Knjiga Banke I Rizici

Prof. dr Uro N.
uri
Doc. dr Miljana Barjaktarovi
BANKE I RIZICI
Upravljanje bankom, korporativnim i portfolio
rizicima banke
Beograd, 2010.godine
Autori:
Prof. dr Uro N. uri
Doc. dr Miljana Barjaktarovi
Recenzenti:
Prof. dr Nenad M. Vunjak
Prof. dr Ljubomir D. Kovaevi
Lektor:
Izdava:
Kompjuterski slog:
Active Design, Novi Sad, Jermenska 9
etvrto izmenjeno i preraeno zdanje

tampano: marta 2010. godine
Tira: primeraka
CIP:
Izdava i tampa:
Sadraj
S A D R A J
Uvodne napomene
Deo prvi:
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZINOJ SREDINI
Glava 1: Banke i faktori promena u bankarstvu
1.1. Pojam i sutina bankarske delatnosti
1.2. Kljuni faktori promena u bankarstvu
1.3. Promene i interno poslovanje banaka
1.4. Promene i perspektiva razvoja bankarstva
Glava 2: Trine promene i konkurencija u bankarstvu
2.1. Uticaj makro promena na strukturu bnakarstva
2.2. Strukturne promene u savremenom bankarstvu
2.3. Makro ekonomske snage i konsolidacija banaka
Glava 3: Tranzicija, menadment i liderstvo u bankarstvu
3.1. Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji
3.2. Svojinska i poslovna transformacija u bankarstvu
3.3. Menadment i liderstvo u bankarstvu
Deo drugi:
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE
Glava 4: Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
4.1. Krportivno upravljanje bankom
4.2. Sistemski okvir za upravljanje rizicima banke
4.3. Institucionalni okvir za upravljanje rizicima banke
4.4. Uloga javnosti u upravljanju rizicima banke
Glava 5: Upravljanje bilansom poslovne banke
5.1. Upravljanje bilansima banke
5.2. Upravljanje pasivom obavezama banke
5.3. Upravljanje aktivom - imovinom banke
5.4. Upravljanje akcijskim kapitalom banke
Glava 6: Upravljanje korporativnim rizicima banke
6.1. Upravljanje rizikom boniteta banke
6.3. Upravljanje rizikom pozicije likvidnosti banke
6.3. Upravljanje rizikom profitabilnosti banke
6.4. Sistemi ranog otkrivanja rizika u bankama
Glava 7: Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
7.1. Kvalitet bankarskih proizvoda I usluga
7.2. Model upravljanja kvalitetom u banci
7.3. Standardi kvaliteta u poslovanju banke
7.4. Komunikacioni standardi u poslovanju banke
Glava 8. Upravljanje rastom vrednosti banke
8.1. Koncept korporativnog rasta vrednosti banke
8.2. Metode i okviri rasta korporativne vrednosti banke
8.3. Procena korporativne vrednosti banke
8.4. Eksterni rast korporativne vrednosti banke
Deo trei:
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE
BANKE I RIZICI I
Sadraj
Glava 9: Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
9.1. Portfolio concept performansi banke
9.2. Upravljanje performansama kreditnog portfolija
9.3. Upravljanje performansama investicionog portfolija
9.4. Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti
Glava 10: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke
10.1. Kredit i kreditni portfolio banke
10.2. Kreditni rizici banke
10.3. Upravljanje rizikom kretkoronih kredita
10.4. Upravljanje rizikom dugoronog kredita
10.5. Upravljanje rizikom kreditiranja stanovnitva
Glava 11: Upravljanje rizicima investicionog portfolija banke
11.1. Poslovanje banke sa hartijama od vrednosti
11.2. Emitovanje i plasman hartija od vrednosti
11.3. Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti
11.4. Relativizacija rizika hartija od vrednosti
Glava 12: Upravljanje portfolio rizicima kamatne stope
12.1. Sutina, uloga i formiranje kamatne stope
12.2. Analiza faktora rizika kamatne stope
12.3. Merenje izloenosti riziku kamatne stope
12.4. Relativizacija rizika kamatnih stopa
Glava 13: Upravljanje portfolio rizicima deviznog kursa
13.1. Sutina i znaaj deviza
13.2. Funkcije i struktura deviznog trita
13.3. Vrste izloenosti riziku deviznog kursa
13.4. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa
Glava 14. Upravljanje portfolio rizicima vanbilansnih aktivnosti
14.1. Vrste vanbilansnih aktivnosti banke
14.2. Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti
14.3. Zatita od rizika vanbilansnih aktivnosti
14.4. Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti
Kljune rei
Literatura
Beleka o autorima
II BANKE I RIZICI
Sadraj
SADRAJ
Deo prvi:
UPRAVLJANJE BANKOM U RIZINOJ SREDINI.......1
Glava 1: Banke i faktori promena u bankarstvu......................................................2
1.1. Pojam i sutina bankarske
delatnosti...............................................................3
Definisanje poslovne banke...3 Vrste banaka i finansijskih institucija...4 Poslovni
fokus i ua orijentacija banaka...6
1.2. Kljuni faktori promena u bankarstvu..........................................................12
Promene faktora bankarske sredine...12 Uticaj deregulacije na bankarsko
poslovanje...13 Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje...14 Uticaj
finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje...16
1.3.Promene u internom poslovanju banaka...........................................................18
Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje...18 Poveanje broja bankarskih usluga
na tritu...20 Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring banaka...20 Poveanje
rizika i bankrotstva banaka...21 Evaluacija finansijskih institucija i trite novca i
kapitala...22
1.4. Promene i perspektiva razvoja bankarstva......................................................22
Glava 2: Trine promene i konkurencija u bankarstvu.........................................24
2.1. Uticaj makropromena na strukturu bankarstva..............................................25
Strukturne promene u finansijskom sektoru...25 Konsolidacija i koncentracija u
bankarstvu..26 Najvaniji merderi i akvizicije u bankarstvu...29
2.2. Makroekonomske snage i konsolidacija banaka............................................34
Makroekonomske snage koje podstiu konsolidaciju.....34 Sile koje koe
konsolidaciju...36 Efekti konsolidacije, udruivanje i budui trendovi...38
2.3. Trendovi promena i konkurentnost banaka...41
Konkurentnost i opstanak banaka na tritu41 Konkurencija na tritu depozita i
kredita42 Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova43
Konkurencija na polju razvijanja uslunih programa45 Stvaranje nebankarskih
institucija45
Glava 3: Tranzicija, menadment i liderstvo u bankarstvu....................................49
3.1. Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji.....................................................49
Promene u bankarstvu Centralne i Jugoistone Evrope50 Reforma bankarskog
sektora i struktura vlasnitva...51 Finansijska intermedijacija i efekti optih
promena...52
3.2. Svojinska i poslovna transformacija
banaka...................................................54
BANKE I RIZICI 3
Sadraj
Tranzicioni procesi u naem bankarstvu...54 Promene u mikroekonomskom
poslovanju banaka..57
3.3. Menadment i liderstvo u bankarstvu..............................................................60
Sutina i znaaj menadmenta i liderstva60 Bitne promene u bankarskom
menadmentu i liderstvu...65 Uspeno upravljanje promenama u banci...67 Otpori
zaposlenih promenama u banci...70
Deo drugi:
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE.................................74
Glava 4: Korporativni koncept upravljanja rizicima banke..................................76
4.1. Korporativno upravljanje
bankom...................................................................77
Sutina korporativnog upravljanja bankom ...77 Podruja korporativnog upravljanja
rizicima banke...78 Odgovornosti uesnika za korporativno upravljanje rizikom
banke...80
4.2. Sistemski okvir za upravljanje rizicima banke...............................................82
Zakonodavni organi i upravljanje rizicima banke...82 Nadzorni organi i upravljanje
rizicima banke...82
4.3. Institucionalni okvir za upravljanje rizicima banke .......................................84
Uloga i odgovornost akcionara u upravljanju rizicima banke ...84 Uloga i odgovornost
nadzornog odbora za upravljanje rizicima banke...85Uloga i odgovornost menadment
tima za rizike banke...86 Odgovornost odbora za reviziju i unutranja kontrolu za
rizike banke...88 Uloga i odgovornost spoljnih revizora za rizike banke...90
4.4. Uloga javnosti u upravljanju rizicima
banke.91
Klijenti banke i zatita imovine od rizika...91
Glava 5: Upravljanje bilansima poslovne
banke.....................................................95
5.1. Upravljanje bilansima banke............................................................................96
Bilansi poslovne banke...96 Upravljanje bilansom stanja banke...100 Upravljanje
portfolio strukturom bilansa...103 Upravljanje odnosima aktive i pasive bilansa
banke...106
5.2. Upravljanje pasivom-obavezama banke.........................................................109
Upravljanje strukturom izvora banke...109 Struktura akcijskog kapitala banke ...111
Upravljanje izvorima depozitnog novca ...114 Upravljanje dugoronim dugom ...116
5.3. Upravljanje aktivom imovinom
banke.........................................................118
Bazina struktura aktive poslovne banke...118 Upravljanje gotovinom banke..119
Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija...120 Upravljanje portfolijem hartija od
vrednosti ...122
5.4. Upravljanje akcijskim kapitalom banke........................................................123
Potreba za regulacijom bankarskog sistema ...123 Svrha uvoenja kapitalnih
standarda..124 Primena kapitalnih standarda Bazela I i II u bankama...125
4 BANKE I RIZICI
Sadraj
Klasifikacija rizine aktive banaka po Bazelskim sporazumima I i II...130
Glava 6: Upravljanje korporativnim rizicima banke.............................................134
6.1. Upravljanje rizikom boniteta
banke ..............................................................135
Pojam i komponente boniteta banke 135 Razlozi analize i ocene boniteta banaka
137 Pristup utvrivanju i merenju rizika boniteta banke ...138 Vrednovanje
performansi boniteta poslovnih banaka...140 Instrumenti merenja performansi
boniteta poslovnih banaka...142
6.2. Upravljanje rizikom pozicije likvidnosti banke...145
Pojam i sutina likvidnosti banke145 Teorije optimalne likvidnosti banke147
Faktori i modeli likvidnosti poslovne banke...148 Merenje likvidnosti
poslovne banke...152 Upravljanje pozicijom rizika nelikvidnosti banke..153
6.3. Upravljanje rizikom profitabilnosti banke...156
Pojam i sutina profitabilnosti banke...156 Faktori profitabilnosti poslovne
banke...157 Metode merenja i rizik profitabilnosti banke...160 Upravljanje
kompetitivnom profitabilnou banke...163
6.4. Sistemi ranog otkrivanja rizika u bankama165
Praksa Federalnih agencija u SAD165 FED-ov rejting sistem za holding banke u
SAD 167 Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL169 Ostali modeli
ranog upozorenja loeg poslovanja ...171
Glava 7: Upravljanje kvalitetom poslovanja banke.175
7.1. Kvalitet bankarskih proizvoda i usluga ...176
Sutina kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga176 Kljune komponente kvaliteta
bankarskih proizvoda i usluga...177 Dimenzije performansi proizvoda i usluga
banke...179 Upravljanje kvalitetom bankarskih proizvoda i usluga...180
7.2. Model upravljanja kvalitetom u
banci........................................................182
Kvalitet proizvoda i usluga u oima korisnika...182 Superiorni kvalitet proizvoda i
usluga banke...183 Model upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga banke...185
7.2.4. Nesklad izmeu napora menadment tima i oekivanja korisnika187
7.3. Standardi kvaliteta u poslovanju
bankom.190
Sutina standarda kvaliteta proizvoda i usluga banke190 Okvir kvaliteta bankarskih
proizvoda i usluga...191 Lina prodaja kao elemenat strategije kvaliteta usluga...193
Priprema zaposlenih za visoki kvalitet performansi...195
7.4. Komunikacioni standardi u poslovanju banke197
Politike i procedure - osnov poslovne kumunikacije u banci...197 Faktori procesa
efektivne komunikacije u banci...200 Metod i proces komunikacija korporativnih
politika...201 Vanost komunikacija i standardi u komuniciranju u banci...202
Glava 8. Upravljanje korporativnim rastom vrednosti banke..206
BANKE I RIZICI 5
Sadraj
8.1. Koncepti vrednosti banke......207
Pojam i faktori vrednosti banke...207 Razliiti koncepti i tipovi vrednosti banke...208
Relacije meu konceptima vrednosti...209 Konceptualni okvir vrednosti banke...210
8.2. Elementi upravljanja rastom vrednosti banke.....211
Potreba i nunost upravljanja rastom vrednosti banke...211Ciljevi upravljanja rastom
vrednosti banke...213 Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke...215 Dilema:
samostalan ili rast sa drugom bankom...216
8.3. Metode i okviri rasta vrednosti banke............................................................218
Metode i tempo rasta vrednosti banke...218 Pentagon okvir za utvrivanje ansi
restruktuiranja...220 Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke...222
Kreiranje uveavanja vrednosti akcionara...224
8.4. Rast vrednosti banke fuzijom i akvizicijom..................................................226
Pojam i sutina fuzije i akvizicije banaka226 Motivi i determinante fuzije i
akvizicije banka228 Faze procesa fuzije i akvizicije banaka...230 Poslovne
kombinacije i politike odgovornosti...232
Deo trei:
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE235
Glava 9: Koncept portfolio upravljanja rizicima banke..237
9.1. Portfolio koncept performansi banke238
Pojam i sutina portfolio teorije238 Savremeno shvatanje
portfolio koncepta u bankarstvu239 Portfolio pristup bilansu stanja
banke...240 Portfolio alokacija resursa banke...241
9.2. Upravljanje performansama kreditnog portfolija.........................................242
Performanse kreditne politike banke...242 Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u
banci...243 Merenje performansi kreditnog portfolija banke...244 Preventivna i
naknadna relativizacija kreditnog rizika...246
9.3. Upravljanje performansama investicionog
portfolija.248
Poboljanje performansi investicionog portfolija banke248 Generisanje profita u
investicionom portfoliju banke...248 Pasivna i agresivne menadment strategije
portfolija250 Strategije dospea u investicionom portfoliju251
9.4. Upravljanje performansama vanbilansnih
aktivnosti..253
Pojam i sutina vanbilansnih aktivnosti banke253 Kvalitet, rizik i performanse
vanbilansnih aktivnosti254
Glava 10: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija
banke....................................256
..
10.1. Kredit i kreditni portfolio banke.257
Pojam i funkcije bankarskog kredita...257 Formiranje kreditnog portfolija banke...258
6 BANKE I RIZICI
Sadraj
Ciljevi i politika kreditnog portfolija banke ....260 Principi kreditiranja
u uslovima rizika262
10.2. Kreditni rizik
banke.......................................................................263
Sutina kreditnog rizika zajmotraioca...263 Vrste i funkcija kreditnog
rizika...265 Relativizacija kreditnog rizika266 Upravljanje rizikom
kratkoronog kredita...267 Kreditna politika i odluke o kreditu 267 Kreditna
analiza i ocena kreditne sposobnosti 269 Faktori ocene kreditne sposobnosti
zajmiotraioca272 Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti ...277
Metode analize i ocene kreditne sposobnosti279 Rizik naplate odobrenog
kredita282
10.4. Upravljanje rizikom dugoronog
kredita....................................................284
Neizvesnost u donoenju dugoronih odluka284 Sutina kreditne
sposobnosti investitora 285 Metode procene kreditne
sposobnosti investitora...287 Analiza i selekcija investicionih
projekata...291 Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih
projekata293 Rangiranje investicionih projekata u rizinim trinim
uslovima297
10.5. Upravljanje rizikom kreditiranja stanovnitva299
Vrste kreditiranja stanovnitva ...299 Specifiosti ocene kreditne sposobnosti301
Metode ocene kreditne sposobnosti ...302 Upravljanje rizikom pojedinih vrsta kredita
305
Glava 11: Upravljanje rizicima investicionog portfolija banke.309
11.1. Poslovanje banke sa hartijama od
vrednosti...310
Formiranje investicionog portfolija banke312 Struktura i kvalitet investicionog
portfolija312 Struktura i instrumenti finansijskog trita313 Poslovanje
banke na sekundarnom tritu hartija315
11.2. Emitovanje i plasman hartija od vrednosti.
317
Proces emitovanja hartija od vrednosti317 Plasman hartija preko meovitih
fondova320 Formiranje cena hartija od vrednosti323 Emitovanje i
plasman hartijama kod nas326
11.3. Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti.328
Dimenzije rizika hartija od vrednosti ...328 Performanse i bonitet hartija od vrednosti
330 Rangiranje boniteta izdavaoca hartija...332 Metode predvianja
izostanka plaanja335
11.4. Relativizacija rizika hartija od vrednosti.....................................................336
Principi upravljanja investicionim portfolijom 336 Strategije upravljanja
portfolio rizicima339 Upravljanje strukturnim rizicima portfolio
342 Upravljanje rizikom prinosa hartija od vrednosti ...345
BANKE I RIZICI 7
Sadraj
Glava 12: Upravljanje portfolio rizicima kamatne stope........................................348
12.1. Sutina, uloga i formiranje kamatne stope ..................................................349
Pojam, sutina i uloga kamatne stope 349 Teorije formiranja trinih kamatnih
stopa...350 Vrste i modeli obrauna kamatnih stopa ...353
12.2. Analiza faktora rizika kamatne stope..........................................................355
Sutina rizika kamatne stope...355 Faktori rizika kamatne stope...356 Rona struktura
kamatnih stopa ...357 Uticaj inflacije na kamatnu stopu 358
12.3. Merenje izloenosti riziku kamatne stope...................................................360
Metode merenja rizika kamatne stope...360 GAP analiza osetljivosti banke na rizik
362 ARBL model merenja kamatnog rizika...365 DURATON model merenja
kamatnog rizika 366
12.4. Relativizacija rizika kamatne stope368
Strategija upravljanja rizikom kamatne stope...368 Instrumenti relativizacije rizika
kamatne stope....371 Politika regulisanja kamatne stope ....375
Glava 13: Upravljanje portfolio rizicima deviznog kursa .....................................377
13.1. Sutina i znaaj deviza..................................................................................378
Pojam deviza i valuta....378. Vrste deviznih kurseva ...380 Teorije formiranja deviznih
kurseva...382 Nain formiranja deviznih kurseva ....384
13.2. Funkcije i struktura deviznog
trita............................................................385
Pojam i uloga deviznog trita385 Uesnici na deviznom tritu ...386 Funkcije i
struktura deviznog trita ...388 Obeleja savremenog deviznog trita ...389
13.3. Vrste izloenosti riziku deviznog
kursa...390
Sutina izloenosti riziku deviznog kursa ...390 Transakciona izloenost riziku
deviznog kursa ...390 Bilansna izloenost riziku deviznog kursa ...391
Ekonomska izloenost riziku deviznog kursa ...392
13.4. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa393
Proces upravljanja rizikom deviznog kursa.....393 Oblici upravljanja rizikom
deviznog kursa 394 Klasicni oblici zatite od deviznog rizika 395
Savremeni oblici zatite od deviznog rizika396
Glava 14. Upravljanje portfolio rizicima vanbilansnih aktivnosti398
8 BANKE I RIZICI
Sadraj
14.1. Vrste vanbilansnih aktivnosti...399
Sutina i nastajanje vanbilansnih aktivnosti 399 Vrste vanbilansnih aktivnosti400
Vrste rizika u vanbilansnim aktivnostima402
14.2. Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti.403
Portfolio rizik i rizik isporuke403 Rizik neispunjenja punih obaveza406 Rizik
neispunjenja deliminih obaveza 406
14.3. Zatita od rizika vanbilansnih aktivnosti ....................................................407
Precizne i jasne poslovne procedure407 Visina, ugovaranje i naplata provizije410
Pokrivanje rizika iz dobiti 411
14.4. Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti..412
Potreba konverzije rizika vanbilansnih operacija...412 Faktori konverzije rizika
vanbilansih pozicija413

BANKE I RIZICI 9
Uvodne napomene
U V O D N E N A P O M E N E
uz etvrto izmenjeno, preraeno i dopunjeno izdanje
Dinamine promene u bankarskom okruenju, osveena bankarska literature i neto
izmenjene potrebe u visokom obrazovanju studenata (Bolonjska deklaracija), usovili
su i neke nune promene udbenika za prouavanje bankarsskog menadmenta sa
akcentom na bankarske rizike. Naime, jo od nastanka banaka pa do dananjih dana,
ostaje da je kvalitet upravljanja poslovanjem banke a danas i upravljanje bankarskim
rizicima, jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja. Deregulacija
finansijskih tria, globalizacija bankarskog poslovanja i sve otrija konkurencija
dovele su do smanjenja profitne mare, odnosno do manjeg prostora za ostvarivanje
profita po osnovu klasinih bankarskih poslova. Stoga su dva esencijalna cilja vana i
vezana za savremeno bankarstvo, a to su: sigurnost i profit.
U prethodne etiri, a posebno u poslednjoj deceniji, dolo je do bitnih promena u
regulaciji bankarskog poslovanja, to je uslovilo i promenu klasinog tipa i oblika
organizovanja banaka. Specijalizacija kao osnovni kriterijum za organizovanje oblika
bankarske delatnosti postepeno se naputa i ustupa mesto univerzalnosti kao
preovladavajuem obliku organizovanja bankarskih institucija. Ovim se pojaava
konkurentska borba i sve je tee ostvariti zadovoljavajuu stopu profita. Uslovi koji su
do pre dve decenije bili relativno stabilni u duem periodu, ak i po nekoliko godina,
sada su podloni brzim promenama, kako godinjim tako mesenim, nedeljnim, pa
ak i dnevnim.
Banke su u takvim uslovima izloene dejstvu mnogobrojnih rizika, to zahteva
strategijski pristup poslovanju. To znai da banke moraju imati viziju sopstvenog
razvoja i brzo donositi poslovne odluke. Odluke moraju uvaavati budui razvoj
dogaaja, racionalno korienje resursa i organizovano upravljanje korporativnim i
portfolio rizicima. Menadment banke u ovakvim uslovima postaje kljuni faktor
uspeha. U poslovnoj saradnji sa bankama u svetu domae banke moraju imati
zadovoljavajui bonitet, to se dokazuje certifikatom prvorazredne meunarodno
priznate revizorske agencije. To nije lako ispuniti u uslovima promena kad se,
vojniki reeno, mora u hodu gaati pokretna meta.
Opstanak, profitabilno poslovanje i razvoj u uslovima obavljanja bankarskih poslova
sa sve veim rizikom (vie vrsta i ira podruja rizika), znanje i vetina upravljanja
rizikom, sposobnost preduzimanja veih rizika tj. ulazak u poslove sa visokim
rizicima i, istovremeno, sposobnost spreavanja da do rizika doe otkrivanjem ranih
simptoma rizika i sposobnost smanjenje gubitaka zahtevaju visok nivo kvaliteta
menadment tima za upravljanje bankom i rizicima, koji danas postaje kritini faktor
uspeha svake poslovne banke.
Ovim radom autori su nastojali da prue konsekventan materijal iz podruja
strategijskog menadmenta u bankarstvu sa posebnim akcentom na upravljanje
X BANKE I RIZICI
Uvodne napomene
korporativnim i portfolio rizicima. Ovo je posebno znaajno za nae banke sada poslea
tranzicije, jer se nalaze na prekretnici naina voenja poslovne politike i pojedinih
bankarskih poslova u slobodnom delovanju trinih zakonitosti.
Polazei od takve postavke, komponovana je i izmenjena struktura sadraja knjige,
koja sada ima tri dela. Prvi deo ima dva nova poglavlja (prva i druga glava), i jednu
(treu) inoviranu glavu. Drugi deo knjige gotovo je sasvim izmenjen i posveen je
upravljanju korporativnim rizicima banke (akcionarskim rizicima) na nivou banke.
Trei deo knjige tretira upravljnje portfolio rizicima, koji se bazira na portfolio
rizicima iz prethodnih autorovih izdanja. Dakle, knjiga BANKE I RIZICI
Upravljanje bankom, korporativnim i portfolio rizicima banke, komponovana je u tri
dela sa ukupno 14 glava i oko 430 stranica teksta, ija se struktura vidi iz sledeeg
kratkog sadraja:
Deo prvi:
Glava 1: Banke i faktori promena u bankarstvu
Glava 2: Trine promene i konkurentnost u bankarstvu
Glava 3: Tranzicija, menadment i liderstvo u bankarstvu
Deo drugi:
Glava 4: Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
Glava 5: Upravljanje bilansom poslovne banke
Glava 6: Upravljanje korporativnim rizicima banke
Glava 7: Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
Glava 8: Upravljanje rastom vrednosti bamke
Deo trei:
Glava 9: Portfolio koncept upravljanje rizicima banke
Glava 10: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke
Glava 11: Upravljanje rizikom investicionog portfolija banke
Glava 12: Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope banke
Glava 13: Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa banke
Glava 14: Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti banke
U prvom delu knjige, koji nosi naziv Upravljanje bankom u rizinoj sredini, materija
je izloena u tri (1, 2, i 3.) glave.. U prvoj glavi autori razmatraju koncept poslovne
banke i faktore strukturnih promena u bankarskom okruenju. U drugoj glavi akcenat
je na trinim promenama i na konkurentskom odnosu meu bankama. U treoj glavi
autori akcenat daju na tranziciju i proces strategijskog bankarskog meandmenta, te
liderstvo u bankarstvu, to predstavlja okosnicu savremenog upravljanja bankom.
U drugom delu knjige, koji ima naziv Upravljanje korporativnim rizicima banke,
izloena je materija u pet (4, 5, 6, 7 i 8.) glava. U etvrtoj glavi razmatra se
korporativni (akcionarski) koncept upravljanja rizicima banke. U petoj glavi se izlae
tematika efikasnog i efektivnog finansijskog upravljanja bankom i kapitalom banke
preko promena u bilansu stanja banke. U estoj glavi se akcenat stavlja na
BANKE I RIZICI XI
Uvodne napomene
upravljanje rizicima boniteta, likvidnosti, profitabilnosti i na rano otkrivanjr
simptoma rizika u poslovanju banaka. Sedma glava tretira probleme upravljanja
kvalitetom poslovanja banke, ukazujui pri tome na primenu savremenih modela i
standarda. U osmoj glavi analiziraju se koncepti, metode i okviri rasta vrednosti
banke u promenjivim trinim uslovima.
Trei deo knjige nosi naziv Upravljanje portfolio rizicima banke i obuhvata est glava
(9, 10, 11, 12, 13. i 14.). U devetoj glavi ukazuje se na znaaj i
korisnost koncepta upravljanja portfolio performansama, odnosno
portfolio rizicima, koje doprinose rastu profita, a time i rastu
vrednosti banke. U desetoj glavi analiziraju se kreditni rizici
banke, pri emu je akcenat dat na kreditne plasmane banke. U
jedanastoj glavi se razmatraju rizici investicionog portfolija banke,
tj. rizici ulaganja u hartije od vrednosti. Dvanaesta glava knjige
tretira problem upravljanja rizicima kamatne stope, a trinaesta
glava analizira problem upravljanja rizikom deviznog kursa.
Zadnja etrnaesta glava posveena he upravljanju rizika
vanbilansnih aktivnosti banke.
Struktura rada obuhvata kljune nivoe i podruja upravljanja rizikom u poslovanju
banke. To omoguuje studentima i drugim itaocima da sagledaju sva bitna podruja
bankarskog risk managementa i upoznaju se sa kljunim aspektima strategijskog,
taktikog i operativnog menadment procesa u upravljanju rizicima u banci. Za
uspeno upravljanje bankom u deregulisanom tritu potrebno je znatno vie od
znanja. Naime, potrebno je ne samo znanje iz savremenog menadmenta, ve i
sposobnost i vetina da se znanje adekvatno primeni u praksi.
Sadanje vreme u naoj privredi je jo uvek vreme tranzicionih promena. To zahteva
novu poslovnu filozofiju i novi pristup reavanju poslovnih problema u bankama i
procenu poslovnih rizika pre ulaenja u pojedine poslovne i finansijske poduhvate.
Svaka bankarska institucija, bez obzira na svoju veliinu i lokaciju, predstavlja
poslovni entitet koji se bori da: povea svoju zaradu-profit, stabilizuje svoj rast i
razvoj i povea svoje uee na triu. Ove ciljeve je u prolosti bilo znatno lake
ostvarivati nego danas. U privredi danas, kada je vie povezana sa globalnim tritima
nego sa lokalnim i regionalnim, naglo se poveava operativni i finansijski rizik za
banke svih veliina i u svim situacijama.
Spora kretanja na tritu su prolost. Dananje uestale promene trae od menadment
tima banke znanja, sposobnosti i vetine da se ostvari profit u svim preduzetim
poslovnim poduhvatima. Kao rezultat ovih pa i drugih kretanja, postepeno se suava
tradicionalni prostor zarade i profita za banke. Zbog toga, nije znaajno samo
upravljati rizikom na nivou banke, ve i u svakom njenom funkcionalnom delu, pa i
svakom bankarskom poslu. Danas vie nego ikada do sada, ostvarivanje
zadovoljavajue stope povrata sredstava za banku i za akcionare trae od banke
visokih performansi da:
maksimizira prihode,
XII BANKE I RIZICI
Uvodne napomene
kontrolie trokove, i
da ima konzistentno dobar menadment.
Sutina strategije u banci nije vie pitanje da li treba preduzeti rizik ili ne, ve koliki
rizik banka moe preduzeti polazei od strategijskog pristupa poslovanju - plasmanu
(ulaganju) sredstava radi ostvarenja profita. Podjednaku vanost dobija i strategija
izlaska banke iz nekog loeg posla. Menadment banke treba da se sve vie oslanja na
profesionalnost u poslu, zasnovanu na savremenom agresivnom marketingu,
strategijskom planiranju, finansijskom menadmentu, savremenoj tehnologiji i
upravljakom informacionom sistemu.
Literatura kojom su se autori sluili je skoro u celini inostrana, najveim delom iz
SAD. To je i razumljivo s obzirom da kod nas ove literature i nema, poto je
bankarstvo proteklih pedeset godina bilo manje, vie ili potpuno regulisano, a ni
centralna banka nije bila u takvoj ulozi i funkciji. Rizici koji su nastajali u
bankarskom poslovanju bili su potpuno socijalizovana kategorija, a neki od bankarskih
poslova nisu ni obavljani (emitovanje i promet hartija od vrednosti deonica,
obveznica).
Knjiga je, pre svega, namenjena kao udbenik studentima, ali se nadamo da moe
korisno posluiti zaposlenima u bankama i kolegama profesorima, naunim i strunim
radnicima koji se po raznim osnovama bave ovom problematikom.
Februara, 2010.godine Autori
BANKE I RIZICI XIII
Deo prvi:
UPRAVLJANJE BANKOM U
RIZINOJ SREDINI
Glava 1.
BANKE I FAKTORI PROMENA
U BANKARSTVU
Banke i faktori promena u bankarstvu
1.2. POJAM I SUTINA BANKARSKE DELATNOSTI
1.1.1. Definisanje poslovne banke
Poslovne banke su deo finansijskog sistema ije su funkcije:
mobilizacija i koncentracija sredstava suficitnih transaktora,
alokacija istih deficitnim transaktorima,
kreiranje odgovarajuih instrumenata dranja imovine transaktora i
organizovanje racionalnih oblika i metoda plaanja u ekonomskom sistemu.
1

Mogu se definisati u smislu ekonomskih funkcija koje imaju, usluga koje pruaju
klijentima i pravnom osnovu njihovog postojanja.
2
Prema Zakonu o bankam,
3
b a n k a je akcionarsko drutvo sa seditem u Republici
Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne
poslove, a moe obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Naime, b a n k e su
finansijske institucije koje su sposobne da uzimaju i kreiraju kredit i koje su preteno
usmerene na posredovanje u oblasti kredita.
4
B a n k o m se smatra i svaka
1
uri dr Uro: Marketing poslovne banke, Feljton, Novi Sad, 1997. Prve banke su
za svoju osnovnu delatnost imale promenu jedne vrste novca u drugu, posredovanje u
plaanju i uvanju deponovanog novca pod zatitom tadanjih vladara i hramova. I
tada, 3.400. god. pre nove ere, pre pojave samog novca (VIIv.p.n.e) su bile mone
institucije. Ovakvo poslovanje je bilo ozakonjeno 1000 god. kasnije za vreme
vladavine Hamurabija, iji je zakon najstariji u bankarstvu. Male trgovake kue
tezauri, (Murau je bila uvena u Vavilonu) kao prve specijalizovane institucije u
Grkoj i Rimu su se poele baviti poslovima menjanja i uvanja novca Razvoj
trgovine i pomorstva (otkrie Amerike, Krstaki ratovi u XVIII veku i sl.), vreme
zlatnog standrda itd. doprinose stvaranju prvih banaka. U Italiji su u XII veku nastale
privatne banke plemikih porodica (Medii u Firenci i Spanoochi u Sieni), poslovale
sa inostranstvom, odobravale kredite i emitovale certifikate o deponovanim novanim
sredstvima (1320. god. Banco di Genova, 1407. Casa di Sant Giogio isl.) Odobravanje
kredita na bazi depozita su prve zapoele banke nemakih porodica Fugger i Welser
poetkom XVI veka kada banke u Holandiji poinju sa emisijiom vrednosnih papira
(ekova). Tada je stvorena i prva banka u Amstedamu za ije je poslovanje garantovao
grad Amsterdam. U drugoj polovini XVII veka u Evropi se osnivaju i prve emisione
banke Sveringen Risks Bank 1668. god. i Bank of England 1694. god. To je bio
period industrijalizacije, razvoja kapitalizma, savremene trgovine, bankarskog i
finansijskog trita.
2
Rose P.S., Hidgins S.S., Bankarski menadment i finansijske usluge, Data status,
Beograd, 2005., str. 4.
3
www.nbs.co.yu. lan 2., Zakon o bankama (Slubeni glasnikRS br. 107/2005).
4
Vukovi M., Bankarstvo - organizacija i poslovanje banka, Nauna knjiga,
Beograd, 1967., str. 11
BANKE I RIZICI 3
organizacija, koja obavlja neke od raznih ili sve bankarske funkcije, npr.: primanje,
sakupljanje, prenos, plaanje, pozajmljivanje, investiranje, poslove kupoprodaje
deviza, menjake poslove i razne novane usluge (uvanje depozita, posrednitvo,
starateljstvo, poslove poverenja) kako na domaem, tako i na meunarodnom tritu.
5
Prema Zakonu o bankama
6
(lan 4.), banka moe da obavlja sledee poslove:
depozitne poslove (primanje i polaganje depozita)
kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita)
devizne, devizno-valutne i menjake poslove platnog prometa
izdavanje platnih kartica
poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi
kastodi banke i sl)
brokersko dilerske poslove
izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao)
kupovinu, prodaju i naplatu potraivanja (faktoring i forfeting i sl.)
poslove zastupanja u osiguranju
poslove za koje je ovlaena zakonom
druge poslove ija je priroda srodna ili povezana sa takama ovog stava a u
skladu sa osnivakim aktom i statutom banke.
Niko osim banke ne moe se baviti primanjem depozita, davanjem kredita i
izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlaen zakonom.
7
1.1.2. Vrste banaka i finansijskih institucija
Razliite vrste finansijskih institucija danas nazivaju sebe bankom. To su:

1. Komercijalne banke: prikupljaju depozite i odobravaju zajmove privredi
i stanovnitvu
2. tedionice: prikupljaju tedne uloge i odobravaju zajmove privredi i
stanovnitvu
5
Glenn M.G., Garcia F.I., Encyclopedia of Banking and Finance, Bankers Publishing
Company, Boston, 1983., str. 65.
6
www.nbs.co.yu. lan 4, Zakon o bankama , Slubeni glasnikRS, br. 107/2005
7
Ibidem, lan 5
4 BANKE I RIZICI
3. Zadrune banke: pomau poljoprivrednim proizvoaima i odobravaju
potroake kredite
4. Hipotekarne banke: odobravaju hipotekarne zajmove za stambene
objekte i investicione projekte
5. Lokalne banke: manje lokalno orjentisane komercijalne banke i
tedionice
6. Centralne finansijsko privredne banke: vee komercijalne banke
locirane u vodeim finansijskim centrima
7. Investicione banke: garantuju emisiju hartija od vrednosti svojih
klijenata
8. Trgovake banke: obezbeuju zajmovni i akcijski kapital za kompanije
9. Meunarodne banke: komercijalne banke prisutne u vie zemalja
10. Poslovne banke sa velikim ovlaenjima: vee
komercijalne banke, pruaju usluge korporacijama i dravama
11. Banke koje pruaju usluge bankama: obraun
ekova i trgovina hartijama od vrednosti

BANKE I RIZICI 5
Slika br. 1.1. Univerzalnost poslovanja banke
8
Banke afilijacije: u potpunom ili deliminom vlasnitvu holding komp.
Banke koje odobravaju posebne beneficije: odobravaju zajmove i pravo
na korienje zajma, unovavaju ekove, ili stupaju kao zalagaonice i
kompanije koje se bave rentiranjem
Univerzalne banke: pruaju skoro sve finansijske usluge koje su prisutne
na dananjem tritu
Centralne banke: posluju na bazi ovlaenja od strane drave i sl.
Shodno tome, teko je nai podesnu definiciju koja bi obuhvatila razliite vrste
kompanija koje pruaju finansijske usluge, a koje sebe nazivaju bankama
8
Ivanovi P., Risk Management- Status and the challenges of strategic and
operatinal management in Serbian banks and insurance environment, seminar:
Univerzitet Braa
6 BANKE I RIZICI
univerzalna
banka
FINANSIJSK
A
KOMPANIJ
A
Brokersko-
dilersko
drutvo
Investiciona
banka
Osiguravaj
ue
drutvo
Komercijaln
a
banka
hartije od
vrednosti
trgovanje
hartijama
od vrednosti
trgovanje
depozitia depozit
kredit
osiguranje
kredita
finansijs
ki
derivati
osigura
nje od
rizika
t
r
t
e
UNIVERZALNA BANKA FINANSIJSKA KOMPANIJA
BANKA NA FINANSIJSKOM TRITU
r
e
g
u
l
a
t
i
v
a
KREDITNI - INVESTICIONI TRGOVAKI
PORTFOLIO
Sutina delatnosti banaka je u depozitno kreditnim transakcijama, posrednitvu
(intermedijerstvu), poverenju i stabilnosti, uz potovanje bankarskih principa (naroito
sigurnosti i likvidnosti) u ijoj osnovi lee poverenje i solventnost.
9
Shodno navedenom, funkcije banke su:

formiranje adekvatnog finansijskog potencijala,
optimizacija agregatne i strukturne alokacije kredita,
organizacija novanih transfera
obezbeenje finansijskih usluga i saveta
povezivanje domaeg sa meunarodnim finansijskim sistemom
kreiranje novca
podsticanje pojedinaca i institucija na tednju i i dalji plasman iste
pojedincima i institucijama radi investiranja u nove projekte, proizvode i
usluge,
10

podsticanje ostvarivanja osnovnih ciljeva i zadataka tekue i razvojne
ekonomske politike zemlje (rast privrede, otvaranje radnih mesta i rast
ivotnog standarda i sl.)
Navedene funkcije ukazuju na jo uvek dominantnu funkciju banke kao
kljunog uesnika na finansijskom tritu.
1.1.3. Poslovni fokus i ua orijentacija banaka
Banke mogu da budu kategorisane prema njihovoj poslovnoj orijentaciji i mogu se
grupisati u tri grupe: bankarstvo na veliko, bankarstvo na malo i kombinovano
(bankarstvo na veliko i malo). Bankarstvo na veliko ima komercijalni ili korporativni
fokus, dok bankarstvo na malo fokusira poslovanje sa stanovnitvom. Kombinacija
bankarstva na veliko i malo usmereno je na poslovni miks korporativnog i bankarstva
na malo. Prema geografskom prisustvu ili pokrivenosti trita, komercijalne banke
mogu da budu komunalne banke - posluju na lokalnim tritima, regionalne banke -
posluju na regionalnim tritima ili monetarni centri odnosno multinacionalne banke -
posluju na nacionalnim odnosno internacionalnim tritima.
Bankarstvo na malo (retail banking), obuhvata bankarske proizvode i usluge, koje
banka nudi najiroj publici. Ustvari, bankarstvo na malo ine grupe finansijskih
proizvoda i usluga, koje ukljuuju:
9
uri dr Uro: Bankarski portfolio menadment - Strategijsko upravljanje bankom,
bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Novi Sad, Feljton, 2002.,
str. 17.
10
Ibidem, str. 3
BANKE I RIZICI 7
potroake kredite (installament loans),
stambene kredite (residential mortgages),
kreditne zajmove na bazi akcija (equity credit loans),
depozitne usluge (deposit services) i
individualne penzione raune (individual retirement accounts).
Nasuprot bankarstvu na veliko ili korporativnom bankarstvu, bankarstvo na malo je
posao velikog volumena sa mnogim servisnim provajderima, koji se bore za uee na
tritu.
11

Bankarstvo na veliko (wholesale banking ili corporate banking) je bankarstvo koje
nudi proizvode i usluge corporacijama sa zdravim finansijskim izvetajima,
institucionalnim korisnicima, kao to su penzioni fondovi i dravne agencije.
Bankarstvo na veliko obuhvata grupe proizvoda i usluga meu kojima su najvanije:
kreditiranje (lending),
upravljanje gotovinom (cash management),
komercijalni hipotekarni krediti (commercial mortgage credits),
zajmovi za obrtna sredstva (working kapital loans),
lizing (leasing),
usluge starateljstva (trust services) itd.
U SAD, banke dele trite bankarstva na veliko u nekoliko nivo razliitih poslova.
Tako za najvee postoji trite Fortune 500 i Fortune 1000 obuhvatajui 1000 najveih
korporacija u SAD. Srednje trite obuhvata kompanije sa godinjom prodajom od $
50 do $ 250 milona, dok trite malih poslova obuhvata korporacije sa prodajom ispod
$ 10 miliona.
Komercijalno bankarstvo razvilo se odgovarajui na poraslu konkurenciju na tritu iz
alternativnih finansijskih izvora, kao to su komercijalni papiri i obveznice niskog
kvaliteta (junk bonds), poele su da vie posveuju panje korporativnim uslugama
baziranim na proviziji i naknadama ukljuujui menjake poslove, trgovinu hartijama
od vrednosti, savetodavne usluge u korporativnim integracijama-spajanjima i
pripajanjima, trgovakom bankarstvu, korporativnom upravljanju gotovinom,
garantovanju u poslovima sa hartijama od vrednosti itd.
12

Univerzalno bankarstvo (Univesal Banking) karakteristino je za neke evropske
zemlje (SR Nemaka, Engleska itd.). Univerzalne banke u SR Nemakoj bave se
skoro svim bankarskim poslovima: primaju oroene depozite, odobravaju kredite,
upisuju korporativne deonice i rade investicione poslove u funkciji investicionih
savetnika za velike korporacije. U SR Nemakoj nema nikakve razlike izmeu
komercijalnih i investicionih banaka kao to je to u SAD. Prednosti ovog tipa
bankarskog sistema su da omoguavanju bolje korienje informacija o korisnicima i
11
Thomas Fitch: 677.Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New
York, 1990, str. 526.
12
Ibidem, str. 538.
8 BANKE I RIZICI
omoguava bankama prodaju vie proizvoda i usluga pod jednim krovom neto slino
kao finansijski supermarket. Glavni nedostatak je da univerzalni bankarstvo
omoguava koncentraciju ekonomske moi u rukama velikih bankarskih institucija,
koje dre deoniku poziciju u kompanijama, koje su takoe i korisnici kredita.
13

Investiciono bankarstvo (Investment banking) podrazumeva prodaju i distribuciju
nove ponude hartija od vrednosti, izvedenu kao finansijski posrednik (investment
banker), koji kupuje hartije od vrednosti od emitenta kao principal i preuzima na sebe
odgovornost i rizik distribucije hartija od vrednosti investitorima. Proces kupovine i
distribucije hartija od vrednosti je poznat pod nazivom garantovanje upisa hartija od
vrednosti, odnosno underwriting. Normalno je, da nekoliko investicionih bankara
uzima uee u ponudi hartija od vrednosti, svaka ugovara da proda zadati deo hartija
od vrednosti, i za uzvrat, naplati odgovarajui deo provizije (underwriting fee ili
spread).
Privatno bankarstvo (Private banking) moderno shvaeno, obuhvata bankarske usluge
ukljuujui kreditiranje i investiciono upravljanje (ulaganje u hartije od vrednosti) za
bogate pojedince. Privatno bankarstvo prvenstveno predstavlja kreditne usluge i manje
je zavisno od prihvaenih depozita nego bankarstvo na malo. Usko sa ovim terminom
povezani su i izrazi: personal banker, personal financial advisor, a bazira na
konceptu relationship bankaing (na visoko obuenom kontaktnom maloprodajnom
osoblju banke, koje je upoznato sa svim proizvodima i uslugama svoje institucije i na
toj osnovi treba da popravi konkurentsku poziciju svoje banke). Klasino privatno
bankarstvo podrazumeva pojedinno ili porodino privatno vlasnitvo banke (ne
deoniko), koje je bilo pod revizijom drave i javno nudilo bankarske usluge.
Prvobitno je bilo organizovano u formi partnerstva. Privatno bankarstvo, u ovom
smislu, bilo je esta forma bankarstva u SAD u devetnaestom veku.
14

Monofilijalske banke (Unit banking) su bankarski sistemi koji egzistiraju u nekoliko
drava SAD i koji zabranjuju filijalsku mreu ili da banka sa dravnom dozvolom ili
nacionalna banka, posluje u vie od jedne poslovne jedinice koja prua sve bankarske
usluge. Ova ogranienja se prevazilaze na razne naine, bilo preko bankarskih holding
kompanija, koje kupuju lokalne banke, bilo preko federalnog zakonodavstva (dual
banking system).
Polifilijalsko (Filijalsko) bankarstvo (Branch banking,) je multi filijalsko bankarstvo.
Filijala je, u ovom smislu, svaki objekat banke izvan glavne centrale odnosno sedita
banke, koji prima depozite ili odobrava kredite. U SAD zakonodavstvo svake pojedine
drave strogo kontrolie otvaranje novih filijala, kako osnovanih po zakonima
pojedinih drava, tako i po federalnim propisima, mada su tedna i kreditna udruenja,
generalno, izuzeta od ovih ogranienja. Meutim, tedno-kreditne asocojacije retko
koriste ovu mogunost otvaranja filijala irom vie drava. Neke srednje-zapadne i
jugo-zapadne drave u SAD limitiraju komercijalnim bankama da nude bankarske
13
Ibidem, str. 655.
14
Ibidem, str. 461.
BANKE I RIZICI 9
usluge putem jednofilijalske banke (zvanom unit bank). Filijalsko bankarstvo ne bi
trebalo poistoveivati sa bankarstvom u vie drava (interstate banking).
15

Bankarstvo u vie drava (interstate banking u SAD) predstavlja ekspanziju bnakarstva
preko graninih linija drava kroz akvizicije bankarskih holding kompanija, koja
ponje sredinom 1980-tih godina na recipronoj bazi meu dravama. Bankarstvo u
vie drava razvijalo se u tri razliite faze: 1) kao reginoalno, dozvoljavajui spajanja i
pripajanja bankarskih holding kompanija u geografskom regionu, 2) regionalnoj
ekspanziji u okviru zakonodavstva pojedine drave dozvoljavajui spajanja i
pripajanja sa bankama posle odreenog roka i 3) eventualno neogranieno bankarstvo
u dravama irom SAD. Posle 1989.godine, vie od dve treine drava imalo je
zakonodavstvo sa pojedinim zabranama za bankarstvo u vie drava (interstate
banking).
16

Kreditne ustanove (Credit Union) su neprofitne tedne institucije, koje odobravaju
personalne kredite i nude drugim korisnicima bankarske usluge kod linog uea
obinih obveznica, tipino zaposlenim u toj istoj firmi. Deregulacijom bankarske
industrije posle 1970-tih, dozvoljeno je kreditnim institucijama da nude mnoge te iste
usluga kao i komercijalne banke, tedne banke i tedne i kreditne asocijacije. Kreditne
institucije registrovane na federalnom nivou, mogu odobravati stambene zajmove i
izdavati kreditne kartice. Mnoge kreditne ustanove mogu nuditi kamtonosne
transakcione raune.
tedno-kreditne asocijacije (udruenja) (Savings and loan association ili Thrift
institution) su institucije osnovane na federalnom ili dravnom nivou, od kojih se po
zakonu zahteva da odobravaju odreeni procenat svojih kredita (oko 70 %) kao
stambene kredite. tedne i kreditne asocijacije mogu biti zajedniko vlasnitvo ili
deonike korporacije. Prvobitno, tedne i kreditne asocijacije u SAD bile su
organizovane u devetnaestom veku kao dobrovoljne asocijacije, koje su skupljale
tednju od lanova da bi finansirale okrupnjavanje odnosno pripajanje poseda.
Sadanja regulatorna struktura kreirana je 1933.godine kao tradicionalna uloga u
kreditiranju rezidentne stambene izgradnje. Nakon 1982.godine, tedne i kreditne
asocijacije su proirile njihovu tradicionalnu ulogu na potroake kredite, izdavanje
kreditnih kartica i nuenje raznih komercijalnih kredita u saglasnosti sa zakonom.
Zajednike tedne i kreditne asocijacije su, po teoriji, vlasnitvo depozitara. Mnoge
tedne i kreditne asocijacije su vlasnitvo akcionara bilo preko direktnog vlasnitva
bilo preko tednih i kreditnih holding kompanija.
17

tedne banke (Savings bank) su depozitarne finansijske institucije, koje prihvataju
potroake depozite i investiraju svoja sredstva primarno u rezidentnu stambenu
izgradnju i visoko kvalitetne hartije od vrednosti. tedne banke se nalaze u esnaest
drava SAD, preteno na severo-istoku. Mogu biti vlasnitvo depozitara kao
15
Ibidem, str. 91.
16
Ibidem, str. 326.
17
Ibidem, str. 542.
10 BANKE I RIZICI
zajednike tedne banke ili kao deonike tedne banke emitujui obine akcije za
publiku.
Finansijske kompanije (finance companies) su ukljuene u odobravanje kredita
pojedincima i poslovnim firmama. Za razliku od banaka, one ne primaju depozite ve
ih radije pribavljaju od banaka, institucija i drugih izvora trita novca. Generalno,
financijske kompanije mogu se svrstati u tri kategorije: (1) finansijske potroake
kompanije (cosumer finance companies) nazvane i kao kompanije malih kredita
(small loan companies) ili kompanije direktnih kredita (direct loan companies)
pozajmljuju novac pojedincima u skladu sa zakonom; (2) prodajne finsijske kompanije
(sales finance companies) takoe zvane akceptne kompanije (acceptance companies)
kupuju maloprodajne i veleprodajne papire od automobila i drugih potronih i
kapitalnih dobara dilera; (3) comercial finance companies takoe zvane komercijalne
kreditne kompanije (commercial credit companies) odobravaju kredite proizvoaima
i velikoprodaji. Ovi krediti su osigurani sa raunima priliva, zalihama i opremom..
Finansijske kompanije tipino uivaju visoke kreditne rejtinge i zbog toga u
mogunosti da pribavljaju sredstva po najniim trinim stopama to im omoguava
da odobravaju kredite po stopama ne mnogo veim nego banke. Iako se njihovi
korisnici obino ne kvalifikuju za kredite kod banaka, ove kompanije iskustveno imaju
nisku stopu promaaja. Finansijske kompanije tendiraju da budu kamatno osetljive -
poveanje i opadanje kamatne stope na tritu direktno utie na njihov profit. Iz tih
razloga javnost smatra da su finansijske kompanije neto to se odnosi i na novane
deonice (money stocks).
18
Finansijske institucije (financial institutions) prikupljaju sredstva od publike da bi ih
ulagala u finansijsku aktivu kao to su deonice, obveznice, instrumenti trita novca,
bankarski depoziti ili krediti. Depozitne institucije (banke, tedno-kreditne asocijacije,
tedne banke, kreditna udruenja) plaaju kamatu na depozite i investiraju depozitni
novac preteno u kredite. Nedepozitne institucije (insurance companies, pension
plans) skupljaju novac preko prodaje polica osiguranja ili primljenih doprinosa
zaposlenih i isplauju ih po osnovu legitimnih zahteva ili korisnika penzija. Rastui je
trend, da mnoge institucije obavljaju depozitne i nedepozitne funkcije.
Finansijski supermarketi (Financial Supermarket) su kompanije koje nude iroku skalu
finansijskih usluga pod jednim krovom. Na primer, neke velike maloprodajne
organizacije nude deonice, osiguranje, brokerske usluge za nekretnine, kao i
bankarske usluge. Za potroae, imajui sva njihova sredstva u okviru jedne
institucije, mogu obavljati finansijske transakcije i prigodnije i efikasnije planirati,
poto se novac ne mora slati od jedne do druge institucije. Za institucije, ovi svi
ukljueni odnosi su profitabilniji nego poslovanje samo po jednom osnovu finasijskih
potreba potroaa. Institucije esto postaju finansijski supermarketi u nameri da
pokriju sve poslove svojih potroaa.
19

18
Ibidem, str. 144.
19
Ibidem, str. 145-148.
BANKE I RIZICI 11
Interne finansijske kompanije (Captive Finance Company) obino podrunice u
potpunom vlasnitvu ovih kompanija, primarno egzistiraju da bi finansirale kupovine
potroaa od matine kompanije. Premda ove podrunice stoje na sopstvenom
finansiranju, matine kompanije esto odobravaju subordinarne kredite da bi ih dodali
njihovoj kapitalnoj poziciji. Ove podrke su visokog leverida na kojima podrunice
posluju i osiguravaju njihovo aktivno uee na tritu komercijalnih papira i
obveznica.
20

Osiguranje i osiguravajue kompanije (Isurance and insurance companies) su sistemi
putem kojih pojedinci i kompanije, koje su usesreeni na potencijalne hazarde, plaaju
premije jednoj osiguravajuoj kompaniji koja ih rambursira u sluaju nastanka
gubitka. Osigurava profitira sa investiranjem premija koje prima. Neke najee
forme osiguranja pokrivaju poslovne rizike, automobile, kue, amce, radnike
kompenzacije i zdravlje. ivotno osiguranje garantuje plaanje korisnicima kada
osigurana osoba umre. U irem ekonomskom smislu, osiguranje prenosi rizik od
pojedinaca na veu grupu, koja ima bolje mogunosti da pokrije gubitke.
21

Aproksimativna veza izmeu geografskog i trinog fokusa i poslovne orijentacije je,
da komunalne banke imaju orijentaciju na bankarstvo na malo (ukljuiv i male
poslove), regionalne banke imaju orijentaciju na kombinovani miks bankarstva na
veliko i malo, dok monetarni centri imaju orijentaciju bankarstva na veliko, mada neki
od njih obavljaju i bankarstvo na malo - posebno za bogatu klijentelu (private
banking).
1.2. KLJUNI FAKTORI PROMENA U BANKARSTVU
1.2.1. Promene faktora bankarske sredine
Savremene banke u zemljama razvijenih trinih privreda karakterie:

velika samostalnost u odnosu na dravne institucije i kontrolne organe,
apsolutna samostalnost u donoenju poslovnih odluka u sve vie
deregulisanim uslovima na tritu bankarskih proizvoda i usluga,
strategijski marketing pristup u donoenju razvojnih, taktikih i operativnih
odluka,
dinamina organizaciona struktura i mogunost brzog prilagoavanja
promenama u okruenju,
tenja ka univerzalnosti u obavljanju bankarskih i drugih poslova,
visok stepen konkurencije meu bankama, koju jo vie zaotravaju
nebankarske finansijske institucije
ulazak u velike poslove i sa visokim stepenom poslovnog rizika,
20
Ibidem, str. 60.
21
Ibidem, str. 202.
12 BANKE I RIZICI
potpuna oslonjenost na automatizaciju poslovanja u svim poslovnim
procesima,
evolucija bankarstva u netradicionalne poslove i sl.

Spoljnji faktori koji dodatno kreiraju uslove u kojima banke posluju su: deregulacija,
tehnologija, globalizacija, sekjuritizacija i sl., koje stvaraju uslove za:
visok stepen konkurentnosti meu bankama i nebankarskim finansijskim
institucijama,
konvergenciju specijalizovanog prema univerzalnom poslovanju,
finansijske inovacije,
konsolidaciju, diversifikaciju i restrukturiranje finansijskih institucija i trita,
stvaranje nebankarskih finansijskih institucija koje se bave bankarskim i
drugim finansijskim poslovima, nisu banke i lanice monetarnog sistema
zemlje i ne podleu strogoj zakonskoj regulativi kao banke,
dezintermedijaciju u poslovanju banaka koje su primorane da prihvataju
manje provizije, preuzimaju vie rizika, ire svoju bazu klijenata kroz
netradicionalne poslove, posebno u oblasti investicionog bankarstva,
osiguranja, vanbilansnog poslovanja, razvijaju kanale distribucije proizvoda i
usluga i sl.
Navedeni faktori su toliko promenili uslove poslovanja banaka, kao i same banke, i
stvaraju strah da e za kratko vreme:
znaajno porasti opti rizik poslovanja,
banke izgubiti tradicionalnu ulogu kreditno depozitnih institucija, i
razlika izmeu banaka i drugih finansijskih institucija se toliko smanjiti ili
nestati da e dovesti u pitanje opstanak banaka.
1.2.2. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje
Banke su najvie regulisani poslovni entiteti, najsigurniji i najkonzervativniji
finansijski transaktori.
22
Regulative su u bankarstvu postojale i postoje u mnogo
oblika i boja. One su propisivale i propisuju:
maksimalnu kamatnu stopu koja je banka mogla da plati na depozite,
minimalni odnos kapitala prema ukupnim sredstvima,
minimum obavezne rezerve,
stepen teritorijalnog irenja,
integraciju sa drugim institucijama,
restrikcije na lepezu usluga koju banka moe da ponudi i sl.
22
Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western, New
York, 2003., str. 19.
BANKE I RIZICI 13
Regulativom je zakonodavac uvek nastojao, a i sada nastoji da:
zatiti sredstva graana i poverenje u finansijski sistem,
obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema,
banke obezbede adekvatan kapital,
banke primene adekvatne sisteme finansijskog izvetavanja i raunovodstvenih
standarda,
omogui fer raskrinkavanje, izbegavanje zloupotreba i odgovornost,
omogui konkurentnost,
odgovarajuu alokaciju resursa i fer ophoenje.
1)

Regulacija je smanjivala rizik, garantovala profit ali i uskraivala nove mogunosti.
Od II Svetskog rata do danas banke su u svetu konstantno restrukturirale svoje
poslovanje da bi zaobile regulative, zakonodavac nametao nove i banke ih ponovo
zaobilazile. Ovaj proces regulacije i trinog odgovora (finansijska inovacija) i
nametanja nove regulative (reregulacija - proces implementacije novih restrikcija ili
modifikovanje postojeih) se naziva regulatorna dijalektika (naroito izraena u SAD
u toku zadnje dve decenije).
23
Radikalno smanjenje dravne regulacije (deregulacija) i
liberalizacija uslova pod kojima banke posluju na nacionalnom i meunarodnom
tritu, je uklonilo prepreke i omoguilo:
1. fleksibilnije poslovanje i trino ponaanje banaka,
2. slobodnije formiranje cena, tj. kamata (otklanjanje tzv. Zelenakih kamata),
naknada i provizija, ostvarivanje veih prinosa na aktivu, naroito na tednim
i tekuim raunima itd.
24

3. paralelno uestvovanje banaka i nebankarskih institucija na finansijskom
tritu,
4. poveanje broja novih proizvoda i usluga
25
na interbankarskom tritu,
korienje finansijskih inovacija (opcije, svopovi, terminski aranmani);
5. jaanje vanbilansnog poslovanja banaka;
6. vei stepen konkurentnosti banaka na bazi razlika u kamatnim marama,
naknadama, provizijama i drugim elementima konkurencije,
7. ukidanje podele na komercijalno bankarstvo, investiciono bankarstvo i
osiguravajua drutva,
26

23
Obavezna rezerva kod centralne banke u obliku nekamatnih ili niskokamatnih ke
depozita je odlian primer regulacije. Ona je u sutini porez na bankarske operacije jer
banke ne zarauju kamatu na ova sredstva, a moraju da ih odvoje, smanjujui na taj
nain sopstvenu likvidnost i profitabilnost
24
Milijarde dolara koje su bile deponovane na starijim instrumentoima tednje sa
relativno niskim prihodima, kao i na beskamatnim tekuim raunima, pretoile su se
na raune koji su donosili znatne prihode sa promenljivom prihodnom stopom u
skladu sa trinim uslovima.
25
Rose P.S., Hidgins S.S., Bankarski menadment i finansijske usluge, Data status,
Beograd, 2005., str. 21.
14 BANKE I RIZICI
8. poslove fuzija i akvizicija na nacionalnom i meunarodnom tritu,
27
9. formiranje finansijskih holding kompanija i raznovrsnost finansijskih usluga
koje mogu da ponude (osiguranje, brokerske usluge, underwriting hartija od
vrednosti i sl),
1.2.3. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje
Upotrebom moderne tehnologije banke danas mogu da menjaju bilans iz dana u dan,
iz sata u sat, kupuju i prodaju delove aktive, menjaju strukturu finansiranja pasive,
prate promene performansi i sl.
28
Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi
stvaraju tehniku bazu za momentalno prenoenje informacija i obradu podataka (npr.
brzu evaluaciju kreditne sposobnosti klijenata). Tehnoloki napredak je integrisao e-
biznis, e-bankarstvo, internet bankarstvo i omoguio bankama:
1. Poveanje ekonomije obima (economy scale) i obuhvata (economy scope),
2. Laku konsolidaciju, povezivanje i konkurenciju,
3. kreiranje novih finansijskih proizvoda i usluga kombinovanih sa inovacijama
finansijskog inzenjeringa
29
(finansijski derivati
30
) za upravljanje rizicima (risk
management)
4. efikasniji i bri protok informacija, marketing i distribuciju proizvoda i
usluga korisnicima
31
(upotreba direktne poste ili telemarketinga u ponudi
standardizovanih proizvoda, promenu tradicionalnih kanala distribucije
proizvoda i usluga u elektronske,
5. udobnost, poverenje i lakou obavljanja sloenih transakcija naroito u
pogledu plaanja i odobravanja kredita kvalifikovanim klijentima,
6. povezivanje nefinansijskog sektora sa finansijskim (npr. velike robne kue i
druge komapanije mogu preko svojih finansijskih institucija da razviju
poslove pruanja finansijskih usluga svojim kupcima),
7. trgovinu hartijama od vrednosti, tj. konverziju u robu, visokog stepena
standardizacije i konkurentnosti,
8. smanjenje broja zaposlenih i fiksnih trokova poslovanja tj. poveanje
efikasnosti,
9. stvaranje virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove iskljuivo
putem Interneta itd.
26
Krajem 1999 god. u SAD je donet zakon kojim se ukidaju razlike izmeu ovih
institucija.
27
uri dr Uro: Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding,
Loznica, 2003., str. 19.
28
Krsti B., Bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Ni, 2004.
29
Report on consolidation in financial sector, IMF- Group of Ten, publikacija,
januar 2001.
30
Mishkin F. S., Strahan P.E., What will tehnology Do to Financial Structure?
Brooking- Wharton Papers on Financial Services, 1/2000, str. 249-287.
31
http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf , Hawkins J., Mihaljek D., The
banking industry in the emerging market economies: competition, consolidation and
systemic stability- an overview, Bank for International Settlements, 2006., str. 3
BANKE I RIZICI 15
Inovacije u platnim sistemima (ATM, kartiarstvo i sl.) su obezbedile komfornost u
upravljanju bankarskim transakcijama, sigurnost i pouzdanost platnog i finansijskog
sistema, promociju konkurentskog trita, adekvatne nivoe korisnike zatite i sl.
Takoe su doprinele standardizaciji finansijskih proizvoda i omoguile efikasniju
ponudu istih preko elektronskih kanala distribucije kroz:
1. tradicionalne elektronske usluge (telefonsko bankarstvo, kreditne kartice,
bankomati ATM i sl.)
2. elektronske proizvode i usluge sa rokom plaanja kao to su: debitne kartice,
plaanja rauna,
3. razvoj elektronskih usluga: vrednosne kartice, internet bankarstvo i on-line
investiranje.
Poseban je znaaj Internet bankarstva je tome, to omoguava:
1. savrenu informisanost korisnika,
2. snienje trokova bankarskih transakcija (tab.br.1.1.)
3. isporuku finansijskih proizvoda,
4. odravanje i razvijanje odnosa sa korisnicima
,32

5. raspolaganje u svakom minutu saldima gotovine na raunima,
6. slobodne domae potanske transfere,
7. uvid u naplaene ekove,
8. autorizaciju automatskih plaanja,
9. odlaganje podataka komjuterskih aplikacija itd.
Tabela br. 1.1: Trokovi bankarskih transakcija (u $)
33
USDC
34
BAH
GSBCG
C
Filijala
Telefon
ATM
PC dial up
Internet
1.07
0.52
0.27
0.11
0.01
1.07
0.54
0.27
0.02
0.01
1.06
0.55
0.32
0.14
0.02
Elektronsko poslovanje je omoguilo komfornost i poverenje ali je donelo bankama i
rizike a najvei je rizik zaostajanje u primeni savremene tehnologije. I dalje e beleiti
rast u budunosti, ali prema nekim istraivanjima sprovedenim u SAD lina prodaja u
bankarstvu e zadrati naklonost mnogih klijenata.
32
uri dr Uro: Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding,
Loznica, 2003., str. 31.
33
Procene od strane: US Department of Commerce u 1998. god.

; Booz,
Allen&Hamilton u 1997 god.

; Goldman Sach& Boston Consalting Group
C
34
3
York, 2003., str. 21
C
16 BANKE I RIZICI
1.2.4. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje
Finansijske inovacije su nastale i nastaju kao rezulat promena u regulativi,
instrumentima, institucijama i taktikama voenja posla. One su katalizator evolucije
finansijskih usluga i restrukturiranja finansijskih trita. Najee se javljaju u obliku
novih hartija od vrednosti, novih usluga, organizacionih formi i kanala distribucije.
Stvorene su sa ciljem da:
1. se njima trguje javno i da stvaraju nova finansijska trita koja poveavaju
likvidnost,
2. menjaju sadraj bankarskih bilansa i kombinuju unakrsne usluge, smanjuju
odliv depozita,
3. ulaze na nova trita i kreiraju jeftinije i efikasnije kanale distribucije,
4. menjaju poresku poziciju,
5. smanjuju rizik ili trokove poslovanja,
6. poboljavaju konkurentsku poziciju,
7. menjaju strukturu ponuenih sredstava kroz nove proizvode i usluge,
8. razvijaju instrumente za zatitu od rizika (fjuersi, opcije, i sl.), bankomate,
Internet banking i sl.
9. kreiraju strukturne promene u bankarstvu, konsolidaciju i konvergenciju, i
finansijske konglomerate putem merdera i akvizicija drugih poslovnih
entiteta.
Tabela br.1.2: Hronoloki uvoenje inovacija na finansijskom tritu SAD:
35
God. Finansijska inovacija
1961 Depozitni certifikati (Negotiable CDs)
1963 Eurodolari (Eurodolars)
1970 GNMA je kreirala pasa-thrugh certifikates
1971 Osiguranje treih lica kao garancija za municipalne obveznice
1972 NOW rauni
1972 Valutni fjuersi razvoj i trgovanje na Chicago Mercantile Exchange
1973 MONEY MARKET MUTUAL Fondovi
1973 Poetak trgovine opcijama na akcije Chicago Board Options Exchange
1976 Poetak trgovine fjuersima na dravne obveznice na Chicago Mercantile
Exchange
1978 Poetak trgovine fjuersima na dravne obveznice na Chicago Bord of
Trade
1981 Pojava kamatnih svopova (Interest rate swaps)
1981 Hartije sa fluktuirajuom kamatom i euroobveznice (Floating-rate notes
and Eurobonds)
1983 Razvoj fjuersa na eurodolare (Development of Eurodolars Futures)
1983 Razvoj opcija na fjuerse dravnih hartija od vrednosti (Develop. of
options on Treasury bond Futures)
1983 Razvoj opcija na fjuerse eurodolara (Development of options on
Eurodolar Futures
35
BANKE I RIZICI 17
1983 Prva emisija kolateralizovanih hipotekarnih obveznica (Collateralized
mortgage obligations first issue)
1984 Upotreba JUNK BONDS u preuzimanjima kompanija putem duga (Junk
Bonds to finance LBO)
1985 Sekjutizacija auto zajmova, lizinga i kreditnih kartica (securitized car
loans, leases, credit cards)
1987 MUTUAL fondovi za municipalne obveznice (Mutual funds for bank-qualified
municipal bonds)
1988 Planovi osiguranja za korienje kreditne kartice banke (Byers assurance
plans for bank credit card purchaces)
1989 Osiguranje za kupovine kreditnom karticom (insurance on credit card
purchase)
1990 AT&T univerzalna kreditna kartica (AT&T Universal credit card)
1990 Opcije na kamatne svopove i kreditne derivate (options on interest rate
swaps, credit derivatives)
1991 Popularizovan berzanski indeks (Stock index CDs popularized)
1993 Kreditne kartice (credit cards with photos)
1994 Prepeid debitne kartice (prepaid debit cards)
1995 iroka upotreba automatizovanih sistema plaanja (extensive use of
automated bill pay)
1996 Upotreba Internet bankarstva (use of Internet banking)
1997 Aktivna upotreba kreditnih derivata (active use of credit derivatives)
1997 Aktivno trite sekjuritizovanih zajmova (active market in securitized
nonguaranteed portions of small bussines loans)
1998 Uvoenje fjuers ugovora na lini bankrot (introduction of futures contract
on personal bancrupties)
2000 Elektronska prezentacija eka (electronic check presentment-ECP)
2001 Weather derivatives
1.3. PROMENE U INTERNOM POSLOVANJU BANAKA
1.3.1. Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje
Globalizacija je proces koji je doprineo brisanju geografskih granica,
internacionalizaciji finansijskog trita, trgovine i proizvodnje, efikasnoj razmeni
valuta, instrumenata trita novca i kapitala kao i stvarnju mega trita
36
i
meusobnom uticaju ekonomija zemalja.
37
Inovacije, tehnoloki napredak i
36
Dai D.\., Principi internacionalne ekonomije, Delta press, Beograd, 2005., str. 61.
Najnovijim proirenjem od 1.maja 2004. god trite EU se uvealo sa 380 na 455 mil
stanovnika. SAD su postale svetski ekonomski din zahvaljujui pre svega stvaranju
jednog prostranog i velikog slobodnog trita od obala Atlanskog do Tihog okeana.
Slobodno kretanje ljudi, roba i kapitala na takvom tritu generisalo je stvaralaku
radnu energiju nevienih razmera. .Na pragu je stvaranje jedinstvenog trita itave
amerike hemisfere (FTAA ili ALCA) koje e biti znatno vee od EU, kao i stvaranje
mega trita u Aziji (AFTA), Azijsko- pacifikom regionu (APEC), Africi (COMESA,
ECOVAS) i dr.
37
Zemlje lideri Evropske unije su 1992. god. na osnovu saglasnosti 12 zemalja
Zapadne Evrope eliminisale vei deo trgovinskih restrikcija, uvele standardizaciju
18 BANKE I RIZICI
internacionalizacija, komercijalizacija interneta i elektronskog poslovanja, transferne
cene, merderi i akvizicije, multinacionalne banke i kompanije
38
i sl. su doprinele tim
procesima.
39
Multinacionalne banke su proirile svoje poslovanje u druge zemlje
putem:
1. izgradnje sopstvenih filijalskih mrea
2. akvizicije (kupovine) strane banke ili
3. kupovinom manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke.
One su dobile odgovarajue licence od domae Centralne banke (ili neke nadlene
institucije), u poetku su kreirale filijalske mree po celom svetu, a kasnije su menjale
strategiju kupovinom (akvizicijama) banaka na vanijim novim tritima.
40
To se
uglavnom odnosi na investiciono bankarstvo, manje na komercijalno, zbog
specifinosti poslovanja sa privredom i stanovnitvom tee se usklauje sa globalnim
kretanjima. U novije vreme postoji jaka tendencija globalizacije komercijalnog
bankarstva u zemljama u razvoju, jo vie u tranziciji.
41
Tipian primer je naa zemlja.
U EU je dolo do stvaranja jedinstvenog pasoa za sve banke registrovane na
teritoriji EU. To su univerzalne institucije koje imaju pravo da otvore filijale ili na
drugi nain vre sve bankarske aktivnosti na teritoriji EU. Cilj je da se formira
proizvoda, smajnile poreze i provizije i povezale monetarne kontrole kako bi pospeile
trgovinu. Danas EU ine 25 zemalja. Cilj je da se u budunosti ukinu sve trgovinske
restrikcije i da jedna valuta bude u Evropi. Od januara 1999. god. euro se koristi u
finansijskim transakcijama na veliko, a od januara 2002. godine je i zvanino
postao novac zemalja EU. Monetarnu politiku za jedinstvenu valutu propisuje
Evropska Centralna Banka (Frankfurt). Od eura se oekuje, to je on donekle ispunio,
da smanji trokove konverzije valuta i inflaciju, da povea cenovnu konkurenciju i
izvozne mogunosti za zemlje korisnice eura.
38
Snaga multinacionalnih kompanija je ogromna, njihovi prihodi se mere stotinama
milijardi $. Npr. Kompanija Wall Mart Stores (SAD) je ostvarila godinji prihod za
2004 god. u iznosu od $288mlrd. To je impozantan iznos ako, prema istom izvoru,
samo 31 zemlja u svetu ima vei GDP (drtveni bruto proizvod) ostvaren u toj godini.
The World Factbook-Rank Order GDP, 14. jun 2005. www.cia.gov. (GDP drava) i
www.fortune. com (prihod korporacija)
39
Pojedinac moe sa svog raunara da pretrauje ponudu usluga lociranu bilo gde na
planeti, pojedinci i kompanije pretrauju globalno, svako mogue mesto poredi u
potrazi za boljom cenom, kvalitetom i dostupnou.
40
http://www.imf.org/external/pubs/cat/shortres.cfm?
TITLE=international+Capital+Markets&auth_ed=&subject=&ser_note=All&datecrit=
During&Lang_F=All&brtype=Date&YEAR=Year&submit=Search . International
Capital Markets, International Monetary Fund, septembar 2000., str. 159
41
ire o tome: irovi M., Tendencije u evropskom bankarstvu i mogunosti
domaih banaka, Jugoslovensko bankarstvo, Beograd, maj 2001.
BANKE I RIZICI 19
jedinstveno bankarsko trite kao sastavni deo finansijskog trita.
42
Internacionalizacijom finansijskog trita se stvaraju mogunosti:
43
1. pozajmljivanja i plasiranja finansijskog potencijala na nacionalnom i
internacionalnom nivou,
2. emisije hartija od vrednosti od strane multinacionalnih kompanija, banaka i
drugih finansijskih institucija koje glase na domau ili strane valute i trgovina
na meunarodnom sekundarnom finansijskom tritu,
3. ponude finansijskih proizvoda na internacionalnom nivou od strane efikasnih
globalnih konkurenata, kroz direktne kanale distribucije. Globalno
poslovanje, koji god deo sveta da je zahvatilo, donelo je i donosi ekonomski
preporod, omoguava bri ekonomski rast, vea ulaganja, otvaranje vie
novih radnih mesta, poveanje standarda ljudi, nove oblike i vetine
organizacije i menadmenta, znanje, tehnologiju i sl.
1.3.2. Poveanje broja bankarskih usluga na tritu
Tendencija ubrzanog proirenja spektara finansijskih usluga koje banke nude se
poslednjih godina poveala pod pritiskom sve vee konkurencije drugih finansijskih
kompanija, klijenata koji su vie obrazovani i sve zahtevniji, kao i zbog razvoja
tehnologije. Klijenti su postali veoma osetljivi na kamatu iju lojalnost banke mogu
veoma brzo da izgube ako se pojave jaki konkurenti. To poveava trokove poslovanja
i rizik, ali i otvara nove mogunosti za nove izvore prihoda, provizije za usluge, sa
tendencijom irenja u odnosu na tradicionalne izvore prihoda.
1.3.3. Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring banaka
Povean opti rizik poslovanja i bankarske krize su dovele do stvaranja Bazelskog
sporazuma jula 1988. god. koji je predvideo jedinstvene stope kapitala prema
ponderisanoj rizinoj aktivi velikih meunarodnih banaka u zemljama G10
44
. U praksi
je veliki broj zemalja pristupio sporazumu koji je predvideo:
1. poveane stope kapitala u odnosu na dosadanju praksu
2. jedinstvene stope kapitala za svaku klasu rizine aktive banaka, ukljuujui
ne samo bilansnu sumu ve i koeficijente kreditnog rizika,
3. standardi ukljuuju i rizike vanbilansnih aktivnosti i
4. proirenje na trine rizike (rizik kamatnih stopa i rizik deviznih kurseva).
42
Stepen rasta trita kapitala EU belei manje stope rasta od SAD i Japana. U EU je u
toku proces integracije trita kapitala sa ciljem stvaranja jedinstvene panevropske
berze vrednosnih papira
43
Npr. globalni provajderi (npr banke iz Spanije u Latinskoj Americi) su postale
pretnja nacionalnim i lokalnim provajderima, pa su banke na tim tritima prisiljene
da imitiraju ponudu konkurenata ili da nude kvalitetnije proizvode da bi sauvale
uee na tritu.
44
Vise o tome u: Bliss R., Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of
Some Salient Issues, Federal Reserve Bank Chicago, Economic Perspectives, prvi
kvartal 2001.
20 BANKE I RIZICI
Cilj je spreavanje banke da se izloi preteranom riziku. Utvrena su osnovna tri
oslonca: minimalni kapitalni standardi, supervizorski nadzor i trina disciplina.
Banke su utvrdile i interne procese upravljanja rizikom sa ciljem odravanja
adekvatne stope kapitala, i to:

