ove~anstvo napredovalo tek u malim koracima. îni mi se, tu`no je to re}i, da je ~ovek manje umoran sa trideset godina. Naprosto, on jo{ uvek ni21 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
je primio u sebe i naplatio taj ponavljaju}i trenutak istorije koji je nepodno{ljiv. Sa {ezdeset ili sedamdeset, osamdeset godina je mu~no samome sebi priznati da je potrebno nanovo zapo~eti istu borbu koja tek {to se pomerila sa mrtve ta~ke. Manje se smejem. Kad se smejem, onda se to uvek de{ava u trenutcima uìvanja ili ljubavi, samo tada. Za{to? Zato {to, kada vidim, na primer, ma~ke kako se igraju i kako izmi{ljaju oblike jezika, kroz zauzimanje razli~itih poloàja, ili izmi{ljanjem razli~itih izraza nju{ke, glasa, to je tako lepo i tako inventivno da se ja grohotom smejem. Za{to, ponavljam? Zato {to se desi ro|enje i stvaranje. Verujem, da kada se smejemo, da se tada de{ava ro|enje. Postoji i onaj nesre}ni smeh, Schadenfreude, kada se smejemo na pomisao o boli koja je drugoga zadesila, ali to je zao smeh i to je stra{no. I postoji ta provala smeha, u prvom zna~enju te re~i, kada hop! ne{to krene da se javlja poput izvora. Dakle, smejemo se sa bi}ima koja tek {to su ro|ena ili sa onima koji su ostali ve~no mladi, bilo da su to deca ili starci zate~eni u novom detinjstvu. Tako da, eto, meduza je deo mitologije i predstavlja tvorevinu koja se u mitologiji ne smeje. A smeh o kome sam ja govorila je bio poput rugalice, to je bio smeh ène koja vidi da je mu{karac gleda kao da je ona neka zmija, zmaj ili ~udovi{te. Dok se u stvari, iza meduze, iza maske koja joj je nametnuta, krilo sve ono {to zati~emo i ovde (u pozori{tu SB). Na{minkani, glumci postaju ìvotinje, deca, ~udovi{ta. S.B. Tokom institucionalnog ìvota onoga {to nazivamo stvar polne razlike postojala je izvesna protivre~nost specifi~na prirodi polne razlike, najpre zbog toga {to razlika prolazi, prolazna je i promenjiva, ona se neprestano obnavlja, pokretna je i nestalna. Pominjem njenu nestalnost i mislim pritom na citat: Je vais devoir photographier la diffrence qui passe. La D.S., comme je lappelle, quand muettement jcris. La desse (qui) passe. Celle-qui-passe est son nom.3 Parafraziram: Zadatak mi je da fotografi{em razliku koja prolazi. Zadatak mi je da je prenesem zabeleènu, ali da je zabeleìm kako prolazi. Jedino i nu`no nasilje kome }u je izloìti je da je zapamtim u {to vi{e njenih pojavnih oblika. I da je ne rasrkrivam. Kako je nazivam kada je nemo (unutra{njim glasom) ispisujem. Boginja (polna razlika) prolazi. Ona-koja-prolazi, to je njeno ime. A potom i zbog toga {to ~itanje i pisanje polne razlike, u radu koji pre svega predstavlja potragu za novim modelom institucije, obeleàva otpor prema svakom obliku zakona i legitimnosti koje prihvataju mo} i silu za razliku od mogu}nosti (nade, potencije, budu}eg). Elen Siksu je trideset i jednu godinu vodila Centar za ènske studije. Kako bi ti opisala to iskustvo? Kakve su bile bitke, da li je bilo pobeda, kakvi su porazi? E.S. Prelazimo na konkretnu, institucionalnu, prepoznatljivu scenu koja ne podnosi pomeranje granica, preme{tanja, izme{tanja. îm krene da se naslu}uje oblik mi{ljenja koje se preliva i koje je u tranziciji, u pograni~noj zoni, u pokretu i nemogu}e ga je sputati, koje odoleva zatvaranju i nemogu}e ga je ograni~iti u okvire nekog prepoznatljivog saznanja, javlja se problem. On nastaje jer neposlu{na nauka ne odgovara i nije odgovorna pred postoje}im institucijama, bilo da se radi o filozofskoj, psihoanaliti~koj ili instituciji sli~ne provenijencije, jednostavno neprestani interdisciplinarni prelazi ne mogu da budu tolerisani. A administracija isklju~ivo odslikava po22 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
stoje}u ideologiju koja je nema{tovita i beìvotna. Administracija je vojnik i ni{ta vi{e. Tako da, u stvari, @enske studije nastaju u trenutku kada se pojavio procep u instituciji, sasvim slu~ajno, kretalo se sa promenama, te 1974 godine, i ja sam se zaletela, kao i {ezdeset osme uostalom, govore}i samoj sebi, hajde, ovde su ot{krinuta vrata, prolazi. Naravno da se sve ubrzo zatim ponovo zatvorilo. I bilo je potrebno koristiti etiketu koja je svojevremeno mogla da pro|e jer bio je to period feminizma, koji, na izvestan na~in meni nije do kraja odgovarao. Nisam bila zagrejana da tu novu stvar nazivam ènskom, ali to je bila jedina mogu}nost kako bi se zadobila minimalna legitimnost, a kona~no, i radilo se o ostvarivanju ènskih prava. Ponavljam, moj projekat je bio daleko {iri, jer sam oduvek èlela da se na analiti~ki na~in bavim polnim/rodnim razlikama, jer nikada nisam prihvatala ni pojedina~nosti niti binarnosti. Ali, ipak bih htela ne{to da naglasim. Trebalo bi misliti o svemu tome koriste}i pritom sliku piramide ili, naprosto, stabla. Postoji zajedni~ki koren koji predstavlja feministi~ku stvar. To je neophodno. Postoji hitnost, potrebno je da onaj deo ~ove~anstva koji ne uìva jednaka prava, da ih on ostvari. I da, kona~no, ta prava budu zadobijena za sve i da se u ime svih ona brane. Tu mislim pre svega na pravo na poba~aj. Ne moè{ da ne bude{ feministkinja u Sjedninjenim Ameri~kim Dràvama, gde u pojedinim dràvama nastoje da ukinu to pravo, i da se ne bori{ i dan danas za ostvarenje tog prava, tu ali i bilo gde drugde na zemaljskoj kugli. To je zaista minimum. Postoji minimum, i taj minimum se ti~e prava, samo {to to pravo nije jedina stvar. Nakon njega sledi i pravda. Sve {to zadire u sferu jednakih prava, jednakih plata ali i jednakih raspodela odgovornosti. Sve {to, ovde u Francuskoj, nazivamo paritetom. Sve {to zna~i, obezbe|uje da onom delu ~ove~anstva, a misli se pre svega na osobe ènskog pola, pruà mogu}nost slobode ìvota i preìvljavanja, omogu}ava osnovni ìvotni minimum, sve to ~ini i osnove feminizma. Samo {to to apsolutno nije dovoljno. Nakon toga je potrebno promisliti sve posledice koje ne-ostvarivanje tih prava proizvodi. A tada se dolazi do porekla mizoginije koja je neodvojiva od bilo kog oblika ljudskog dru{tva, kao i do njenih posledica, do neprestanog stvaranja dru{tvene mitologije u kojoj mo} uvek imaju samo mu{karci. Kaè se da se radi o mizoginiji, ta re~ je deùrni krivac, mada, rekla bih da se radi o rasizmu u odnosu na veliki deo ~ove~anstva. A nismo ni stigli do ostalih ìvih bi}a. Izgleda da ~ovek ne moè a da ne ìvi i da funkcioni{e beza toga. Treba po svaku cenu, isklju~iti, eliminisati, ubijati. Kao da ideja o jednakosti ili raspodeli predstavlja op{tu pretnju. Uostalom, to se de{ava i u okivru porodice. Ako posmatramo prvi oblik dru{tvenosti, a to je porodica, po~injemo sa analizom ne~ega {to je sasvim prvobitno, jer postoji strah da nema dovoljno hrane za sve. Nema dovoljno bogatstva za sve, eto i onda preostaje da se ~ovek bori da prvo sebe obezbedi. Prvi sam uvek ja. Nemogu}e je takve stvari iskoreniti iz psihi~ke strukture ~oveka. Ljudska agresivnost po~iva na tome, i kao {to je to Frojd opisao, ili se okre}e ka sublimisanju, ka stvaranju i umetnosti ili kre}e u uni{tavanje drugog. A kada bi trebalo da govorim o instituciji, nema trenutka a da nisam ose}ala prepreke. Koliko puta sam samoj sebi govorila da je postalo krajnje besmisleno da moj ceo ìvot pro|e u borbi za o~uvanjem mesta koje nikome nikakvo zlo ne nanosi, izuzev, naravno, u obliku fantazma u glavama nekih imbecila. Ti to dobro zna{, ovo mesto je preìvelo isklju~ivo zahvaljuju}i prijateljstvu, zahvaljuju}i ljubavi onih ljudi ko23 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
ji su u centru radili, èna i mu{karaca, istraìva~a. Za sve njih centar je bilo mesto u kome je moglo da se di{e, i ti ljudi su mi pomogli, kona~no, to je na{e zajedni~ko dobro, dobro svih èna i mu{karaca koji su tu radili i dalje rade, da centar ne nestane. Oni su pruàli, neprestano, svoju snagu koju su prenosili i na druge, ulagali su svoje vreme. Da toga nije bilo odavno bismo ve} nestali. To mesto je nastalo kao potreba za odre|enim oblikom istraìvanja i koje su istraìva~i sami spasili od nestajanja. S.B. Kada bismo poredili dve scene, francusku sa ~itanjem i pisanjem polne razlike i onu drugu Gender/Rodnih Studija, koji su im elementi zajedni~ki i po ~emu se te dve scene razlikuju? E.S. Mislim da one jedna sa drugom nemaju veze. Svaka je uslovljena nacionalno, ako bih tako mogla da kaèm, istorijski i kulturolo{ki. Mada, naravno, potrebno ih je misliti u njihovim razli~itim kontekstima. Nemogu}e je primeniti uslove i analize stanja stvari u Francuskoj i svega {to se de{ava u Americi, ili na primer, u Koreji. S.B. Ili u Srbiji. E.S. Da, apsolutno je razli~ita stvar na svakom mestu. Postoji vremenska i prostorna razlika koja mora da se misli. Pre dve godine sam u jednom naletu susretala korejske nau~nice, univerzitetske ène koje su dolazile kod mene. U po~etku sam mislila, bila sam malo zbunjena, ali ~inilo mi se da ipak sve one, zahvaljuju}i nekim stipendijama, dolaze iz istog mesta. Gotovo svake nedelje mi se najavljivala neka nova èna. I ja sam sa njima razgovarala, sve su to jake strukturisane ène, kultivisane i motivisane, me|utim, sve vreme smo govorile o vremenu Smeha Meduze. Stvarno je delovalo neverovatno, ali, kako je vreme odmicalo i mi razgovarale, razmislila sam i samoj sebi rekla, dobro, u stvari, to je tako. U Koreji se sada ìve sedamdesete godine u Francuskoj. Tako da sam, to shvativ{i, razumela mnogo bolje ono o ~emu su mi one govorile i {to su svedo~ile. Ali, ne zavaravam se, ne mislim da se bilo {ta promenilo i u Francuskoj, bez obzira {to je pro{lo vi{e od trideset godina. Istina je da su ostali tragovi, da su ti tragovi zzenske emancipacije neizbrisivi, ma koliko mali bili. Stvar je sasvim druga~ija u Americi. U Americi je feminizam jako