1. identifikacija i merenje svih materijalnih rizika,
2. odnos kapitala prema nivou rizika,
3. utvrivanje eksplicitne ciljne adekvatnosti kapitala sa respektom rizika i
4. procenjivanje saglasnosti sa utvrenim ciljevima banke.
Supervizorstvo ili monitoring podrazumeva nadzor nad poslovanjem banaka od strane
Centralne banke u cilju u postizanja ravnotee izmeu ciljeva banaka i strategijskih
ciljeva drutva. To se manifestuje u stvaranju uslova za ostvarivanje odgovarajuih
visokih poslovnih standarda i njihovog permanentnog poveanja putem kontinuiranog
praenja rada banaka.
1.3.4. Poveanje rizika i bankrotstva banaka
Deregulacija i poveanje konkurencije izmeu banaka i nebankarskih finansijskih
institucija, problematini zajmovi i loe poslovanje, uticali su na poveanje
bankrotstva banaka i drugih finansijskih kompanija irom sveta. (slika br.1.2.)
D
Slika br. 1.2: Broj bankrota banaka 1934-2003 u SAD
45
1.3.5. Evaluacija finansijskih institucija i trite novca i kapitala
45
http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html . Jones
K.D., Critchfield T., Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is the Long,
Strange Trip About to End? FDIC Banking Review, 2006., str. 5
BANKE I RIZICI 21
Navedene promene znaajno utiu na vrednost finansijskih institucija. Rast profita i
cena akcija ohrabruje konsolidaciju i konvergenciju. To ukazuje na potrebu da se
banke vrednuju i kako proceniti ciljnu banku. Internacionalizacija poslovanja banaka,
nova trita, proizvodi i usluge, znaajno uslonjavaju procenu istih.
Poveana konkurencija na tritima novca i kapitala doprinosi opadanju trinog
uea banaka u ukupnoj finansijskoj aktivi. Velike, visoko kvalitetne korporacije
pozajmljuju jeftinija sredstva od zajmova banaka na tritima kapitala, prodajom
komercijalnih papira i drugih hartija od vrednosti.
46
1.4. PROMENE I PERSPEKTIVA RAZVOJA BANKARSTVA
Finansijski sektor, sektor informacione tehnologije i sektor telekomunikacija spadaju u
najpopulzivnije delatnosti ekonomskog i tehnolokog razvoja. Njihove stope rasta
prevazilaze stope rasta GDP-a u svetskim razmerma. Finansijske aktive se znaajno
poveavaju u odnosu na GDP to je povoljan potencijal za ekspanziju svih finansijskih
institucija. Banke i druge finansijske institucije e uzeti uee u finansijskom
potencijalu u zavisnosti od toga koje i kakve e strategije koristiti.
Uspenije e biti one banke koje:
- nude bolje, jeftinije i kvalitetnije finansijske proizvode i usluge i bolje se uklapaju u
strukturu tranje
- obezbeuju dobre dugorone veze sa klijentima putem odgovarajuih marketing
strategija (CRM i sl)
- imaju visok stepen primene i efikasnosti u korienju informacione tehnologije
- imaju kvalitetniji menadment koji ima znanje, vetine i sposobnosti neophodne za
upravljanje bankom
- imaju zacrtanu viziju i misiju, fokusiraju se na ostvarenje strategijske pozicije banke
u budunosti i sl.
Finansijske institucije e morati da diversifikuju svoju delatnost da bi ostvarile
zadovoljavajui odnos prinosa na sredstva i kapital. Konkurencija e i dalje rasti,
kamatne mare i provizije e biti sve manje. Komercijalne banke e i dalje imati
poseban status, imajui u vidu da su one organizacioni nosioci platnog prometa, kod
kojih se dre transakcioni depoziti koji se koriste za plaanja (novani transferi).
Meutim, ono to e dodatno optereivati banke je sve vea opreznost odravanju
likvidnosti i napori da se odri adekvatan nivo kapitala nasuprot profitabilnosti.
Shodno tome, banke e svakako oekivati poveana kontrola poslovanja od strane
regulatornih tela koja e sputavati razvoj banaka u odnosu na manje regulisane
nebankarske finansijske institucije.
Budunost komercijalnih banka e i dalje zavisiti od trendova deregulacije i
informacione tehnologije, naroito u domenu finansijskih inovacija, posebno
finansijskih derivata (fjuersa, svopova, opcija i sl.) posebno znaajnih za upravljanje
rizicima i pekulacije na finansijskom tritu. Oni su osnova za finansijski inenjering
tj. stvaranje novih izvedenih oblika finansijskih proizvoda koji e dalje kreirati, iriti i
46
Gup B.E., Kolari J.W., Commercial Banking - The Management of Risk. John
Wiley &Sons, 2005., str. 20
22 BANKE I RIZICI
komplikovati finansijsko trite. Shodno navedenom, trendovi ukazuju na budue
hazardno finansijsko trite sa sve veim oscilacijama cena bankarske i finansijske
aktive.
47
Fokus e biti usmeren na smanjivanje rizika koje snose pojedinci, institucije i
sistem kao celina.
48
Neophodna e biti odgovarajua struna znanja iz oblasti
upravljanja rizicima (posebno kreditnog i trinih rizika) da bi se smanjivanjem nivoa
rizika na mikro nivou i kroz kompetenciju regulativnih vlasti obezbedila sistemska
stabilnost bankarskog sektora.
47
Kaufman H., Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy
Significance, Economic Review, Federal Reserve Bank of Kansas City, 1994.
48
Sanford Ch., Financial Markets in 2020, Economic Review, Federal Reserve
Bank of Kansas City prvi kvartal, 1994.
BANKE I RIZICI 23
Glava 2.
STRUKTURNE PROMENE I
KONKURENCIJA U
BANKARSTVU
24 BANKE I RIZICI
Strukturne promene i konkurencija u bankarstvu
2.1. UTICAJ MAKRO PROMENA NA STRUKTURU BANKARSTVA
2.1.1. Strukturne promene u finansijskom sektoru
Strukturne promene u finansijskom i realnom sektoru, za sada uglavnom razvijenih
trinih privreda (SAD, zemlje Zapadne Evrope, Japan i sl.), su nastale kroz
konsolidaciju kao oblik udruivanja resursa slinih poslovnih entiteta u vee i
malobrojnije poslovne entitete. Konsolidacija je kreirala velike uslune finansijske
institucije, promene i mogunosti za profitabilnije, produktivnije i trokovno -
efektivnije poslovanje.
49
Promene nastaju putem spajanja i pripajanja (mergers and
acquisitions - M&A) kao osnovnih oblika transfera vlasnikih prava kompanija,
njihovog proirivanja, kontrakcije, korporativne kontrole i prestrukturiranja.
Merderi ili fuzije su spajanja vlasnitva dve kompanije, to se odnosi na akcijski
kapital (neto aktivu) kao i na operacije obe kompanije koje postaju jedna kompanija.
50
Akvizicije su poslovne transakcije preuzimanja ili kupovine vlasnitva slabije
kompanije. Pri tome slabija kompanija prestaje da postoji kao pravni entitet; akcionari
te kompanije su isplaeni od strane kompanije koja vri preuzimanje i koja uspostavlja
upravljaku kontrolu nad preuzetom firmom koja nastavlja sa radom u nekoj od
moguih organizacionih formi (filijala ili divizija) u okviru matine kompanije.
Najvei broj M&A nastaje udruivanjem finansijskih institucija na nacionalnim
tritima. Internacionalni merderi su rei, uglavnom su to finansijske holding
kompanije ili konglomerati nastali kroz M&A razliitih finansijskih institucija. U
ukupnom broju nastalih M&A najvei broj je ipak izmeu banaka (oko 60% od
ukupnog broja ili 70 % od ukupne vrednosti nastalih M&A). Znaajn porast
prestrukturiranja poslovnih entiteta se belei i kroz: zajednika ulaganja (joint
ventures), strateke ili ugovorne alijanse (strategic aliances), divesticije (divestments) i
dekompovanja (breakup).
51

2.1.2. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu
49
Report on consolidation in financial sector, IMF- Group of Ten, januar 2001.
50
irovi M., Fuzije i akvizicije, Prometej, Novi Sad, 2004. Termin merder se
koristi i u irem smislu tako da obuhvata i akvizicije, u uem smislu tj. prave fuzije su
merderi jednakih (mergers of equals) sa slinim nivoom akcijskog kapitala,
vrednosti, obima poslovanja i sl.
51
Joint Ventures je aranman dveju ili vie komanija koje ulau sredstva u neki
projekat od zajednikog interesa i upravljaju tim projektom proporcionalno uloenim
sredstvima, s tim da takoe proporcionalno uestvuju u raspodeli profita odnosno
gubitka. Strateke alijanse su aranmani koje dve ili vie kompanija zakljuuju u cilju
koordinacije u poslovanju, ne osnivaju se nove kompanije ve se koordiniraju akcije
na osnovu ugovora postojeih kompanija. Divesticije suprotno akvizicijama znae
prodaju delova aktive od strane kompanije. Koriste se kao oblik prestrukturiranja kroz
izdvajanja (spin-off), isecanje akcija (equity-carve-out), split-off, split-up i sl.
Dekomponovanje kompanije znai podela na samostalne poslovne entitete po principu
da e svaki od njih ostvariti bolje pojedinane rezultate nego konglomerat.
BANKE I RIZICI 25
Trina koncentracija banaka predstavlja uee pet najveih banaka u aktivi svake
zemlje. Talas megaspajanja je znaajno smanjio broj banaka i poveao koncentraciju
finansijske aktive u velikim bankama. To pokazuje sledea slika br. 1-3.
D
Slika br.1-.3. Smanjenje broja banaka u SAD
U Evropi je bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije i
uvoenjem evra. U evro-zoni je putem fuzija formirano 15 od 30 najveih banaka pri
emu je prosena veliina pet najveih banaka udvostruena. U manjim evropskim
zemljama na pet najveih banaka dolazi vie od 50% nacionalnog bankarskog trita,
dok u Belgiji i Holandiji dve najvee banke dre preko 90% bankarskog poslovanja.
52

Nakon 1997. godine u SAD se 50 vrhunskih banaka fuzionisalo u samo 6 mega
banaka, dok se za sledeih 50 oekuje da e se integrisati u 7 mega banaka. Od velike
ekonomske krize 1933.god. do kraja 80-tih godina broj komercijalnih banaka u SAD
se kretao od 14.300 do 15.500.
53
Konsolidacija, udruivanje i konkurencija su smanjili
broj za oko 40%, sa 14.360 u 1979. na 8.580 u 1999. i 8100 u 2001
54
godini. Ako se
52
irovi M., Bankarstvo. Bridge Company, Beograd, 2001., str. 11
53
uri U., Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-holding, Loznica,
2003., str. 19 to je rezulat ukljanjanja geografskih barijera za fuzije i akvizicije 1997.
god. u SAD (Riegle-Neal Interstate Banking Act) i preostalih restrikcije za proizvode i
usluge 1999. god (GLB The Gramm-Leach-Bliley Act). GLB Act dozvoljava
bankama, firmama koje trguju hartijama od vrednosti, osiguravajuim kompanijama,
mutual fondovima, brokerskim i dilerskim kuama, asset menaderima i dr. da
slobodno ulaze u duge poslove i konsoliduju iste. On takoe dozvoljava kreaciju
bankarskih holding kompanija koje mogu da upravljaju tako irokim spektrom
poslova.
54
http://www.fdic. , FDIC/OTS Sumary of Deposits (dec. 2002.)
26 BANKE I RIZICI
ovaj trend nastavi, broj banaka e do 2005. opasti na 6500
55
, a do 2008. god. na 3-4
hiljade.
56
D
Slika br. 1-4: Promena u strukturi i koncentracija banaka u SAD
57
Paralelno tome dolo je do porasta broja filijala sa 3112 na 63684 u periodu od 1935-
1999.godine. i broja poslovnica sa 17237 na 72265. Rast bankomata je do
1983.godine bio jednak broju filijala, danas je taj odnos 2:1. U EU prosena
pokrivenost filijalama je: na 1000 stanovnika 0,57 filijala, dok je u Japanu oko 0,4.
58

55
Synkey J.F., Commercial Bank Financial Management - In the Financial - Services
Industry, Prentice Hall, 2002., str. 45
56
Vie o tome: Ferguson R., Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27.
oktobra, BIS Review, 9. novembar 1998.
57
http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html . Jones
Strange Trip About to End? FDIC Banking Review, 2006., br. 3
58
Payment system in the EU European Central Bank, National Central Banks,
National Bankers, 2000.
BANKE I RIZICI 27
D
Slika br. 1-5: Promene u broju banaka od 1983-2003 god. u SAD
59
Do slinih kretanja je dolo i kod nebankarske konkurencije. Na opadanje broja
banaka
60
je uticalo i bankrotstvo samostalnih banaka koje su kasnije pripojile
velike banke (purchase and assumption - kupovina i preuzimanje ili P& A).
Pregled b. 1-3: Praksa tekueg rapidnog koraka fuzija i akvizicija
61
Podruje Indikatori faktori
1
.
Regulacije i propisa Smanjenje restrikcije za filijale
Primenom RNIB Acta iz 1994. eliminisane su
meudravne bankarske restrikcije
Primenom GLB Acta iz 1999. dozvoljena je
konsolidacija u FSI
2
.
Izvetavanje i
raunovodstveni
standardi
Primena opte prihvaenih raunovodstvenih
principa nasuprot Regulatornih
raunovodstvenih principa
Standardi fer vrednosti
Propisi o eliminisanju metoda interesnog
urduivanja
59
http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html Jones
Strange Trip About to End? FDIC Banking Review, 2006., str. 4
60
U Amerikom bankarstvu postoji tri organizacione forme: nezavisne banke (banke
koje nisu udruene sa holding kompanijom), bankarske holding kompanije sa jednom
bankom(OBHCs) i holding kompanije sa vie banaka- multinacionalne bankarske
holding kompanije (MBHCs).
61
uri U., Upravljanje rastom i performansama banke- strategijsko upravljanje
rastom i performansama banke, Mladost-holding, Loznica, 2003., str. 79
28 BANKE I RIZICI
3
.
Tehnoloki napredak Napredak u komunikaciji i tehnologiji
procesiranja podataka
4
.
Poslovno iskustvo Porast koncentracije finansijskih institucija na
nacionalnom nivou
Poveanje snage i kvaliteta zarade
Ekspanzija ponude finansijskih usluga
Ravnomeran rast cena bankarskih akcija
Porast broja banaka
Redukcija bankrota banaka
5
.
Ekonomski faktori Ekonomski rast
Niske kamatne stope
Izobilje novca raspoloivog za investiranje
Viak finansijskog kapitala

Dominantna organizaciona forma u SAD su postale bankarske holding kompanije
(BHC) i multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHC) (kontroliu oko 3 od
svaka 4$) u SAD.
Cela bankarska struktura se pretvara u centralizovanu gde etiri od pet institucija
dominira tritem, od grada do sela, od regije do same drave. Do 1999.godine e 300
organizacija imati 85% svega to banke rade.
62
Ovakav pogled na strukturu
bankarskog trita SAD predstavljen je modelom:
Struktura trita Ponaanje Performanse
Furash-ov argon: eljene performanse e biti postignute ta god banke radile.
2.1.3. Najvaniji merderi i akvizicije u bankarstvu
Stotine istraivakih studija ukazuju na trendove u internacionalnim finansijskim
institucijma, posebno na procese M&A i efikasnost internacionalnih banaka u
Francuskoj, Nemakoj, paniji, Velikoj Britaniji i SAD tokom devedesetih godina.
63
U
tom periodu je pet najveih evropskih banaka udvostruilo svoju veliinu i stvoren je
vei broj M&A.
Najvee merder i akvizicijske aktivnosti navedene su u sledeem pregledu
62
Marshall J., Interview: Firebrand in Navy and Gray, US Banker online, 1996.,
str. 2
63
Berger A.N., Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross- Border
Banking Performance, IMF Publication, 2000.
BANKE I RIZICI 29
Pregled br. 1-4: M&A izmeu velikih banaka
______________________________________________________________________
__
Zemlje Fuzije i akvizicije
paniji BSCH (Banco Santander-Banco Central Hispano-Banesto) i
BBVA(Banco Bilbao-Argentaria)
Austriji BankaAustria (Bank Austria-Creditansalt) i Erste bank (Girop Credit-
Erste SparCasse)
Italiji: San Paolo IMI (Instituto Bancario san Paolo di Torino-IMI) i Banca
Intesa (Banco Ambrosiano Veneto-Cariplo-CPP-BCI)
Nemakoj: Hypo Vereinsbank (Bazerishe Vereinsbank-HypoBank) i Deutche
Bank - Bankers Trust
Francuskoj BNP Paribas (BNP-Paribas); Banques Popularies-Natexis; Credit
Mutuel - CIC;
Caisse dEparagne- Credit Foncier; Societe Generale-Credit du Nord
Portugalu Banco Comercial Portugues i Banco Portugues do Atlantico
_____________________________________________________________________
_
Vaniji noviji merder je stvoren izmeu HVB i Uni Credito (2005.) i izmeu
italijanskih banaka Banca Intesa i SanPaolo IMI (2006.)
64
Izuzev stvaranja M&A na tritu Evrope, stvoreni su i veliki prekogranini
(internacionalni) M&A, i to:

1. Dexia (Credit Local de France-Credit Communal de Belgique),
2. Fortis (Generale de Bank-ASLK-CGER Bank),
3. Merita-Nordenabanken-Unidamark,
4. ING-Banque Brussels Lambert,
5. BSCH-Totta& Acores,
6. Bank Austria-Hypovereinsbank i dr.
U periodu 1980-90 godine u SAD je nastalo 7773 merdera izmeu banaka. Taj proces
je u vezi sa poveanjem kapitalnih zahteva, bankrotstvom malih i poveanjem velikih
banaka.
65
64
http://www.gruppointesa.it/repository/files/csing.pdf
65
Velike banke su se pozicionirale kao kupci, dale su otkaze viku zaposlenih,
smanjile trokove poslovanja, emitovale nove akcije u vreme povoljnih kretanja na
berzi, prodale svoje neefikasne filijale, proirile svoje poslovanje na brokerske
poslove, MUTUAL fondove, poslove sa hartijama od vrednosti, osiguranje i druge poslove
gde se moe lako zaraditi provizija, i oslobodile se zavisnosti od visine kamatne
mare. Druge su pokuale da smanje sredstva i da se fokusiraju na komitente,
nastojei da ih upoznaju bolje, da ih razliitim vrstama usluga veu na dugi rok i
osiguraju sebi opstanak i profit.
30 BANKE I RIZICI
Pregled nastanka znaajnijh M&A. u svetu u periodu 1996-2001.godine je dat u
sledeim tabelama br. 1-5 i 1-6.
Tabela br. 1-5: Novije meunarodne bankarske M&A.
Institucija pripajanja Pripojena institucija
Mizuho Holdings,Inc.Japan Dai-Ichi Kangyo Bank, Fuji Bank
i The Industrial Bank Of Japan
2001.
Banking Corporation, Japan Sakura Bank i Sumitomo Bank 2001.
HSBC Holdings PLC; V. Britanija Credit Commercial De France 2001
Banco Santander, S.A. panija Banco de Estado de Sao Paolo,
Brazil
2000.
ABN Amro Holdings, N.V. Michigan National Corp, SAD 2000.
Deutshe Bank, AG, Nemaka Bankers Trust Company 1999.

Slika br. 1-6: Najvee banke u svetu: mart 2005
66
Tabela br. 1-6: Znaajniji merderi u SAD
Rrang Datum Institucija
spajanja
Institucija
spajanja
Vrednost u
mlrd$
66
www. Citigroup.com. (The banker)
BANKE I RIZICI 31
1 6.04.1998. Travelers Citicorp $72.5
2 13.04.1998. Nations
Bank
Bank America 61.6
3 08.06.1998. Norwest Wells Farago
Capital
34.3
4 13.09.2000 Chase
Manhattan
J.P.
Morgan&Co
34.3
5 13.04.1998 Bank One First Chicago
NBD
29.6
6 18.11.1997 First Union Core States
Fin.
17.1
7 14.03.1999 Fleet
Financial
Bank Boston 15.9
8 29.08.1997 Nations
Bank
Barnett Bank 14.8
9 18.10.1995 Wells
Farago
First Interstate
Bank
10.9
10 30.04.1999 Firstar Mercantile
Bankcorp
10.6
11 28.08.1995 Chemical
Banking
Chase
Manhattan
10.4
12 30.08.1996 Nations
bank
Boatmens
Bank
9.6
32 BANKE I RIZICI
D
Slika br. 1-7: Broj nastalih nacionalnih i internacionalnih merdera u SAD (1984-
2003god.)
67
Pravilo neprijateljskog preuzimanja glasi: jedi ili e biti pojeden.
68
ajvee neprijateljsko preuzimanje je Well Fargo-va uspena kupovina First
Interstate Bank 1996.
Tabela br. 1-7: Znaajnija neprijateljska preuzimanja (akvizicije)
Datum Target (meta ili ciljna banka)
2001 Sun Trust ($103mlrd) Wachovia ($74mlrd)
2000 North Fork Bancorp
Melville, NY ($14mlrd)
Dime Bancorp, NY ($25mlrd)
1995-96 Wells Fargo($74mlrd) First Interstate($55mlrd)
1995 Banc One ($92mlrd) Bank of Boston($47mlrd)
1989 NCNB ($55.2mlrd) C&S($23.3mlrd)
67
http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html , Jones
Strange Trip About to End?, Banking Review, Federal Deposit Insurance Company
(FDIC), 2006., str.8
68
Neprijateljsko preuzimanje Irving Trusta od strane Bank of New York 1987.god. (to
je bio prvi posao ovakve vrste za ovu glavnu ameriku banku i najveu u to vreme
ponuda od $1.4 mlrd), smatra se prekretnicom u ovoj aktivnosti i delatnosti.
BANKE I RIZICI 33
1987 Marshall Illisley($5mlrd) Irving Trust($24.2mlrd)
1987 Wilmington
Trust($2.8mlrd)
Delaware Trust($1.1mlrd)
1986 Firs Interstate($52.5mlrd) Bank America Corp.
($107mlrd)
1986 Fleet Financial Group
($10mlrd)
The Conifer Group($3.9mlrd)
1985 Comerica ($9.5mlrd) Michigan National($6.8mlrd)
1985 Meridian Bancorp
($5.7mlrd)
Commonwelth ($1.3mlrd)
1984 Midlantic Banks
($6.4mlrd)
Statewide Bancorp($0.8mlrd)
1983 Norstar Bancorp
($3.6mlrd)
Security New York
($1.6mlrd)
1983 Barnet Banks ($6.9mlrd) Florida Coast($0.6mlrd)
1982 Huntington
Bancshares($3.6mlrd)
Union Commerce($1.5mlrd)
1981 Southeast banking
Corp($5.8mlrd)
Florida national
banks($2.5mlrd)
2.2. MAKROEKONOMSKE SNAGE I KONSOLIDACIJA
BANAKA
2.2.1. Makroekonomske snage koje podstiu konsolidaciju
Procese konsolidovanja podstiu:
69
Zakoni oni mogu odobravati ili zabranjivati M&A zbog njihovih uticaja na
konkurenciju, finansijsku stabilnost, konflikte interesa irmeu komercijalnog i
investicionog bankarstva i sl.
70
69
O tome vie u: Berger A.N., Globalization of Financial Institutions: Evidence From
Cross- Border Banking Performance, IMF Publication, 2000.
70
Prekograninu konsolidaciju i univerzijalizaciju poslovanja banaka su omoguili i
pomogli sledei zakoni i programi:U EU- Single Market Programme (1977god), ,
Jedinstveni evropski akt (1986 god.) Bankarska zajednika direktiva (1989god.); u
SAD- The Riegle-Neal Interstate Banking i Branching Efficiency Act (1994. god.) i
Gramm- Leach-Blliley Act (1999. god.)
34 BANKE I RIZICI
Poveana konkurencija - koja znaajno smanjuje marginalne prinose i tera banke
da poveavaju obime poslovanja da bi ostvarile ekonomiju obima (economy scale) i
obuhvata (economy scope) i generisale vei prinos na sredstva i capital
Restrukturiranje i deregulacija bankarskih sistema
71
Globalizacija Istraivanja pokazuju da multinacionalne korporacije oekuju od
banaka da poseduju neophodnu ekspertizu i miks proizvoda da bi mogli da odgovore
njihovim investicionim potrebama ili upravljaju rizicima u bilo kojoj delatnosti
korporacije
Drava, kroz sledee poteze vri:
o uticaj na konkurenciju na tritu i uslove ulaska (tj. postavljanje
ogranienja ili zabranjivanje prekograninih merdera);
o odobravanje/neodobravanje odluka za pojedinane transakcije
merdera;
o ogranienje obima dozvoljenih transakcija;
o javno vlasnitvo nad institucijama;i
o pokuaje minimiziranja trokova drutva u sluajevima greaka
(neuspeha)
Regulative su se uglavnom u prethodne dve decenije fokusirale na zastitu kupaca i
prevenciju gresaka. Sada se baziraju na povecanje efikasnosti kroz poveanu
konkurenciju, sa fokusom na trinu disciplinu, superviziju i upravljanje kapitalom
bazirano na riziku:
1. Standardi korporativnog upravljanja tj. vrednost akcionara ili fokus na
prinos na sredstva (return on assets) i prinos na akcijski kapital (return on
equity). Menaderi su pod stalnim pritiskom da poveaju ove koeficijente
kroz nove izvore profita i optimalnu alokaciju sredstava.
2. Politika vlade u nastojanju da umanji socijalne rashode izazvane neuspehom
spaavanja institucija koje propadaju.
72

3. Uvoenje eura, proces koji je imao razliit uticaj na konsolidaciju u
zavisnosti od finansijskog sistema.
71
M&A su njihov direktan rezultat, ali je teko utvrditi da li su vei znaaj u njihovom
nastajanju imale reforme regulative ili tehnoloki napredak, inovacije i finansijski
inenjering. Postoje izvesni dokazi da su tehnoloke inovacije u mobilizaciji depozita
podstakle deregulaciju i da je razvoj tehnologije bio kljuni faktor koji je omoguio
finansijskim institucijama u SAD-u da prevaziu funkcionalna i geografska
ogranienja.
72
Npr. u Francuskoj, Japanu, Skandinaviji i Velikoj Britaniji u reavanju problema
propalih institucija nadzorni organi vlasti su podsticali merdzere ili su forsirali
likvidaciju i prodaju najslabijih institucija. U Japanu u vreme krize banaka 90-tih
razvijene su investicije vlade ciji je zadatak bio da podre rekonstrukciju i
konsolidaciju bankarskog sektora. Vlade mogu razvijati programe konsolidacije sa
ciljem stvaranja Nacionalnog ampiona i dominacije na globalnom tritu.
BANKE I RIZICI 35
Euro je brzo doveo do integrisanog trita novca, i na taj nain uticao na motive za
konsolidaciju kroz otklanjanje privilegija u pogledu cena koje su uivale mnoge banke
na nacionalnim tritima. Ovakav razvoj dogaaja je dodatno motivisao banke da se
konsoliduju da bi odrale ranije poslove sa velikim korporacijama. Euro doprinosi i
povezanosti trita kapitala ija integracija ima tri glavna efekta na motive
konsolidacije banaka, tj. (1) stvara se poveani potencijal za generisanje prihoda sa
poveanjem trita; (2) postoji potencijal za ekonomije obima, smanjenje trokova i
(3) odreena veliina institucije utie na diversifikaciju rizika u toj industriji.
2.2.2. Sile koje koe konsolidaciju
Faktori koji koe konsolidaciju su najee regulative, greke u informisanju, kulturne
razlike, razlike u korporativnom upravljanju, trokovi upravljanja sloenim sistemima,
poreska politika i sl. Oni se razlikuju od trita do trita i od zemlje do zemlje.
73
To
su uglavnom:
1. Zatita nacionalnih ampiona- vlade mogu tititi domae preduzetnitvo
postavljanjem visokih prepreka za strane kupce koji nameravaju da kupe
veinski udeo nekih institucija
2. Vlasnitvo vlade nad finansijskim institucijama ograniava konsolidaciju
poto bi ona morala da se izvede putem privatizacije
3. politika konkurencije - neki projekti konsolidacije odbijeni su na osnovu
objanjenja da bi mogli rezultirati dominancijom na tritu, neki merderi
moraju proi test vlasti nadlenih za konkurenciju u nekim zemljama, to
ukljuuje duga odlaganja, trokove i neizvesnost
4. profesionalne tajne - nacionalna regulativa koja se odnosi na prosleivanje
podataka i poverljivost moe delovati preventivno na konsolidaciju
74
5. razlike u kulturi - koje se mogu javiti na korporativnom nivou, izmeu
sektora, regiona ili zemalja, poslova sa stanovnitvom i privredom, kod
internacionalnih merdera i akvizicija (razlike u jeziku, nainu komunikacije,
potrebama klijenata, specijalno uspostavljenih kanala distribucije i sl). Ovi
faktori odreuju lakou, i trokove ulaska banke u razliite oblasti i regione.
Razlike u korporativnoj kulturi i korporativni identiteti preduzea su smatrani
naroito problematinim kod merdera izmeu jednakih. Pokuaji akvizicija
73
Npr. neprijateljska preuzimanja su mnogo omrazenija od prijateljskih merdzera, to
objanjava njihov mali broj. Ona se mogu smanjiti npr. merama vlade koja ih moe
uiniti skupljim i dugotrajnijim nego u ostalim delatnostima. Struktura akcionara i
menadmenta, zatita prava malih akcionara takoe moe ograniavati neprijateljska
preuzimanja. Za preuzimaa moe biti veoma rizino da izvede akviziciju bez
saradnje ciljnog menadmenta i akcionara s obzirom na specifinost bankarskog
poslovanja.
74
Oko 60% intervjuisanih smatra da su i regulatorne prepreke vrlo vane smetnje
prekograninoj konsolidaciji; od 15-20% ih smatra umereno vanim. Treba istai da se
oekuje da e tokom vremena ove regulatorne razlike izmeu zemalja iseznuti, sa
tendencijom da umanje barijere konsolidaciji preko-granice.
36 BANKE I RIZICI
esto postaju neprijateljski i neomiljeni u sluajevima kada postoji velike
razlike u poslovnoj kulturi:
75
6. neadekvatni informacioni tokovi - vrsta trine neefikasnosti koja moe
poveati nesigurnost dobiti koja se oekuje od merdera ili akvizicije. Oni
mogu biti pripisivani velikim razlikama u raunovodstvenim standardima u
vie zemalja i sektora
7. nedostatak kompatibilnosti finansijskih izvetaja moe ukazati na postojanje
neizvesnosti u pogledu rizika procene imovine institucija ukljuenih u
transakciju. Rastua sloenost velikih transakcija poslednjih godina je
poveala znaaj meunarodnih raunovodstvenih standarada u procesima
stvaranja M&A
8. problemi u proceni aktive
9. nedostatak transparentnosti - ako su informacije asimetrine i nesigurne i
ukazuju na skrivene trokove banka mora paljivije proceniti rizik kada ulazi
u akviziciju
10. korporativno upravljanje znaajne su razlike u zakonima i regulativi
izmeu zemalja u pogledu funkcija odbora direktora i srednjeg menadmenta
koje utiu na meusobne veze ova dva tela koja donose odluke, na njihove
relacije sa akcionarima, zaposlenim, kupcima, zajednicom i vladom.
11. Vlasnika struktura - organizaciona struktura i strategijsko upravljanje i
donoenje odluka jedne kompanije govore mnogo o tome da li se
konsolidacija moe smatrati validnom poslovnom opcijom.
12. struktura kapitala naini poveanja kapitala variraju, tako variraju i
mogunosti uticaja na nadzorni odbor u vezi sa donoenjem odluke o
konsolidaciji. Takav uticaj je ini se najvei kod preduzea koja se uglavnom
zasnivaju finansiranju nekretnina i opreme
13. postojanje defanzivnih strategija - odbrana od preuzimanja je najjaa kada je
finansiranje iz privatnih izvora i vei deo vlasnitva je u privatnim rukama.
Strategije odbrane ukljuuju isplatu provizija menaderima, tzv. zlatne
padobrane ili pravne i tehnike prepreke kao to su kompleksni ugovori o
vlasnitvu (otrovne tablete) ili sklapanje tzv.cross-shareholdings sa drugim
institucijama
14. trokovi kompleksnosti - tj. podcenjivanje trokova ili kompleksnost
upravljanja velikim i heterogenim institucijama i tekoe prilagoavanja
drugim korporativnim kulturama
76
15. poreska politika - konsolidacija moe dovesti do smanjenja poreskih obaveza
ali kod prekograninih merdera direktni i indirektni trokovi nametnuti
75
Ne iznenauje da su rezultati intervjua isticali da su kulturne razlike bile najvanije
u pogledu konsolidacije prekograninih integracija i integracija na razliitim
segmentima,oko 70% ispitanika; 40% se izjasnilo da je smetnja i za domae merdere
koji ukljuuju preduzea iz razliitih segmenata industrije; oko 50% smatra da su
kulturna ogranienja srednje bitna kod oba tipa merdera
76
Npr. strategija kombinovanja poslova sa visokim zaradama npr. kod investicionog
bankarstva sa stabilnijim kod ivotnog osiguranja mogu voditi do gubitka cilja i
podcenjivanja snage kupaca
BANKE I RIZICI 37
oporezivanjem mogu investiciju uiniti nerentabilnom. Dvostruko
oporezivanje na teritoriji dve zemlje moe biti prepreka konsolisdaciji.
2.2.3. Efekti konsolidacije, udruivanje i budui trendovi
Konsolidacija poveava koncentraciju finansijskih institucija, smanjuje rizik
geografskom diversifikacijom poslovanja, ali ne garantuje profit koji uglavnom zavisi
od kvaliteta upravljanja finansijskom institucijom. Moe uticati na poveanje stepena
interdepedencije izmeu velikih kompleksnih institucija kroz: (1) meubankarske
zajmove, (2) OTC derivate, (3) sisteme plaanja i poravnanja i sl. Sloenost
konsolidovanih institucija takoe oteava procenu njihovog stvarnog stanja i one su
izazov za regulatorne autoritete i supervizore poto njihov porast moe da ima
ozbiljne i teke posledice po finansijski sistem (domino-efekat).
Istraivanja pokazuju da novonastale konsolidovane firme ohrabrene novom
veliinom ulaze u visokorizine transakcije, to moe poveati sistemski finansijski
rizik. Supervizori u mnogim zemljama primenjuju politiku prevelika da propadne tj.
konsolidacija moe da povea moralni hazard kod velikih banaka ohrabrujui ih da
uu u velike rizike i na taj nain pogoraju trinu disciplinu. Ona moe redukovati
konkurenciju na finansijskom tritu, poveati trokove likvidnosti za neke institucije,
uticati na formiranje kamatnih stopa ali nema nekog veeg uticaja na monetarnu
politiku. Istraivanja pokazuju da samo relativno male banke mogu poveati
efikasnost sa poveanjem veliine. Komercijalne banke i osiguravajue kompanije
uglavnom belee poveanu efikasnost kroz ekonomiju obima. Meutim, rapidne
promene koje se deavaju na finansijskom tritu mogu redukovati te efekte u
budunosti.
Efekti konsolidacije na konkurenciju zavise od uslova tranje i ponude na relevantnim
ekonomskim tritima, ukljuujui veliinu i barijere za ulazak novih kompanija. Za
proizvode retail bankinga, ponuda i tranja su geografski lokalnog karaktera. Trita
wholesale banking proizvoda-poslovi sa privredom ili bankarstvo na veliko -
investicione aktivnosti i poslovi na tritu novca i deviznom tritu, derivati i
upravljanje aktivom su nacionalnog ili internacionalnog obima pri emu elektronsko
bankarstvo znaajno redukuje konkurenciju. Istraivanja u Italiji i SAD pokazuju, da
komercijalne banke u ovim zemljama nakon konsolidacije znaajno smanjuju
odobravanje kredita malim preduzeima zbog poveanog rizika. To je ansa za druge
nekonsolidovane banke i druge finansijske institucije da pokriju to trite. Nove
tehnologije, kao to je credit scoring system, mogu omoguiti smanjenje rizika i
poveanje kreditiranja od strane finansijskih institucija nakon konsolidacije, malih i
srednjih preduzea. Konsolidacija e se najverovatnije nastaviti kroz univerzijalizaciju
provajdera finansijskih usluga i specijalizaciju organizacionih delova unutar istih za
odreene trine segmente.
Udruivanje u industriji finansijskih usluga podrazumeva integraciju banaka i drugih
provajdera finansijskih usluga kroz kombinaciju i ekspanziju delokruga njihovih
proizvoda i usluga. Udruivanje se vri kroz M&A izmeu banaka i drugih
nebankarskih finansijskih institucija to za rezultat ima stvaranje bankarskih holding
kompanija i finansijskih holding kompanija. U ove procese banke ulaze da bi lake
38 BANKE I RIZICI
izvrile dezintermedijaciju svog poslovanja i prilagodile se promenama u okruenju,
obezbedile opstanak, rast i razvoj. Neophodnost udruivanja proistie iz injenice da
je diferencijaciju u ponudi finansijskih proizvoda i usluga teko ostvariti, jer su razlike
izmeu istih gotovo neprimetne.
Prosenom klijentu banke je potreban tekui raun, usluge bankomata, rauni tednje,
brokerske usluge, zajam za automobil, osiguranje i hipoteka. Voenje principom
ekonomije obima banke i druge finansijske institucije su kroz udruivanje videle
mogunost da ponude sve finansijske proizvode i usluge na jednom mestu (univerzalni
finansijski super marketi), snize trokove i uveaju profite. Naime, kroz unakrsnu
prodaju proizvoda i usluga tzv.cross seling na jednom mestu, se ostvaruju znaajne
utede u poslovanju i poveava obim prodaje istih.
77
Na taj nain su stekle imid i
prepoznatljivost na tritu kao finansijske robne kue koje prate reklamni slogani
Vaa banka-institucija koja prua sve finansijske usluge.
Znaajnija udruivanja u finansijskom sektoru SAD od 1990 do 2000. godine su:
MELLON BANK JE KUPIO DREXEL CORPORATION
NATIONS BANK CORP. i FIRST UNION su kupili MONTGOMERY SECURITIES i WHEAT FIRST
NATIONS BANK je kupila BOATMENS BANCSHARES, BARNETT BANKS i BANK AMERICA
(BANK OF AMERICA)
CITIBANK I TRAVELERS PROSPERTY i CASUALTY CORP., koja je vlasnik SALOMON SMITH
BARNEY su formirale CITIGROUP
DEUTSCHE BANK (NEMAKA) JE KUPILA BANKERS TRUST (NJUJORK)
CHARLES SCHWAB CORP. je kupio U.S.TRUST CORP.
METLIFE JE KUPIO GRAND BANK iz Kingstona
CREDIT CUISSE GROUP JE KUPIO DONALDOSON, LUFKIN i JENRETTE INC.
UBS AGS JE KUPIO PAINE WEBBER GROUP
BB&T JE KUPIO preko 70 regionalnih osiguravajuih drutava, brokerskih kua
i sl.
Manje banke, da bi opstale na visokokonkurentnom tritu, spas nalaze u
specijalizaciji poslova krojenih po ukusu malog biznisa, linom pristupu i
marketing orjentaciji prema klijentima i njihovim potrebama (customization) za
finansijskim proizvodima i uslugama. Krajnja budunost bankarskog sektora jo nije
poznata!

Budui trendovi konsolidacije mogu se sagledati kroz sledee scenarije.
Scenario1: Univerzalne institucije.
Ovaj trend se oekuje i u budunosti, postojae dalja konsolidacija i udruivanje
izmedju finansijskih institucija, ali i ne-finansijskih entiteta kao to su proizvodjai iz
domena inofrmacionih tehnologija i telekomunikacija, potujui injenicu da e sa
daljim rastom preduzea rasti i njihova kompleksnost i tekoe u upravljanju. Praznine
77
Pierce J., The Future of Banking., Yale University Press, New Haven, 1991., str. 74
BANKE I RIZICI 39
mogu popuniti neke regionalne institucije specijalizovane npr. za voenje malih i
srednjih preduzea npr.u poljoprivredi.
Scenario 2: Specijalizovane institucije.
Mnoge institucije wholesale i retail banking su zauzele globalnu perspektivu, ali u
segmentu prodaje regionalno prisustvo moe biti pod pritiskom poto su prednosti
obima ograniene razlikama u lokalnoj kulturi. Optimalna veliina i struktura
institucija moe zavisiti delimino i od veliine trita na kome institucija posluje.
Shodno tome, scenario specijalizovanih institucija se ne preporuuje za mala trita,
ve za velika kao to je trite SAD, koje u ovom pogledu ima perspektvu.
Scenario 3: Ugovorno bankarstvo.
Finansijske institucije se u budunosti mogu specijalizovati kroz tehnologiju i
vertikalnu integraciju, odvajanje proizvodnje i isporuke finansijskih proizvoda
korisnicima. Zavisno od komparativnih prednosti odreene banke, ona mora da
proizvodi samo one proizvode koje sama ima u ponudi, a druge moe nabavljati od
specijalizovanih proizvoaa (bilo izvan ili u samom finansijskom sektoru).
Konkurencija e se zasnivati na brendovima, kvalitetu proizvoda i usluga i cenama.
Dobar primer moe biti internet bankarstvo. Mostovi izmeu personalnog finansijskog
softvera i vebsajtova finansijskih institucija u kombinaciji sa prednostima u
pouzdanosti, bezbednosti, digitalnim potpisima itd., mogu uiniti moguim da internet
podri sve finansijske usluge.
Iako e se konsolidacija izmeu ponuaa finansijskih usluga nastaviti u kraem roku,
dugorono gledano neke e propasti. Razliiti specijalizovani proizvoai, npr. u
oblasti procesa plaanja, bi se takoe mogli konsolidovati. Kako e se sve to
izbalansirati ostaje nam da vidimo u budunosti.
2.3. TRENDOVI PROMENA I KONKURENTNOST BANAKA
2.3.1. Konkurentnost i opstanak banaka na tritu
Videli smo, da su navedeni trendovi promena znaajno redukovali broj banaka na
finansijskom tritu.
78
Tako na pr. u SAD, banke su samo pre jednog veka drale dve
78
Klijenti mogu otvoriti tekui raun u npr. SAD-u kod lokalne komercijalne banke,
tedno kreditne zadruge, mutual tedne banke, kreditne unije, brokerske kue, kao
to je Merrill Lynch, ili za isti mogu dobiti popust kod brokera kao to je Charles
Schwab. Takoe takvu uslugu mogu dobiti kod Intuit-a, (softverske kompanije koja
omoguuje plaanje rauna putem svog Qicken softvera), ili kod virtuelne banke
(celokupno poslovanje obavlja preko interneta). Oni koji ele kreditnu karticu mogu
da je dobiju kod bilo koje depozitne institucije, benzinske pumpe, robne kue ili
nacionalne finansijske kompanije. Moe se takoe dobiti i kartica General Electric-a,
General Motorsa-a, Ford Motors-a, Prudential-a, Merrill Lynch -a, Charles Schwab-a,
IBM-a i mnogih drugih nebanakrskih finansijskih institucija i nefinansijskih
40 BANKE I RIZICI
treine ukupne finansijske aktive, a danas je taj procenat opao na samo jednu petinu
(2003 godine je iznosilo samo 22,7%).
79
Na tritu EU su dominantne jo uvek
komercijalne banke i tedionice.
80
Uee ostalih finansijskih institucija je malo, ali u
postepenom porastu. Zahvaljujui deregulaciji bankarstvo je iz stanja ograniene
konkurencije dolo u stanje poveanog rivalstva.
81
Konkurentnost je znaajno porasla
i postavlja se pitanje ta je banka, a ta nije?
Da bi opstale na tritu, banke su prinuene da se otimaju za klijente sa drugim
nebankarskim finansijskim institucijama (investicionim bankama, osiguravajuim
drutvima, penzionim fondovima, institucionalnim investitorima i sl.), da se ukljuuju
u razne poslovne aktivnosti kao to su: osiguranje, lizing, faktoring, upravljanje
diversifikovanim portfolijima utrivih hartija od vrednosti i sl. Takoe se sve vie
orjentiu na trita, prihvatanjem i primenom nove menadment i marketing filozofije
upravljanja bankom, da bi bile sposobne da se bore na visoko-konkurentnom
globalnom tritu.
Pod takvim pritiscima slabije banke ili propadaju ili se pripajaju finansijskim
konglomeratima. Deregulacija 80-tih i 90-tih godina na bankarskom tritu SAD
82
je
dovela do nastanka estoke konkurencije i ulaska nebankarskih konkurenata na
bankarsko trite SAD. To se kasnije reflektovalo i na trita drugih zemalja.
2.3.2. Konkurencija na tritu depozita i kredita
Vreme regulacije je primoralo banke da osmisle razliite metode privlaenja
klijenata u sferi tednje i depozita (organizovanje rukova u prestinim restoranima i
drutvene igre, razliite vrste poklona, aparati za domainstva i sl.) u cilju
diferencijacije usluga od drugih. Ograniena ponuda, visoka stopa inflacije i pad
kamatnih stopa na depozite su stvorili uslove za nastanak novih finansijskih
institucija.
83
Komercijalizacija interneta i internacionalizacija poslovanja ine
kompanija. Klijenti imaju vie izbora nego ikada pre
79
Gup B.E., Kolari J.W., Commercial Banking - The Management of Risk. John
Wiley&Sons, 2005., str. 15
80
Uee komercijalnih banaka u ukupnoj aktivi se kree: u Francuskoj 54%,
Nemakoj 47,9%, paniji 55,7% Italiji ak 81%.
81
Canals J., Universal Banking. International Comparisons and Theoretical
Perspectives Clarendon Press, Oxford, 1997., str 327
82
Glass Steagall zakon je stvorio tri razliita sektora: komercijalno bankarstvo,
investiciono bankarstvo i osiguranje. Bank Holding zakon je odredio aktivnosti usko
vezane za bankarstvo i ograniio spektar aktivnosti koje kompanija moe da ima ako
poseduje banku. Mc Faden zakon je ograniio geografsko trite banaka tj. Drave u
Sad su odluivale strukturi filijala banaka na domaem i meunarodnom tritu.
83
York, 2003., str 8
Merrill Lynch je prvi poeo otvaranjem kamatonosnog tekueg rauna (interest
bearing cheking account) to je bankama bilo zabranjeno Tada su nastali i Money
Market Mutual fondovi, kao rezultat dogovora nekoliko investicionih banaka. Oni su
ponudili atraktivniju kamatu i mobilisali depozite sa trita i investirali ih u hartije od
BANKE I RIZICI 41
dostupnim informacije o raspoloivoj ponudi na finansijskim tritima irom sveta. Ne
udi onda to je konkurencija na tritu tednje i depozita otra!
84
Slino je i na tritu kredita. Banke su u periodu regulacije izgubile veliki broj
korisnika kredita. Visoki trokovi izvora sredstava, pritisak konkurencije i niske
kamate na korporativne hartije od vrednosti Money Mutual Funds su mnoge velike
klijente banaka usmerile na jefitinije izvore sredstava (emisijom hartija od vrednosti
posredstvom fondova) od bankarskih kredita.
85
Banke su taj problem pokuale da
prevaziu ulaskom u investiciono bankarstvo i druge usluge koje generiu proviziju.
Male i srednje banke su nastavile da se koncentriu na kredite, jaanjem veza sa
glavnim klijentima, marketing orjentacijom i prilagoavanjem politike cena.
2.3.3. Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova
Vanbilansno poslovanje se odnosi na izdavanje akreditiva, garancija, starateljske
poslove, savetodavne usluge, STAND BY akreditive, fjuerse, opcije, svopove, menjake
poslove, lizing, osiguranje i sl. Ove transakcije se ne evidentiraju u bilansu banke i
pruaju velike mogunosti zarade putem generisanja provizija i naknada od ovih
poslova. Njihovim obavljanjem banke mogu ui u veliki rizik odnosno, mnogo
vrednosti (Tresaury Bills), depozitne certifikate i druge visokoprinosne hartije od
vrednosti. Bez direktne konkurencije su u periodu od 1978-81 god. godine uveali
aktivu sa 10,8 na 186mlrd$. U tom periodu dravne obveznice na tri meseca su imale
za 9% veu kamatu nego banke. Ovi fondovi su izgubili na atraktivnosti kada je 1987.
god. bankama dozvoljeno da nude sline uslove.
84
I druge kompanije kao to su American Expres, GE, Household International, Sears
i sl. pod slinim uslovima nude korisnicima svojih kreditinih kartica mogunost da
investiraju u malovolumenske depozite uz primamljivu kamatu. Cilj je da se klijenti
zadre na due rokove, esto se kreiraju nove usluge kao popusti na ivotno
osiguranje, popusti na putovanja, razni paket aranzmani, itd.
85
York, 2003., str. 10
Glass Steagal-ov zakon je zabranjivao komercijalnim bankama da same izdaju hartije
i one su izgubile korporativne korisnike kredita, koji su ih zamenili komercijalnim
hartijama po nioj ceni. Tek 1987.god. banke su dobile dozvolu od da emituju i trguju
hartijama od vrednosti, ali do tada su izgubile znaajan broj klijenata u korist
investicionih banaka i fondova. Razvoj Junk Bonds trita je proirio konkurenciju na
tritu kredita na srednja preduzea koja su kao zajmotraioci nie reputacije. 1980-
tih, nekoliko investicionih banaka, ubedilo je investitore da su obveznice nekih
preduzea (rangirane kao Ba) solidne investicije. Prosena kamatna stopa na depozite
u bankama, je bila tako niska da je kamata na obveznice od 3,5% ili ak 5% bila i vie
nego dovoljna da kompenzuje rizik obveznice. Preduzea emitenti su na taj nain
dola do velikih izvora sredstava na dui rok i pod povoljnijim uslovima od
bankarskih kredita (cena Junk Bonds je bila nia od cene bankarskih kredita). I danas
je trite Junk Bonds veoma aktivno, one su indikator monetarne politike (na bazi
razlike izmeu kamatnih stopa Junk Bonds i stopa niskorozinih dravnih obveznica).
Rast Junk Bonds je smanjio ukupnu koliinu kvalitetnih kredita i kamatnu maru i
poveao rizik za banke.
42 BANKE I RIZICI
zaraditi ili izgubiti. Ovaj trend nije bez rizika. Banke preuzimaju potencijalne
obaveze, i u sluaju da tree lice ne izvri obavezu za koju je banka izdala garanciju
ili izvrila plaanja banka snosi rizik transakcije.
86

Sekjuritizacija je finansijska inovacija, vanbilansna aktivnost banke, kojom se sredstva
banke (zajmovi) konveruju u hartije od vrednosti koje se dalje prodaju na finansijskom
tritu. Naime, banka odobri zajam, a sa druge strane proda hartiju od vrednosti, za
koju kao zalogu koristi odobreni zajam. Na taj nain se uklanja kredit iz bilansa
banke i rastereuje kapital za nove plasmane, tj. smanjuje se rizik ukupnog kreditnog
portfolija banke.
Rast kredita, kao rizinih plasmana, obavezuje banke da poveaju obavezne rezerve i
kapital, a to je skupo i smanjuje profit banke. Pripadajuu kamatu investitoru koji je
kupio hartiju od vrednosti podranu aktivom (asset backed securities) banka plaa u
kontinuitetu iz kontinuiranih prihoda koje ostvaruje po osnovu odobrenog (inicijalnog)
zajma. Prikupljena sredstva od kamate i glavnice po osnovu zajma, banka koristi da
ispuni obaveze prema vlasnicima hartija od vrednosti, ali prvo sebi uzima proviziju.
Ako banka prodaje ceftifikate sa kreditom kao zalogom, regulatori dozvoljavaju da
banka ta sredstva prenese iz bilasa u vanbilansno poslovanje. Ona ne mora da odvaja
rezerve u sluaju da korisnik kredita nije u stanju da ispuni sve svoje obaveze, tako da
se ukupna koliina sredstava zarobljenih u rezervama smanjuje, te se poveava
likvidnost banaka. Sekjuritizacija eliminie i kamatni rizik, ona je u ovoj ulozi
investicioni bankar koji zarauje proviziju servisiranjem kredita bez preuzimanja
kreditnog rizika.
Proces je skup zbog trokova emisije hartija od vrednosti i provizija za kreditne
garancije (poboljanje kvaliteta hartije od vrednosti kroz garantovanje od strane
osiguravajuih kua i drugih institucionalnih investitora; banka za tu uslugu plaa
naknadu). Najbolji zajmovi za sekjuritizaciju su oni sa standardnim karakteristikama
ronosti, veliine, cene, kolaterala i sl. Hipoteke su najpopularnije jer su sline irom
svih trita. Komercijalni zajmovi su zbog njihove diversifikovanosti manje popularni
jer su vie izloeni riziku. Visokorizini krediti malim i srednjim preduzeima se retko
sekjurtizuju zato to je teko odrediti njihov kvalitet da bi se iskoristili kao zaloga u
emitovanju hartija od vrednosti.
87
86
Ovo je dramatino demonstrirano krajem 2001. i poetkom 2002. godine sa
bankrotom ENRON-a i KMART-a i problemima sa TYCO i drugim firmama. Kako su se ove
nefinansijske kompanije pribliavale bankrotu berze novca i kapitala su se pred njima
zatvorile tako da su neophodna sredstva traili od banaka. Tako da neposredno pre
bankrota ENRON i KMART su poveali svoje pozajmljivanje od banaka koje su ubrzo neki
deo kredita otpisale, a drugi ugovorile po veoj kamati. Banke su ubrzo shvatile da su
sredstva odobravale kompanijama pred bankrotom. TYCO nije propao ali je uao u
ogromne dugorone dugove, koje je akumulirao ne emitujui hartije od vrednosti ve
od bankarskog sektora.
87
Barjaktarovi, M. Sekjuritizacija aktive u bankama, Bankarstvo, Udruenje
banaka Srbije, Beograd, 1/2004. Po osnovu ovih aktivnosti banke u SAD su poveale
beskamatne prihode za 0,7% (od 1985-2000 god.).
BANKE I RIZICI 43
2.3.4. Konkurencija na polju razvijanja uslunih programa
Bankama konkuriu i multinacionalne kompanije kao to su GENERAL MOTORS, FORD,
DAIMLER CHRYSLER i TOYOTA koje finansiraju kupovinu automobila za svoje kupce,
osnivaju auto-dilerske kue i razvijaju sline programe unapreenja programa
prodaje. Profitabilnost ovih kompanija se zbog diferencijacije poslovnih aktivnosti
moe meriti sa profitabilnou komercijalnih banaka. Njihova strategija se bazira na
stvaranju ekonomije obima na bazi prodaje automobila i nekretnina kao najvrednijih
stvari koje proseni ljudi kupuju.
Platni promet je za banke postao visoko konkurentno trite koje se sve vie bazira na
elektronskim sistemima plaanja. Zato se Microsoft posmatra kao pretnja bankama?
Mnogi analitiari tvrde da je to zbog tehnolokog napretka i rapidnog porasta
obavljanja transakcija elektronskim putem posredstvom pametnih kartica (smart),
mrea bankomata (ATM) i Interneta. Gotovina jo uvek dominantna po pitanju broja
transakcija, ali su iznosi minimalni. Transakcije na veliko, korienjem elektronskih
platnih sistema FEDWIRE i CHIPS su malobrojne ali su iznosi visoki. ekovi su drugi
najkorieniji metod plaanja u SAD (preko 10% svih transakcija u 2000. godini.),
dobijaju na znaaju uvoenjem elektronskog eka.
Investiciono bankarstvo
88
odnosno, investicione banke nude usluge emisije i trgovine
hartijama od vrednosti, savetodavne usluge u poslovima M&A, poslove upravljanja
aktivom klijenata, visoke zarade na pekulativnim visokorizinim poslovima na
finansijskom tritu i sl. (MERRILL LYNCH, MORGAN STANLEY itd.)
2.3.5. Stvaranje nebankarskih institucija
Navedene promene su uticale na stvaranje nebankarskih finansijskih konkurenata
karakteristinih za visoko razvijene trine privrede. Druge zemlje imaju znatno
skromniju strukturu ovih institucija. To su:
tedna i kreditna udruenja - specijalizovana za trgovinu tednim depozitima i
odobravanje hipotekarnih zajmova i drugih oblika kredita pojedincima i
domainstvima
89
tedionice - trguju tednim depozitima, odobravaju potroake kredite i
hipotekarne zajmove domainstvima i investiraju u hartije od vrednosti visokog
kvaliteta
90
88
York, 2003., str. 17
89
npr. Atlas Savings and Loan association, vie o instituciji na: www. atlasbank.com,
www.flatbush. com
90
npr. Washington Mutual, i American federal Savings Bank:
www.washingtonmutual.com , www.americanfsb.com)
44 BANKE I RIZICI
kreditna udruenja - prikupljaju depozite i odobravaju zajmove svojim lanovima
kao neprofitna udruenja pojedinaca koji imaju zajednike karakteristike, npr.
istog poslodavca
91

fondovi trita novca - prikupljaju kratkorona likvidna sredstva od pojedinaca i
institucija koji kupuju uee u fondu i investiraju ih u kvalitetne kratkorone
hartije od vrednosti
92
investicioni fondovi - javno prodaju akcije koje predstavljaju uee u vrednosti i
dobit od pula akcija, obveznica i ostalih hartija od vrednosti kojima se
profesionalno upravlja
93
heding kompanije - prodaju akcije na tritu u okviru velike grupe razliitih vrsta
kapitala (ukljuujui investicije u robu, nekretnine i druga manje likvidna i
rizinija sredstva) i ta oblast je jo uvek u velikoj meri, van potpune regulative
94
brokerske i dilerske kompanije - kupuju i prodaju hartije od vrednosti u ime
svojih klijenata i za svoj sopstveni raun, investiraju i pruaju profesionalne
savetodavne usluge korporacijama i dravama
95
finansijske kompanije - odobravaju zajmove trgovinskim preduzeima,
pojedincima i domainstvima pozajmljivanjem sredstava na finansijskom tritu
96
finansijske holding kompanije ili konglomerati prodaju sve vrste finanijskih
proizvoda i usluga
97
osiguravajue kompanije tite od rizika lica ili imovinu preko javno prodatih
polisa i upravljaju sistemom penzionih planova preduzea i pojedinaca
penzioni fondovi - institucije za ugovornu tednju, sredstva usmeravaju u
kupovinu dravnih obveznica, obveznica preduzea i u stambene kredite (niski
prinosi, visoka stabilnost)
91
npr. American Credit Union of Milwaukee, Chicago Post Office Employees Credit
Union ; www.americancu.org. www.mycreditunion.com.
92
npr. Franklin Templetion Tax-Free Money Fund i Scudder Tax-Free Money Fund
www.franklitempletion.com, www.scuder.com
93
npr. Fidelity i The Vanguard Group www.fidelity.com, www.vanguard.com
94
npr. Mangum Group, Turn Key Hedge Funds; www.magnum.com,
www.turnkeyhedgefunds.com)
95
npr. Salomon Smith Barney i Morgan Stanly; www.smithbarney.com,
www.morganstanley.com
96
npr. Household Finance, GMAC Financial Services www.household.com.,
www.gmacfs.com.
97
npr. GE Capital, UBS Warburg AG, Capital One Corporation; www.gecapital.com,
www.ubswarburg.com, www.capitalone.com
BANKE I RIZICI 45
druge kompanije koje pruaju finansijske usluge - se specijalizuju za hipotekarne
zajmove, kreditiranje preduzea, faktoring ili lizing poslove,
98
emitovanjem
komercijalnih papira i dugoronih obveznica i pozajmljivanjem sredstava direktno
od banaka.
98
General Electric Capital Services (GECS) je kompanija u vlasnitvu General
Electrica i najvea kompanija za pruanje finansijskih usluga i velikim stepenom
diversifikacije istih. Pored finansiranja kupovine automobila, Associates First Capital,
Household Finance, American Express Credit Card i Sears Roebuck Acceptance Corp.
GECS takoe odobrava razne potroake i komercijalne kredite (174 mlrd. od ukupno
425 mlrd. sredstava u 2001. god.). To su veliine koje ine GECS konkurencijom i
najveim bankama u Americi. Najveih dvadeset kompanija koje pruaju finansijske
usluge imaju ukupna sredstva vea od 10 mlrd. Mnoge od njih su u vlasnitvu neke
matine kompanije, kao to je GECS, iji je profit u 2001. god. iznosio 5.4 mlrd$, dok
je dobit GE iznosila 13.7 mlrd$.
46 BANKE I RIZICI
BANKE I RIZICI 47
Glava 3.
TRANZICIJA, MENADMENT I
LIDERSTVO U
BANKARSTVU
48 BANKE I RIZICI
Tranzicija, menadment i liderstvo u bankarstvu
3.1. PROMENE U BANKARSTVU ZEMALJA U TRANZICIJI
3.1.1. Promene u bankarstvu Centralne i Jugoistone Evrope
Bankarstvo je u predtranzicionom periodu bilo tradicionalno zatiena industrija
restrikcijama ulaska stranih i osnivanja domaih banka. Kao takva omoguila je sebi
luksuz da u uslovima nepostojanja gotovo nikakve konkurencije kroz monopolske
kamatne mare kreira enormne profite. Meutim, globalizacija se proirila i na ovaj
deo sveta u naterala banke da u velikoj meri promene stari nain poslovanja,
dereguliu i otvore trite za strane investitore. Ove promene su znaajno poveale
konkurentski pritisak na banke i dovele do osnivanja novih institucija, privatizacije
dravnih banaka, konsolidacije i ulaska stranih banaka na ovo trite.
99
Bankarski sektor Centralne i Jugoistone Evrope je ispoljio primetan razvoj u toku
poslednjih 15 godina tranzicije (1990-2005. godine.). Reforme finansijskog sektora u
tranzicionim ekonomijama su zavisile i od reforme u realnom sektoru. Imajui u vidu
da je alokacija i monitoring upotrebe kapitala u realnom sektoru to je u
kompetenciji finansijskog sektora - od kljunog znaaja za performanse ukupne
ekonomije.
100
Cilj tranzicionih ekonomija je bio, za neke je jo uvek, da izgrade
robustan bankarski sistem to je u tesnoj vezi sa oporavkom preduzea. Nizak nivo
tednje stanovnitva, kao osnovni izvor sredstava i kreditnog potencijala banaka je bio
kljuni problem u finansiranju i oporavku preduzea.
Program reforme bankarskog sektora u ovim zemljama je obuhvatio:
svojinsku transformaciju banaka i politiku konkurencije,
rekapitalizaciju banaka,
redefinisanje poslovnih strategija.
Vlasnika transformacija u realnom sektoru je imala za cilj stvaranje profitno
orjentisanih preduzea putem stranih direktnih investicija i zajednikih ulaganja (nova
znanja, proizvodne tehnologije, korporativno upravljanje - bolje performanse).
Vlasnika transformacija banaka se odvijala putem ulaska stranih banaka sa jakim
renomeom, jakom bazom kapitala i visokom poslovnom tehnologijom. One su
preuzele dominantnu ulogu u procesima konsolidacije i kontrole ovih trita.
Austrijske i italijanske banke su prve iskoristile mogunost da odu na istok.
Procenat ukupne aktive se u periodu od 1994-1999.godine poveao sa 8% na 56%.
Maarska je preuzela lidersto u procesu privatizacije, i krajem 1999. godine strano
uee je bilo vie od 60% u ukupnoj bankarskoj aktivi. Isti procenat je zabeleen u
ekoj Republici (u Poljskoj 53%). Ovo je veliki i dinamian region sa izvanrednim
99
http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf, Hawkins J., Mihaljek D,. The banking
industry in the emerging market economies: competition, consolidation and systemic
stability- an overview, Bank for International Settlements, 2006., str. 3.
100
O tome vie u: Stiglitz J., The Role of State in Financial Markets, Annual
Conference on Development Economies, The World Bank, 1994., Washington.
BANKE I RIZICI 49
mogunostima rasta i prosperiteta.
101
Ukupna veliina bankarskog sektora u ovim
zemljama je jo uvek mala sa niskim stepenom intermedijacije.
3.1.2. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasnitva
Ulazak stranih banaka sa reputacijom, velikim iznosima kapitala i visokom
tehnologijom razbija oligopolsku strukturu domaih banaka i stvara pogodan ambijent
za poveanje konkurentnosti. Kljuni problem je bio rekapitalizacija banaka, tj.
uklanjanje neperformansnih zajmova iz bilansa banaka koji su u tranzicionom periodu
toliko narasli da ih banke nisu mogle pokriti iz sopstvenog kapitala i rezervi.
102
Za
rekonstrukciju bankarskih sistema ove zemlje su uglavnom izdvajale od 5-15 % GDP-
a. Najuspeniji metod privatizacije je bio prodaja stranim bankama putem javnih
licitacija da bi se obezbedila transparentnost.
Ovaj metod se nije mogao primeniti u svim zemljama zbog nedostatka menadment
timova koji bi sproveli uspeno taj posao. Nedostatak poverenja u banke je loe uticao
na potranju za akcijama banaka. Iskustva Maarske i eke ukazuju da se isplati
ienje bilansa banaka i transparentnost poslovanja banaka pre privatizacije.
Problemi su bili i skrivene obaveze (vanbilansne stavke, neisplaene obaveze, porezi i
sl.) i zajmovi koji bi mogli postati nenaplativi u budunosti. Potencijalni kupci obino
trae neke vrste garancija ili mehanizama koji bi im omoguio prodaju kupljene
imovine ukoliko bi se ispostavilo u izvesnom periodu da je kupovina bila loa. Sve
zemlje su, izuzev Poljske, ponudile garancije tzv. prstenasto ograivanje. Ali ak i
sa vladinom garancijom mogu proi godine dok se bilansi ne oiste od ranijih
grehova.
U nekim od drava privatizacija banaka je dovela do neslaganja javnih i privatnih
interesa, tj. straha od koncentracije vlasnitva u rukama bogatih pojedinaca,
korporacija i finansijskih institucija. Mehanizam uticaja drave je osmiljen kao, udeo
koji daje dravi pravo da stavi veto na strateke odluke banke. Na taj nain se
obezbeuje zatita od moguih naglih promena u bankarskoj orjentaciji. S druge strane
ovakvi aranmani bi mogli da budu problem za akcionare i da pokrenu pitanja o
buduem netrinom uticaju drave na komercijalne odluke tih banaka.
Naslee nepostojanja adekvatnih zakona u bankarstvu ili njihova neadekvatna
primena, su doveli do propadanja veeg broja novoosnovanih banaka. Velike dravne
101
Osam novih zemalja se pridruilo EU u maju 2004. god.: Poljska, Maarska. eka,
Slovaka, Slovenija, Estonija, Latvija i Litvanija. Ove zemlje su sprovele
odgovarajue zakonske i institucionalne reforme, ostvarile visok rast per capita
dohotka, bitno smanjile uee drave u u industrijskom i bankarskom sektoru,
ostvarile visoko uee stranih direktnih investicija i visok stepen finansijske
intermedijacije.
102
Redefinisanje poslovnih strategija se bazira na uspostavljanju zdravijih trinih
kriterijuma da ne bi ponovo dolo do stvaranja neperformansnih zajmova i bazira se
na selekciji kreditnih zahteva, korienju kolaterala i zatitnih klauzula, kao i na
uvoenju savremene metodologije vezano za upravljanje kreditnim rizicima
50 BANKE I RIZICI
banke su bile optereene nenaplativim loim zajmovima, nedovoljnim osnivakim
kapitalom iz tog perioda, nedostatkom upravljakih vetina, politikim pritiscima i sl.
Maarska je veinu banaka prodala inostranim stratekim partnerima (10 banka od
1995-2000.godine). Akcije najvee OTP banke su prodate preko berze malim
investitorima zadravanjem samo jedne zlatne akcije u banci koja daje dravi pravo
veta na izbor izvrnog odbora i supervizora. U ekoj Republici nakon razoarenja u
vauersku privatizaciju realnog sektora, vlasti su odluile da prodaju tri najvee
dravne banke.
U Bugarskoj je privatizacija banaka zavrena 2003. godine. Strane banke poseduju
vie od 80% trita, ukljuujui pet vodeih banaka koje kontroliu polovinu trita. U
Rumuniji je velika dravna banka BCR prodata Erste banci, dok je prodaja druge
velike banke CEC u toku (2006.godina.). Stranci poseduju bankarske aktive, dok 5
vodeih stranih banaka dre 2/3 trita. U Hrvatskoj i BiH stranci poseduju 90%
bankarskog sektora, pet vodeih stranih banaka pokriva trita. Privatizacija u
Albaniji je zavrena 2004.godine prodajom tedne Banke Raiffeisen banci.
Uee stranih banaka u ukupnim sredstvima bankarskog sektora krajem 2005. godine:
Slovaka i eka 95%, Hrvatska 90%, Maarska 85%, Bugarska 80%, Poljska Srbija i
Rumunija oko 70%, Slovenija 40%.
103
Uni Credito grupa je neosporni lider u regionu
(ukupna angaovana aktiva 70mlrd), zatim Erste Bank (oko 50mlrd), Raiffeisen
banka (oko 42mlrd), KBC i Societe Generale oko 39 mlrd.
Stepen finansijskog posredovanja, mereno bankarskom aktivom kao % GDP-a,
2005.godine je dostigao 66% u Jugoistonoj Evropi. Mada predstavlja znaajno
poboljanje, to je jo uvek ispod prosenog nivoa od 80% u novim zemljama
lanicama EU, ili 224% u Evro zoni. Hrvatska zauzima vodee mesto 114%, BiH
80%, Bugarska 78%, Rumunija 54%, Srbija 46%.
104

3.1.3. Finansijska intermedijacija i efekti optih promena
Banke u ovom regionu karakterie agresivna trina penetracija i oprezna politika
odobravanja zajmova, uglavnom privredi. Krediti stanovnitvu belee veliki rast u
odnosu na GDP u celom regionu. Srbija takoe belei znaajan rast potroakih
zajmova, to remeti monetarnu i makroekonomsku stabilnost i rezultira uvoenjem
restriktivnih mera od strane centralnih banaka (poveanje kamatnih stopa, obaveznih
rezervi). Zajmovi se esto koriste za uvoz potroakih roba to poveava
spoljnotrgovinski deficit. Hipotekarni krediti takoe belee znaajan rast (kao % GDP-
a u 2005.g.): u Hrvatskoj 12%, Maarskoj 11%, ekoj 9%, Poljskoj 7%, Bugarskoj
5%, Slovakoj 4%, Rumuniji i Srbiji 2% kao % GDP-a.
103
Uee stranih banaka posle restrukturiranja bankarskih sistema.
104
U Belorusiji je veliko uee dravnih banaka i proces restrukturiranja je u
najranijoj fazi. U Ukrajini su ostale dve dravne banke, Oshadbank i Ukreximbank, sa
ukupnim trinim ueem od 10%, koje su planirane za privatizaciju. Ekonomski
oporavak je doveo do smanjenja uea loih zajmova i stabilizovanja povrata na
prosenu aktivu za ceo bankarski
BANKE I RIZICI 51
Banke alociraju sredstva u dravne hartije od vrednosti. Meutim, u skorije vreme
postaju manje atraktivne poto pada prinos. Uprkos porastu potronje, depoziti su
takoe pokazali znaajan rast, u odnosu na GDP u svim zemljama regiona (posebno
ekoj i Hrvatskoj 65%, Bugarskoj 60%, Sloveniji i Slovakoj 55%, Maarskoj i
Poljskoj 35%, Rumuniji i Srbiji 25%).
105
Navedeni podaci ukazuju na povratak
poverenja u banakrski sistem u regionu.
Zakonom propisani vii nivo kapitala je bila mera koja je naterala banke da se
konsoliduju, naroito one sa slabim performansama. Takva konsolidacija je
obezbedila neophodni kapital, novu tehnologiju i know-how i konvergenciju prema
bankarstvu razvijenih trinih privreda kroz:
uvoenje novih efikasnih trinih koncepcija i filozofija poslovanja
(marketing i menadment),
agresivnu trinu penetraciju,
korporativno upravljanje i poboljanje kvaliteta funkcionisanja banaka,
uvoenje novih analitikih i tehnolokih postupaka,
akvizicije domaih sa stranim bankama,
poveanje profitabilnosti i poboljanje drugih performansi ne samo banaka
ve i preduzea
poveanje konkurencije u bankarskom sektoru i sl.
Meutim, cena ulaska stranih banaka je preuzimanje najprofitabilnijih domaih
kompanija ili grana, dok domaim bankama ostaju neprofitabilna i visokorizina
preduzea.
Elektronsko poslovanje u regionu jo uvek nije pretnja tradicionalnom nainu
poslovanja, bez obzira na njegov doprinos bankarstvu razvijenih zemalja. Efikasnost
informacione tehnologije je najvea na finansijskim tritima u poslovima sa
hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima (hedging i speculating). To
podrazumeva visok stepen razvijenosti finansijskih institucija i trita, berze, trite
novca, trite kapitala kao i razvijen realni sektor kao osnova funkcionisanja takve
finansijske infrastrukture.
106
Korisnost informacione tehnologije u ovim zemljama je
najvea u operativnim transakcijama.
Najvie su u upotrebi bankomati (ATM), kreditne i debitne kartice, upotreba interneta
to znaajno redukuje trokove prodaje u odnosu na tradicionalne kanale distribucije
(mree filijala). Nedovoljna upotreba informacionih tehnologija smanjuje mogunosti
investiranja i donoenja upravljakih odluka banaka da iskoriste savremene strategije
rasta i razvoja kroz konsolidaciju i udruivanja, redukciju trokova i poveanje
profitabilnosti. Dodatno ih optereuje i digital devide pristup bankarskim servisima
105
Ekonomist, NIP Ekonomist Media Group, Beograd (razliiti brojevi iz 2005-
06.god.)
106
http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf, Hawkins J., Mihaljek D., The
banking industry in the emerging market economies: competition, consolidation and
systemic stability- an overview, Bank for International Settlements, 2006., str. 4
52 BANKE I RIZICI
koji e uglavnom biti primenljiv za klijente vieg obrazovnog nivoa dok e servisi za
siromanije postepeno iezavati.
Dezintermedijacija bankarskog poslovanja plai banke da ne izgube postojee
klijente. Banke u nekim od ovih zemalja su uspostavile bolje i vre veze sa
korporativnim klijentima, primenom marketing koncepta i drugih priznatih vetina
upravljanja u bankama razvijenih trinih privreda. Smanjile su operativne trokove i
koncentrisale se na kljune poslove koji generiu visoke stope prinosa.
3.2. SVOJINSKA I POSLOVNA TRANSFORMACIJA BANAKA
3.2.1. Tranzicioni procesi u naem bankarstvu
Osnovne karakteristike socijalistikog bankarstva u naoj zemlji su bile:
veoma jak uticaj drave i kontrolnih institucija na poslovanje banaka, jak
uticaj politikog faktora na poslovanje banke na svim nivoima, od optine do
federacije
nezainteresovanost banke za rezultate investicione politike, promaene
investicije
nizak nivo automatizacije poslovanja, kompjuterske tehnologije,
telekomunikacija i automatizacije itd.
krute i statine forme organizacione strukture uglavnom zbog karaktera
radnog odnosa
odsustvo svake vrste korporativnog planiranja, naroito strategijskog
planiranja
nekonkurentnost meu bankama i mali gotovo simbolian broj drugih
finansijskih institucija
odsustvo analize i procene rizika ulaganja sredstava u pojedine investicione
projekte.
107
Oko 80-tih god. nastaje period privredne, drutvene i politike krize (vraanje
inostranih dugova, usporenja, stagnacije i opadanja rasta GDP-a i per-capita dohotka,
pad investicija, visoke stope inflacije, pad ivotnog standarda, politiki i oruani
sukobi i sl.). Raspad SFRJ 1991.godine, rat, sankcije, bombardovanje je dovelo do
postepenog kolapsa celokupnog privrednog, ekonomskog i monetarnog sistema zemlje
sa ogromnim nesagledivim i dugoronim posledicama. Pojavljuju se piramidalne
banke, kamata na devizne tedne uloge dostie i do 18% na mesenom nivou.
108

107
U razvoju naeg banakrskog sistema od Drugog svetskog rata do danas, u uslovima
dezintegracije Narodnih banaka republika i pokrajina i Narodne banake Jugoslavije
(NBJ) i uslovima dogovorne ekonomije, poslovne banke nisu to bile u pravom smislu.
One su bile izvrioci organa vlasti i pojedinaca, i kreditirale to ta to bi opet neko
ocenio da treba, a ne da li je to bilo opravdano ulaganje na bazi ekonomskih principa.
Tako su u zemlji nicali investicioni objekti koji su svojom neefikasnou, neradom i
gubicima bili optereenje za ionako slabu efikasnost i nisku akumulativnost privrede.
108
Prema analizi revizorske firme Cooper&Lybrand, ukupni potencijalni
gubici u bankarskom sektoru su iznosili blizu 10 milijardi USD. Nepovoljni
BANKE I RIZICI 53
Drava poinje emitovati enormne koliine novca, ijom nominalnom vrednou ne
moe da pokrije ni trokove tampe novanica. Hiperinflacija tokom 1993.g. prelazi
na godinjem nivou 352,459,275,105,195%. U drugoj polovini januara 1994.godine je
uveden stabilizacioni program, novi dinar je fiksno vezan za nemaku marku 1:1 i
prekinuta hiperinflacija.
Proces tranzicije banaka je poeo 2001.g. kada je na domaem tritu postojalo blizu
90 banaka. Izgubljeno poverenje u bankarski sistem tokom prethodne decenije
uzrokovano nemogunou podizanja devizne tednje, hiperinflacijom, gubitkom
gotovo u celini dinarske tednje, gubitak dinarske i devizne tednje u piramidalnim
bankama. Shodno tome, strategije rekonstrukcije bankarskog sistema su imale za cilj:
vraanje poverenja u bankarski sistem, stvaranje trajno profitabilnih banaka, brzo i
efikasno restruktuiranje u jednom potezu, utvrivanje realnog bilansa stanja i
bilansne strukture banaka, angaovanje inostranih finansijskih institucija u procesu
restruktuiranja i privatizacije banaka. Kljuni faktori za ostvarivanje ove strategije su
bili: unutranja politika podrka, opta ekonomska situacija u zemlji, finansijska
podrka meunarodne zajednice, raspoloivost finansijskih sredstava za ove namene,
dosledna primena pravnog i instucionalnog okvira za likvidaciju, itd.
Restruktuiranje je bilo predvieno po fazama i to:

1) priprema za intervenciju od 12.2000- 06.2001.godine.;
2) intervencija NBJ od juna do septembra 2001.godine.;
3) intervencija Agencije za sanaciju banaka od jula 2001. do marta
2002.godine.;
4) privatizacija banaka od 2002.godine.
Neke banke su likvidirane, ukljuujui etiri velike (Beogradska banka, Beobanka,
Jugobanka i Invest banka), neke su pripojene drugima, a ostale privatizovane. Danas u
Srbiji posluje 38 banaka. Strane banke, u zavisnosti od naina na koji su ule na nae
trite, delimo na greenfield i ostale strane banke. Greenfield banke su banke iji
nain ulaska nije bio kupovina neke domae banke, ve su direktno otvorile svoje
predstavnitvo u Srbiji a zatim i poslovnice (Raiffeisenbank, Hypo-Aplpe-Adria Bank,
HVB Bank, Societe Generale Bank i Pro-Credit Bank).
Od kraja 2004.godine ulazak stranih banaka na nae trite se vezuje za kupovinu
domaih banaka u dravnom ili privatnom vlasnitvu (Banca Intesa, Alpha Bank, EFG
Eurobank, National Bank of Greece, Erste Bank, Laiki Bank, Volksbank, Credit
Agricole Group, Piraeus Bank i dr.). Bankarski sistem u periodu 2003-06. godine je
razvoj kasnijih dogaaja samo je jo vie ispoljio ve postojee probleme, ali
stvorio i nove, jo vee (raspad SFRJ, rat, sankcije, bombardovanje), to je
dovelo do postepenog prestanka rada privrede, jaanja sive ekonomije radi
preivljavanja, i dovelo celu zemlju u stanje siromatva. To je dovelo do
kolapsa celokupnog privrednog, ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa
ogromnim nesagledivim i dugoronim posledicama
54 BANKE I RIZICI
zabeleio znaajan rast, bilansna suma i plasmani komitentima su udvostrueni, dok
depoziti komitenata belee znaajan rast.
109
Usled nerazvijenosti finansijskog trita u
Srbiji, plasmani u hartije od vrednosti su zanemarljivi, dok je kretanje obaveznih
rezervi banaka kod NBS i repo plasmani, odraz napora NBS da sterilie visoku
likvidnost sistema (Prilog broj 1.)
110

Septembra 2006. privatizacija dravnih banaka je zavrena. injenica je da e se sa
konsolidacijom bankarskog sektora na ovim prostorima i dalje nastaviti. Mora se i
dalje jaati poverenje u na dinar, spreiti eventualni budui monetarni udari i to pre
stvoriti uslovi, pored interne, za njegovu eksternu konvertibilnost. Pored toga, oiveti i
osnaiti bankarski princip sigurnosti, tj. zatititi depozitare preko osiguranja tednje
stanovnitva, te preko principa stabilnosti zatititi bankarski sistem zemlje od moguih
lananih negativnih efekata bankrotstva banaka odnosno od tzv. domino efekta.
Takoe je veoma vano obezbediti takvu bankarsku trinu strukturu, da bi se, pod
dejstvom konkurencije, zatitili komitenti i klijenti od eventualnog mnopolskog
ponaanja pojedinih banaka.
3.2.2. Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka
Promene u domenu upravljakih procesa
Promene su se dogodile i u internom poslovanju banaka, naroito u domenu jaanja
upravljakih procesa. Vie su se osetile u poslovanju trino orjentisanih banaka, ali s
obzirom na njihovo irenje kroz konsolidaciju i u druge regione efekti su se osetili i na
bankarskim tritima bivih tranzicionih ekonomija. Instrumenti prilagoavanja
banaka navedenim promenama su u efikasnom menadmentu i efektivnom liderstvu
koji mogu da:
1) poprave performanse zaposlenih,
2) razviju proizvode i usluge koje trai trite,
3) razviju odgovornu i fleksibilnu organizacionu strukturu,
4) poveaju produktivnost,
5) poprave kvalitet usluga,
6) razviju prodajnu kulturu
111
i
109
Poetak vraanja tzv. stare devizne tednje, konverzijom duga u dravne obveznice,
se smatra poetkom vraanja poverenja u bankarski sistem. Od tog momenta polako je
poela da raste dinarska i devizna tednja na raunima poslovnih banaka, jo uvek je
daleko od zadovoljavajueg nivoa (prema podacima iz decembra 2004 god. 3-4 mlrd.
eura je jo pod duecima). Prikupljena tednja je preteno u stranoj valuti, a veoma
mali procenat je u dinarima. Najnoviji podaci za kraj 2009.godine pokazuju da u
naim bankama ima preko 6 milijardi eura devizne tednje.
110
Vie o tome u: drale J.: Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska
strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006, Kvartalni monitor-
ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, Beograd, 4/2006.
111
uri U., Bankarski portfolio menadment - Strategijsko upravljanje bankom,
bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Novi Sad, Feljton, 2002.,
str. 32
BANKE I RIZICI 55
7) set konceptualnih, humanih i tehnikih vetina i sl.
Naime, polazi se od toga da lideri podstiu ljude i vuku ih napred za sobom, stavljaju
fokus na vrednosti doprinosa i aspiracije, poinju sa vizijom i fokusiraju napore
kolektiva na pretvaranje vizije u realnost. Menaderi stavljaju akcenat na fizike
interne resurse banke, njen kapital, tehnologiju, opremu, i sa sa vie efekata
upravljaju onim to je ve postojee nego to menjaju status quo. Oni treba da
predvide tok i pravac buduih promena u okruenju, da reaguju na njih
prilagoavanjem poslovnih aktivnosti da bi se ostvarili oekivani rezultati.
Od njih, ali i od svih zaposlenih se zahtevaju nova znanja, sposobnosti, vetine kao i
napor u uspenom reavanju poslovnih problema banke. Pod pritiskom konkurencije
oni su u stalnom nastojanju da poboljaju performanse, finansijske, marketingke i
upravljake ciljeve i kljune korporativne ciljeve:
dodatnu vrednost,
rast i
razvoj banke.
Lo menadment i slabi lideri vode u probleme banku, loe strategijske i taktike
odluke je mogu kotati bankrota. Kvalitet menadmenta je u: nainu rukovoenja,
uspenoj kontroli faktora uspeha banke, primeni marketing koncepcije, upravljanju
informacijama, primeni savremene tehnologije, razvoju inovacija proizvoda i usluga,
konkurentskoj bazi trokova, upravljanju rizikom, strategijskom planiranju i
adekvatnosti kapitala.
Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka
Marketing je analiziranje, organizovanje, planiranje i kontrola izvora orjentisanih
prema kupcima, politika i aktivnost sa gledanjem da se zadovolje potrebe i elje
odreenih kupaca pri rentabilnom poslovanju.
112
Marketing je profitabilno
zadovoljavanje potreba.
113
Marketing menadment je umetnost i nauka izbora ciljnih
trita i sposobnost pridobijanja, zadravanja i poveanja broja kupaca putem
stvaranja, isporuke i komuniciranja superiorne vrednosti za kupce.
114

Poeo je da se razvija u bankama tek 60-tih godina, u formi reklame i promocije da bi
zainteresovao graane za tednju. Zamah dobija nakon deregulacije i intenzivne
konkurencije koju je ona donela i drugih promena na tritu. Marketing postaje
sredstvo, znaajan instrument, koncepcija i poslovna filozofija prilagoavanja i borbe
banaka za opstanak na deregulisanom tritu. On usmerava poslovanje banke na
zadovoljavanje potreba, zahteva i elja sadanjih i buduih korisnika proizvoda i
usluga, koja na toj osnovi ostvaruje opstanak, rast i razvoj uz zadovoljavajui profit.
112
Kotler Ph.: Marketing Management Analysis, Planing and Control, Prentice Hall,
Englewood Cliffs New York., 202, str. 312
113
Kotler Ph., Lane K., Marketing menadment, Data status, (autorizovani prevod)
Beograd, 2006., str. 5
114
Ibidem, str. 6
56 BANKE I RIZICI
U dananjim uslovima poslovanja banaka, marketing je nunost. Koncepcija
marketinga banke podrazumeva: orjentaciju na korisnike, identifikovanje njihovih
potreba i elja i zadovoljavanje istih; socijalni proces, integralni napor i racionalnu
orjentaciju banke da kroz aktivnosti istraivanja trita, planiranje i razvoj proizvoda i
usluga, promociju i sl. doprinese realizaciji ciljeva banke. Njena primena pomae
banci da svoju drutvenu misiju koja e biti ispunjena u onoj meri u kojoj budu
zadovoljni korisnici proizvoda i usluga banke.
115
Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke
Kreditiranje sa promenjivim kamatnim stopama: treba da zatiti banku od rizika
kamatne stope ugovaranjem promenljive kamatne stope na plasmane, posebno
dugorone. U uslovima velikih oscilacija u promenama kamatnih stopa i ubrzane
inflacije treba ili obustaviti kreditiranje ili izvriti naplatu kredita ili finansijska
sredstva transformisati u kurentnu robu, nekretnine ili stabilnu valutu, da bi se
sauvala vrednost glavnice pozajmljenih sredstava.