rasprostranjen i utemeljen pre svega u Affirmative Action. Postoji politika kvota. Ameri~ki zakon, koji apsolutno razli~ito funkcioni{e u odnosu na francuski zakon, name}e odre|enu vrstu obaveza institucijama, ma kakva ta institucija bila, da ohrabruje ène da im pristupe. I onda imamo univerzitete. Neverovatan lanac i mreù univerziteta.Ali postoji jo{ jedna va`na ~injenica koja se sastoji u tome da je ameri~ki univerzitet mnogo manje opasan za dràvu u odnosu na francuski. Za{to? Zato {to bez obzira na stra{no bogat ìvot i razmenu koja je neprestana na ameri~kom univerzitetu, on ne ugroàva politi~ku scenu. Dok se u Francuskoj neprestano de{avaju neki prelazi, sa obrazovnog na politi~ki nivo, neprestano se prelazi sa jedne na drugu scenu. Mi{ljenje, re~, tekst nisu do kraja izolovani u odnosu na politi~ku scenu. To je ono {to nazivamo posvuda ulogom intelektualca, ali ja zazirem od tog naziva, {tavi{e, sasvim ga ne volim, mada on jasno predo~ava u ~emu se sastoji francusko shvatanje politike i univerziteta. U francuskoj tradiciji je, istorijski, ve} vekovima, osvedo~eno postojanje u~e{}a, pesnika, pisaca u dru{tvu. Dakle, opasnost je u tome. U Francuskoj se smatra da re~, pisana ili izgovorena re~, filozofska ili poetska re~, da ona ima
mo} da remeti odnose na politi~koj sceni. Poznata je afera Drajfus, ali pre toga je postojao i Viktor Igo, postojali su govori u prilog abolicije smrtne kazne. U Francuskoj je oduvek postojala intervencija intelektualne elite. Tako je bilo i sa Molijerom u vreme Luja XIV. Oduvek je u Francuskoj, za razliku od Sjedinjenih Ameri~kih Dràva gde je politi~ki vrh nezainteresovan, postojala neka vrsta netrpeljivosti prema onome ko pi{e. S.B. Reklo bi se da se danas u Francuskoj ra|a interesovanje za ponovno uvo|enje intelektualne scene sedamdesetih godina koja je, u stvari, imala jako bogatu recepciju upravo u Americi. Dakle, stvar se vra}a u Francusku, pro{av{i najpre ameri~ki filter. [ta moè da se kaè, na primer, o ulasku Dùdit Batler na francusku scenu? E.S. Dùdit Batler je neko ko ima puno kvaliteta, inteligentna je i jaka, ali, ona je Amerikanka. To {to ona radi u Americi, jednostavno ne moè da zaìvi na isti na~in i u Francuskoj. A pored toga, ona ni ne radi na na{em tragu. Istina, ona je javno izjavila, kada sam u martu bila na Berkliju (u martu 2006 je na Berkliju odràn kolokvijum posve}en @aku Deridi, S.B.), i to sa puno topline i naklonosti, da je pre nekih dvadesetak godina pratila moje seminare, na neupadljiv na~in, u dnu sale. Videla je sve moje pozori{ne predstave, ali stvar je u tome da je njeno polazi{te u Fukou, u mi{ljenju koje je tematsko ali ne i tekstualno. U njenom radu, koji je uostalom jako interesantan i koji nastoji oko Roda, ne postoji ono {to je striktno vezano za rad na polnim razlikama u samom jeziku i to na na~in na koji mi Derida i ja ~inimo. Opozicija hetero-homoseksualnost se zasniva na istoj logici kao i sve ostale binarne opozicije, ona se zasniva na isklju~enju, i kona~no, na identifikaciji. Moje pismo kao i moj ìvot, pritom nezavisni jedan od drugog, nikada nisu bili zatvarani u okvire ovakvih isklju~ivanja. Nije mi bilo va`no da u ìvotu treba da se prepoznam bilo kao homoseksualka ili kao heteroseksualka. Jer je ono {to me je vodilo uvek polazilo od vi|enja drugog pre svega kao bi}a, bez obzira na njegovu seksualnost i bez obzira na njegovu seksualnu opredeljenost. Bitna je samo ljubav. Ljubav i ono {to moè da se nazove tim imenom, ono {to rastvara sve vrste suprostavljanja i opozicija i gradi komplementarnost u mu{ko-ènskim odnosima. Iz jednog se prelazi u drugi oblik i zadovoljstvo se u velikoj meri sastoji u sposobnosti da se stvori veliki broj virtuelnih pa ~ak i animalnih mogu}nosti dopunjavanja jednoga i drugoga. Animalnih, u smislu novog i izmenjenog, do sada ~esto pervertiranog, odnosa prema ìvotinji. U sopstvenom ìvotu, nikada sra~unato ve} na osnovu sublimisanih izbora, nikada se nisam pitala da li bi}e koje volim ima vaginu ili penis. Potpuno, sasvim mi je to svejedno, jer nije samo pol ono {to ~ini ljudsko bi}e. Ali naravno, to ne zna~i da ja nisam bila svesna pola i svega {to polnost donosi u vitalnoj razlici u razli~itim domenima ìvota kao {to je to, na primer, ra|anje. Jer, u tom trenutku polna odre|enost postaje od presudnog zna~aja. Ali to nikako ne zna~i da bi èna trebalo da bude zarobljena u okvire materinstva, ili isto tako, da bi je trebalo spre~iti da sama izabere i odlu~i. Materinstvo se vezuje za odre|eni period ìvota i, kao {to je poznato Rimljani su to jako dobro znali ono moè da bude stvar koze ili vuka, vu~ice. Kod ìvotinje je materinska funkcija izrazito razvijena, pritom mislim na odre|eni vid osamostaljivaju}eg materinstva, negovanja i odbacivanja koji se desi u cilju emancipacije. [to sledstveno, moè da zna~i da i mu{karac isto tako moè da bude majka.
S.B. To nas navodi da nanovo promi{ljamo i problematiku nasle|ivanja. Na ono {to se danas na dru{venoj sceni de{ava u vidu dekonstrukcije nasle|ivanja i socijalne geneaologije. Na ~injenicu da i elementi ve{ta~kog (ve{ta~ka oplodnja, ve{ta~ki uterus) mogu da uti~u na dalji tok ~ove~anstva. E.S. Ja bih pre rekla da se radi o novim ve{ti~jim {egrtima. O nekom fantazmu svemo}i. Oduvek su ljudi sanjali da su bogovi i da mogu da stvaraju, tako da ~injenica, da se na tome radi, da umi{ljaju da na tome mogu da rade, predstavlja deo istog fantazma. ôvek je bi}e, koje je do sada, kao ljudsko bi}e raspolagalo sa se}anjem, sa mogu}no{}u da pohranjuje ta svoja se}anja, da ih arhivira. Ne ~ini njega samo prosti komad ìvog mesa. To je bi}e koje u trenutku kada se rodilo ve} iza sebe ima hiljadu godina postojanja pre njega samoga i koje je u stanju da u tome uìva. Moèmo mi da stvorimo robote i marionete od krvi i mesa, ali zaboravljamo da ìveti ne zna~i samo osetiti da krv proti~e kroz vene. @iveti zna~i sanjati, voleti, patiti; bojati se, se}ati se i ukoliko se sve to nekome oduzme, izvr{en je zlo~in. S.B. Rod podrazumeva i pristup koji prekora~uje nasle|ene oblike slobode. Sloboda se shvata u smislu neograni~enog broja rodnih kombinacija. E.S. Ponavljam da se radi o shvatanjima koji su obeleèni kulturolo{ki. Kada sam pre neki tren govorila o imanju pro{losti, o postojanju svesti o pro{lom, lako bi to moglo da se proglasi za ofucano i depase. Ali zaista se radi o tome da pro{lo nije iza mene, ono me opredeljuje unapred. Radi se o nasle|u koje ja ipak ne mogu da kapitalizujem. Trebalo bi da ga neprestano nanovo osvajam. Da napredujem i nasle|ujem neverovatnu koli~inu iskustva koje mi je dolaskom na zemlju preneto. I trebalo bi da idem dalje. To je prvi oblik budu}nosti, mada jako mali broj ljudi to uspeva da razume. S.B. Ali {ta se de{ava sa demokratijom, ako tako mali broj ljudi razume o ~emu se radi? E.S. Demokratija ne napreduje na na~in na koji mi to od nje o~ekujemo. Ona napreduje, rekla bih, i putem neuspeha, zaobilazno, ne kre}e se kao automobila na auto-putu. Ona je poput vatre koju bi trebalo odràvati. âk i stravi~ni neuspesi, oblici nametnute demokratije, kakvu, na primer, upra`njava Bu{ na Bliskom istoku, predstavljaju milimetarska pomeranja jednog dugog procesa. Progres se ne de{ava uvek na politically correct na~in. Razgovor vodila Sanja Milutinovi} Bojani}
Napomene
1 Jacques Derrida, H.C. pour la vie, cest--dire..., Galile, 2002, p. 117. 2 Knjiga u kojoj je objavljen Deridin tekst izgovoren na kolokvijumu u Seriziju (1998). Derida analizira knjièvni postupak Elen Siksu. 3 Hlne Cixous, Lectures de la diffrence sexuelle, Des femmes, 1994, p.35)
Sanja Milutinovi} Bojani}
ANALITIKA I POETIKA POLNE RAZLIKE

Govori}u o konvencijama, o naru~enim tekstovima i tuma~enjima. Najpre, ~emu konvencije i ~emu zajedni~ki imenitelji? Na pitanje novinara {ta bi mogao da kaè o knjièvnom postupku toka svesti (stream of consciousness), Dòjs je svojevremeno odgovorio da mu se re~ tok (stream) javlja kada ugleda mlaz mokra}e u trenutku dok urinira. Bio je to skaredan i opscen na~in uz pomo} koga je Dòjs samoga sebe objektivizovao ali i manifestacija njegovog jetkog nezadovoljstva koje se javljalo na pomen bilo kog oblika klasifikacije i konvencionalnog svrstavanja njegovog (ali ne samo i njegovog) traga u knjièvnosti. Pismo, pritom jo{ i ènsko, tokom dvadesetog veka je zadobilo obrise koncepta i koristilo se u razli~ite teorijske i kvazi-teorijske svrhe. Za neke je ono predstavljalo na~in konvencionalnog imenovanja odre|enih pojava na francuskoj postrukturalisti~koj sceni sredinom pro{log veka, dok su ga drugi odbacivali kao nedovoljno radikalni oblik otpora, ili su ga naprosto ignorisali. Recimo da je ono spadalo u red onih imenovanja koja su bila neophodna kako bi se opisala i ozna~ila neka sloènija de{avanja u sklopu pokreta vezanih za period moderne i posmoderne. @ensko pismo (criture fminine) kao deo French Theory imalo je odjeka na ameri~koj sceni, pre svega zato {to se uklopilo, nekada na komplementaran na~in1 a povremeno i u suprotstavljanju2, u postoje}e tokove politi~ke i dru{tvene emancipacije ène, ali i svih onih koji su osetili razli~ite oblike diskriminacija i negativnih razlika: crnce, siroma{ne, homoseksualce, polno i seksualno neodre|ene osobe, hendikapirane, strance, jednom re~i, svih onih koji su druga~iji u odnosu na valdaju}u ve}inu, itd. Nimalo slu~ajno, Smeh Meduze koji je pre svega programski tekst Elen Siksu, pojavio se u broju ~asopisa Ark, tematski posve}enom delu i ìvotu Simon de Bovoar koja u samom tekstu nije pomenuta imenom. U stvarala{tvu Siksu, ovaj tekst pripada periodu njenog punog i svesnog politi~kog anga`mana, neposredno nakon {to je, zajedno sa Fukoom, Delezom, u~estvuju}i u formiranju Univerziteta u Vansenskoj {umi (katedre za engleski jezik i knjièvnost), postala jedna od vode}ih autorki ènske izdava~ke ku}e des femmes.3 Izvesno je da pojedini argumenti na koje se poziva Siksu slede tragove Drugog pola neoborivo ih opovrgavaju}i. [ta vi{e, otpor oko devize èna se ne ra|a, ve} se ènom postaje Drugog pola odre|uje u velikoj meri i sva budu}a svrstavanja i pojednostavljene klasifikacije Elen Siksu me|u takozvane feministkinje esencijalistkinje i diferencijalistkinje. Za razliku od Bovoar, Elizabet Badinter, @ozijan Savinjo ili Mar~ele Jakub (Argentinka, pravnica, aktivna na francuskoj sceni danas), koje se po27 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