Projektno i korporacijsko finansiranje privrede banku orjentie na pojednane
projekte klijenata umesto na kompletno tzv. korporacijsko finansiranje preduzea.
Njemu prethodi ekspertiza projekata u koji banka namerava ui, ako ona pokae da je
projekat profitabilan, onda e se i banka lake odluiti za ulaganje u isti.
Sekjuritizacija o kojoj je ve bilo rei
Kontinuirano poboljanje kvaliteta finansijskih proizvoda i usluga:
identifikacijom prirode svojih proizvoda i usluga, kategorizacijom korisnika,
trita, konkurenata, regulatorne sredine i kljunih atributa kvaliteta;
utvivanjem svoje misije kvaliteta i ciljeva, onako kako su oni vieni od
strane korisnika i utvivanjem odgovarajuih metoda izvravanja da bi
dostigli ove ciljeve;
postizanjem upravljake opredeljenosti na nivou top menadmenta za
kontinuirani popravak kvaliteta;
115
Uslovi koji treba da postoje u zemlji da bi se marketing koncepcija primenila su
sledei:
s
odgovarajua razvijenost trinih odnosa, visina nacionalnog dohotka bi
trebala da bude oko 2.500 $ per capita, nivo potroake sposobnosti u oblasti iroke
potronje, trebalo bi da je 70% nacionalnog dohotka namenjeno potronji , promene u
strukturi radno sposobnog stanovnitva Promene u naoj privredi i nivo GDP per
capita 3260$ u 2005 .god. su uslovi u naoj zemlji u kojima je primena marketinga
realno mogua. Ona je poela jo u vreme postojanja SFRJ, u nekim bankama 80-tih
god.
g
Sve do ulaska stranih banaka na nae trite banke su marketing kao koncepcija
nije primenjivan. Samo promocija-ekonomske propagande u cilju prikupljanja tednje
graana. Uslovi poslovanja su znaajno promenjeni ali se u dravnim bankama se
razmilja jo uvek u dobroj meri na stari nain.
BANKE I RIZICI 57
ovlaenjem zaposlenih da koriste svoja uverenja u poslovanju sa korisnicima
proizvoda i usluga;
skupljanjem i analiziranjem relevantnih informacija koje se odnose na
potrebe korisnika, proizvode i usluge i na interno poslovanje, snabdevanje i
konkurente;
obezbeenjem saglasnosti o zatiti privatnosti linih informacija korisnika i
sl.
I nae bankarstvo su zahvatile napred navedene promene. Trendovi poput retail
bankinga (poslovi sa stanovnitvom), corporate bankinga (poslovi sa privredom),
platnih kartica, e-bankarstva, su sada neto to se naglo razvija na naem tritu.
Bankarski sistem je restrukturiran, delimino izvrena fuzija i akvizicija nekih banaka
i skoro zavren proces privatizacije banaka. Dobrom broju naih banaka nedostaje
organizovanje na savremenim trinim osnovama, tako da jo uvek imaju
karakteristike tradicionalizma, konzervatizma i neracionalnosti. To su valjani razlozi
za korenitu unutranju reformu banaka, to je nunost da bi se savladao gap zaostalosti
zbog desetogodinjeg perioda izolacije, stagnacije i nerada.
Nuno je uloiti velike napore i brzo raditi na otklanjanju nedostataka i primenjivati
savremenu poslovnu filozofiju, metode i tehnike da bi se smanjio jaz zaostalosti i
omoguilo progres prema Evropskoj uniji i svetu. Ulaskom stranih banaka na nae
trite bankarsko poslovanje je poelo da zaivljava na trinim principima
poslovanja. Mada su strane banke iskoristile slatko naslee, tj. oligopolsku poziciju,
koju su tradicionalno imale domae banke, pozicionirale se veoma brzo na tritu,
naroito retail i da pod izgovorom visokih rizika i stroge zakonske regulative
formirale nerealno visoke cene proizvoda i usluga, najvee u regionu.
Rast kreditnog portfolija domaih banaka je limitiran nivoom depozita, shodno tome
banke u stranom vlasnitvu su u boljoj poziciji, poto dodatna sredstva mogu dobiti od
svojih centrala ili od drugih stranih banaka. Kreditna funkcija je utemeljena uglavnom
na prilivima iz donacija, inostranih kreditnih linija i nekih razvojnih kredita. Jo uvek
je akcenat na potroakim kreditima. U prvoj polovini 2004. god. retali banking je
poveao rast za 33%. Istvremeno su i depoziti stanovnitva nastavili trend rasta, kao i
trite korporativnih kredita. Kamatne stope su prilino visoke iz vie razloga, zbog
visokih rizika, limitiranih sredstava, niskog stepena konkurencije, limitiranih izvora
sredstava, restriktivne monetarne politike i sl.
3.3. MENADMENT I LIDERSTVO U BANKARSTVU
3.3.1. Sutina i znaaj menadmenta i liderstva
Pod menadmentom se podrazumeva pojedinac ili grupa pojedinaca odgovornih za
prouavanje, analizu i formulisanje odluka i iniciranje odgovarajuih akcija u korist
jedne organizacije.
116
Meutim, upravljanje savremenom bankom znai susretanje sa
izazovom liderstva, koje je donela sa sobom deregulacija bankarskog trita, a koje se
116
Jerry M. Rosenberg: Dictionary of Banking and Financial Services, Second Edition,
John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 422.
58 BANKE I RIZICI
ogleda u: (1) popravljanju performansi zaposlenih; (2) razvijanju proizvoda i usluga
koje trite trai; (3) razvijanju odgovorne i fleksibilne organizacione strukture; (4)
poveanju produktivnosti; (5) popravljanju kvaliteta usluga; (6) razvijanju prodajne
kulture.
Efikasni menadment i efektivno liderstvo nisu bili u prolosti kritian faktor uspeha u
bankarstvu, ali su danas postali glavni izazovi. Efikasni menaderi i efektivni lideri
prave jasnu razliku izmeu bankarstva kao struke i upravljanja bankom. Liderstvo je
realan klju reavanja najveeg broja problema u bankarstvu. Ako banka u uslovima
deregulacije ima slab menadment tim, neminovno je da e imati tekoa u prodaji
svojih proizvoda i usluga, problema u usluivanju, tekoa u odravanju homogenosti
kolektiva i tekoa u poslovnom moralu. U sutini, to je istina svakog savremenog
biznisa.
Nema sumnje da je za voenje banke jedna od bitnih pretpostavki poznavanje procesa
bankarske tehnnike i tehnologije - vrste poslova i toka dokumentacije. Na najviem
nivou banke je od izuzetnog znaaja donoenje strategijskih i taktikih poslovnih
odluka koje utiu na strukturu bilansa banke tako da se maksimizira profit. To
svakodnevno zahteva da se rizik likvidnosti odrava na prihvatljivom nivou, koji
kamatnu stopu izlae i odrava samo na zadovoljavajuem pokriu rizika. Donoenje
poslovnih odluka u banci mora biti brzo i odluno. To nije nimalo lako obezbediti u
dinaminim uslovima, poto su promene vrlo este, a banka je radno intenzivna
institucija i obino pokriva vee ili manje podruje sa svojim poslovnim jedinicama.
Zato promene korporativne kulture banke zahtevaju lidere a ne menadere? Zato to
postoji razlika izmeu lidera i menadera. Lideri podstiu i vuku ljude napred za
sobom, dakle ne guraju ih. Lideri stavljaju fokus na vrednosti doprinosa i na
aspiracije. Oni poinju sa vizijom i fokusiraju napore kolektiva na pretvaranje vizije u
realnost. S druge strane, menaderi stavljaju akcenat na fizike interne resurse banke -
njen kapital, tehnologiju, opremu. Menaderi sa vie efekta upravljaju onim to ve
egzistira nego to menjaju status quo. Dok je mogue da ista osoba bude istovremeno
dobar lider i dobar menader, povezanost ovih osobina nije uvek sigurna stvar. Za
menjanje korporativne kulture banke neophodno je liderstvo na svim kljunim
takama organizacione strukture, a ne samo na vrhu.
117
Ali, ako toga nema na vrhu,
sasvim su nebitni i uzaludni napori na drugim niim takama organizacione strukture
banke.
Liderstvo je jedan deo menadmenta ali ne i njegova celina. Menadment aktivnosti,
kao to su planiranje, organizovanje i donoenje odluka jesu prikrivene larve, dok je
liderski obara snaga motivacije ljudi i vodi ka ostvarenju ciljeva.
118
Menadere i
117
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quality - A
Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois,
1989. godine, str. 81.
118
James H. Donnelly, Jr. and Steven Skinner: The New Banker - Developing
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine,
BANKE I RIZICI 59
lidere moemo nai i meu bankarima starog kova. Za menadere i lidere nisu vane
njihove godine starosti, njihovo bankarsko iskustvo, veliina banke, niti pak delokrug i
irina poslovanja. Ono to je vano jeste to menaderi treba da shvate i razumeju da
se upravljanje savremenom bankom razlikuje od upravljanja jueranjom bankom.
Upravljanje starom bankom zahteva jedan delimian set vetina i sposobnosti.
Upravljanje novom bankom zahteva ovo isto plus neke nove vane vetine i
sposobnosti.
Izbor upravljakih odluka pre deregulacije povlaio je sa sobom vrlo mali ili
zanemarljiv rizik neuspeha, poto su uslovi poslovanja bili stabilni u duem vremenu.
To se odnosilo, bar to se bankarstva tie, pre svega na stabilne skoro fiksne kamatne
stope i na relativno visoku kamatnu maru. Zakonskim i drugim propisima u velikoj
meri su bankarska trita bila regulisana. U takvim uslovima banke su imale manje-
vie svoja zatvorena trita, a nije bilo ni nebankarskih finansijskih institucija koje su
kasnije u velikoj meri zaotrile konkurentsku borbu u ovoj oblasti.
Za voenje bankarskih poslova u takvim uslovima bila su prevashodno dovoljna
znanja i sposobnosti iz bankarske tehnike i tehnologije i iz administracije
119

29)
bankarskog poslovanja, a ne iz menadmenta. Bilo je dovoljno da banka primereno
potuje zakonske propise i potuje osnovne principe bankarskog poslovanja. Dakle, u
uslovima regulacije banka je mogla uspeno poslovati ako je na glavnim pozicijama
top menadmenta imala ljude koji su dobro poznavali bankarstvo kao struku i imali
znanja iz opte administracije bankarskog poslovanja. Glavna strategija poslovnih
banaka pre deregulacije bila je usmerena na interne faktore i odravanje vrste
kontrole nad internim procesima i na efikasnu proizvodnju internih informacija.
Menadment i liderstvo, ako se uopte zahtevalo, bilo je potrebno samo na vrhu
(eventualno za prvog oveka).
Premda su bankarske vetine i administrativne sposobnosti jo uvek kritine na
odreenim nivoima u bankarstvu, poslovanje banaka danas, iako u jo uvek nepotpuno
deregulisanom tritu, zahteva ne samo efikasnost - racionalne napore ve i
organizovan nastup na tritu u cilju ostvarivanja efektivnog poslovanja -
zadovoljavajue rezultate. Zato se prvenstveno od elnih ljudi banke, ali i od ostalih
na svim punktovima organizacione strukture, zahtevaju nova znanja, sposobnosti i
vetine, koje e im omoguiti uspeno reavanje poslovnih problema u deregulisanom
bankarskom tritu. Uporedo sa novim znanjima, sposobnostima i vetinama iz oblasti
menadmenta i liderstva zahteva se i ekstra napor da bi se ostvarili ciljevi i zadaci
banke u novim i teim uslovima.
Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju da je jedan od kljunih faktora uspeha
moderne banke upravo njeno najvie rukovodstvo njen top menadment. Upravo se u
delovanju ove funkcije banke mogu ispoljiti kljuni problemi upravljanja savremenom
str. 127.
119
Ibidem, str. 131.
2
60 BANKE I RIZICI
bankom, koji mogu imati za poslovanje banke veoma loe posledice. U najkraem, te
posledice bi se mogle svesti na sledee:
(1) nesposobnost upravljanja promenama,
(2) nedovoljan strategijski pristup,
(3) neodgovarajua organizaciona struktura, i
(4) neodgovarajua poslovno-prodajna klima.
Ostvarivanje zadataka menadmenta banke u promenjenim, deregulisanim i
dinaminim uslovima postaje je bitan odnosno kritian faktor uspeha ili neuspeha
banke. Naime, sasvim je jasno da se listi razloga zbog kojih jedna banka moe da ode
pod steaj, pored loe plasiranih kredita i pada ekonomije, doda i lo kvalitet
menadmenta. Misli se na menadment tim banke koji nije u stanju, bez obzira na
razloge, da predvidi tok i pravac buduih promena u okruenju i prilagodi svoj
poslovni miks tim promenama i tako ostvari potreban nivo profita banke.
Znanja i sposobnosti koje moraju posedovati savremeni menaderi u bankama, pored
znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji - koje je polazna pretpostavka, moraju biti
iznad sadanjeg nivoa u naim bankama. Naime, nema sumnje da su danas znanja
ljudi o bankarstvu u naim bankama - u proseku - na relativno visokom nivou, ali se to
ne moe rei i za znanja iz menadmenta. Mada se do sada u naim bankama
menadment nije vrednovao kao kljuni faktor uspeha ili neuspeha banke, danas on to
sve vie postaje. ak se i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja,
kao to je to na primer ameriko bankarstvo, osea nedostatak upravo kvalitetnog
menadmenta. To je naroito izraeno u sprovoenju daljih reformi, gde samo
kvalitetan menadment, ija znanja i sposobnosti podrazumevaju vee preduzimanje
rizika u bankarskim poslovima.
120

Potrebu za veim obrazovanjem iz menaderskih znanja i vetina izazvala su dva
faktora: (1) narasla konkurencija prouzrokovana deregulacijom i (2) ranije okruenje,
koje je zahtevalo dobro znanje iz administracije, ali ne i potrebnu vetinu upravljanja i
liderstva.
121
Upravljanje savremenom bankom znai svakodnevno susretanje
menadera na svim takama organizacione strukture banke sa izazovom liderstva i sa
rizicima koje je donela deregulacija i to:
(1) stalno popravljanje performansi zaposlenih,
(2) razvijanje proizvoda i usluga koje trite trai,
120
Osnovni problemi banaka su upravljanje rizikom, a ne ono to ine reformisti i
lanovi kongresa rekao je John G. Medlin, Jr., predsednik First Wachovia
Corporation iz Winston-Salem-a, Severna Karolina, USA, prilikom diskusije o tezama
za reformu bankarstva u Kongresu SAD i dodao: Vi ne moete dobiti novac za
pokrivanje gubitaka iz vazduha. On mora doi od klijenata i deoniara. Vidi: The
New York Times, Sunday, June 16, 1991. godine, section The Week in Review, str. 5.
121
James H. Donnelly and Steven J. Skinner: The New Banker - Develop Leadership
in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 6.
BANKE I RIZICI 61
(3) razvijanje odgovarajue i fleksibilne organizacione strukture,
(4) poveanje produktivnosti,
(5) popravljanje kvaliteta proizvoda i usluga,
(6) razvijanje prodajne kulture, itd.
Promene dovode do konflikta novog soja menadera i tradicije intuitivnog
odluivanja. Upravljake informacije postaju kljuni oslonac i podrka odluivanju, a
ne oekivanja na bazi intuicije. Glavna preokupacija top menadmenta banke treba
da bude upravljanje rizikom banke. Kvalitet menadment tima banke podrazumeva
kontrolu kljunih faktora uspeha banke kao to su: (1) kvalitet rukovoenja, (2)
primena marketing koncepcije, (3) kvalitet upravljanja informacijama, (4) primena
savremene tehnologije, (5) razvoj inovativnih proizvoda i usluga, (6) konkurentska
baza trokova, (7) upravljanje rizikom, (8) naglasak na strategijsko planiranje i (9)
adekvatnost kapitala.
122

Da bi to menadment tim mogao uspeno da obavlja, neophodno je da ispunjava nove
zahteve u pogledu kvaliteta upravljanja, a to je njegov vei profesionalizam u: (1)
strategijskom planiranju, (2) planiranju tehnologije i njenih promena, (3) upravljanju
odnosima aktiva - pasiva i (4) obezbeenju finansijske kontrole.
U bankarstvu je bitan kvalitet upravljanja. To se naroito odnosi na sigurnost
poslovanja i poverenje u banku, a upravljanje rizikom postaje veoma vano za
menadment tim banke. Menadment tim treba da se u novim uslovima hvata u kotac
sa sve sloenijim problemima bankarskog poslovanja koji se manifestuju kao:
promene u strukturi upravljakih ciljeva uz potrebu mnogo agresivnijeg
preduzimanja rizika i stretegijsko odluivanje o ulaganju;
strategija izlaska iz posla postaje vana za banku isto kao i strategija ulaska u posao
(razvoj i ulaganja);
stalna briga za profit imajui u vidu nedostatak kapitala i konkurentski pritisak na
profitabilnost.
Upravljaka struktura mora znatnu panju posvetiti procesu donoenja strategijskih
odluka koje postaju sve znaajnije usled promenljivosti pojedinih faktora koje
uslovljavaju konkurentski pritisci.
3.3.2. Bitne promene u bankarskom menadmentu i liderstvu
Vie je nego oigledno, da su dinamine promene u okruenju banke uslovile i
promenu ponaanja menadment tima banke. Predvianje tih promena i
prilagoavanje poslovanja banke tim promenama, s jedne strane, i sposobnost
menadmenta banke da na sebe preuzima vei rizik, s druge strane, ine poslovanje
banke mnogo sloenijim i teim nego pre deregulacije. Jedno istraivanje u
savremenom amerikom bankarstvu je pokazalo da je dolo do znatnih promena u
122
Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic
Position, Bank Administration Institute, Chicago, 1983. godine, izlaganje prvo, str. 5.
62 BANKE I RIZICI
upravljanju savremenom poslovnom bankom. Te promene su izloene i svrstane u pet
grupa i ogledaju se u sledeem:
123

(1) Komponente upravljanja poslovima u bankarstvu su promenjene.
(2) Moderne banke danas zahtevaju dobro liderstvo na svim vanim takama i
nivoima organizacione strukture.
(3) Moderni bankari se danas suoavaju sa tri kljuna izazova:
- razvojem performansi prodajne kulture,
- upravljanjem promenama, i
- razvojem odgovorne organizacione strukture.
(4) Kreiranje banaka koje se mogu boriti sa promenama podrazumeva da bankarski
menaderi budu prvi cilj tih promena. Najbolji bankarski menaderi izgleda znaju da
je razvoj strategije banke proces koji ima smer kretanja spolja ka unutra, dok
promene zahtevaju primenu nove strategije u proces koji ima smer od unutra ka
napolje i treba da poinje od njih samih. Dakle, bankarski menaderi zapoinju
proces promena od sebe nastavljajui taj proces dalje i zavravajui ga ljudima koji
izvravaju poslove - izvriocima. Oni nikada ne pitaju izvrioce za kreiranje promena.
(5) Set vetina potreban da bi bankarski menader bio efektivan je povean - proiren,
kao to je i sam miks u setu od tri kljune vetine (tehnika, konceptualna i humana)
promenjen. Naime, da bi bankarski menader postao efektivan, mora da ovlada setom
od tri veoma vane i opsene vetine:
(a) Tehnika vetina obuhvata vetine iz bankarske tehnike i bankarske funkcije, a
ukljuuje specijalna znanja i analitika sredstva za pojedine bankarske specijalnosti i
njihovo korienje.
(b) Konceptualne tj. koncepcijske - pojmovne vetine ukljuuju strategijske analize,
organizaciono oblikovanje i upravljanje promenama. Osnova korienja ovih vetina
je davanje odgovora na pitanje kako voditi poslovanje banke u dinaminoj
ekonomskoj, tehnolokoj, deregulisanoj i konkurentskoj sredini uz primenu i
korienje novih ideja. Efektivan menader mora znati da ita indikatore buduih
promena u okruenju i da strategijski kreira viziju odnosa banke i okruenja u
dinaminim uslovima (gaanje u hodu u pokretnu metu).
(c) Humane vetine ukljuuju sposobnost da se bude efektivan u meuljudskim
odnosima i efektivan graditelj tima (bankarstvo je posao ljudi). Ovo podrazumeva
sposobnost koja se sastoji od nekoliko komponenti i to za: (1) liderstvo, (2) graenje
tima, (3) komuniciranje, (4) odluivanje, (5) upravljanje odnosima u grupama
123
James H. Donnelly, Jr. and Steven J. Skinner: The New Bankar - Developing
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, 1989. godine, str. 10-15.
BANKE I RIZICI 63
(relationship), (6) poreenje sa onima koji su na dnu grupe, zatim sa superiornima
itd., (7) vezu sa spoljnim grupama itd.
Konceptualne i humane vetine i sposobnosti u bankarstvu su danas jednako vane kao
i tehnike vetine i znanja, ak i vie, jer one e obezbediti banci komparativne
prednosti sutra.
Trina i marketing orijentacija u poslovanju banke zahteva odreene profile
menadera i lidera i njihovu motivaciju za kreativan rad i visoko profitabilne
performanse. Donoenje svake finansijske odluke u banci ukljuuje tri vana faktora:
(1) novac, (2) vreme i (3) rizik.
Problem se svodi na to realniju i objektivniju procenu ponuenih alternativa koje
treba da se ostvare u budunosti. Smatra se da uspeni menaderi koji ele da postanu
efektivni lideri treba da imaju osobine date u pregledu br. 3-1.
124

Pregled br. 3-1: Neke kakrakteristine osobine efektivnih lidera
Inteligencija Line osobine Sposobnosti
1. Prosuivanje 1. Adaptabilnost 1. Sposobnost stupanja u
2. Odlunost, 2. Opreznost kooperaciju
3. Znanje 3. Kreativnost 2. Kooperativnost
4. Tenost govora 4. Lini integritet 3. Popularnost i presti
5. Samopouzdanje 4. Interpersonalna umenost
6. Kontrola emocija 5. Drutveno uee
7. Nezavisnost 6. Takt i diplomatija
Nisu svi lideri i menaderi efikasni i efektivni. Postoje meu njima karakteristike koje
ih odmah otkrivaju kakvi su. Navodimo deset najuestalijih karakteristika neuspenih
menadera: (1) neosetljiv za druge, neotesan, plai druge, hvalisav; (2) hladan,
ravnoduan, arogantan; (3) nepoverljiv, nepouzdan; (4) dvolian, misli na drugo
zaposlenje; (5) ima specifine performanse problema sa poslom; (6) precentralizovan,
nesposoban da delegira ili formira tim; (7) nesposobnost efektivnog organizovanja
osoblja; (8) nesposobnost strategijskog razmiljanja; (9) nesposobnost adaptacije
poslovanju sa razliitim stilom; (10) prevelika zavisnost od nadreenog.
125

Savremeni bankarski menaderi i lideri obavljaju svoje poslove u promenljivoj,
nestabilnoj i nepredvidivoj poslovnoj sredini. Zbog toga oni moraju imati neke kljune
osobine po kojima se razlikuju od drugih u timu koji vode. Zato se smatra da su
istinski bankarski lideri oni: (1) koji imaju jasnu viziju poslovanja, (2) koji
124
James H. Donnelly, Jr. and Steven J. Skinner: The New Banker - Developing
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1989. godine, str.
129.
125
Ibidem, str. 130.
64 BANKE I RIZICI
saoptavaju saradnicima svoju viziju poslovanja, (3) koji su preduzimljivi, i (4) koji su
opsednuti sa perfektnou.
126
Ili kako navodi J.H.Donnelly
127
, transformacioni lideri treba da imaju etiri vane
personalne kakrakteristike: (1) dominaciju, (2) samopouzdanje, (3) potrebu da utiu na
druge, i (4) ubeenje u moralno potenje (pravednost).
Menaderi i lideri, pored navedenih osobina, treba da u veoj meri koriste i skrivene
rezerve zaposlenih u tzv. diskrecionom naporu. To je napor zaposlenih koji se ini
iznad prihvatljivog minimuma, kao proseno postavljenih normi svakog zaposlenog.
Sposobni menaderi i lideri nastoje da pomere ovu granicu minimuma (koji je
prihvatljiv) ka maksimumu (koji je poeljan).
3.3.3. Uspeno upravljanje promenama u banci
Promene u savremenom bankarskom okruenju su faktor broj jedan trinih uslova u
poslovanju savremene banke. Promene u okruenju su kritini element i izazov
menadment timu banke, pa je zato strategija upravljanja promenama jedan od vanih
faktora ijom kontrolom mora ovladati menadment tim banke. Pri tome je korisno
znati da promene nastaju kako u eksternoj tako i u internoj sredini banke. Meu
znaajnije promene u eksternoj sredini mogu se ubrojiti: tehnoloke, pravne,
ekonomske, konkurencija itd. U znaajnije interne promene spadaju: organizaciona
struktura, novi menadment tim, poslovna filozofija itd.
128

Za upravljanje promenama, to je jedan od znaajnih elemenata upravljanja rizikom,
banka mora imati jasno definisanu strategiju. Strategija upravljanja promenama treba
da glasi: da se banka u ostvarivanju svojih ciljeva nastoji prilagoditi eksternim
promenama utiui svesno i aktivno na interne promene. Naime, menadment tim
banke, na temelju tekuih informacija o ostvarivanju planiranih ciljeva, mora imati
jasne i precizne odgovore na sr eksternih ili internih promena: kako reagovati na
promene i kakvu strategiju pri tome primeniti. Ako se pri tome jasno definie
strategija banke, njome se omoguuje strategijski odgovor na promene. Odnosno, ako
menadment tim nije u stanju da definie odgovarajuu strategiju i primeni je na
promene, onda tim gubi sve pozicije da dalje obavlja tu funkciju.
Kada su u pitanju procesi spajanja i pripajanja banaka, upravljanje promenama postaje
sloenije. U tim uslovima, upravljanje promenama predstavlja vetinu koju menaderi
banke moraju savladati, a to je: (1) spajanje kultura dveju banaka, (2) reorganizovanje
126
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quality - A
Profit Strategy for Financial Inastitutions, Dow Jones - Irwin, Homewood, Illinois,
127
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine,
str. 129.
128
James H. Donnelly and Steven J. Skinner: The New Banker Develop Leadership in
a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989.godine, str. 51-52.
BANKE I RIZICI 65
jedne banke, (3) razvijanje prodajne i trine orijentacije, (4) primena procesa
strategijskog planiranja i (5) popravljanje performansi zaposlenih.
129

Proces upravljanja promenama moe biti onoliko uspean koliko i same promene.
Efektivnost upravljanja procesom promena zavisi od sposobnosti menadment tima da
u hodu menja sopstvena znanja, sposobnost i umenost i efekte pojedinih delova
banke i banke kao celine. Upravljanje promenama je proces koji ukljuuje pet faza
koje ilustruje slika br. 3-1.
SNAGEPROMENA
(eksternei interne)
1. Identifikacijai
zastupanje
2. Intervencijai
preorijentacija
3. Dijagnozei potvrde
4. Izbor i obaveza
5. Primenai procena
PRIHVATANJE
PROMENE
Slika br. 3-1: Proces upravljanja promenama
130

Prve tri faze procesa usmerene su na identifikaciju i dijagnostiku potreba za
promenama, dok preostale dve faze fokusiraju primenu i prevazilaenje otpora
promenama.
Prva faza procesa upravljanja promenama nastaje pod pritiskom eksternih ili internih
snaga za promenama, ili pak obeju, i shvatanja menadmenta da su promene potrebne.
Ukoliko menadment tim ne podri nunost promena, nee se u ovom kontekstu
dogoditi nita. Stoga je od posebnog znaaja uloga menadment tima, jer u suprotnom
moe nastati vie tetnih posledica za banku, kao to su: (1) dobri komitenti i klijenti
129
Ibidem, str. 55.
130
Ibidem, str. 62.
66 BANKE I RIZICI
naputaju banku - sele svoje poslovanje u druge banke - konkurencija; (2) revizori i
kontrolori skreu panju na neadekvatan kreditini portfolio - krediti sa gubicima i (3)
kljuni rukovodioci podnose ostavke.
Druga faza je prihvatanje promena i traenje naina da se one primene i izvri
preorijentacija postojeeg ponaanja i aktivnosti banke. Naime, menadment tim i
zaposleni u banci moraju shvatiti, da je ono to oni u tom momentu znaju, nedovoljno,
neadekvatno i neprimenjivo, i da moraju uiti novo. Jedna od realnih opasnosti je da
se u banci pokuaju traiti odgovori i reenja u primeni promena na stari tradicionalni
nain.
Trea faza ukljuuje dijagnozu svih simptoma problema i zahteva od menadmenta da
potvrdi da problemi promena faktiki egzistiraju. Menadment tim svestan toga treba
da povede efikasnu akciju u cilju definisanja potreba za promenama i upoznavanja sa
injenicama, da je odravanje pozicije status quo neprihvatljivo, pa ak i tetno.
Zato ova faza zahteva skupljanje informacija, kao to su: miljenje kolektiva,
miljenja kljunih rukovodilaca, isticanje razlika u miljenju, tekue i istorijske
informacije i direktno posmatranje ponaanja na radnim mestima.
etvrta faza obuhvata izbor reenja ranije dijagnozom utvrenog problema i stvaranje
obaveze za one koji to moraju primeniti. Ovde se mora ii duboko u sutinu promena
celokupnog poslovanja banke i na utvrivanje konkretnih specifinih ciljeva promena
u banci. Izvravanje toga zadatka mogue je sprovesti na osam nivoa, kao to to
pokazuje slika br. 3-2:
Prvi nivo: Organizaciona struktura (poslovi i odelenja)
Drugi nivo: Poslovna politika i procedura
Trei nivo: Kadrovska politika i procedura
etvrti nivo: Ocena i popravka radnih performansi
Peti nivo: Ponaanje izmeu grupa
esti nivo: Ponaanje u okviru grupa
Sedmi nivo: Pojedinana ponaanja
Osmi nivo: Ponaanja pojedinih grupa - ciljevi
Slika br. 3-2: Osam nivoa napora ciljnih promena
131

Peta faza je konana faza i ukljuuje primenu i procenu reenja da bi se otkrile greke
izbora i otpori promenama. Pri tome se mora raunati na faktor vreme, koje mora biti
odgovarajue da bi se primenila izabrana reenja. Menadment tim ne moe proceniti
efektivnost promena bez utvrivanja konkretnih, specificnih ciljeva (koji se utvruju u
etvrtoj fazi), pri emu se moraju utvrditi i kriterijumi za merenje ostvarenja
postavljenih ciljeva.
3.3.4. Otpori zaposlenih promenama u banci
131
Ibidem, str. 79.
BANKE I RIZICI 67
Strukturni
ciljevi
Nizak
nivo
Visok
nivo
Kadrovski
ciljevi
Promene u bankama izazivaju racionalne i iracionalne otpore od strane zaposlenih.
Umesto samopouzdanja da e zaposleni imati otpora prema promenama ili reagovati
na pojedinaan nain, bolje je da se ue u sutinu razloga otpora promenama. Smatra
se, da postoje etiri najea razloga otpora promenama i to:
132

(1) Sopstveni interes. Ljudi e dati otpor promeni ako oni strahuju da e izgubiti
neto to vredi. Da li e promene ukljuiti samo dodatnu obuku ili e znaiti
totalnu reorganizaciju banke, neki ljudi strahuju od gubitka moi, slobode u
donoenju odluka, kontrole nad resursima, prijateljstva i prestia. Kada
strahujemo od gubitka, mi razmiljamo o sebi i o tome ta emo dobiti. Smatra se
da uplaena osoba razmilja samo o svom interesu kada daje otpor promenama.
Interesi banke i saradnika nisu prioritetniji.

(2) Nedostatak poverenja. Sumnje u menadment tim se ponovo pojavljuje kao
barijera efektivnom upravljanju bankom u deregulisanoj sredini. To je obino
onda kada ljudi potpuno ne razumeju zato se promene deavaju i kakve su
implikacije, oni im onda jednostavno daju otpor. U bankama gde je veliko
nepoverenje u upravljaki tim, moe se desiti veliko nerazumevanje, kada se
predlau promene. Nepoverenje se esto bazira na drugim faktorima nastalih
tokom godina kao dobra zasluga menadment tima.
(3) Razliite procene. Poto zaposleni u banci gledaju na promene njihove namere,
potencijalne konsekvence i njihov uticaj razliito, oni esto imaju razliite
procene situacije. U njihovom inciranju promena vide pozitivnije rezultate, dok
promene na koje oni ne utiu, smatraju skuplje. Kulture u mnogim bankama u
realnosti su kolekcija subkultura ili klanova, koje su se razvile tokom mnogo
godina i imaju jak uticaj na to da banke ostanu tradicionalno organizovane.
(4) Mala tolerancija promena. Bankari, koji pokuavaju da izgrade prodajnu
orijentaciju, znaju da ljudi esto imaju otpor promenama, posebno ako promene
zahtevaju razvoj novih vetina. Ljudi mogu jasno da razumeju da su promene
neophodne, ali su emotivno nemoni da uine tranziciju. Mala tolerancija
promena je mogua i kod menadera, koji imaju otpora prema promenama da bi
spasili obraz. Mnogi menaderi procenju da su potrebna neophodna usklaivanja
sa promenama i da su njihova ranija ponaanja, odluke i uverenja bila pogrena.
Uspeno upravljanje promenama u banci podrazumeva spoznaju, da je otpor
promenama jedan prirodan ljudski odgovor i da se moraju preduzeti koraci za
miniziranje otpora. Minimiziranje otpora moe da smanji vreme potrebno za promene
na prihvatljivo ili tolerantno. S druge strane, loe implementirane promene nee
rezultirati u promenama, povrnim promenama, kratkoronim promenama i
iskrivljenim promenama.
132
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1989.godine, str.
84-86.
68 BANKE I RIZICI
Minimiziranje otpora promenama moe se postii raznim brojnim metodama, koji se
koriste u razliitim situacijama i u raznim kombinacijama:
133

(1) Edukacija i komuniciranje. Veoma dobar nain za minimiziranje otpora
promenama je da pone borba sa njim pre nego to otpor nastanae. Komunikacija
i edukacije pomae u pripremi ljudi za promene. Kanalisanje puta, ukazivanje na
neophodnost i logiku promena, ali i stalno informisanje svih tokom celog
vremena, zaista moe smanjiti otpor promenama.

(2) Uee i ukljuivanje. Imajui u vidu ljude na koje e promene uticati, mogu
pomoi u dizajniranju i implementaciji stih, pomoi e poveanju njihovog
doprinosa promenama. Ako ljudi oseaju da njihova ponaanja i ideje se ukljuuju
u napore za promenama, oni e promene vie respektovati i obino im davati
manji otpor.
(3) Oprema i podrka. Kritini momenat u implementaciji je, da promene budu
podrane. To je naroito vano za menadere da su spremni da daju podrku i
pomognu opremom promene, kada znaju da su strah i zabrinutost u srcu svih
promena. Menaderi treba da pokau interes za saradnike, da budu dobri sluaoci,
da ukazuju na vanost promena itd.
(4) Pregovaranje i saglasnost. Reduciranje otpora moe se esto postii i kroz
pregovore. Diskusije i analize esto mogu da pomognu menaderima iz razliitih
funkcionalnih odeljenja banke da identifikuju take pregovaranja i saglasnosti.
(5) Eksplicitne i implicitne korekcije. Zaposleni mogu uvek da budu naterani na
prihvatanje promena sa pretnjom gubitka posla, redukcijom promotivnih prilika,
dodeljivanjem loeg posla i gubitkom privililegija. Razumljivo je da ovakva
ponaanja su rizina i poveavaju verovatnou veih problema na putu promena i
poveavaju nepoverenje u menadment tim banke.
(6) Manipulacija i kooperacija. Zaposleni mogu da budu manipulasani sa
informacijama koje dobijaju, suprostavljajui jedno odeljenje drugom i sa
obezbeivanjem krivih informacija. Ljudi moga da kooperiraju kada im se daju
glavne i vidljive uloge u dizajniranju i implementaciji promena. Ove metode su
vrlo rizine i imaju visoku verovatnou gaenja vatre dodavanjem ulja u dugom
roku.
133
Ibidem, str. 86-87.
BANKE I RIZICI 69
Deo drugi:
UPRAVLJANJE
KORPORATIVNIM RIZICIMA
BANKE
70 BANKE I RIZICI
BANKE I RIZICI 71
Korporativni koncept upravljanja rizicima banke
Glava 4.
KORPORATIVNI KONCEPT
UPRAVLJANJA RIZICIMA
BANKE
72 BANKE I RIZICI
4.2. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE BANKOM
4.2.1. Sutina korporativnog upravljanja bankom
Smatra se da korporativno ili akcijsko upravljanje bankom predstavlja poslovnu
aktivnost kojom menadment tim banke u ime akcionara, putem svoje organizacione
strukture, obavlja svoju poslovnu aktivnost koristei planiranje i kontrolu radi:
definisanja svojih poslovnih ciljeva,
formulisanja strategije ili naine ostvarivanja tih poslovnih ciljeva
kontrole i nadzora nad efiktivnoti i efikasnosti ostvarivanja tih ciljeva.
Korporativno ili akcionarsko upravljanje bankom ima za cilj uveavanje bogatstva
akcionara, odnosno vlasnika banke. Na oblikovanje ciljeva banke utiu eksterni i
interni faktori. U okviru eksternih faktora kljunu ulogu imaju ekonomska i pravna
sredina, dok se interni faktori odnose na ponaanje i odluke menadment tima banke.
Da bi se formulisani ciljevi banke realizovali, neophodni su planovi i politike za
ostvarivanje ciljeva. Meu planovima su bitni strategijski, taktiki i operativni
planovi, dok je u domenu ostvarivanja planova neophdno imati sledee politike:
upravljanje razlikom kamatne stope,
kontrola trokova izdataka banke
upravljanje likvidnom pozicijom banke,
upravljanje kapitalom banke,
upravljanje porezima, koje banka plaa, i
upravljanje vanbilansnim aktivnostima banke.
134
Polazei od bazinog cilja poslovne banke da maksimira pfrofit svojih akcionara,
menadment tim banke treba na najbolji nain da ostvaruje svoje funkcije. Bazine
funkcije menadment tima banke su: planiranje, organizovanje i kontrola. Za
ostvarivanje bazinog cilja banke, neophodno je oiveti i usmeriti celokupni proces
aktivnosti planiranja, organizovanja i kontrole. Ostvarivanje zadataka menadment
tima u promenjenim uslovima postalo je kritini faktor uspeha ili neuspeha banke.
Naime, sasvim je jasno da se listi razloga zbog kojih jedna banka moe da ode u
steaj, pored loe plasiranih kredita i pada ekonomije banke, moe dodati i lo kvalitet
menadmenta. Zato je potpuno razumljivo, da se izboru menadment tima banke
gotovo u svim zemljama prilazi krajnje odgovorno (potrebna saglasnost centralne
banke).
Sutina korporativnog upravljanja bankom jeste u injenici da banka, odnosno njen
menadment tim, kojeg su izabrali i imenovali akcionari banke, podstiu (stimuliu)
efektivno i efikasno korienje vlasitih i pozajmljenih resursa u cilju maksimiziranja
bogatstva akcionara banke.
134
Prof. dr Uro N. uri: Bankarski portfolio menadment Strategijsko upravljanje
bankom, bonitetom, kvalitetom i portfolio rizicima banke, drugo izmenjeno i
dopunjeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 326.
BANKE I RIZICI 73
Banka kao samostalna finansijska institucija, posluje sa tuim sredstvima i zbog toga
je izloena dvostranom riziku. Naime, na strani izvora sredstava u pasivi, sem stavke
akcijskog kapitala, koji po standardima Bazela I, treba da ima uee od minimum 8%
u ukupnim izvorima tj. u ukupnoj pasivi, sve ostalo, znai 92% u stukturi pasive jesu
izvori sredstava banke, koji predstavljaju tua sredstva. U ovom sluaju banka ima
rizik izmirenja obaveza prema tediama (graani) i depozitarima (privreda) u
sluajevima isplate tednje, odnosno plaanja naloga komitenata.
Za razliku od proizvodne firme, koja kupuje sirovine i material, prerauje ih u
proizvode i prodaje gotov proizvod kao svoj, banka nikad ne moe kupiti tednju ili
deposit, ve ih samo putem svog bankarskog mehanizma, transformisati u neku
vrstu plasmana (kredit ili hartiju od vrednosti). Tako i na strani aktive, banka ulazi u
novi vrstu rizika tj. kreditni rizik povezan sa plasiranjem sada kao vlasitih sredstava.
Imajui i ovo u vidu, veoma je znaajno da se obezbedi sigurnost, stabilnost i
konkurentna trina struktura bankarstva u trinoj privredi. ire gledano, to nije niti
moe da bude samo obaveza pojedinanih banaka, pa ni bankarskog sistema kao
celine. Znaajnu ulogu u tome imaju zakonodavni i regulacioni organi, koji kreiraju
propise u okviru kojih banke posluju, te organi nadzora, koji prate njihovu primenu.
Naravno pri tome ne treba zaboraviti ni ulogu kljunih institucija, kao faktora koji su
preko organa akcionara, nadzornih i izvrnih odbora, odbora za unutranju reviziju i
kontrolu, te spoljne revizije, koji se zajedniki i svako na svom delu zadatka, bore
za zdraviji bankarski sistem i uspenije poslovanje banaka. Ne treba gubiti iz vida ni
mogue negativne domino efekte u sluaju da samo jedna banka ode u steaj.

4.2.2. Podruja korporativnog upravljanja rizicima banke
Liberalizacija i nestabilnost finansijskih trita, te vei stepen konkurentnosti na
tritu, izlau banke veim i novim rizicima. Da bi se odrala konkurentna sposobnost
banaka na tritu, kontinuirano su potrebne finansijske inovacije u poslovnju banaka,
kao i u upravljanju bankarskim rizicima. Odgovornost za stabilnost bankarskih sistema
i trita je u velikom broju drava izmenjena, tako da je dolo do partnerskih odnosa
izmeu kljunih uesnika, koji upravljaju razliitim dimenzijama finansijskih i
operativnih rizika. To potvruje da je kvalitet upravljanja bankom i rizicima banke,
kljuni kako za odravanje sigurnosti i mstabilnosti bankarskog sistema kao celine,
tako i na nivou pojedine banke.
Partnerstvo u upravljanju rizicima u kojoj svaki od kljunik uesnika ima precizno
odreenu odgovornost za specifinu dimenziju pojedinog podruja upravljanja
rizicima. Polazei od toga, finansijska i druga podruja rizika obuhvataju sledee
nivoe:
(a) na korporativnom nivou:
bilans stanja banke,
profitabilnost (bilans uspeha),
rizik solventnosti (adekvatnosti kapitala.
rangiranje rizinosti banaka.
74 BANKE I RIZICI
(b) na portfolio nivou:
kreditni rizik,
rizik hartija od vrednosti,
rizik kamatne stope,
valutni rizik, i
vanbilansni rizik.
Da bi se upravljanje navedenim rizicima banke, posebno korporativnim, uspeno
upravljalo, neophodan je partnerski pristup i razvoj novih oblika korporativnog
upravljanja rizicima preko identifikacije i raspodele zadataka, kao dela procesa
upravljanja rizicima. To se odnosi na mehanizam partnerstva banaka i sledeih
faktora: zakonodavnih tela, akcionara, nadzornih i izvrnih odbora, odbora za reviziju
i unutranju kontrolu, spoljnih revizora I javnosti (klijenata, rejting agencija,
analitiara).
Treba posebno naglasiti, da same banke u navedenom procesu imaju primarnu ulogu u
pravcu poveanja efektivnosti i efikasnosti svoga poslovanja. To bankama namee
obavezu da se u okviru menadment procesa upravljanja bankom oslanjaju na sledee
principe i to:

(1) kvalitativno oblikovanje korporativne strategije,
(2) uspostavljanje jasne podele odgovornosti i ovlaenja,
(3) naglaeno jaku ulogu upravljanja finansijskim rizicima,
(4) definisanje korporativne vrednosti, pravila ponaanja i standarde,
(5) finansijksi i menaderski podsticaj svim akterima u procesu rada i
upravljanja,
(6) transparentnost i odgovarajui tok internih i eksternih informacija.
U pogledu stabilnosti ukupnih raspoloivih izvora, najmasovnija i najstabilnija
sredstva ine sredstva penzionih fondova, zatim sredstva osiguravajuih kompanija, pa
tek onda sredstva poslovnih banaka.
Strukturu rizinosti moguih ulaganja sredstava u poslovnim bankama, poev od
zadovoljavajue sigurnosti i likvidnosti, pa do niskog, srednjeg i visokog rizika
ulaganja, pokazuje sledea slika br. 1-4. u obliku piramide rizika ulaganja.
BANKE I RIZICI 75
4
3
2
1
4. Visoki rizici
3. Spekulacije
2. Prihodi i
dugoro~ni rast
1. Likvidnost i
sigurnost
Slika br. 1-4: Struktura rizinosti finansijske piramide
12)
Kao to pokazuje slika 1-4 u strukturi rizika finansijske piramide razlikujemo nekoliko
slojeva rizinosti ulaganja finansijskih sredstava:
(1) prvi sloj predstavlja najobimniji deo plasiranih sredstava banke i treba da ima
karakteristike sigurnog i likvidnog ulaganja, koje obezbeuje pristojan i stabilan
prinos na investirana odnosno plasirana sredstva;
(2) drugi sloj sredstava je po obimu neto manji od prvog, ali jo uvek znatan po
svom ueu u ukupnim plasmanima i treba da donosi relativno dobar prihod i da
obezbeuje mogunosti dugoronog rasta banke;
(3) trei sloj je relativno manji deo plasiranih sredstava, znatno manji i od prvog i
od drugog sloja, angaovan je i plasiran u spekulativne poslove koji mogu doneti
relativno dobar prihod ako se dobro obave; i
(4) etvrti sloj predstavlja. relativno mali deo plasiranih sredstava u visokorizine
poslove, koji nemaju neke sigurnosti za uspeh, ali ako se poduhvati uspeno
okonaju, donose visoke profite.
4.2.3. Odgovornosti uesnika za korporativno upravljanje rizikom banke
Korporativno upravljanje bankom u trinoj privredi podrazumeva proces u kome
uestvuje vie uesnika na direktan ili indirektan nain. To se posebno odnosi na
proces upravljanja finansijskim rizicima banke u trino orijentisanom nastupu banke.
Analiza procesa korporativnog upravljanja finansijskim rizicima banke obuhvata tri
grupe uesnika, ije su odgovornosti razliite u tom procesu i to:
sistemski faktori okruenja,
institucionalni faktori na tritu, te
klijenti banaka i javnost.
12)
John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and Investment Terms,
Third Edition, Barrons Business Guides, New York, 1991. godine, str. 147.
76 BANKE I RIZICI
Sistemski faktori odnose se na aktivnosti zakonodavnih i regulativnih organa. Njihov
zadatak je da se to preciznije definiu zakonski regulacioni okviri pravne i
ekonomske sredine u kojoj banke posluju, te da regulie nadzor nad primenom
propisanih normi. Pored navedenog zadatka, ovi propisi imaju za cilj da utvrde i
odreene parametre, ija primena e obezbediti optimalnu mogunost upravljanja
bankarskim rizicima.

Pregled br. 1-4: Kljuni uesnici i odgovornost u upravljanju rizicima banke
Znaaj
R.
br. Kljuni
uesnici
Odgovornost za
upravljanje rizicima
Strategijski
nivo
(kreiranje
politike)
Operativni
nivo
(izvravanj
e zadataka)
1 2 3 4 5
A. Sistemski
1. Pravna i
zakonodavna tela
Optimizacija Kritini N/a
2. Nadzornici banaka Nadzor Indirektni Indirektni
B. Institucionalni
1. Akcionari Imenuju kljune
uesnike
Indirektni Indirektni
2. Nadzorni odbor Utvruju politiku Kritini Indirektni
3. Uprava Provodi primenu politike Kritini Kritini
4. Odbor za reviziju/
Unutranja revizija
Proveravaju usklaenost
sa politikom nadzornog
odbora i pruaju podrku
kontroli, praksi i procesu
korporativnog
upravljanja rizicima
Indirektni Kritina
5. Spoljna revizija Ocenjuju i daju miljenje Indirektni -
C. Klijenti
1. Spoljni akcionari/
Javnost
Odgovorno ponaanje N/a Indirektni
U navedenom pregledu br. 1-4
135
navedene su odgovornosti kljunih uesnika koji su
ukljueni u korporativno upravljanje bankom i upravljanje rizicima u okviru navedene
tri grupe fakrora.
4.4. SISTEMSKI OKVIR ZA UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE
4.2.1. Zakonodavni organi i upravljanje rizicima banke
Smatra se da zakonodavni okvir za upravljanje rizicima banke ne obuhvata samo
propise usmerene na ostvarivanje specifinih ciljeva banke. Naime, zakonodavno
135
Hennie van Greuning i Sonja Brajovi Bratanovi: Analiza i upravljanje
bankarskim rizicima Pristup za ocenu organizacije upravljanja rizicima i izloenosti
na finansijskom tritu, drugo izdanje, MATE, Zagreb, 2006, str. 33
BANKE I RIZICI 77
okruenje podrazumeva optu filozofiju pristupa regulaciji i principe koji determiniu
sadrinu i uslove primene pojedinih propisa iz ove oblasti. Polazi se od toga, da se
zakonodavci u ovom poslu mogu opredeliti za jedan od dva pristupa: samostalni
pristup odreivanja propisa ili trino orijentisani pristup odreivanju propisa.
Opredeljenje za jedan od ova dva pristupa najee proizilazi iz karaktera filozofskih
principa na kojima poiva data privreda, kao i karakter privreivanje u celosti.
Samostalni pristup odreivanja propisa u sutini ograniava obim aktivnosti banaka
kao finansijskih institucija i vie je usmeren na propisivanje standarda za sve rizike
koje poznaje i definie zakonodavac. Slaba strana ovakvog pristupa proizilazi iz
injenice, da propisi mogu ubrzo da zastare, odnosno mogu da budu relativno brzo
prevazieni. To predstavlja opasnost da propisi postanu neka vrsta konice, poto ne
mogu da obuhvate i standarde za neke budue rizike koji mogu proizai iz raznovrsnih
finansijskih inovacija.
Suptotno tome, trino orijentisani regulacijski, odnosno zakonski pristup polazi od
toga, da je trite taj mehanizam, koji moe efektivno funkcionisati, to se pozitivno
odraava i na sposobnost upravljanja rizicima. U ovom sluaju, uloga zakonodavca je
usmerena na pospeivanje i unapreenje procesa upravljanja rizicima. Naime,
zakonodavac i institucije, koje su predmet regulative, treba da se usaglase oko
zajednikih ciljeva To istovremeno podrazumeva, da pri oblikovanju propisa,
zakonodavac treba da ima u vidu stavove trinih uesnika, odnosno finansijskih
institucija (banaka) oko zajednikih ciljeva, kako bi se obezbedio efektivan i efikasan
proces upravljanja rizicima.
4.2.2. Nadzorni organi i upravljanje rizicima banke
Nadzor nad poslovanjem banaka ne treba poistoveivati sa pravnim ili
administrativnim delovanjem, koj je usmereno na regulative vezanu za bankarsko
poslovanje. Takva regulative se esto zasniva na samostalnom kreiranju i donoenju
propisa od strane zakonodavnih organa, kojim se banke optereuju brojnim zahtevima,
koji ih ograniavaju u razvoju finansijskih inovacija, odnosno u razvoju njihovih
proizvoda i usluga.
Kakos u poslovne transakcije velikih banaka veom sloene, pa ih je teko pratiti i
procenjivati, zbog toga nadzorni organi u znaajnoj meri zavise od unutranjih
nadzornih upravljakih sistema. Insistiranje na tradicionalnom pristupu regulativi i
nadzoru poslovanja banaka (samostalno kreiranje zakona i propisa) je prevazieno,
poto se isti nemoe nositi sa izozovom modernog bankarskog okruenja I
turbolentnim tritima. Zato je neophodna sveobuhvatna konsultacija izmeu banak I
zakonodavnih organa u pravcu napora ka trino orijentisanom I rizino baziranom
procesu nadzora banaka. Da bi se kreiralo ovakvo okruenje, potrebno je jasno
inkorporirati odgovornost kljunih uesnika u procesu upravljanja rizicima.

Poznato je da ni najbolji zakoni, niti dobar nadzor nad radom banaka, ne mogu spasiti
banke od basnkrota. Meutim, kljuna uloga ureivanja poslovnog ambijenta u
kome banke obavljaju svoju delatnost, jeste da slui kao oslonac za razvoj
delotvornijeg sistema upravljanja rizicima, kao i za unapreenje razvoja okruenja u
78 BANKE I RIZICI
kome se odvija proces upravljanja rizicima banke. Upravo partnerstvo u izradi i
nadzor nad primenom zakonskih i drugih propisa od strane banaka, treba da pokae da
li se ti propisi striktno i pravilno primenjuju, te da li postoji finansijska odrivost
pojedinih reenja u pogledu efikasnosti upravljanja rizicima. Ta provera ini bitan
elemenat za ocenu odrivosti ili valjanosti pojedinih zakonskih reenja u pravcu
efikanosti upravljanja rizicima.
Kada zakonodavni i nadzorni organi private injenicu realnosti, da ne mogu iskljuivo
oni snositi odgovornost za spreavanje steaja banaka, oni bi tada trebali da jasno
utvrde svoje mogunosti i nakon toga svoje napore usmeriti na tako definisanu misiju.
Naime, misija nadzora banaka u savremenom okruenju bi mogla glasiti: Uspostava
zakonodavnog i pravnog okvira u kojem se kvalitet i efektivnost upravljanja rizicima
banaka moe optimizirati sa ciljem doprinosa zdravlju I stabilnosti bankarskog
sistema.
136

Uloga nadzora nad bankama se moe smatrati kao nadzor, procena, pa kada je to
potrebno, i podrka procesu upravljanja rizicima u bankama. Meutim, treba biti
realan u injenici, da su nadzorni organi samo jedan od mnogih faktora koji doprinose
stabilnosti bankarskog sistema. Ostali uesnici su odgovorni za upravljanje rizicima,
pri emu dobro oblikovani i osmiljeni propisi sve vie naglaavaju odgovornost
najvieg upravljakog nivoa banke.
Sledei korak u smislu napretka procesa upravljanja rizicima u banci jeste stroije
tretiranje obaveze javne objave informacija, koji umanjuju ulogu nadzorne
odgovornosti javnosti. Ovakvi pristupi regulative i nadzoru doprinose razvoju
doslednijeg i ujednaenijeg zakonodavnog okruenja za banke kao finansijske
institucije.
4.5. INSTITUCIONALNI OKVIR UPRAVLJANJA RIZICIMA BANKE
4.3.1. Uloga i odgovornost akcionara u upravljanju rizicima banke
Akcionari imaju kljunu ulogu u procesu korporativnog upravljanja bankom. Izborom
nadzornog odbora i davanjem saglasnosti na izbor menadment tima ili uprave banke,
odbora za reviziju i spoljnih revizora, akcionari opredeljuju strategijski pravac razvoja
banke. U ovom podruju odgovornosti banke se donekle razlikuju od preduzea I firmi
po tome, to je odgovornost uprave i nadzornog odbora banke, ne samo prema
akcionarima, nego i prema depozitarima, poto su i depozitari izloeni rizicima banke.
Smatra se, da je u savremenom trino orijentisanom pristupu regulativi banaka
naglasak na fiducijarnoj odgovornosti akcionara. To se ogleda prevenstveno u stroim
uslovima u davanju odobrenja za rad bankama i standardima koje osnivai banaka i
veliki akcionari moraju zadovoljiti, da bi bili prihvatljivi i smatrali se normalnim.
Zato postupak za davanje dozvola za rad banaka po pravilu obuhvata obaveznu
identifikaciju glavnih akcionara, kao i minimalni broj akcionara (ovo nije u svim
pravnim sistemima isto). Gotovo u svim zemljama, centralna banka odobrava promene
136
Ibidem, str. 36.
BANKE I RIZICI 79
akcijskog kapitala banke, proverava i odobrava statute, politike i postupke banaka,
kojima se ureuju specifini odnosi banke i njenih akcionara.
I neka druga pitanja iz ove oblasti zahtevaju odobrenje ili saglasnost centralne banke.
Tako se za lica koja postaju osnivai banke ili koja su veliki akcionari, to znai
odreeno uee u akcijskom kapitalu (na primer u rasponu 10 do 15%), trai posebna
saglasnost. Ovaj zahtev podrazumeva, da se zahteva verifikacija sposobnosti
akcionara, da su sposobni i voljni efektivno da ispunjavaju svoje fiducijarne
odgovornosti za rad banke, kao to su: pribavljanje potrebnog dodatnog kapitala, da ne
zahtevaju od banke finansiranje projekata koje oni podravaju.
Osnovni cilj akcionara banke je ostvarivanje adekvatnog prinosa na investirana
sredstva u akcijski kapital banke. Akcionari kao vlasnici banke su ovlaeni da: biraju,
imenuju i razreavaju kljuna lica zaduena i odgovorna za organizaciju banke i
upravljanje procesom rada banke u svrhu ostvarivanja profita banke. Dakle, akcionari
treba da imaju kljunu ulogu u nadzoru poslovanja banke. Od akcionara se oekuje
izbor strunog nadzornog odbora, koji poznaju bankarsko poslovanje i koji su iskusni i
kvalifikovani za donoenje odluka o efektivnim ciljevima i efikasnim politikama
banke. To drugim reima znai, da nadzorni odbor treba da bude sposoban da:
usvoji odgovarajuu poslovnu strategiju banke,
nadgleda poslovanje banke i njenu finansijsku poziciju,
nadzire i odrava potrebnu dokapitalizaciju, i
spreava samouslunu praksu na nivou cele banke.
Akcioari velikih banaka, sa razuenom organizacionom strukturo, tee mogu doi do
izraaju u procesu upravljanja bankom. U ovakvim sluajevima, ako se ne slau sa
nainom upravljanja bankom, oni nemaju mnogo mogunosti da poprave svoj status
sem da prodaju svoje akcije.
4.3.2. Uloga i odgovornost nadzornog odbora za upravljanje rizicima banke
U veini zakona o bankama, krajnju odgovornost prema depozitarima i akcionarima
ima nadzorni odbor banke. Naime, nadzorni odbor je zaduen da preko efektivnog,
aktivnog i kontinuiranog upravljanja bankom, vri zatitu interesa depozitara i
akcionara banke u skladu sa zakonskim propisima. lanovi nadzornog odbora vre
podelu operativnog upravljanja poslovanja banke po operativnim izvriocima, ali ne
mogu preneti i odgovornost za posledice neizvravanja poslova mimo politika i
procedura vezanih za kreditiranje, investiranje i druge poslovne aktivnosti banke.
Nadzorni odbor u znaajnoj meri privlai panju zakonodavnih organa imajui u vidu
da rizino osetljivi pristup nadzoru banaka naglaava fiducijarnu odgovornost
nadzornog odbora. Upravo zbog toga, intencije su da lanovi nadzornog odbora treba
da budu kvlifikovani i sposobni da dobro izvravaju svoje obaveze. Zakoni i pratea
regulative obino utvruju nain izbora, potreban broj, kvalifikacije, njihove obaveze i
nain smenjivanja, kao i obavezu objavljivanja spoljnih poslovnih interesa. Ostala
zakonska regulative ureuje podruje ogranienja, zabrana, naknada I provizija,
prevare, krae, pogrene radnje i unose, kazne i druga pitanja.
80 BANKE I RIZICI
Nadzorni odbor treba da bude snaan, nezavisan i aktivno uljuen u poslovanje banke.
i lanovi odbor i menadment tim banke moraju se pridravati visokih etikih
standarda, biti struni i sposobni za obavljanje zadataka iz svog delokruga posla.
Najvanija obaveza nadzornog odbora je da obezbedi da menadment tim banke
poseduje odgovarajue:
vetine,
znanja,
iskustvo, i
sposobnost odluivanja,
kako bi upravljala poslovanjem banke na jedan zdrav, odgovoran i profitabilan nain.
lanovi menadment tima direktno odgovaraju nadzornom odboru i ovaj odnos mora
da bude podran jakom hijerarhijom. Nadzorni odbor mora biti veoma blizak
razumevanju prirode poslovnih aktivnosti banke i posebno problematike vezane za
rizike banke. Osnovne odgovornosti nadzornog odbora na podruju upravljanja
sizicima banke su:
137
oblikovanje jasne filozofije,
jasna podela ovlaenja i odgovornosti,
odobravanje i revidiranje politke prihvatljivog rizika
osigurava identifikaciju, merenje, utvrivanje i nadzor rizika,
periodino revidira programe odravanja kapitala,
pribavlja objanjenja za sluajeve prekoraenja ogranienja,
osigurava da unutranja revizija obuhvata proveru pridravanja politika i
postupaka,
ovlauje upravu za definisanje i sprovoenje strategije,
utvruje sadraj i uestalost izvetaja,
osigurava zdravu kadrovsku politiku, politiku plata i pozitivno radno
okruenje,
obavlja godinju procenu uspenosti rada predsednika/glavnog direktora
banke,
imenuje odbore za odreivanje naknada (plata) za izvnu upravu.
ak i ako lanovi nadzornog odbora nisu strunjaci za bankarske rizike i sisteme
upravljanja rizicima, oni moraju obezbediti raspolo1ivost ovakve ekspertize i
mogunost da sisteme upravljanja rizicima rvidiraju strunjaci sa potrebnim
odgovarajuim kvalifikacijama. Nadzorni odbor mora pravovremeno preduzeti
aktivnosti neophodne za dokapitalizaciju banke, koja odgovara ekonomskom I
poslovnom okruenju, te baninom profile izloenosti riziku.
137
Hennie van Greuning i Sonja Brajovi Bratanovi: Analiza i upravljanje
bankarskim rizicima Pristup za ocenu organizacije upravljanja rizicima i izloenosti
na finansijskom tritu, drugo izdanje, MATE, Zagreb, 2006, str. 44
BANKE I RIZICI 81
Pored navedenih obaveza, nadzorni odbor treba obezbediti da banka ima odgovarajui
sistem unutranje revizije i kontinuirano funkcionisanje sistema upravljanja rizicima
banke. Dalje, nadzorni odbor treba obezbedi u potpunosti pridravanje odredbi zakona
o bankama, kao i drugih propisa koji se odnose na regulaciju bankarskog poslovanja.
4.3.3. Uloga i odgovornost menadment tima za rizike banke
Nema sumnje, da finansijsko zdravlje i uspenost poslovanja bankarskog sistema
zavisi od nadzornog odbora i top menadmenta pojedinanih banaka. Kvalitet
upravljanja menadment tima i nadzora koji obavlja nadzorni odbor izraava se preko
strategijskog pozicioniranja banke, prirode izloenosti banke riziku i adekvatnosti
sistema identifikacije, nadzora i kvaliteta upravljanja bankarskim rizicima. Upravo
zbog toga je uloga top menadmenta banke bazina veza rizine osetljivosti pristupa
regulative i nadzoru nad poslovanjem banaka. Zato se od strane zakonodavca sve vie
potenciraju ovlaeenja top menadmenta banaka, kako bi oni prihvatili kljunu
odgovornost za odravanje sigurnosti i stabilnosti poslovanja banaka.
Polazei od toga, kvalitet i iskustvo pojedinaca koji ine top menadment banke
postaje od izuzetne vanosti. U finansijskoj instituciji kao to je banka, process
upravljanja rizicima ne poinje na strategijskim vezama ili zapoetim procesom
planiranja, ili na aktivnosti na nekom od odboru. Proces upravljanja rizikom poinje
onog momenta, kada je perspektivni budui radnik primljen u banku ili unpreen na
viu stepenicu bankarske menadment hijerarhije.
Da bi se obezbedila strunost I kvalitet menadment tima u bankama, zakonodavci
praktikuju razliite pristupe. Veina zakonodavaca je utvrdila standarde kojima
menader mora udovoljiti prilikom izbora i imenovanja na radon mesto. Standardi za
izbor i imenovanje strunih lica uprave banke ogledaju se u razmatranju informacija
od strane akcionara, lanova odbora i borda direktora, o kandidatima u vezi sa
sledeim injenicama:
ranije oprube ili umeanost u kriminal (prevaru, nepotenje ili nasilje),,
krenje bilo kog zakona zbog nepotenje, nestunosti ili neprimerenih radnji,
saznanja da je direktor direktni krivac za nesposobnost izmirenja dugova,
ukljuenost u nepotene, sumnjive poslove i nestruno donoenje odluka,
odbijanje molbe, povlaenje ili oduzimanje dozvole za voenje poslova,
obavljanje dunosti lana uprave u cenzurisanoj, upozorenoj, pod
disciplinskim postupkom ili je institucija bila predmetom tube,
povezanost sa institucijom kojoj je odbijen zahtev za dozvolu za rad ili je
povuen,
postojanje otkaza, izuzea u struci, disciplinskog postupka protivnom struci
ili zvanju,
neplaanje dospelog utuenog duga plativog u zemlji ili inostranstvu,
da li je pravna osoba ikada proglasila nesolventnost,
postojanje tubi za uvrede ili uvreda i prekaja (sem saobraajnih)
realizovanih kada je osoba bila mlaa od 18 godina,
svaki sudski postupak u koji je osoba bila ukljuena, a vezan je za osnivanje
ili upravljanje bilo kojim korporativnim organom, i
82 BANKE I RIZICI
svaka transakcija koja se tie institucije.
138

Kljuna odgovornost menadment tima banke je u tome, da se svi osnovni zadaci
banke obavljaju u skladu sa jasno utvrenim ciljevima, planovima, politikama i
postupcima, te da banka ima jasno i precizno definisane sisteme, koji efektivno
nadziru i upravljaju rizicima banke. Dakle, odgovornost menadment tima (uprave)
banke za upravljanje finansijskim rizicima banke ogleda se u:
139
u izradi strategijskih planova, politika i preporuka,
u primeni strategijskih planova, politika i preporuka,
prihvatanjem institucionalne kulture i visokih etikih standarda,
izradom prirunika, koji sadri politike, postupke i standarde vezane za
rizike,
primeni efikasnog sistema internog nadzora i procene rizika,
provoenje nadzora u pogledu pridravanja ogranienja izloenosti riziku,
primena provere i vrenje procene adekvatnosti nadzora unutranje revizije, i
razvoj i provoenje sistema izvetavanje uprave o rizicima poslovanja banke.