zivaju na univerzalni feminizam4, Siksu, zajedno sa Ani Lekler, [antal [avaf, Nensi Hjuston, Lis Irigarej, Donom Haravej, pristaje na polnost, na odre|ivanje sebe kao subjekta u razlici u odnosu na drugog, istovremeno nagla{avaju}i da polna predodre|enost ne negira mogu}u naklonost prema istom ili drugom rodu. Smeh Meduze je bio i odgovor na hipertrofiranu i hipokritsku refleksiju ène5 koja odbacuje sve svoje ènske atribute, podraàva logocentri~ni diskurs i koristi pritom sirov i ogoljen jezik u opisivanju ènskih polnih osobenosti, te navodno razobli~ava postoje}e mitove o prirodnoj ènstvenosti. Meduza, nasuprot tome, ne krije svoju lepotu, ne odbija da pleni svojim {armom i nastoji oko autenti~nosti sopstvenog jezika i sopstvenog pisma. Na mestu druge, Drugog pola (odre|ene u negaciji u odnosu na prvi pol za koga je ona apsolutno drugi6), postavlja se èna koja prima Drugu, Drugog, Drugo, koja afirmi{e sopstveni stvarala~ki potencijal, kako na simboli~kom planu tako i u doslovnom smislu, kroz materinstvo (materinstva za koje je Bovoar napisala da ènu zatvara u okvire biologije osu|uju}i je da obnavlja ìvot). Meduza daleko iza sebe ostavlja oko{talu metafiziku zasnovanu na Sartrovoj filozofiji Bi}a i ni{tavila, konceptualnog para transcedentnog i imanentnog, prepoznatog, izme|u ostalog, u telima: u mu{kom, aktivnom, mi{i}avom i pokretljivom telu, spremnom da se `rtvuje i da zada smrt i ènskom, koje je nasuprot tome, receptivno, pasivno, inertno i meko.7 Ali, Meduza govori za sebe, u svoje ime, i poziva druge da govore. Njen li~ni izbor (kao da je prete~a coming out-a), - jer trebalo bi da èna iznese u tekst - kao i na svet, i u istoriju - svoj sopstveni pokret - progla{ava za istinsko, za najistinskije golog ìvota, za poetiku. Poetsko je najistinskije zato {to je nezaustavljeno-nezaustavljivo. Sve {to je zaustavljeno, zaptiveno, podre|eno i lako prenosivo, uhvatljivo i preto~eno u pojam, sve ono zato~eno, manje je istinito. Jer, izmi~e mu ìvot koji neprestano vri, preliva se i prenosi, koji samog sebe prenosi. ... U ìvom postoji kontinuitet koji se gubi sa pojavom teorijskog kada se javlja prekid, rez, diskontinuitet. Mada, ne anatemi{em ja time teoriju. Ona je isto tako neophodna, nemogu} je napredak bez nje, ali kada je sma ona postaje la`na. Ona predstavlja protezu.8 Na taj na~in, ènsko pisma, za Siksu, svoju punu izraàjnost zadobija u poetskom, u mogu}nosti da segmentira i metaforizuje ìvot putem jezika. Tek sa poetikom i analitikom polne razlike (razlike koja sui generis sabira sve razli~itosti i mnoìne razli~itih i raznih afirmacija, u saglasju sa Deridinim filozofskim postupkom) moè se prevazi}i falocentri~na biologija anatomske razlike me|u polovima i krenuti u analizu morfolo{kih razlika. Jer, {ta bi drugo bila morfolo{ka razlika nego predstava ste~ene i ospoljene anatomije. [ta bi drugo, u analizi - po sebi ve} posredovanom postupaku trebalo da bude tuma~eno, nego ono {to jeste uslovljenost u izvesnoj meri spoljnih i nasle|enih ~inilaca. Otuda je, i bez obzira na, kako kaè Siksu kulturolo{ka i istorijska nepodudaranja, mogu}e prepoznati mesta na kojima je ~itanje Teorija Roda i Polne Razlike komplementarno, jer performativnost tako|e operi{e sa promenjivim datostima. Za Siksu, pismo postaje mogu}e jedino u paralelnosti i konceptualnog i poet28 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
skog - koje ona ~esto imenuje kao snevno - dok morfologija sa jedne strane, i pra}enje ozna~itelja sa druge, mogu da odrede ènsku odnosno mu{ku stranu jezika. Ali za{to Elen Siksu nastoji oko ~injenice da njeni tekstovi, kao i sve {to je @ak Derida napisao, jesu plod rada na jeziku? Ponekad mislim da sam po~ela da pi{em kako bih udomila lutaju}e pitanje koje proganja moju du{u i kida i cepa mi telo; kako bih mu dala podlogu i vreme; kako bih od mog mesa odvratila njegovu o{tricu; kako bih davala, traìla, pozivala, dodirivala, na svet donela novo bi}e koje me ne vezuje, ne progoni me, koje se ne gubi u uskogrudosti.9 Pre no {to dospe do tela, pre no {to anatomski opredeli telo seksuali{u}i10 ga, pitanje u jeziku pripada odre|enom polu, pitanje ima rod. Za vreme dok prevodim ovaj kra}i fragment, ne mogu a da ne ~ujem razliku: pitanje je na srpskom jeziku re~ srednjeg roda, dok je na francuskom la question, ènskog. U prirodi pitanja (na francuskom) da otvara i da se {iri (spre~avaju}i time uskogrudost) prepoznaje se njegova ènska