Uloga menadment tima u prepoznavanju, proceni, cenovnom vrednosvanju i
upravljanju finansijskim rizicima dobro je opisana u Bazelskim sporazumima I i II.
Naime, upravljanje rizicima treba da bude sastavni deo svakodnevnih poslovnih
aktivnosti svakog bankarskog menadera u okviru njegovog poslovnog podruja i cele
banke, kako bi se obezbedilo da se sistemi za upravljanje rizicima pravilno koriste i
potuju postojee procedure. Na top menadmtu banke je i da obezbedi odgovarajui
unutranji nadzor u banci ukljuujui i otklanjanje konstatovanih propuste od strane
revizora u procesu upravljanja rizicima banke.
4.3.4. Odgovornost odbora za reviziju i unutranja kontrolu za rizike banke
Upravljanje rizicima odbora za reviziju moe se smatrati produetkom uloge
upravljanja rizicima od strane nadzornog odbora. Naime, aktivnost odbor za reviziju je
bitna podrka menadment timu u identifikaciji i upravljanju sloenim rizinim
podrujima u banci. Otuda i proizilazi karakter misije odbora za reviziju, koja bi
trebala da glasi: unapreenje upravljanja operativnim rizicima na konsolidovanoj
osnovi.
Polazei od takve osnove, ciljevi unutranje revizije banke treba da omogue top
menadmentu banke:
identifikaciju i upravljanje poslovnim rizicima,
pruanje osnove za nezavisne procene,
procenu rezultata, uspenosti i ekonominosti poslovanja,
procenu usklaenosti poslovanja sa zakonima, politikama i postupcima,
procenu pouzdanosti podataka, koje pripremaju raunovodstveni i
informacioni sistemi,
138
Ibidem, str. 48.
139
Ibidem, str. 50.
BANKE I RIZICI 83
pruanje istraivakih usluga za upravljanje pojedinim poslovnim
podrujima.
Pored nesumnjive i nesporne uloge unutranje revizije, postoje i neke protivrenosti u
radu unutranje i vanjsku revizije, koje se mogu svesti na sledee:
Iako imaju nesporan rezultat, odbori nisu sposobni obezbediti pravovremene
I vrste podatke o upravljanju rizicima institucije, poto je njihov doprinos u
retrospektivnoj kontroli rizika.
Odbor za reviziju stvara utisak da je upravljanje rizicima neto to je
potrebno revidirati dok se ne unapredi. U veini sluajevi, revizori su
usmereni na brojeve I iznose, dok su poblemi upravljanja rizicima esto
rezultat internih pojedinanih nedostataka ili loih odluka.
Odbori za reviziju nisu produktivni i zato to je upravljanje rizicima
dinamian process. Sloena priroda finansijskih rizika sa kojima se danas
susreu banke onemoguava odborima za reviziju da urade vie od
analiziranja rizika koje je mogue revidirati, poto oni ine samo deo
ukupnih rizika.
Nadzor i usmeravanje unutranje revizije sastavni je deo ukupne odgovornosti odbora
za reviziju. Naime, i nadzorni odbor i menadment tim (uprava) banke treba da imaju
mehanizam, koji im omoguava da banka posluje u skladu sa politikama, te da se
rizicima adekvatno upravlja. Prema trino orijentisanom pristupu, revizija se protee
i van pitanja direktno vezanih za administrativni nadzor i raunovodstvo. Ona
obuhvata sve metode i mere usvojene u banci u cilju ouvanja poslovne imovine i
upravljanja rizicima, provere tanosti i pouzdanosti raunovodstvenih i menaderskih
informacija, promocije efektivnosti poslovanja i podsticaja za usvajanje politika top
menadmenta.
Najvanija obaveza unutranje revizije (kontrole) jeste pruanje podrke
korporativnom upravljanju, sistemu nadzora I procesu upravljanja rizicima. Posao
unutranjih revizora je i da revidiraju godinje finansijske izvetaje pre njihovog
podnoenja nadzornom odboru, te obezbede da se u pripremi finansijskih izvetaja
potuju odgovarajue raunovodstvene politike i praksa.
Odgovornosti odbora za reviziju i interne revizije u vezi sa upravljanjem finansijskim
rizicima banke su:
provera pridravanja politika i procedura koje je donio nadzorni odbor
banke od strane uprave,
pruanje podrke u korporativnom upravljanju, sistemu kontrole i procesu
upravljanja rizicima,
provera adekvatnosti i tanosti informacija se pruaju nadzornom odboru od
strane uprave,
periodino izvetavanje nadzornog odbora o pridravanju politika i
procedura,
unapreenje komunikacije izmeu nadzornog odbora i uprave,
84 BANKE I RIZICI
procena adekvatnosti metoda za merenje izloenosti riziku,
testiranje svih vidova rizinih aktivnosti i pozicija izloenosti riziku,
podrka menadment timu nad pozicijama izloenosti riziku, ogranienjima i
aktivnostima koje se preduzimaju u sluaju prekoraenja ogranienja,
obezbediti da upravo potpuno razume utvrene politike i procedure, te da
ima potrebno struno znanje za njihovu primenu,
ocena poslovanja i predlozi za unapreenje poslovanja.
Od unutranje revizije se oekuje i procena uloge spoljne revizije, kao i praenje
reavanje problema koji su eventualno utvreni u njenom izvetaju. Oito je da
postoje odreene tekoe u zadovoljavanju i ispunjavanju oekivanja javnosti i
zakonodavnih organa. Realno gledajui, sposobnost unutranjih revizora i odbora
revizije da udovolje svim navedenim zahtevima je u dobroj meri ograniena.
4.3.5. Uloga i odgovornost spoljnih revizora za rizike banke
Osnovni cilj revizije je omoguavanje revizorima da izraze svoje miljenje o tome, da
li finansijski izvetaji verodostojno prikazuju finansijsko stanje banke i ostvarene
rezultate poslovanja za posmatrani vremenski period. Po pravilu, izvetaji spoljne
revizije se dostavljaju akcionarima. Meutim, ovaj izvetaj koriste i mnogi drugi
zainteresovani faktori kao to su: nadzorne institucije, finansijski strunjaci, depozitari
i kreditori.
Tradicionalni pristup spoljnoj reviziji saglasno zahtevima opte prihaenih revizorskih
standarda (International Standards of Auditing ili skraeno ISA), po pravilu obuhvata
reviziju sistema unutranjeg nadzora. Ova procena se provodi u cilju utvrivanja
prirode i razmera provere, pruanja analitikog prikaza ili analize smernica, te radi
preduzimanja odreenih detaljnijih testova. Osim revizije rauna dobiti I gubitaka,
revidiraju se odreene stavke bilansa stanja putem posebnih programa, kao na primer
fiksna imovina, gotovina, investicije ili zaduenja. Tako su se ranije u istoriji spoljni
revizori bavili prevarama i propustima u okviru funkcije kreditiranja. Danas se revizija
retko bavi detaljnom krditnom analizom plasmana imajui na umu da to obavljaju
nadzorne institucije.
Spoljni revizori, kao sastavni deo partnerstva u upravljanju rizicima, imaju specifinu
ulogu. Njihova uloga je da indirektno pomau u:
proceni sposobnosti trita,
proceni sa kojim bankama treba poslovati,
proceni usklaivanja strategije upravljanja rizicima,
dodatnoj zatiti klijenata banke.
Kada se navedeni pristup u potpunosti prihvati od strane svih spoljnih revizora banaka,
proces upravljanje rizicima bi se mogao znaajno unaprediti u korist svih korisnika
finansijskih usluga. Odgovornosti spoljnih revizora u pogledu upravljanja rizicima
svode se na :
procenu izloenosti banaka riziku, koje revidiraju,
BANKE I RIZICI 85
analizu i ocenu podataka koje su im prikazane kako bi se uverili u smisao
ovih informacija,
razumevanje osnove transakcija i finansijskih aranmanna (struktura) koje
koriste klijenti banke,
provera pridravanja politika i postupaka koje je odobrio nadzorni odbor od
strane uprave banke,
proveru podatak koji se prikazuju nadzornom odboru, akcionarima i
zakonodavnim organima,
provera usklaenosti sa zakonskim propisima,
izvetavanje nadzornog odbora, akcionara i zakonodavnih organa o
verodostojnosti njima poslatih podataka.
Kao deo procesa nadzora nad bankama, uloga strunjaka za raunovodstvo i reviziju
znaajno je dobila na svojoj vanosti. Izvetaji i pisma revizora menadment timu
banke mogu pruiti nadzornim institucijama vredne uvide u razliite segmente
poslovanja banke. To je od posebnog znaaja, kada revizori otkriju neke injenice
koje bi mogle naruiti stabilnost odreene banke ili bankarskog sistema kao celine. U
nekim sluajevima, revizori imaju i ire odgovornosti, pa i obaveze, koje su utvrene
zakonom
4.4. ULOGA JAVNOSTI U UPRAVLJANJU RIZICIMA BANKE
4.4.1. Klijenati banke i zatita imovine od rizika
Pod izrazom javnost u ovom segmentu upravljanja rizicima podrazumeva se
objavljivanje podataka banaka u razliitim oblicima u cilju zatite imovine i interesa
klijenata banaka. Zatita se odnosi na sve vidove:
osiguranje movine (depozita) klijenata,
periodine objave banaka o rezultatima poslovanja,
informacije rejting agencija o rizinosti ulaganja banaka, i
izvetaje, analize i podatke medija i finansijskih analitiara.
Kada funkcionie sistem osiguranja tednje i depozita, klijenti banke u odreenoj
zemlji imaju zatitu svoje imovine (tednje i depozita) do odreenog nivoa od rizika.
Kod nas je to iznos od 50.000 evra po jednom tednom raunu u jednoj banci.
140
Meutim, odgovornost za investiranje sredstava i dalje ostaje na onima koji donose
odluke o investiranju. Investitori i depozitari i dalje ostaju odgovorni za pridravanje
zdravih naela o prosuivanju rizika i procene boniteta finansijske institucije. U onim
situacijama, u kojima se klijenti ne mogu zatititi, potrebno je razmotriti mogunosti
ogranienog osiguranja depozita kod banaka i jednostavnije ugovorne klauzule kod
osiguravajuih drutava i drugih portfolio menadera.
140
Do promene, odnosno poveanja visine osiguranog iznosa dolo je krajem
2008.godine, odmah nakon izbijanja svetske finansijske krize oktobra iste godine.
86 BANKE I RIZICI
Jedini nain da se javnost moe zatititi od rizika jeste u moguem preuzimanju rizika.
Naime, potrebno je da se jasno diferencira i alocira rizik i postave sleda pitanja:
da li su to pojedinci kao investitori, koji deluju preko agenata (investicionih
menadera i brokera), ili
da li su to finansijski posrednici koji prikupljaju njihove izvore sredstava i
ponaaju se kao gospodari banaka.
Prvi oblik javnih obavetenja odnosi se na javno objavljivanje podataka o rezultatima
poslovanja banaka. Ova obaveza pozitivno utie na kvalitet poslovanja banke kao
finansijske institucije. Nadzorni odbor i uprava banke su svesni toga, da e podaci o
poslovanju, nakon to ih obrade finasijski mediji i konkurenti, doi u javnost ak i oni
podaci iz najueg strunog kruga. Praksa banaka u SAD je da se objavljuju kvartalni
podaci o ostvarenim rezultatima poslovanja u odnosu na protekli period, meu kojima
su najee: ukupan zbir bilansa banke, ukupan prihod, broj zaposlenih, profitna stopa,
stopa dividende i trina cena akcija.
Drugi oblik javnog obavetavanja javlja preko rejting agencija kao to su
Standard&Poor's, Moody's Investors Service
141
i AM Best. Ove agencije se ve
decenijama bave procenom rejtinga preduzea i banaka uz javno objavljivanje
rejtinga. Navodimo prihvatljive rejting klasifikacije (odreene od OCC) prikazjuje
pregled br. 2-4.
Pregled br. 2-4: Prihvatljive rejting klasifikacije
Standard
& Poor
Moodys O p i s
Kvalitetna ulaganja banke
AAA Aaa Obligacije najveeg stepena
AA Aa Obligacije visokog stepena
A A-1, A Vii srednji stepen
BBB Baa-1, Baa Srednji stepen, na iroj liniji izmeu definitivno
zdravih obligacija i onih koje imaju predominantno
pekulativne elemente. Uopteno, to je najmanji
kvalitet koji se sme kvalifikovati za bankarsko
ulaganje
pekulativne i pogrene odluke
BB Ba Nii srednji stepen sa samo minornim
karakteristikama
B B Nizak stepen, moda pogreno
D Ca, c Najnii stepen, pogreno, ekstremeno slabi izgledi
Provizoran ili uslovljen rejting
Rejting- Con.(Rejting) Zahtevi otplate dugova su uveliko zavisni od realne
141
bankom, bonitetom, kvalitetom i portfolio rizicima banke, drugo izmenjeno i
dopunjeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 525-526.
BANKE I RIZICI 87
P procene buduih dogaaja.
U vrednovanju politike banke u poslovanju hartijama od vrednosti preporuuju se
analitiaru, kao vodi, sledei faktori:
142

(1) opti karakter bankarskog posla, koji se manifestuje u karakteristikama na njenim
raunima kredita i depozita i njena opta ekonomska sredina;
(2) analiza strukture depozita banke u odnosu na broj, tipove i veliinu rauna i u
odnosu na trendove depozita, kompoziciju i stabilnost;
(3) veliina kapitala, gde vai generalno pravilo: to je manji banin kapital, to treba
da bude konzervantivnija njena politika, s obzirom da banka ima manja sredstva za
apsorbovanje potencijalnih gubitaka;
(4) ekonomski i monetarni faktori, gde se sugerie da dovitljivi portfolio menadment
treba da razmotri bazine ekonomske i monetarne faktore u formulisanju i
izvravanju politike investiranja u hartije od vrednosti. Meutim, upozorava se da
preokupacija ovakvim analizama moe biti indikativna na pekulativne
tendencije, koje su nekorisne i nezdrave u bankarstvu.
U savremenim trinim uslovima znaajnu ulogu u procesu upravljanja rizicima imaju
izvetaji, podaci i analize finansijskih analitiara. Finansijski analitiari mogu da
pruaju investitorima savete u pogledu ulaganja njihovih sredstava u pojedine
poslovne poduhvate. Finansijski analitiari su upeni u kretanje finansijskih
podataka sa aspekta rizika pojedinih vrsta ulaganja. Investitori koji kupuju hartije od
vrednosti od banaka i drugih emitenata, snose rizik tih ulaganja kao i ostali kreditori.
Svako ulaganje nosi sa sobom i mogunost nekog potencijalnog gubitka, pa zbog toga
investitori moraju nadzirati poslovanje banaka kako bi zatitili svoje interese.
Meutim, u posmatranju ovih problema, u praksi treba biti realan. Naime, ponekad se
ugled institucije smanjuje tek sa proirenjem problema, odnosno kada je teta ne moe
da se sakrije, odnosno kada je ve nastala. U ovakvim prilikama ostaje otvoreno
pitanje, da li je trite moglo ranije, na vreme, prepoznati pogoranje poslovanja i
poveanu rizinost odreene institucije da je bilo vie raspoloivih informacija.
Naime, jo uvek ne postoje tehnike za procenu rizika koje bi bile standardizovane i
koje bi mogle verodostojno te prognoze prikazati preko javno objavljenih
podataka. Upravo zbog toga su trini uesnici ogranieni u mogunosti da analiziraju
probleme u kreditiranju tokom njihovog pojavljivanja.
142
The FDICs Manual of Examination Policies, Section H, page 6, revised, December
1, 1962.
88 BANKE I RIZICI
BANKE I RIZICI 89
Glava 5.
UPRAVLJANJE BILANSIMA
POSLOVNE BANKE
90 BANKE I RIZICI
Upravljanje bilansima poslovne banke
5.1. UPRAVLJANJE BILANSIMA BANKE
5.1.1. Bilansi poslovne banke
Banka kao samostalna finasijska profitno orijentisana finansijska institucija posluje po
principima privrednog rauna. To znai, da je poslovni motiv banke ostvarivanje
profita u njenom poslovanju. U iskazivanju rezultata svog poslovanja, banka sastavlja
tokom godine kvartalne i polugodinje periodine obraune i na kraju godine zavrni
raun. Kvartalni i polugodinji obrauni ili poznatiji kao periodini obrauni,
sastavljaju se u formi bilansa stanja i bilansa uspeha banke, koje prate izvetaji o
poslovanju banke.
Bilansi mogu biti: a) na nivou jedne banke, b) na nivou sistema poslovnih banaka i 3)
na nivou bankarskog sektora. Ovde e sa posebnom panjom biti analiziran bilans na
nivou banke, kao pogodno orue za upravljanje bilansnom strukturom banke. Da bi
bilans banke bio to pogodniji za analitiki pristup upravljanju pozicijama u bilansu
banke, potrebno je koristiti tzv. neto bilans banke, koji pokazuje plasmane u kredite i
hartije od vrednosti na strani aktive i izvore sredstava, kojima se pokrivaju navedeni
plasmani na strani pasive (uglavnom depozite).
Bilans stanja banke je pregled njenih finansijskih pozicija u aktivi i pasivi, tj.
sredstava (imovine) u aktivi i izvora sredstava (obaveza) u pasivi, te akcijskog kapitala
kao posebnog oblika izvora sredstava.
1)
Uproeno reeno, banka prima depozite
vodei ih kao obavezu banke i proizvodi kredite vodei ih kao sredstva banke,
oblikujui tako svakodnevno, tano i nenameteno bilans stanja i bilans uspeha. U
ovome se i nalazi objanjenje za znaaj upravljanja sredstvima i obavezama banke,
poto se apsolutne i strukturalne promene u bilansu stanja banke odraavaju u
apsolutnim iznosima na profit banke i stabilnost poslovanja banke.
Iz podataka bilansa stanja banke moe se dobiti niz korisnih informacija za
upravljake potrebe menadmet tima banke. Te informacije su naroito pogodne za
operativno poslovanje banke, dok sledei koeficijenti mogu sluiti kao kontrolni
pokazatelji uspenosti poslovanja banke:
2)
stopa gotovine,
stopa likvidnosti,
stopa solventnosti,
stopa rezerve likvidnosti,
1)
Re BILANS je latinskog porekla i potie od rei bilan, koja oznaava dvostranu
vagu. Inae, francuski izraz za bilans je takoe bilan, nemaki bilanz, italijanski
bilancio. U engleskoj odnosno anglosaksonskoj literaturi taj izraz je balance
odosno balance sheet.
2)
Zabiholah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and Acquisitions
The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York,
2001.godine, str. 218-219.
BANKE I RIZICI 91
stopa kreditiranja, i
stopa kapitala.
Osnovna svrha navedenih pokazatelja jeste, da se za potrebe menadment tima banke
vrI sagledavanje efikasnosti i efektivnosti poslovanja banke u odreenom
vremenskom periodu. Bilans stanja i njegove promene obima ine osnovu za
ostvarivanje budueg rezultata, odnosno profita banke. Bilans uspeha samo iskazuje
rezultate promena na odreeni dan, odnosno ta se desilo tokom proteklog perioda,
kao u pogledu prihoda, tako i u pogledu rashoda, odnosno trokova banke, ija je
konana rezultanta profit banke. Upravo zbog toga je fokus razmatranja bilans stanja
banke, njegove promene i upravljanje tim promenama u cilju ostvarivanja planiranog
profita banke.
Osnovni smisao bilansa stanja banke je omoguavanje uvida u strukturu i sutinu
svakodnevnih, a posebno vanijih segmenata poslovanja banke, poslovnih operacija i
pojedinih vrsta poslova banke. To se naroito odnosi na poslove mobilizacije depozita
i odobravanja raznih vrsta kredita, poto bilans stanja banke u svakom momentu
pokazuje stanje izvora i plasmana banke i njihov meusobni odnos. Poto je banka
profitno orijentisana institucija, maksimiziranje profita postie se na osnovu
optimalnog obima i strukture izvora sredstava i plasmana istih, te maksimiziranjem
razlike izmeu nivoa prihoda i nivoa trokova banke u formi profita.
3)

Tipina struktura bilansa jedne banke srednje veliine u razvijenoj trinoj privredi (na
primer, u SAD) data je u pregledu br. 5-1.
4)

Pregled br. 5-1: Tipina struktura bilansa banke
AKTIVA PASIVA
1. Krediti i diskonti 60%
2. Plasmani u hartije 27%
3. Likvidna aktiva 3%
4. Gotovina 6%
5. Ostala aktiva 4%
1. Oroeni depoziti 44%
2. Depoziti po vienju 30%
3. Obav. na novanom .tritu 11%
4. Ostale obaveze 7%
5. Akcijski kapital 8%
UKUPNO: 100% UKUPNO: 100%
Posebno treba istai, da je za bilans stanja banke bitna ravnotea i rona usklaenost.
Uravnoteenim bilansom stanja banke smatra se onaj bilans, u kojem su rono i
valutno izbalansirane vrednosti aktive i pasive. Ako banka prihodima pokriva
trokove, perfektno uravnoteen bilans banke zahteva da se likvidnim rezervama
pokrije rizik neblagovremenog plaanja. Rona usklaenost bilansa stanja banke
3)
Ibidem, strana 135.
4)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in te Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, strana 27. Pored ove strukture, data je i struktura bilansa komunalne banke i
velikih banaka novanih centara (money centar banks). Samo desetak godina ranije,
ta struktura je izgledala znatno dugaije. Vidi o tome detaljnije: Dr Srboljub Jovi:
Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990. godine strana 134-135.
92 BANKE I RIZICI
garantuje pokrivanje rizika nelikvidnosti. Valutna usklaenost aktive i pasive
garantuje pokrivanje valutnog rizika usled promene valutnog kursa. Konano,
solventnost banke se bilansno iskazuje preko akcijskog kapitala i rezervi, ime se
brani stabilnost poslovnog sistema banke.
Prosena struktura konsolidovanog bilansa naih banaka na dan 31. 12. 1992. godine
prikazana je u pregledu br. 5-2.
5)

Pregled br. 5-2: Struktura konsolidovanog bilansa naih banaka
AKTIVA PASIVA
1. Kratkoroni plasmani 35,9%
2. Dugoroni plasmani 56,4%
3. Ostali delovi aktive 7,7%
1. Kratkoroni izvori 28,9%
2. Dugoroni izvori 55,9%
3. Kapital banaka 15,2%
UKUPNO: 100,0% UKUPNO: 100,0%
Aktuelni podaci o ronoj i strukturalnoj usklaenosti bilansa stanja banke obezbeuju
se preko bankarskog raunovodstvenog i bankarskog informacionog sistema, koji se
razlikuju od raunovodstvenog sistema preduzea. Bankarski raunovodstveni sistem
razlikuje se od raunovodstvenog sistema preduzea i po tome
6)
, to se u banci rauni
glavne knjige treba da dnevno bilansiraju, to znai, da banka treba da ima dnevno
bilans stanja i bilans uspeha. Naravno, ovakvu brzinu postiu dobro organizovane,
tehniki i kadrovski opremljene banke u razvijenim trinim privredama (SAD,
Nemaka, Japan). Kako je prolo skoro deset godina posle izvrene privatizacije,
takvu aurnost postiu danas skoro sve nae banke.
Bilans uspeha (poznat i kao bilans prihoda i rashoda banke) je finansijski izvetaj koji
sumarno prikazuje finansijsko poslovanje banke, ukljuivi profit ili gubitak za
odreeni (specifini) vremenski period. Njemu, obino, prethodi i sa njim ini celinu
bilans stanja aktive i pasive banke za isti period. Prvi korak za banku je u definisanju
profitabilnosti. Najbolja definicija za banke je ona, koja se oslanja na njene tri
dimenzije: na povrat uloenih sredstava (return on assets ili ROA), povrat akcijskog
kapitala (return on equity ili ROE) i rast zarade po akciji (earnings per share ili
EPS). U nedostatku EPS kao mere, neto prihod banke je njegov prihvatljivi supstitut.
1)
5)
Podaci navedeni iz Biltena Narodne banke Jugoslavije za 1999. godinu. S obzirom
da ne raspolaemo drugim podacima, dati su podaci iz zbirnog konsolidovanog bilansa
banaka sa aspekta ronosti kratkorona i dugorona aktiva i pasiva.
6)
Bankarski raunovodstveni sistem razlikuje se od raunovodstvenog sistema u
privredi: ono to je u kontnom planu privrede DUGUJE, to je u banci POTRAUJE,
zatim ono to je u privredi POTRAUJE, to je u banci DUGUJE. Pored ovoga,
raunovodstveni sistem u privredi moe da trpi i odreenu neaurnost, dok
raunovodstvo banke mora biti stalno aurno i uredno.
1)
David C. Cates: How Banks Make Money, u knjizi: The Financial Services Handbook Executive Insights
and Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, Joh Wiley & Sons, New York, 1987, str. 86.
BANKE I RIZICI 93
Bilans uspeha banke, kao i bilans stanja banke, teorijski postoji svakog momenata i
rezultat je nastalih promena u poslovnoj aktivnosti banke. Druga je stvar da li takav
bilans uspeha treba iskazivati s obzirom na tehnike mogunosti, racionalnost
sastavljanja i mogunost upotrebe takvog bilansa u upravljake svrhe. Naime, sa
stanovita upravljakih potreba banke, sastavljanje bilansa uspeha ima za cilj
upoznavanje menadment tima, borda direktora, deoniara i kontrolnih institucija sa
ostvarenim pokazateljima konanog uspeha banke za odreeni period vremena
izraenog u visini ostvarenog profita banke.
Uobiajena praksa i obaveza banaka u visoko razvijenim trinim privredama je da se
zvanini rezultati po osnovu bilansa uspeha javno objavljuju po isteku svakog kvartala
i jednom godinje po isteku godine. Zato je od izuzetne vanosti da banka upravlja
bilansom banke tokom izvetajnih perioda i da menadment tim banke utie na krajnje
rezultate banke posebno na visinu profita. Zbog toga je neophodno da menadment
tim banke raspolae i podacima bilansa uspeha u kraim vremenskim periodima,
najmanje na kraju svakog meseca, da bi se moglo svesnom akcijom i donoenjem
odgovarajuih korektivnih odluka usmeravati poslovanje banke ka veem profitu.
Da bi se jasnije sagledao globalni znaaj bilansa uspeha banke, neophodno je saeto
ukazati na znaaj svih kategorija izdataka, odnosno trokova u odnosu na ukupne
prihode banke. Znaaj uvida u raspodelu ukupnih prihoda vidljiv je na primeru jednog
hipotetikog bilansa prihoda i rashoda jedne banke za jednu godinu (pregled br. 5-3).
Pregled br. 5-3: Relativni znaaj trokova i poreza u prihodima banke
Redni
broj
Opis kategorija u bilansu
uspeha
Iznosi u
mil. dolara
Struktura u
procentima
01. Ukupan prihod banke 215,0 100,00 100,00
02. U tome: - kamatni prihodi 200,0 93,02 93,02
03. - nekamatni prihodi 15,0 6,98 6,98
04. Ukupni izda i (trokovi) banke 205,0 95,35 100,00
05. U tome: - kamatni izdaci 150,0 69,77 73,17
06. - nekamatni izdaci
2)
55,0 25,58 26,83
07. Neto prihod pre poreza 10,0 4,65 100,00
08. Porezi na neto prihod 1,0 0,47 10,00
09. Neto prihod posle poreza 9,0 4,18 90,00
Da bi to bilo efikasno, neophodno je poznavati dinamiku kretanja svih kategorija u
okviru prihoda i rashoda banke, njihov obim, vrstu i strukturu, te njihov uticaj na
visinu profita banke. Tako su bitne promene koje su vezane za kamatne prihode i
kamatne rashode banke, koje u svim komercijalnim bankama ine okosnicu neto
kamatnih prihoda banke, pa i visine prihoda banke pre poreza. Naravno, na krajnji
rezultat banke utiu i nekamatni odnosno ostali prihodi i trokovi banke, koji se
kumuliraju tokom obraunskog perioda.
2)
U okviru nekamatnih izdataka su rezervacije za mogue kreditne gubitke 13,0 mil. dolara i plate i
beneficije zaposlenih 30,0 mil. dolara.
94 BANKE I RIZICI
Navedeni pregled pokazuje da su u strukturi ukupnog prihoda banke dominantni
kamatni prihodi, koji uestvuju sa 93%, dok nekamatni prihodi sa svega cca 7%.
Meutim, uee kamatnih izdataka u ukupnim prihodima banke je oko 70%, dok je
nekamatnih izdataka neto preko 25 procenata. U nekamatnim izdacima su dve bitne
stavke: rezervacije za mogue gubitke u kreditnom portfoliju (13,0 ili 6,05% u odnosu
na ukupan prihod) i plate i beneficije zaposlenih (30,0 mil. dolara ili 13,95% u
strukturi ukupnog prihoda banke). Bez rezervacije za mogue kreditne gubitke, koja
stavka direktno umanjuje kamatne prihode banke, nekamatni izdaci iznose 42,0 mil.
dolara ili sa 19% uestvuju u ukupnim prihodima banke.
Neto prihod pre poreza iznosi 10,0 mil.dolara ili 4,65%, a njegova raspodela ukazuje
da 10% ide na porez, a 90% ostaje kao neto prihod posle poreza ili profit. U ovom
sluaju neto prihod posle poreza ili pak profit, iznosi 9,0 mil. dolara tj. neto preko 4%
od ukupnog prihoda banke i slui za raspodelu odnosno isplatu dividende, i
eventualno, za reinvestiranje u akcijski kapital banke. Veliina profita banke meri se
navedenim pokazateljima odnosno koeficijentima: ROA kao pokazatelj racionalnosti
korienja ukupnih sredstava, ROE kao prinos akcionarima na akcijski kapital i EPS
kao rast trine zarade po jednoj akciji.
5.1.2. Upravljanje bilansom stanja banke
Upravljanje bilansom banke podrazumeva poznavanje kompozicije njenog bilansa i
meusobnog odnosa rauna u njenom bilansu. Osnovni identitet bilansa izraava se
relacijom:
SREDSTVA = OBAVEZE + NETO VREDNOST
Za razliku od proizvodnih preduzea, bilans poslovne banke se sastoji uglavnom od
finansijskih sredstava umesto od fizike aktive. Ova finansijska sredstva su preteno u
formi kredita domainstvima, poslovnim firmama i dravnim institucijama i u formi
plasmana u hartije od vrednosti. Najvei deo obaveza, odnosno pasive poslovne banke
sastoji se od potraivanja domainstava, poslovnih firmi i dravnih institucija po
osnovu depozita po vienju i oroenih depozita.
Ranije smo videli kakva je strukturalna kompozicija jedne komercijalne banke u
razvijenoj trinoj privredi. Za analitiki pristup analizi bilansa banke, potrebno je
poznavanje i razumevanje internih odnosa meu bilansnim raunima. Jedan od takvih
pokazatelja odnosa jeste finansijski leverid banke ili finansijski oslonac (financial
leverage). To se moe izraziti kao iznos duga, odnosno depozita, koji se koristi za
finansiranje aktive banke. O ovome e biti rei u kasijem izlaganju.
Veliina i kompozicija bilansa banke su vane zbog njihovog efekta na rizik
(varijabilnost prinosa) i na sam prinos (profitabilnost). Vanost i implikacije strukture
bilansa banke i navedene tri karakteristike bilansa date su u pregledu br. 5-4. One
ukazuju na uticaj upravljakih odluka menadment tima i promena okruenja banke.
Pregled br. 5-4: Implikacije strukture bilansa na uspeh banke
GLAVNE KARAKTERISTIKE BILANSA KOMERCIJALNE BANKE
7)
BANKE I RIZICI 95
Implikacija na banku:
Karakteristike Vanost Rizik Prinos
1 Malo fiksne ili fizike
aktive
Nizak stepen poslovnog
leverida
Smanjuje
rizik
Smanjuje
prinos
2. Znatni iznosi
kratkorone pasive
(depozita)
Zahtevi da banka bude
likvidna
Smanjuje
rizik
Smanjuje
prinos
3. Znatni iznosi sredstava
koji se odnose na kapital
banke
Visok stepen finansijskog
leverida
Poveava
rizik
Poveava
prinos
Prvi navedeni sluaj ukazuje na male anse banke koja ima malo fiksne aktive i nizak
poslovni leverid da uvea svoj profit. Ovakva banka utie na smanjenje rizika, ali i
na smanjenje svog profita. Drugi sluaj, kada banka ima znaajne depozite, mora
imati odgovarajui stepen likvidnosti da udovolji tranji za povlaenjem depozita. Isto
tako, banka eli da udovolji i tranji za kreditima. Efekat takvog ponaanja moe biti
ili vea likvidnost a manja profitabilnost, ili vea profitabilnost a manja likvidnost.
Ovo dovodi do toga da banka mora da bude likvidna i tako smanjuje rizik ali i prinos.
Konano, trea karakteristika banke je da ima visok stepen finansijskog leverida i
visok multiplikator akcijskog kapitala. Banka tako poveava rizik, ali poveava i
prinos.
Rezultati sumirani u pregledu 4-4 su posebno vani za proces donoenja odluka od
strane menadment tima banke. Primera radi, ako banka eli da povea svoju
profitabilnost, vana su tri pravca akcije: (1) poveanje njenog operativnog leverida
pribavljanjem vie fiksne aktive, (2) smanjenje njene likvidnosti i oslanjanje na
kupovinu likvidnosti ili jednostavno smanjivanje svoje likvidnosti bez pokuavanja
upravljanja obavezama i (3) poveavanje njenog finansijskog leverida uz oslanjanje
na veu aktivu i/ili na smanjenje svoje kapitalne baze. Svaka od ovih akcija e dovesti
do varijabilnosti profita banke odnosno do poveanja rizika. Ovo je konzistentno
pravilo u finansijskoj teoriji o osnovnoj ceni odnosno riziku prinosa: vei prinos na
sredstva povlai sa sobom i vei rizik.
8)
U regulisanoj sredini je manji rizik, ali i
manje anse za visok profit. Slika br. 5-1 prikazuje proces upravljanja bilansom banke
u tri faze.
10)
Prva faza (Opta)
Upravljanje aktivom Upravljanje pasivom
Upravljanje kapitalom
Druga faza (Specifina):
7)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York,
1989.godine, str. 26.
8)
Ibidem, str. 27.
10)
godine, str. 28.
96 BANKE I RIZICI
Upravljanje pozicijom rezervi Upravljanje pozicijom rezervi pasive
Upravljanje likvidnou Upravljanje optom ili kreditnom
pozicijom pasive
Upravljanje investicijama Upravljanje dugoronim dugom
Upravljanje kreditima
Upravljanje fiksnom aktivom Upravljanje kapitalom
(Ukljuujui i vanbilansne aktivnosti)
Trea faza (Izvetaj o generisanju bilansnih prihoda i trokova)
Profit = Prihod - Trokovi kamata - Opti trokovi - Porez
Politike za ostvarivanje ciljeva:
1. Upravljanje razlikom kamate i provizijama 4. Upravljanje kapitalom
2. Kontrola optih trokova 5. Upravljanje porezima
3. Upravljanje likvidnomm banke 6. Upravljanje vanbil.aktivnostim a
Slika br. 5-1: Upravljanje bilansom banke u tri faze
Upravljanje bilansom banke nije znaajno samo sa aspekta menadment tima banke
(vei profit) i akcionara (vea dividende), ve i sa aspekta regulatornih i kontrolnih
institucija drave (stabilnost banaka). Tako su regulatorne institucije u SAD (FED,
OCC, FDIC)
9)
primarno zainteresovane za sigurnost i vrstou, odnosno ouvanost
bankarskog sistema, odnosno, za prihvatljivi rizik.
Kao rezultat promena, banke mogu oekivati da nastave da rade ono to su radile u
prolosti, tj. ono to je dozvoljeno bankama, da dre samo dozvoljen iznos fiskne
aktive uz ispunjavanje zahteva, da imaju adekvatnu likvidnost i adekvatni kapital.
Upravljanje bilansnom strukturom i odnosima aktiva - pasiva, ostvaruje se rizikom
uslovljeni profit, da bi zadovoljio i akcionare i regulatorne institucije.
Kao to se vidi na slici br. 5-1, prva faza upravljanja bilansom je opta faza i akcenat
je dat na ukupnu aktivu (sredstva), ukupnu pasivu (obaveze) i kapital banke. Druga
faza upravljanja bilansom je vie specifina i u fokusu upravljanja su posebni delovi u
okviru tri navedene celine opteg pristupa upravljanju bilansom banke ukljuujui i
vanbilansne aktivnosti. Trea faza upravljanja bilansom usmerena je na podruje
generisanja prihoda i trokova banke. Uvid u rezultate poslovanja banke preko
izvetaja o poslovanju (o profitu i gubicima) ukazuje na simptome performansi bilansa
banke. Maksimiziranje profita treba da se ostvari navedenim politikama za
ostvarivanje ciljeva banke (profita i dividende).
5.1.3. Upravljanje portfolio strukturom bilansa
Upravljanje portfolio strukturom banke predstavlja odgovarajuu portfolio alokaciju
resursa banke, iji je krajnji cilj uspenije upravljanje rizikom banke. Upravljanje
bilansom banke ili bilansnom strukturom banke ili portfolio upravljanje ima svoje
9)
Skraenice FED, OCC i FDIC su poetna slova naziva federalnih intucija u SAD,
koje izmeu ostalog, imaju federalnih kontrolnih agencija u SAD
BANKE I RIZICI 97
uporite u modernoj portfolio teoriji, koja se razvila sredinom 50-tih godina. Prve
primene su se ogledale u formi linearnih i kvadratnih modela programiranja.
Meutim, ovi modeli, iako elegantni, pokazali su se previe restriktivni i kompleksni
za praktinu upotrebu. Njihova glavna vrednost proizala je iz njihove pronicljivosti,
koja se odnosi na krajnje ishode - rezultate i posledice upravljanja bilansom banke. Da
se podsetimo, ukupna pasiva bilansa banke ukazuje na obim mogunosti banke, a
ukupna aktiva na propulzivnu snagu banke.
Za upravljanje bilansnom strukturom banke, od primarnog je znaaja poznavati
relacije izmeu:
strukture aktive i strukture pasive;
pojedinih segmenata odnosno portfolija aktive;
pojedinih pozicija odnosno grupa pozicija pasive;
pojedinih pozicija aktive u odnosu na pozicije pasive.
Polazei od jedne sasvim uproene eme bilansa poslovne banke, njena idealna
vrednosna struktura aktive i pasive u savremenim uslovima prikazana je na slici br. 5-
2.

1/3 Portfolio
kredita
1/3 Portfolio hartija
od vrednosti
1/3 Portfolio rezervi,
fiksne aktive i
gotovine
Depoziti po
vi| enju 1/2
Oro~eni depoziti
2/5
Deoni~ki kapital
1/12
PASIVA AKTIVA
Slika br. 5-2: Idealna bilansna struktura aktive i pasive
Sa stanovita upravljanja rizikom banke, ova struktura aktive i pasive bilansa poslovne
banke (slika br. 4-2) omoguuje:
odgovarajui odnos plasmana prema izvorima,
odgovarajui odnos kapitala prema plasmanima,
odgovarajuu srazmeru plasmana u kredite i hartije radi odravanja
zadovoljavajueg nivoa likvidnosti i profitabilnosti banke,
odgovarajui odnos depozita i kapitala banke radi potrebnog stepena solventnosti,
odgovartajui odnos oroenih depozita prema depozitima po vienju,
odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi,
odgovarajui nivo leverida, itd.
98 BANKE I RIZICI

REZERVE BANKE

KREDITI
HARTIJ E
FIKSNA AKTIVA
DEPOZITI
- PO VI\ ENJ U
- OROÊNI
DUGORO^NI DUG
DEONI^KI
KAPITAL
PASIVA AKTIVA
Slika br. 5-3: Hipotetika struktura bilansa banke
Dakle, upravljanje rizikom banke podrazumeva kontinuirano usklaivanje odnosa
pozicija aktive i pasive u bilansu banke. Polazei od toga, bilans banke se moe
predstaviti sledeom jednostavnom formulom:
11)
S + L = D + T + C
gde je:
S = hartije od vrednosti (securities)
L = krediti (loans)
D = depoziti po vienju (demand deposits)
T = oroeni depoziti (time deposits)
C = deoniki kapital - fondovi banke (capital).
Pojednostavljena struktura aktive i pasive bilansa banke predstavljena je na slici br. 5-
4:

HARTIJ E OD
VREDNOSTI

KREDITI
DEPOZITI PO VI\ ENJ U

OROÊNI DEPOZITI

KAPITAL BANKE
PASIVA AKTIVA
Slika br. 5-4: Pojednostavljena struktura bilansa banke
Ako se prinos od hartija od vrednosti oznai sa r
s
, a prinos na kredite sa r
l
, a trokovi
depozita i kapitala nulom, onda se prihod banke I (income) moe izraziti sledeom
jednainom:
I = r
s
S + r
l
L
11)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banks Financial Management in the Financial
godine, strana 403-405.
BANKE I RIZICI 99
Problem maksimiziranja funkcije prihoda ima sledea ogranienja:
ogranienje bilansa banke dato S+L = 100 (manje ili jednako 100);
ogranienje likvidnosti banke dato S = 0,30 (S + L) ili S = 43 L (S vie ili
jednako), i
ogranienje obima kredita L = 35 (vie ili jednako).
5.1.4. Upravljanje odnosima aktive i pasive bilansa banke
Upravljanje aktivom i pasivom banke je strategijsko planiranje, primena i kontrola
procesa, koji utie na obim, miks, dospee, stopu senzibilnosti, kvalitet i likvidnost
sredstava i obaveza banke. Poto se upravljanje aktivom i pasivom banke ukljuuje u
bazian rast i angaovanje sredstava, ono predstavlja finansijsko srce banke.
12)
Cilj
upravljanja aktivom i pasivom banke je ostvarivanje jednog stabilnog, irokog i stalno
rastueg toka neto prihoda od kamata odnosno razlike izmeu aktivnih i pasivnih
kamatnih stopa. Naravno, ostvarivanje ovog cilja treba da se kontinuirano postie
preko optimalne kombinacije i nivoa aktive (sredstava) i pasive (izvora) i finansijskog
rizika.
Jasno je da profit banke ovisi o mogunosti ili sposobnosti odnosno kapaciteta banke
za preuzimanje rizika. Moe se rei da je kapacitet banke za preuzimanje rizika
limitiran: (1) kapitalom, (2) depozitima, (3) regulativom i (4) kreditnim rejtingom. S
obzirom na njegov limit, kapacitet rizika banke mora biti alociran izmeu njegovih
razliitih korisnika na nain koji maksimizira oekivani prinos. Korelativni odnos
alokacije sredstava i rizika u izvesnoj meri pokazuje i slika br. 5-5 koja predstavlja
ulogu menadera u banci kao firmi finansijskih usluga.
UPRAVLJANJE SREDSTVIMA UPRAVLJANJE IZVORIMA I
KAPITALNE ODLUKE
(Transakcije finansijskih sredstava) (Transakcije finansijskih sredstava)
1. Priliv gotovine
2. Investiranje - plasman gotovine
3. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana
4. Gotovina vraena, pa investirana (odluke o dividendi)
5. Gotovina za reciklau (zadrana zarada)
12)
Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability
Mangement, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H.
Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood,
Illinois, 1988.godine, str. 347.
100 BANKE I RIZICI

Poslovanje
banke

Finansijski
menadèr

Depozit, novac i
trì{te kapitala
1
5
4
2
3
Slika br. 5-5: Uloga menadera u firmi finansijskih usluga
13)

Na slici br. 5-5 moe se videti da finansijski menader u banci ima skoro iste zadatke
kao i finansijski menader u svakoj drugoj nefinansijskoj firmi uz sledee napomene:
prvo, finansijski menader u banci mora poznavati sutinu terminologije kao to je
upravljanje aktivom, upravljanje pasivom, upravljanje odnosima kapital - dividenda
itd.; drugo, mora poznavati ulaz gotovine, trini novac dodatno kroz trita kapitala.
Odluke o upravljanju aktivom uglavnom ukljuuju transakcije u finansijskoj aktivi a
ne u stvarnoj aktivi. Kao to se vidi, uglavnom se radi o odlukama o finansijskim
transakcijama, bilo da je re o upravljanju aktivom ili upravljanju pasivom.
Upravljanje gotovinom banke i odnosima aktiva - pasiva odraava se na performanse
poslovne banke. Najkrae, pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni
rezultati, kvalitet i kvantitet poslovanja banke (na primer: stopa profitabilnosti,
kvalitet aktive, stopa likvidnosti). O performansama banke bie detaljnije rei kasnije.
Fokus upravljanja performansama kroz odnose aktiva - pasiva moe se jasno videti na
slici br. 5-6, koja pokazuje odnos prinosa na kapital i rizika prinosa na kapital banke
preko neto margina kamatne stope ili neto kamatne margine.

OP[ TE PERFORMANSE BANKE
Prinos (na kapital)
Rizik (promeneprinosa)
Prinos na
angaòvana
sredstva
Leverid`
multiplikatora
kapitala
Promene neto
nekamatne
margine
Promenljiva
neto kamatna
margina
Prom. kamatne stope
Promenljivost obima
Promenljivost miksa
Neto
nekamatne
margine
Neto
margina
kamatne stope
Miks stope
obima
Slika br. 5-6: Upravljanje performansama aktiva - pasiva
14)
Definicije:
13)
godine, str. 50.
14)
godine, str. 366.
BANKE I RIZICI 101
Neto kamatna margina = prihod od neto kamatne stope: aktiva koja donosi zaradu,
gde je prihod od neto kamatne stope = porez - ekvivalent prihoda od kamatne stope -
trokovi kamata.
Neto nekamatna margina = (nekamatni prihod-nekamatni trokovi): aktiva koja
donosi zaradu.
Aktiva koja donosi zaradu ili produktivna aktiva = ukupna aktiva - gotovina i dug -
fiksna aktiva - druga aktiva.
Koncept efekta neto kamatne margine podrazumeva nivo i varijabilnost opte pozicije
banke sa aspekta rizika prinosa produktivne aktive. Jasno je da varijabilnost neto
kamatne margine (ili rizika upravljanja odnosima aktiva - pasiva) determiniu:
kamatna stopa, obim i miks varijanti kamatnih prihoda i kamatnih izdataka, to se
moe predstaviti i sledeom funkcijom:
15)
gde je:
NIM = neto kamatna margina
f = funkcija
stopa = kamatna stopa
obim = obim produktivne aktive
miks = varijante kamatnog prihoda i kamatnih trokova
U savremenoj bankarskoj literaturi istiu se dva metoda upravljanja odnosima aktiva -
pasiva. To su: (1) sistem metod upravljanja odnosima aktiva - pasiva, koji kombinuje
nekoliko delova komponenti
16)
i (2) praktini model upravljanja odnosima aktiva -
pasiva
17)
Sistem metoda upravljanja odnosima aktiva - pasiva podstie okvir
razmiljanja, jedan nain miljenja, koji moe pomoi bankarskim menaderima u
reavanju sloenih problema, i u isto vreme pomoi im u dananjoj stalno
promenljivoj sredini.
Vana podruja koja treba da budu pokrivena su:
(1) produktivna aktiva i njena profitabilnost,
(2) adekvatnost kapitala,
(3) neto operativni prihod,
(4) neto prihod, i
(5) osetljivost stope.
Praktini model upravljanja odnosima aktiva - pasiva fokusira sledeih est podruja:
(1) uee na tritu naspram profitabilnosti, (2) korisnost sredstava, (3) tekue
strategije za borbu sa deflacijom, (4) GAP ili ne GAP strategije, (5) strategiju heding
15)
Ibidem, str. 365.
16)
James V. Baker, Jr.: Asset-Liability Management IV, Banking, (September), 1978.
godine, str. 114.
17)
Kenneth R. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach,
Atlanta Trust Company of Georgia, Course Outline, 1983. godine (April 20).
102 BANKE I RIZICI
NIM = f (stopa, obim, miks)
GAP-ova sa fjuersima kamatne stope i (6) strategiju ALM koncepta u budunosti
(ALM = Asset Liability Managament).
5.2. UPRAVLJANJE PASIVOM - OBAVEZAMA BANKE
5.2.1. Upravljanje strukturom izvora banke
Pasiva bilansa banke predstavlja obaveze (tua sredstava) i kapital banke. Obaveze i
kapital predstavljaju izvore sredstava, ali i finansijski potencijal banke. Ve smo
naveli ta ini globalnu strukturu bilansa poslovne banke. Kada je re o izvorima
sredstava, odnosno pasivi bilansa banke, njenu strukturu ine:
kapital akcionara,
dugoroni dug banke, i
depoziti privrede i graana.
Bankarstvo poinje kada jedna finansijska institucija formira kapitalnu bazu. Ta
kapitalna baza je osnovni resurs, koji joj omoguava da funkcionie kao finansijski
posrednik. Kapital akcionara banke, dugoroni dug i rezerve za gubitke, predstavljaju
osnovne komponente svake strukture kapitala. Kratkorone obaveze, bez obzira na
njihove izvore, ne smatraju se instrumentima kapitala. Kapitalna baza, koja
obezbeuje apsorpciju neoekivanih gubitaka, obezbedie jedan nivo poverenja
javnosti i prevazilaenje bilo koje brige o likvidnosti, i na taj nain omoguuje jednoj
instituciji - banci
25)
da sakuplja depozite i vri funkciju finansijskog posrednika.
Izvori kapitala mogu biti podeljeni u dve grupe: (1) interni izvori i (2) eksterni izvori.
Interne izvore kapitala treba da obezbedi top menadment banke, poto oni manje
ovise od trinih faktora. Primarni interni izvor kapitala je tzv. zadrana zarada (koju
ini neto prihod banke umanjen za dividendu isplaenu deoniarima).
26)
Eksterni
izvori kapitala ukljuuju prodaju obinih i prioritetnih deonica (nove emisije) i
dugoroni dug. Obine deonice su najvanija forma kapitala banke i reprezentuju
oslonac prosperiteta banke.
Depoziti privrede i graana predstavljaju osnovne banine izvore i oslonac kreditne
aktivnosti banke. Banka bez depozita ili sa skromnim depozitima ne moe da vri
svoju bazinu funkciju posredovanje u finansijskim transakcijama. Drugim reima,
banka kao finansijska institucija bez depozita ne moe generisati plasmane bilo koje
vrste, kako direktne kredite privredi tako i indirektne kredite tj. plasmane u hartije od
vrednosti.
25)
Timothy P. Hartman and John E. Mack: Capital Planning and Management, u
knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas
I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine,
str. 329.
26)
Interni izvor kapitala mogu biti i zadrane nagrade deoniarima, menadmentu i
zaposlenima, kao i sredstva od prodaje postojee aktive, te transakcija koje generiu
novi kapital.
BANKE I RIZICI 103
Upravljanje izvorima sredstava banke predstavlja optimalno kombinovanje navedenih
pozicija pasive u cilju ostvarivanja efikasne likvidnosti i efektivne profitabilnosti
poslovanja banke. Kombinovanje pozicija aktive i pozicija pasive bilansa banke,
proizvodi odreene efekte na bilans banke. Na tri ilustracije bilansa banke (slike br.
4-7, 5-8. i 5-9) prikazaemo neke promene na strani izvora sredstava i njihov odraz na
pozicije aktive i promene u okviru aktive i njihov uticaj na promene u okviru strukture
pasive odnosno izvora sredstava u bilansu banke.
27)

PRIMARNE REZERVE

SEKUNDARNE REZERVE

K R E D I T I

H A R T I J E

DEPOZITI

AKCIJSKI
KAPITAL

Slika 5-7: Inicijalni konceptualni bilans banke
Promene u bilansu banke mogu uslediti kao smanjenje depozita i kupovina sredstva.

Smanjenje
depozita
Kupovina
sredstava
PRIMARNE REZERVE
SEKUNDARNE REZERVE

K R E D I T I

H A R T I J E
DEPOZITI

AKCIJSKI
KAPITAL
Slika 5-8: Pozicija rezervi u upravljanju izvorima
27)
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 279.
104 BANKE I RIZICI

PRIMARNE REZERVE
SEKUNDARNE REZERVE

K R E D I T I

H A R T I J E
Stalni porast
kapitala

DEPOZITI

AKCIJSKI
KAPITAL

Kupljena
sredstva
Slika 5-9: Pozicija kredita u upravljanju izvorima
Konano, zasluuje panju da se pogledaju tri aspekta upravljanja pasivom odnosno
izvorima sredstava u bilansu banke (slika br. 5-10).

UPRAVLJANJE IZVORIMA
PREVAZILA@ENJE PROPISANIH
OGRANIÊNJA
Minimiziranje kamatnih
tro{kova banke
Va`nost odnosa sa
komitentima
Slika br. 5-10: Tri aspekta upravljanja pasivom banke
Minimiziranje kamatnih trokova banke, s jedne strane, te vanost odnosa sa
komitentima, sa druge strane, postie se uz prevazilaenje zakonskih i drugih
ogranienja, kojih se banka mora pridravati.
28)
5.2.2. Struktura akcijskog kapitala banke
Akcijski kapital banke (bank equity capital) je kapital banke formiran, u osnovi,
poetnom i naknadnim prodajama akcija banke. Ali, akcijski kapital banke se, kasnije,
formira i uveava iz vikova i odreenih rezervi. Veliina akcijskog kapitala osigurava
banci odreeni nivo sigurnosti i stabilnosti i poverenje javnosti i njenih komitenata i
klijenata (depozitara).
Akcijski kapital se formira i potie od prodaje obinih akcija i prioritetnih akcija,
vikova ostvarnih kupoprodajom deonica, od nepodeljenog profita, od rezervi za
nepredviene sluajeve i od drugih rezervi kapitala. Akcijski kapital se, dakle, sastoji
od tri komponente: (1) vrednosti obinih i prioritetnih akcija, (2) vikova (tj. razlike
28)
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Banke Financial Management in the Financial
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Industry, New York, 1989.
godine, str. 423.
BANKE I RIZICI 105
izmeu cene po kojoj se obine akcije prodaju i njihove nominalne vrednosti) i (3)
zadrane zarade ili nepodeljenog profita. Podaci pokazuju da se najvei deo akcijskog
kapitala u bankama u SAD generie iz zadrane zarade. Posmatrajui to u procentima,
uee akcijskog kapitala poreklom iz zadrane zarade kree se ak izmeu 45 do
65 procenata.
Vanost i uloga akcijskog kapitala u upravljanju bankom jasno je izraena u
slubenom izvetaju Udruenja amerikih banaka
29)
(American Bankers
Association):
(1) da obezbedi ublaavanje i apsorbovanje povremenih (nepredvienih) gubitaka
tako da depozitari budu zatieni sve vreme;
(2) da obezbedi sredstva za zgrade banke, opremu i drugu neproduktivnu aktivu, koju
zahteva banka za operativno poslovanje;
(3) da odgovara zahtevima supervizorskih vlasti u pogledu adekvatnosti kapitala u
odnosu na podnoljivi rizik;
(4) da uveri javnost u sposobnost promptnog izvravanja obaveza i da kontinuirano
usluuje zajednicu ak i pod uslovima koji uzrokuju gubitke na kreditima i kod
prodaje hartija od vrednosti;
(5) da obezbedi mehanizam za odravanje discipline protiv nerezonskog rasta
(dodatna funkcija akcijskog kapitala).
Zbog navedene vanosti, koju akcijski kapital ima u bilansu banke, nastoji se da se
standardizuje (propie) njegova veliina i uee u strukturi ukupnih izvora banke.
Meunarodnim standardom solventnosti ili adekvatnosti kapitala (to je ameriki izraz
za solventnost) ovo uee je utvreno na nivou od minimum 8 procenata. Meutim,
treba rei da svaka finansijska institucija ima sopstvene karakteristike koje odreuje
njen potrebni stepen adekvatnosti kapitala. Na primer, kvalitet zarade i mogunost
rasta i potrebe za novim kapitalom samo su neke od kljunih poslovnih odluka koje su
usko povezane sa determinisanjem baninog sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala.
Na sledeem primeru (pregled br. 5-5) vidimo oigledne razlike u kompoziciji
bilansne strukture jedne proizvodne firme i jedne poslovne (komercijalne) banke.
30)
Pregled br. 5-5: Razliito uee kapitala u strukturi bilansa
Kompozicija bilansa i deoniki kapital
Proizvodna firma Komercijalna banka
1.Tekua 1.Tekua 1. Kratkorona 1.Kratkoroni
aktiva 60% pasiva 30% aktiva 75% dug 80%
2.Fiksna 2.Dugoroni 2. Dugorona 2.Dugoroni
aktiva 40% dug 30% aktiva 23% dug 12%
3.Akcijski 3. Zgrade, 3.Akcijski
29)
godine, str. 559.
30)
Ibidem, str. 567.
106 BANKE I RIZICI
kapital 40% oprema 2% kapital 8%
100% 100% 100% 100%
Postoji velika razlika izmeu strukture aktive i strukture pasive u proizvodnom
preduzeu i jednoj poslovnoj banci. U proizvodnom preduzeu akcijski kapital iznosi
oko 40 procenata, a u banci 8 procenata. Oigledne su i ostale razlike u izvorima
sredstava i u strukturi aktive. Svi ovi elementi i njihova priroda, utiu na potreban
nivo adekvatnosti kapitala banke.
Odluke o kapitalu banke i dividendi su vane upravljake funkcije menadmenta
banke. Ako kapital banke postane neadekvatan, time se limitira stopa rasta banke na
tritu. U bilansu banke neadekvatnost kapitala je determinisana kompleksnim
interakcijama na njenu likvidnost, profitabilnost i kvalitet njenog menadmenta. Poto
kapital omoguava banci da stie sredstva i obaveze i podrku svom operativnom
poslovanju, kapital je najvaniji resurs banke. Stoga je i bazini problem sa kojim se
suoava svaka banka, da generie dovoljno kapitala, kako bi stekla prednost da
iskoristi svoje anse za profitabilni rast. Zato planiranje eksternih i internih izvora
rasta kapitala ima vanu ulogu u upravljakom procesu o kapitalu i dividendi.
Prinos na akcijski kapital (return on equity ili skraeno ROE), kao jedan od izvora
generisanja kapitala banke, jeste pokazatelj uspenosti uloenog kapitala. Zapravo,
prinos na akcijski kapital je merenje profita po jedinici akcijskog kapitala. Ova mera
profita moe se izraziti na vie naina. Sledea tri su u najeoj upotrebi: (1) dobit
pre poreza i dobiti ili gubitaka hartija od vrednosti, (2) dobit posle poreza ali pre
dobiti ili gubitaka hartija od vrednsoti i (3) neto dohodak (posle poreza i dobitaka ili
gubitaka hartija od vrednosti. Isto tako, najee su u upotrebi i tri mere kapitala
banke: (1) ukupan akcijski kapital (koji se sastoji od obinih akcija, vikova i
nepodeljenog profita), (2) ukupan akcijski kapital plus rezerve za gubitke i (3) ukupan
akcijski kapital plus rezerve plus kapitalni dug.
31)

Kapitalni leverid (capital leverage) je odnos ukupne aktive banke prema ukupnom
akcijskom kapitalu i izraava se merom multiplikatora akcijskog kapitala (equity
multiplier):
32)

Upravljanje akcijskim kapitalom u nestabilnim, naroito inflatornim uslovima,
podrazumeva znatno sloeniji pristup. To se odnosi kako na ve postojee akcionare
tako i na nove, koji kupuju akcije novih emisija, naroito u periodu hiperinflacije.
31)
Services Indystry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine str. 267-268.
32)
Ibidem, str. 25.
BANKE I RIZICI 107
Ukupna aktiva
EM (equity multiplier) =
-------------------------------
Ukupni akcijski kapital
Ovde se postavljaju tri kljuna pitanja: (1) kako sauvati realnu supstancu postojeih
akcionara, (2) kako realno vrednovati nove akcije novih emisija u inflatornom periodu
naroito u toku hiperinflacije i (3) kako obezbediti jednak upravljaki tretman starih i
novih akcionara. U takvim uslovima, banka bi morala (1) pronai nain i reenje za
ouvanje supstance kapitala postojeih akcionara od obezvreenja, (2) realno
vrednovati akcije novih emisija i (3) obezbediti podjednak realni materijalni i
upravljaki tretman svih (starih i novih) akcionara. Upravljanju akcijskim kapitalom
bie posveen poseban tekst.
5.2.3. Upravljanje izvorima depozitnog novca
Depozitni novac spada u najstarije izvore bankarskih sredstava. Izvori depozitnog
novca imaju u strukturi izvora sredstava poslovnih banaka dominantno uee. Oni su
oslonac banine kreditne aktivnosti. Banka koja nema rast depozitnog potencijala
nema ni mogunosti rasta kreditnog portfolija. Dinamika uea depozita u ukupnim
izvorima banaka najbolje se vidi iz bilansa amerikih banaka. Tako, je uee ukupnih
depozita 1960. godine bilo 90 %, a sredinom sedamdesetih godina oko 87 procenata.
Sektorska struktura depozita pokazuje, da privreda uestvuje sa 50 %, stanovnitvo sa
35 %, 8 % se odnosi na depozite finansijskih institucija, a razlika od 7 % se odnosi na
razne inostrane depozite. to se tie ronosti, oko 40 procenata se odnosi na oroene
depozite.
Najvaniji faktori koji odreuju nivo depozita poslovnog bankarstva u celini su:
33)
(1) stopa agregatne tednje drutva,
(2) stopa razvijenosti i integrisanosti banaka,
(3) monetarno-kreditna politika,
(4) stopa inflacije, i
(5) spoljnofinansijski tokovi.
Faktori formiranja depozita na nivou jedne banke su prema bankarskoj teoriji:
34)

(1) konkurentnost kamatnih stopa,
(2) fizike karakteristike i personal,
(3) vrste usluga koje banka nudi,
(4) fundamentalna politika i snaga banke,
(5) nivo ekonomske aktivnosti,
(6) lokacija, i
(7) momenat poetka rada.
Osnovna baza za rast i razvoj banke odnosno za poveanje obima poslovanja su
depoztiti. Meutim, individualne banke nemaju kontrolu nivoa svojih depozita, pa one
zato moraju da utiu na nivo koje ele da imaju. Poto su depoziti tako vani za
njihovo profitabilno poslovanje, rast i razvoj, one se konkurentski agresivno bore za
depozitare. Banke razmiljaju kako da poveaju svoj depozitni potencijal
33)
Dr Srboljub Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990.godine, str. 163-166.
34)
Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourth Edition,
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 144-146.
108 BANKE I RIZICI
preduzimajui razne mere da osvoje potencijalne komitente i klijente. Zato savremene
banke, respektujui napred navedene faktore koji utiu na formiranje depozitnog
potencijala, u svom poslovanju polaze od trita, potreba, zahteva i elja sadanjih i
buduih komitenata i klijenata. Time banke unose u svoje poslovanje marketing
dimenziju pribavljanja (mobilizacije) sredstava.
Kljuni elemenat uspenog marketinga banke je prepoznavanje da su marketing napori
usmereni ka korisniku i da marketing polazi od identifikacije potreba korisnika
proizvoda i usluga banke. Izazov profesionalaca marketinga je u sposobnosti
integrisanja marketing ideja u razmatranje o drugim institucionalnim funkcijama koje
pokazuju antagonizam kao to su: likvidnost, kreditna analiza, upravljanje odnosima
aktiva / pasiva, upravljanje rizikom, ciljevi kontrole itd. Sutina marketing
mobilizacije novanih sredstava je u tome da se privue to vie depozitara, sa to
veim depozitima, na to due vreme i sa to manjom cenom. Pri tome banka koristi
etiri osnovna marketing miks instrumenta: (1) proizvod i uslugu, (2) cenu, (3) mesto
(kanale distribucije) i (4) promociju (ili na engleskom: four Ps odnosno: product,
price, place and promotion). Neki autori u ovaj miks ukljuuju i peti instrument: ljude
(people), to se skraeno predstavlja kao pet Ps (odnosno na engleskom five Ps).
Dakle, depoziti su od presudnog znaaja za stabilnost, profitabilnost i poveanje
obima poslovanja banke. Sa tog aspekta, znaajna je vrsta i rona struktura depozita.
Prema do sada poznatoj i prihvaenoj uoptenoj podeli, depozite moemo grupisati
kao:
(1) depozite po vienju,
(2) oroene depozite,
(3) tedne uloge, i
(4) specijalne depozite.
Veoma su vana dva aspekta bankarskih depozita: (1) kratkorona priroda
potraivanja depozitara i (2) veliki volumen potraivanja u odnosu na neto vrednost ili
na kapital deoniara. Ove dve karakteristike depozita su vane zbog toga to depoziti
imaju kritine implikacije na likvidnost i na izloenost riziku aktive banke. Kao
rezultat toga poslovne banke treba u svom bilansu da imaju optimalnu kombinaciju
relativno likvidne i visokokvalitetne aktive u svojim portfolijima radi zadovoljavanja
svojih potreba za likvidnou i visokog stepena finansijskog leverida (financial
leverage) korienje duga odnosno depozita za finansiranje aktive (kredita). Odnos
izmeu finansijskog leverida i izloenosti banke riziku meri se pomou
multiplikatora deonikog kapitala (equity multiplier).
5.2.4. Upravljanje dugoronim dugom
Pribavljanje dodatnog kapitala banka vri i putem emitovanja kapitalnih obveznica
(capital note or debenture).
35)
Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva, koja se
35)
Ranije smo videli ta sve ini deoniki kapital i kako se do njega dolazi. Tako,
banka vri i uveavanje deonikog kapitala na nekoliko opisanih naina. Meutim, i
dugoroni dug banke nastao na osnovu emitovanja obveznica takoe ini deo ukupnog
BANKE I RIZICI 109
smatra dodatnim kapitalom banke. Kapitalne obveznice se kvalifikuju kao dodatni
kapital banke ako imaju originalna dospea od najmanje sedam godina (SAD), nisu
opozive pre dana dospea i imaju obaveznu klauzulu konverzije zahtevajui od
izdavaoca zamenu obveznice za obine akcije u budunosti po sadanjoj ceni. Postoje
dve varijante ovih klauzula.
36)
Pribavljanje dodatnog kapitala putem obveznica je u
SAD sve do 1960-tih godine samo simbolino (oko jedne desetine procenta u
ukupnom kapitalu), da bi krajem 1987. godine to iznosilo 8,8 procenata.
Meutim, postoji bitna razlika izmeu akcija i akcijskog kapitala s jedne strane,
obveznica i duga banke po ovom osnovu, s druge strane. Akcije nose dividendu, koja
je promenljiva veliina i zavisi od ostvarenog rezultata poslovanja banke tokom i na
kraju godine (visine profita ili gubitka). Akcije se prodaju i kupuju po trinoj
vrednosti koja se obino razlikuje od njihove nominalne vrednosti. Akcionar, kada
jednom kupi akciju, ne moe je vratiti banci u zamenu da mu banka isplati vrednost
uloenog kapitala. Akcionar samo moe da proda akciju na tritu i da na taj nain
doe do svog nominalno uloenog, uveanog ili pak smanjenog nominalnog kapitala.
Naravno, akcionar moe i da pokloni nekom svoju akciju.
Kupovinom obveznice, vlasnik ili imalac obveznice (obligacije), stie i ima pravo na
povrat uloenih sredstava u fiksnim iznosima po rokovima dospea. Kapitalne
obveznice nose fiksnu godinju kamatu, koja je nezavisna od rezultata koji banka
ostvaruje i isplauje se imaocu obveznice u odreenim rokovima. Imalac obveznice
takoe moe, ukoliko nee da eka dospee, prodati obveznicu na tritu hartija od
vrednosti i tako doi do uloenih sredstava. Dodatni kapital banke pribavljen
emitovanjem obveznica ima istu namenu kada je re o ulaganju u zgrade i opremu
banke, ali ne i za zatitu depozitara, i ne ulazi u limit banke za rizine poslove.
37)

kapitala banke odnosno njen dodatni kapital.
36)
To su: Equity contract notes i Equity commitment notes vidi detaljnije: Thomas
Fitsh: Dictionary of Banking Terms, Barrons, New York, 1990. godine, str. 104.
37)
godine, str. 532.
110 BANKE I RIZICI

ODLUKA O LEVERID@U
FINANSIJSKI RIZIK
RIZIK PREKORAÊNJA
TRO[KOVA
KOMPONENTE AKCIJSKOG
KAPITALA
KOMPONENTE DUGORO^NOG
DUGA
TRO[KOVI SREDSTAVA
BANKE
Slika br. 5-11: Odluka o leveridu, finansijskom riziku
i trokovima sredstava banke
38)
Odluke o leveridu (slika br. 5-11) utiu na trokove baninih sredstava kroz njihov
uticaj na rizik prekoraenja trokova. ak linija pritiska pokazuje da na promene u
relativnim trokovima utiu upravljake odluke koje se odnose na odgovarajuu
finansijsku strukturu. Interaktivni proces ima snagu za oblikovanje jedne optimalne
finansijske strukture za banku na isti nain kao to to ine i nefinansijke institucije.
5.3. UPRAVLJANJE AKTIVOM - IMOVINOM BANKE
5.3.1. Bazina struktura aktive poslovne banke
Aktiva banke reprezentuje sredstva, odnosno imovinu banke. Banka svoju pasivu,
odnosno izvore sredstava (tua sredstva), putem svog mehanizma, transformie u
svoje plasmane treim licima i tako ostvaruje prihode i profit. Ve napred smo naveli
prosenu strukturu aktive poslovne banke i zato smatramo da je ovde ne treba posebno
navoditi i time ponavljati ve ono to je reeno. Panju emo usmeriti na fiksnu i
produktivnu aktivu banke. Naime, prema J. F. Sinkey-u,
39),
da bi se osnovala jedna
komercijalna banka u SAD, zahteva se dokumentovanje jednog broja faktora, meu
kojima su najvaniji:
(1) opti karakter menadmenta banke,
(2) perspektiva budue zarade banke,
(3) adekvatnost strukture kapitala banke,
38)
Ibidem, str. 546.
39)
godine, str. 31.
BANKE I RIZICI 111
(4) finansijska istorija i kondicije banke (relevantno samo za banke koje ukljuuju,
pored dravnog, i nacionalno odobrenje), i
(5) udobnost i potrebe podruja koje e banka opsluivati.
Slino je i sa uslovima za osnivanje banke kod nas. Angaovanjem sredstava banke,
obino deonikog kapitala, formira se fiksna aktiva, koja je nuna za poetni i kasniji
rad banke. Meutim, kako se vidi iz navedenih uslova, primat se daje menadmentu
banke, to nije sluaj kod nas. Dakle, pored menadmenta i mogunosti budue zarade
odgovarajueg zakonski utvrenog cenzusa deonikog kapitala itd., banka mora
oblikovati tzv. fiksnu aktivu da bi ispunila osnovne zakonske i stvarne uslove za rad sa
privredom i graanima: da ima odgovarajue poslovne prostorije za rad sa korisnicima
usluga, odgovarajuu tehniku odnosno kompjutersku opremu i aplikacije (hardware
i software) i odgovarajue telefonske, telegrafske odnosno telekomunikacione veze.
Poslovna banka je profitna institucija i zbog toga struktura njene aktive mora biti
podreena ostvarivanju profita. Zato je bitan odnos produktivne prema fiksnoj aktivi u
strukturi ukupne aktive banke. Iskustva pokazuju da je odnos produktivne prema
neproduktivnoj (fiksnoj aktivi i rezervama) dva prema jedan. Meutim, u praksi je
dosta teko odrati odreeni odnos, poto je poslovanje banke podlono dinamikim
uticajima i promenama tokom vremena. Zato treba voditi rauna o faktorima koji na
to utiu, kako na strani onih koji deluju na visinu obima poslovanja i obima prihoda
(obim i struktura produktivne aktive) tako i u pogledu onih koji treba da obezbede
efikasnost, efektivnost i kvalitet poslovanja banke (visok nivo strunosti i sposobnosti
menadmenta i drugih bankarskih strunjaka; konkurentni, atraktivni i profitabilni
proizvode i usluge; tanost, brzina i dostupnost podataka i informacija).
Upravljanje imovinom ili sredstvima banke je izraz koji se koristi da opie naine
alokacije slobodnog finansijskog potencijala na razne alternative ulaganja
(investiranja). Kada je re o alternativama ulaganja poslovne banke, u osnovi postoje
tri alternative: (1) plasmani u kredite, (2) plasmani u hartije od vrednosti i (3) razni
oblici gotovine. Upravljanje sredstvima se svodi na konverziju depozita i kapitala u
gotovinu i produktivnu aktivu banke, odnosno aktivu koja banci donosi zaradu.
Reavanje problema alokacije sredstava sastoji se u tome da se prodajom sredstava
ostvare prihodi po visokoj stopi prinosa i rizikom koji banka moe da apsorbuje.
Na upravljanje sredstvima u poslovnoj banci utiu sledei faktori:
40)
(1) zakonom i propisima stipulisane norme, iju primenu kontroliu regulatorne i
kontrolne institucije poto banke spadaju u institucije sa najveim stepenom
regulacije,
(2) odnos izmeu banke i njenih depozitnih i kreditnih komitenata i klijenata je odnos
poverenja i prilagoavanja;
40)
Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Prentice-Hall, Inc.,
Englewood Cliffs, New Jersey, 1989.godine, str. 110.
112 BANKE I RIZICI
(3) deoniari banke i ostali ulagai zahtevaju stopu prinosa prilagoenu riziku
ulaganja i konkurentnu sa prinosom primerenom i raspoloivom za slina
ulaganja.
Obim i struktura produktivne aktive zasluuju posebnu panju jer produktivna aktiva -
plasmani u kredite i hartije od vrednosti - obezbeuje glavninu prihoda svake poslovne
banke. Svaki od ovih segmenata ili portfolija - krediti i hartije od vrednosti - zasluuje
posebnu panju i bie analiziran sa aspekta usmeravanja sredstava banke vodei
rauna o svim principima i rizicima poslovanja banke, a naroito o likvidnosti i
profitabilnosti. Pored ovog globalnog aspekta ulaganja sredstava, banka mora voditi
rauna i o strukturi svakog portfolija posebno. Kada je re o portfoliju kredita, onda je
to vano sa aspekta dospea (kratkoroni, srednjeroni, dugoroni), zatim sa granskog
aspekta ili disperzije kredita, visine i vrste kamatnih stopa (fiksne i/ili promenljive)
itd.
5.3.2. Upravljanje gotovinom banke
Upravljanje gotovinom banke spada u domen upravljanja likvidnosti banke i
predstavlja ilu kucavicu operativnog poslovanja banke. Pri tome se moraju imati u
vidu kljuni principi upravljanja rizikom banke: likvidnost i profitabilnost poslovanja
banke. Pri tome je bitno da se i kako se svakodnevno utie na modeliranje strukture
aktive banke, pri emu je naroito vana struktura produktivne aktive. Banka treba da
plasira slobodna novana sredstva na nivou da pri tome odri zadovoljavajui stepen
likvidnosti. Vano je da se plasiranjem slobodnih novanih sredstava postie planirani
nivo profitabilnosti.
Pod gotovinom ovde podrazumevamo slobodna i neangaovana sredstva na iro
raunu banke, a koja se mogu angaovati u produktivnu (u kredite i plasmane hartija
od vrednosti) i u neproduktivnu aktivu (izdvajanje u obaveznu rezervu). Upravljanje
gotovinom banke ima svog uticaja kako na likvidnost banke tako i na profitabilnost
banke. Najloija je varijanta da banka danima, konstantno (i nepotrebno) odrava
visok i nepotreban nivo slobodnih novanih sredstava na iro raunu. To znai da
banka u tom sluaju postupa zato to: (1) ima previe likvidnih sredstava i nema
potrebe i naina da ih angauje, (2) top menadment ne smatra da ih treba angaovati
u produktivnu aktivu (kredite i hartije), (3) top menadment nema smelosti da takva
sredstva privremeno angauje s obzirom na skoranje obaveze prema komitentima
(krediti), vraanje pozajmica ili izdvajanja u obaveznu rezervu.
Prema tome, sutina upravljanja privremeno slobodnim odnosno neangaovanim
sredstvima na iro-raunu banke obuhvata sledee strategije:
(1) plasmane u kredite odnosno putanje odobrenih kredita ili trani korisnicima
kredita koji nisu iskoristili postojei obim, odobravanje novih i plasiranje na
finansijskom tritu (berzi novca),
(2) plasmane u hartije od vrednosti, u vrste i na rokove, koji najvie odgovaraju
buduoj finansijskoj situaciji banke odnosno njenoj likvidnosti, i
BANKE I RIZICI 113
(3) izdvajanje u obaveznu rezervu prema tome kako je to regulisano sa centralnom
bankom (na poetku roka tj. odmah i u celokupnom iznosu, postepeno na rate u
okviru roka, ili pak na kraju roka odjednom u ukupnom iznosu).
Upravljanje slobodnim novanim sredstvima zahteva da top menadment banke vodi
politiku portfolio strukture aktive i da se na taj nain usmeravaju plasmani u likvidnu i
produktivnu aktivu. Ako banka ne vodi takvu politku, moe doi do bitnog
naruavanja ne samo likvidnosti ve i profitabilnosti banke, poto e se na taj nain
izgubiti kontrola nivoa prosene interne i eksterne kamatne stope, a time naruiti
planirana stopa profitabilnosti banke.
5.3.3. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija
U bankama razvijenih trinih privreda, kao to je to SAD, uee kreditnih plasmana,
sve do pedesetih godina, kretalo se najvie do jedne etvrtine ukupnih plasmana. Tek
posle 1960. godine i dalje, kreditni plasmani prelaze polovinu i pribliavaju se ueu
od oko 60 % od ukupnih plasmana. Sline tendencije zapaaju se i bankama drugih
razvijenih trinih ekonomija. Ove promene poveanja plasmana u kredite u okviru
ukupnih plasmana smanjuju obim i uee plasmana u hartije od vrednosti. Plasmani u
kredite donose vei prihod banci, ali su i znato riziniji u odnosu na plasmane u hartije
od vrednosti.
Karakteristika savremenih poslovnih banaka u razvijenim trinim privredama, pa i
kod nas, jeste da kreditni portfolio ima dominantno uee ne samo u ukupnim
plasmanima ve i u aktivi banke. Krediti su skoro kod svih poslovnih banaka
dominirajui oblik plasmana. Saglasno tome, krediti u najveem delu doprinose i
prihodu banke. Stoga je vana dimenzija kreditnog rizika koji se u ovom portfoliju za
banku smatra normalnim i prihvatljivim. Sve ono to je iznad toga naruava ili
ugroava profitabilnost banke. Kreditni rizik moe se manifestovati kao privremena
nemogunost korisnika kredita da plati svoje dospele obaveze, to se manifestuje kao
nelikvidnost dunika, ili kao trajna nemogunost izmirenja obaveza delimino ili u
celini, to se manifestuje kao steaj nad korisnikom kredita odnosno dunikom.
Kvalitet ukupnog kreditnog portfolija banke zavisi od kvaliteta pojedinanih kredita.
Naime, kvalitet pojedinih kredita banke determinie ukupan nivo kvaliteta kreditnog
portfolija. Pojedini nivoi kreditnog rizika za kredite koje je banka odobrila nisu isti.
Postoje razne okolnosti pod kojima banka odobrava kredite, tako da se stepen rizika
formira posebno za svaki kredit. Na to mogu uticati kako interni tako i eksterni
faktori. Od internih faktora, pod normalnim okolnostima, kljunu ulogu imaju
strunost i sposobnost kreditnog referenta.
41)
Od kreditnog referenta zavisi u kojoj meri
e se ui u sutinu analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotraioca i, na osnovu
41)
Ovde pod normalnim okolnostima podrazumevamo, da banka ima jasnnu
poslovnu politiku, a u okviru nje, jasnu i preciznu kreditnu politiku. U takvim
okolnostima, od top menadmenta preko kreditnog menadera, pa do kreditnog
referenta, postoji normalan sklad strunosti, sposobnosti, ovlaenja i odgovornosti i
doprinosa ostvarivanju ciljeva banke posebno primarnog cilja - profita. Ako to nije u
okviru navedenih relacija, onda se teko moe govoriti o normalnim okolnostima.
114 BANKE I RIZICI
realnih parametara iz prolosti i sadanjosti, proceniti budua spremnost i sposobnost,
volja i mogunost za vraanje kredita prema ugovoru o kreditu. Od eksternih faktora
bitnu ulogu imaju budui uslovi poslovanja zajmotraioca. To su promene u okruenju
koje, pored menadmenta preduzea, mogu imati ozbiljne posledice na sposobnost i
mogunost vraanja kredita (poslovanje sa gubitkom itd.).
Struktura kreditnog portfolija banke je jedan od elemenata koji uslovljava stepen
izloenosti banke riziku posebno kreditnom riziku. Kreditni portfolio banke moe se
podeliti po vie osnova. Sve zavisi od toga ta se pri tome uzima za bazu. Najee se
podela bankarskih kredita u kreditnom portfoliju vri:
(1) po ronosti kredita tj. vremenu na koje je kredit odobren odnosno u kom roku ga
treba vratiti (dugorone, srednjerone i kratkorone);
(2) po ekonomskoj nameni kredita tj. svrsi za koju se krediti koriste (za proizvodnju,
izvoz, uvoz, sanaciju, otkup, potronju);
(3) po sektorima kojima su krediti namenjeni (proizvodnja, promet, potronja); i
(4) i po drugim kriterijumima koji se izvode iz ovih osnovnih (po nainu korienja,
po vrsti obezbeenja itd.).
Izloenost banke riziku u okviru kreditnog portfolija zahteva respektovanje nekoliko
principa upravljanja kreditnim rizikom:
(1) pridravanje najpovoljnije strukture alokacije slobodnih novanih sredstava sa
aspekta bilansa banke, to znai plasiranje sredstava u kreditni portfolio prema
optimalnoj strukturi aktive banke;
(2) pridravanje pravila diversifikacije kreditnog rizika na iroj lepezi dunike
strukture na pojedine oblasti, privredne grane, grupacije i pojedina preduzea i
firme;
(3) preciznu analizu kreditne sposobnosti svakog zajmotraioca, kako bi se odobrili
samo krediti za koje kreditna analiza utvrdi da postoje prihvatljivi nivoi kreditnog
rizika; i
(4) strogu selekciju zajmotraioca imajui u vidu sve navedene principe.
5.3.4. Upravljanje portfolijem hartija od vrednosti
Gledajui kretanja uea plasmana u hartije od vrednosti u bankama razvijenih
trinih privreda, na primeru banaka SAD, moemo konstatovati da je vremenom,
tokom poslednjih 45 godina dolo do smanjenja uea plasmana u hartije u vrednosti
sa 75 % poetkom pedesetih godina na oko 40 procenata u poslednjih nekoliko
godina. Ovo nije bila posledica samo motiva vee zarade banaka ve i visoke i
relativno stabilne stope ekonomskog rasta u svim trinim privredama, to je uslovilo i
veu tranju bankarskih kredita. To je trailo od banaka i nove pristupe u mobilizaciji
sredstava i primenu novih strategija rasta bankarskih resursa odnosno izvora sredstava.
U bankama razvijenih trinih privreda, gde je razvijeno finansijsko trite i gde je
razuena mrea posrednikih finansijskih institucija, hartije od vrednosti i poslovanje
njima ima za banke daleko vei znaaj nego to je to sada kod nas. Otuda je i portfolio
hartija od vrednosti u bilansima tih banka znaajan, dok je u naim bankama samo
BANKE I RIZICI 115
simbolian. Meutim, mi na to ovde ukazujemo zbog budueg znaaja, koji bi i kod
nas hartije od vrednosti uskoro trebalo da imaju u bankarskom poslovanju. Ovo e
omoguiti zapoeti procesi transformacije vlasnike strukture privrede i banaka,
dosnoenje zakonskih propisa o poslovanju hartijama od vrednosti, osnivanje i rad
posrednikih finansijskih institucija i uvoenje u promet na finansijskom tritu ire
lepeze finansijskih instrumenata.
Plasman sredstava u hartije od vrednosti banka vri uglavnom radi: (1) poveanja
profitabilnosti i (2) odravanja zadovoljavajueg stepena likvidnosti. Mada je akcenat
na profitabilnosti, ipak primat pripada likvidnosti banke. Zapravo, re je o tome da
privremeno slobodna novana sredstva doprinose profitabilnosti banke. Naime,
slobodna novana sredstva banke mogu se relativno brzo, sigurno i bez mnogo
formalnosti plasirati u odreene vrste hartija od vrednosti i na taj nain se ostvaruju
prihodi banke. Banka moe svakodnevno da svoje vikove sredstava plasira pod
odreenim uslovima i da tako doprinese profitabilnosti privremeno slobodnim
sredstvima. Istovremeno, banka moe relativno brzo doi do sredstava prodajom
hartija od vrednosti na finansijskom tritu odnosno unoviti hartije od vrednosti i
tako obezbediti zadovoljavajui stepen likvidnosti.
Mada i plasmani u hartije od vrednosti nose sa sobom odreeni kreditni rizik, ipak
postoje razlike izmeu kreditnog rizika i rizika u plasmanu hartija od vrednosti, o
emu emo kasnije posebno govoriti. Naime, jasno je da su hartije od vrednosti,
posebno obveznice i to dravne, sa neto manjim prinosom od prinosa po kreditima,
ali su zato skoro bez rizika za razliku od poznatog visokog kreditnog rizika. Jedno od
bitnih obeleja protfolija hartija od vrednosti banke jeste njihov kvalitet i struktura.
Pod kvalitetom portfolija hartija od vrednosti banke podrazumevamo takve hartije od
vrednosti koje omoguavaju banci sigurnost u investiranju, tj. povrat uloenih
sredstava preko njihove prodaje i naplatu prihoda. Struktura investicionog portfolija
banke podrazumeva da se banka, prilikom formiranja obima i strukture hartija od
vrednosti, pridrava hijerarhije faktora koji determiniu likvidnost, sigurnost i prinos.
O ovome se detaljnije govori u etrnaestoj glavi ove knjige.
5.4. UPRAVLJANJE AKCIJSKIM KAPITALOM BANKE
5.4.1. Potreba za regulacijom bankarskog sistema
Tradicionalno je shvatanje da banka treba da zadovolji tri svrhe svog osnivanja i
postojanja: (a) sigurnost, (b) stabilnost, i (c) strukturu. Ova tri cilja banke odnose se
na: (1) zatitu depozitara i sredstava osiguranih depozita, (2) zatitu ekonomije od
nestabilnosti odnosno promenljivosti finansijskog sistema i (3) zatitu komitenata i
klijenata od monopolske snage banke.
143
Da bi se shvatila sutina ova tri cilja,
potrebno ih je neto detaljnije analizirati i objasniti.
(1) Sigurnost bankarskog poslovanja je jedan od bitnih ciljeva koje savremena banka
treba da ispuni. Sve do izbijanja velike ekonomske krize (1929.g.) zatita depozita u
143
Ibidem, tr. 153.
116 BANKE I RIZICI
bankama od rizika (u SAD) nije posebno postojala, ve se kao i druga poslovna
obaveza banke mogla realizovati samo iz steajne mase banke u likvidaciji. Dakle,
isto kao i kod svake druge firme kad doe u bezizlazne tekoe. Posle velike
ekonomske krize u SAD se 1933. godine osniva Federalna kompanija za osiguranje
depozita (Federal Deposit Insurance Company ili skraeno FDIC)
144
, koja ima za
cilj osiguranje depozita u bankama SAD.
(2) Stabilnost kao cilj bankarskog poslovanja usko je povezana sa ciljem
makroekonomske stabilnosti tj. ukupne stabilnosti drutvene ekonomije. Ovde
napominjemo latentnu opasnost: ako u steaj ode jedna banka, ona moe da lanano
povue jedan broj banaka tj. da doe do lananog steaja poznatog po nazivu domino
teorije. Po ovoj teoriji, steaj jedne banke prenosi se kao virus zaraze na druge banke
i zbog toga sistemski mora biti ugraena zatita od kolapsa.
(3) Struktura kao cilj se najbolje moe videti i izraziti u stepenu konkurentnosti i
efikasnosti u bankarskoj delatnosti. Povezanost strukture i konkurencije se obezbeuje
preko tzv. IO modela, gde je IO skraenica od: industrijske organizacije. Polazei od
datih uslova ponude i tranje, IO
145
model potencira vezu u relaciji na slici br. 5-12.
Slika br. 5-12: Primenjenost IO modela na banke
Fundamentalna vanost IO modela je u tome da ukazuje na znaaj:
postojanja vie banaka na tritu,
manje anse nekonkurentskog ponaanja,
vee anse za visokokvalitetne proizvode i usluge, i
konkurentne cene, po kojima se proizvodi i usluge nude.
U okviru bankarske delatnosti to prktino znaI nie kamatne stope na kredite i vee
kamatne stope na depozite. Ako pak egzistira monopolski profit u bankarstvu, banke
se ohrabruju da ulaze, ako je to dozvoljeno, u borbu za dalji neumereni profit.
144
Posle velike ekonoske krize, Kongres Sjedinjenih Amerikih Drava osniva 1933.
godine Federalnu agenciju za osiguranje depozita Federal Deposit Insurance
Corporation ili skraeno FDIC, koja osigurava depozite komercijalnih banaka do
odreenog limitiranog iznosa. Tako se tedni ulozi osiguravaju po jednom imenu -
raunu do 100.000 US dolara.
145
Prof. dr Uro N. uri: Bankarski portfolio menadment Strategijsko
upravljanje bankom, bilansima, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo proireno
i izmenjeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 312.
BANKE I RIZICI 117
STRUKTURA
Broj banaka na
tritu
PONAANJE
Ponaanje banaka
na tritu
PERFORMAN
SE
Obim i kvalitet
proizvoda i usluga
5.4.2. Svrha uvoenja kapitalnih standarda
Bazelski komitet za bankarsku kontrolu ustanovili su guverneri centralnih banaka
zemalja grupe 10 krajem 1974.godine nakon preteih poremeaja na deviznim i
bankarskim tritima. Prvi dokumenat Komiteta pojavljuje se 1975.godine, a njegov
revidirani 1983.godine pod nazivom Principi kontrole bankarskih stranih institucija
(kasnije poznat kao Konkordat), u kome su dati principi za podelu kontrole izmeu
kontrolnih vlasti domaina i matinih vlasti. Lista osnovnih Bazelskih principa
efikasne supervizije banaka obuhvata 25 principa koji su doneti da bi se kontrola nad
radom banaka smatrala efikasnom. Osnovni Bazelski principi (Bazel I) odnose se
na:
146
I Preduslove efikasne supervizije banaka (Princip 1.),
II Izdavanje licence bankama i njihova struktura (Principi 2-5.),
III Razumne regulative imzahtevi banaka (Principi 6-15.),
IV Metode neprekidne supervizije banaka Principi 16-20.),
V Zahteve za informacijama banaka (Princip 21.),
VI Formalna ovlaenja supervizora banaka (Princip 22.), i
VII Meudravno bankarstvo (Principi 23-25.).
Bazelski principi polaze od stava, da sve banke treba da imaju minimum propisanog
(obaveznog) kapitala. Minimalna stopa kapitala za banke iznosi 4% od njihovog
osnovnog kapitala i 8% od ukupnog kapitala u odnosu na rizinu aktivu. Ove stope se
smatraju kao minimalni standardi i primenjuju se na banke po konsolidovanim
osnovama. S obzirom na vanost kapitala u okviru potencijala banke, Bazelom I su
predvieni izvori primarnog i sekundarnog kapitala.
Primarni (osnovni) kapital sadri: obine akcije, nerasporeenu dobit, prioritetne
akcije bez roka dospea, prepoznatljivu odabranu nematerijalnu aktivu i druge oblike
nematerijalne active. Sekundarni (dodatni) kapital sadri: alokaciju rezervi za
kreditne gubitke ukljuiv i lizing, instrumente kapitala za obligaciona pravna
potraivanja, obavezna konvertibilna potraivanja, srednjerone prioritetne akcije,
kumulativne prioritetne akcije bez roka dospea sa neisplaenim dividendama, hartije
od vrednosti akcijskog kapitala i druge instrumente dugoronog kapitala.
5.4.3. Primena kapitalnih standarda Bazela I i II u bankama
Globalna kriza zaduenosti tokom osamdesetih godina dovela je do usvajanja Bazel i
standarda 1988.godine. Bazelski komitet utvrdio je za superviziju banaka u pokuaju
da: (1) kreira nivo za poslovnu utakmicu na internacionalnom podruju za efektivnu
borbu na globalnom tritu, (2) da obezbedi jednu optu internacionalnu definiciju
146
Opirnije o sadrini sedam navedenih Bazelskih principa vidi: Prof. dr Nenad M.
Vunjak, prof. dr Uro N. uri i prof. dr Ljubomir D. Kovaevi: Korporativno i
investiciono bankarstvo, redactor: prof. dr Nenad M. Vunjak, Proleter a.d. Beej,
Ekonomski fakultet Subotica, BLC Banja Luka Colege, Subotica, 2008. godine, str.
315-320.
118 BANKE I RIZICI
kapitala banke, i (3) utvrdi rizino bazirane kapitalne standarde bankarskih
organizacija irom sveta.
Banke su utvrdile interne procese upravljanjem rizika za evaluiranje rizika potrebnog
za adekvatnost kapitala. Ovi procesi se sastoje od etiri elementa:
identifikacija i merenje svih materijalnih rizika,
odnos kapitala prema nivou ukupnih rizika,
utvrivanje eksplicitnih ciljeva adekvatnosti kapitala sa respektom rizika, i
procenjivanje saglasnosti sa utvrenim ciljevima banke.
Bazelski sporazum, odnosno Bazel I je je ponudio primenu minimalnih standarda
adekvatnosti kapitala od 8% uz progresivnu primenu do kraja 1992.godine i tako
postao platforma za poslovanje, ne samo u lanicama grupe 10, ve i sa svim drugim
zemljama u kojima posluju meunarodne grupacije banaka.
Smatra se da je osnovni nedostatak Bazel I standarda adekvatnosti kapitala u tome to
se iskljuivo odnosio na kreditni rizik I to se na sve vrste I visine kredita primenjivao
isti standard koeficijent kapitalne adekvatnosti (CAR-Capital Adequacy Ratio) od
minimalnih 8% (u Evropskoj uniji i SAD), dok je u zemljama sa veiom izloenosti
riziku taj procenat bio vei (u Hrvatskoj 10%, u Srbiji 12%, u BiH 12%). Da bi se
ovaj nedostatak otklonio, Bazelska Komisija je posle usvajanja osnovnog dokumenta,
donela niz neobavezujuih normi o trinom riziku.
147
Tokom primene Bazela I u praksi nastojalo se da se poboljaju norme, pa je slei
vaan korak u obliku predloga nagovestio Bazel II u 1993.godine. Naime, ovim
predlogom je inkorporiran u tekst Sporazuma veoma vaan novi stav, da je poslovanje
banke, odnosno portfolio banke, pored kreditnog rizika, izloen i drugim rizicima kao
to su: kamatni, devizni, robni i cenovni rizici. Ovaj model je ugraen u Bazel II i
nazvan je Standardni model.
U 1995.godini dolazi do proirenja pojma trinog rizika i do upotrebe modela
trinog rizika. Izmenom Bazelskog sporazuma iz 1996.godine, dolo je do promene
utvrivanja kapitala po osnovu trinog rizika. Najpoznatiji model ocene gubitaka
izazvanog rizicima jeste model rizika vrednosti Value at Risk), poznat pod
skraenicom VaR. Model rizika vrednosti predstavlja mogunost merenja cena i
trinog rizika portfolija active, ija vrednost moe da se smanji zbog negativnog
kretanja kamatnih stopa, cena akcija, vrednosti stranih valuta ili robnih cena.
Osnovni elementi rizika vrednosti (VaR) polaze od:
148
147
International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards, A
Revised Framework, Comprehesive Version, 2004, prevod, Bazel II Meunarodna
saglasnost o merenju kapitala, Banking Regulations, Privredni pregled, Beograd,
2007, str. X.
148
Peter Rose i Silvia C. Hudguns: Bankarski menadment I finansijske usluge, Data
status, Beograd, 2005., str. 501.
BANKE I RIZICI 119
procene maksimalnog iznosa gubitaka u vrednosti active banke koja bi
mogla da se pojavi na specifinom nivou rizika (kao to je 1%),
procene vremenskog perioda u kojem bi aktiva bila smanjena, ako bi dolo
do pogoranja uslova na tritu,
nivoa pouzdanost, koji menadment pridaje proceni verovatnoe gubitaka u
bilo kojem vremenskom periodu (95% ili 99%, kao nivoa pouzdanosti koji se najee
pretpostavlja).
U vezi sa primenom ovog modela rizika vrednosti (VaR), Bazelski komitet je
predloio da se veliina zahtevanog kapitala pomnoI sa faktorom tri.
Ovim se praktino dozvolilo bankama da na osnovu ovog modela, koji je zasnovan na
razvijenim sofisticiranim modelima procene rizika, same odrede svoje potrebe za
kapitalom. Ovaj model je prepoznatljiv u Bazelu II i naziva se interni model procene
rizika. Pet godina kasnije, od 1998.godine, od banaka se zahteva da imaju regulatorni
kapital kao zatitu od trinih rizika.
Poetkom 1999.godine, Bazelski komitet sainio je predlog novog sporazuma
poznatijeg kao Bazel II. Bazelski komitet je 2001.godine i 2003.godine objavio
dodatne predloge koji su poboljali izvorni predlog, a posebno predlog u vezi dodatne
procene uinka banke. Konana verzija ovog novog sporazuma objavljena je juna
2004.godine, krajem 2006.godine bio je dostupan za implementaciju, a onda je
postao zakonski vaei za lanice EU od januara 2007.godine, a u SAD od juna
2007.godine.
Cilj Komiteta za revidiranje sporazuma odnosi se na razvoj okvira meunarodnog
sporazuma, koji treba da ojaa sigurnost i stabilnost meunarodnog bankarskog
sistema sa posebnim naglaskom da regulativan o adekvatnosti kapitala nee biti izbor
konkurentske nejednakosti izmeu banaka. Bazelski standardi predstavljaju set
minimalnih standarda koji banke treba da potuju kao regulatore nivoa kapitala koji
banke treba da poseduju kao zatitu od kreditnih, trinih i operativnih rizika.
Osnove Bazelskog sporazuma II odnose se na:
149
veu osetljivost za arbitrane poslove i inovacije na finansijskom tritu,
prepoznavanje razliite izloenosti riziku, kod razliitih banaka, uz primenu
raznih metoda za procenu njihove specifine ukupne izloenosti riziku,
proirenje vrsta rizika, pri proceni nivoa potrebnog kapitala za pokrivanje
kreditnog, trinog i operativnog rizika,
zahtev da sve banke razvijaju interne modele za upravljanje rizicima i
testove za stress pri procenjivanju sopstvenog stepena izloenosti riziku (VAR),
zahtev da svaka banka utvrdi sopstvene potrebe za kapitalom, koje su
bazirane na proraunatoj izloenostiriziku, uz mogunost revizije prorauna od
nadzornih organa,
149
Peter Rose i Silvia C. Hudguns: Bankarski menadment i finansijske usluge, Data
status, Beograd, 2005, str. 504.
120 BANKE I RIZICI
promovisanje uea javnosti, uz primenu veeg trinog rizika kod banaka,
koje po proceni preuzimaju velike rizike.
Bazelski sporazum II stvara mogunosti da svaka banka sama proceni svoje
minimalne potrebe za kapitalom na osnovu njene izloenosti rizicima. Na drugoj
strani, nadzorni kontrolni organi imaju obavezu da prate i izvetavaju o promeni
procedura pri proceni rizika banke i adekvatnosti kapitala banke. Na ovaj nain se
obezbeuje realnost primene propisa kod banaka. To istovremeno podrazumeva, da
Bazelski sporazum II obezbeuje evoluciju sistema izvetavanja i informisanja
javnosti o stvarnom finansijskom stanju u bankama, to znai i unapreenje prakse
upravljanja rizicima unutar bankarskog sistema.