receptivnost. Me|utim, {ta preostaje od takve analogije na srpskom jeziku i koji je njen domet? Ulaskom srednjeg roda ne remeti se plan analize, ve} se njeno teì{te pomera u ono {to je izme|u (fr. entre), u oklevanje i latentnost.11 Kao i jezik i polna razlika pored sve svoje propusnosti i spremnosti da se prevodi i da se prenosi, ostaje neprevodiva i nesvodiva. Kao i jezik koji ostavlja trag u pismu, polna razlika se ispisuje i ~ita. ... moja hipoteza je da se sa pojavom polne razlike javljaju re~i, ili {tavi{e, da se javljaju tragovi koje je potrebno ~itati. Ona tu zapo~inje. Moè da postoji trag u kome nema polne razlike, kao na primer kod polno nepodeljenih ìvih organizama, ali ne moè da postoji polna razlika koja nema traga, i to ne vaì samo za nas, za ìve organizme koje nazivamo ljudima. [to zna~i da preostaje da polna razlika treba da se tuma~i, da se odgoneta, nanovo otkriva, da se ~ita i ne gleda. îtljiva, dakle ne-vidljiva, ona je predmet svedo~enja ali ne i dokazivanja - te je u istom potezu i problemati~na, pokretljiva jer je neobezbe|ena, ona prolazi, ona je u prolazu, prolazi iz jednog u drugi, od jednog ka drugom, ... i ~ujemo je i onda kad je ne vidimo, kao preko telefona, kad sve vrvi od zna~enja i nudi nam se na odgonetanje.12 Trag polne razlike, kao i pisma, obezbe|uje postupnost u ~itanju i omogu}ava vra}anje unazad otklanjaju}i privid razumevanja mu{ko-ènske suprotstavljenosti u binarnostima uz pomo} kojih se potom stvara piramida netrpeljivosti i nasilja, centriranog i nepokolebivog diskursa. Eto za{to je, u mom vremenu i na mom mestu, mu{ko-ènski konflikt nedovoljan. Polna razlika postoji, samo {to polna razlika nije ono za {ta se smatra. Prepletena je i sloèna, jer postoji ono {to ona jeste i ono {to ona postaje kada se pojavljuje i raspodeljuje u svakome od nas ponaosob.13
Ako nam je namera da se suprotstavimo diskriminaciji na politi~koj ravni neophodno je najpre u jeziku otvoriti polnu razliku i kroz lupu posmatrati posledice falocentrizma koji poziva na zabranu i druge oblike restriktivnih zna~enja. Drugim re~ima, neophodna je osetljivost sa kojom }e mo}i da se detektuje nasilje i pre no {to to nasilje zadobije zastra{uju}e vidove ispoljavanja nepodno{enja koji vode ka me|usobnom uni{tavanju. Me|utim, ~ak i tako izraèni senzibilitet - koji bi mogao da se imenuje kao izo{trena intuitivnost - upravo zbog sopstvenog neodre|enog, promenjivog i neobjektivizovanog statusa, te{ko se odupire ustanovljenim i nasle|enim logikama poklona (Mosovog potla~a). Senzibilitet ~esto ostaje nezadovoljen i neprihva}en zato {to usmerava ka traganju za novim oblicima gostoprimstva i ka prihvatanju umnoènih identiteta. I sam u neprestanoj napetosti, jer je zasnovan na otvorenim i rasipnim, produktivnim ali i ne kontroli{u}im libidinalnim ekonomijama (u Batajevom zna~enju depense improductive), on je prijem~iv za Drugo, Drugog i Drugu, i ima za cilj brisanje uniformisanog i na zloupotrebljiv na~in tuma~enog odnosa izme|u aktivnog i pasivnog. @enska libidinalna ekonomija bi trebalo da radi na osloba|anju ènske èlje i na njenom pokretanju u okvirima jezika (okvirima koji pokrivaju sve sfere stvarala~kih aktivnosti). Za razliku od zatvorenih mu{kih ekonomija razmene koje neprestano traè zadovoljenje u metafizi~kim i transcedentalnim oblicima suvereniteta, odbacuju}i bilo kakvu propadljivost tela, osnovni provodnik pisma za ènu upravo jeste telo. Tekst se pokre}e pod blagim ljubavnim pritiskom i po{to ne moè ~ovek biti svoj sopstveni izvor ljubav se javlja zbog Drugog i taj izvor otvara telo i tada pismo moè da se vine14. [ta me ~ini da pi{em, da je~im, da pevam, da se usu|ujem? [ta mi daje telo koga nikada nije strah da bude prestra{eno? [ta me ispisuje? [ta to od mog ìvota ~ini puteno polje sa koga se izdiù tekstovi? @ivot sm, glavom i bradom.15 Samo {to se ìvot nikada ne ispisuje zaboravljaju}i na smrt.16 Izdvojena u posebnoj celini, u knjizi Tri stepenika na lestvici pisma17, [kola smrti nudi inicijaciju u primanju tog dara prihvatanja smrti kao sastavnog i kreativnog dela ìvota. Jedino ve`ba pisanja, knjièvna ve`ba, moè na trenutak da obustavi smrt u meri u kojoj je ona u hitnosti pridràva, u kojoj je trenutno obustavlja, poput Blan{oovog zaustavljanja/proglasa zadatosti smrti (larrt de mort). Ona ìvotom, ~inom pisanja odlaè smrt (koja svejedno do~eka svoj trenutak). * Sklopiv{i u kra}u celinu, kratak ali nepotpun tematski pregled knjièvnog dela, delimi~nih filozofskih diskursa i anga`mana Elen Siksu, osvrnuv{i se na neka ve} op{ta mesta u njenom delu: ènsko pismo, polnu razliku, libidinalne ekonomije, pismo, telo, materinstvo, ìvot, smrt, namera mi je bila da pruìm kontekst Smehu Meduze, koji je napisan pod komandom vremena i trenutka kada je nastao. Govor konvencije me je naveo da iscrtavam koordinate i postavljam putokaze sa kojima sam - mimo volje Elen Siksu, ili Deride koji je uvek gajio veliki otpor pre30 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.