Naime, Bazelski komitet je utvrdio u Bazelu II, kao revidiranom okviru, naelni
pristup, koji se zasniva na tri osnovna oslonca ili stuba (vidi sliku br. 5-13):
minimalnom kapitalnom zahtevu,
nadzornom, tj. supervizorskom ispitivanju, i
trinoj discipline.
150
Slika br. 5-13: ema strukture stubova kapitalnih standarda Bazela II
150
Ibidem, str. 6-10.
BANKE I RIZICI 121
Struktura i primena kapitalnih standarda Bazela II
PRVI STUB
Obuhvatnost
minimalnih
kapitalnih zahteva:
Kreditni rizik (prema
standarnom pristupu)
Kreditni rizik (prema
internom rangiranju)
Kreditni rizik (iz okvira
sekjuritizacije)
Operativni rizik
(neadekvatan
menadment)
Trini rizik (inv.
portfolio i trite)
DRUGI STUB
Proces supervizorske
revizije:
2.1. Supervizorska
ispitivanja
adekvatnosti kapitala
(u odnosu na profil
rizika i odravanje
nivoa kapitala)
2.2. Individualno
reavanje rizika
(dranje iznosa
kapitala u rezervama
banke)
TREI STUB
Trina disciplina:
3.1. Adekvatno
izvetavanje na
osnovu sigurnih i
pouzdanih informacija
u banci
(finansijski rezultat,
finansijsko stanje,
izloenost banke
rizicima,
raunovodstvena
politika, praksa,
regulative)
Prvi oslonac zahteva zdravi minimum kapitalnog standarda koji efektivno i tano
prepoznaje stepen kreditnog rizika baziran na: (1) standardnom pristupu da kapitalni
zahtevi budu povezani sa eksternom procenom kreditnim rejtingom, (2) sopstvenom
internom rejtingu saglasno sa procenom mogunosti propusta i jedinstvenim profilom
rizika.
Drugi oslonac zahteva budan supervizorski nadzor i preispitivanje adekvatnosti
kapitala preko sledeih principa supervizije: (1) da li vlasti zahtevaju da banke
posluju iznad minimuma regulisanih kapitalnih koeficijenata, (2) treba li se od banaka
zahtevati da procene i odravaju optu adekvatnost kapitala u odnosu na zacrtane
rizike, (3) treba li preispitati i evaluirati internu procenu adekvatnosti kapitala i
strategiju banke i njenu preteranost sa propisanim kapitalnim koeficijentima, i (4)
treba li intervenisati u ranom stadiju i zatititi kapital od padanja ispod nivoa zatite i
treba li zahtevati brzu lekarsku pomo, ako kapital postane neadekvatan.
Trei oslonac odnosi se na trinu disciplinu koja daje bankama vie inicijative da
upravljaju njihovim rizicima i odravaju adekvatan kapital. Efektivna trina
disciplina i supervizija zavise da li ili ne banke pravovremeno, uredno i pouzdano
razotkrivaju informacije koje se odnose na strukturu kapitala i izloenost riziku. Na
osnovu relevantnih i objektivnih trinih informacija, uesnici na tritu mogu
proceniti i doneti odluku o sopstvenom riziku u poslovanju sa takvim institucijama.
Efektivnost trine discipline u kontrolisanju preduzetog rizika od strane banaka
zavisi od adekvatnosti iznoenja u javnost-razotkrivanja informacija na tritu i
realnosti i kvaliteta prakse razotkrivanja u bankama.
Glavna novina, sa aspekta banaka, koju donose Bazel II standardi, je promena
koncepta regulacije: umesto apriori zadatog minimalnog kapitala ili koeficijenta
kapitalne adekvatnosti, postaje bitan process upravljanja rizikom unutar banke (VaR-
Value at Risk)). Bankarski sistem se titi od rizika usklaivanjem visine rizika
(trinog, kreditnog i operativnog) i visine kapitala i rezervi. Novina je i praenje
odnosa rizika i prinosa, odnosno da svakoj pojednanoj transakciji Var-om izmeri
rizik.
Smatra se da primena Bazela II znai pravu revoluciju u bankarstvu. Mnoge postojee
procedure u bankarstvu morae da se ili menjaju iz temelja I znaajno modifikuju. I
banke i regulatori morae da poseduju ne samo formalnu i zakonsku, nego i
profesionalnu kompetenciju. Za ove poslove bie im potrebni novi mladi bankarski
strunjaci sa visokim i specijalizovanim znanjima iz menadmenta rizikom
(Professional Risk Manager)i iz kvantitativnih finansija (Financial Risk Manager)
kao specijalisti sa profesionalnim licencama. Ovo moraju da prate i reforme
obrazovnih programa u okviru ekonmskih i matematikih studija.

5.4.4. Klasifikacija rizine aktive banaka po Bazelskim sporazumima I i II
122 BANKE I RIZICI
Sutina izraunavanja rizine aktive jeste u tome, da se svaka stavka u bilansu stanja
banke i sve vanbilansne obaveze, koje banka ima, odnosno koje je zakljuila, mnoe
se faktorima ponderisanog rizika odreenog za visinu izloenosti kreditnom riziku.
Posle detaljne revizije rizika u navedenom pregledu, menadment banke bi treba da
odredi, da li je banka preduzela vie rizika u bilo kojoj klasifikaciji ili u agregatu od
planiranog. Ako takvih sluajeva ima, menadmnet tim treba da inicira odgovarajue
upravljake akcije da se eliminiu ili smanje takvi rizici to je mogue pre.
Zemlje lanice Bazelskog komiteta postigle su dogovor 1988.godine oko metoda
osiguranja adekvatnosti bankarskog kapitala kako bi se utvrdio:
nivo kreditnog rizika koji proizilazi iz bilansa banke (pregled br. 5-5.)
nivo kreditnog rizika koji proizilazi iz vanbilansnih aktivnosti banke (pregled
5-6.).
Pregled br. 5-5: Bilansne stavke i kategorije rizika
Nivo rizika Ponde
r
Opis bilansnih stavki
Bez rizika 0 % Gotovina, potraivanja od centralnih banaka zemalja
OECED-a
Nizak rizik 10 % Potraivanja iz javnog sektora, iskljuujui centralne
banke (tj. nacionalizovane komunalne slube)
Nizak rizik 20 % Potraivanja od drugih banaka iz OECED-a,
multilateralnih banaka, uesnika na tritu hartija od
vrednosti (securites firms) za koja vae slina pravila (u
pogledu adekvatnosti kapitala) kao i za banke.
Potraivanja od banaka iz zemalja koje nisu lanice
OECED-a sa preostalim rokom dospea kraim od
godinu dana.
Umeren rizik 50 % Hipotekarni zajmovi (krediti) i potraivanja od druge
strane u poslu po osnovu derivate kojima se normalno
pripisuje ponder rizinosti od 100% (to je predmet
diskrecije nacionalnih regulatornih tela).
Standardni
rizik
100 % Sva ostala aktiva i svi krediti dati privatnom
nebankarskom sektoru. Potraivanja od banaka iz
zemalja lanica OECED-a sa rokom dospea duim od
godinu dana i stalna sredstva.
Pregled br. 5-6: Vanbilansne stavke i kategorije rizika
Nivo rizika Ponde
r
Opis vanbilansnih stavki
Bez rizika 0 % Stendbaj (Standby) pogodnosti (sredstva) za period krai
od godinu dana, koje mogu biti uskraene u bilo koje
vreme pre njihovog korienja.
Nizak rizik 20 % Uslovne obaveze na kratak rok (dokumentarni
BANKE I RIZICI 123
akreditivi).
Standby pogodnosti (sredstva) sa originalnim rokom
dospea duim od godinu dana.
Umeren rizik 50 % inidbene garancije i druge uslovne obaveze vezane za
specifine transakcije.
Kreditnae linije podrke sa kojima se dunicima na
tritu euro-valuta omoguuje da izdaju euro-obveznice
sa dospeem kraim od godinu dana (note issuance
facility).
Standardni
rizik
100 % Generalne garancije i standby pogodnosti na strani
trgovanja (sporazumi o rekupovini i drugim terminskim
kupovinama).
Kao to se vidi iz navedena dva pregleda, utvreni ponderi rizika za bilansne i
vanbilansne kategorije, odnosno za sve bilansne i vanbilansne stavke. Da bi se
utvrdila vrednost pojedinih bilansnih i vanbilansnih stavki, neophodno je njihovu
minimalnu vrednost pomnoiti sa odreenim ponderom (procentom rizinosti). Stopa
minimalne adekvatnosti kapitala u banci treba da stvori uslove reduciranja gubitaka
izazvanih po osnovu kreditnih rizika, kako za deponente, tako i za komitente i klijente
banke, u cilju opte sigurnosti poslovanja banke.
Jedan od bitnih elemenata upravljanja aktivom banke zasniva se na rangiranju stepena
njene rizinosti. Stepen rizinosti akive po pojedinim bilansnim i vanbilansnim
pozicijama propisan je od strane centralne banke, odnosno Narodne banke Srbije.
Narodna banke Srbije propisala je, da se sva potraivanja banaka klasifikuju u
kategorije A, B, C, D, E (ili po azbuci: A, B, V, G, D). Za sva potraivanja veih
iznosa, Svetska banka i Evropska agencija za rekonstrukciju, su propisale
standardizovani obrazac Benchmark
151
dunika, gde se navode potraivanja
(pojedinano i zbirno) klasifikovana u rasponu od AA do D (prema vaeim
propisima drave) i u rasponu od D do F/3 (prema klasifikaciji Evropske unije).

Prvi uslov usklaenog obima poslovanja banke odnosi se na usklaeni odnos izmeu
kapitala banke i iznosa rizine aktive banke, koja je razvrstana u sledeih pet
kategorija, koje u najkraem opisu, obuhvataju:
151
Benchmark dunika definie kriterijume: a) finansijskog kvaliteta dunika
(likvidnosti), b) finansijske perspective dunika, c) menadmenta dunika, d) kreditne
istorije dunika (raniji odnos prema kreditima), e) preostalog roka kredita, f)
obezbeenje kredita. Za svaki navedeni kriterijum se izvodi ocena od 1 do 5 I definiu
se kategorije, kao to su: odlian, dobar, lo, neizvestan, nepoznat i sl. Rizici se
svrstavaju u dve grupe (MeBa i Casa), a u okviru grupe se svrstavaju u kategorije.
Primera radi, MeBa ima kategorije: AA = 1%, A = 2%, B = 5%, V = 25%, G = 50%,
D = 100%, dok Casa ima kategorije: D = 0%, D = 0,5%, ET = 1%, E = 2%, E = 5%,
F/Z = 100%. Prva grupa I druga grupa rizika se odnose na niske rizike, trea grupa na
umerene rizike, etvrta grupa na neprihvatljive rizike, peta grupa na visoke rizike i
esta grupa na loe kredite.
124 BANKE I RIZICI
kategorija A = 2%, (obuhvata potraivanja od dunika kod kojih se ne
oekuje problem u naplati);
kategorija B = 5%, (obuhvata potraivanja od dunika ija finansijska stanja
nisu zadovoljavajua);
kategorija C = 25%, (obuhvata potraivanja odd unika koji imaju probleme
rone usklaenosti elemenata active i pasive I obaveze izmiruju sa docnjom);
kategorija D = 50% (obuhvata potraivanja od unika koji posluju sa
gubitkom ili se mo1e predvideta da e poslovati sa gubitkom), i
kategorija E = 100% (obuhvata potraivanja od dunika za koja se osnovano
oekuje da nee biti naplaena).
Potraivanja klasifikovana u kategorije A i B, smatraju se dobrom aktivom, dok se
potraivanja svrstana u kategorije C, D i E smatraju loom aktivom. Pri tome treba
imati u mvidu, da se potraivanja od jednog dunika svrstavaju, odnosno klasifikuju
samo u jednu kategoriju. Prenos potraivanja na nekog drugog dunika ne utie na
njegovu klasifikaciju po kriterijumu docnje i naplate. Isto tako, potraivanja odd
unika za koja banka ne raspolae aurnim podacima, klasifikuje se u kategoriju E.
Iznos posebne rezerve neophodno je utvrditi za svakog klijenta banke.
BANKE I RIZICI 125
126 BANKE I RIZICI
Glava 6.
UPRAVLJANJE KLJUNIM
KORPORATIVNIM RIZICIMA
BANKE
BANKE I RIZICI 127
6.1. UPRAVLJANJE RIZIKOM BONITETA BANKE
6.1.1. Pojam i komponente boniteta banke
Bonitet potie od latinske rei bonus, koja ima znaenje dobar, a u ovom sluaju
predstavlja skup osobina jednog subjekta ili banke, koje ga ine dobrim i sigurnim
dunikom. Kada je re o bonitetu banke, onda se pod tim pojmom prvenstvno
podrazumeva kreditna sposobnost banke koja se procenjuje po tome kako ona posluje i
kako odgovara svojim obavezama.
152
Slino se o bonitetu govori i na nain da je to
pojam koji obuhvata celokupno poslovanje tj. poslovnu sposobnost preduzea ili
banke ne samo u datom momentu, ve trajnije u budunosti.
153
Meutim, pojmu boniteta se posveuje neto vie panje u Ekonomskoj
enciklopediji,
154
gde se detaljnije pravi razlika izmeu boniteta banaka i boniteta
preduzea. Ovde se pod pojmom boniteta podrazumeva formalno i materijalno
svojstvo subjekta koje ga ini sigurnim dunikom bilo da je re o banci, kojoj se
poveravaju sredstva (u koju se ulau sredstva), bilo da je re o preduzeu kome se
odobravaju-daju krediti. Svojstvo boniteta pretpostavlja materijalnu solidnost i dobru
reputaciju u poslovnom svetu. Zato je vano istai neke elemente pojma boniteta
banke i posebno boniteta preduzea.
Bonitet banke kao dunika zavisi u prvom redu od visine njenog kapitala (akcijskog
kapitala) i visine i strukture sredstava i rezervi, s jedne strane, te oblika, naina i
strukture plasmana, s druge strane. Dok se visina i kvalitet kapitala, odnosno izvora
sredstava banke moe odmah videti iz bilansa banke, nain i kvalitet plasiranih
sredstava tj. kredita, tee je sagledati. Upravo radi toga, kao i radi zatite ulagaa i
depozitara, drava i propisuje odreene restriktivne i kontrolne mere i vri neposredan
nadzor nad poslovanjem banaka. Za plasiranje sredstava vai bankarsko pravilo:
kakav kvalitet sredstava banka prima, takav kvalitet sredstava i plasira, odnosno obim
dugoronih izvora odreuje obim dugoronih kredita, dok obim kratkoronih kredita
je determinisan obimom kratkoronih izvora.
Usko sa bonitetom banke treba posmatrati i bonitet preduzea kao baninog dunika.
Dakle, pored boniteta banke kao privrednog subjekta i pravnog entiteta, vano je znati
ta se smatra bonitetom preduzea kao baninog dunika. Najkrae reeno, bonitet
preduzea zavisi od njegove kreditne sposobnosti i likvidnosti. O kreditnoj sposobnost
preduzea e se kasnije detaljnije govoriti u sklopu razmatranja principa upravljanja
kreditnim rizikom banke. Sada treba samo naglasiti da se kreditna sposobnost
preduzea kao dunika, utvruje na osnovu bilansa i izvetaja o finansijskom
poslovanju preduzea, pri emu se posebno analiziraju stanja, oblici i vrste zaliha i tok
152
Finansijski leksikon, redaktor dr Ivo Periin, Informator, Zagreb, 1962. godine, str.
45.
153
Privredni leksikon, Informator, Zagreb, 1961. godine, str. 62.
154
Ekonomska enciklopedija, druga knjiga, Savremena administracija, Beograd, 1984.
godine, str. 170.
128 BANKE I RIZICI
Upravljanje kljunim korporativnim rizicima banke
gotovine u preduzeu (cash flow). I ovde se pravi razlika zavisno od duine perioda
vraanja kredita (dugoroni, srednjoroni, kratkoroni), pa se u zavisnosti od toga,
pored internih faktora, u analizu ukljuuju i trini elementi, kao to su: tehnologija,
savremenost proizvodnje, konkurencija itd.
Mada je ocena boniteta preduzea vaan posao, ovde ga pri analizi stavljamo u drugi
plan, kako bi u prvi plan istakli vanost i zanaj boniteta banke, i to iz dva razloga:
prvi razlog je u tome to se ovom pitanju kod nas nije posveivala, a jo uvek se ne
posveuje dovoljna panja od strane kontrolnih i dravnih organa; i drugi razlog
vidimo u injenici da i ono to se na tom planu radi, obavlja se sa nejasno utvrenim
ciljevima i vie povremenim proverama. Moe se rei da nedostaje stalni monitoring
poslovnog bankarstva poev od ispunjavanja osnovnog zakonskog i poslovnog
cenzusa u kapitalu, preko praenja kvaliteta i strukture aktive, kvaliteta menadmenta,
visine dividendi i stepena likvidnosti.
Bonitet banke je kompleksan pojam, pod kojim treba podrazumevati: (1) obim i
kvalitet kapitala banke, (2) kvalitet i strukturu aktive, (3) kvalitet menadment tima,
(4) nivo zarade akcionara i (5)uvek zadovoljavajui stepen likvidnosti banke. Svaki od
navedenih elemenata je sloena kategorija od vie pokazatelja i svi zajedno izraeni
preko zajednikog imenitelja mogu posluiti za analizu, merenje i ocenu boniteta
poslovne banke. Mada se o ovim elementima u ovoj knjizi raspravlja na vie mesta,
155
ovde emo se na njih osvrnuti samo najkrae.
(1) Pod kapitalom banke u smislu njenog boniteta podrazumevamo samo isti akcijski
kapital prikupljen prodajom emitovanih akcija i ijom sumom se zadovoljava ili
premauje zakonom propisani minimum (finansijski census) za valjanu
registraciju banke kao finansijske institucije i koji istovremeno zadovoljava
potrebnu poetnu stopu adekvatnosti kapitala banke.

(2) Pod kvalitetom i strukturom aktive se u prvom redu podrazumeva kvalitet svih
vrsta plasmana banke, njihova struktura i stepen rizinosti. Pri tome treba imati u
vidu sve vrste kredita i njihovu ronost i druge plasmane kao to su plasmani u
hartije od vrednosti i njihovu strukturu. Plasmani u hartije od vrednosti su
izuzetno zanajni sa aspekta stepena brzine transformacije u likvidna sredstva.
(3) Pod pojmom kvaliteta menadment tima u kontekstu boniteta banke
podrazumevamo strunost, sposobnost, inventivnost, nezavisnost i integritet
donoenja valjanih poslovnih odluka od strane top menadmenta banke
(predsednika, generalnog i izvrnih direktora). To je u deregulisanom bankarskom
tritu i otroj konkurentskoj borbi izmeu bankarskih i nebankarskih finansijskih
institucija jedna od najvanijih komponenti boniteta banke.
155
O kvalitetu menadment tima bilo je rei u treoj glavi, o strukturu i kvalitet aktive
u etvrtoj glavi, dok je o kapitalu bilo reI u etvrtoj glavi ove knjige.
BANKE I RIZICI 129
(4) Zarada akcionara ili dividenda je najvanija odnosno treba da bude najvanija
vlasnika preferenca akcionara banke. Visoku i stabilnu dividendu moe donositi
samo visokoprofitabilno poslovanje banke, koje se ogleda u natprosenom prinosu
na angaovana sredstva, a koje omoguava i visok nivo dividendi akcionarima.
(5) Konstantno zadovoljavajui stepen likvidnosti banke podrazumeva da banka uvek
i na vreme izvrava svoje dospele obaveze uz minimalno vreme i minimalan iznos
zadravanja novanih sredstava na iro-raunu.
6.1.2. Razlozi analize i ocene boniteta banaka
Banka, kao samostalna finansijska institucija, posluje u trinim uslovima i motivisana
maksimizacijom profita. Pri tome se, po prirodi svog poslovanja, susree sa
mnogobrojnim vrstama poslovnih i neposlovnih rizika. Drava bi, radi stabilnosti
privrede, a i da bi se izbegle posledice koje pogaaju iroke slojeve stanovnitva,
trebala biti zainteresovana da se u bankarstvu ne dogodi tzv. domino efekat. Otuda
nije samo vano doneti dobar zakon o bankama i finansijskim institucijama, nego i
druge propise koji treba da preciznije reguliu pojedina pitanja rada i poslovanja
banaka kao finansijskih institucija. To se naroito odnosi na bitna pitanja funkcije
zatite ulagaa odnosno depozitara.
156
Posebno je vano postojanje i aktivnost
institucija koje treba da kontroliu poslovanje banaka i da to, u pogodnoj formi,
kontinuirano javno objavljuju.
Pre nego to damo analizu nekoliko najvanijih faktora koji zahtevaju analizu i ocenu
boniteta banke, treba imati u vidu jo neke injenice. Naime, opte je poznata stvar da
je bankarstvo jedna od delatnosti u svetu sa najvie prisutne i razuene pravne
regulative. Istvovremeno, bankarstvo spada i u delatnosti koje su podlone estim
sistemskim, organizacionim i drugim promenama i po tome spada u najnestabilnije
privredne grane. Meutim, zbog svoje uloge u privrednom i posebno finansijskom
ivotu svake zemlje, ono mora da opstaje, funkcionie i omoguava racionalno i
stabilno funkcionisanje celokupne privrede i drutvene strukture i svakodnevnog
ivota graana.
Priroda bankarskog poslovanja je takva da putem plasiranja primljenog depozitnog i
drugog novca ostvaruje profit. Dodue, banka deo profita ostvaruje i putem irokog
spektra usluga, koje upotpunjuju asortiman osnovnih proizvoda i usluga banke, ali
kojima ostvaruje i zaradu na drugi nain. Banka odobravajui kredite ulazi u
raznovrsne poslove, koji su sa aspekta povraaja plasiranih sredstava manje ili vie
rizini za banku. Pod hipotetikom pretpostavkom nemenjanja svih ostalih uticajnih
faktora, visina rizika banke je u funkciji rokova plasiranih sredstava i optevaee je
pravilo: ako je rok plasiranja sredstava dui, rizik banke je vei, odnsno ako je rok
plasiranja sredstava krai, i rizik banke je manji.
Meutim, posmatrano dinamiki, uz pretpostavku menjanja svih drugih faktora u
funkciji vremena, to je ivotna realnost, treba uzeti u obzir i druge faktore rizika
156
Krajem 2008.godine, pojavom velike svetske finansijske krize, i Vlada Republike
Srbije je izmenila do tada postojee propise o osiguranju tednje i depozita i poveala
limit zatite na 50.000 eura po jednom tedii-ulagau.
130 BANKE I RIZICI
plasmana kao to su: kreditna sposobnost dunika, vrsta delatnosti kojom se bavi,
njegov poloaj na tritu i rezultati koje ostvaruje, kvalitet menadment tima itd. Od
presudne je vanosti da se svaka vrsta plasmana sredstava banke permanentno
kontrolie upravo sa aspekta rizinosti naplate kredita. Stoga je neophodno
permanentno vriti monitoring tekueg poslovanja banaka kako bi se na vreme
spreile vee neeljne posledice.
Postoji potreba da se periodino ostvaruje uvid javnosti u stanje i ostvarene rezultate
poslovanja banaka, kao to se to radi u svim razvijenim trinim privredama na svetu.
Naime, poslovne banke u trinim privredama su preteno akcionarska drutva, to
znai da one emituju sopstvene akcije, koje su predmet kupoprodaje na tritu hartija
od vrednosti. Pri tome, nameravani kupac banine akcije ima potrebu i pravo da zna
kakvo je stanje konkretne banke i kakve rezultate ona ostvaruje. S druge strane, banka
ima obavezu, da svoje stanje i rezultate poslovanja javno objavljuje. Istinitost takvih
podataka garantuju posebne strune i ovlaene institucije i agencije (revizorske
kue). Izloenost i istinitost bilansa stanja i bilansa uspeha banke javnosti je bitna
pretpostavka za odluke buduih kupaca akcija te banke.
Analiza i ocena boniteta banaka prilikom poetnog i kasnijih emitovanja akcija i
tokom redovnog poslovanja, te javno objavljivanje odreenih podataka o stanju
imovine, obaveza i rezultata banke ukazuju na znaaj zdravog poslovanja banke u
trinim uslovima za svakog akcionara bez obzira na veliinu akcijskog kapitala u
konkretnoj banci. Na alost, takva praksa kod nas je jo uvek na samom poetku i
samo je parcijalna. Meutim, pravac razvoja trinih odnosa, kojim se kod nas
postepeno kree, morae pre ili kasnije da uvede ovakvu praksu kao stalnu i normalnu.
6.1.3. Pristup utvrivanju i merenju rizika boniteta banke
Uspenost banaka pretpostavlja planiranje i ostvarivanje primarnih i drugih ciljeva
poslovanja banke. Najvaniji ciljevi banke su profit i dividenda. Profit je opti cilj
uspenosti banke i preduslov opstanka i razvoja banke. Dividenda je deo profita koji
pripada akcionarima kao prinos na uloeni akcijski kapital i koji treba da zadovolji
vlasnike preference. Ove ciljeve nije lako ostvariti u deregulisanom tritu i otroj
konkurentskoj borbi bez strategijskog planiranja i permanentnog praenja ostvarenja
planiranih ciljeva. Upravo zbog toga za merenje boniteta poslovnih banaka su
zainteresovani akcionari banaka, javnost i monetarne vlasti.
U procesu merenja boniteta, poseban problem mogu predstavljati finansijski izvetaji
banaka i nedostatak standarda po kojima se oni rade. Otuda se moe pojaviti i problem
kvaliteta podataka na kojima se ti izvetaji zasnivaju. Veliki problem u takvim
izvetajima predstavlja realna procena neto imovine banke i rezultata poslovanja.
Utvrivanje standarda za ovo izvetavanje i uvoenje trine vrednosti za iskazivanje
stanja imovine unelo bi realniji pristup vrednovanju boniteta banaka i stvaranja
odreenog stepena poverenja u banke i njihovo poslovanje. Ovo bi dovelo do
mogunosti pouzdanije procene vrednosti banaka od strane akcionara. To znai da
bi banke, uslovno reeno, sa boljim bonitetom imale bolju prodaju svojih emisija
akcija i tako se diferencirale prema bankama sa slabijim performansama, a mogle bi
BANKE I RIZICI 131
postii i vee cene svojih vrednosnih papira na sekundarnom tritu hartija od
vrednosti.
Jedno od kljunih pitanja u poslovanju banaka je blagovremeno otkrivanje ranih
signala previe preuzetog rizika u poslovnim poduhvatima banke. Naravno, to je u
interesu kako samih banaka tako i ire drutvene zajednice, posebno centalne banke i
kontrolnih institucija. Rano otkrivanje neuralginih taaka u poslovanju banaka imalo
bi za cilj da se na vreme sprei nastajanje veih gubitaka u pojedinim segmentima,
odnosno portfolijima banaka. To je naroito vano kod eventualne pojave takvih
gubitaka koji bi mogli dovesti do insolventnosti banke.
Naime, u sluaju nastanka takvih i tolikih gubitka, kada banci zapreti opasnost da
postane insolventna
157
, menadment tim banke mora hitno preduzeti odreene mere
protiv daljeg nastajanja gubitaka i u smislu smanjenja ve nastalih. U takvim
okolnostima, menadment tim moe izabrati jednu od starih dobro poznatih strategija,
koja asocira na fudbalsku strategiju duge lopte
158
(long bomb), odnosno u
bankarstvu tzv. visoko rizinu strategiju prinosa za smanjenje gubitaka. Preduzimanje
visokorizine strategije moe biti vrlo opasno po aktivu tj. po sredstva banke, poto se
ona mogu veoma brzo istopiti. Meutim, ova strategija
159
nije opasna za osigurane
depozite banke.
Sasvim je jasno da postoje kljune razlike izmeu predloga osiguranja rizinog
kapitala i predloga osiguranja rizika depozita po vrsti informacija koje se koriste za
procenu preuzimanja rizika od strane banke. Predlog osiguranja rizika depozita
usmeren je na merenje performansi banke, kao to je zarada i kvalitet aktive. Predlozi
rizika kapitala usmereni su na vrste aktivnosti u koje je ukljuena banka. Prva pozicija
se bazira na statistikim pokazateljima koji sugeriu ove performanse i obezbeuju
merenje najbolje prognoze problema banke. Drugi pristup za merenje preuzetog rizika
od strane banke se bazira na sagledavanju da su odreene aktivnosti nesumnjivo vie
rizine nego druge, to u krajnjoj konsekvenci znaI, da ove vie rizine aktivnosti
banke treba da budu kapitalizirane na viem nivou.
160

6.1.4. Vrednovanje performansi boniteta poslovnih banaka
Ulaganje pojedinaca na tednju (depozit) da bi se ostvarila odreena kamata ili
kupovina akcija da bi se ostvarila dividenda, zahtevaju ocenu finansijskih performansi
banaka koje su tom prilikom interesantne za izbor. Za odluku nije dovoljna samo
157
Insolventnost banke javlja se onog trenutka, kada gubici banke postanu toliki da
premauju akcijski kapital banke (equity capital).
158
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 611.
159
O osiguranju depozita vidi fusnotu broj 5.
160
Community, Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 612.
132 BANKE I RIZICI
visina kamatne stope ili stopa dividende u proteklom periodu, ve podaci o: (1)
veliini banke, (2) nivou rizika i (3) stopi povrata na uloena sredstva. Ovi podaci se
mogu obezbediti preko: (1) odreenih finansijskih pokazatelja, (2) procene odnosa i
(3) procene detaljnih podataka (benchmark statistic).
161

U zavisnosti od potreba za procenom i vrednovanjem performansi poslovnih banaka,
koriste se, analiziraju i interpretiraju razliiti podaci i informacije. Dakle, ciljevi
pojedinaca, grupa ili institucija, opredeljuju vrste podataka koji e, izmeu mnogih
uzimajui u obzir svrhu, vreme i trokove, biti analizirani i vrednovani u smislu
kljunih performansi banke. Na primer, u SAD se smatra da je pet razliitih grupa
zainteresovano za ocenu finansijskih performansi banaka:
(1) menadment tim banke (radi odravanja likvidnosti, praenja kontrolnih taaka
rizika i ostvarenja nivoa profitabilnosti);
(2) ulagai, odnosno akcionari (radi sigurnosti ulaganja, stabilnosti prihoda i niskog
rizika);
(3) komitenti i klijenti (radi sigurnosti depozita, sigurnosti transfera, raspoloivosti
kredita, sigurnosti kolaterala);
(4) regulatorne institucije (radi osiguranja, sigurnosti i ouvanosti bankarskog
sistema, zatite komitenata i klijenata, te primene zakona); i
(5) studenti (radi prouavanja stvarnih sluajeva, njihove simulacije i odgovora na
ta pitanja, ako se dese).
Vrednovanje i procena finansijskih performansi banaka je apsolutno zavisna od
raspoloivih podataka. Zato je bitno koji se podaci tom prilikom koriste. Korisno je
kad su iz vie izvora: podaci regulatornih i kontrolnih institucija i komisije za hartije
od vrednosti, interni podaci banaka, izvetaji i drugi izvori.
Nakon sakupljenih raspoloivih podataka, neophodno ih je analitiki srediti u
odgovarajue izvetaje, izraunati odgovarajue koeficijente (racije), sainiti
poreenja i izvesti odgovarajue zakljuke. Ovi analitiki izvetaji obino sadre
informacije o: (1) veliini banke, (2) nivou rizika i (3) stopama povraaja sredstava.
(1) Veliina banke je prvo finansijsko merilo za koje su mnogi ljudi zainteresovani
prilikom vrednovanja banke. To je vana baza za procenu performansi banke. Velika
aktiva znai da banka treba vie kapitala, vei kapital znai vei kreditni limit, vei
obim poslovanja, efikasniji menadment tim, efikasniji kompjuterski sistem, vei
volumen transakcija, to omoguuje ekonomiju obima. Konano, veliina banke
odreuje i njenu ekonomsku snagu, veu fleksibilnost, vee znanje i vie trinog
prostora za upravljanje svakodnevnim finansijskim rizicima.
162
161
Dr Ronald L. Olson: Evalution of Financial Performance, u: The Bankers
Handbook, Third Edition, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and
Charles E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 386-388.
162
Ibidem, str. 391.
BANKE I RIZICI 133
(2) Sama veliina banke nije adekvatna ni dovoljna mera njenih finansijskih
performansi. Nivo finansijskog rizika banke mora biti konzistentan sa sposobnou
banke da apsorbuje gubitke i generie prihvatljivu stopu prinosa. Rizik u bankarskom
poslovanju moe se kategorisati na vie naina.
163
Ovde emo se ukratko osvrnuti
samo na finansijski rizik sa aspekta: kvaliteta aktive, likvidnosti banke, senzitiviteta
kamatne stope i adekvatnosti kapitala.
Kvalitet aktive uglavnom se procenjuje preko kvaliteta kreditnog portfolija, stepena
diversifikacije ili koncentracije, vrednosti aktive po tekuoj trinoj ceni i odnosu
produktivne prema ukupnoj aktivi (sredstava koja zarauju u odnosu na ukupna
sredstva). Likvidnost banke je sposobnost da zadovolji anticipiranu tranju za
sredstvima kako depozitara tako i zajmotrailaca. U principu, to se reava prodajom
postojee aktive ili kupovinom novih izvora. Likvidnost komercijalnih banaka meri se
sposobnou pretvaranja aktive u likvidna sredstva, poveanja izvora sredstava i
upravljanja aktiva/pasiva miksom. Senzitivitet kamatne stope znai da moe doi do
njene promene i banka po tom osnovu moe ostvariti gubitak koji nije oekivala.
Upravo zato to gubitak moe nastati mimo oekivanja menadment tima, koriste se
posebne metode za vrednovanje performansi i to analiza varijacije kamatne stope,
gap izvetaji, analiza trajanja (duration) i simulacija. Konano, veliina akcijskog
kapitala je osnov za solventnost banke tj. sigurnost da e joj kapital akcionara i
rezerve pokriti gubitke i da e moi da isplati depozite i vrati uzete kredite u celini.
(3) Profit i rast banke obezbeuju bankarima i ulagaima (menadment timu i
akcionarima) kompenzaciju za uspeno upravljanje rizicima banke po principu: to je
vei rizik izdataka, to bi trebao biti i vei prinos odnosno povrat sredstava.
Profitabilnost se meri prinosom na sredstva, prinosom na akcijski kapital i drugim
merama. Za akcionare je prinos na akcijski kapital najvanija mera, zatim trina
vrednost njihovih akcija, podaci o neto kamatnom prihodu, optim neto trokovima,
platama i beneficijama, te gubicima u kreditnom portfoliju banke. Rast bilansa banke
je pokazatelj za zadovoljavanje rastuih potreba komitenata i klijenata banke, za
nadoknadu inflatornog pritiska na operativne trokove i za porast prinosa ulagaima.
6.1.5. Instrumenti merenja performansi boniteta poslovnih banaka
Postoji vie pristupa merenju performansi poslovnih banaka. Svi se svode na vei ili
manji izbor odreenih koeficijenata ili racija, pa se po tome i itava analiza
performansi banke naziva racio analiza (ratio analysis). Prema jednom pristupu,
racio analiza obuhvata etiri opte kategorije merenja performansi banaka i bankarskih
holding kompanija:
164

163
O rizicima u bankarskom poslovanju vie se govori u narednom tekstu. Na ovom
mestu samo se dotiemo rizika sa aspekta vrednovanja performansi banke od strane
zainteresovanih lica, firmi i institucija.
164
Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guide, New York,
1990. godine, str. 495-496.
134 BANKE I RIZICI
Prva grupa: - profitabilnost (profitability)
- prinos na sredstva (return on assets)
- prinos na akcijski kapital (return on equity)
Druga grupa: - kapital (capital)
- kapital racio (capital ratio)
Trea grupa: - likvidnost (liquidity)
- racio likvidnosti (liquidity ratio)
etvrta grupa: - racio rizika sredstava (asset risk ratio)
- korigovani racio rizika kapitala (risk adjusted capital ratio)
Ovi koeficijenti (raciji) se koriste za analizu tekueg i predvianje i planiranje
budueg poslovanja i finansijskih uslova zajmotraioca iz privrede.
Reprezentante kvaliteta performansi banaka mogu se meriti i mnogo razuenijim
pokazateljima, odnosno koeficijentima. Pri tome se koriste kljuni finansijski
pokazatelji ili raciji. Racio analiza je jedna od tehnika za procenjivanje operativnih
karakteristika poslovanja banke razvijajui tako standardizovano merenje njenih
performansi. Ova analiza je korisno sredstvo za upravljanje operativom banke, poto
relativno brzo daje odgovore na mnoga pitanja potrebna menadment timu banke. Za
odgovore na razna pitanja operativne efikasnosti potrebno je imati itav set
finansijskih mera, koje fokusiraju kljuna podruja upravljakih performansi.
Izraene veliine mogu se uporediti sa drugim bankama, sa planiranim veliinama i sa
veliinama banke ostvarenim u prethodnom periodu. Praksa amerikih banaka je
pokazala da su pokazatelji dovoljni za merenje performansi banke svrstani u est
grupa to pokazuje pregled br. 5-1.
165

Pregled br. 5-1: Pregled finansijskih racija banke
I. Racia likvidnosti
A. Likvidnost sredstava
1. Dravne obveznice : ukupna aktiva
2. (Ukupni vrednosni papiri + prodata federalna sredstva) : ukupna aktiva
3. Trina vrednost vrednosnih papira : knjigovodstvena vrednost
hartija od vrednosnih papira
4. Komercijalni i industrijski krediti dospeli do jedne godine : ukupni
komercijalni i industrijski krediti
B. Likvidnost obaveza
5. Veliki denominirani certifikati : ukupne obaveze
6. Kupljena federalna sredstva i vrednosni papiri prodati sa pravom kupovine :
ukupne obaveze
7. Druge obaveze pozajmljeni novac : ukupne obaveze
II. Raciji produktivne aktive
8 8. Ukupni krediti : ukupna sredstva
165
Community, Regional and Global, Prentice - Hall, Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 186-187.
BANKE I RIZICI 135
9. (Ukupni krediti+vrednosni papiri):ukupna sredstva
9 10. Komercijalni+industrijski krediti:ukupna sredstva
10 11. Krediti pojedincima : ukupna sredstva
III. Raciji finansijske strukture
12. Ukupna sredstva : neto vrednost
13. Subordinantni dug : neto vrednost
14. Neto vrednost:ukupna sredstva-(gotovina i dugovna salda+dravne obveznice)
15. Zarada pre kamate i poreza: ukupni trokovi kamate
IV. Raciji trokova poslovanja
16. Operativni izdaci : operativni prihod
17. Plate i beneficije zaposlenih: operativni trokovi
18. Ukupni izdaci za kamatu : operativni trokovi
19. Izdaci za stanovanje-zakup : operativni trokovi
20. (Nekamatni izdaci - nekamatni prihod): produktivna aktiva
V. Raciji neto kamatne mare
21. Prihod od kamate : produktivna aktiva
22. Izdaci za kamatu : produktivna aktiva
23. Neto kamatna mara
VI. Raciji profitabilnosti
24. Neto prihod : operativni prihod (ROI)
25. Neto prihod : ukupna sredstva (ROA)
26. Neto prihod : neto vrednost (ROE)
Na slici br. 6-1 ilustrujemo uticaj banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike
poslovanja.

Op{teperformanse banke
Prinos na akcijski kapital
banke(ROE)
RIZIK
(Promenljivi ROE))
Prinos na ukupna
sredstva (ROA)
LEVERID@
(EM)
Faktori sredine koje
banka kontroli{e:
1.Poslovni miks
2.Prihod od usluge
3.Kvalitet kredita
4.Nivo tro{kova
5.Poreske obaveze
Faktori sredinekojebanka ne
kontroli{e:
1.Strategija segmentacije
2.Strategija pozicioniranja
3.Strategija marketing miksa
4.Strategija tehnolo{kog razvoja
5.Strategija relationship banking
136 BANKE I RIZICI
Slika br. 6-1: Kontrolisani i nekontrolisani rizici banke
Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornansi banaka moe se usmeriti samo na kljune
pokazatelje profitabilnosti i rizika. Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja
banaka usmerava menadmet tim na kontrolu internih faktora (na primer: racionalno
korienje resursa), koje banka moe da kontrolie, i za razvijanje strategija banke da
se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okruenju, inflacija), koje banka ne
moe da kontrolie.
166

6.2. UPRAVLJANJE RIZIKOM POZICIJE LIKVIDNOSTI BANKE
6.2.1. Pojam i sutina likvidnosti banke
Bankarska teorija i praksa poznaju niz definicija, koje nastoje izraziti sutinu
likvidnosti. Naveemo samo neke od njih. Tako, smatra se da je likvidnost banke
sposobnost, da se osigura raspoloivost sredstava za izvrenje obaveza po razumnoj
ceni u svako vreme.
167
Zatim postoji stav da likvidnost banke podrazumeva njenu
sposobnost da udovolji anticipiranoj tranji za sredstvima kako depozitara tako i
zajmotraioca
168
Likvidnost banke u najoptijem smislu podrazumeva da je banka
sposobna da o roku izvrava svoje dospele obaveze. Meutim, to ipak nije dovoljno za
preciznije razumevanje ovog naela upravljanja rizikom banke, pa se ovim vanim
baninim naelom rizika moramo detaljnije pozabaviti.
Da bi se bolje shvatio princip likvidnosti banke, treba imati u vidu jo nekoliko
elemenata: (1) rezerve likvidnosti banke, (2) stepen lakoe pretvaranja dela njene
kratkorone aktive u gotov, odnosno iralni novac, i (3) uticaj kamatne stope na
profitabilnost banke. Polazei od ovih elemenata, pod likvidnou banke
podrazumevamo njenu poslovnu sposobnost da u svakom momentu moe izvriti svoje
dospele obaveze po prihvatljivoj ceni
169
(kamatnoj stopi). Dakle, nije u pitanju bilo
koja cena sredstava, ve prihvatljiva cena sa aspekta banke.
166
godine, str. 266.
167
Marcia L. Stigum and Rene O. Branch, Jr.: Managing Bank Assets and Liabilities -
Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1983.
godine, str. 202.
168
Dr Ronald L. Olson: Evalution of Financial Performance, u knjizi: The Bankers
Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls
E. Walker, Dow Jones-Iewin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 393.
169
Pojam likvidnosti kod naih banaka ve due vreme nije u skladu sa teorijskim
postavkama. Naime, praksa naih banaka je ve po ko zna koji put dokazala da kako
na poslovanju u okvirima domaeg trita tako i na inostranom, taj princip izvravanja
obaveza banke ne treba tako striktno shvatiti. Brojni su primeri, da nae banke ni po
nekoliko meseci ne izvravaju svoje obaveze, kako prema komitentima u meusobnim
odnosima u zemlji tako i prema partnerima i bankama u inostranstvu
BANKE I RIZICI 137
Problem likvidnosti banke zasluuje da se detaljnije objasni. Posebno je vaan aspekt
odravanja banine likvidnosti na zadovoljavajuem ili optimalnom nivou. Naime,
poznato je da banka odrava svoju likvidnost sinhronizovanjem rokova plasmana
(aktive) prema rokovima dospea svojih obaveza (pasive). Polazei od starog
poznatog bankarskog pravila da pasiva odreuje aktivu, banka mora usklaivati
rokove dospea svojih plasmana sa rokovima dospea izvora sredstava - sa primljenim
depozitima i uzetim kreditima za likvidnost. Ako su ti primljeni depoziti i uzeti krediti
preteno kratkoroni i podloni estim ili sezonskim promenama, banka mora jedan
deo svojih plasmana aktive, drati u takvom obliku koji se vrlo brzo moe pretvoriti
u gotov, odnosno iralni novac.
Ovo staro bankarsko pravilo potivanja rone strukture danas se u bankarskoj praksi
prilino izmenilo. Naime, sigurno je da dugoroniji banini izvori sredstava
omoguuju banci odravanje dugoronije aktive - plasmana. Isto tako je sigurno, da se
najmanji problemi u odravanju likvidnosti banke mogu oekivati - ako su kratkoroni
i dugoroni plasmani banke sinhronizovani sa kratkoronim i dugoronim izvorima
sredstava banke.
170
Meutim, u praksi je to vie izuzetak nego pravilo. I ne samo to.
Banka, koja dolazi u situaciju da naruava svoju ronu strukturusredstava I izvora,
mora pronalaziti nove izvore sredstava, koji e, bar za kratko vreme, neutralisati te
probleme. Obino su to kratkorona sredstva, koja sa sobom povlae i problem
relativno visoke cene.
Problem likvidnosti banke, naroito u uslovima uestalih promena visine kamatne
stope, kako eskontne stope centralne banke tako i promene kamatne stope na tritu
novca, moe imati i velike posledice na profitabilnost banke. To se naroito deava
kada doe do nepredvienih i iznenadnih situacija i promena i kada banka pretera u
transformaciji rone strukture, pa banka, iako bi relativno lako mogla reiti konverziju
dela svoje likvidne aktive u gotov novac, da bi izvrila dospele obaveze, ne moe to
uraditi po istoj ili nioj kamatnoj stopi. Tada dolazi do uticaja likvidnosti na
profitabilnost banke. To je naroito prisutno onda kada banka nije u stanju da brzo
izvri potrebnu konverziju svoje kratkorone aktive u gotov novac, pa mora obezbediti
dodatne izvore sredstava (pozajmice po trenutno moguoj ceni).
Kad je re o problemu likvidnosti banke u naim uslovima, treba imati u vidu jo
nekoliko stvari: korenite drutvene promene i prisustvo velikih poremeaja
(neefikasnost privrednog sistema, sporu tranziciju i privatizaciju, vei uvoz od izvoza,
budetski deficit, itd.). Uprkos snano izraenim tendencijama za velikim promenama
u domenu vlasnitva privrede, jo uvek taj proces nije okonan. ak je bilo dosta
dugo i neslaganja o tome kako transformacija u celini treba da se izvede, a prisutna su
i nerazumevanja sutine neophodnih promena. Kada je re o problemu nelikvidnosti
banaka, naglasak se jo uvek daje na ekspanzivnu kreditno - monetarnu politiku, to
ne daje niti moe da daje eljene rezultate za celu privredu.
170
Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije - Teorija, organizacija, poslovanje,
tree dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1983. godine, str.
232.
138 BANKE I RIZICI
Naime, postavlja se pitanje da li je, i pored formalno izvrene transformacije
vlasnikih odnosa u bankama, mogue uspeno i efikasno upravljati likvidnou
banke. Sasvim je oigledno je da je odgovor pozitivan, jer jo do kraja izvedena
odgovornost u upravljanju bankama. A nju je jedino i mogue izvesti u sadanjoj
jasnoj strukturi vlasnitva banaka. to se tie odgovornosti, ona je sasvim izvodljiva s
obzirom na preteno uee privatnog kapitala, a posebno inostranog kapitala u naim
bankama.
6.2.2. Teorije optimalne likvidnosti banke
Upravljanje likvidnim sredstvima banke treba da omogui banci da odrava svoju
likvidnost. Upravljanje likvidnim sredstvima sastoji se od utvrivanja svakodnevnih
potreba banke za likvidnim sredstvima i nainom pokrivanja tih potreba.
Kvantifikacija nivoa potrebnih likvidnih sredstava ili adekvatnog likvidnog potencijala
zavisi od veliine i vrste svake banke, ali i od samih specifinih potreba banke u
datom vremenu. Pristup formiranju optimalnog likvidnog potencijala poznat je kroz
etiri teorije: (1) teoriju komercijalnog kredita, (2) teoriju unovive aktive, (3) teoriju
anticipativne dobiti i (4) teoriju usklaivanja obaveza.
171

(1) Teorija komercijalnog kredita polazi od toga da se banka bavi iskljuivo
odobravanjem kratkoronih kredita sa dospeem do 90 dana. Poto pokrivaju zalihe ili
su vezani za pripremu proizvodnje, proces proizvodnje, zalihe gotovih proizvoda i
naplatu potraivanja od kupaca, to se vraanjem kredita prirodnim putem obnavljaju
likvidna sredstva. U deregulisanom tritu i nestabilnim uslovima ova teorija ne daje
sve potrebne odgovore, pa je zato i treba shvatiti uslovno. Naime, problem se svodi na
kreditiranje realno postojee proizvodnje i zaliha i na namensku upotrebu kredita.
(2) Teorija unovive aktive polazi od sposobnosti banke da transformie svoje
kratkorone delove aktive u gotovinu. Vano je da banka raspolae dovoljnim
obimom lako unovive aktive, ali to vai u uslovima kad nelikvidnost nije pogodila
vei broj banaka. Kod ovog pristupa treba voditi rauna o trokovima koji mogu
nastati ovim transakcijama. Moe imati dobar efekat sa kombinacijom odreenog
nivoa rezervi likvidnosti banke. U naim uslovima ova mogunost je dosta ograniena
s obzirom na relativnu skromnost vrste i obima hartija od vrednosti kojima banke rade
i koje se nalaze na naem finansijskom tritu.
(3) Teorija anticipacije dobiti zasniva se na povezanosti likvidnosti banke sa
ostvarivanjem budue dobiti svojih komitenata i klijenata. Poto dugoroni plasmani
imaju manji stepen likvidnosti, oslanjanje banke na buduu dobit svojih komitenata i
klijenata predstavlja realnu osnovu za kompenzaciju manjeg stepena likvidnosti
banke. Meutim, veliki problem predstavlja vremenska neusklaenost potreba banke i
budue dobiti njenih komitenata i klijenata. U naim uslovima ree se dogaa da
banka prati i da se vezuje za profitabilnost pojedinanih poslova svojih komitenata.
171
Dr Srboljub Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 257.
BANKE I RIZICI 139
(4) Teorija pribavljanja novih likvidnih finansijskih sredstava polazi od sposobnosti
banke da svoje trenutne tekoe reava pribavljanjem sveih likvidnih sredstava. Ova
teorija polazi od nekih nerealnih pretpostavki,
172
pa se u praksi zbog toga smatra
ogranienom. Meutim, kad je u pitanju poslovanje naih banaka, moe se rei da se
ova teorija najee potvruje u svakodnevnoj praksi. Prvo se banka preforsira u
domenu plasmana i to kredita, a onda se trae reenja kako to prevazii dodatnim
sredstvima.
Oigledno je da navedene teorije za formiranje optimalnog likvidnog potencijala ne
mogu pojedinanom primenom dati prave odgovore za reavanje problema likvidnosti
u praksi banke. ak i njihove kombinacije mogu biti samo polazna osnova za
reavanje ovog sloenog problema. Polazei od izreene premise bankarskog
poslovanja da pasiva odreuje aktivu, na prvi pogled za odravanje likvidnosti
banke ne bi trebalo biti problema. Meutim, finansijski organizam banke u praksi ipak
nije tako jednostavan, niti se svi tokovi priliva i odliva sredstava banke mogu tako
uprostiti da bi imali praktinu upotrebu. Naredna izlaganja imaju za svrhu da ukau na
brojne faktore koji determiniu likvidnost banke i na sloenost merenja njihovog
pojedinanog uticaja na nivo i stepen likvidnosti banke.
6.2..3. Faktori i modeli likvidnosti poslovne banke
Vie faktora utie na sposobnost banke da bude likvidna, a kao najvaniji mogu se
navesti sledei:
(a) brzina obrta plasiranih sredstava banke,
(b) bonitet ukupnih plasmana banke i stepen njihove pojedinane likvidnosti,
(c) usklaenost rone strukture plasmana sa izvorima sredstava banke,
(d) porast novanih depozita,
(e) mogunost pribavljanja kredita na tritu novca ili od drugih institucija, i
(f) stepen naplate dospelih kredita i pripadajuih kamata.
173

Odravanje likvidnosti banke je sloen proces, poto je likvidnost determinisana
brojnim faktorima bilansne strukture i faktorima u okviru aktive i u okviru pasive.
172
Nerealne pretpostavke teorije pribavljanja novih likvidnih sredstava su: (1)
relativno nerazvijeno finansijsko trite, (2) slabo razuen instrumentarij hartija od
vrednosti, (3) slaba likvidnost ukupnog bankarskog sektora, (4) uticaj centralne banke
na tokove likvidnih sredstava na novanom tritu jo nije dovoljan i (5) jo nije
izgraen efikasan informacioni sistem. Ibidem, str. 258.
173
Dr Milan Kneevi: Banka - Organizacija i poslovanje, kolska knjiga, Zagreb,
1984. godine, str. 109. Dr Ante Katunaric navodi sledee faktore, koji utiu na
kretanje priliva i odliva sredstava banke, pa time i na likvidnost: faktor ronosti izvora
sredstava, opseg, dinamika i struktura izvora sredstava i plasmana koja je zavisna od
realizacije i brzine prometnog procesa i od subjektivnih odluka depozitara i raznovrsni
redoviti objektivni faktori sa kojima se depozitari susreu tokom realizacije
proizvodnog ciklusa. Vidi: Banka - Teorija, organizacija, poslovanje, kolska knjiga,
Zagreb, 1977. godine, str. 569.
140 BANKE I RIZICI
Jedan od pogodnih pristupa ili modela reavanja problema likvidnosti banke je tzv.
pul sredstava banke (pool of funds approach), koga ovde izlaemo u obliku
grafikog prikaza na slici br. 6-2.
174

Depoziti po
vi| enju
[ tedni
ulozi
Oro~eni
depoziti
Kratkoro~ne
nedepozitne
pozajmice
Drugostepene
menice i
obveznice
Kapital -
fondovi
banke
IZVORI SREDSTAVA BANKE
PUL SREDSTAVA BANKE
Prioritetno kori{}enje sredstava banke
Primarne
rezerve
Sekundarne
rezerve
Krediti Kratkoro~ne
hartije od
vrednosti
Slika br. 6-2: ema pula sredstava banke
Pul sredstava banke je jedan od pristupa upravljanja likvidnou banke i poinje
utvrivanjem standarda likvidnosti tj. iznosa i vremena potreba banke za gotovinom.
Uopteno govorei, ovi standardi se baziraju na iskustvu, proceni i intuiciji
menadmenta banke. Meutim, mogue je upravljati likvidnou banke i pomou
koeficijenata ili finansijskih racija likvidnosti.
Kada finansijski menader banke utvrdi stanje sredstava, opte uslove (mogunost
pribavljanja sredstava i njihovu cenu) i zahteve likvidnosti (potrebe za izvravanjem
obaveza), prva alokacija sredstava su primarne rezerve. Konceptualna kategorija ovih
sredstava ukljuuje ukupnu gotovinu, depozite kod centralne banke, salda kod drugih
depozitnih institucija i stavke gotovine u procesu naplate.
Sledea alokacija sredstava su sekundarne rezerve, koje obezbeuju zatitu likvidnosti
za prognozirane potrebe u gotovini i dre se u kratkoronim hartijama od vrednosti na
otvorenom tritu. Za razliku od primarnih rezervi, sekundarne rezerve eksplicitno
obezbeuju prinos i time doprinose profitabilnosti banke. U stvari, fleksibilna
174
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks -
1990. godine, str. 271.
BANKE I RIZICI 141
strategija sa sekundarnim rezervama likvidnosti ini ugaoni kamen kontinuiteta
odravanja likvidnosti banke.
Pristup reavanju likvidnosti preko pula sredstava banke podvrgnut je i mnogim
kritikama, jer se smatra: prvo, da ne obezbeuje bazu za utvrivanje standarda
likvidnosti; drugo, da ne uzima u obzir isparljivost individualnih rauna depozita;
tree, da ignorie likvidnost obezbeenu kreditnim portfoliom kroz kontinuelan tok
sredstava od plaanja otplata i kamata, te moguu sekjuritizaciju; etvrto, da
zahtevana zaloga ozbiljno smanjuje vanost sekundarnih rezervi kao izvora
likvidnosti; peto, da pul sredstava zamuuje injenicu da se realna dugorona
sigurnost banke nalazi u njenoj sposobnosti da generie adekvatnu zaradu; i esto, da
nipodatava interaktivnu ulogu aktive i pasive u obezbeivanju sezonske i cikline
likvidnosti.
175

Drugi model likvidnosti banke poznat je pod imenom model alokacije sredstava za
upravljanje sredstvima (the asset allocation model for asset management) i moe se
predstaviti slikom br. 6-3.
176
Model alokacije sredstava polazi od toga da je iznos
likvidnih potreba banke povezan sa izvorima iz kojih ih dobija. Model, kako se vidi i
na navedenoj slici (br. 6-3), zasniva se na formiranju nekoliko likvidno-profitabilnih
centara (etiri centra) u banci za alokaciju sredstava dobijenih iz razliitih izvora.
Alokacija sredstava se vri u svakom centru nezavisno od drugih centara i
menadment tim mora formulisati politiku alokacije sredstava u okviru svakog ovog
centra.

Slika br. 6-3: ema modela alokacije sredstava
Principijelna prednost ovog metoda je da smanjuje tj. eliminie vikove likvidnih
sredstva i alocira dodatna sredstava na kredite i hartije od vrednosti, poveavajui
time profitabilnost banke. Meutim, model ima i limite koji pogoravaju njegovu
efektivnost. To su alokacija sredstava iz razliitih centara, mogunost slabe veze
izmeu njih itd. Drugi limit je u prisvajanju sredstava odnosno izvori sredstava su
nezavisni od njihovog korienja. Ostali limiti ovog modela su isti kao i kod pula
sredstava.
Pored navedena dva modela reavanja likvidnosti, postoji i trei, tzv. model linearnog
programiranja. To je matematiki model
177
(ili tehnika) koji se koristi u naunim
pristupima za teorijsko reavanje poslovnih problema, pa ga ovde neemo ni izlagati.
175
176
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 122.
177
142 BANKE I RIZICI
Bez obzira na navedene nedostatke modela, koji u dobroj meri stoje, modeli su dosta
jednostavni i primenjivi u praksi. Mogua su i odreena poboljanja ovih pristupa
uvaavajui neke od navedenih kritika i limita. Na taj nain bi se ovi modeli uinili
jo boljim i zadovoljili bi potrebe prakse banaka. Pri tome treba imati u vidu praksu
naih banaka, koje, izuzev nekih, nemaju sistemski pristup reavanju ovog za banku
vanog i, moglo bi se rei, ivotnog principa banaka.
Upravljanje likvidnou podrazumeva upravljanje tokovima gotovine u banci. A to
znai da u tom procesu treba obezbediti konsekventno planiranje novanih tokova
ulaza i izlaza sredstava, organizovanje da se planirani tokovi i ostvare i kontrolu
ostvarene likvidnosti u odnosu na planiranu.
6.2.4. Merenje likvidnosti poslovne banke
Likvidnost banke moe biti posmatrana kao statiki i kao dinamiki koncept. Merenje
likvidnosti sa statikog aspekta podrazumeva procenu posedovane aktive koja se moe
pretvoriti u gotovinu. Za odreivanje adekvatnosti likvidnosti u okviru ove okosnice,
treba komparirati postojea likvidna sredstva sa oekivanim likvidnim potrebama.
Ovo je ui koncept likvidnosti, poto ne uzima u obzir da se likvidnost moe postii
preko kreditnog trita i tokova prihoda. Kad posmatramo likvidnost sa dinamikog
aspekta, to se ne smatra samo sposobnou pretvaranja likvidne aktive ve i
sposobnou ekonomske jedinice da se zaduuje i da generie gotovinu iz
poslovanja.
178
Sa aspekta merenja likvidnosti banke, bitno je praenje indikatora i
instrumenata likvidnosti banke.
U tom smislu, postoje etiri primarna indikatora ili racija likvidnosti:
179

(1) gotovina i nezaloene utrive hartije od vrednosti podeljene ukupnom aktivom
(cash and unpledged marketable securities divided by total assets),
(2) ukupni depoziti podeljeni pozajmljenim sredstvima (total deposits divided by
borrowed funds),
(3) promenljiva sredstva podeljena likvidnom aktivom (volatile funds divided by
liquid assets), i
(4) ukupni krediti podeljeni ukupnim depozitima (total loans divided by total
deposits).
Najee je u upotrebi indikator likvidnosti banke praen preko odnosa ukupnih
kredita prema ukupnim depozitima. Niska vrednost ovog indikatora pokazuje visoku
likvidnost i potencijalno nizak profit. Meutim, visoka vrednost ovog indikatora
ukazuje na rizik da bi neke kredite trebalo prodati sa gubitkom, da bi se udovoljilo
zahtevima depozitara. Zbog toga je vaan obim likvidne aktive u ukupnoj aktivi
bilansa banke i on se odreuje u zavisnosti od stepena sezonskih varijacija depozita,
178
Edward G. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Fourt Edition,
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 128.
179
Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Giude, New York,
1990. godine, str. 358.
BANKE I RIZICI 143
ciklinih oscilacija obima depozita i oekivanog obima tranje kredita od strane
komitenata.
Obim likvidonosnih sredstava za pokrivanje depozitnih oscilacija (sezonskih i
ciklinih) ima primarno mesto, dok su likvidna sredstva za pokrivanje kreditne tranje
od sekundarnog znaaja.
180
Po utvrivanju potrebnog obima likvidnog potencijala,
banka se okree ka strukturiranju aktive u cilju obezbeenja solventnosti i
profitabilnosti. Dinamiki aspekt likvidne pozicije banke zahteva korelativno praenje
stopa rasta depozita i kredita. Stabilne stope rasta depozita siguran su pokazatelj
odravanja optimalne zone likvidnosti. Stope rasta kredita ne bi smele biti formirane
iznad stopa rasta depozita.
Polazei od teorijskog pristupa problemu likvidnosti i postojee bankarske prakse,
izdiferencirana su dva nivoa rezerve likvidnosti, kao instrumenta za regulisanje
kreditne politike poslovnih banaka:
(1) primarne rezerve likvidnosti, i
(2) sekundarne rezerve likvidnosti.
Kljune funkcije rezervi likvidnosti su: primarne - regulisanje kreditnog potencijala i
sekundarne - obezbeenje likvidnosti poslovnih banaka. Rizik nelikvidnosti se
ispoljava kao odnos raspoloivih sredstava banke prema traenim sredstvima, pa kad
je tranja vea, mora se prodavati aktiva banke da bi se podmirila tranja odnosno
obaveze banke.
6.2.5. Upravljanje pozicijom rizika nelikvidnosti banke
Rizik nelikvidnosti obino se odnosi na nemogunost obnavljanja ili nadometanja
sredstava za izvrenje dospelih obaveza banke uz prihvatljivi (rezonski) troak.
Osnovno pravilo upravljanja likvidnou banke je diversifikacija izvora sredstava i
dobavljaa u okviru svakog izvora. Mnoge banke takoe prate rizik nelikvidnosti
korienjem razliitih mera u procesu odravanju likvidnosti. U praksi amerikih
banaka istiu se posebno dve mere likvidnosti: prva, razlika izmeu likvidnih
sredstava i kratkoronih obaveza; i druga, dospea obaveza na 5, 13 i 27 nedelja
bazirana na prognozi kretanja obima kredita i obima depozita po vienju.
181

Vano je shvatiti da rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica neke od prethodnih
aktivnosti banke, na koju je banka mogla ili nije mogla uticati. Kad je re o
aktivnostima na koje je banka mogla uticati, one se uglavnom manifestuju kao
plasman ve prikupljenih sredstava ili kao odliv postojeih depozita. Kad je re o
plasmanu sredstava, nije svejedno sa aspekta likvidnosti, gledano kratkorono, kome
180
181
Donald B. Reifler and Lazaros P. Mavrides: Funding Source and Strategies for
Banks of Various Sizes, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by:
William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin,
Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 302.
144 BANKE I RIZICI
banka odobrava i plasira kredit. Naime, bitno je za banku da li ta sredstva sasvim
odlaze iz novanog krvotoka banke ili e tim sredstvima zajmoprimac, pa ak i
depozitar, platiti svoje obaveze firmi odnosno preduzeu, koje je takoe komitent iste
ove banke. Bitno je da kroz ove finansijske operacije ne dolazi, ili ne dolazi odmah do
odliva finansijskih sredstava banke. Ako pak dolazi do odliva sredstava van
finansijskih kanala banke, bitno je da e se ta sredstva u celini ili bar jedan deo (a
moda i uveana, to bi bilo najpovoljnije) ubrzo ili postepeno vratiti u novane
tokove banke.
Praksa inostranih banaka je da se, pored strogog pridravanja rone strukture i trenda
kretanja pojedine vrste depozita, plasman sredstava u kratkorone likvidne hartije od
vrednosti stalno odrava na odreenom nivou. To znai da banka u svakom momentu
ima mogunost brzog pretvaranja potrebnog iznosa hartija od vrednosti u gotov novac
potreban za reavanje nastalog problema likvidnosti. Ovo je najmanje rizian posao
reavanje tekuih nelikvidnih pozicija banke kako sa stanovita likvidnosti tako i sa
stanovita profitabilnosti. Ovakvim operativnim postupcima pozitivno se utie na
smanjnje rizika nelikvidnosti uz najmanje iritiranje rizika profitabilnosti.
Praksa naih banaka pokazuje da je takav pristup problemima likvidnosti vie izuzetak
nego pravilo. Kad se ovome doda i problem nelikvidnosti izazvan faktorima na koje
banka ne moe da utie, kao to su nagli veliki odlivi nekih depozita, onda je jasno
zato nae banke, i pored svih drugih problema, dolaze u neprihvatljivo duge periode
nelikvidnosti. Jasno je da je naim bankama u sadanjim uslovima izuzetno teko
odravati zadovoljavajui nivo likvidnosti s obzirom na sve manje mogunosti da
raspolau visokolikvidnom aktivom i na potrebu zadravanja veih iznosa neplasiranih
sredstava na iro-raunu banke. Zato je za upravljanje likvidnou od znaaja
pronalaenje ne samo likvidnih sredstava ve likvidnih sredstava sa pozitivnom
razlikom aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (positive spread).
Upravljanje likvidnou je vano za banku bilo koje veliine. Stepen likvidnosti banke
zavisi od strukture aktive i pasive bilansa banke. To znai da stepen likvidnosti moe
biti razliit u zavisnosti od stepena unovivosti pojedinih delova aktive banke. Isto
tako, zavisi i od strukture i intenziteta dospea obaveza na strani pasive. Bankarska
teorija i praksa polaze od toga da se stepen likvidnosti meri vremenom potrebnim za
pretvaranje pojedinih delova aktive u gotov odnosno iralni novac ili novana sredstva
kod centralne banke. Prema stepenu likvidnosti razlikujemo: (1) primarnu likvidnost,
(2) sekundarnu likvidnost i (3) tercijarnu likvidnost banke, o kojima smo ve govorili.
Sistemski pristup reavanju problema likvidnosti banke, bilo na dui ili krai rok,
podrazumeva: (1) planiranje i svakodnevno auriranje plana priliva i odliva sredstava
banke, (2) kontinuirano organizovanje poslova odnosno organizacioni napori
zaposlenih da se taj plan ostvari i (3) svakodnevna kontrola ostvarivanja plana i
korekcija neadekvatnih aktivnosti. U savremenim uslovima kompjuterske tehnike i
telekomunikacija, ovaj dinamini operativni posao ne moe se u uslovima dinaminih
promena efikasno organizovati bez primene sofisticiranih metoda i programskih
aplikacija kompjuterske tehnike.
BANKE I RIZICI 145
Polazna osnova za uspeno reavanje likvidnosti banke su principi odravanja
likvidnosti koje je prihvatio menadment tim banke i koji su obavezni za sve nivoe
upravljake strukture banke. Upravljanje svim pozicijama aktive i pasive utie ili
moe da utie na likvidnost banke. Zato je za nelikvidnu poziciju banke
najodgovorniji menadment tim banke. Zbog obaveza prema deoniarima da obezbedi
profitabilno poslovanje banke i zadovoljavajui nivo dividende, s jedne strane, i snage
autoriteta odnosno ovlaenja koja ima u banci, s druge strane, neizbena je
odgovornost prve linije menadment tima banke za nelikvidnost banke. Upravo zbog
toga menadment tim treba da bude pokreta sistemskog reavanja problema
likvidnosti banke i upravljanja likvidnou banke u kontekstu upravljanja bilansom i
bilansnom strukturom banke.
Strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva projekciju dugoronih trendova
kretanja faktora koji determiniu likvidnost banke. Stretegijsko planiranje likvidnosti
se ne moe posmatrati kao proces planiranja u uem smislu tj. samo u okviru pozicija
kretanja ulaza i izlaza gotovine na raunima banke. Efektivno strategijsko planiranje
likvidnosti banke podrazumeva planiranje i praenje kretanja depozita kljunih
komitenata - depozitara banke, iji depozitni poterncijal ini sr likvidnog potencijala
banke. To su obino veliki komitenti i depozitari, ali esto i veliki korisnici kredita,
kod kojih iznenadne promene odnosno odlivi sa iro rauna mogu izazvati bitan
poremeaj u likvidnoj poziciji banke. Uspostavljanje takvog mehanizma komunikacija
sa veim depozitarima omoguilo bi banci blagovremenu informaciju o namerama
komitenata - depozitara u pogledu potreba angaovanja depozita i buduim veim
prilivima i odlivima depozita.
to se tie tehnike strane planiranja likvidnosti banke, mada ima vie pristupa, treba
poi od navedenih modela i sainiti metodologiju planiranja i praenja priliva i odliva
sredstava za odreene periode respektujui pri tom ronu strukturu sredstava i obaveza
i pojedine stepene likvidnosti aktive. Meutim, treba imati u vidu da je teko odrediti
standarde likvidnosti poto budua tranja nije poznata.
Bitna pretpostavka ovakvog naina upravljanja likvidnou banke jeste meusobno
poverenje odnosno poverenje komitenata u banku. Za uspostavljanje odnosa poverenja
potrebne su godine. A za gubljenje poverenja dovoljna je jedna nesmotrenost ili
nerazumevanje. Banka u ovom procesu treba da ima inicijativu.
6.3. UPRAVLJANJE RIZIKOM PROFITABILNOSTI BANKE
6.3.1. Pojam i sutina profitabilnosti banke
Banka kao i svaki privredni subjekt u uslovima trine privrede i poslovanja po
principu privrednog rauna mora svojim prihodima pokrivati svoje rashode i
ostvarivati dobit. Kao institucija banka mora biti kompenzirana za obezbeivanje
prednosti u konkurentskoj borbi na tritu. Poto banka kao finansijski posrednik
obavlja proces primanja, transformacije i pozajmljivanja novca - sredstava, ona ima
odreene operativne izdatke, administrativne trokove, druge trokove, doprinose i
poreze. Banka kao institucija mora obezbeivati tokom svog poslovanja dobit za
akcionare, akumulaciju i rezerve. To ilustruje sledea slika br. 6-4.
146 BANKE I RIZICI

BANKA
Krajnji
zajmoprimci
Krajnji
depozitari
Napla}ena
kamata
Pla}ena
kamata
Razlika
kamate
Napla ena od
zajmoprimaoca
Pla ena
depozitarima
1
]
1

1
]
1

1
]
1
} }

Provizije, naknade i drugi nekamatni prihod
Eksterno
reinvestiranje
Interno
reinvestiranje
Operativni izdaci
Administrativni tro{kovi
Doprinosi i porezi
Adekvatan
prinos
Zadràna
zarada
PROFIT
Novo
investiranje
Dividende Akcionari Neadekvatan
prinos
Seljenje
kapitala u
druge
sektore
+
-
=
Slika br. 6-4: Proces ostvarivanja dividende i reinvestiranje

Posebna panja banke kao institucije treba da bude usmerena na visinu kamata koje
plaa depozitarima i na visinu kamata koje naplauje od korisnika zajmova. Razlika
izmeu ove deve vrste kamata (interest spread) predstavlja glavni izvor neto prihoda
banke i njenog profita. U stvari pravi motiv poslovanja banke jeste da ostvari to vei
profit kako bi time to vie doprinela poveavanju dividendi svojih akcionara, te
putem reinvestiranja u akcije, odnosno u kapital banke obezbedila poveanje svog
potencijala.
182

U savremenoj trinoj privredi i deregulisanom bankarskom tritu banka nastoji
izbalansirati svoje konkurentske sposobnosti i mogunosti, kako prema depozitarima
tako i prema zajmoprimcima. Kamata plaena depozitarima mora biti dovoljno visoka
da zainteresuje tedie, dok kamata i provizije koje snose zajmoprimci moraju biti
dovoljno niske da generiu potrebne prihode na finansijska sredstva. Takvu
usklaenost ovih tokova moe obezbediti banka koja ima dobro planiranu marketing
strategiju svojih proizvoda i usluga, kako onih usmerenih ka depozitarima tako i onih
usmerenih ka zajmotraiocima. Krajnji rezultat treba da se pojavi kao razlika izmeu
tzv. aktivnih i pasivnih kamata (interest spread). Ova razlika mora biti dovoljna da
pokrije operativne izdatke, administrativne trokove, doprinose i poreze, te konano
neto dobit i adekvatnu dividendu za akcionare. Ukoliko akcionari nisu zadovoljni
182
BANKE I RIZICI 147
dobijenom dividendom, oni e dobijena sredstva jednostavno uloiti u kupovinu akcija
druge banke ili ih ak usmeriti u drugi sektor privrede.
183

6.3.2. Faktori profitabilnosti poslovne banke
Upravljanje profitabilnou banke podrazumeva poznavanje bilansne strukture banke
kako u njenom statikom, tako jo vie u njenom dinamikom smislu. Na
profitabilnost banke utiu brojni faktori, kako na strani aktive tako i na strani pasive.
Statiki posmatrano, profitabilnost banke moe biti iskazana na osnovu stvarnog ili
planiranog stanja na odreeni dan. Dinamiki aspekt profitabilnosti polazi od injenice
da se profitabilnost menja svakog momenta pod dejstvom mnotva inilaca tokom
svake poslovne promene, koji imaju uticaja na prihode i rashode banke.
Naveemo nekoliko bitnih faktora koji utiu na profitabilnost banke:
184

(1) menadment tim,
(2) ekonomski uslovi,
(3) veliina banke,
(4) kamatne stope,
(5) konkurentski uslovi,
(6) procenat uposlenih resursa,
(7) dobici i gubici hartija od vrednosti, i
(8) gubici na kreditima i obnovljeni krediti.
Menadment tim je kljuni faktor profitabilnosti poslovanja banke i obuhvata:
planiranje, organizovanje i kontrolu poslovanja banke. Banke koje u ovim oblastima
imaju jasne ciljeve i strategiju su efikasnije i efektivnije od onih koje to nemaju.
Profitabilnost banaka zavisi u velikoj meri od ekonomske uspenosti i stabilnosti
sredine u kojoj banka radi i koju opsluuje. Sektori ekonomije koji su depresirani
smanjuju mogunost ostvarenja profita banke. Veliina banke je faktor koji ukazuje da
su male banke manje profitabilne nego velike banke. Smatra se da su banke (kao u
SAD) sa aktivom manjom od $ 25 miliona premale za ostvarivanje maksimalne
efikasnosti. Kamatne stope najdirektnije utiu na prihode, rashode i profit banke. Od
njihove veliine i posebno od razlike izmeu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa
(interest rate spread), umnogome zavisi i nivo profitabilnosti banke.
Konkurentska pozicija banke utie na profitabilnost putem smanjenja sredstava
raspoloivih za banku i preko porasta kamatnih stopa koje treba platiti na ta sredstva.
Stepen konkurentnosti banke, koji egzistira na tritu, varira sa irinom trita banke.
Od procenta uposlenih resursa, odnosno iznosa resursa banke u produktivnu aktivu
zavisi i rast prihoda i profitabilnosti. Iznos koji e biti alociran na kredite i hartije od
vrednosti je znaajna odluka menadmenta i ona zavisi od mnogih faktora ukljuujui
i likvidnost banke. Dobici i gubici u portfoliju hartija od vrednosti utiu na
183
Ibidem, str. 29.
184
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 201-202.
148 BANKE I RIZICI
profitabilnost banke. Kad se hartije prodaju, banka ostvari dobitak ili gubitak.
Meutim, banka formira portfolio hartija od vrednosti ne samo radi prihoda, ve radi
lakeg odravanja likvidnosti i smanjenja kreditnog rizika. Konano, gubici na
kreditima i obnovljeni krediti imaju direktan uticaj na profitabilnost banke.
Analiza navedenih faktora i njihov evidentni uticaj na nivo profitabilnosti banke
ukazuju na nunost upravljanja procesom ostvarivanja profitabilnosti banke. Zato je
korisno osvrnuti se na proces ciklusa planiranja profita u banci koji ilustruje slika br.
6-5 (na sledeoj strani).
Prva faza
185
planskog procesa poinje konsultacijom sa ekonomskim jedinicama -
portfolijima kao to su: kreditiranje, ulaganje u hartije od vrednosti, rast sredstava
banke, u pogledu prihvatanja njihovog izgleda u budunosti. Posle konsultacija
priprema se ekonomska prognoza i distribuira na profitne centre i na centre
upravljanja aktivom i pasivom. Ovaj dokument ima nekoliko funkcija: obezbeuje
informacije o poslovnoj sredini koje mogu biti koriene u strategijskom procesu
planiranja i obezbeuje osnovu za razvoj profitnih ciljeva za razliite profitne centre u
okviru banke.
185
1990. godine, str. 147.
BANKE I RIZICI 149
Kratkoro~na ekonomska prognoza
Procena angaòvanih
sredstava
Procena izvora
sredstava
Upravljanje aktivom Upravljanje pasivom
A. Preliminarni planovi profita
B. Scenariji godi{njeg plana profita
Izve{taj menad`ment timu i grupi
za strategijski plan
Zvani~ni plan i godi{nji budèt
PROFITNI CENTRI
Informativna baza i
kju~ni izve{taji
Prva
faza
Druga
faza
Tre}a
faza
êtvrta
faza
Zvani~ni pisani izve{taji
Kanali diskusije
Mese~ni izve{taji o
profitu
Odgovornost za
izve{taje
Slika br. 6-5: Proces ciklusa planiranja profita

Druga faza se odnosi na izvetavanje profitnih centara o autputima iz procesa koji
sadre razne potencijalne scenarije buduih performansi. Neki od inputa u pojedine
scenarije, koji mogu varirati, ukljuuju: cenu novca, stopu povrata sredstava,
ekonomsku stopu rasta i stopu inflacije.
Trea faza ukljuuje sagledavanje performansi tokom sledee godine i kompatibilnost
operativnih planova sa optim strategijskim planom i poslovnom strategijom banke.
Sledea pitanja koja zasluuju panju u ovoj fazi su: projekcije trokova, visina i
struktura internog budeta, struktura obaveza, adekvatnost kapitala itd.
etvrta faza predstavlja prihvatanje zvaninih planova i pripreme za njihovo
konkretno izvravanje.
150 BANKE I RIZICI
Navedeni plan profita predstavlja operativni plan akcija, koji obezbeuje okvir za
donoenje poslovnih odluka.
6.3.3. Metode merenja i rizik profitabilnosti banke
Profitabilnost poslovanja banke moemo meriti na vie naina i na vie nivoa. Ovde se
opredeljujemo za merenje profitabilnosti poslovanja banke na tri nivoa: (1)
profitabilnost na nivou jednog proizvoda ili usluge (tj. pojedinog rauna odnosno
partije) banke, (2) profitabilnost na nivou pojedinanog korisnika (komitenta i
klijenta) proizvoda i usluga banke i (3) profitabilnost poslovanja banke kao celine.
(1) Profitabilnost pojedinog proizvoda ili usluge odnosno pojedinanog rauna ili
partije moe se sagledati prema emi pregleda br. 6-2.
186

Pregled br. 6-2: Praenje profitabilnosti proizvoda/usluge banke
Naziv rauna
Broj rauna
Za analizu perioda od 199
ANALIZA ZARADE
Proseni saldo Din _________________
Minus: prosena neprikupljena sredstva Din _________________
Prosena prikupljena sredstva Din _________________
Minus: obavezna rezerva _____ % Din _________________
Proseni neto saldo za plasman Din _________________
Zarada putem kredita _____ % Din _________________
ANALIZA IZDATAKA
Odravanje rauna Din ______ Din _________________
- poslata zaduenja Din ______ Din _________________
- obavest o depozitu Din ______ Din _________________
- primljeni ekovi Din ______ Din _________________
- poslati ekovi Din ______ Din _________________
- vraene stavke Din ______ Din _________________
- telegrafski transferi Din ______ Din _________________
- poslati novac Din ______ Din _________________
- valutne transakcije Din ______ Din _________________
- skupljanje gotovine Din ______ Din _________________
DODATNE STAVKE
__________________________ Din _________________
__________________________ Din _________________
186
Duane B. Graddy and Austinb H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 378-380.
BANKE I RIZICI 151
UKUPNI TROKOVI USLUGA Din _________________
Neto profit (ili gubitak) Din _________________
Ako je gubitak, to trai dodatni saldo Din _________________
Potpis odgovornog lica
________________________
(2) Profitabilnost na nivou korisnika proizvoda i usluga ili profitabilnost na nivou
pojedinanog komitenta i klijenta banke moe se izraunati i dinamiki pratiti pomou
eme date u pregledu br. 6-3.
Pregled br. 6-3: Praenje profitabilnosti na nivou korisnika usluga
Naziv
rauna_____________________________________________________________
Broj rauna
_____________________________________________________________
Pripada raunima
________________________________________________________
________________________________________________________
Brojevi rauna
__________________________________________________________

__________________________________________________________
Period za analizu
_______________________________________________19_______
Krediti
_________________________________________________________________
IZVOR I KORIENJE SREDSTAVA
Prosean saldo kredita Din ________
Prosean saldo Din _________
Minus: pros.nenapla.sredstava Din _________
Proseno naplaeni saldo Din _________
Minus: obav.rezerva ____% Din _________
Neto saldo za ulaganje Din ________
Ukupan saldo za ulaganje Din ________
Alocirani kapital Din _________
Ostatak sredstava Din _________
Neto koriena sredstva Din ________
PRIHODI I TROKOVI
P r i h o d i
Bruto prihod od kredita Din ________
Zaduenja za usluge Din _________
152 BANKE I RIZICI
Provizija po kreditu Din _________
Obrada kredita Din _________
Druge provizije Din _________
Ukupno naplaene provizije Din ________
Ukupan prihod Din ________
T r o k o v i
Trokovi analize rauna Din _________
Kamata na depozite Din _________
Trokovi odravanja kredita Din _________
Trokovi provizija kredita Din _________
Obrada kredita Din _________
Drugi trokovi usluga Din _________
Ukupni trokovi usluga Din ________
Alocirani kapital ____% Din _________
Ostatak sredstava ____% Din _________
Ukupno trokovi bankarskih sredstava Din ________
Ukupni trokovi Din ________
Neto prihod pre poreza Din ________
MERE PROFITABILNOSTI
Prinos na alocirani kapital ____ % ______%
Prinos na neto koriena sredstva ______%
Prinos na ukupno pozajmljena sredstva ______%
Potpis odgovornog lica
_______________________
(3) Trei nain merenja profitabilnosti jeste na nivou cele banke kao institucije. U tom
smislu, menadment tim svake banke, u uslovima date sredine i regulatornih prinuda,
preduzima mere radi:
187

(1) maskimiziranja prihoda ukljuujui kamate i provizije,
(2) minimiziranja trokova ukljuujui kamate i opte trokove, i
(3) izbegavanja poreza (tzv. zatitni prihod, tj. prihod na koji se ne plaa porez,
odnosno koji je osloboen plaanja poreza).
Ako se postignu i ostvare ove tri mere, menadmet tim e biti uspean u
maksimiziranju profita banke. Merenje profitabilnosti ukupnog poslovanja banke
podrazumeva primenu odreenih modela izraunavanja i iskazivanja profitabilnosti,
od kojih su najvanije i prihvaene kao opti standard sledee mere:
187
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Managrment in the Financial
godine, str. 271-272.
BANKE I RIZICI 153
Prinos na ukupno angaovana sredstva odnosno ROA (return on assets).
Definie se kao neto prihod podeljen ukupnim ili prosenim sredstvima. Merenje
profitabilnosti je po novanoj jedinici sredstava i smatra se jednim od najboljih
raunovodstvenih merenja optih performansi svake firme pa i banke (ROE =
ROA x EM, ROA = ROE : EM).
Multiplikator akcijskog kapitala EM (equity multiplier). To je racio ukupnih
sredstva prema ukupnom akcijskom kapitalu (EM = ROE : ROA, ROE : (PM X
AU)).
Iskorienost sredstava AU (asset utilization). To je ukupni prihod podeljen
ukupnim ili prosenim sredstvima. Izraava merenje prihoda po novanoj jedinici
sredstava.
Prinos na akcijski kapital ROE (return on equity). Definie se kao neto prihod
podeljen ukupnim ili prosenim akcijskim kapitalom. Izraava merenje
profitabilnosti sa aspekta akcionara. Moe biti dekomponovan u merenje
performansi i leverid faktora (ROE = ROA x EM).
6.3.4. Upravljanje kompetitivnom profitabilnou banke
Primarni cilj banke kao finansijskog posrednika je ostvarivanje kompetitivne stope
prinosa na kapital. Banka mora da tei ka nivou profita, koji e zadovoljiti njene
poverioce i akcionare visinom prinosa na njihova sredstva tako da banka ima dovoljno
duga i kapitala za efikasno poslovanje. Kako banka moe postii i odrati
konkurentsku profitabilnost? Bankari znaju da nije lako odgovoriti na ovo pitanje.
Zaista, sa deregulacijom i rapidnim promenama u tehnologiji, sve je tee nai odgovor
na ovo pitanje. Smatra se da su za dostizanje i odravanje konkurentske profitabilnosti
vani sledei faktori:
188

(1) veliina banke,
(2) miks izvora sredstava,
(3) miks korienja sredstava,
(4) cene proizvoda i usluga,
(5) tehnologija,
(6) kontrola izdataka, i
(7) tip organizacije banke.
Veliina banke merena ukupnom aktivom je prvi preduslov za ostvarivanje ekonomije
obima. Smatra se da banka sa aktivom ispod 25 miliona US dolara ne moe biti
profitabilna. to se tie miksa izvora sredstava, istraivanja su pokazala da su
profitabilnije banke sa visokom stopom tzv. core depozita, odnosno sa niskim
stopama fluktuacije oroenih depozita. Miks korienja sredstava je bitan sa stanovita
odnosa plasmana u kredite i u hartije od vrednosti i veliine banke. to je banka vea,
188
Dr Peter S. Rose: The Economics of the Banking Firm, u knjizi: The Bankers
Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls
E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 198-201.
154 BANKE I RIZICI
to je manje vaan faktor portfolio miksa u oblikovanju profitnih performansi. U eri
deregulacije, kada trite odreuje kamatne stope depozita i kredita, politika cena
postaje kritini faktor uspenih performansi banke. Ovde su prisutne dve tendencije:
smanjenje operativnih trokova i poveanje plasmana u kredite gde je vea
profitabilnost.
Promena tehnologije informacija i automatizacija izazvali su u bankama razliite
optimume primene u zavisnosti od veliine i poslovne orijentacije svake banke.
Visokoprofitne banke imaju bolju kontrolu svojih operativnih trokova i kamatnih
izdataka nego prosene i niskoprofitne banke. Nema sumnje da je i tip organizacije
banke jedan od faktora koji utiu na profitabilnost banke. Mada o tome postoji
relativno malo studija, smatra se da postoje razlike u trokovima, produktivnosti i
efikasnosti izmeu sistema banke sa mnogo filijala, bankarske holding kompanije,
finansijskih konglomerata i malih banaka.
Za ostvarenje superiornih profitnih performansi banke vano je imati u fokusu
planiranja sledee faktore:
189

(1) Produktivnost zaposlenih. Visokoprofitne banke imaju vie stope neto prihoda,
sredstava i prihoda nego nisko profitne banke i, saglasno tome, obezbeuju svojim
zaposlenim vee plate i bonuse. Poboljanje produktivnosti zaposlenih u bankama
zahtevae i ubudue bolje analize i poznavanje trokova banke i efektivno
korienje dugoronog i kratkoronog planiranja. Treba pri tome imati u vidu da
e korist od produktivnosti zahtevati otvorenost ka promenama, agresivnije
korienje automatizacije, kontinuitet istraivanja trita, performansama
orijentisan menadment tim, brigu o karijeri i poboljanje programa obuke.

(2) Efikasnost upravljanja porezima. Kontrola nad izdacima za poreze i efektivan
menadment nad zaradama koje podleu i koje ne podleu porezima obino su
superiorni u okviru visokoprofitnih banaka. Smatra se da e ovaj faktor biti jo
vaniji u buduem poslovanju banaka u cilju ostvarivanja visokih performansi.

(3) Efektivno upravljanje rastom i razvojem. Visokoprofitne banke obino bre rastu
od banaka sa proseno ostvarenim zaradama, poto one paljivo upravljaju svojim
rastom i vrsto dre pod kontrolom potencijalni rast operativnih trokova. Smatra
se, a to su studije istraivanja i pokazale, da se sa poveanjem uea banke na
tritu poveava i njena profitabilnost.

(4) Upravljanje izloenou riziku kamatne stope. Visokoprofitne banke efektivno
koriste heding tehnike upravljanjem rizikom kamatne stope, kao to su GAP
analiza, DURATION analiza, finansijski fjuersi i opcije. Ako se ove tehnike
koriste struno, one mogu znatno doprineti profitabilnosti banke na dva naina:
suprotstavljanjem teti operativne margine od rasta kamatnih trokova na depozite
i kompenziranjem gubitaka na hartijama od vrednosti i kreditima prema
negativnim promenama kamatnih stopa na tritu .
189
BANKE I RIZICI 155
Neto kamatna margina velikih banaka je esto kljuni faktor u determinisanju godinje
profitabilnosti i ona je osetljivija na promene kamatnih stopa od neto kamatne margina
malih banaka. Margina izmeu kamatnih stopa na aktivu i kamatnih stopa na pasivu je
daleko vanija nego sam pravac promena kamatnih stopa u odreivanju onog ta se
deava sa profitom banke.
Oigledno je da superiorne performanse u bankama danas zavise od brojnih
krucijalnih dugoronih i kratkoronih odluka, kojima se oblikuju nivoi autputa,
izloenosti riziku i efikasnosti kojom svaka banka reaguje na promene potreba
korisnika svojih proizvoda i usluga.
6.4. SISTEMI RANOG OTKRIVANJA RIZUKA U BANKAMA
6.4.1. Praksa Federalnih agencija u SAD
Savremeni uslovi poslovanja banaka sve vie trae od banke kao privrednog subjekta
da ulazi u poslove koji joj mogu doneti vei profit. Meutim, takvi poslovi obino sa
sobom nose i vei preduzetniki rizik. Dakle, veliina zarade banke je u funkciji sa
veliinom rizika. U sve veoj konkurentskoj borbi u uslovima deregulacije i
globalizacije finansijskih i bankarskih trita, banke sve tee ostvaruju potrebni profit.
Razlika izmeu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (interest spread) postaje sve
manja, pa su banke suoene sa situacijom da, sada mnogo vie nego ranije, moraju
ulaziti u rizine poslove izlaui se tako opasnosti poslovanja sa gubicima,
nelikvidnosti, insolventnosti itd.
Banke zbog svog zanaja i funkcije koje imaju za privredu moraju delovati u okviru
jedinstvenog sistema zemlje poto njihova poremeena funkcija moe imati
nesagledive posledice po itavu nacionalnu - drutvenu ekonomiju. Zato se kvalitetu
poslovanja banaka mora posveivati odreena panja. Dugo vremena je to bilo samo
kroz tzv. naknadnu kontrolnu funkciju, funkciju nadzora i super - vizorstva. Meutim,
sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija
190
u SAD

preduzelo
je odreena istraivanja za sainjavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje
slabosti u poslovanju banaka. Ta istraivanja su rezultirala u komponovanju odreenih
sistema nadzora za rano otkrivanje kritinih taaka u poslovanju banaka.
Funkcija primene navedenih sistema je da pokriju periode izmeu redovnih
periodinih kontrola banaka i obezbede procenu uslova poslovanja depozitnih
finansijskih institucija. Osim toga, ovi sistemi omoguuju efikasniju alokaciju
kontrolisanih sredstava banke, omoguujui tako da se smanji troak eventualnog
steaja ili moda i spasu institucije -- banke, koje bi mogle eventualno otii pod steaj.
190
To su: FRS (Federal Reserve System), FDIC (Federal Deposit Insurance Company),
FHLBB (Federal Home Loan Bank Board), NCUA (National Credit Union
Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency). Ovo su samo
neke od veeg broja kontrolnih agencija banaka u SAD.
156 BANKE I RIZICI
Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjutersko
praenje, da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su pale (nisu prole) na
odreenim racio testovima; (2) analitiki izvetaji (o performansama), koji
dozvoljavaju jednom analitiaru ili kontroloru da izvri detaljnu finansijsku analizu
finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i praenje problema identifikovanih
kroz proces kompjuterskog praenja (computer screening). Tehnika kompjuterskog
praenja sastoji se od jednog ili vie zahvata i to:
praenje individualnih racija identifikujui institucije koje su pale na dno iste
grupe;
praenje individualnih racija i njihovo kompariranje sa kritinim vrednostima;
kombinovanje racija u komponovani bodovni sistem i rangiranje institucija od
najbolje do najgore na osnovu bodova;
neke kombinacije od navedenih.
191

Procedura kompjuterskog praenja banaka ostvaruje se na sledei nain. Kada se
banka jednom oznai kao slaba ili potencijalno slaba, radi se analiza u cilju
odreivanja obima i veliine finansijskih problema i identifikacije njihovih moguih
uzroka. Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu
kompjuterskog sistema posmatranja. Da bi zajedniki ostvarile svoju funkciju, tri
federalne kontrolne agencije (FRS, FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i
sainjavaju jedinstveni izvetaj o baninim performansama sa detaljnim
informacijama i finansijskim racijima.
192

Kada analitiki pokazatelji potvrde postojanje ozbiljnih finansijskih problema, nastaje
intervencija kontrolnih institucija. Priroda ove akcije moe da ima razliitu formu i
moe da varira od jednog telefonskog razgovora sa menadmentom banke, pa do
naloga suda ili pak odustajanja od intervencije. Tamo gde je finansijska situacija
ozbiljna, preduzimaju se ubrzano mere daljeg ispitivanja. Ovakva inicijativa i uvid u
poslovanje banaka od strane kontrolnih agencija doprinela je jaanju trine discipline
i podstakla aktivnost banaka na planu preduzimanja mera za kontrolu sopstvenog
rizika.
6.4.2. FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD
Da bi procenio sigurnost i vrstinu bankarske holding kompanije, FED
193
upotrebljava jedan rejting sistem koji se zasniva na pregledu polja procesa rada banke.
191
Community, Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 622.
192
Izvetaj se sainjava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim
problemima i njihovim uzrocima. Inae, ovakvi izvetaji se rade kvartalno za cca
14.000 osiguranih komercijalnih banaka i odreen broj dravnih kontrolnih banka.
193
godine, str. 195.
BANKE I RIZICI 157
Sistem predstavlja jednu upravljaku informaciju i superkontrolno orue oblikovano
da utvrdi uslove bankarske holding kompanije na jedan sistemski nain. On koristi
komponentni pristup, koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova karakteristika
rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije, (2) procenjivanja
vanih meusobnih odnosa izmeu komponenti i (3) analiziranja jaine snage i
zanaja kljunih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih
karakteristika.
Dolaenje do jedne sveopte procene finansijskih uslova, bankarska holding
kompanija vrednuje se na skali performansi kvaliteta od jedan (1 - odlian) do pet (5 -
lo) sputajui se na:
(1) podrunice banke (B-bank subsidiaries),
(2) druge nebanine podrunice (O-other-nonbank subsidiaries),
(3) matinu kompaniju (P-parent company),
(4) zaradu - konsolidovanu (E-earnings consolidated) i
(5) solventnost - konsolidovanu (C-capital adequacy - consolidated).
Prva tri elementa BOPEC rejtinga (podrunice banke, druge podrunice i matina
kompanija) reflektuju kontribuciju svake komponente fundamentalnoj finansijskoj
vrstini holding kompanije. Rejtinzi konsolidovane zarade i konsolidovane
solventnosti ili adekvatnosti kapitala prepoznaju vanost regulatorskog mesta ovih
faktora i njihovih odluujuih uloga u odravanju finansijske snage i podravanju
karakteristika rizika cele holding banke. Ovaj rejting sistem vidi se na slici br. 6-6.

Bilans holding banke
(konsolidovani)
Ban~ine
podru`nice
Druge neban~ine
podru`nice
Mati~na
kompanija
Bilans holding banke ili
portfolio rizik
Ban~ine
podru`nice
Zarada
(konsolidovana)
CAMEL
rejting sistem
Kapital
(konsolidovani)
Slika br. 6-6: FED-ov rejting sistem bankarske holding kompanije
Celoviti rejting sistem holding banke je sumarno izraen kao (B,O,P,E,C) : (F,M) gde
je F finansijski i M upravljaki komponovani rejting. Finansijski komponovani rejting
je odreen od ispitivaa revizora: teinski prosek elemenata BOPEC-a, dok je
158 BANKE I RIZICI
B
O
P
E
C
upravljaki komponovani rejting svestrana procena ukupnog menadmenta holding
banke (baninih podrunica, ostalih podrunica i matine kompanije), to prikazuje
napred navedena slika br. 6-6.
Svrha FED-ovog rejting sistem je da iskae rejtinge bankarske holding kompanije.
Rejtinzi se iskazuju za svih pet elemenata u relaciji 1 do 5:
najbolji mogui rejting: BOPEC = (1,1,1,1,1)
FM = (1,S), i
najloiji mogui rejting: BOPEC = (5,5,5,5,5)
FM = (5,U).
6.4.3. Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL
Jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem (skraeno zove CAMEL)
194
koristi se
za ispitivanje i procenu uslova i stanja jedne finansijske institucije. Odreivanje
finansijske pozicije banke se bazira na dva rejting elementa: prvi, po kome ispitiva
mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke; i drugi, po kome se
celovit sud o finansijskoj snazi institucije izraava preko jednog komponovanog
rejtinga.
Prema tome, komponovani rejting koji iskazuje CAMEL jedinstveni sistem, nije jedan
prosti aritimetiki prosek ovih pet pojedinanih komponenti, ve jedna nezavisno
odreena mera optih performansi finansijske institucije.
195
Dakle, svaka pojedinana
dimenzija performanse banke, kao i komponovana, se rangira na skali od 1 (jedan) do
5 (pet). Slika br. 6-7. ilustruje Jedinstveni CAMEL rejting sistem.
Ako se posluimo primerom na slici br. 6-7, vidimo da rejting 1 pokazuje finansijsku
snagu, dok je slabost banke izraena rejtingom 5 i ukazuje da banka treba urgentnu
korektivnu akciju. to se tie procene adekvatnosti kapitala odnosno solventnosti,
194
Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od sledeih pet rei:
kapital (capital), sredstva - aktiva (asset) upravljanje (management), zarada
(earnings) i likvidnost (liquidity). CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije
za kontrolu banaka 21.novembra 1979. godine. Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne
agencije (FRS, FDIC i OCC). Meutim, pomenute agencije se nisu sloile oko
jedinstvenog rejting sistema, koji bi se koristio za utvrivanje rejtinga holding banaka,
niti su se sloile sa jedinstvenim rejting sistemom, koji bi se koristio u procesu
nadzora. U 1987. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je zavrio
skladniji CAEL monitoring sistem. Inae, CAEL je bankarski rejting sistem baziran na
etiri komponente: kapitalu (capital), kvalitet sredstava - aktive (asset quality),
performanse zarade (earning performance) i likvidnost (liquidity). Vidi: Duane B.
Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks Community, Regional
and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 623.
195
godine, str. 624.
BANKE I RIZICI 159
ispitivai pokuavaju da odrede baninu sposobnost da odri svoje tekue i
projektovane nivoe rizika sredstava. Peer group komparacije racija kapitala su
veoma vane u ovom procesu procene. Kvalitet sredstava se prosuuje proverom
kredita. Ispitivai vre pregled svih kredita sa predeterminiranom obustavom odnosno
otkazivanjem kredita (dollar cut-off point). Krediti koji pokazuju neke slabosti ili
preterani rizik, klasifikuju se kao nestandardni, sumnjivi ili kao gubitak. Relativni
iznosi klasifikovanih kredita i investicija ine bazu za odreivanje rejtinga kvaliteta
sredstava.
Dimenzije
performansi
Vrednovanje
rejting performansi
Finansijski
uslovi
Komponovani rejting
Solventnost
Kvalitet
aktive
Menadment
Zarada
Likvidnost
Rejting br. 1:
Jak
Rejting br. 2:
Zadovoljavajui
Rejting br.3:
Dovoljan
Rejting br. 4:
Marginalan
Rejting br. 5:
Nezadovoljavajui
Komponovani rejting br. 1:
Finansijska snaga
Bazino zdrav, male slabosti
Vidna slabost
Oslabljena finansijska
pozicija, potrebna hitna
akcija
Velika mogunost steaja
Slika br. 6-7: Jedinstveni CAMEL rejting sistem
Posebno treba imati u vidu, da svih pet kriterijuma imaju jednaku teinu. Istraivai
su slobodni u oceni teine svakog elementa po svojoj diskreciji.
Najbolji mogui rejting: CAMEL = (1,1,1,1,1)
Najloiji mogui rejting: CAMEL = (5,5,5,5,5)
Dakle, numeriki koefgicijenti za svaki faktor se rangiraju od 1 = najbolji, do 5 = lo.
Komponovani rejtinzi svih pet faktora indiciraju opti kvalitet banke i to:
1 = Bazino zdrav.
2 = U osnovi zdrav, dok su slabosti otklonjive u normalnom kursu poslovanja.
3 = Institucija ima kombinaciju finansijskih i operativnih slabosti rangiranih od
umerenih do jako loih. Steaj je daleka mogunost.
4 = Neumeren obim ozbiljnih finansijskih slabosti ili kombinacija drugih
nezadovoljavajuih uslova. Zhteva se temeljita supervizija.
5 = Ekstremno visoko neodloan steaj ili verovatnoa steaja u bliskom roku.
160 BANKE I RIZICI
Rejtinzi
pojedinih
dimenzija
Kompo-
novani
rejtinzi
Tehnika sposobnost, vostvo (liderstvo) i upravljaka sposobnost se razmatraju u
proceni kvaliteta menadmenta. Ispitiva procenjuje takoe i internu kontrolu,
poslovno - operativne procedure i popustljivost u primeni zakona i bankarske
regulative. Peer group komparacije se koriste u vezi sa trinim informacijama da bi
se odredila dovoljnost nivoa zarade banke.
196
Adekvatnost zarade se proverava preko
uslova i visine prinosa deoniara, toka gotovine u relacijama normalnih potreba
zajmoprimca, te kontribucija baznom kapitalu banke (equity capital). Likvidnost se
rangira na bazi sposobnosti banke da podmiruje tranju klijenata za depozitima i
kreditima bez preteranog napora. Odreivanje adekvatnosti banine likvidne pozicije
se bazira na strukturi dospea investiranih sredstava, stepena isparljivosti depozita,
izvrenja kredita, nedepozitnih davanja kredita i senzitiviteta kamatne stope.
Posle analiziranja ovih pet individualnih rejting komponenti, ispitiva dolazi do
sveukupne procene o poslovanju banke i na toj osnovi do jedinstvenog komponovanog
rejtinga banke. Na tako iskazanoj rejting listi, banke sa niskim rejtingom se poblie
posmatraju sa ciljem da se utvrdi koje mere korektivne akcije treba preduzeti. Banke
koje imaju iskazan relativno vei ili visok komponovani rejting obavezuju kontrolne
institucije na relativno manji nadzor, ali ne i na preduzimanje mera korektivne akcije.
6.4.4. Ostali modeli ranog upozorenja loeg poslovanja
Rano upozorenje za otkrivanje elemenata loeg poslovanja banaka i drugih
finansijskih institucija sve vie zaokuplja strune ljude u kontrolnim institucijama
kako bi to ranije mogli preduzeti mere upozorenja i odreene korektivne akcije u tim
institucijama. Tako su ekonomisti FRB (Federal Reserve Bank u New York-u) razvili
jedan model ranog upozorenja tekoa u banci, koji predvia mogunost da jedna
banka primenom tog modela moe dobiti nizak rejting. Takav nizak rejting ukazuje da
se moe oekivati da e u banci u dogledno vreme nastati i vee tekoe.
Funkcija proricanja niskog rejtinga banke ima kompoziciju prikazanu sledeom
jednainom:
197

196
Peer group ozanava klasifikaciju komercijalnih banaka po veliini aktive i
drugim karakteristikama. The Uniform Bank Performance Reporting System
klasifikuje banke u 20 razliitih grupa. U okviru svake grupe, banke se kompariraju sa
drugim bankama po uporedivim veliinama sa respektovanjem profitabilnosti i drugih
podataka. Peer group analiza se koristi od strane banaka da utvrde svoje finansijske
performanse u odnosu na konkurentske banke na njihovom tritu. Peer grupe se
odreuju prema veliini banke, lokaciji, poslovnom miksu, i mogu imati pet ili est
banaka kada su u pitanju banke - veliki novani centri (money center banks) ili
stotine kada su u pitanju komunalne odnosno optinske banke. Vidi: Thomas Fitch:
Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guide, New York, 1990. godine, str.
457.
197
1990. godine, str. 615.
BANKE I RIZICI 161
Prob = f (LS, EQ, OR, CO, CI)

gde je:
Prob = verovatnoa, da e jedna banka dobiti jedan nizak rejting,
LS = krediti i zakupi (leases) / ukupni izvori sredstava,
EQ = akcijski kapital banke (equity capital) / ustanovljeni rizik sredstava,
OR = operativni - poslovni rashodi / operativni - poslovni prihodi,
CO = ukupni nastali trokovi / (neto prihod + rezerve za kreditne gubitke),
CI = komercijalni i industrijski krediti / ukupni krediti.
Pored verovatnoe niskog rejtinga banke, u amerikoj bankarskoj praksi koriste se kao
orue prognoze i indeks rizika banke i oznaava se sa I.
198
Prognozirani indeks rizika
banke I je konstruisan u obliku jednaine sa est nepoznatih x vrednosti uz primenu
odgovarajuih unapred utvrenih koeficijenata za svaku x veliinu i izraen je
sledeom funkcijom:
I = 0,818 - 0,151X
1
+ 0,211X
2
- 0,265X
3
+ 0,177X
4
+ 0,151X
5
- 0,347X
6
gde je:
X
1
= procenat primarnog kapitala prema ukupnim sredstvima;
X
2
= procenat kredita sa rokom dospea vie od 90 dana prema ukupnim sredstvima;
X
3
= procenat od nonaccruing kredita prema ukupnim sredstvima;
X
4
= procenat od ponovo ugovorenih kredita prema ukupnim sredstvima;
X
5
= procenat od neto kredita charge-off godinje prema ukupnim sredstvima;
X
6
= procenat od neto prihoda godinje prema ukupnim sredstvima.
Indeks rizika je razvijen od strane FDIC (Federal Deposit Insurance Company) i
sastavlja se na osnovu tri izvetaja poslovne banke: izvetaja o podacima po pozivu
(Call Data Report), izvetaja o uslovima (Report of Condition) i izvetaja o
prihodu i dividendama (Report of Income and Dividends). Kao to se vidi, indeks
rizika banke ima est varijabli i tri bitne dimenzionalne funkcije usmerene na:
solventnost - adekvatnost kapitala (X1), kvalitet kredita (X2 do X5) i povrat sredstava
profitabilnost (X6, tj. ROA Return of Assets). Kao to se vidi, u kompoziciji ovog
indeksa se naglaava kvalitet kredita poto je najei problem banaka koje idu u
steaj nekvalitetan kreditni portfolio.
Od ovako utvrenog indeksa rizika banke zavisi i premija koju banka plaa na
osiguranje depozita. Sa indeksom rizika banke kombinuju se i rezultati CAMEL
rejting sistema. Ako je indeks rizika banke pozitivan i CAMEL rejting 3, 4 i 5, znai
da je banka u zoni rizika iznad normale i treba da plaa dvostruko veu premiju
osiguranja depozita odnosno 1/6 meseno (od ukupno 1 posto godinje). Ako je indeks
rizika banke negativan, a CAMEL rejting 1 i 2, znai da je banka u zoni normalnog
198
Service Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, str. 622.
162 BANKE I RIZICI
rizika i treba da plaa standardnu premiju osiguranja depozita od 1/12 procenta
meseno (od ukupno 1 posto godinje).
Amerika agencija FDIC prilikom monitoringa banaka, koje su potencijalne da koriste
sredstva osiguravajueg fonda, vodi listu banaka klasiranih u tri grupe prema otrini
problema: (1) ostali problemi (OP- other problems), (2) ozbiljni problemi (SP-serious
problems) i (3) potencijalni za isplatu u celini (PPO-problems pay-off).
199

Praksa amerikih banaka pokazuje da su problemi bankrota sve izraeniji, mada nisu
alarmantni (pregled br. 6-4).
200

Pregled br. 6-4: Podaci o broju problematinih banaka
Godina Ukupno osigurano FDIC problem lista Bankrotiralo
Broj Broj % Broj %
1970 13.840 250 2,79 7 0,05
1987 14.500 1.575 12,89 203 0,14
Indeks 1987/70 104,8 630,0 29 puta
Podaci govore, da je u praksi sve vei broj poslovnih banaka koje imaju probleme, ali
i koje su bankrotirale. Tako je za poslednjih osamnaest godina u SAD primeen porast
broja problematinih banaka.
U zadnjih osam godina (1991-1999) situacija se znatno propravila. Banke su postale
profitabilnije i finansijski zdravije sa prosenim godinjim povratom aktive (ROA)
iznad jednog procenta i sa godinjim prosenim povratom akcijskog kapitala iznad 15
procenata. Naime, u tom periodu dolo je do: (1) smanjenja godinjeg broja bankrota
banka posebno posle 1995.godine (ispod 20 banaka godinje), (2) povean je broj
spajanja i pripajanja banaka i (3) opadanja ukupnog broja komercijalnih banaka sa
14.500 u 1985.godini na 8.600 u 1999.godini.
201
Tokom 2008.godine dolo je do
bankrota nekoliko veih banaka u SAD kao posledice velike finansijske krize, koju su
izazvale banke u SAD svojim ponaanjem u poslovanju.
199
Ibidem, str. 626.
200
Ibidem, str. 627.
201
Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valutations, Mergers, and Acquisitions
2001.godine, str. 4. i 415.
BANKE I RIZICI 163
164 BANKE I RIZICI
Glava 7.
UPRAVLJANJE KVALITETOM
POSLOVANJA BANKE
BANKE I RIZICI 165
7.1. KVALITET BANKARSKIH PROIZVODA I USLUGA
7.1.1. Sutina kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga
U savremenim trinim privredama banke, kao i druge uslune firme, u sve veoj
meusobnoj konkurentskoj borbi za svakog kupca i korisnika svojih proizvoda i
usluga, usmeravaju svoje napore u pravcu podizanja kvaliteta svojih proizvoda na vii
nivo. Pod kvalitetom se podrazumeva skup svih svojstava i karakteristika proizvoda ili
usluge, koji se odnose na njihove mogunosti da zadovlje utvrene ili izraene potrebe
korisnika.
202
Kvalitet usluga jedne banke podrazumeva pet osnovnih elemenata: (1)
osoba koja prua i osoba koja prima uslugu, (2) predmet same usluge, (3) proces
pruanja usluge, (4) oprema kojom se omoguava proces usluivanja i (5) informacije
u vezi sa uslugom.
Kvalitet proizvoda i usluga ima direktnu vezu sa profitom banke. Ako banka ima
dobar kvalitet svojih proizvoda i usluga, to se pozitivno odraava na njen prihod i
profit. Ako je kvalitet proizvoda i usluga lo, to se negativno odraava na prihod i
profit banke. Korisnici bankarskih proizvoda i usluga razliito shvataju sutinu
njihovog kvaliteta. Stariji potpredsednik za marketing jedne velike amerike banke
kae:
203

Ako se uzme usluga korisniku putem operativnog bankomata
204
kao jedno kratko nono
svraanje, zatim kratko ekanje u redu ispred altera, to je jedna stvar. Meutim, ako
je to osmeh, zahvaljivanje i kratki lini komentar o ivotu uopte, to je druga stvar.
Ono to konstituie dobar kvalitet usluge za jednu osobu ne mora da bude vano i za
drugu. Ne odgovara svakom usluga na isti nain.
Meutim, nastavlja on dalje, ima nekoliko bazinih elemenata koje sve line usluge
moraju da sadre. To ukljuuje:
poznavanje bankarskih proizvoda i usluga,
kurtoazno ponaanje,
tanost,
urednost, i
brzinu transakcije.
Mi takoe smatramo da je kvalitet prijatna unutranjost, ulepana sredina.
Profesionalizam se takoe visoko rangira u shvatanju vrednosti usluge: odnos
davaoca usluge ini sve razliito svetu. U mnogim sluajevima, prijateljska naklonost
i prava iskrenost premauju sporost ili nedostatak znanja.
202
JUS ISO, 8402, 1991, kvalitet-renik
203
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality A
Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois,
1989, str. 25-26.
204
ATM je skraenica od: Automated Teller Machine, zna!i bankomat.
166 BANKE I RIZICI
Upravljanje kvalitetom poslovanja banke
Prema tome, kvalitet usluge nije pridravanje detaljnog opisa, kao to se on ponekad
definie, ve vie opis korisnikih zahteva. Postoji velika razlika izmeu prethodnog i
potonjeg shvatanja kvaliteta. Servisne institucije, koje loe rade stvari za svoje
korisnike - nezavisno kako umeno to za njih rade - ne isporuuju kvalitetne usluge.
Kvalitet usluge je dvojnost realnosti i percepcije - jedna hemija onoga, to se stvarno
deava u neoekivanom uslunom susretu i onoga kako korisnik osea ta se deava
baziranom na oekivanjima pre usluge.
Izraz oekivanja moe da predstavlja i re lukavstva. Ona moe da znai ta korisnici
misle da e se desiti u situaciji pruanja usluga ili moe da znai ta korisnici ele u
situaciji pruanja usluga. Izraz ele vie odgovara ovom kontekstu. To su elje
korisnika usluga, koje oblikuju njihovu percepciju kvaliteta usluga jedne institucije.
Banke kao finansijske institucije, postiu jaku reputaciju kvaliteta usluga, kada
konstantno zadovoljavaju - ili prevazilaze - elje korisnika usluga.
7.1.2. Kljune komponente kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga
Za porast visokokvalitetnih usluga irom industrije finansijskih usluga zaslune su
obilne ponude konkurenata, rastua sofistifikacija, tranja korisnika i poveane opte
sposobnosti ponuaa finansijskih usluga. Ponuai se skoro uvek evaluiraju na bazi
kvaliteta usluga i po konkurentnosti cena. Kvalitet bankarskih proizvoda i usluga
najee je najvaniji sastavni deo koji omoguava konkurentu da se prepozna i
isporui super vrednost ciljnom korisniku.
Kvalitet usluge obino obuhvata nain na koji je usluga izvrena, ali i rezultat za
korisnika. Istraivanja sugeriu da glavne determinante kvaliteta usluga ukljuuju
sledeih deset faktora:
205

1. Pouzdanost ukljuuje konzistentnost performansi i zavisnost. To znai da banka
izvravava prave usluge u pravo vreme. To takoe znai da banka potuje svoja
obeanja. Praktino to znai: tanost u fakturisanju, korektnom dranju evidencija
i izvravanju usluga u planirano vreme.
2. Odgovornost odnosi se na voljnost ili znanje zaposlenih da obezbede uslugu. To
ukljuuje ekspresne usluge: odmah slanje slipa potom, brzo vraanje poziva
korisniku i obezbeenje promptnih usluga.
3. Kompetentnost znai posedovanje zahtevanih sposobnosti i znanja za
izvravanje usluga. To ukljuuje: znanje i sposobnosti kontaktnog osoblja, znanje
i sposobnosti osoblja operativne podrke i istraivanje sposobnosti organizacije.
4. Pristup ukljuuje pristupanost i lakou kontakta. To znai: usluzi je lak pristup
telefonom (linije nisu zauzete i ne plaa se ekanje), vreme ekanja na primanje
usluge nije veliko, povoljnost radnog vremena i povoljnost lokacije opreme za
uslugu.
205
David B. Zenoff: Perspectives on Financial Services Marketing, u knjizi: Marketing Financial Services,
Edited by: David B. Zenoff, Ballinger Publishing Company, Cambridge, Massachusets, 1989, str. XVII-XLII.
BANKE I RIZICI 167
5. Utivost ukljuuje uljudnost, respekt, panju i razumevanje kontaktnog osoblja
(ukljuujui vratare, telefoniste itd.). To ukljuuje: panju prema imovini
korisnika (na primer: ne ii blatnjavim cipelama na tepih), ist i uredan nastup
kontaktnog osoblja sa publikom..
6. Komunikativnost to znai dranje korisnika informisanim jezikom koji on moe
da razume i sluanje onog ta oni govore. To moe znaiti, da e banka prilagoditi
svoj jezik za razliite korisnike - poveavajui nivo sofistifikacije prema dobro
edukovanim korisnicima i kontaktirati jednostavno i jasno sa novajlijama. To
ukljuuje: objanjenje same usluge, objanjavanja o tome koliko bi usluga kotala,
objanjenja odnosa izmeu usluge i cene i uveravanja korisnika da e problem biti
dran pod kontrolom.
7. Kredibilitet pouzdanost, poverenje, iskrenost. To ukljuuje: od srca najbolji
interes za korisnika. Doprinos kredibilitetu su: ime banke, reputacija banke, line
karakteristike kontaktnog osoblja i nivo naporne prodaje ukljuene u interakcije
sa korisnicima.
8. Sigurnost poslovanje bez opasnosti, rizika i sumnje. To ukljuuje: fiziku
sigurnost (na primer: sa bankomatima), finansijsku sigurnost (dranje hartija od
vrednosti) i poverljivost (privatnost posla sa bankom).
9. Razumevanjepoznavanje korisnika ukljuuje injenje napora da bi se razumele
potrebe korisnika. To ukljuuje: prouavanje specifinih zahteva korisnika,
posveivanje individualne panje korisniku i prepoznavanje pravog korisnika.
10.Opipljivost fiziku oiglednost usluga: fiziku sposobnost, spoljanji izgled
osoblja, sredstva i opremu koji se koriste za obezbeivanje usluga, fizike
reprezentante usluge kao to su plastine kreditne kartice ili izvod banke, te druge
korisnike u korienju uslunih sposobnosti.
Isporuka visokokvalitetnih proizvoda i usluga zahteva jasnu i jaku obavezu top
menadmenta banke i paljivo formulisan program implementacije. Noviji standardi
obino zahtevaju jasno definisane standarde usluga, obuku zaposlenih ukljuenih u
proces isporuke, dizajniranje procedura za obezbeivanje usluga korisnicima,
efektivnu komunikaciju o obavezi da zaposleni uslugom ispune oekivanja od
korisnika i iscrpni monitoring top menadmentu o kvalitetu koji je zaista isporuen
korisnicima.
Istraivanja su pokazala da i zaposleni i korisnici servisnih organizacija imaju
pozitivna iskustva kada organizacija posluje na bazi usluno-korisnike orijentacije.
Ova orijentacija treba da rezultira u superiornoj uslunoj praksi i procedurama koje su
podravane od korisnika i odgovaraju pogledu zaposlenih za odgovarajui stil
poslovanja sa korisnicima.
7.1.3. Dimenzije performansi proizvoda i usluga banke
Samo korisnik usluge moe proceniti njen kvalitet, poto je to razliit pojam za svakog
korisnika. To je kao i pojam lepote, koja je razliita za svako oko. Za banku koja ima
lo kvalitet usluge sasvim je nevano na kom strunom nivou isporuuje tu uslugu.
Zato je neophodno znati da je kvalitet bankarske usluge i realnost i percepcija. Smatra
168 BANKE I RIZICI
se da kljune komponente kvaliteta bankarskih usluga podrazumevaju pet dimenzija
uslunih performansi:
(1) opipljivost,
(2) pouzdanost,
(3) osetljivost,
(4) sigurnost, i
(5) oseaj i volja za razumevanje potreba korisnika usluga.
206

Za uspean marketing banke od izuzetnog je znaaja superioran kvalitet usluge.
Prvorazredni nivo kvaliteta bankarske usluge podrazumeva da je banka odlina u svih
pet navedenih performansi kvaliteta svojih proizvoda i usluga. Visoko-kvalitetna
odnosno superiorna usluga ide zajedno sa liderstvom i korporativnom kulturom banke.
To su karakteristike koje se ne mogu kupiti ni od jedne agencije, ni u jednoj
prodavnici, ni na bilo kom mestu van banke.
Zato kvalitet proizvoda i usluga predstavlja jedno od najjaih marketing oruja u
konkurentskoj borbi meu bankama i banaka sa nebankarskim finansijskim
institucijama. Kljune marketing inicijative banke treba da se svedu na podruje
isporuke prvorazrednog kvaliteta. To prvenstveno zavisi od naina i organizovanosti
line prodaje proizvoda i usluga ('personal selling') i od shvatanja dugoronog i
sveobuhvatnog odnosa banke sa komitentima i klijentima ('relationship banking').
I pored primene savremene tehnologije, bankarstvo je jo uvek posao ljudi, to e jo
zadugo i ostati. U takvim okolnostima lina prodaja (personal selling) je jedan od
kljunih elemenata marketing miksa. Akcenat je na novim komitentima i klijentima, a
i na zadravanju lojalnosti postojeih komitenata i klijenata. Lini odnos sa
komitentima i klijentima je od izuzetne vanosti za banku.
Naime, ostvarivanje vrhunskih performansi zavisi od uspene line prodaje, ali i od
zadovoljavanja satisfakcije potreba komitenata i klijenata koje banka usluuje.
Istraivanja pokazuju
207
da e jedan nezadovoljni korisnik banine usluge to rei
devetorici ili desetorici drugih korisnika, pa ak i veem broju, ako je problem kojim
je nezadovoljan ozbiljniji. Meutim, ako je korisnik usluge zadovoljan, on e to
preneti samo petorici drugih korisnika. Pr tome treba imati u vidu da 31% korisnika ne
registruje svoje primedbe, a od njih e samo 9% obaviti dodatne poslove sa bankom.
206
1989, str. 25-33.
207
John A. Goodman, Ted Mara and Liz Brigham: Customer Service: Costly Nuisance
or Low-Cost Profit Strategy, Journal of Retail Banking, Fail, 1986.
BANKE I RIZICI 169
Realationship banking
208
podrazumeva dugoronu vezu sa postojeim komitentima i
klijentima, a privlaenje novih je samo prva faza. Polazno stanovite je zadovoljiti
njihove ukupne finansijske potrebe, to znai, da je za banku profitabilnije prodati pet
razliitih usluga jednom klijentu, nego jednu uslugu petorici klijenata. Smatra se da je
multiusluni klijent manje spreman i sposoban da potpuno napusti banku i lake e
uzeti estu uslugu nego novi klijent prvu.
Dakle, dimenzije performansi proizvoda i usluga izraene preko kvaliteta, bitne su za
stvaranje koncepta dugorone veze banke i klijenata, koji obuhvata proces osvajanja,
odravanja i jaanja banke sa komitentima i klijentima.
7.1.4. Upravljanje kvalitetom bankarskih proizvoda i usluga
Kvalitetom proizvoda i usluga treba efikasno i efektivno upravljati da bi napori banke
rezultirali uspehom tj. poboljanjem kvaliteta. Proces upravljanja kvalitetom
proizvoda i usluga ima sledee faze:
satisfakciju potreba i ispunjenje zahteva korisnika proizvoda i usluga,
neophodnost planiranja svih aktivnosti koje se odnose na kvalitet proizvoda i
usluga,
potrebu i neophodnost stalnog unapreenja kvaliteta proizvoda i usluga,
obavezu i potrebu stalne kontrole i provere kvaliteta proizvoda i usluga, i
smanjenje trokova kao jedan od napora banke u tom procesu.
Iako su savremena bankarska tehnika i tehnologija, naroito informaciona tehnologija,
na vrlo visokom nivou i stalno napreduju, smatra se da je bankarstvo posao ljudi i da
e to jo dugo vremena ostati.
209

Napori koje banka ini u pravcu poboljanja kvaliteta u najveoj meri se odnose na
rad i ponaanje zaposlenih u banci. Potrebu za unapreenjem kvaliteta proizvoda i
usluga u banci, kao radno intenzivnoj finansijskoj instituciji, moda je najbolje izrazio
Stanly Marcus: Dolarske novanice koje korisnik usluge dobija od blagajnika u svim
bankama su iste. Ono to se razlikuje su blagajnici.
210

Unapreenje kvaliteta proizvoda i usluga zahteva sistemski pristup. Jedan od
sistemskih pristupa ovom poslu poznat je pod imenom upravljanje totalnim kvalitetom
(Total Quality Management), koji polazi od sledeih principa: (1) proizvod i usluga su
na prvi i najvaniji zadatak, (2) kupac odnosno korisnik proizvoda i usluge je vrhovni
sudija naeg kvaliteta i (3) i u meusobnim odnosima treba da se ponaamo kao prema
208
Ralatioship banking podrazumeva dugoronu i sveobuhvatnu vezu banke sa
komitentima i klijentima.
209
James H. Donnelly, Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing
Financial Services A Strategic Vision, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1985,
str. 251.
210
1989, str. 3.
170 BANKE I RIZICI
kupcu. Upravljanje totalnim kvalitetom u banci proima celu organizacionu strukturu
banke, to pokazuje slika br. 7-1.

Slika br. 7-1: Piramida politike kvaliteta proizvoda i usluga banke
Navedena slika prikazuje tri paralelne hijerarhijske aktivnosti sprovoenja politike
kvaliteta u banci. Sredinja linija je postojea menadment ili upravljaka hijerarhija
banke, leva strana prikazuje dokumentacionu hijerarhiju politike kvaliteta, a desna
hijerarhiju politike kontrole kvaliteta proizvoda i usluga banke. Kljunu ulogu ima top
menadment banke (naveden u funkciji generalnog direktora) kako u pokrivanju
procesa dokumentacionih aktivnosti tako i u procesu ostvarivanja kontrole kvaliteta
proizvoda i usluga banke.
7.2. MODEL UPRAVLJANJA KVALITETOM U BANCI
7.2.1. Kvalitet proizvoda i usluga u oima korisnika
Sadanja situacija na naem tritu bankarskih proizvoda i usluga je takva, da skoro
sve banke nude iste vrste usluga, koje se skoro ni po emu ne ralikuju. Dakle, prisutna
je jednolinost umesto raznovrsnosti u trinom nastupu i poslovanju banaka, pa se
shodno tome uglavnom mogu zanemariti elementi konkurentnosti i u drugim
instrumentima marketing miksa, kao to su: cene, promocija, kanali prodaje i slino.
Ono to razlikuje nae banke je nain na koji one te poslove obavljaju sa korisnicima
odnosno kakav im je taj proces usluivanja. Naravno, to najbolje osete, vide i znaju
korisnici usluga:
(1) kad ne ekaju u redu pred alterom ili na referenta, ekaju malo ili
dugo, da bi obavili rutinske poslove u banci (ulaganje i podizanje
BANKE I RIZICI 171
Upravni odbor
Generalni
direktor
Odgovornost za
kvalitet
Dokumentacija
Odbor za
kontrolu
Poslovnik
Voa tima Planovi
Tim za kvalitet Procedure
Operativni
timovi
Uputstva
Zaposleni u
banci
Zapisi
G
Izvr.
dir.
Direktori sektora
efovi odeljenja
Z A P O S L E N I
gotovine, iralni prenos novca i plaanje, traenje i dobijanje osnovnih
informacija itd.);
(2) kad ih bankarski slubenici uslue ili ne uslue brzo, struno i ljubazno,
ponekad i sa puno strpljenja i takta u uslovima kad ima objektivnih
problema, guve i nerazumevanja;
(3) kad su zadovoljni ili nezadovoljni onim ta su dobili kao bankarsku
uslugu.
Ako je banka odnosno menadment tim banke svestan svoje pozicije na tritu, ako je
poslovanje banke trino orijntisano i ako banka stvarno eli da, prvenstveno radi
svojih ekonomskih interesa, stvarno udovolji potrebama i zahtevima korisnika
proizvoda i usluga - da bi ostvarila zadovoljavajui profit, onda banka mora da
smiljeno izvri segmentaciju svog ciljnog trita i da 'otkrije' odnosno identifikuje
kljune ciljne trine grupe. Na osnovu takvog saznanja, banka treba da razvije
odgovarajui marketing miks (kombinaciju proizvoda i usluga, njihovih cena, kanala
prodaje i promocije), da bi to bolje zadovoljila njihove potrebe - reila njihove
finansijske probleme i na taj nain ostvarila zadovoljavajui profit. U tome i takvom
procesu, kvalitet proizvoda i usluge je kljuni element za ostvarivanje ovog primarnog
cilja.
Istraivanja pokazuju,
211
da je od 10 % korisnika usluga, koji su promenili banku
odnosno napustili svoju i otili u drugu banku, 21 % njih to uinio zbog loih usluga
odnosno slabog kvaliteta usluga ili greke banke, a da je njih 25 % to uinilo usled
objektivnih okolnosti, kao to je to na primer preseljenje u drugo mesto. To obino
ine korisnici starosti izmeu 25 i 40 godina. Kada se to jo detaljnije analizira, onda
se vidi da korisnici usluga, u principu, ne naputaju banku u potpunosti, ve ostaju u
banci sa bazinim uslugama, koje skoro svaka banka radi rutinski i dobro. Banku
naputaju korisnici sa onim poslovima ija je profitna i rizina margina visoka.
Istovremeno se dolo do saznanja da korisnici usluga ne odlaze kod druge banke zato
sto ona te poslove radi bolje (obino to i ne znaju u momentu opredeljenja ili im ak
to i nije tada vano), ve prelaze zbog toga to su nezadovljni kvalitetom usluga svoje
banke (neadekvatna podrka za nove poslove, lo odnos, greke).
Polazei od ovih saznanja i injenica, poruka za ponaanje banke prema korisnicima
usluga je sasvim jasna: kvalitet usluge je centralni - kljuni razlog lojalnosti ili
nelojalnosti korisnika usluge banci. To je razlog vie da svaki zaposleni u banci, a
pogotovu menadment struktura i tzv. kontaktno osoblje, treba da zna da: dobre i
kvalitetne bankarske usluge privlae korisnike, a loe i nekvalitetne ih odbijaju. Sa
visoko kvalitetnim proizvodima i uslugama, banka moe raunati na pozitivne efekte
(poveanje obima poslovanja i profita), a sa loim na negativne efekte (smanjenje
obima poslovanja i profita).
7.2.2. Superiorni kvalitet proizvoda i usluga banke
211
Laura Gross: Elite Customers Move the Most, Account-Switching Study Shows,
American Banker, October 5, 1987.
172 BANKE I RIZICI
Igraivanje vieg i superiornog kvaliteta proizvoda i usluga banke predstavlja ozbiljan
i dugoroan proces. Kljunu ulogu u tom procesu ima top menadment banke.
Identifikovanje prepreka za izgradnju kvaliteta proizvoda i usluga banke treba poeti
sledeim:
212

(1) stvari bi trebalo raditi na jedan tradicionalan nain,
(2) kontinuirana tenja u pravcu niih trokova transakcija isporuke proizvoda i
usluga, i
(3) koncentracija na isporuku proizvoda i usluga sa stanovita posla a ne
korisnika.
Navedene prepreke predstavljaju osnovnu barijeru poetka izgradnje vieg i
susperiornog kvaliteta proizvoda i usluga banke. To je kulturna barijera koja se naziva
zid ualuga.
Problemi koji se pojavljuju na putu ka identifikovanju prepreke podizanju kvaliteta
proizvoda i usluga banke - a koji karakteriu kulturni status quo, mogu se svesti na
sledee:
213

Navika. Mi radimo to uvek na ovaj nain.
Na operativni mentalitet je izgraivan dcenijama. Mi neemo da menjamo stvari
preko noi.
Nae filijale su oblikovane za efikasnost i tok, ne za posveivanje panje
korisnicima.
Pritisak vremena. Menaderi naih filijala oseaju da imaju druge prioritete.
Ljudi ne razumeju ta je kvalitet usluge ili ta je to za njih. Oni ne znaju ta bi
trebalo promeniti.
Nepoverenje. Ljudi oseaju da je to samo jedan drugi ef koji e proi i da oni
mogu to da saekaju. U stvari jedan bankar se naalio: Kaem vam, to je 1988.
Boja je ruiasta i tema je kvalitet usluga.
Odnos i veza kvaliteta usluga i profitabilnosti banke je jedan visokokorelativan odnos.
Zato se smatra da banka ima nekoliko vanih koristi od superiornog kvaliteta svojih
usluga:
214

(1) jaa lojalnost korisnika svojih usluga,
212
1989, str. 123.
213
Ib idem, str. 124.
214
Robert D. Buzzell and Bradley T. Gale: The PIMS Principles The free Press, New
York, 1987, str. 107.
BANKE I RIZICI 173
(2) stie vie ansi za obavljanje poslova koji se ponavljaju i za nove poslove,
(3) smanjuje 'ranjivost' u domenu cena u otroj konkurentskoj borbi,
(4) jaa sposobnost dominiranja na tritu relativno visokim cenama,
(5) postie nie marketing trokove, i
(6) otvara anse za bri rast trinog uea.
Banke koje imaju relativno visoko trino uee i obezbeuju i pruaju relativno
visok ili ak i superioran kvalitet svojih usluga imaju pretpostavke za jak pozitivan
uticaj na profitabilnost svoga poslovanja, poto time nadjaavaju konkurenciju. Ili
jednostavnije reeno: rade bolje.
Smatra se da su mogua tri puta za poveanje trinog uea banke:
(1) obavljanje veeg obima i vie vrsta poslova sa postojeim korisnicima,
(2) 'osvajanje' novih korisnika usluga, i
(3) zaustavljanje smanjenja broja korisnika (najee odlaskom u druge
banke).
Poznato je da smanjenje cena ne mora biti efektivan put za ostvarenje profitabilnog
rasta trinog uea za banku. Kvalitet usluge koji u pozitivnom smislu prevazilazi
njihova oekivanja banci obezbeuje rast i profitabilnost. Pri tome je od izuzetne
vanosti razumevanje i shvatanje njihovih prioritetnih usluga. Da bi se to ostvarilo na
zadovoljavajuem nivou, neophodno je da banka:
215
(1) pobolja starosnu strukturu svog kontaktnog osoblja,
(2) pobolja njihovu strunu obuku, sposobnosti i vetine,
(3) izbegava komplikovane i duge poslovne procedure i otkloni uzroke
stvaranja guvi, redova i sporosti,
(4) preventivno spei nastajanje greaka i tako smanji netrokovne posledice i
trokove otklanjanja greaka, i
(5) pokua smanjiti visoke marketing trokove i izbei niske cene usluga.
Naravno, to nije jednostavan ve sloen i dugotrajan posao. Doi do toga mora se
smiljeno i organizovano. Zato i elimo da u nastavku izlaganja ukaemo na
komponente koje ine kvalitet proizvoda i usluga i elemente strategije za ostvarivanje
eljenog kvaliteta.
7.2.3. Model upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga banke
Izmeu onoga to korisnik usluge oekuje od banke i onoga to banka njemu stvarno
prua (isporuuje) postoji velika razlika. Polazei od svojih potreba, korisnik usluge se
rukovodi svojim iskustvom i komunikacijama sa bankom, te na osnovu toga formira
svoja oekivanja od banke. S druge strane, banka kao finansijska institucija,
poznavajui potrebe i zahteve svojih korisnika, nudi svoje usluge, da bi reila
finansijske probleme svojih korisnika.
215
Dr Uro N. uri: Upravljanje kvalitetom bankarskih proizvoda i usluga, Novosadski bankar
Novosadske banke d.d., br. 21-22, Novi Sad, 1993, str. 35.
174 BANKE I RIZICI
Kvalitet usluga banke ne moe se samo nagovetavati promocijom, a da iza toga ne
stoji i takva ponuda banke. Drugim reima, to se mora svakodnevno potvrivati na
alterima banke, u personalnim kontaktima i u svim operativnim poslovima. Meutim,
ak i kada je promocija i stvarna 'isporuka' usluga u korelaciji, postoje razlike izmeu
onoga to komitenti i klijenti oekuju od banke i onoga to menadment tim banke
misli da oni oekuju. Ili pak, izmeu onoga to banka stvarno nudi svojim
komitentima i klijentima i onoga to bi trebalo da nudi. To ilustruje slika br. 7-2.
216

216
Leonard L. Berry, David R. Bennett and Carter W. Brown: Service Quvality A Profit Strategy for
Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989, str. 40.
BANKE I RIZICI 175
KORISNIK
USMENA
KOMUNIKACIJA
PERSONALNE
POTREBE
ISKUSTVO IZ
PROLOSTI
OEKIVANE USLUGE
SHVAENE USLUGE
PREVOENJE
shvaenih u kvalitet
usluga
SHVATANJE
menadment tima o
oekivanjima korisnika
MARKETAR
ISPORUKA USLUGA
(ukljuivo pre i posle
kontakta)
EKSTERNE
komunikacije sa
korisnicima
G
A
P
1
GAP 2
GAP 3 GAP 4
GAP 5

Slika br. 7-2: Model kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga
Sutina navedenog modela kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga je u tome da se na
jedan organizovan i efikasan nain usmere sve aktivnosti banke putem marketara ka
korisniku proizvoda i usluga banke. U modelu su jasno istaknuta oekivanja korisnika,
prema kojem je usmerena komunikacija menadment tima banke odnosno na toj
osnovi shvatanje onog ta korisnik eli i oekuje od banke. To proizilazi kao posledica
od usmenih komunikacija korisnika sa bankom, sagledavanja sopstvenih personalnih
potreba i oslonca na iskustvo iz prolosti. Sledei korak u modelu je prevoenje onog
shvaenog od strane menadment tima u konkretnu uslugu, da bi takva usluga
odnosno proizvod bio i isporuen korisniku.
Pri nastojanju banke da se kvalitet usluge podigne na vii nivo i dostigne vrhunski
kvalitet, treba imati u vidu da postoje odreene prepreke, koje treba savladati da bi
banka to postigla. To se, pre svega, odnosi na postojanje razlika, raskoraka ili gapova
izmeu onoga to komitenti i klijenti oekuju od banke i onoga kako je to
menadment tim shvatio i definisao i na koncu, onoga to im banka stvarno nudi i
isporuuje kao proizvod i uslugu.
7.2.4. Nesklad izmeu napora menadment tima i oekivanja korisnika
U poslovnim odnosima banke sa komitentima i klijentima razlike ili gapovi se
pojavljuju - kako se vidi na 8-2. - na etiri nivoa:
* gap 1 - percepcije menadment tima banke o proizvodima i uslugama koje komitenti
i klijenti oekuju razlikuju se od onih koje komitenti i klijenti banke stvarno oekuju.
217
Kada menadment tim banke pogreno razume oekivanu sr usluge od komitenata i
klijenata, nastaje lanac pogrenih odluka kao to su: pogrean standard usluge,
pogrena obuka osoblja, pogreni tipovi merenja performansi, pogrena promocija itd.
Samo definicija kvaliteta usluge od strane korisnika usluge je ona sa kojom banka
moe raunati. Isporuka superiornog kvaliteta usluga poinje odreivanjem ta
korisnici ele od usluge - to poinje markiranjem-isticanjem najvanijih oekivanja
korisnika ciljnog trita. Odreivanje glavnih elja ciljnih korisnikih grupa osvetljava
ta se mora uraditi u banci da bi se zadovoljile ove elje i spunila oekivanja.
* gap 1 - predstavlja tako oigledan hazardni promaaj i postavlja se pitanje zbog ega
se on uopte deava u jednoj finansijskoj instituciji kao to je banka. Praksa banaka u
visokorazvijenim trinim privredama pokazuje da se to esto deava.. Razloga ima
vie i oni se mogu svesti na to da:
217
1989, str. 39-42.
176 BANKE I RIZICI
(1) menaderi banke smatraju da znaju elje svojih komitenata i klijenata i da zato ne
investiraju u formalna marketing istraivanja;
(2) menaderi banke provode premalo vremena u razgovoru sa komitentima i
klijentima i zaposlenima u banci na ovim poslovima;
(3) broj nivoa menadera-kao posrednika izmeu uslunog osoblja i top
menadmenta.
* gap 2 - specifikacija proizvoda i usluga menadment tima banke razlikuje se od
percepcija koje oekuju komitenti i klijenti.
218
Menadment tim moe da razume kakve usluge oekuju komitenti i klijenti banke kao
korisnici usluga, ali da ih ne prenese razumljivo u ekvivalentnu specifikaciju za
oblikovanje servisnih performansi. Postoje faktori ije dejstvo moe da vodi ka
neskladu izmeu onoga to menadment tim veruje da korisnici usluga ele i onoga
to oni zahtevaju od ljudi u banci - zaposlenih da im isporue. Ti faktori se mogu
svesti na sledee:
(1) nedovoljna podrka top menadmenta kvalitetu usluga,
(2) kratkorona profitna orijentacija,
(3) shvatanje tekoa u ustanovljavanju standarda usluga i njihovog merenja, i
(4) oseaj, da jednostavno nije izvodljivo ispuniti zahtevane elje komitenata i
klijenata.
Meu menaderima banaka postoji saglasnost da je podrka top menadmenta jedan
od najvanijih faktora u izgraivanju kulture kvaliteta usluga. Istovremeno, nedostatak
ove podrke moe da bude najvea prepreka. Korporativna kultura mora podravati
perspektivu kvaliteta ili e se usluge pogorati u osrednjost. Ako je bilo gde u
organizaciji banke prekid, put odravanja kvaliteta ne moe da bude kontinuiran, rei
su jednog predsednika banke.
Nedostatak podrke top menadmenta kvalitetu usluga je usled preterane i
preovlaujue panje redukciji trokova i kratkoronoj profitabilnosti. esto se u
praksi daje prednost volumenu i individualnoj produktivnosti u odnosu na kvalitet
usluga.
* gap 3 - proizvodi i usluge koje banka stvarno isporuuje razlikuju se od
specifikacije proizvoda i usluga menadment tima.
Svi zaposleni u bnaci mogu se svrstati negde u okviru matrice voljnosi i sposobnosti
izvravanja usluga predstavljene slikom br. 7-3.
Prema navedenoj matrici, mogue su etiri grupe servisnog osoblja banke: (1) osoblje
koje je voljno i sposobno da izvrava usluge korisnicima prema specifikaciji; (2)
osoblje koje je voljno, ali nije sposobno da adekvatno izvrava usluge; (3) osoblje koje
218
Ibidem, str. 42-45.
BANKE I RIZICI 177
je sposobno, ali nije voljno da adekvatno izvrava usluge; (4) osoblje koje nije
sposobno i nije voljno da adekvatno izvrava usluge. Banka sa mnogo zaposlenih u
okvirima 2, 3 i 4 e imati osrednju ili lou reputaciju kvaliteta.
Slika br. 7-3: Matrica voljnosti i sposobnosti izvravanja usluga
219
Glavni uzrok gapa 3 je u nedostatku volje ili sposobnosti, ili oboje, kod zaposlenih da
izvravaju usluge na nain kako to eli menadment tim banke. Volja za izvravanje
usluga moe da se opie izrazom diskrecionog napora, kao razlikom izmeu
maksimuma napora i brige zaposlenog o svom poslu i minimuma napora zahtevanog
da se izbegnu line tete i kazne.
Na volju i sposobnost izvravanja usluga utiu mnogobrojni specifini faktori. Meu
najvanije spadaju: konfliktnost uloge (menaderi trae jedno, a korisnici drugo) ,
disperzija kontrole usluga (kontrola nad uslugama sa vie strana), dvosmislena uloga
(kada zaposleni ne razumeju adekvatno svoj posao), neadekvatna uloga podrke
(zapoljavanje ljudi nedovoljnih sposobnosti, neadekvatno osposobljavanje i
neadekvatna tehnologija) i neadekvatna podrka srednjih menadera (previanje
direktnog ukljuivanja u kvalitet isporuke usluga).
* gap 4 - razlikuje se i sadrina eksternih komunikacija banke od proizvoda i usluga
koje banka prodaje i isporuuje.
220
Dakle, gap 4 se odnosi na mogui nesklad izmeu stvarne-aktuelne usluge i onoga to
korisnici priaju o usluzi. Mnoge banke se ne usteu da promoviu i obeavaju bolje
usluge nego to ih mogu konstantno isporuivati. Obeanja o uslugama davana preko
oglaavanja ili prodajnog osoblja se rue kao kula od karata: korisnicima se govori da
oekuju jedan nivo usluge, a oni stvarno primaju sasvim drugi. Korienje promocije
za slikanje roza slike usluge moe da vodi vie ka inicijalnim poslovima korisnika. Na
alost, ako banka za kratko vreme ne ispuni svoja obeanja, impresija korisnika usluga
- i kredibilitet daljih promotivnih napora se smanjuju. Pri tome treba imati u vidu da
219
Ibidem, str. 47.
220
Ibidem, str. 54-55.
178 BANKE I RIZICI
3 1
4 2
Sposobnost
izvravanja usluga
Nesposobnost
izvravanja usluga
Nevoljnost
izvravanja usluga
Voljnost
izvravanja usluga
korisnici sa visokim oekivanjima od usluga imaju vei prostor za razoarenje od onih
ija oekivanja su vie umerena - prosena.
Gapovi 1 do 4 konstituiu glavne prepreke za uspeno provoenje kvaliteta usluga.
Korisniki sudovi o kvalitetu usluga su funkcija toga ta oni oekuju od usluga i ta
oni shvataju da usluga treba da bude. Gap 5, kao potencijalni raskorak izmeu
oekivane i shvaene usluge, jeste rezultat gapova od 1 do 4. Sa zatvaranjem gapova 1
do 4, banka moe eliminisati i gap 5.
7.3. STANDARDI KVALITETA U POSLOVANJU BANKE
7.3.1. Sutina standarda kvaliteta proizvoda i usluga banke
Komuniciranje izmeu banaka u uslovima primene visoko razvijene informacione
tehnologije potenciralo je vanost standardizacije elemenata bankarskog poslovanja na
relaciji meusobnih poslovnih odnosa. Banke u razvijenim trinim privredama ve
due vremena koriste odreene utvrene standarde i nae banke im se moraju
prilagoavati. Inae, osnovna svrha uvoenja standardizacije za poslove u bankama je
postizanje vee efikasnosti i efektivnosti poslovanja banaka. Standardizacija u
bankarstvu je proces stvaranja standarda, kojim se kreiraju i stvaraju tehnika i
druga reenja, koja praksa u datim uslovima valorizuje kao optimalna.
221
Banke obavljaju poslove za svoje komitente i klijente i za komitente i klijente drugih
banaka u zemlji i inostranstvu. Po pravilu, svaki bankarski posao je deo celine nekog
drugog ekonomskog posla odnosno njegova finansijska komponenta. Masovnost
dokumanata i njihova velika frekvencija su karakteristika mnogobrojnih bankarskih
poslova. Od interesa je za sve uesnike da se ti poslovi obave to lake, to
racionalnije, to bre i sigurnije.
U poslovanju banaka razlikujemo interne i eksterne standarde. Interni standardi su
usmereni na postupke i poslove unutar jedne banke shodno njenim potrebama,
uslovima i specifinostima. Eksterni standardi podrazumevaju jedinstveni pristup na
irem poslovnom podruju, obino jedne zemlje ili vie zemalja. Zato se oni jo mogu
nazvati i meunarodni ili svetski ako obuhvataju vie ili veinu zemalja u svetu. U
stvari, standardizacija bankarskog poslovanja ima smisla ako su ti standardi - naroito
za neke bankarske poslove - povezani i usaglaeni meu bankama na irem podruju,
pre svega jedne zemlje, recimo na nivou Jugoslavije, zatim Evrope ili ak na nivou
221
Stvaranje internih standarda u jugoslovenskom bankarstvu zapoeto je sredinom
sedamdesetih godina, kada su pojedine banke, za sopstvene potrebe, poele stvarati
informatike standarde i postepeno uvoditi pojedine tehnike novine u svom
poslovanju. Takav pristup nije omoguavao razmenu podataka bez dodatnih trokova,
poto standardi izmeu banaka nisu bili usaglaeni. Standardizacija poslovanja u
jugoslovenskom bankarstvu zapoinje u 1984.godini. Kasnije je ova grupa prerasla u
posebnu komisiju za standarde u bankarstvu i srodnim finansijskim delatnostima. Vidi
o tome detaljnije: Mr Sergio Uran, dipl.ing.: Standardizacija u bankarstvu i srodnim
financijskim delatnostima, asopis Jugoslovensko bankarstvo br.2, Udruenje banaka
Jugoslavije, Beograd, februar 1989.godine, str. 22-25.
BANKE I RIZICI 179
veine drava u svetu. Za potpun uspeh standardizacije u bankarstvu, potrebno je da
njom budu obuhvaene i srodne finansijske delatnosti.
Poslovanje sa inostranstvom daleko je sloenije u odnosu na poslovanje u zemlji. Ovo
podjednako vai i za preduzea i za banke. Ni multipliciranje raznih prepreka ne
smanjuje sve vei interes i upuenost nacionalnih privreda i ekonomija na
multilateralnu saradnju sa privredama drugih zemalja. Dokumenti za olakavanje
poslovanja izmeu nacionalnih privreda, kao to su Obiaji i uzanse,
222
Jednoobraznia
pravila i obiaji za dokumentarne akreditive,
223
i Jednoobrazna pravila za inkaso
komercijalnih papira,
224
pretea su savremenih standarda bankarskog poslovanja u
plaanjima sa inostranstvom.
Osnovna svrha uvoenja standardizacije poslova u bankama je postizanje vee
efikasnosti i efektivnosti poslovanja banke.
7.3.2. Okvir kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga
Polazi se od toga da nije vano kakva je finansijska usluga odnosno da li je pruena
pomou tehnologije ili putem ljudskog bia, ve e korist obezbeena za korisnika u
najveoj meri uticati na izgradnju kvaliteta usluge. Kvalitet je implicitan
konceptualnoj osnovi, koja podstie i ohrabruje menadera usluga da: razume uslugu,
evaluira sistem isporuke i istrauje nove prilike da je industrijalizuje.
225