ma klasifikacijama i svrstavanjima, i uprkos meni samoj - predo~ila metodolo{ki ono {to predhodi radu seminara Analitike i Poetike polne razlike. U trajanju od ~etrdeset godina, dve do tri subote mese~no tokom {kolske godine, nomadski se sele}i iz sale u salu (a da je formalno sedi{te Internacionalnog koleà za filozofiju simboli~ki na istoj adresi kao i Ministarstvo za nauku i obrazovanje Francuske), Elen Siksu profesuje ~itanje i pisanje polne razlike. Stalni ali i promenjljivi naslovi seminara su: Pogled na more ili videti Majku18,Pisati rukom deteta otkinutom od deteta19, ili Lov na sre}u20, Mamin kriminalac ili ukus gre{ne kru{ke21, i tako redom. Prisutni su - kroz tekstove - Ovidije, Plutarh, Stendal, Flober, Rembo, Cvetajeva, Bahman, Avgustin, Bomar{e, Lispektor, Kafka, [ekspir, @ene, Derida, Dostojevski, Bernhard, Dòjs. Pojedini tekstovi ostaju godinama dok neki odlaze i vra}aju se. Nikada se ne ~ita samo jedan tekst, u ogledalu ili vi{estrukoj recepciji, preklapaju se poezija i filozofija, drama i roman. Zajedni~ka nit je raspore|ivanje i prelivanje libidinalnih ekonomija koje podjednako mogu da budu zastupljenje u tekstu napisanom mu{kom ili ènskom rukom. Neprestana pokretljivost prelaza je diktirana jezikom, upotrebom stilskih ili retori~kih figura, mimikrijama razli~itih knjièvnih rodova. Paragraf ili re~enica, ponekad samo jedna jedina re~ nekog teksta, uzrokuje potragu za nizom novih ali i poznatih mesta, filozofema, pesni~kih slika, nekog sasvim udaljenog, u vremenu i prostoru, drugog teksta. Njihovo zajedno, poput pa~vorka, vezuje se u snopu prepoznavanja i prihvatanja razlika. Tematsko vezivanje sluì kao izgovor kako bi se na sceni smenjivali Stefan Dedalus, ali i Minjon Vilhelma Majstera ili Sveti Antonije, Malina ili Dimitrije Karamazov, Puga~ov, G. H. Sa svakim novim ~itanjem uspostavlja se nova veza izme|u knjiga, gradi se mreà novih virtuelnih biblioteka, Rusoova roze ma{na upli}e se u kosu Bomar{eovog Figaroa koju zatim krade i podvla~i pod pelerinu @an @ene. Segmenti [ekspirovog Henrija êtvrtog sme{taju se u {avove Kafkinih Dnevnika. Za razliku od Penelopinog tkanja, radost is~ekivanja i prepoznavanja donosi sm tekst. Tekst se ra|a i tekst pora|a. Verna metaforama ènskog tela i prijem~ivosti negovateljice, moè se desiti da Siksu najavi tematski seminar posve}en krojenju i {ivenju ali isto tako i poro|ajnim ve{tinama. Sau~esni{tvo sa tekstom prido{licom se sklapa lako i do u najmanji detalj se posve}uje pa`nja analizi sintakse ili izraza. Op{te mesto prestaje da bude op{te sve dok moè da iznenadi u neverovatnom jezi~kom obrtu na nekom novom mestu, u re~enici, u novom idiomu. Neprestano se o~ekuje knjièvni pogodak, ushit novog ~itanja. Samo {to je zapo~elo, na ivici, ~itanje Balzaka, njegove Strasti u pustinji, tek javlja se re~ o{trica kako vreba : crnpurasti pesak pustinje koja se proteè u nedogled posvuda i sjaji poput ~eli~ne o{trice iznenada obasjane ìvom svetlo{}u. ... Bez obzira da li nam je nepoznat ili pak izvestan kraj pri~e, metafora o{trog ~elika putuje, tokom seminara koji traje {est sati (sa pauzom za ru~ak od pola sata) i stiè na odredi{te, opravdavaju}i, ili bolje, tuma~e}i u jeziku tragi~an ishod ljubavne strasti izme|u ~oveka i ìvotinje, izme|u Balzakovog, Napoleonovog heroja (sa svim oksimoronskim elementima meke du{e ratnika) i divlje ma~ke (divlje, neukrotive i graciozne), pantere. Detekcija prelaza iz jednog u drugi registar, krijum~arenja i preru{avanja narativnih postupaka, sluì kao poligon gde se strano prepoznaje i prihvata, gde se odoma}uju neuobi~ajene kombinacije primiruju}i na taj na~in jednostruko i ograni~eno tuma~enje.
Rad proti~e u neprestanom sklapanju kolaà tekstova koji se me|usobno dopunjavaju prate}i ozna~itelje. Smo na-dolaènje i stizanje u okvire odre|ene tematike za cilj ima razumevanje paradoksa i antinomija nastalih u otkrivanju njenih razli~itih aspekata. Preduzeti put je ponekad ome|en poznatim poglavljima Rusoa, Benvenista, Frojda, ili Mosa, dok Deridina filozofija nedvosmisleno ukazuje na pojmove, koji se putem primera iz knjièvnosti, vra}aju u nevino stanje jezika. Tada se i mi{ljenje kao opsadno stanje ~ovekove aktivnosti, razume pre svega u ambivalenciji latinskog korena pendere (particip pro{li pensum), jednog glagola, misliti (fr. penser) ali isto tako i onog drugog, meriti teìnu (fr. peser) jer mi{ljenje visi (poput obe{enog, poput pretnje, poput smorenosti) i meri u~inke svih hibridnih ~itanja. Knjièvnost nije prozvana da polaè ra~une, mada se time ne spre~ava neprestana èlja onoga koji pi{e da kroz nju isku{ava potrebu da se ispoveda i da propoveda. Me|utim, nikada do kraja ono ispisano (poput izgubljenih stranica ispovesti Dimitrija Karamozova koje ~ita starac Zosima) ne}e mo}i da svedo~i sve nepriznato. Tajna, kao tajna u pismu ali i tajna ìvota, nikada ne}e mo}i da bude prenesena.
Napomene:
1 U teorijskom radu Mojre Gatens, Dèjn Gelop, Elizabet Gros ili Drusile Kornel, ta komplementarnost se ogleda u osnovnim premisama po kojima je zapadnja~ki sistem vrednosti zasnovan na falocentri~nim libidinalnim ekonomijama, hijerarhijama i opozicijama kartezijanskih dihotomija, gde je Drugi uvek isklju~en i kolonizovan. 2 Pamela MekKolan, Meri Jakobis ili Tereza Ebert prime}uju da je ènsko pismo utopijsko i ahistorijsko jer idealizuje revolucionarnu mogu}nost jezika. 3 Urednica izdava~ke ku}e des femmes je psihoanaliti~arka Antoanet Fuk. Sve programske tekstove, od knjige eseja Prenoms de personne (Ni~ija imena), La jeune ne (Novo-ro|ena) sa Katrin Kleman, zatim La venue lcriture (Dolazak u pismo) knjige napisane sa Madlen Ganjon i Ani Lekler, Siksu nije objavila u ediciji des femmes (mada su mnogi od njih pre{tampani u biblioteci eseja des femmes tokom osamdesetih godina). Prva knjiga fikcije, kako stoji u podnaslovu, Souffles (Izdasi) objavljena je 1975. Nakon nje su tokom dvadesetpet godina sledile: Partie (Ulog), Angst, Prparatifs de noces au-del de labme (Pripreme za prosidbu sonu stranu provalije), Vivre lorange (@iveti narandàsto), Anank, Illa, With ou lart de linnocence (Visprenost ili umetnost nevinosti), Limonade tout tait si infini (Limunada i sve je bilo beskona~no), Manne aux Mandelstams aux Mandelas, Jours de lan (Prvi dani u Novoj godini), Lange au secret (An|eo u tajni), Dluge (Potop), Beethoven jamais (Betoven zauvek), La fiance juive (Jevrejska zaru~nica), Messie (Mesija), OR les lettres de mon pre (OR pisma moga oca), Osnabrck. 4 Univerzalni feminizam negira razlike ste~ene ro|enjem, kulturom, ali i prirodne razlike izme|u polova, odnosno rodova. Bi}e ène nastaje istorijski, uslovljeno je konstrukcijom politi~kih okolnosti. Cilj takve feministi~ke borbe je u prevladavanju razlika u te`nji ka univerzalnim, objedinjuju}im vrednostima koje }e i}i u prilog jednakosti svih. Tako bi moglo da se tuma~i i nastojanje Mar~ele Jakub za koju je polnost tek {minka i deo spoljnih obele`ja ~oveka - oko legalizacije ve{ta~kog uterusa. 5 Ve} od 1969 godine - sa knjigom Le malentendu du Deuxime sexe (Nesporazum Drugog pola), teoreti~arke Suzan Lilar - otvoreno se dovodi u pitanje priroda feministi~kog anga`mana Simon de Bovoar. Stanovi{te prema kome je Simon de Bovoar napisala Drugi pol na nagovor Sartra, ispunjavaju}i na taj na~in njegov egzistencijalisti~ki program, potkrepljeno je potom i navodima iz njihove prepiske (objavljene nakon smrti Bovoarove).