Kvalitet je neto to se ne moe uhvatiti. Svako ga prepoznaje kada ga vidi, ali malo
njih zaista moe realno da ga dobro opie u izrazima koji bi bili korisni za operativnog
menadera. Na primer, za neke ljude kvalitet kola je snaga, ubrzanje, brzina,
sposobnost okretanja i odravanje, dok je za druge komfor, dizajn, interijer, itd. U
222
Zato pored Obiaja i uzansi, kao nepisanih i neobaveznih pravila, postoje i sledei:
Pravila za tumaenje trgovakih termina - INCOTERMS, Jednoobrazni zakon o
kupoprodaji robe u meunarodnom prometu, Spoljnotrgovinske definicije SAD, Opti
uslovi za isporuku robe izmeu organizacija zamalja lanica SEV-a.
223
Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive (Uniform Customs and
Practice for Documentary Credits), sainjena su od strane eksperata Meunarodne
trgovinske komore u Parizu - MTK. Menjana su i dopunjavana nekoliko puta: 1951,
1962, 1974 i 1983.godine. Vidi detalnije: Publikacija MTK br.400 Jednoobrazna
pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, Nacionalni odbor SFRJ MTK u
Beogradu i Jugoslavijapublik, Beograd, 1984.godine.
224
Jednoobrazna pravila za inkaso komercijalnih papira (Uniform Rules for the
Collection of Commercial Paper), donesena su 1958.godine od strane MTK, zatim su
obustavljena jula 1963. godine, da bi bila donesena nova Pravila maja 1967.godine u
Montrealu. Jugoslavija primenjuje oba ova dokumenta. U njima su jasno razgranieni
mnogi detalji meu poslovnim partnerima i bankama u vrenju spoljnotrgovinskog
prometa. Vidi detaljnije: Ratko Filipovic: Meunarodna poslovna pravila i obiaji,
etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje, Privredni pregled, 1972. godine, str. 133-138.
225
Richard A. Rizzolo: Operations Management, The Financial Services Handbook -
Executive Insights and Solutions, Editors: Eileen M. Friars and Robert N. Gogel, John
Wiley & Sons, New York, 1987, str. 321-337.
180 BANKE I RIZICI
stvari, predstavnici svakog trinog segmenta mogu da se sloe da druga omiljena kola
reprezentuju kvalitet, ali da njihove karakteristike nisu dovoljna vrednost ili korisnost
da bi bila interesantna za njih.
Zanimanje za kvalitet (potera za kvalitetom) je ak tee u poslovanju finansijskim
uslugama, gde esto neopipljivi proizvodi bilo koje vrste egzistiraju i merenje
ostvarenja postaje subjektivno. Bez obzira na to, kvalitet je jedna najneophodnija
karakteristika svake finansijske usluge. Zato je to vano za utvrivanje okvira i jezika
za definisanje, merenje, odravanje i popravljanje kvaliteta operativnobaziranih
finansijskih usluga. Percepcija kvaliteta na tritu je kritina za svaku finansijsku
uslugu. ta vie, mnotvo elemenata koji utiu na ovu percepciju su potpuno sloeni.
Korisnici mogu svesno izabrati relativno jeftine finansijske usluge ili opcije. Ali, oni
e retko izbrati neku za koju smatraju da je inferiornog kvaliteta.
Slika br. 7-4: Okvir kvaliteta proizvoda i usluga banke
Okvir kvaliteta usluga (slika br. 7-4) sugerie jedan format opisivanja, merenja i
evaluiranja proivoda i usluga u finansijskoj servisnoj instituciji kao to je banka. Preko
korienja ovakvog pristupa okviru kvalitetamenadment tim moe dobiti
konzistentan i organizovan pregled koji se proizvodi nude, kome i sa kojim nivoom
kvaliteta.
226
Kvalitet moe da bude analiziran po osnovu dve fundamentalne perspektive: nivo i
sadraj. U navedenoj slici opis proizvoda i izvetaj o performansama treba da opiu
nivo nuene usluge, dok dimenzije usluga treba da opiu njen sadraj. Ipak, kada se
meri sadraj usluge, nivoi mogu da budu razliiti. Banka moe nuditi uobiajeno
dizajnirane personalne usluge u bogato nametenom i komfornom enterijeru i mirnom
226
Ibidem, str. 333.
BANKE I RIZICI 181
Opis proizvoda:
Jednostavan, brzo reprezentuje proizvod/uslugu i njegov trinp/korisniki
segment
Izvetaj o performansama:
Opisuje performanse, sadravajui esencijalne elemente usluge, koje
oekuje korisnik (bile su mu obeane)
Dimenzije usluge:
Realnost Frekvencija greaka Merljivi aspekti
Vremenske linije Rok isporuke performansi
Uslunost Odgovornost
Karakteristike Poveanja u odnosu
na bazni proizvod
Komfornost Konzistentnost Nivoi
ostvarivanja ciljeva evaluacije
Estetika Pakovanje/prezentacija
Shvaeni kvalitet Imid
okruenju svojim najboljim korisnicima da ohrabri i druge da koriste bankomat na
uglu. U oba sluaja, banka nudi efektivnu, korisnu i cenjenu uslugu segmentiranim
grupama korisnika.
Odreivanje optimalnog nivoa performansi na kojem finansijska usluga treba da bude
nuena je stvar koja zavisi od korporativne strategije, imida, trokova, trinog
potencijala i profitabilnosti. Meutim, jedna stvar je sasvim izvesna: nije vano koji
nivo je izabran, ostvarivanje nadmonosti ili preimustva u merenju sadraja je
esencijalno za uspeh svake finansijske usluge.
Razvoj dimenzija usluga je druga polovina okvira kljunih vanosti. Dimenzije
moraju da budu lako merljive i moraju se odnositi na isporuku proizvoda u njegovoj
finalnoj formi kao to je vidi korisnik. Panja na merljivost i satisfakciju korisnika je
izuzetno znaajna. U mnogim sluajevima, satisfakcija korisnika u isporuci
finansijskih usluga ne moe da bude uhvaena u lakem internom statistikom
merenju performansi. Kreativne aproksimacije zastupanih rejtinga i supstitucije mera
mogu da budu potrebne. Nezadovoljstvo klijenata, izvetaji korisnika, statistika
skupljanja, fokusne grupe i izabrani korisniki intervjui su primeri testiranih tehnika
koje se uglavnom koriste u marketingu i odeljenjima odnosa sa javnou, koje mogu
da budu brzo primenjene na okvir kvaliteta za direkno korienje od strane operativnih
menadera.
7.3.3. Lina prodaja kao elemenat strategije kvaliteta usluga
Pri reavanju finansijskih problema svojih komitenata i klijenata banka treba da ima u
vidu njihove finasijske potrebe i svoje poslovne mogunosti. U okviru sagledavanja
finansijskih problema komitenata i klijenata, banka treba da poznaje:
227
(1) njihov nain ivota i poslovanja,
(2) njihove finansijske potrebe i probleme,
(3) tekue finansijske uslove za reavanje takvih finansijskih problema, i
(4) finansijski 'gap'.
I pored primene savremene visoke tehnologije u bankarskom poslovanju, bankarstvo
je jo uvek posao ljudi, pa e to jo zadugo i ostati. U takvim okolnostima, lina
prodaja jeste sada i dalje ostaje jedan od kljunih elemenata marketing miksa i
uspene prodaje bankarskih proizvoda i usluga. Pri tome je prodaja proizvoda i usluga
novom klijentu od izuzetne vanosti. Ali, treba imati na umu da je to samo jedna
polovina posla. Druga polovina posla je isto tako vana: da banka zadi postojee
komitente i klijente.
Da bi banka postigla vrhunski kvlitet svojih proizvoda i usluga, potrebno joj je da ima
jasno definisanu strategiju kvaliteta svojih proizvoda i usluga, kao sastavni deo opte
poslovne i razvojne strategije banke. Vidljivo je da se u pogledu kvaliteta proizvoda i
227
Prof. dr Uro N. uri: Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton, Novi
Sad, 1997, str. 132-133.
182 BANKE I RIZICI
usluga naih banaka neto menja. Meutim, nemamo saznanja i teko je rei da li neka
banka ima i formalizovanu strategiju i posebno strategiju kvaliteta proizvoda i usluga.
Ali ona je nuna i samo formalizovana moe znaiti jasan sistematski pristup svih
zaposlenih nainu ostvarivanja visokog kvaliteta proizvoda i usluga.
Primena marketing koncepta ne podrazumeva samo kako zadobiti nove komitente i
klijente ve i kako zadrati postojee. I ne samo to. Postoji vie elemenata koji
ukazuju, da treba ne samo zadravati postojee komitente i klijente nego sa njima
proirivati vrstu i poveavati obim poslovanja. To se postie primenom strategije
ostvarivanja dugorone i sveobuhvatne veze banke sa komitentima i klijentima banke
poznatom kao relationship banking strategija, koja podrazumeva:
228
(1) u fokusu je dugorona veza sa postojeim komitentima i klijentima, a privlaenje
novih je samo prva ili meufaza u dugoronoj vezi,
(2) polazno stanovite je zadovoljavanje njihovih ukupnih, a ne pojedinanih ili dela
potreba,
(3) primaran je i potencira se prodajni kontakt preko marketing-strunjaka, a ne
preko alter-radnika, i
(4) profitabilnost se ocenjuje na ukupnim a ne pojedinanim proizvodima i uslugama
komitentu i klijentu.
Kvalitet proizvoda i usluge je bitan za stvaranje koncepta dugorone veze banke i
klijenta (relationship banking), koji obuhvata proces osvajanja, odravanja i jaanja
veze banke sa komitentima i klijentima. Bazina korist od ove dugorone veze za
banku je zadravanje postojeih komitenata i klinenata i stvaranje uslova i prilika da
im se jo proda dodatna usluga.
Generalno gledano, profitabilnije je za banku prodati pet raznovrsnih usluga jednom
klijentu, nego po jednu uslugu petorici novih klijenata. Smatra se da je multiservisni
(usluni) klijent manje spreman i 'sposoban' da potpuno napusti banku i lake e uzeti
estu uslugu nego novi klijent prvu uslugu, to znai da je multiusluni klijent za
banku mnogo efikasniji i jeftiniji po jednoj usluzi.
229
7.3.4. Priprema zaposlenih za visoki kvalitet performansi
Polazimo od logine pretpostavke da su zaposleni voljni i da mogu postii vei
kvalitet usluga. Meutim, njih treba za to ozbiljno pripremiti. Razumevanje zato ovde
je kljuna re. Dakle, nije samo pitanje ta treba raditi ili pak kako treba uslugu
obaviti - izvriti, ve zato je vrhunski kvalitet proizvoda i usluge vaan i za banku
kao instituciju i za svakog zaposlenog pojedinca. Ovo se postie edukacijom
228
James H. Donnelly, Leonard L. Berry and Thomas W. Thompson: Marketing
Financial Services A Strategic Vision, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1985,
str. 112.
229
1989, str. 18.
BANKE I RIZICI 183
zaposlenih i ona treba da bude kombinovana sa savlaivanjem znanja i vetina u cilju
izgraivanja sposobnosti i stimulisanja volje za pruanje usluga visokog odnosno
superiornog kvaliteta.
Pri tome treba imati na umu da nema superiornog kvaliteta i visokih performansi bez
individualne i kolektivne motivacije i stimulacija. Pod ovim se podrazumeva volja
zaposlenih pojedinaca da rade neto ekstra, neke 'sitnice' koje drugi ne rade, koje u
procesu 'isporuivanja' proizvoda i usluga daju posebno obeleje i 'duu' banci. To
utie na stvaranje kulture banke i radne atmosfere u kojoj zaposleni treba da na
najbolji nain rade svoj posao. Pod kulturom banke podrazumeva se sve ono to je
vano i vredno u banci. U stvari, klju banine kulture je liderstvo na svim nivoima
organizacione strukture. Mini petlja kvaliteta usluga predstavlja srce procesa
izgraivanja kulture banke, to jasno ilustruje slika br. 7-5.
230
Slika br. 7-5: Mini petlja kvaliteta proizvoda i usluga banke
Definisanje, uvoenje i komunikacija standarda kvaliteta bankarskih proizvoda i
usluga, kao prve faze, zasniva se na dva kritina faktora:
(1) prvi, da se standardi moraju bazirati na istraivanju prakse, i
230
1989, str. 39-42.
184 BANKE I RIZICI
Standardi
usluga
Nagraivanje
zaposlenih
Merenje
performansi
(2) drugi, da postojanje standarda zahteva investiranje u razvoj znanja, vetina i
sposobnosti zaposlenih u domenu pruanja usluga.
Srce edukacije za vii kvalitet proizvoda i usluga treba da obezbedi znanje, vetinu i
inspiraciju za ostvarivanje postavljenih standarda odnosno njihovo prevazilaenje.
Ovde se polazi od pretpostavke: ako zaposleni znaju ta se od njih oekuje, oni e
moi to da naue i poprave svoj odnos prema poslu ukljuujui i potivanje kurtoaznih
standarda.
Druga faza je merenje performansi. Ako nema merenja performansi, uvoenje
stndarda je besmisleno. Izvrioci kao pojedinci ele da znaju kako izvravaju svoje
poslove, ele da to znaju i drugi u banci i da se njihov rad prati i vrednuje. Merenje
treba da obuhvati inpute korisnika proizvoda i usluga i individualno i grupno merenje.
Sistem merenja mora biti fer i objektivan i obezbeivati 'feedback' informacije.
Nagraivanje je trea faza, koja ima za cilj da nagradi najbolje i tako odri motivaciju
zaposlenih za viim kvalitetom proizvoda i usluga. Ima vie sistema nagraivanja i
stimulacije, meu kojima se smatra najefektivnijim onaj koji ukljuuje tri elementa
nagraivanja, to se moe videti u tzv. nagradnom trouglu (slika br.7-6).
Slika br. 7-6: Nagradni trougao motivacije
231

Definisanje i uvodjenje standarda kvaliteta bankarskih proizvoda i usluga bez merenja
performansi i bez konsekvanci za izvrenje odnosno neizvrenje potpuno e promaiti
cilj. Zaposleni u banci jednostavno moraju da znaju:
(1) ta je to to se od njih oekuje da rade i urade,
(2) da e se njihov uinak i kvalitet meriti tj. koliko dobro oni to rade, i
231
Ibidem, str. 180.
BANKE I RIZICI 185
Direktne
finansijs.
nagrade
Ne-
finansijska
priznanja
Napredo-
vanja u
karijeri
(3) da e za taj posao biti odgovarajue nagraeni.

Sistemi nagraivanja treba da su naglaeno pozitivni. Akcentiranje i podravanje
preduslova za vrhunski kvalitet bankarskih proizvoda i usluga - kao to su inspiracija,
timski rad, otvorene i iskrene komunikacije i vera u banku kao instituciju daju veu
korist kada se istie nagraivanje dobrih performansi nego kada se vri kanjavanje za
loe performanse.
7.4. KOMUNIKACIONI STANDARDI U POSLOVANJU BANKE
7.4.1. Politike i procedure - osnov poslovne kumunikacije u banci
Politike i procedure pokrivaju sva podruja operativnog poslovanja banke: aktivu i
pasivu, upravljanje gotovinom, raunovodstvo i knjigovodstvo, poslovanje sa novim
raunima, altersko poslovanje, personalno i administraciju.
Pisane politike i procedure igraju vitalnu ulogu u operativi svake poslovne
organizacije. Procedure reflektuju i inkorporiraju elemente kontrolnog programa
dokumentacionih formi banke. Pisane politike i procedure banke su potrebne da:
232

(1) olakaju komunikacije izmeu menadmenta i zaposlenih,
(2) definiu banine ciljeve,
(3) olakaju obuku (trening),
(4) poprave performanse, i
(5) obezbede baze za metode studija poboljanja poslovanja.
Politike u najoptijoj formi definiu se kao kurs akcije koji treba slediti. Politike su
neka vrsta optih pravila poslovanja i one najvanije, kao to su kreditna politika,
politika investiranja u hartije od vrednosti i marketing politika, u bankama
visokorazvijenih trinih privreda podleu uvidu regulatornih agencija. Ostale politike
mogu biti i u formi nezavisnih uputstava za operativno poslovanje. Veina bankarskih
politika ima formu relativno jednostavnih, otvorenih iskaza inkorporiranih u
odeljenske procedure.
Operativne i administrativne politike i procedure nisu manje vane od kreditne
politike banke za utvrivanje limita i kontrola, prevenciju od gubitaka, obuavanje
zaposlenih, privlaenje novih komitenata i odravanje nesmetanog poslovnog toka.
Meutim, one se konzistentno ne prate i esto zaputaju.
Dobro odravane procedure posebno akcentiraju primenjivost operativne kontrole i
obezbeuju bazini pregled faza potrebnih za odgovarajue izvrenje svakog zadatka.
Dodatno, procedure obezbeuju menadment timu banke:
233

232
Nikholas J. Santoro: Bank Operation Management Finding & Exploiting Hidden
Profit Opportunities Inside Your Bank, Bankers Publishing Company, Chicago,
Illinois, 1992, str. 118.
233
Ibidem, str. 119.
186 BANKE I RIZICI
(1) bazu za donoenje odluka ukljuujui metode i procedure;
(2) radni okvir za obuku (trening) zaposlenih;
(3) podlogu za sistemske i metodske studije;
(4) reference za reviziju i istraivanje; i
(5) dokumentaciju za rekonstrukciju fajlova i zapisa u nepredvienim
sluajevima.
Menaderi, kontrolori i zaposleni pojedinih odeljenja su najbolje kvalifikovani da
razviju procedure za njihove odnosne poslove. Sve individualno razvijene procedure u
okviru banke i njihovu prikladnost, razumljivost i formu pre distribucije treba da
pregledaju menaderi i kontrolori. Meutim, to i jeste odgovornost menadera da
svakodnevno implementiraju i odravaju procedure.
Procedura je u pisanoj formi opisan proces - povezana serija akcija - o izvravanju
glavnog zadatka. Procedure se razvijaju analiziranjem operacija, identifikovanjem
glavnih procesa i definisanjem poetne i zavrne take svakog procesa.
234
Prva faza u razvijanju procedura je revizija delokruga operacija u odeljenju ili
organizacionoj jedinici i identifikovanje funkcija ukljuenih u izvravanje zadataka.
Druga faza se manifestuje kad funkcionalne jedinice ukrtaju svoje aktivnosti sa
odeljenjskim linijama i identifikuju tip aktivnosti koja se izvrava ili podruja
odgovornosti. Povezani procesi mogu da budu namenjeni vie nego jednoj
organizacionoj jedinici. Suprotno, viestruki procesi povezani sa razliitim
funkcionalnim jedinicama mogu da budu namenjeni jednom organizacionom delu.
Funkcionalni diajgramski pregled funkcionalnih jedinica u okviru sektora, sa spiskom
raznih procesa, znatno moe pojednostaviti napore identifikacije.
Trea faza je priprema pisanih procedura. Nije potrebno niti je prikladno razvijati
procedure za svaki proces koji se obavlja. Procedure ne treba da obezbeuju
operativne instrukcije, niti treba da supstituiu opise poslova zaposlenih. Procedure
govore ta treba uraditi, ko treba da uradi i ta se kontrolie. Procedure ne govore kako
jedan posao treba da se uradi. Metod koji se koristi je funkcija obuke (treninga) i
odgovornost je kontrolora odeljenja.
Svaka procedura ukljuuje etiri bazina elementa: (1) opis procesa, (2) kontrolne
karakteristike, (3) akcione korake i (4) odgovornost. Opis procesa je saet iskaz
delokruga procesa. On opisuje izvravanje zadatka. To nije ponovni iskaz naslova, niti
treba da ukljuuje faze izvravanja. Kontrolna faza obezbeuje listu operativnih
provera ili iskaza politike upravljanja performansama procesa i ukljuuje akcije u
okviru procedure koje obezbeuju inspekciju, reviziju i odobrenje. Akcioni koraci su
jasni i koncizni iskazi izvravanja posla od poetka do kraja procesa i pozicije
individualne odgovornosti za njegovo kompletiranje. to se tie pisanih procedura,
234
BANKE I RIZICI 187
veina menadera se teoretski slae da su pisane procedure potrebne. Meutim, veliki
broj menadera nee da posveuje mnogo vremena ili nema entuzijazma potrebnog za
pisanje efektivnih procedura.
U vezi sa pisanim procedurama treba istai sledee. Postojanje pisanih procedura u
banci ukazuje na liderstvo, ima vezu i pomae kreiranju pozitivnog ponaanja i odnosa
zaposlenih. Pisane procedure, takoe, obezbeuju trokovno najefektivnije korienje
ljudskih resursa. One mogu pomoi i u obezbeenju protiv oslobaanja osetljivih
informacija ili gubitka dragocenosti. Razvoj efektivnog programa procedura u banci
ne zahteva ekstenzivne personalne resurse za koje bankarski menaderi veinom
strahuju. Vreme potrebno za razvoj procedura moe da se raspodeli na nekoliko
zaposlenih u razliitim odeljenjima, a odravanje procedura uzima minimum vremena
i napora.
7.4.2. Faktori procesa efektivne komunikacije u banci
Efektivna komunikacija korporativnih politika banke je nuna, mada to nije u celini
komunikacija strategijskog plana. Sasvim je prirodno da sve korporativne politike
imaju svoju bazu u strategijskom planu banke.
Politika sama po sebi konstituie odreenu poruku, koja se transformie u
komunikacioni proces. Efektivna komunikacija zahteva da poaljilac i primalac
poruke imaju potpuno razumevanje politike. Oni treba da dobro razumeju
komunikacioni proces. Konano, banka komunicira sa raznom publikom ili klijentima:
deoniarima, odborom direktora, zaposlenima, komitentima, optom publikom,
dravom, novinskim medijima i drugim.
Skoro da ni jedna vetina menadera nije tako vana kao sposobnost efektivne
komunikacije. Ali komunikaija je sredstvo, a ne kraj menadment procesa.
Komunikacija je sredstvo kojim se ostvaruje plan, izvrava organizacija i postiu
upravljake direktive i kontrola. Efektivna komunikacija podstrekava bolje radne
performanse, ona poveava stepen prihvatljivosti politika i dovodi bre do planiranih
promena.
Komunikacija nije poruka sama po sebi, niti je transmisija poruke. Komunikacija je
razmena miljenja - ona je uzajamna razmena razumevanja.
Komunikacioni proces ini osam faktora:
(1) poiljalac,
(2) poruka,
(3) metod,
(4) kanal,
(5) primalac,
(6) neki efekat,
(7) povratna sprega, i
188 BANKE I RIZICI
(8) okvir reference.
235
Ovi faktori su nuni za razmenu informacija, koje su u punom smislu znaajne za
poaljioca i za primaoca. Poruku alje menadmnt tim preko politike kao pisanog
dokumenta, putem sastanaka ili organizacione strukture, da bi stigla do onog ko je
primenjuje i tako proizvela eljeni efekat. To pokazuje slika br. 7-7.
Slika br. 7-7: Proces efektivne komunikacije u banci
Poiljalac i primalac moraju da imaju opti okvir referenci, ukoliko se eli da
komunikacioni proces funkcionie efektivno. Poruka mora da bude otpremljena nekim
metodom (pismeno, usmeno, grafiki) primaocu, korienjem nekog kanala
(telefonom, potom, putem sastanka) i sa odreenom svrhom. Povratna informacija
izmeu primaoca i poiljaoca, treba da ima svrhu procene efekta komunikacije.
7.4.3. Metod i proces komunikacija korporativnih politika
Politika je neefektivna ako nije primenjena. Uspena implementacija ne moe se
ostvarivati dok se politika komunicira individualno ili pojedincima kojima politika
odreuje akciju. Pitanje se, prema tome, postavlja u odnosu na najefektivniji i
najefikasniji metod komuniciranja politike, koji zavisi od nekoliko faktora: (1)
delokruga odnosno podruja politike, (2) duine politike, (3) kompleksnosti politike, i
(4) primaoca poruke.
236

235
William H. Bowen and dr John Dominik: Effective Communications of Corporate
Policy, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H.
Baughn, Thomas L. Storrs and Charles E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood,
Illinois, 1988, str. 164.
236
Ibidem, str. 165.
BANKE I RIZICI 189

Mnadment Kreditna politika Pisana politika
Sastanci Kreditni referenti Implemantacija
izmeu slubi politike
Izvetaji
Diskusije
Poruka
Poruka
Metod
Metod
Poiljalac
Poiljalac
Efekat
Efekat
Primalac
Primalac
Kanal
Kanal
Feedback
Feedback
Svaki od ovih faktora treba da se razmotri u politici komuniciranja. Proces moe da
bude donekle pojednostavljen u primeni principa efektivnog komuniciranja sa svakom
komunikacijom. Poiljalac komunikacije je top menadment banke. Poruka je politika
banke. Slika br. 7-8. prikazuje ove pisane komunikacije - odozgo na dole.
237

Slika br. 7-8: Pisane komunikacije za menadment i zaposlene
Da li menadmet treba da komunicira celovitu politiku ili samo njen deo. To zavisi od
prirode politike, njene duine i kompleksnosti i primaoca poruke. Decentralizacija i
delegacija autoriteta je uticala na poveanje donoenja broja odluka na takama
organizacione strukture banke i zbog toga je jo vie istaknuta vanost formulisanja
zdrave poslovne politike banke.
7.4.4. Vanost komunikacija i standardi u komuniciranju u banci
Komunikacije poinju sa vrha. Odbor direktora, top menadment i izvrni menaderi
banke treba da aktivno diskutuju i preispitaju korporativnu strategiju i planove.
Upravljanje strategijskim promenama nije proces koji se odigrava jednom u godini ili
jednom u jednom kvartalu, ve je neprekidno jaanje i komunikacija korporativnih
planova i pravaca. Diskusije na nivou odbora direktora i top menadmenta mogu da
budu korisno sredstva u poveavanju razumevanja i prihvatanju strategijskog pravca.
Kljunu vezu u komunikacionom procesu ima srednji menadment banke. Za ove
pojedince, poslovni plan je jedan od vanih elemenata u komuniciranju korporativne
strategije i premoavanju raskoraka sa svakodnevnim poslovnim operacijama. Oni
moraju da budu stalno informisani. Pored oslanjanja na poslovni plan, korisno je da se
237
Ibidem, str. 168.
190 BANKE I RIZICI
Pisma
zaposlenih
Pisana akta
politike
Bilteni, oglasne
table
Pisane
procedure
Banine
novine
Upravljaki
bilteni
Prirunici
Upravljaki
prirunici
Komunikacije
na dole
Mediji za
menadment
Komunikacije
na dole
Mediji za
zaposlene
Vertikalni organizacioni kanali
Z a p o s l e n i
Supervizorsk
i
menadment
Srednji
menadmen
t
Gen.
periodino dre sastanci sa srednjim menadmentom i prezentiraju i diskutuju
promene u korporativnoj misiji, ciljevima i strategiji. Srednji menadment je vaan u
oblikovanju korporativne kulture i moe jasnije uticati na uspeh strategijskih promena.
to se ovi menaderi vie slau sa korporativnim pravcem, vee su anse za uspenu
implementaciju.
238

Ispod srednjeg sloja menadmenta nalazi se velik broj menadera, kontrolora i
zaposlenih. U finansijskim uslunim institucijama kao to su banke zaposleni imaju
veliki obim kontaktne odgovornosti prema korisnicima i stvarno sve odgovornosti
prema korisnicima za usluge. U decentralizovanim, geografski udaljenim jedinicama,
da zaposleni ovo dostignu posao je jo tei.
Programi obuke mogu pojasniti korporativni pravac i pomoi strategijske promene
baze zaposlenih. Dodatno, interni asopis, orijentacioni programi i periodine
prezentacije performansi i strategije pomau da se povea razumevanje ciljeva i
strategije. Poto sva ova sredstva mogu u tome znatno pomoi, primarna odgovornost
za komunikaciju sa ovim grupama treba da bude na srednjem menadmentu.
Standardi utivog ponaanja
Marketing orijentisane banke nastoje da i utivim ponaanjem svojih zaposlenih
prema korisnicima usluga steknu to veu konkurentsku prednost. Pri tome se utvruju
i odreeni standardi, koji su obavezni za kontaktno osoblje banke.
Primer standarda utivog ponaanja za altersko osoblje u MBank u SAD:
239
(1) Smeite se iskreno i uspostavite kontakt oima kad pozdravite korisnika usluge. Ne
skreite va pogled niti gledajte dole kad vam korisnik pristupi. Kaite: 'Zdravo',
'Kako ste?', 'Izvolite', na ljubazan nain.
(2) Predstavite se bilo kad korisnik prvi prie ili odmah (kad odgovarate na telefonski
poziv).
(3) Koristite korisnikovo ime dva puta. U svakom sluaju imate korisnikovo ime
upravo ispred vas - na depozitnom listiu ili na kartici tekueg rauna, pa ga koristite.
To je za oseaj korisnika usluge veoma vano.
(4) Posvetite korisniku vau nepodeljenu panju. Kad razgovarate sa korisnikom,
stavite papire na stranu vaeg stola, tiho pridodajte pregled brojeva ili piite izvestaj.
(5) Odgovarajte na pitanja teno i kompletno. Ne nagaajte. Ako niste sigurni u
odgovor, proverite kod nekog ko zna i vratite se odmah nazad korisniku.
(6) Uputite korisnika drugom slubeniku predstavljajui korisnika i objanjavajui
situaciju. Ako je korisnik u banci, odvedite ga ka licu kome ga upuujete.
(7) Dajte korisniku detaljna uputstava za druga odeljenja kuda ga aljete odnosno kuda
treba da ode (lokacija, sprat, soba, ime slubenika).
(8) Kaite: 'Molim' i 'Hvala'.
238
Douglas V. Austin, Donald R. Hakala and Thomas J. Scampini: Modern Banking
A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions, Second Edition,
Bank Administration Institute, Rolling Meadows, Illinois, 1988, str. 373.
239
Leonard L. Berry, David L. Bennett and Carter W. Brown: Service Quality - A
BANKE I RIZICI 191
Primer vodia za zvaninu sveanost dodele nematerijalne nagrade.
Nema sumnje da je za aktiviranje diskrecionog napora zaposlenih najvanija
materijalna satisfakcija. Meutim, postoje i drugi uslovi koji pospeuju diskrecioni
napor. Jedan od takvih faktora je nematerijalna nagrada, koja ima odreeni efekat ako
se izvre potrebne pripreme i posveti odgovarajua panja tom inu. Navodimo primer
'vodia' za zvaninu sveanost u jednoj amerikoj banci. Vodi za zvaninu sveanost
- dodelu nematerijalne nagrade obuhvata sledee aktivnosti:
240

(1) Izaberite temu koja identifikuje i simbolizuje sveanost.
(2) Ukljuite sve lidere i upravljaki nivo pobednika usluga u planiranje i radite
zajedno na razvijanju programa koji ima vitalnost, raznolikost i iskrenost.
(3) Kreirajte sredinu za tu priliku sveano - balone, dekoraciju u bojama i specijalna
svetla.
(4) Poastvujte i druge brojne grupe da im pokaete da je kvalitet usluga iroko
prihvaen meu institucijama i da ovaj proces treba razliite obezbeivae usluga za
formiranje tima.
(5) Dajte sitnice - ukrasne tanjire, trofeje, pribor za sto, specijalne pozivnice,
novanike ili druge opipljive simbole za zasluge.
(6) Obezbedite podsetnike (ne skupe) za sve, kao i programe i male nagrade.
(7) Proverite da li je tu fotograf da napravi fotografije za banine publikacije, oglasnu
tablu ili linu upotrebu.
(8)Sainite raspored vremena za druenje pre i posle glavnog dogaaja, da bi se
obezbedila prilika za pojedinane kontakte.
(9) Pozovite starije operativce da uzmu uea u sveanosti.
240
Ibidem, str. 186.
192 BANKE I RIZICI
BANKE I RIZICI 193
Glava 8.
UPRAVLJANJE
KORPORATIVNIM RASTOM
VREDNOSTI BANKE
194 BANKE I RIZICI
Upravljanje rastom vrednosti banke
8.1. KONCEPT VREDNOSTI BANKE
8.1.1. Pojam i faktori vrednosti banke
Sam koncept vrednosti nije tako poten ili iskren pristup kao to mnogi ljudi veruju.
Najjednostavnije, vrednost bilo koje aktive, u principu, zavisi od nekoliko faktora:
241
strane za koju se radi procena ili evaluacija,
tipa vrednosti kojom se meri,
take u vremenu za koju se vri procena, i
svrhe evaluacije.
Vrednost nije statiki ili homogeni koncept. Dakle, dinamiki koncept vrednosti bilo
koje aktive zavisi od mnogobrojnih faktora, koji se menjaju tokom vremena i to:
242
ukupna ekonomska sredina,
potencijal korieenja aktive,
rok procene vrednosti,
lokacija aktive,
relativna oskudnost,
vrednost substituta,
stepen ukljuenog vlasnitva,
likvidnost i trinost aktive, i
fizike kondicije aktive.
Koncept vrednosti se razlikuje od cene ili trokova. Cena je aktuelni finansijski iznos
utroen radi pribavljanja neke aktive. Troak tipino znai finansijsku vrednost faktora
proizvodnje (zemlje, rada, kapitala i menadmenta). Na primer izraz: On je preplatio
onu kuu pokazuje razliku izmeu cene koju je neko platio za kuu i vrednosti kue,
koju neko drugi smatra realnom.
Slina razlika egzistira izmeu vrednosti i trokova. Tako na primer, trokovi razvoja
trgovakog centra ne mogu reflektovati njegovu vrednost ako je lociran u sredini koja
izgubi svoj najvei broj zaposlenih dan nakon otvaranja oping centra. U ovom
sluaju, troak moe daleko da prevazie vrednost.
Vrednost, cena i troak su razliiti koncepti i retko su jednaki finansijski iznosi. Poto
je ovde u pitanju vrednost, fokus e biti usmeren na vrednost, a cena i troak e biti
razmatrani samo u eksplicitnim sluajevima.
8.1.2. Razliiti koncepti i tipovi vrednosti banke
Jedna stara kineska poslovica kae: Mudrost poinje sa nazivanjem stvari njihovim
pravim imenom. Ovo kazivanje ima direktnu primenjivost na evaluaciju, gde razliiti
koncepti vrednosti imaju razliite definicije, korienje i interpretacije. To je esto
241
Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and Acquisitions
242
Ibidem, str. 166.
BANKE I RIZICI 195
iznenaenje za bankare i druge profesionalce kada uju da je znaenje vrednosti
sloenije nego to neto vredi. Da se podsetimo, vrednost zavisi od lica koje vri
procenu, svrhe, vremena i mnotva drugih faktora. Drugim reima, ne postoji samo
jedna prava vrednost. Zato je vano i neophodno da se sagledaju razliiti koncepti
vrednosti koji se mogu koristiti u proceni vrednosti banke i to:
243
investiciona vrednost,
fer vrednost,
unutranja vrednost,
vrednost u korienju/vrednost u razmeni,
gudvil vrednost (goodwill),
interesna vrednost,
knjigovodstvena vrednost,
likvidaciona vrednost,
osigurana vrednost,
vrednost premetanja, i
spasena vrednost.
Navedeni koncepti se meusobno razlikuju, to emo istai u najkraim crtama. Fer
trina vrednost poznata je i kao trina vrednost i kao gotovinska vrednost. Fer
trina vrednost je determinisana kao cena bazirana na specifian dan kada voljni
kupac eli platiti voljnom prodavcu uz sve relevantno znanje. Investiciona vrednost
obino znai vrednost buduih beneficija vlasnitva neke specifine aktive specifinog
kupca. Fer vrednost je standardna vrednost koja se odnosi na pravne sluajeve i
primenjuje u nekim specifinim transakcijama (sluajevi sudske prakse). Unutranja
vrednost, poznata i kao fundamentalna vrednost, je koncept koji se esto koristi u
finansijksim analizama za procenu vrednosti deonica baziranu na svim poslovnim ili
investicionim injenicama i okolnostima.
Vrednost u korienju nije tip vrednosti, ve uslovi pod kojim izvesnim
pretpostavkama se vri evaluiranje aktive. Sutina je u tome, da li je aktiva u
produktivnom korienju i da li kao takva ima vrednost. Vrednost u razmeni je
sutinski suprotna od vrednosti u korienju i odnosi se na deo aktive koji se moe
odvojiti od operativnog entiteta. Gudvil (goodwill) je specifian tip neopipljive
aktive koja se pojavljuje kada posao kao celina ima veu vrednost nego vrednost
njegove opipljive i specijalno identifikovane neopiljive aktive. Interesna vrednost je
neto kao posmatrana vrednost i nije standardna vrednost, kao to je fer trina
vrednost ili investiciona vrednost.
Knjigovodstvena vrednost je ukupna knjigovodstvena vrednost aktive umanjena za
knjigovodstvenu vrednost pasive i jo je poznata kao neto vrednost ili knjigovodstvena
vrednost deonikog kapitala. Ne koristi se za evaluaciju i ekonomske procene
vrednosti ve predstavlja samo raunovodstveni i poreski koncept. Likvidaciona
vrednost ne predstavlja sam za sebe tip vrednosti, ve uslove u kojima se vre
243
196 BANKE I RIZICI
valuiranje (prisilna ili redovna likvidacija). Osigurana vrednost je deo aktive koji je
osiguran na neku vrednost, da obeteti vlasnika u sluaju gubitka. Vrednost
premetanja jedne aktive je jednostavno troak pripajanja nove aktive sa istom koristi.
Spasena vreednost je iznos aktive posle prodaje, koji nije vie od koristi tekuem
vlasniku i nalazi se van upotrebe, ali moe da nae kupca.
8.1.3. Relacije meu konceptima vrednosti
U okviru koncepta vrednosti ukupnog poslovanja, moe se sagledati odnos meu
raznim tipovima vrednosti koji su ranije opisani. Slika br. 8-1 ilustruje kako na
razliite nivoe budueg prihoda od poslovanja utiu razliiti tipovi vrednosti.
Slika br. 8-1: Odnos izmeu tipova vrednosti i budueg prihoda
244

Najnia razumljiva vrednost poslovanja je vrednost otpatka opipljive aktive, koji nije
ista stvar to i nivo prihoda od poslovanja (prihod od prodaje nekog komada
neupotrebljive opreme). Vrednost prisilne likvidacije je druga najnia potencijalna
vrednost, ali sa praktine perspektive to je verovatno najnia vrednost koje poslovanje
moe da donese. Kao i vrednost otpatka, i vrednost prisilne likvidacije nije ista stvar
kao prihod od poslovanja. Vrednost redovne likvidacije je koncepcijski ista kao
vrednost prinudne likvidacije, izuzev to se obino primi vea vrednost s obzirom da
je dozvoljeno vie vremena da se nae kupac.
Vrednost u korienju opipljive aktive tipino raste sa prihodom od poslovanja do
take u kojoj je vrednost u korienju jednaka vrednosti zamene aktive. Na nivou nule
prihoda, vrednost u korienju i vrednost redovne likvidacije su teoretski jednake, ali
ako poslovanje postaje uspenije, vanost opipljive aktive postaje znaajnije, i tada
vrednost u korienju prevazilazi vrednost redovne likvidacije. Vrednost
244
Ibidem, str.173.
BANKE I RIZICI 197
U
k
u
p
n
a
v
r
e
d
n
o
s
t
Ukupna
vrednost posla
Gudvil
vrednost
Vrednost aktive
neopipljive
Vrednost aktive
opipljive
Redovna likvidacija
Prinudna likvidacija
Vrednost otpatka
Budui prihod od poslovanja
identifikovane neopipljive aktive takoe tendira da raste kao prihod od rasta
poslovanja. Kao i kod opipljive aktive, vanost identifikovane neopipljive aktive raste,
kao i prihod od poslovanja.
Gudvil vrednost e uvek rasti sa zaradom u poslovanju poto se gudvil rauna kao
razlika izmeu vrednosti ukupnog poslovanja i vrednosti opipljive i identifikovane
neopipljive aktive. Poto zarada ukupnog poslovanja raste, tako raste i gudvil i
vrednost firme. Kumulativna vrednost je ukupna vrednost poslovanja. Ovo je vrednost
opipljive i neopipljive aktive i ona raste paralelno sa oekivanim buduim prihodom
od poslovanja. Evaluacija poslovanja najvie se meri ukupnom vrednosti poslovanja.
8.1.4. Konceptualni okvir vrednosti banke
Evaluiranje ili vrednovanje jedne bankarske firme moe se izraziti na vie naina.
Konceptualno, vrednost jedne bankarske institucije moe se izraziti kao vrednost koja
se sastoji od tri komponente preko sledee formule:
245

Slika br. 8-2: Konceptualna jednaina vrednosti banke
Cilj menadment tima banke je da maksimizira vrednost svoje banke. U istoj
akcijskoj firmi, tj. sa akcijskim kapitalom, primarna determinanta vrednosti treba da
bude trite i produkcioni uslovi (kamatne stope, trokovi resursa i trokovi kapitala).
Jednom, kada firma postane oslonjena na korienje duga i obaveza (depozita),
likvidnost i trokovi bankrota, te vrednost poreske zatite povezana sa dugom, mora
posebno da se analizira.
Vrednost duga je jednaka sumi sadanje vrednosti komponenti poreske zatite duga i
trokova finansijskih tekoa-nevolja. Bez korienja duga, vrednost firme je jednaka
trinoj vrednosti njenih akcija. Jednom, kada firma postane oslonjena na dugove,
poreske beneficije i trokovi finansijskih nevolja interaktivno determiniu optimalnu
strukturu kapitala banke. U bankarstvu, trokovi finansijskih tekoa-nevolja su
kompleksna interakcija trokova odravanja likvidnosti, trokova bankrota, regulacije
kapitala i osiguranja depozita.
ak ta vie, ako se trokovi finansijskih tekoa-nevolja apsorbuju od strane drave
preko garancija za depozite, tada je nain za maksimiziranje vrednosti firme da uzme
kredita koliko je to god mogue. Da bi se preventivno zatilo puno korienje
245
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services
Industry, Third Edition, McMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 54.
198 BANKE I RIZICI
Vrednost
banke kao
firme
Vrednost
akcijskog
kapitala
banke
Sadanja
vrednost
poreske
zatite
duga
Sadanja
vrednost
trokova
fin.tekoa
=
+
-
novanih pomoi drave ili garancija, regulatori depozitarnih institucija zahtevaju da
banke dre adekvatan kapital, tako da redukuju stepen finansijskog leverida.
8.2. ELEMENTI UPRAVLJANJA RASTOM VREDNOSTI BANKE
8.2.1. Potreba i nunost upravljanja rastom vrednosti banke
Da bi neka firma ili banka u savremenoj poslovnoj sredini, punoj izazova i pretnji
uspeno poslovala, nije dovoljno da ima kvalitetne proizvode i usluge ili sposobne
ljude. Potrebno je da ima tako formulisanu strategiju, koja e fokusirati na vrednost
banke, odnosno biti usmerena na upravljanje rastom vrednosti banke. Dakle,
upravljanje rastom vrednosti banke u savremenim promenjivim uslovima nije samo
potreba, ve i nunost.
246

Praksa u razvijenim privredama pokazuje, da su top menaderi pre pedesetak godina
mogli uspeno da vode firme samo sa grubim razumevanjem vrednosti. Meutim,
uslovi su se znatno promenili i menaderi sada moraju, preko razumevanja koncepta
vrednosti i svoje upravljake sposobnosti, da savladaju mnoge faktore meu kojima
su:
intenzivna konkurencija na vie nivoa,
brzo donoenje odluka u turbolentnim uslovima, koje utiu na vrednost, i
menjanje situacije na tritu usled dezintegracije poslova odnosno vertikalnih i
horizontalnih integracija, dezintegracija i multiposlovnih povezivanja.
Slini konkurenti na tritu moraju obratiti panju na nekoliko elemenata kao to su:
raspoloivost kapitalom, talenat, servisna podrka i informacije. Osim toga, poslovna
sredina je postala ekstremno nestabilna i turbolentna. To posebno utie na kreiranje
odluka menadera koje utiu na vrednost firme. Faktori promena su deregulacija,
globalna konkurencija, promene u trokovima, volatilnost kamatnih stopa i deviznih
kurseva itd. S druge strane, dogodile su se fundamentalne promene na tritu kapitala
u vezi sa preuzimanjem i kontrolom, sve manjim strpljenjem deoniara da toleriu
slabe performanse i pojavama preuzimanja i restruktuiranja firmi.
Ovi faktori mogu se sumirano sagledati u slici br. 8-3 koja ukazuje na snage delovanja
u okruenju u kome banka posluje, kao i na potrebu upravljanja rastom vrednosti
banke.
246
Tom Copeland, Tim Koller and Jack Murren: Valuation - Measuring and Managing
the Value of Companies, McKinsey & Company, Inc., John Wiley & Sons, New York,
1991, str. 4.
BANKE I RIZICI 199
Igra na vie nivoa
Raspoloivo je vie kapitala
Top talenti su vie mobilni
Vie informacija je rasoploivo
Turbolencija je stati ovde
ivotni ciklus
Faktor trokova
Globalna konkurencija
Deregulacija
Devizni kurs
Kamatna stopa
Poslovi su dezintegrisani
Vertikalna integracija
Horizontalna integracija
Vlasnitvo nasuprot kontroli
Multiposlovni krahovi
T R I T E
PROMENE NA TRITU KAPITALA
AKTIVNOSTI DEONIARA
NEEFEKTIVNE ODBRANE
PREUZIMANJA
TRITE ZA KORPORATIVNU KONTROLU
SNAGE DELOVANJA U OKRUENJU
Slika br. 8-3: Potreba upravljanja rastom vrednosti banke
Da bi se uspeno poslovalo i opstalo u ovakvoj poslovnoj sredini, moraju se izbei dva
fundamentalna koncepcijska propusta: prvi, da je poslovna strategija samo stvar
najbolje konkurentske borbe na tritu proizvoda i usluga i drugi, da je korporativna
strategija samo stvar odluivanja u kojem poslu treba biti. Strategija mora da
inkorporira ove ciljeve, da eksplicitno kreiraju vrednost.
8.2.2. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke
Postoje razliiti ciljevi poslovanja menadmet timova u komercijalnim bankama. Cilj
koji je povezan sa odobrenjem rada, je ispunjavanje potreba zajednice u kojoj je banka
locirana. Menadment tim moe videti kao ciljeve rast aktive i rast kredita, ili da
banka postane dominantna institucija na podruju bankarskih usluga. Krajnji cilj
menadment tima banke je, ili bi trebalo da bude, da se makismizira bogatstvo ili
dugoroni prinos-povrat uloenih sredstava vlasnicima (deoniarima) banke. Vlasnici
banke su uloili svoj kapital i cilj menadment tima banke treba da bude
maksimiziranje dugoronog prinosa na to investiranje.
247

Cilj finansijskog menadera u bilo kom preduzeu je obino utvren u izrazu
maksimiziranja bogatstva njegovih vlasnika. Za velika javna preduzea ovaj cilj je
obino preveden u poslovni cilj maksimiziranja cene akcija. Preko upravljakih
aktivnosti, koje maksimiziraju cene akcija, menaderi firme mogu najbolje zadovoljiti
247
Industry, Third Edition, McMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 49.
200 BANKE I RIZICI
raznolike potrebe ili elje njihovih velikih grupa deoniara. U firmama ije se akcije
javno ne prodaju na tritu i u kojima su menaderi i vlasnici firmi, mogue je da
menaderi maksimiziraju korist odobrenu od vlasnika bez striktne privrenosti
kriterijumu bogatstva deoniara (preporuivanje dividendne politike prema njihovim
linim potronim potrebama bez posebne brige za maksimiziranje cene akcija).
Slika br. 8-4 pokazuje rad finansijskog menadera u procesu upravljanja finansijskim
sredstvima banke, tj. u procesu donoenja odluka o alociranju sredstava.
UPRAVLJANJE SREDSTVIMA
(Transakcije finansijskih sredstava)
UPRAVLJANJE IZVORIMA I
KAPITALNE ODLUKE
1. Priliv gotovine
2. Investiranje - plasman gotovine
3. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana
4. Gotovina vraena, pa investirana (odluke o dividendi)
5. Gotovina za reciklau (zadrana zarada)
Slika br. 8-4: Uloga menadera u firmi finansijskih usluga
248

Cilj maksimiziranja bogatstva deoniara preko maksimiziranja cena akcija vie
odgovara veim nego manjim bankama. Manje banke uglavnom su tesno povezane i
kontrolisane od strane porodica, kao porodine banke. Osim toga, mnoge individualne
banke su jednovlasnike ili su efektivno kontrolisane od strane multibankarskih
holding kompanija. Za ovakve banke, maksimiziranje cena akcija nije znaajan
poslovni cilj. Maksimiziranje cena akcija je vanije za velike nacionalne i regionalne
banke, kao i za monetarne centre. Za banke, ije se akcije prodaju na aktivnom tritu,
menaderi mogu najbolje da zadovolje vlasnike maksimiziranjem vrednosti njihovog
vlasnitva.
Najee primenjivan model vrednovanja korien od strane finansijskih menadera,
je pristup tekue vrednosti budueg toka gotovine. To se obezbeuje putem sledee
formule:
249

248
Ibidem, str. 50.
249
Ibidem, str. 52.
BANKE I RIZICI 201

Poslovanje
banke

Finansijski
menader

Depozit, novac i
trite kapitala
1
5
4
2
3
N Dt
P = -------------
t=1 (1 + k)t
gde je:
Dt = dividende za vlasnike firme za period t
k = zahtevana stopa prinosa-povrata za investitore u akcije
Faktori, koji utiu na vrednost, su dividende, koje su opet zavisne od zarade firme i
povrata (prinosa) zahtevanog od deoniara, koji je opet pod uticajem rizinosti i
varijabilnosti toka zarade. Model toka gotovine balansira rizik i prinos (povrat)
sadran u toku gotovine i takoe eksplicitno rauna na proraun (podeavanje)
vremena prihoda toka gotovine kroz diskontovani proces.
Kriterijum maksimizacije bogatstva deoniara obuhvata vie od jedne alterantive cilja
maksimiziranja zarade, koje su u ovom eksplicitnom razmatranju rizika i prorauna
ukljuene. Menadment tim moe poveati oekivanu buduu zaradu investiranjem i
promenom finansijskog miksa firme, ali ta aktivnost ne bi bila u najboljem interesu
vlasnika ako ona sutinski poveava varijabilnost budueg toka gotovine.
Operativno, menaderi banaka koje javno prodaju svoje akcije, i koje pokuavaju da
maksimiziraju cene akcija u firmi, moraju preduzeti upravljake aktivnosti koje
pozitivno utiu na oekivanu zaradu i istovremeno limitiraju izloenost riziku. Da bi
se najbolje zadovoljio interes vlasnika banke, rizik mora da bude balansiran sa
porastom oekivane zarade. Poveanje zarade praeno preko odobravanja rizinijih
kredita moe prouzrokovati pad vrednosti akcija, ako trite oseti da je poveani
kreditni rizik vei nego nadoknada rasta zarade. Mogua varijabilnost u oekivanom
buduem prihodu mogla bi prouzrokovati porast u zahtevanoj stopi prinosa od strane
investitora, to bi moglo prouzrokovati korigovanje cena akcija na dole.
Efekat politike dividende na evaluaciju akcija banke se komplikuje sa regulatornim
ogranienjima koja se odnose na adekvatnost kapitala. Sposobnost banke da podupire
rast aktive se ograniava odgovarajuim nivom kapitala. Isplaene dividende
investitorima smanjuju kapital i ograniavaju rast osim ako se novi deoniki kapital
osigurava putem prodaje novih obinih akcija. Krajnji cilj upravljanja bankom je
maksimiziranje bogatsva vlasnika banke. Maksimiziranje bogatstva deoniara zahteva
da menadment tim balansira oekivani prinos sa rizikom.
8.2.3. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke
Sposobnost da se upravlja rastom vrednosti banke je jedan esencijalni deo razvoja
zdrave korporativne i poslovne strategije odnosno, strategija koje kreiraju vrednost za
deoniare i odravaju prednost korporativne kontrole na tritu. Evaluacione tehnike i
pristupi mogu da budu kompleksni u njihovim detaljima, ali su relativno otvoreni i
jasni u njihovim ciljevima i primeni. Upravljanje procesom rasta vrednosti banke
moe se obuhvatiti u tri faze: investiranje, restruktuiranje i primenu nove poslovne
202 BANKE I RIZICI
filozofije kreiranja vrednosti. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke mogu
se detaljnije videti na pregledu br. 8-1.
250
Pregled br. 8-1:
1. Investiranje
Identifikovanje restrukturnih prilika:
Upravljanje analizom restruktuiranja (pentagon pristup)
Utvrivanje poslovnih strategija i planova
Razvijanje restruktuiranja i ekspanzionih scenarija
2. Izvravanje programa
Izvravanje programa restruktuiranja
Izvravanje internih inicijativa
Ubrzavanje rasta
Poveavanje margina
Smanjenje trokova
Dokapitalizacija
Izvravanje eksternih inicijativa
Prodaja poslova
Rekapitalizacija
Pripajanje novih poslova
3. Promena poslovne filozofije
Izgraivanje pristupa upravljanjem vrednosti
Ugraivanje vrednosti u planiranje
Ponovo razmiljanje o procesu investiranja kapitala
Veza kompenzacija sa kreiranom vrednou
Razvijanje strategije komuniciranja investiranja
Preoblikovanje uloge top menadmenta
Naime, sasvim je jasno, da se fokus upravljanja rastom vrednosti ne moe kreirati kroz
finansijske manipulacije. Kreiranje vrednosti moe se ostvariti kroz razvoj zdravog i
pouzdanog strategijskog i operativnog planiranja poslovanja banke. Veza izmeu
zdrave strategije i kreacije vrednosti je veoma tesna, pa su otuda finansijske
manipulacije u ovom smislu veoma retka pojava.
8.2.4. Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom
Visoke performanse banke dolaze od kreiranja to je mogue vee vrednosti od
poslovanja i aktive koju banka poseduje. Drugim reima, vea vrednost banke je
rezultat upravljanja bankom poslovanjem i aktivom na jedan superiorniji nain.
Top menaderi u bankama, koje upravljaju dobro svojom vrednou, u mogunosti su
da posvete vie vremena na fokusiranje voenja i kreiranja vrednosti od svog
poslovanja. Upravljanje vrednou u banci zahteva fokus na dugorono voenje
povrata toka gotovine, a ne samo na promene u zaradi po deonici nakon svakog
250
1991, str. 71.
BANKE I RIZICI 203
kvartala, kao i voljnost nepristrasnog adaptiranja na vrednosno orijentisanom pogledu
korporativnih aktivnosti koje raspoznavaju poslove po onom ta oni i treba da budu
investicije u produktivnu aktivu koja donosi povrat iznad njihovih oportunitetnih
trokova kapitala.
Slika br. 8-5: Upravljanje perspektivnom vrednosti banke
204 BANKE I RIZICI
VEA VREDNOST
SAMOSTALNO ILI SA
NEKOM DRUGOM
BANKOM?
Upravljanje
aktivom ili
pasivom?
Bolje vlasnitvo
ili prodaja
nekom?
Bolje vlasnitvo
ili prodaja
nekom?
Aktiva Pasiva
Nepromenj
eno
Kombinova
nje sa
novom
aktivom:
- interno
investiranje
- akvizicija
Efikasnije
poslovanje
:
- poveanje
prihoda
- smanjenje
trokova
- planiranje
poreza
Liavanje
Prestanak
okretanja
Isknjiavan
je
deonikog
kapitala
Pripajanje
ili prodaja
Likvidacija:
- totalna
- ogromna
dividenda
Lizing
Sekjuritiza
cija
Subsidijarn
i dug
Refundiran
je duga,
opratanje
Rekupovin
a
deonica:
- tender
- otvoreno
trite
Finansijski
miks (dug,
kapital,
akcije
proiritetne
itd.)
Svop ili
reka-
kapitalizaci
ja
Struktura
dospea
duga
Novi dug ili
prioritetne
deonice
Nova
emisija
deonica
Vlasnit
vo
Prodaja Prodaja
Vlasnit
vo
Navedena slika br. 8-5 pokazuje upravljanje perspektivnom vrednou banke,
251
koju
karakterie sposobnost adaptiranja jednim prodorskim nainom poslovanja i voljnou
da se iskoriste povoljne anse i kreira poveana vrednost. Konano i moda
najvanije, ovaj nain ukljuuje potrebu razvoja i institucionalizacije filozofije
upravljanja vrednou kroz organizacionu strukturu banke.
U sutini, proces vrednosno orijentisane filozofije banke ima dva jasna aspekta. Prvi
ukljuuje restruktuiranje koje oslobaa vrednost koja je u klopci firme. Ovaj aspekt
aktivnosti moe odmah da pokae rezultate koji se mogu rangirati od osrednjih do
spektakularnih, kao to je na primer, skok cena deonica samo u toku jednog meseca.
Ovo moe da bude i veoma nepovoljno za firmu (potreba adastiranja discipline na
relativno visokom nivou dugova). Drugi aspekt upravljanja procesom vrednosti odnosi
se na razvoj vrednosno orijentisanog pristupa voenju i upravljanju bankom posle
restruktuiranja. To ukljuuje utvrivanje prioriteta baziranih na kreiranju vrednosti:
planiranje, merenje performansi, stimulativnih kompenzacionih sistema u pravcu
vrednosti deoniara i komuniciranje sa investitorima u izrazima kreiranja vrednosti.

Za uspeno upravljanje rastom vrednosti banke neophodno je transformisati poslovnu i
upravljaku filozofiju banke i vrednost, kao izraz, integrisati u poslovnu i
korporativnu strategiju banke. Prihvatanjem vrednosti kao krucijalnog cilja od strane
deoniara, stvara se osnova za dugoronu orijentaciju za fokusiranje rasta vrednosti
banke, njenih performansi i dividende kao uveanja bogatstva deoniara.
8.3. METODE I OKVIRI RASTA VREDNOSTI BANKE
8.3.1. Metode i tempo rasta vrednosti banke
Rast vrednosti banka moe da ostvari na razliite naine. Teorija i praksa poslovnog
bankarstva poznaju vie metoda od kojih se tri najee spominju:
252
metod internog rasta,
metod eksternog rasta, i
metod kombinovanog rasta.
Metod internog rasta vrednosti banke se oslanja uglavnom na sopstvene resurse
(prostor, opremu, ljude, informacione sisteme, finansijska sredstva) i ima svojih
prednosti i nedostataka. Prednosti se ogledaju u tome da: metod zahteva manja ili ak
ne zahteva ulaganja, banka moe bre reagovati na promene na tritu i metod ne
zahteva period pripreme, da bi banka poela ostvarivati rast. Nedostaci se ispoljavaju
kao: mogua ogranienja u postojeoj tehnologiji, organizaciji i poslovnim navikama,
nedovoljna spremnost da se realno utvrdi i kvantificira veliina i struktura
neiskorienih sopstvenih uslunih kapaciteta.
251
1991, str. 29.
252
Prof. dr Uro N. uri: Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton, Novi
Sad, 1997, str. 158-160.
BANKE I RIZICI 205
Metod eksternog rasta omoguava banci da relativno brzo pobolja svoje pokazatelje
profitabilnosti, produktivnosti i ekonominosti. Ovaj metod se ostvaruje preko procesa
fuzije i akvizicije banaka, ime se utie na smanjenje fiksnih trokova i trokova
upravljanja, zatim se smanjuje broj neprofitabilnih filijala, ime banka ostvaruje niz
prednosti na tritu, kao to su: vea stopa profitabilnosti poslovanja, jaa
konkurentska sposobnost i vea disperzija rizika. Praksa u razvijenim trinim
privredama u zadnjoj deceniji je pokazala, da se metod eksternog rasta iroko
primenjuje u savremenom bankarstvu.
Metod kombinovanog rasta, odnosno kombinacija navedena dva metoda, banka koristi
da bi u odreenim uslovima maksimalno iskoristila prednosti uz istovremeno
minimiziranje nedostataka oba metoda (na primer, nastup banke na inostrano trite).
Banka, prvo, mora interno ojaati da bi bila sposobna da se konkurentski bori na
drugim tritima i sa snanijom konkurencijom. U tom sluaju i eksterni rast banke
ima svoj smisao ako se on ostvaruje, ne samo kvantitativno, ve i kvalitativno. Pod
ovim se podrazumeva da doe, ne samo do prostog kvantitativnog objedinjavanja
resursa dve ili vie banaka, ve da pri tome doe i do stvarnog smanjenja 'vikova'
radne snage, ukidanja 'vika' ili neprofitatabilnih poslovnih jedinica (filijala,
ekspozitura, isturenih altera), boljeg korienja informacionog sistema, racionalnijeg
korienja finansijskih sredstava itd.
Koji e od ovih metoda banka koristiti zavisi od mnogobrojnih eksternih i internih
faktora, kao i od navedenih karakteristika prednosti i nedostataka ovih metoda.
Meu najvanije faktore izbora korienja metoda rasta vrednosti banke spadaju:
- velina banke,
- definisani ciljevi banke (na primer: obim izvora ili ciljna profitabilnost),
- izabrani pravac razvoja banke,
- stepen saturacije ciljnog trita,
- izabrana strategija diversifikacije,
- stepen rizika koji banka moe preuzeti,
- politika klima i dogaaji,
- mere drutva u privredi i, posebno, u sferi kreditno-monetarne politike,
- razni elementi psiholoke prirode, i
- drugi faktori.
Dakle, pored navedenih faktora, izbor metoda rasta banke zavisi i od toga, kako e
menadment tim banke iskoristiti prednosti, odnosno umanjiti dejstvo nedostataka,
koje svaki navedeni metod ima.
Pored strategije izbora korienja metoda rasta, pred banku se postavlja i pitanje
strategije ostvarivanja tempa rasta vrednosti banke. Sutina pitanja je: kojim faktorima
je determinisan tempo rasta vrednosti banke i kojom brzinom treba ostvarivati tu
stopu rasta? Na ova strategijska pitanja menadment tim banke treba blagovremeno
dati odgovore i determinisati ih strategijskim planom i poslovnom politikom banke.
206 BANKE I RIZICI
Prilikom razmatranja brojnih faktora koji determiniu tempo rasta vrednosti banke, ne
bi se smeli zanemariti sledei, kao to su:
- izabrani metod rasta,
- obim, kvalitet i struktura raspoloivih sredstava,
- atraktivnost i irina asortimana proizvoda i usluga,
- obim, snaga i struktura konkurencije na ciljnom tritu,
- postojea drutvena, politika i ekonomska klima, i
- mere drutveno-politike zajednice u oblasti kreditno-monetarne i finansijske
sfere.
Menadment tim banke treba da ima u vidu endogeno i egzogeno delovanje navedenih
faktora, kako bi formulisao realan tempo rasta vrednosti banke i u tom pravcu usmerio
sve aktivnosti u poslovnim segmentima banke. U relativno stabilnim uslovima
poslovanja, to prvenstveno podrazumeva nisku ili normalnu stopu inflacije, moe se
relativno lako i pouzdano pratiti tempo rasta pojedinih konkurentskih bankarskih
institucija i strategijski se opredeljivati za jednu od mogunosti: (1) ii ispred
konkurencije, (2) slediti lidera-vou, (3) oslanjati se na strategiju modifikacije
proizvoda i usluga prema zahtevima odreenog trinog segmenta, ili (4) se pak
ukljuivati u 'trku' sa inovacijama, oslanjajui se na sopstvenu proizvodno-uslunu
superiornost. Svaka od ovih mogunosti zahteva poznavanje trinih segmenata i
trita banke u celini, kao i sopstvenih internih mogunosti, da se eljeni tempo rasta
banke ostvari.
8.3.2. Pentagon okvir za utvrivanje ansi restruktuiranja
Na primeru jednog analitikog okvira za utvrivanje prilika restruktuiranja u pet
dimenzija, moe se sagledati mogunost restruktuiranja postojeeg poslovanja firme.
Pentagon okvir (slika br. 8-6.) pokazuje kako teku faze procesa restruktuiranja
odnosno procenjivanja ansi.
253
253
1991, str. 35.
BANKE I RIZICI 207
OKVIR
RESTRU
K-
TURIRA
NJA
1
2
3 33 4
5
Tekua
trina
vrednost
Vrednost
kakva
jeste
Optimaln
o
restruktu
Gap tekue
percepcije
Maksimaln
e anse
Slika br. 8-6: Pentagon okvir za procenjivanje prilika restrukturiranja
Proces restruktuiranja se sastoji od pet faza i to:
prva, razumevanje tekue trine vrednosti (revizija performansi sa aspekta
deoniara, koja se vri analiziranjem trine situacije i trinog potencijala, da bi
se iskoristile anse i sinergetski efekti u strategijskom pripajanju odreenih
poslova);
druga, vrednost firme kakva jeste (potrebno je proceniti vrednost svake
komponente portfolija na bazi projektovanog budueg toka gotovine, uzimajui u
obzir kljune prilive i odlive, kako bi se izvrila komparacija sa ukupnom
trinom vrednosti);
trea, potencijalna vrednost sa internim poboljanjima (pokuaj da se proceni
vrednost svakog posla sa agresivnijim planovima i strategijama i na toj osnovi
proceni potencijalna vrednost firme i budua vrednost performansi svakog posla i
firme kao celine);
etvrta, potencijalna vrednost sa eksternim poboljanjima (podrazumeva etiri
scenarija: prodaju strategijskom kupcu-drugoj firmi koja bi mogla da uspenije
posluje i ostvari sinergiju, osnivanje nove firme, otkup od strane menadmenta ili
tree strane, i konano, likvidacija), i
peta, optimalno restruktuirana vrednost firme (uzimaju se u obzir interna i
eksterna perspektiva i izrauje plan restruktuiranja na osnovu ega se preduzimaju
konkretne poslovne akcije).
Naime, potrebno je proceniti tekuu i potencijalnu internu vrednost poslova baziranu
na oekivanim tokovima gotovine i komparirati iste sa eksternom prodajnom
vrednou, da bi se razvile opcije restruktuiranja. Kompariranje vrednosti moe
pomoi da se identifikuju gap-ovi u percepcijama izmeu investitora i menadment
tima firme oko perspektive poslovanja.
8.3.3. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke
208 BANKE I RIZICI
Vea vrednost
banke sa
internim
Vea vrednost
sa eksternim
popravkama
Strategijske
i operativne
anse
anse za prodaju
i akviziciju
Ukupne anse
banke kao
firme
Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju, da je jedan od kljunih faktora uspeha
moderne banke njen menadment tim, poto se maksimiranje profita banke ostvaruje
preko poboljanja konkurentske pozicije banke i to:
254
(1) obavljanjem irokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna
banka);
(2) preko davanja veeg zanaja srednjem tritu;
(3) odravanjem irokog spektra ponuenih proizvoda i usluga, koncentracijom na
pakete proizvoda i usluga, na line kontakte i uz veu primenu automatizacije u
poslovanju;
(4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti;
(5) pruanjem najvieg nivoa kvaliteta usluga.
Od izuzetne vanosti je kvalitet elnih i kljunih ljudi u banci, podsticaj za inovacije,
praenje i ocena rada uz adekvatno nagraivanje.
Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti, kao cilj banke,
prema teoriji je odreen od tri bazine snage: (1) vlasnikim preferensama, (2)
ponaanjima i odlukama menadment tima i (3) drutvenim uticajem, koji se ispoljava
kroz pravnu i ekonomsku sredinu. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak,
drugi alternativni ciljevi, kao to su: maksimiranje profita, maksimiranje veliine,
satisfakcija ili trokovne preference, banka moe koristiti sledeih est strategija:
- upravljanje razlikom kamatne stope;
- kontrolu trokova;
- upravljanje likvidnom pozicijom;
- upravljanje kapitalom;
- upravljanje porezima, i
- upravljanje vanbilansnim aktivnostima.
Grafiki prikaz ilustrovan je na sledeoj slici br. 8-7:
255
254
bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo proireno
i preraeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 325.
255
Ibidem, str. 326.
BANKE I RIZICI 209

VLASNIKE PREFERENSE
PONAANJE I ODLUKE
MENADMENT TIMA
BANINI
CILJEVI
DRUTVO: PRAVNA I
EKONOMSKA SREDINA
POLITIKE ZA
OSTVARIVANJE CILJEVA
BANKE
1. Upravljanje razlikom kamatne stope
2. Kontrola trokova - izdataka
3. Upravljanje pozicijom likvidnosti
4. Upravljanje kapitalom
5. Upravljanje porezima
6. Upravljanje vanbil. aktivnostima
Slika br. 8-7: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti
Polazei od bazinog cilja poslovne banke, da maksimizira zaradu svojih deoniara,
menadment tim banke treba na najbolji nain da ostvaruje svoje funkcije. Bazine
funkcije menadment tima banke su: planiranje, organizovanje i kontrola. Mada su
bazine funkcije menadmenta ostale iste, njegovi zadaci su danas, posle deregulacije
finansijskog trita, znatno otrije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogoranih
uslova za ostvarenje profita. Za ostvarivanje bazinog cilja banke, neophodno je
oiveti i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja, organizovanja i kontrole.
Ostvarivanje zadataka menadment tima u promenjenim uslovima, postao je kritini
faktor uspeha ili neuspeha banke. Naime, sasvim je jasno, da se listi razloga, zbog
kojih jedna banka moe da ode u steaj, pored loe plasiranih kredita i pada
ekonomije, moe dodati i lo kvalitet menadmenta.
Znanja i sposobnosti, koje danas moraju posedovati menaderi u bankama, pored
znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji, moraju biti proirena na probleme
menadmenta i moraju biti na viem nivou od sadanjeg. Naime, nema sumnje da su
danas znanja zaposlenih o klasinoj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na
visokom nivou, ali se to ne moe rei i za znanja iz menadmenta. Mada se do sada u
bankama menadment nije vrednovao kao kljuni faktor uspeha ili neuspeha banke,
danas i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja, kao to je to,
recimo ameriko bankarstvo, za sprovoenje daljih reformi u bankarstvu, osea se
nedostatak upravo kvalitetnog menadmenta. Odnosno, ak i tamo se osea nedostatak
strunih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara, koji imaju i znanja i
sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima.
256
256
Ibidem, str. 327.
210 BANKE I RIZICI
8.3.4. Kreiranje uveavanja vrednosti akcionara
Sa utvrivanjem maksimizacije bogatstva akcionara, kao bazinog kriterijuma
odluivanja ili merenja performansi, rizik i prinos se razmatraju simultano.
Maksimizacija bogatstva akcionara znai, da se svaka odluka evaluira u znaku njenog
uticaja na vrednost (cenu) baninih akcija. Smatra se da tri faktora interaktivno
determiniu vrednost uea banke, tj. bogatstva akcionara:
257
povrati ili tok gotovine akcionarima banke (mogunost dividende),
proraun vremena povrata ili toka gotovine (rokovi dividende),
rizik performansi akcionara banke (visina dividende).
Kreiranje ili uveavanje vrednosti ili bogatstva deoniara bi trebalo biti jedan od
najvanijih ciljeva banke kao finansijske institucije. I zaista, svaka konsolidacija i
povezivanje u industriji finansijskih usluga, obavlja se u nameri da se pobolja
uveavanje vrednosti deoniara kombinovane finansijske institucije. Postoji nekoliko
tehnika za merenje internih performansi koje se u banci mogu koristiti za procenu
uveavanja vrednosti deoniara. Te tehnike obuhvataju:
258
(1) procenu rizika (risk assessment),
(2) dodatu ekonomsku vrednost (economic value added ili EVA), i
(3) balansiranu bodovnu kartu (balanced scorecard ili BSC).
(1) Procena rizika je metod koji fokusira procenu rizika i rizika upravljakih jedinica
u cilju merenja uveavanja vrednosti deoniara. Ovaj metod obuhvata aktivnost
identifikacije svih tipova rizika ukljuivi: kreditne, trine, strategijske, operativne i
politike rizike. Finansijska institucija treba inkorporirati sve tipove potencijalnih
rizika u njen interni model rizine vrednosti (value-at-risk ili skraeno VAR), koji
determinie projektovani iznos maksimalnog gubitka pojedinog portfolija tokom datog
perioda.
Procene rizine vrednosti treba da su bazirane i odreene na ponaanju i kretanjima
navedenih faktora rizika (kreditnog rizika, trinog rizika, rizika likvidnosti).
Finansijske institucije treba da mere i upravljaju prirodom internih odnosa svih
njihovih rizika i da ih minimiziraju na oprezno prihvatljiv nivo poslovnog rizika, u
nameri da uveaju kreiranu vrednost svojih deoniara.
257
Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990,
str. 35.
258
Zabihollah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and Acquisitions
2001.godine, str. 291-292.
BANKE I RIZICI 211
(2) Dodata ekonomska vrednost (economic value added ili skraeno EVA) moe da
se koristi u proceni uveavanja vrednosti deoniara preko seta matrica koje
determiniu da li aktuelni neto prihod po izvetaju premauje predodreenu oekivanu
zaradu. Model EVA izjednauje razliku izmeu zvanino objavljenog neto prihoda i
finansijskih trokova kapitala koji terete zaradu (EVA = neto prihod trokovi
kapitala i investiranja). Kada je koeficijent EVA pozitivan, to oznaava uveavanje
vrednosti, a kada je negativan, to pokazuje da vrednost deoniara opada.
Koncept EVA podrazumeva da jedna investicija mora generisati prinose najmanje
ekvivalentne trokovima kapitala, da bi se smatrala profitabilnom i ekonomski
opravdanom. Troak kapitala je izmereni trokovni prosek dugoronog duga i
deonikog kapitala koji deoniari i holderi obveznica treba da zarade investiranjem u
jednako rizini investicioni poduhvat. EVA meri kombinovane performanse banke
bazirane na njenom prinosu na ukupan kapital deoniki i dugoroni dug. Koncept
EVA meri koliko su dobro deoniari pripojene banke nagraeni za investiranje ba u
tu kombinovanu banku, a ne u neku drugu. Tradicionalna mera prihoda je razmatrala
samo jedan tip trokova kapitala kamatu na dug dok je ignorisala trokove
finansiranja putem deonikog kapitala. Ovi trokovi treba da budu procenjeni i
ukljueni u merenje performansi, da bi se procenilo na odgovarajui nain koliko e
banka biti uspena u kreiranju bogatstva svojih deoniara posle fuzije.
Poslovi fuzije i akvizicije mogu se smatrati uspenim u poboljanju kreacije vrednosti
deoniara kada oni poveavaju dodatnu trinu vrednost (market value added ili
skraeno MVA). MVA je razlika izmeu trine vrednosti fuzionisane banke i
njenog investiranog kapitala (ukljuujui deoniki kapital i dugoroni dug):
MVA = trina vrednost fuzionisane banke minus investirani kapital
MVA = sadanja vrednost oekivane budue EVA vrednosti
EVA = prihod po raunovodstvenim izvetajima minus trokovi kapitala
CCh = veliina prosenih trokova kapital i investirani kapital, ukljuujui
deoniki kapital i dugoroni dug (weighed average cost of capital, invested capital
including both equity and debt = capital charges CCh).
(3) Balansirana bodovna karta ili izbalansirana lista merila (balanced scorecard ili
BSC) je metod koji se najee koristi kao tehnika procene uveanja vrednosti
deoniara. BSC metod je relaativno nova tehnika merenja originalno razvijena od
Kaplan-a i Norton-a 1992.godine.
259
BSC pristup sugerie ravnoteu izmeu
finansijskih mera (neto prihoda, profitabilnosti, povrata investicija) i nefinansijskih
mera (kvaliteta proizvoda i usluga, satisfakcije korisnika, inovativnosti, satisfakcije
zaposlenih) u proceni uveanja vrednosti deoniara. Kljuna karakteristika BSC
metoda je da on meri finansijske i nefinansijske faktore ukljuujui:
259
Robert S. Kaplan and David P. Norton: The Balanced Scorecard Measures that
Drive Performance, Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance,
Harvard Business School Press, 1998, str. 123-215.
212 BANKE I RIZICI
finansijske indikatore,
satisfakciju korisnika,
interno poslovanje, i
porast zaposlenih i uenje.
Finansijske mere ukljuiv: neto prihod, operativnu marginu, zaradu po deonici i
prihod od novih proizvoda se ultimativno koriste za procenu uveanja bogatstva
deoniara. Operativno merenje odnosi se na produktivnost, operativnu efikasnost i
efektivnost, inovacije proizvoda, tehnoloki napredak i sigurnost. Merenje korisnike
perspektive koristi se za procenu satisfakcije korisnika preko informacija o
ponavljanju poslova ili o lojalnost korisnika. Ove mere omoguuju finansijskoj
instituciji da proceni kvalitet svojih proizvoda i usluga za popravljanje satisfakcije i
zadovoljenje potreba korisnika. Mere uenja i rasta determiniu u kojoj meri je radna
snaga spremna i motivisana da bude kreativna i inovativna. Merenje ukljuuje trening
kod kue i na poslu, kontinuiranu profesionalnu edukaciju, preporuke i druga
ovlaenja zaposlenih.
Efektivni BSC treba da vri balansiranje izmeu vodeih performansi, odnosno
vodeih indikatora i zaostajuih indikatora.
kako vas vide vai korisnici,
kako one izgledaju njihovim deoniarima,
kako one mogu da poboljaju kvalitet i da budu efikasnije i efektivnije, i
mogu li one kontinuirano da poboljavaju i uveavaju vrednost deoniara.
Metodologija BSC je korisna za finansijske institucije putem koje treba da se osigura
ostvarivanje njihovih ciljevati sa obezbeivanjem odgovora na napred navedena
pitanja. Efikasnije i efektivnije poslovanje banke pozitivno utie na vrednost
performansi, to kontinuirano doprinosi i rastu vrednosti banke kao finansijske
institucije.