6 Na na~in na koji je, na primer, Sartr u Razmi{ljanjima o jevrejskom pitanju definisao Jevrejina koji ne postoji kao takav ve} je pre svega plod antisemitske konstrukcije. 7 Menstruacija, menzis, za Bovoar predstavlja ne~isti doga|aj, i ona ose}a ga|enje prema toj ènskoj umrljanosti. Fetus je parazit koji izrabljuje ènu, dok je polni ~in ènska uspaljenost, meka uskome{anost {koljke ... znoja tela, koji poput vlage probija stari zid ili le{... Simone de Beauvoir, Deuxime sexe, vol. 1, Gallimard, 1986, 64, 307, 148 str. 8 Mireille Calle-Gruber, Hlne Cixous, Hlne Cixous Photos de racines, des femmes, 1994, 14 str. 9 Hlne Cixous, La venue lcriture in Entre lcriture, des femmes, 1986, 16 str. 10 Elen Siksu prihvata, nekad i osporavanu, etimologiju izvedenice sexe, latinski secus ili sexus koja vodi poreklo od glagola secare, se}i, deliti. 11 Kao {to je u Smehu Meduze ve} nagove{teno, ènsko za Siksu, moè da zadobije (a da to bude plod njenog slobodnog izbora) svoje ispunjenje i kroz figuru majke. Materinstvo u mnogim njenim tekstovima zauzima specifi~no mesto jer, jednako kao i poetika, predstavlja izvor ènskog mi{ljenja. Majka je mesto mogu}nosti, potencije i potencijala, koje, po{to se ne svodi na biologiju nastavljanja vrste, nosi brigu o Drugom. 12 Jacques Derrida, Fourmis in Lectures de la diffrence sexuelle, ured. Mara Negron, des femmes, 1994, 74-75 str. 13 Hlne Cixous, The School of the Dead, Three Steps on the Ladder of Writing, prevod Sarah Cornell, Susan Sellers, Columbia University Press, 1993, 50 str. 14 Hlne Cixous, La venue lcriture, ibid. 54 str. Izvor je na francuskom re~ ènskog roda (la source). 15 Op.cit. 55 str. 16 Recimo da bi trebalo najpre pro~itati tekstove @aka Deride u kojima on detaljno ispisuje komplementarnu i sloènu recepciju smrti u delu Elen Siksu. Porede}i ih sa sopstvenim tekstovima, Derida sugeri{e da Elen Siksu,(jeste) za ìvot, {to zna~i... Radi se o naslovu knjige H.C. pour la vie, cest dire... (koji je nai{ao na veliki otpor, zbog njegove ambivalentne neprili~nosti, komisije Centra za knjigu pri Ministarstvu za kulturu, kada je trebalo odobriti nov~anu pomo} za njeno objavljivanje). H.C. su inicijali Hlne Cixous, ali je C mogu}e ~itati kao francuski ekspeltiv cest: to jeste. 17 [kola smrti zajedno sa [kolom snova i [kolom korenova najpre je predstavljena u nizu predavanja koje je Elen Siksu odràla u okviru The Wellek Library Lectures Univerziteta Irvajn u Kaliforniji 1990. 18 Vues sur mers ou la Mre voir, i pre no {to sam u prilici da svedo~im kako se odvijaju seminari suo~ena sam sa problemom prevo|enja. Po~etak analiti~kog rada se zasniva na ~injenici neprevodivosti kao i na igri ozna~itelja. 19 Radi se, izme|u ostalog, i o parafrazi re~enice Tomasa Bernharda iz knjige Poreklo. 20 Lov na sre}u je preuzet od Stendala. U analitikama sre}e, neizvesno je da li jurimo sre}u, da li je o~ekujemo ili o~ekivanjem kvarimo, dok nam ona neprestano izmi~e. îtaju}i Anri Brulara, sti~e se utisak da je ~ovek proklet i da uvek gubi ono do ~ega mu je najvi{e stalo. Dok analizira de~ake zbog kojih majke pla~u, stare i umiru, Siksu gotovo teatralno do~arava scenu koja se odigrava u bra~nom ili samrtnom krevetu. Do~arava sliku onoga koji pi{e opisuju}i ga kako obigrava oko kreveta. (Dòjs, Portret umetnika u mladosti, Derida, Obrezoispovedanje). 21 Kakva je strukturalna veza izme|u zlo~ina, koje dete poverava majci (na primer, Ispovesti svetog Avgustina) i pisma.

03 Portret Savremenice

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

03 Portret Savremenice

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Slika

2 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.

18 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.

26 ProFemina broj 43/45, leto/jesen/zima 2006.

Sanja Milutinovi} Bojani}

ANALITIKA I POETIKA POLNE RAZLIKE

You might also like