8.5. RAST VREDNOSTI BANKE FUZIJOM I AKVIZICIJOM

8.5.1. Pojam i sutina fuzije i akvizicije banaka
Fuzija ili spajanje (merger) je aktivnost spajanja dve ili vie banaka u jednu, novu
banku. Pri tome, ranije banke gube svoj identitet i nastavljaju svoje poslovanje kao
nova banka, obino sa novim imenom, novom filozofijom i novim stilom poslovanja.
Akvizicija ili pripajanje (acquisition) je aktivnost kada jedna, obino vea banka, ali
ne uvek, pripoji-preuzme jednu ili vie manjih banku i nastavi poslovanje pod svojim
postojeim imenom
Preuzimanju banaka putem fuzije i akvizicije prethodi analiza, iji je primarni zadatak
da sagleda efekte fuzije i akvizicije na vrednost budue banke. Cilj je da se spajanjem
ili preuzimanjem banke ili banaka dobije vea vrednost budue banke od zbira
vrednosti banke i banaka koje se spajaju, odnosno preuzimaju. Ovo se zasniva na
BANKE I RIZICI 213
oekivanim sinergetskim efektima procesa preuzimanja banaka. Takav proces
uproeno ilustruje sledea jednaina:
260
V(AB) > V (A) + V (B)
gde je:
V = vrednost banke
A = banka koja vri preuzimanje
B = banka koja se preuzima (ciljna banka)
Sinergetski efekti mogu se oekivati u poveanoj efikasnosti poslovanja nove banke.
To se, pre svega, odnosi na sledee elemente poslovanja:
poveanje ekonomije obima,
vea konkurentska sposobnost,
pristup na nova trita,
racionalnija prodajno-poslovna mrea,
poveanje finansijskog potencijala, i
kvalitetniji menadment tim banke.
Proces fuzije i akvizicije banaka u razvijenim trinim privredama je nuan i koristan.
Nuan zbog toga, to se preko jednog racionalnog trinog mehanizma izbacivanja iz
sistema reava pitanje banaka sa slabim performansama, i koristan, to se osnivanjem
novih banaka poveava konkurentska snaga na bankarskom tritu. Novi talasi fuzija i
akvizicija u protekloj deceniji u bankarskom i finansijskom sektoru SAD to potvruju.

Bankarska teorija i praksa poznaju tri pristupa za testiranje i evaluaciju vrednosti nove
banke nastale spajanjem ili pripajanjem banaka. Prvi, projektovna evaluacija budue
nove banke moe se sagledati na osnovu diskontovanog toka profita koji bi nova
banka trebalo da ostvari u narednom periodu, u odnosu na kombinovanu stopu prinosa
koju bi ostvarile dve banke. Drugi, za evaluaciju se moe koristiti knjigovodstvena
vrednost banaka i to kao razlika izmeu prilagoene knjigovodstvene vrednosti
bankarskih aktiva i vrednosti njihovih obaveza. Trei, evaluacija bankarske firme
polazi od trine vrednosti deonikog kapitala banke na osnovu tekue berzanske cene
jedne deonice pomnoenom ukupnim brojem emitovanih deonica.
8.5.2. Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka
Primarni motiv, koji stoji gotovo iza svake fuzije i akvizicije banaka u industriji
finansijskih usluga, povezan je sa kljunom svrhom egzistencije svakog poslovnog
entiteta maksimiziranjem vrednosti deoniara. Rast bogatstva deoniara fuzijom i
akvizicijom entiteta ili je razultat vrednosti kreirane tom fuzijom i akvizicijom ili
moe rezultirati od transfera bogatstva sa imaoca obveznica na imaoce deonica sa
260
Milutin irovi: Bankarski menadment, Ekonomski institut, Beograd,
214 BANKE I RIZICI
nepromenjenom ukupnom trinom vredosti kombinovanog entiteta. To moe da bude
postignuto:
261
poboljanjem efikasnosti i efektivnosti kombinovanih institucija preko ekonomije
obima i smanjenja trokova;
poveanjem njihove trine snage preko prodajnih cena i naknada za usluge; i
poveanjem njihovog pristupa pouzdanijoj poslovnoj mrei.
Kada se dva entiteta kombinuju, fuzionisani entitet oekuje veu zaradu-profit. Drugi
faktori koji mogu da budu vani u fuziji i akviziciji su: sinergija, ekonomija obima,
prisustvo na tritu, kultura, smanjenje trokova, poveanje prihoda, poveanje
poslovanja i teritorije. Praksa tekueg rapidnog koraka fuzija i akvizicija ukazuje na
nekoliko karakteristinih faktora (pregled br. 8-2).
Pregled br. 8-2:
Podruje Indikatori-faktori
1. Regulacije
i propisa
1. Smanjene restrikcije za filijale
2. Primena RNIB Act-a iz 1994. eliminisane su
meudravne bankarske restrikcije
3. Primena GLB Act-a iz 1999. dozvoljena je
konsolidacija u FSI
2. Izvetavanje i
raunovodstveni
standardi
1. Primena opte prihvaenih raunovodstvenih principa
(GAAP) nasuprot Regulatornih raunovodstvenih
principa (RAP)
2. Standardi fer vrednosti
3. Propis o eliminisanju metoda interesnog udruivanja
3. Tehnoloki
napredak
1. Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja
podataka
2. Internet bankarstvo
3. Korienje Web stranica
4. Poslovno iskustvo 1. Porast koncentracije finansijskih institucija na
nacionalnom nivou
2. Poveanje snage i kvaliteta zarade
3. Ekspanzija ponude finansijskih usluga
4. Ravnomeran rast cena bankarskih deonica
5. Porast broja banaka
6. Redukcija bankrota banaka
5. Ekonomski
faktori
1. Ekonomski rast
2. Niske kamatne stope
3. Izobilje novca raspoloivog za investiranje
4. Viak finansijskog kapitala
Fuzije i akvizicije su postale esta praksa u industriji finansijskih usluga u SAD. Ipak,
slini izazovi moraju da budu odgovarajue usmereni da osiguraju uspeh ovih
261
Zabiholah Rezaee: Financial Institutions, Valuations, Mergers and Acquisitions
The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley & Sons, New York, 2001, str.
84.
BANKE I RIZICI 215
poslovnih poteza. Smatra se, da je talas megafuzija i akvizicija deo trenda ujedinjenja
u industriji finansijskih usluga, koji je poeo ranih 1980-tih,u podeli rizika i utedi
trokova. To je evidentno preko opadanja broja finansijskih institucija u periodu
izmeu 1985. i 1999.godine (kada je broj komercijalnih banaka opao za 40%).
262
Izazovi za obavljanje poslova fuzije i akvizicije ukljuuju prilike da se: (1) postigne
profitabilni posao (tj. finansijska korist za deoniare za obe institucije) i (2) prinudno
ujedinjuju eventualne prepreke tokom procesa kombinovanja ljudskih i fizikih
resursa. Kada se razmatra posao fuzije i akvizicije, treba da se istrae i procene
finansijske prilike i srodne prepreke (na primer, razliita korporativna kultura).
Doputajui da je nemogue identifikovati sve uzroke i efekte tekuih fuzija i
akvizicija u praksi industrije finansijskih usluga, svrha je da se pomou navedenih
uzroka objasni i razume najvei broj nedavnih fuzija i akvizicija.
Navedeni pregled 3-1 daje sumarni iskaz moguih determinati fuzije i akvizicije
finansijskih institucija. Prvo, bilo kakav porast broja fuzija i akvizicija bio bi nemogu
bez eliminacije tradicionalnih meudravnih ogranienja i restrikcija filijala. Drugo,
nivo koncentracije daje tritu veu snagu i kupovnu mo za pripajanje drugih banaka.
Tree, sutinski napredak u informacionoj tehnologiji, komunikacijama i obradi
podataka igra vanu ulogu u olakavanju i obavljanju virtuelno mogue fuzije i
akvizicije u bankarskoj industriji. etvrto, izvanredno obilje finansijskog kapitala
(novca) i cena deonica, koje rezultiraju od visokih zarada raspoloivih za investiranje,
podstaklo je kao nikad rastui talas fuzija i akvizicija u bankarskoj industriji.
8.5.3. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka
Proces fuzije i akvizicije dve bankarske organizacije je ekstremno sloen; on zahteva
dui vremenski period i velike napore i kupca i prodavca. U ovom procesu, ako se
oekuje da fuzija ili akvizicija bude uspena, moraju se paljivo razmotriti svi aspekti
takvog poduhvata: poslovni, pravni, operativni, organizacioni, raunovodstveni i
poreski. Tokom procesa, evaluacija mora da bude jedan vaan input u procesu
donoenja odluka od incijalne ciljne analize, pa sve do integracije entiteta.
Proces fuzije i akvizicije moe se saeto predstaviti u tri opsene faze:
263
faza strategijske pripreme,
faza pregovaranja i istraivanja, i
faza finalizacije i integracije.
Grafiki predstavljene, aktivnosti procesa fuzije i akvizicije su na slici br. 8-8:
262
Ibidem, str. 88.
263
216 BANKE I RIZICI
Faza
strategijske
pripreme
Faza
pregovora i
istraivanja
Faza
finalizacije i
integracije
Preiava poslovni
plan
Formira M&A tim
Utvruje M&A plan
Utvruje ciljne
kriterije
Identifikuje kandidate
Analizira ciljeve
Rangira ciljeve Finiira strategiju
pregovora
Kontaktira ciljeve
Preliminarno
razgovara
Pie Internet pismo
Provera vrednosti
banke
Utvruje finalnu
transakciju
Osigurava pristanak
Finalizuje finansiranje
Kompletira
transakciju
Integrie entitete
Preiava poslovni
plan
Analizira sopstvenu
banku
Utvruje vrednost
franize
Uveava vrednost
Razvija prodajni
dokument
Identifikuje
potencijalne kupce
Finiira strategiju
pregovora
Utvruje ponudu
Pregleda poreske
konsekvence
Pomae u dijalogu
Pregleda konani
ugovor
Kompletira transakciju
PROCES
FUZIJE I
AKVIZICIJE
Kupac
Prodav
ac
Slika 8-8: Poslovne aktivnosti banaka u procesu fuzije i akvizicije
Prva faza bilo koje fuzije ili akvizicije odnosi se na razvoj strategije koja definie
pravac banke i utvruje dugorone ciljeve kojima banka treba teiti. Ova faza
obuhvata sedam tipinih poslovnih koraka koje treba obaviti i to:
sainiti strategijski plan (fokus, pravac i ciljeve banke za horizont tri do pet
godina),
formirati tim za fuziju i akviziciju (ljudi iz kljunih baninih funkcija),
sainiti plan fuzije i akvizicije (rok, strukturu transakcije, finansijske i poreske
apekte i strategiju pregovaranja),
utvrditi kriterije za izbor kandidata (veliinu, lokaciju, kvalitet kreditnog
portfolija, miks aktive, strukturu obaveza, korisnike i trinu poziciju, nivo
kapitala i sistem isporuke),
izvriti identifikaciju kandidata,
izvriti anlizu kandidata, i
uraditi preliminarnu evaluaciju i finansijsku studiju izvodljivosti.
Druga faza fokusira proces fuzije i akvizicije koji se odnosi na pregovaranje i
istraivanje. Ova faza pokriva aktivnosti od inicijalnog kontakta izmeu kupca i
prodavca, do take na kojoj treba pripremiti finalni ugovor o fuziji ili akviziciji. U
ovoj fazi fuzije i akvizicije postoje etiri kljuna aspekta i to:
strategija pregovaranja,
kontakt sa kandidatom i preliminarni razgovori,
pismo namere, i
paljiva provera performansi i vrednosti banke.
Trea i poslednja faza u procesu fuzije i akvizicije je finalizacija i integracija. U ovoj
fazi transakcioni termini su finalizovani, ukupna transakcija je zavrena i poinje
posao integrisanja entiteta, to obuhvata pet glavnih aspekata:
finalizaciju ugovora,
saglasnost regulatora i deoniara,
kratki finalni pregled,
BANKE I RIZICI 217
finalizaciju transakcija, i
integraciju entiteta.
Obavljanje ove tri faze procesa: faza strategijske pripreme, faza pregovaranja i
istraivanja i faza finalizacije i integracije fuzije i akvizicije, spada u poslove novijeg
datuma, koji su sloeni, dugoroni i odgovorni, to zahteva izuzetno struan i
profesonalni odnos formiranih timova, menadment timova i organa upravljanja u
bankama.
8.4.4. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti
Aktivnosti i transakcije fuzija i akvizicija banaka obavljaju se na postojeem tritu
izmeu banaka na istom tritu, bilo gradskom ili ruralnom, ili u varijanti proirenja
trita na razliitim lokalnim tritima. Vano je uoiti i praviti razliku izmeu
poslovnih kombinacija na postojeem tritu i poslovnih kombinacija na proirenom
tritu, zbog evaluiranja efekata i politika odgovornosti u poslovima fuzija i
akvizicija.
Fuzije i akvizicije, konsolidacije i povezivanja, su validne taktike pozicioniranja sa
namerom da pomognu kombinovanim kompanijama da se efektivnije bore na
globalnom tritu: (1) podravanjem postojeih poslovnih linija, (2) irenjem u nove
poslovne linije i (3) eliminisanjem ranijih konkurenata. U stvari, postoje dva tipa
poslovnih kombinacija u industriji finansijskih usluga: (1) konsolidacija i (2)
povezivanje, to pokazuje slika br. 8-9.
264
Slika br. 8-9: Poslovne kombinacije u procesu fuzija i akvizicija
264
Ibidem, str. 74-76. U periodu od 1990. do 1999.godine nastale su mnoge fuzije i
akvizicije banaka u SAD i u svetu. Meu najveim se smatraju: Citicorp i Travelers,
Bank Ameica i Nations Bank, Deutsche Bank i Bankers Trust, Union Bank o9f
Swizerland i Swiss Bank Corporation, Wells Fargo i Norwest, Socete Generale i
Paribus, Bank One i First Chicago, Bank Boston i Fleet Financial Group, itd. Tako je
u 1998.godini, vrednost fuzija i akvizicija banaka u SAD dostigla najvei nivo
vrednosti od 674 milijarde dolara. Najvie publikovana megafuzija bila je Citicorp i
Traveler sa procenjenom vrednosti kombinovane aktive od 669 milijaldi dolara, koja
je obuhvatala razliite finansijske usluge kao to su komercijalno bankarstvo,
investiciono bankarstvo, upravljanje aktivom, brokerske poslove sa hartijama od
vrednosti i osiguranje imovine, osiguranje od nesreih sluajeva i ivotno i osiguranje.
218 BANKE I RIZICI
Poslovne
kombinaci
je
Konsolida
cije
Povezivan
je
Postojee
trite
Proireno
trite
Postojee
trite
Proireno
trite
Konsolidacija povlai za sobom kombinaciju resursa slinih finansijskih institucija (na
primer, banaka meusobno, banaka i bankarskih holding kompanija), kroz fuzije i
akvizicije. Povezivanje znai ekspanziju polja rada ili irine finansijske institucije u
razne finansijske usluge kroz fuzije i akvizicije banaka i drugih finansijskih institucija,
odnosno firmi finansijskih usluga (osiguravajuih kompanija, firmi za preuzimanje
rizika emitenata hartija od vrednosti, udruenih -mutual fondova).
Donoenjem GLB Act-a 1999.godine u SAD, banke su se suoile sa rastom
konkurentske pozicije osiguravajuih kompanija, brokerskih kua, udruenih fondova,
kreditnih unija, koje su sposobne da odobravaju potroake i poslovne kredite, kao i da
nude ostale bankarske usluge (tedne i tekue raune). Ovaj novi talas povezivanja
doneo je mogunost bankama, udruenim fondovima, osiguravajuim kompanijama i
investicionim firmama, da stanu pod jedan korporativni krov. Meutim, to je dovelo
do potrebe da se vie panje posveti politikama odgovornosti za poslove fuzije i
akvizicije u industriji finansijskih usluga. Slika br. 8-10. ilustruje, na saet nain, u
kojim segmentima su te odgovornosti neophodne.
265

265
Ibidem, str. 83.
BANKE I RIZICI 219
Politike
odgovorn
osti za
fuzije i
akvizicije
Regulaci
ja
kapitala
Superviz
ija
institucij
e
Trina
disciplin
a
Bazni standardi rizika
kapitala
Bazelski sporazum
Finansijska modernizacija
Praksa upravljanja rizikom
Modeli kreditnog rizika
Interna struktura kontrole
Modeli vrednosti u
uslovima rizika
Efektivna kontrola procesa
Finansijski izvetaji i
raskrinkavanje
Izvetavanje interne
kontrole
Supervizorsko evaluiranje
izvetaja
Modeli austiranja trinog
rizika
Slika br. 8-10: Politike odgovornosti za procese fuzija i akvizicija
Politike odgovornosti usmerene su na tri podruja: (1) regulaciju kapitala, (2)
superviziju institucija i (3) trinu disciplinu. Trino voena odgovornost i disciplina
su, verovatno, najbolja politika odgovornosti za promene u kombinovanim
institucijama. Bankarski autoriteti, regulatori i supervizori ne treba da se ukljuuju
direktno u mikro upravljanje institucijama koje se fuzioniu. Meutim, oni treba da
procene odgovornost nadzora, da zatite sutinski negativne spoljanosti institucije,
korisnike, industriju finansijskih usluga i sistem i obveznike poreza, koji obezbeuju
krajnju osnovu sigurnosne mree. Kreatori politike i regulatori, takoe, moraju zatiti
porast trine snage od fuzija i akvizicija, kako na postojeem, tako i na proirenom
tritu.
220 BANKE I RIZICI
Trei deo:
UPRAVLJANJE PORTFOLIO
RIZICIMA BANKE
BANKE I RIZICI 221
222 BANKE I RIZICI
Glava 9.
KONCEPT PORTFOLIO
UPRAVLJANJA RIZICIMA
BANKE
BANKE I RIZICI 223
9.1. PORTFOLIO KONCEPT PERFPRMANSI BANKE
9.1.1. Pojam i sutina portfolio teorije
Izraz portfolio potie od italijanske rei portafoglio. Ova re se sastoji od dve
komponente latinskih rei: prve, portare u znaenju uvati, nositi na sebi teret, i
druge, foglio, koja znai list knjige, pregled. U vreme Hrianskog Rimskog Carstva,
izraz portfolio se koristio u vezi sa uvanjem vanih dravnih dokumenata. Tokom
vremena, korienje ovog izraza se irilo na razna podruja drugih delatnosti i
aktivnosti i danas se usko povezuje sa upravljakim konceptom.
266

Razvoj upravljakog koncepta na portfolio osnovi rezultirao je u portfolio teoriju.
Sofistificirani pristup donoenju investicionih odluka koji dozvoljava investitoru da
klasifikuje, predvia i kontrolie vrste i iznose oekivanih rizika i prinosa. Takoe se
naziva i portfolio teorija upravljanja (portfolio mamagenet theory) ili moderna
portfolio teorija (modern portfolio theory). Esencijalno za portfolio teoriju su njene
kvantifikacije odnosa izmeu rizika i prinosa i preduzimanja koje investitori moraju
da kompenzuju za samopouzdanje, odnosno preduzimanje na sebe rizika.
Portfolio teorija se odvojila od tradicionalne analize sigurnosti u pomeranju akcenta sa
analiziranja karakteristika individualnih investicija ka determinisanju statistikih
odnosa meu individualne hartije od vrednosti koje obuhvata krajnji portfolio.
Portfolio teorija u svom pristupu se oslanja na etiri bazine faze:
267

evaluaciju sigurnosti,
odluku o alokaciji aktive,
portfolio optimizaciju, i
merenje performansi.
Evaluacija sigurnosti opisuje svet aktive u terminima oekivanog prinosa i
oekivanog rizika. Odluku o alokaciji aktive determinie kako aktiva treba da bude
distribuirana meu vrstama investicija kao to su deonice ili obveznice. Portfolio
optimizacija je pomirivanje rizika i prinosa u selekciji hartija od vrednosti koje e biti
ukljuene tako to se odreuje koji portfolio deonica nudi najbolji prinos uz dati dati
nivo oekivanog rizika. Merenje performansi je poreenje svake performanse deonice
(rizika) u odnosnom tritu (sistematski rizik) i u odnosnoj industriji na koju se odnosi
hartija od vrednosti (rezidualno).
266
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989,
str. 392.
267
Thomas Fitch: Dictionary of Finance and Investment Terms, Barrons Business
Guides, New York, 1990, str. 324.
224
Koncept portfolio upravljanja rizicima banke
9.1.2. Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu
Danas se u bankarstvu izraz portfolio koristi u jednom investicionom kontekstu pre
svega u konceptu ulaganja finansijskih sredstava u kreditne i plasmane u hartije od
vrednosti, odnosno kao portfolio finansijske aktive. Meutim, portfolio koncept je isto
tako iroko prihvaen i u proizvodnim i u uslunim delatnostima i firmama. Mada se
danas ovaj izraz koristi gotovo za sve plasmane banke u cilju ostvarivanja profita,
ipak, najvie se vezivao za portfolio hartija od vrednosti, pa je i kod nas ve dugo
vremena poznat pod izrazom portfelj hartija od vrednosti.
Portfolio kombinuje dranje vie od jedne deonice, obveznice, robe, investicije u
nekretnine, ekvivalenta gotovine (visoko likvidne hartije) ili druge aktive od strane
jednog individualnog investitora ili institucionalnog investitora. Svrha portfolija je
redukovanje rizika putem diversifikacije. Kao to emo kasnije videti, portfolio
obuhvata kako hartije od vrednosti, tako i plasmane u razne vrste kredita, koji
predstavljaju klasinu i jo uvek najvaniju formu bankarskih plasmana. Usko sa
izrazom portfolio sreemo i izraze kao to su portfolio menader, portfolio beta skor i
portfolio osiguranje.
Portfolio menader je profesionalac odgovoran za portfolio hartija od vrednosti
individualnog investitora ili institucionalnog investitora. esto se naziva i menader
novca (money manager) ili specijalno, kada su u pitanju line usluge investicioni
savetnik (investment counsel). Portfolio menader moe da obavlja poslove za:
udrueni fond, starateljski fond, plan uea u profitu, banku, osiguravajuu
kompaniju. Za proviziju koju prima, menader ima fiducijarnu odgovornost da
razborito, odnosno oprezno upravlja aktivom i bira da li deonice, obveznice,
ekvivalenti gotovine, nepokretnosti ili druga aktiva imaju najbolju priliku za profit za
bilo koje vreme.
Portfolio beta skor (beta score) odnosi se na volatilnost jednog individualnog
portfolija hartija od vrednosti, uzimajui ga kao celinu, merei ga sa BETA
koeficijentima hartija od vrednosti koje ga ine. Beta meri volatilnost jedne deonice u
odnosu na trite kao celinu, to se reprezentuje putem indeksa (kao to je na primer,
Standard & Poors 500 Stock Index). Beta 1 znai da deonica ima istu volatilnost kao i
trite.
Portfolio osiguranje odnosi se na aktivnosti portfolio menadera kada koristi fjuer
indeks deonica da zatiti portfolio od pada cena na tritu. Umesto da prodaje aktuelne
deonice, poto one gube vrednost, menader prodaje fjuers indeks; ako se pad
nastavi, on ponovo kupuje fjuerse po nioj ceni, koristei profit kao nadoknadu
gubitaka u portfoliju deonica. Posebne okolnosti na tritu, kao to je crni
ponedeljak, eliminiu ovu portfolio zatitu.
BANKE I RIZICI 225
9.1.3. Portfolio pristup bilansu stanja banke
Banka je profitno orijentisana finansijska institucija koja, najkrae reeno, obavlja
poslove prikupljkanja i plasiranja tuih sredstava u cilju zarade odnosno profita.
Banka prikuplja privremeno slobodna sredstva graana i privrede sa namerom da ta
privremeno slobodna sredstva putem plasmana usmeri tamo gde postoji potreba za
njihovim produktivnim korienjem. Na prikupljena sredstva putem tednje graana,
banka plaa kamatu za njihovo korienje (pasivna kamata banke). To pokazuje slika
br. 9-1.
Slika br. 9-1: Struktura izvora i plasmana banke
Kao to pokazuje slika 7-1, plasmani banke, gotovo u celini, baziraju na izvorima na
koje banka plaa kamatu (92%). To su produktivni plasmani na koje banka naplauje
kamatu od strane korisnika kredita (70%). Vei deo produktivnih plasmana ine
krediti, dok je manji deo usmeren u hartije od vrednosti. Znaajan deo aktive ine
neproduktivni plasmani banke kao to su: gotovina ukljuiv i iro raun banke,
obavezna rezerva i fiksna aktiva. Stavke gotovine i rezervi su uslov kontinuiteta
finansijskog poslovanja banke. Saldo gotovine i iralnog novca predstavlja uslov
blagajnikog i bezgotovinskog poslovanja banke, delom na njega utiu propisi i
tendira da bude optimiziran. Obavezna rezerva je stvar propisa, dakle predstavlja
obavezu, dok fiksna aktiva predstavlja uslov osnivanja i rada banke kao institucije.
Komercijalna banka je specifina institucija koja posluje sa tuim novcem. Prema
datoj slici 7-1 jasno se vidi, da komercijalna banka koristi i do 92% tuih izvora na
koje plaa kamatu i da mora voditi rauna o to veem ueu produktivne aktive u
odnosu na neproduktivnu aktivu koja ne donsi prihode. Dakle, u ovom smislu postoji
velika razlika izmeu, na primer, proizvodnog preduzea i banke. Preduzee kupuje
repromaterijal, prerauje ga u gotove proizvode i njih kao svoju robu prodaje na
tritu. Banka ne kupuje svoje izvore tednju graana, depozite privrede, uzete
kredite, ona ih samo koristi pod odreenim uslovima plaa odreenu kamatu za
korienje tog novca. Na strani pasive banke, tano se zna kome pripada svaki dinar
tednje, depozita, kredita. To su obaveze banke i banka u svakom trenutku mora biti u
226 BANKE I RIZICI
Plasmani
sredstava:
Produktivni:____
__70%
krediti
hartije
Neproduktivni:_
__30%
gotovina
rezerve
fkiksna aktiva
UKUPNO:
100%
Izvori
sredstava:
Tui
izvori:______92%
tednja
graana
depoziti
privrede
uzeti krediti
Vlastiti izvori:
deoniki
kapital________8
%
UKUPNO:
100%
stanju da odgovori tim obavezama isplati tednje, plaanju obaveza preduzea,
vraanje o roku uzetih kredita. To predstavlja rizik ispunjenja obaveza banke
Na strani aktive, banka putem svog mehanizma, ta tua sredstva plasira putem kredita
peduzeima i graanima koji imaju potrebu za novcem na koji naplauje kamatu.
Osim toga, banka vri i plasmane u hartije od vrednosti, to predstavlja dodatnu
zaradu banci na povremeno slobodna sredstva na iro raunu banke. Plasmani
kreditni i u hartije od vrednosti predstavljaju za banku poslovni rizik, poto banka
tua sredstva, na koja plaa kamatu, investira da bi naplatila kamatu za njihovo
korienje. Plasmani predstavljaju imovinu banke i ovaj posao predstavlja za banku i
imovinski rizik, poto je plasman imovina banke kod korisnika kredita.
Dakle, sutina bankarskog poslovanja izraava se u dvostranom riziku banke. Na strani
pasive, gde se nalaze izvori sredstava banke, banka ima rizik ispunjenja obaveza
prema komitentima i klijentima banke tediama, depozitarima i poveriocima
kredita, ije uee se kree i do 92%. Na strani aktive, banka ima rizik povrata
(naplate) plasmana (kreditnih i plasmana u hartije od vrednosti) koji uestvuju i
preko 70% kao produktivna aktiva u ukupnoj aktivi i ostvarivanja zarade (naplate
kamata i zarade na plasmanima u hartije od vrednosti).
9.1.4. Portfolio alokacija resursa banke
U savremenom bankarskom poslovanju, portfolio oznaava klasifikaciju aktive od
strane menadment tima na grupe srodnih aktivnosti.
268
Tako, u aktivi bilansa banke
imamo kreditni portfolio (svi kreditni plasmani), investicioni portfolio ili portfolio
hartija od vrednosti, portfolio poslova poverenja ili starateljstva (trust poslovi),
portfolio fiksne aktive itd.
U komercijalnim bankama najvei portfolio je kreditni portfolio, u kojem su krediti
svrstani prema grupama korisnika kredita, kao to su: komercijalni krediti (podeljeni
prema roku dospea, prema blioj nameni itd.), krediti stanovnitvu (kao to su krediti
za stambenu izgradnju, potroaki krediti itd.). Portfolio hartija od vrednosti je obino
drugi po veliini portfolio u aktivi bilansa komercijalnih banaka. Njegova struktura je
razliita i zavisi od politike ulaganja menadment tima banke u vrste hartija od
vrednosti, kao to su: akcije, obveznice i druge hartije od vrednosni.
Samo da se podsetimo: za ostvarivanje vrhunskih performansi banke od znaaja su
dva faktora: prvi, primena strategijskog planiranja u poslovanju banke i drugi,
mogunost preduzimanja rizika u poslovnim poduhvatima. I jedan i drugi faktor bitno
268
Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New York,
1990, str. 468.
BANKE I RIZICI 227
utiu na ostvarivanje performansi svakog portfolija banke. Umeno strategijsko
planiranje pomae da se dinamiki i kompleksno osvetle postojee pozicije, sagledaju
budue mogunosti anse i opasnosti na tritu, odnosno kretanje elemenata
spoljnjeg okruenja, te da se identifikuje strategija za ostvarivanje postavljenih
ciljeva.
U vezi s tim, menadment tim banke treba da sagleda sopstvene snage i slabosti i da
proceni mogui stepen prihvatanja rizika, da se ti ciljevi ostvare. Pri tome treba
naglasiti, da svaki portfolio i subportfolio banke treba da ima jasno postavljene ciljeve
i zadatke, kako bi se njihovim ostvarivanjem moglo svakodnevno doprinositi
postavljenim profitnim ciljevima. Od toga e i zavisiti nivo ostvarenih performansi
svakog portfolija i subportfolija, kao i nivo ostvarenih profitnih performansi banke kao
celine.
9.2. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA KREDITNOG PORTFOLIJA
9.2.1. Performanse kreditne politike banke
Kljune performanse kreditnog portfolija ukljuuju razmatranje dva faktora: procenu
oekivanih rizika i procenu oekivanih prinosa. Kreditiranje kao poslovna aktivnost
banke ukljuuje preduzeti rizik, procenu kamatnog rizika i rizika vraanja kredita.
Procena rizika vraanja kredita se reava analiziranjem kreditne sposobnosti
zajmotraioca. Procena rizika kamatne stope posmatra (1) promene nivoa kamatnih
stopa tokom oekivanog roka vraanja kredita i (2) rizik raspoloivosti izvora
sredstava za kontinuirano podmirivanje novih i postojeih kredita po kamatnim
stopama koje e osigurati kontinuiranu profitabilnost kredita.
Cena kredita mora da bude fleksibilna da osigura adekvatan prinos. Politika cena mora
da uzme u obzir trokove izvora sredstava, rizik vraanja kredita i trokove povezane
sa odobravanjem i procesiranjem kredita. Komercijalno kreditiranje ukljuuje mnogo
vie varijabli povezanih sa rizikom i trokovima administriranja od individualnih
kredita. Poto su potroaki i stambeni krediti, generalnio posmatrano, vie
standardizovani i snose aproksimativno iste trokove za svaki kredit, kod
komercijalnih kredita svaka od varijabli mora se razmatrati za svaki kredit posebno.
Portfolio rizik je rizik, koji je predusredsreen na pojedini portfolio, i koji e dovesti
do potencijalnih problema u vraanju kredita u sluaju da neki segmenti ekonomije ili
specifina geografska lokacija doivi ekonomske tekoe. Minimizacija portfolio
rizika vodi redovnoj likvidaciji kredita sa obnovom u novi ili kredit boljeg kvaliteta. U
vezi sa tim, teoretski, banka moe nai profitabilniji i manje riziniji kredit putem
smanjenja kredita bez traenja dodatnih i skupljih sredstava u scenariju koji opada ili
ne raste.
Limitiranje portfolio rizika moe da ukljui neke od sledeih alternativa:
269

269
Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The
Dryden Press, New York, 1985, str. 133-134.
228 BANKE I RIZICI
utvrivanje limita veliine kredita prema tipu zajmotraioca,
uvoenje restrikciju kredita za neke delatnosti ili tipove zajmotrailaca da bi se
izbegla neumerena koncentracija,
uvoenje ogranienja kredita za specifina geografska podruja gde rizik
vraanja moe da bude vei od lokalnih tekoa ili tekoa zajmotraioca,
korienje kreditne participacije da bi se redukovala veliina i koncentracija
zahteva zajmotrailaca prema banci, i
uvoenje kupovne participacije da pobudi diversifikaciju delatnosti i
zajmotrailaca.
Da bi banka osigurala pridravanje navedenih alterantiva za limitiranje portfolio
rizika, korisno je da ima kreditnu politiku u pisanom obliku. Pored toga, korisno je da
banka testira svoju kreditnu politiku. Jedan od pristupa sugerie sledee elemente i
osnove merenja:
270
vrsta posla, tj. uee kredita u eljenim (ili neeljenim) kategorijama,
struktura kredita, odnosno rokovi, uslovi, instrumenti obezbeenja plaanja, u
skladu sa namenom i ronou, broj izuzetaka,
analiza kredita, tj. odreivanje rejtinga od strane nezavisne funkcije kreditne
analize, broj rizinih plasmana ija se kategorija rizika promenila,
zakonska dokumentacija, odnosno koliko je u skladu sa propisima i poslovnom
politikom banke, broj izuzetaka,
usklaenost sa politikom, tj. kreditni zahtevi, analiza dunika, kompletirano i
odobreno ili odbijeno u skladu sa politikom banke, broj izuzetaka.
Ova merenja mogu da budu odreena i izvedena od strane nezavisne funkcije analize
kredita i kreditna politika se moe prema bodovima i rangirati, te tako izraziti
performanse kreditne politike banke.
9.2.2. Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci
Kreditni portfolio trebalo bi da se prati u estim intervalima po pitanju prosenog
rizika prema rejtingu odreenom od strane kreditnih menadera, u njihovom
normalnom procesu rejtinga. Viim nivoima rizika trebalo bi dati neznatno vei
ponder u cilju da se osigura postojea pozicija. Definicije kategorije rizika trebalo bi
da poinju sa tekuim regulatornim definicijama i tada ih proiriti zakljucima o
kvalitetu na osnovu preciznije skale gradacije.
Rejting ponderisanog prosenog rizika za banku trebalo bi da bude u nadlenosti
grupe koja se bavi kreditnom politikom, a koja je istovremeno i odgovorna za
270
Ibidem, str. 175.
BANKE I RIZICI 229
nezavisni pregled (praenje) rejtinga izvrenog od strane kreditnih referenata, kao i za
praenje zahteva za promenama rejtinga. U kreditnom procesu, potrebno je poi od
sledeih elemenata:
svaki elemenat kreditnog procesa mora biti identifikovan,
mere moraju biti definisane,
strategijski uticaji se moraju uzeti u obzir,
elementi ove tri funkcije moraju biti koordinirani, kako bi se ostvarili svi ciljevi
banke u oblasti upravljanja kreditnim rizikom,
razliiti ponderi moraju biti dodeljeni da odraavaju prioritete u upravljanju
rizicima u sferi kreditne aktivnosti, i
svaki od tri elementa treba definisati u tabeli rezultata sa adekvatnim
definicijama bodovnih kategorija.
271

Ocena performansi kreditnog menadment tima ili referenta, moe se izvriti preko
sledei elemenata:
obima - kao procenta ciljne veliine,
procenta portfolija - po kategorijama,
usluga - vremena posveenom klijentu i albi klijenta,
cene - kao procenta ciljne cene zasnovane na riziku i troku izvora,
naplate - kao procenta od otpisanih kredita,
profitabilnosti - kroz profitabilnost pojedinanog izvrioca ili slube u
komparaciji sa planiranim ciljem.
Ovo su elementi na koje mogu uticati kreditni menaderi i kreditni referenti, to moe
detaljnije da osvetli kvalitet kreditnog procesa banke.
9.2.3. Merenje performansi kreditnog portfolija banke
Polazei od stvarnog stanja u naim bankama, kreditni portfolio predstavlja, ne samo
kljuni deo, ve najvei, dominantni deo aktive. Hartije od vrednosti uestvuju
simbolino u aktivi, a po svojoj prirodi i siromatvu asortimana ne spadaju u rizine
plasmane banke. Imajui to u vidu, kvalitet plasmana banke moe se izraziti
uglavnom preko dva pokazatelja:
- kvalitetom aktive i
- kvalitetom kreditnog portfolija.
Kvalitet aktive ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka susree u svom poslovanju.
Volumen nenaplaenih plasmana, a posebno kredita, koji se nalazi u aktivi, moe
imati za posledicu, ne samo smanjenu profitabilnost, ve moe negativno da utie i na
likvidnost, ali i da ugroava i solventnost banke. Kvalitet aktive meri se: ueem
kreditnih plasmana u ukupnoj aktivi i odnosom produktivne prema ukupnoj aktivi.
271
Ibidem, str. 176.
230 BANKE I RIZICI
Kvalitet kreditnog portfolia (ili kvalitet aktive) ukazuje na kreditni rizik sa kojim se
banka suoava u svom poslovanju. Kvalitet kreditnog portfolija se izraava
koeficijentom kao odnosom oekivanih potencijalnih gubitaka prema ukupnim
kreditima. U naim uslovima, ovaj koeficijent se kree u relaciji od 3,73 do 50,65 %,
dok u SAD od 1,25 do 1,5 %. Osim ovih koeficijenata koji se koriste u banci za
kreditni portfolio, finansijski raciji se koriste u kreditnoj analizi zajmotraioca i
korisnika kredita i odnose se na:
272

Likvidnost:
Meri sposobnosti korisnika kredita da generie gotovinu za izmirivanje kratkoronih
obaveza: tekui racio = tekua sredstva/tekue obaveze.
Upravljaka efikasnost:
Meri efikasnost sa kojom menadment tim koristi aktivu u generisanju prodaje i
profita: proseni period naplate = proseno naplaena potraivanja/dnevnu prodaju,
obrt zaliha = prodaja/prosene zalihe, obrt fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu
ukupan obrt aktive = prodaja/ukupnu aktivu.
Leverid:
Meri iznos duga ili finansijskog leverida firme i pokria plaanja kamate na dug: dug
prema aktivi = ukupan dug/ukupnu aktivu, dug prema deonikom kapitalu =
dugoroni dug/neto vrednost deonikog kapitala.
Profitabilnost:
Meri profitabilnost firme prema njenoj aktivi ili prodaji: Prinos na obim prodaje =
neto prihod/prodaju, prinos na aktivu = neto prihod/ukupna aktivaq, prinos na deoniki
kapital = neto prihod/neto vrednost deonikog kapitala.
Merenje performansi kreditnog portfolija moe obuhvatiti razliite elemente i polaziti
od razliitih osnova merenja. Tako, jedan od pristupa merenju performansi obuhvata
sledee elemente:
273

koncentraciju (zastupljenost), odnosno procenat sektorske rasporeenosati
plasmana,
dospee, odnosno procentualna zastupljnost plasmana prema razliitim grupama
dospea,
272
Ibidem, str. 178.
273
Ibidem, str. 184.
BANKE I RIZICI 231
kamatne stope, odnosno uee u ukupnom kreditnom portfoliju kredita odobrenih
po fiksnoj ili promenjivoj kamatnoj stopi, kao i kredita po posebnim
aranmanima, te prosean prinos po kategorijama rizika,
obezbeenje, odnosno procentualni udeo kapitala izloen razliitim tipovima
obezbeenja,
namena, tj. procentualni udeo kapitala izloen razliitim tipovima kredita, po
namenama,
trendovi i kretanja - uee kredita ija se klasifikacija po stepenu rizika
pogorala u posmatranom periodu.
Elementi mogu biti izraeni i u bodovima, kako bi se u odnosu na standard moglo
izraziti odstupanje u pojedinom kreditima, koji ine osnovu izraavanja ukupnih
perfomansi kreditnog portfolija.
9.2.4. Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika
Izloenost banke kreditnom riziku zahteva aktivnost menadment tima u tri
meuzavisne faze:
274

Prvo, menadment tim mora identifikovati sistemske rizike koji se smatraju
karakteristinim za kreditni portfolio. Za jednu banku, na primer, moe se smatrati
veoma vana regionalna recesija, dok drugu banku moe vie da brine efekat promene
deviznog kursa na njene korisnike kredita. U ovom sagledavanju vanu ulogu igraju
statistika i ekonomska analiza, ali esto puta i veliko bankarsko iskustvo. Bazina
poenta se ogleda u tome, da eksplicitno ili implicitno, svaki kredit banke reprezentuje
uverenje u budui kurs razvoja ekonomije. Sa eksplicitnim identifikovanjem
relevantnih rizika i njihovih verovatnoa, banka e biti u daleko boljoj poziciji da
utvrdi svoju optu izloenost riziku i odgovarajuu cenu rizika.
Drugo, mora da bude dizajniran i instaliran sistem izvetavanja sa jednim brojem
odgovarajuih upravljakih kategorija kredita. Jedan optimalni sistem e zahtevati
substancionalnu preliminarnu analizu da odredi kako bi trebalo grupisati ili izvriti
kategorizaciju iznosa kredita. Potencijalni korisnici mogli bi da budu sortirani u set
kategorija koji pokrivaju glavninu reakcija na eksterne udare. Incijalno oblikovanje
kategorija kredita obuhvata i mogue evaluiranje istorijskih iskustava o kreditu (kod
jedne ili vie banaka) koristei statistike tehnike i uvodei prole odnose meu vrste
kredita. Adekvatnost postojeih kategorija kredita mora takoe da bude periodino
revidirana, poto i banka revidira svoju procenu relevantnih kreditnih rizika.
Tree, menadment tim mora odrediti razliite premije rizika za tipove, odnosno vrste
kredita za koje veruje da postoje razliite izloenosti riziku. Jednostavno, susretanje
konkurencije sa svim vrstama i iznosima kredita i (implicitno ili eksplicitno) uzimanje
u obzir (akceptiranje) procene rizika drugih banaka. Jedan vii nivo odreivanja cene
274
Mark J. Flannery: A Portfolio View of Loan Selection and Pricing, u knjizi:
Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A.
Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985, str.457.
232 BANKE I RIZICI
kredita zahteva da banka projektuje mogui znaaj udara, relevantnog za svaku
kategoriju kredita, prevede ove udare na rang efekata na ukupan profit i utvrdi
kreditne uslove koji e generisati dovoljno visok oekivani profit da kompenzira
nagovetene rizike.
Banka moe da vri preventivnu i naknadnu relativizaciju kreditnog portfolio rizika.
Preventivna relativizacija rizika kreditnog portfolia obuhvata:
275
analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotrailaca,
uzimanje kolaterala ili zaloge za pojaanje kreditne sposobnosti,
ugraivanje u ugovoru o kreditu odreenih zatitnih klauzula,
ugovaranje odreenih vrsta kamatnih stopa (promenjivih),
diversifikaciju kreditnog portfolija,
distribuciju kreditnog portfolija, i
planiranje sredstava za budue gubitke u kreditnom portfoliju.
Naknadna relativizacija rizika kreditnog portfolija obuhvata:
diversifikaciju kreditnog portfolia,
veliinu pojedinanog kredita,
klasifikaciju kredita (klasifikovana aktiva),
rezerve za pokrie gubitaka kreditnog portfolija,
adekvatnost kapitala banke, i
utrivost zaloge.
Naravno, neke postupke relativizacije je teko razdvojiti, pa se oni pojavljuju u obe
navedene grupe.
275
Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 548-
549.
BANKE I RIZICI 233
9.4. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA
9.4.1. Poboljanje performansi investicionog portfolija banke
Upravljanje performansama investicionog portfolija banke je sloena upravljaka
aktivnost. Pre nego to detaljnije osvetlimo neke od strategija upravljanja
performansama investicionog portfolija, da vidimo postoje li naini kojima se mogu
popraviti postojee performanse. Naime, i ovde treba poi od davno poznatog stava:
postignutim nikad ne treba biti zadovoljan. Odnosno, smatra se da postoji sedam
naina da se poprave performanse u portfolio menadmentu, pri emu je potrebno:
276

(1) utvrditi svoju meru definisati i analizirati, to je to to se pokuava da tue,
odnosno da se ostvari,
(2) upoznajti svoje limite i ogranienja,
(3) imati svoju filozofiju investiranja i u okviru nje potovati dva pravila: prvo,
kupovati relativno rastue zarade i drugo, kupovati po prihvatljivom raciju cena-
zarada,
(4) razviti sopstvenu investicionu strategiju,
(5) koncentrisati svoj portfolio na relativno manji broj kompanija,
(6) biti fleksibilan, jer nita nije izvesnije od promene,
(7) pratiti kontinuirano, odnosno meriti performanse i biti performansno orijentisani
menader.

9.4.2. Generisanje profita u investicionom portfoliju banke
Hartijama od vrednosti se trguje preko tri razliite trine strukture poznate kao:
brokersko trgovanje, dilersko trgovanje, i trino trgovanje. Za banke kao firme od
znaaja je drugi i trei vid, dok je prvi, odnosno brokersko trgovanje hartijama od
vrednosti, karakteristino za poslovanje sa graanima. Da kaemo i to, da je
komercijalnim bankama u SAD prvo bilo zabranjeno, a kasnije dozvoljeno ogranieno
trgovanje deonicama.
Dileri banaka generiu profit trgujui hartijama od vrednosti i porastom vrednosti
zaliha kupljenih hartija od vrednosti. Njihovi profiti potiu od trgovanja hartijama od
vrednosti, odnosno od prodaje hartija od vrednosti po veoj ceni (nioj kamatnoj stopi)
nego to su kupili vrednosne papire. Odnos izmeu prodajne (asked) i kupovne
(bid) cene u svakom momentu izraava razliku (spread). Dileri dre zalihe hartija
od vrednosti nazvane pozicija, kao to i svaki trgovac eli da dri zalihe robe na polici
kad muterija doe da je kupi. Njihova strategija zaliha je u osnovi ista kao i kod
drugih trgovaca. Iznos i kompozicija zaliha vrednosnih papira, koje svaki diler dri,
zavisi od:

predvienog obima prodaje u svakoj emisiji ili grupisanom dospeu,
276
Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance,
u knjizi: Classics an Investors AnthologyThe most interesting ideas and concepts
from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow
Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 382-391.
234 BANKE I RIZICI
trokova finansiranja,
oekivanih promena kamatne stope, i
oblika krive prinosa.
277

to je vea predviena prodaja u narednom periodu pojedinih ili svih hartija od
vrednosti, vea e biti zaliha pojedinih vrsta ili svih hartija od vrednosti. Meutim,
zalihe hartija od vrednosti zahtevaju i finansiranje. Finansiranje vre banke po
kamatnim stopama koje su blizu onih na kredite banka banci, ili na nivou dnevne
eskontne stope. Razlika izmeu trinog prinosa hartija od vrednosti i trokova
finansiranja plaenih banci ili trgovakog departmenta, odnosi se na neto trokove
finansiranja (cost of carry)
278
ili jednostavno carry.
Odluka o visini zaliha hartija od vrednosti zavisi i od pravca i veliine oekivanog
kretanja kamatne stope. Konano, dileri koriste i strategiju nagiba krive prinosa hartija
od vrednosti. Na osnovu navedenog, faktori koji utiu da dileri dre vei obim i
ukupnu sumu hartija od vrednosti zavisi od:
(1) vee oekivane prodaje,
(2) niih trokova finansiranja i pozitivnijih neto trokova finansiranja (carry),
(3) oekivanja veeg pada kamatne stope, i
(4) pozitivnije nagnutosti krive prinosa.
Ovi faktori utiu i na kompoziciju dospea zaliha hartija od vrednosti u portfoliju
banke. Poslednja dva od navedenih faktora tendiraju da zahtevaju vie rizika nego
prva dva. Ako se stope kreu suprotno oekivanjima ili kriva prinosa postaje u nagibu
manje pozitivna ili ak negativna, dileri mogu doiveti gorko iskustvo gubitaka na
svojim zalihama hartija od vrednosti.
9.4.3. Pasivna i agresivne menadment strategije portfolija
Najvanija odluka koju menadment tim banke mora doneti je, da li e koristiti
aktivnu ili pasivnu menadment strategiju u investiranju u hartije od vrednosti.
Pasivna meandment strategija zasniva se na tipu strategije kupi i ekaj prema kojoj
se hartijama od vrednosti u porfoliju ne trguje. Koristei pasivnu strategiju,
transakcije, administrativni i personalni trokovi investicionog portfolija su minimalni.
277
George G. Kaufman: The Securities Aktivities of Commercial Banks, u knjizi:
Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 672.
278
Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and
Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois,
BANKE I RIZICI 235
Aktivna menadment strategija ukljuuje uestalo trgovanje hartijama od vrednosti sa
ciljem maksimiziranja prinosa portfolija. Aktivna menadent strategija moe ukljuti
trgovanje radi:
279

ostvarivanja pune prednosti oekivanog kretanja kamatnih stopa,
preduzimanja akcija radi ostvarivanja profita od povremnih neusklaenosti u
cenama hartija od vrednosti, i
korienja sofisticiranih svoping tehnika.
Aktivna menadment strategija rezultira u veem broju transakcija i veem obimu
administrativnih i personalnih trokova. Poveanje oekivanih prinosa mora se
balansirati nasuprot ovim poveanim trokovima. I ne samo to. Poto se portfolio
mora restruktuirati da bi se prilagodio oekivanom kretanju kamatnih stopa, aktivna
meandment strategija esto ukljuuje i poveani rizik.
Smatra se, da tri faktora mogu uticati na izbor menadment strategije: stil, pristup
tritima i kvalifikacije personala. Za efikasnost u aktivnom trgovanju, investicioni
portfolio banke mora biti dovoljno velik. Male banke sa limitiranom veliinom
portfolija, verovatno, nisu u stanju da prevaziu dodatne trokove povezane sa
aktivnim trgovanjem. One takoe, verovatno nemaju isti stepen pristupnosti tritima
obveznica kao i velikim monetarnim bankarskim centrima. Da bi odrale portfolio
aktivnog trgovanja, banke moraju da zaposle specijalizovani personal. Male banke, sa
limitiranim resursima, ne mogu efikasno da zaposle takav personal. Zbog toga se
aktivna menadment strategija najee moe sresti kod velikih banaka.
Ni odluke u velikim bankama za aktivnu menadment strategiju investicionog
porfolija se ne donose automatski. Menadment tim mora proceniti veliinu dodatnog
prinosa, a koji e generisati aktivna strategija i koji mora biti najmanje dovoljan da
pokrije dodatne trokove i eventualni dodatni rizik povezan sa modifikacijom dospea.
Naime, u velikim bankama, a posebno u velikim multinacionalnim institucionalnim
investitorima (institutional investors), primenjuju se dve posebne aktivne strategije,
poznate kao strategije bikova i strategije medeveda, koje koriste dve razliite situacije
na tritu deonica.
Strategija bikova odnosi se na trine situacije kada se oekuje rast cena akcija i kada
te velike firme ili banke, koje se zovu se bikovi (bulls) kupuju akcije u nadi da e
njihova cena porasti u budunosti i da e njihovom prodajom ostvariti zaradu.
Skraeno, strategija se izraava: kupi sad, prodaj kasnije.
Druga je strategija medveda (bears) i odnosi se na trinu situaciju kada se oekuje
pad cena akcija. Velike firme ili banke, koje kao kupci oekuju pad cena akcija polaze
od pretpostavke da e cene i dalje padati. Strategija se u najkraem moe izraziti:
279
Dryden Press, New York, 1985, str. 283.
236 BANKE I RIZICI
prodaj sada, kupi kasnije, pri emu e se stvoriti mogunost kupovine veeg obima
akcija (kada njihova cena bude nia).
9.4.4. Strategije dospea u investicionom portfoliju
Jedan od kljunih elemenata u investicionom portfoliju je kompozicija dospea.
Odluka o dospeu mora da bude doneta bez obzira na to da li je prihvaena aktivna ili
pasivna menadment strategija. Kompozicija dospea portfolija ukljuuje presek
hartija od vrednosti u skladu sa razliitim godinama dospea. Odluka ukljuuje
maksimalno dospee do kojeg roka je banka voljna da investira i distribuira sredstava
preko izabranog maksimuma dospea.
Kompozicija dospea utie na cenu i rizik reinvestiranja portfolija. Banka moe
koristiti dve strategije u izboru kompozicije dospea. Obe strategije zahtevaju
limitirani menadmet i to:
280

strategiju merdevina, i
strategiju tegova.
Strategija merdevina je vrlo jednostavna za primenu. Banka mora specificirati
maksimalna dospea i kada ih specificira, investiciona sredstva distribuira jednako u
segmente dospea do maksimalnog dospea. Poto hartije od vrednosti imaju rok
dospea, sredstva se koriste za kupovinu hartija pri maksimalnim dospeem. To
rezultira u portfoliju jednakim procentom sredstava u okviru maksimalno
specificiranog dospea.
To moemo ilustrovati tako, da se 10% od ukupnog investicionog portfolija investira u
svaki segment hartija od vrednosti sa dospeem od 1 do 10 godina. Poto kratkorone
hartije od vrednosti dospeju (sa rokom dospea od 1 godine) za plaanje, ta sredstva se
koriste za kupovinu hartija od vrednosti sa rokom dospea od 10 godina (slika br. 9-2).
280
BANKE I RIZICI 237
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
10% od
ukupnih
portfolio
sredstava
Godine
dospea
Slika br. 9-2: Struktura merdevina investicionog portfolija
Trokovi transakcija su minimalni pri korienju ove strategije. Cilj strategije
merdevina je minimiziranje administrativnih trokova i istovremeno, ostvarivanje
prosene zarade. Naime, poto se investicioni portfolio distribuira ravnomerno tokom
razliitih dospea, strategija rezultira na nivou prosene stope prinosa.
Strategija tegova je druga strtategija dospea koja se primenjuje u investicionom
portfoliju banke. Ova strategija zahteva investiranje u kratkorone i dugorone hartije
od vrednosti bez investiranja u srednjorone hartije od vrednosti. Kada se portfolio
prikae po dospeu, investiranje je koncentrisano u kratkoronom i dugoronom
spektru dospea, ocrtavajui pri tome pojavu praznina, to i opravdava naziv
strategije.
Investicioni portfolio na slici br. 9-5 je podeljen na dva dela, tj. sa 50% sredstava u
kratkoroni i 50% sredstava u dugoroni deo hartija od vrednosti. Kratkoroni deo je
limitiran sa dospeem do 5 godina sa 10% od ukupnog portfolija u svakoj godini u
hartije od vrednosti od 1 do 5 godina dospea. Poto kratkorone hartije od vrednosti
dospeju, sredstva se investiraju u hartije sa rokom dospea 5 godina. Dugoroni deo
od 5% od ukupnog portfolija je investiran u segment hartija sa rokom od 16 do 25
godina. Kada hartijama dospe rok od 15 godina, one se prodaju na sekundarnom
tritu i investiraju se u hartije od vrednosti sa rokom dospea od 25 godina. Primer na
slici 9-3 ilustruje takav sluaj i ne znai primenu bilo kog optimalnog miksa.
281

281
Ibidem, str. 286.
238 BANKE I RIZICI
1 2 3 4 5 16 17 25
10
% od
ukupni
h
portfoli
o
sredst
ava
Godine
dospea
10
%
5
55
%
50% na
kratki rok
50% na
dugi rok
Slika br. 9-3: Kompozicija tegova investicionog portfolija
Strategija trai prodaju dugoronih obveznica kada one dostignu srednjoroni rok
dospea i investiranje u dugorone obveznice na kraju segmenta dospea. Poto
kratkorone hartije od vrednosti dospeju za plaanje, one se reinvestiraju na kraju
dospea kratkoronog segmenta. Superiorni prinosi generisani primenom strategije
tegova zavise od stepena rone strukture kamatnih stopa tokom pojedinanog perioda
dranja.
9.4. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI
9.4.1. Pojam i sutina vanbilansnih aktivnosti banke
Promene koje nastaju ne vezuju se direktno za sredstva i obaveze banke, te zbog toga i
ne uzrokuju promene u bilansnoj strukturi banke. Dakle, sutina ovih promena je, da
se one deavaju na tuim sredstvima i obavezama, odnosno, da se one evidentiraju
ispod bilansne crte i da njihovi konani rezultati mogu uticati na poslovni rezultat
odnosno profit banke.
Vanbilansne aktivnosti se nazivaju i uslovljenim poslovnim operacijama banke.
Poslovi se obave sada, naplauju se prihodi, a u budunosti, dok je posao iv, moe
da doe i do negativnih efekata za banku. Dakle, zato se vanbilansne aktivnosti i
nazivaju uslovljenim, jer postoji rizik izvrenja tih obaveza u budunosti i kada banka
moe snositi negativne posledice.
Rast vanbilansnih aktivnosti banaka je posledica:
282
smanjvanja prostora za zaradu, odnosno smanjenja neto kamtne margine,
veih zahteva regulatornih agencija za poveanje kapitala banaka.

Konkurencija meu bankama na podruju kamatnih stopa dovodi do poveanja
pasivnih (poveanje izvora) i do smanjenja aktivnih kamatnih stopa (poveanje obima
282
Prof. dr Uro N. uri: Bankarski portfolio menadment - Strategijsko upravljanje
bankom, bilansima, kvlaitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo proireno
i preraeno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 594.
BANKE I RIZICI 239
kredita), to se manifestuje kao smanjenje neto kamatnog prihoda odnosno, neto
kamatne margine. To znai, da banke moraju traiti mogunosti da nadoknade taj deo
prihoda iz drugih izvora, da bi, pri svim ostalim istim uslovima, zadrali nivo
ostvarenih korporativnih profitnih performansi.
Nadoknadu izgubljenih neto kamatnih prihoda banka moe ostvariti na vie naina.
Prvi je, da povea obim poslovanja, to se neminovno dobija kao posledica gornje
aktivnosti kroz poveanje obima izvora i poveanje obima kredita. Meutim, po
pravilu, samo to nije dovoljno da nadoknadi negativni efekat smanjenja neto
kamatnog prihoda. Drugi vaan nain neutralisanja negativnog efekta na profit je
poveanje nekamatnih prihoda, gde su vanbilansne aktivnosti jedan od bitnih izvora.

Ovakvi uslovi poslovanja potreba za veim prihodima s jedne, i zahtevi
regulatorskih agencija za veim kapitalom, s druge strane, esto iziskuju da se banke
ukljuuju u sve sloenije operacije svojih komitenata i klijenata, pri emu se poveava
broj limitirajuih faktora krajnjih ishoda takvih poslovnih aranmana (kreditni rizik,
rizik kamatne stope, valutni rizik).
9.4.2. Kvalitet, rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti
Ciljne performanse vanbilansnih aktivnosti odnose se na generisanje nekamatnih
prihoda od vanbilansnih aktivnosti kao to su: prihodi od provizije za izdate garancije,
prihodi od otvorenih akreditiva itd. Na ovaj nain se poboljavaju korporativne
profitne performanse banke, poto nekamatni prihodi u uslovima otro izraene
konkurencije u visini kamatnih stopa mogu smanjiti kamatne prihode i tako smanjiti
korporativne profitne performanse banke. Zahvaljujui prihodnom doprinosu
korporativnim performansama od vanbilansnih aktivnosti, banka moe znaajno
popraviti svoju ukupnu konkurentsku poziciju i ostvariti zadovoljavajue profitne
performanse.
Dakle, cilj banke je da ue u one poslove vanbilansnih aktivnosti, koje e joj doneti
visoke nekamatne prihode. Ovi poslovi su atraktivni zato to banka pri tome ne
angauje gotovo nikakva sredstva, a prihodi mogu biti znaajni. Zbog toga, ovi
poslovi predstavljaju veliki izazov za svaku banku. Meutim, ako stvari krenu loe,
ovi poslovi mogu imati i negativne posledice po poslovanje banke, koje se mogu
manifestovati kako gubicima, tako i drugim posledicama (nelikvidnost,
nesolventnost). Dakle, ne samo da banka moe da izgubi ciljni prihod ili njegov deo,
to e uticati na smanjenje korporativnih profitnih performansi banke, ve moe da
ima i druge, trajnije posledice po bilansnu ravnoteu (naruavanje leverida).
Smatra se, da vanbilansne aktivnosti najee kreirarju dve vrste portfolio rizika i to:
kreditni rizik i rizik isporuke. Kreditini rizik se smatra najeom formom portfolio
rizika vanbilansnih aktivnosti. Ogleda se u neizvrenju garantovanih obaveza od strane
komitenta banke. To znai, da banka putem kredita suspstituie, odnosno izvrava u
celini obavezu umesto komitenta, pri emu nastaje prinudna forma kredita. Tada se
vanbilansno evidentirana garancija za plaanje pretvara u prinudni kredit i seli u
bilans banke, tj. u kreditni portfolio banke.
240 BANKE I RIZICI
Rizik isporuke u veini sluajeva se dogaa u podruju rizika operativne efikasnosti.
Ovi rizici se manifestuju kako u okviru vanbilansnih aktivnosti, tako i u bilansnim
transakcijama. To su sledee vrste rizika isporuke: prevara, propust evidentiranja
operacije, neizvrenja operacije, izvrenje operacije sa pogrenim komitentom,
propust naplate dospelih iznosa, greke u kompjuterskom sistemu. Posledice za banku
mogu biti mnogobrojne: od nemogunosti izvrenja, gubitka finansijskih sredstava, pa
ak i do gubitka reputacije.
Pored navedena dva portfolio rizika, vanbilansne aktivnosti mogu kreirati i rizik
kamatne stope, valutni rizik, odnosno, rizik deviznog kursa, to takoe moe dovesti
do smanjenja ciljnih nekamatnih prihoda.
BANKE I RIZICI 241
Glava 10.
UPRAVLJANJE RIZIKOM
KREDITNOG PORTFOLIJA
BANKE
242 BANKE I RIZICI
10.1. KREDIT I KREDITNI PORTFOLIO BANKE
10.1.1. Pojam i funkcije bankarskog kredita
Noenje sa sobom vee koliine novca, odnosno srebra ili zlata pre nove ere, bio je, a i
danas je, veoma rizian postupak. Zbog tih okolnosti i izbegavanja rizika, trgovci su
tada bili primorani da koriste potvrde o deponovanim novanim sredstvima tzv.
certifikate, radi plaanja robe koju su nameravali kupiti u drugim, udaljenijim
podrujima ili dravama. Te potvrde su davale pravo vlasniku na koga glase da moe
podii odreenu koliinu srebra, odnosno novca na trgovakim postajama. Primerke
ovakvih potvrda, koje su bile ispisane na glinenim ploicama, susreemo oko 1.700.
godine pre nove ere.
283
U vreme pojave novca, uostalom kao i danas, nije bilo niti moe biti neke
ravnopravnosti u njegovom posedovanju. Posedovanje novca u koliini veoj od
potreba, omoguavalo je njegovo privremeno selenje - pozajmljivanje onima, koji ga
nisu imali dovoljno u datom momentu, a bio im je neophodan bilo za neki privredni
poduhvat ili za konanu potronju. Takvu transakciju, uz odreene uslove, poznajemo
pod nazivom kredit.
284
Meutim, sa gledita bankarskog poslovanja kreditom se smatra takav bankarski
posao kod koga banka daje na kredit svom klijentu odreenu ugovorenu sumu novca,
a klijent se obavezuje da tu sumu vrati banci u ugovorenom roku, na ugovoreni nain,
kao i da banci plati odreenu naknadu u vidu kamate.
285
Putem bankarskog
mehanizma, kredit omoguava zadovoljavanje najrzliitijih potreba graana, privrede
283
Prva pozajmljivanja prvobitnog novca uz plaanje kamate zabeleena su u
Mesopotamiji u treem milenijumu pre nove ere kada su se hramovi, blagajne vladara
i privatnici, bavili poslovima kreditiranja. Naroito je poznata porodica Egibi iz
Vavilona, koja je radije pozamljivalja svoja sopstvena sredstva drugima, nego to je
primala i koristila tue depozite. Slino je bilo i u Grkoj, kao i u drugim
mediteranskim zemljama toga doba. Vidi o tomr detaljnije: Prof. dr Uro N. uri:
Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton, Novi Sad, 1997., str. 25.
284
Re kredit potie od latinske rei creditum - zajam, odnosno credo, credere,
to znai verovati. Izraz kredit podrazumeva odnos - najee ugovoreni - izmeu lica
ili subjekta koje je kredit dalo (kreditor) i lica ili subjekta koje je kredit uzelo
(korisnik kredita), vidi: Financijski leksikon, Informator, Zagreb, 1967.godine, strana
223-225.
285
Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije - Teorija, organizacija, poslovanje,
Tree dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1983.godine, strana
288.
BANKE I RIZICI 243
i drutva. Ovo je posebno vano sa stanovita razvojne komponete drutva u celini, ali
isto tako i sa aspekta tekuih potreba pojedinca, privrede i drutva.
Ovo nije karakteristino samo za pozajmljivanje novca, kao robe nad robama, ve to
mogu da budu i druge robe, stvari i usluge. Meutim, ini nam se loginom veza
novca i kredita, jer kredit se najee izraava, nastaje i gasi u novcu, pa su novac i
kredit najue povezani. Do zasnivanja kreditnog odnosa izmeu poverioca i dunika
dolazi iz tenje kad jedno lice, pravno ili fiziko, eli da svoja raspoloiva sredstva
najcelishodnije upotrebi ili da preko kredita obezbedi plasman svojih roba ili da obavi
neku drugu privrednu delatnost, a drugo pravno ili fiziko lice, za obavljanje odreene
privredne delatnosti ili za druge svoje potrebe, nema potrebna sopstvena sredstva, te ih
pribavlja putem kredita."
286

Kredit podrazumeva vie pojmova, od kojih moemo da razlikujemo: njegovu pravnu
kategoriju, njegovu monetarnu kategoriju i njegovu vezu sa pojmom poverenja.
Kredit kao pravna kategorija podrazumeva imovinsko-pravni odnos izmeu dva
fizika ili pravna lica (verovnika i dunika), u kome verovnik ustupa duniku svoj
novac, robu, druge stvari ili usluge na odreeno vreme i uz odreene uslove. Kredit
kao monetarna kategorija podrazumeva meusobno dobrovoljno ustupanje odnosno
primanje kupovne snage izmeu dva lica koje se regulie ugovorom. Veza kredita i
poverenja predstavlja neku vrstu prvobitne ocene kreditne sposobnosti, kojom se
procenjuje da li neko ima dobar poslovni ugled, lino i poslovno poverenje, to je -
otkad je kreditnog odnosa - bila veoma vana injenica da li nekom odobriti odnosno
dati kredit ili ne.
287
10.1.2. Formiranje kreditnog portfolija banke
Sva raspoloiva sredstva, banka po podmirenju obaveza (izdvajanja u obaveznu
rezervu, vraanje dospelih kreditnih obaveza i plaanja drugih dospelih obaveza),
treba da ulae u plasmane. To su, pre svega, kreditni plasmani i plasmani u hartije od
vrednosti, koji se jednim imenom nazivaju produktivna aktiva. Produktivna aktiva je
bitna za banku, poto plasmani generiu prihode banci, kao to su kamatni prihodi
(kreditni plasmani i plasmani u obveznice) i prihodi po osnovu dividende (plasmani u
akcije).

Dakle, osnovna svrha kreditne delatnosti banke je ostvarivanje prihoda putem naplate
kamatne stope na odobrene kredite. Sve vrste kredita koje banka odobrava svojim
286
Ibidem, str. 289.
287
Usko sa pojmom kredita vezani su i izrazi zajam i finansiranje. Pod zajmom se
obino podrazumeva dugoroni zajam, dakle pozajmljen iznos novca na vie godina.
Pod pojmom kredit obino se podrazumeva kratkoroni kredit, dakle kredit do jedne
godine. Meutim, nai pozitivni zakonski propisi ne prave takvu razliku i sve kreditne
odnose, bez obzira bili oni kratkoroni ili dugoroni, tretiraju kao kreditni tj. kao
kredit. Pojam finansiranje se najee dovodi u vezu sa davanjem sredstava bez
obaveze vraanja, tzv. bespovratno ulaganje novca, koje ustvari predstavlja daleko iri
pojam.
244 BANKE I RIZICI
komitentima i klijentima, vode se u okviru kreditnog portfolija banke. Kreditni
portfolio banke podrazumeva grupu kredita ili ukupne kredite u aktivi banke, koji su
od strane menadment tima banke klasifikovani ili struktuirani po nameni i tipu
korisnika kredita kao to su:
komercijalni krediti,
stambeni krediti i/ili
potroaki krediti.
Svaka od navedenih grupa kredita moe da obuhvata razne vrste kredita kao na
primer: komercijalni krediti obuhvataju kredite privredi: za poveanje obima
proizvodnje, kredite za izvoz roba i usluga, kredite za uvoz robe i usluga, zatim
kredite industrijskim preduzeima i firmama, kredite trgovini itd; kredite stanovnitvu:
stambene kredite, potroake kredite i agrarne kredite.
Prema tome, kreditni portfolio banke podrazumeva postojanje sledeih
karakteristinih elementa:
vrste i ronost kredita,
visina i struktura kamatnih stopa,
pokrie ili kolateral kredita, i
zatitnih kalauzula.
Kreditni portfolio moe se posmatrati i kao kompleksni kreditni portfolio. Naime,
kompleksni kreditni portfolio ukljuuje, pored obima i strukture plasmna, i izvore
sredstava. Na strani izvora sredstava takoe je vano, da banka obezbedi adekvatne
izvore za kreditne plasmane. Mada su upravo izvori sredstava osnova koja odreuje
obim i strukturu kreditnih plasmana, mogue je da se, ponekad, i deo izvora
prilagoava izraenim interesima trailaca kredita, kako sukcesivnim pribavljanjem
izvora na tritu novca i kapitala, tako i animiranjem novih depozitara i tedia.
Kvalitet kreditnog portfolija odreuju tri kljuna faktora: kapital, zarada i disciplina.
Kapital banke je vaan, poto je kljuni izvor kapitala zarada banke.
288
A kljuni izvor
zarade banke su prihodi od kredita. Disciplina kreditnog portfolija odnosi se na
respektovanje, odnosno kontrolu trokova, kreditnih gubitaka i rasta kredita. Sledei
troak banke, pored novca, odnosi se na plate zaposlenih i trokove uprave kreditnog
portfolija. Banka ije zarada i kapital postaju slabiji, gubi kontrolu nad rastom i
kvalitetom svog kreditnog portfolija. Kada se ovo desi u povezanosti sa eksternim
288
Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 537.
BANKE I RIZICI 245
nepovoljnim uslovima (kao to su pet faktora kreditne sposobnosti five Cs), banka
se tada moe nai u finansijskim tekoama.
Kvalitet kreditnog portfolia odreuju sledei faktori:
289
(1) potpuna naslonjenost i
usaglaenost sa strategijskim planom i kreditnom politikom banke; (2) precizno
definisani ciljevi za svaku kategoriju koji moraju da ispunjavaju odreene kriterije kao
to su: specifini, merljivi, realni, relevantni, i vremenski ogranieni; (3) performanse
moraju biti merljive i uporedive sa ukupnim rizikom prisutnim u portfoliju banke; (4)
Rezultati i rizici kreditnog portfolija se moraju kontinuirano proveravati; (5) odluke se
moraju donositi u skladu sa promenama, da bi se ostvarili ciljevi i sledee finansijske
performanse: ostvarili minimalni kreditni gubici, utvrdile cene rizika, i poveala
produktivnost.
10.1.3. Ciljevi i politika kreditnog portfolija banke
Kljuni ciljevi kreditnog portfolija, o kojima prvenstveno brinu kreditni menaderi,
odnosi se na: obim, strukturu, vrste kreditnih usluga, naplatu kredita, visunu cena i
profit, kao na slici br. 10-1.
290

Slika br. 10-1: Ciljevi kreditnog portfolija banke
U oblikovanju obima i strukture kreditnog portfolija banke, znaajnu ulogu igraju
karakteristike samog kreditnog portfolija, ali i kljuni elementi kreditne politike
banke. Stoga, kreditni portfolio mora respektovati odgovarajue uticaje i uslove, kao
to su:
289
Ibidem, str. 538.
290
ema sainjena prema hipotetinoj kreditnoj politici i ciljevima kreditnog portfolija
banke.
246 BANKE I RIZICI
Kreditni
menadment tim
Kljuni ciljevi
kreditnog portfolija
Obim
Struktura
Usluge
Naplata
Cena
Profit
Kreditni portfolio:
Koncentracija
Dospee
Kamatne stope
Obezbeenja
Namena
Trendovi i kretanja
Kreditna politika:
Vrsta posla
Struktura kredita
Kontrola kredita
Zakonski uslovi
Usklaenost sa politikom
banke
koncentracija,
dospee,
visina kamatne stope,
vrsta obezbeenja kredita,
namene kredita, i
trendovi kretanja.
Dobar deo tih uslova obezbeuje se preko uticaja kreditne politike kao to su: vrsta
posla, struktura kredita, kontrola kredita, zakonski uslovi, usklaenost sa politikom
banke. Ostali uslovi reguliu se planom, a kreditni menaderi tekuim odlukama
dopunjuju potrebne elemente. Odnos izmeu ovih razliitih uticaja je direktan i
interaktivan. Menadment tim i kreditni menaderi oblikuju kreditni portfolio banke.
Na kreditne menadere utie opredeljenje banke izraeno kroz kreditnu politiku banke
s jedne strane, i elja za liderstvom, s druge strane. Na kreditni proces, pored kreditnih
menadera, utiu i drugi faktori kao to je analiza kreditnog portfolija. Uticaj faktora i
kreditnih procesa pokazuje navedena slika br. 10-2.
Slika br. 10-2: Uticaj kreditnih procesa na kreditni portfolio
Uspeno upravljanje rizikom kreditnog portfolija putem kreditnih procesa dovodi do
pozitivnih rezultata, koji se manifestuju kao: mali gubici i rezerve i visok kvalitet
prihoda.
10.1.4. Principi kreditiranja u uslovima rizika
BANKE I RIZICI 247
KREDITI
Nezavisno
praenje
kredita
Analiza
kreditnog
portfolija
R E Z U L T A T:
Mali gubici i
rezerve
Visok kvalitet
prihoda
Liderstvo
Menaderi
kreditnog procesa
Kreditna
politika
Svi poslovi egzistiraju da bi zaradili prinos za preduzimanje rizika. Banke nisu
razliite u tom respektu u odnosu na ostale poslove, i kao ostali poslovi, one su
uspene samo toliko dugo koliko je procenjeni rizik realan i kontrolisan u okviru
definisanih limita. Odluka o kreditu je stvar personalne procene i donosi se u
kontekstu opte kreditne politike banke, u pravcu ravnotee izmeu profitabilnosti i
likvidnosti. Likvidnost e padati ako su krediti dugoroniji ili riziniji po karakteru.
Ali, istovremeno, profitabilnost bi trebalo da raste ako likvidnost opada, to izaziva
kratkorone posledice za banku.
Pre donoenja odluke o kreditu treba imati u vidu, da ni jedan kredit nije bez rizika i
da ni jedna banka ne bi bila u stanju, da kontinuirano obavlja poslove ako nikada ne
odobri rizian kredit. Naravno, u trenutku donoenja odluke, ako banka odlui da ne
odobri kredit, sigurno je da su razlozi jasni za donoenje takve odluke. Zato treba
imati u vidu navedene principe, koje svrstavamo u dve grupe: prva grupa (prvih
sedam) odnosi se na zajmodavca, a druga grupa (drugih jedanaest) odnosi se na
budueg zajmoprimca.
291

Prva grupa - odnose se na zajmodavca:
Kvalitet kredita je vaniji nego korienje nove anse.
Svaki kredit trebalo bi da ima dva izlaza koji nisu povezani i ne egzistiraju od
poetka.
Karakter dunika - ili korporacije, glavnog menadmenta i deoniara - mora da
bude osloboen svake sumnje, kao i njihov integritet.
Ako ne razumete posao, nemojte odobravati kredit za njega.
To je vaa odluka i vi se morate oseati komforno sa njom, saglasno vaoj
sopstvenoj proceni.
Svrha kredita treba da sadri bazu njegove otplate.
Ako imate sve injenice, vi ne trebate biti genije da donesete pravu odluku.
Druga grupa - odnosi se na zajmoprimca:
Poslovni ciklus je neminovan.
Premda je tea, procena kvaliteta menadment tima kompanije je vitalnija nego
procenjivanje finansijskih izvetaja.
Sigurnost kolaterala (zaloge) nije supstitut za otplatu kredita.
Gde se uzimaju hartije od vrednosti, profesionalno i nepristrasno miljenje
njihovih vrednosti i utrivosti mora biti dobijeno.
Odobravanje kredita manjim zajmotraiocima je rizinije nego odobravanje
kredita veima.
Ne dozvoliti slabu panju detaljima jer i kreditna administracija moe na odreen
nain pokvariti zdrav kredit.
Lokalne banke treba da budu uesnici u kreditiranju lokalnih zajmotrailaca.
Ako jedan zajmotrailac eli brz odgovor, on je: NE!
291
Roger H. Hale: Credit analysis A Complete Guide, John Wiley & Sons, New
York, 1983, str. 213-218.
248 BANKE I RIZICI
Ako kredit treba da bude garantovan, budite sigurni da interes garanta treba
proveriti isto tako dobro kao i zajmotraioca.
Pogledajte, gde treba da se potroi banin novac.
Prvo mislite na banku. Rizik raste kada se kreditni principi prekre.
Postoji nekoliko formi kriterija koji slue kao opta baza za evaluiranje svih tipova
bankarskih kredita. Najpoznatiji meu njima je kriterijum poznat kao tri P (three P):
prikladnost araniranja povrata kredita (payment),
validnost svrhe za koju se kredit odobrava (purpose, i
sigurnost konane naplate kredita (protection).
292

Sigurnost naplate kredita je sadrana u prva dva kriterija, ali ukljuuje i dodatna
tehnika razmatranja zatite protiv nepredvienih okolnosti. Smatra se, da je
kreditiranje vie umenost nego nauka. Poenta je u tome, da banka ignorie rizik ili
prinosi rtvu razumnoj sigurnosti. Kredit za koji je jasno da je nesiguran, banka ne bi
trebalo da ga odobri. Meutim, apsolutne sigurnost nema. Ona nije ak ni najbolja
mera pouzdanosti, pa kompetentan i sa bogatom matom kreditni referent, moe esto
da aranira siguran kredit i u graninim kreditnim situacijama.
Analiza kvaliteta kredita vri se na dva nivoa: (a) na nivou specifinih racio
pokazatelja: miksa kredita, dospee kredita, racija kreditnih gubitaka i analize zarade;
i (b) na nivou limitirajuih faktora: nivoa do kojeg krediti nose rizik i da li su
dozvoljeni dodatni, kako se reflektuju na karakteristike portfolija i kreditnu politiku,
nivo do kojeg zarada na kredite znaajno reflektuje veu zaradu nego konkurencija,
koja moe odrati vee potencijalne kreditne gubitke od rizinijih kredita
obezbeivanjem vee zarade.
10.2. KREDITNI RIZIK BANKE
10.2.1. Sutina kreditnog rizika zajmotraioca
Rizik je neraskidiva komponenta svakog prosenog ili normalnog kreditnog posla.
Zato banka kao kreditna institucija mora obaviti sva prethodna sagledavanja i analizu
poslovanja zajmotraioca, kako bi se preventivno, ali i posledino, zatitila od
moguih kreditnih rizika. Kreditni rizik banke podrazumeva nemogunost ili
nevoljnost zajmotraioca da odobreni i iskorieni kredit moe i hoe da vrati banci.
Na mogunost i volju zajmotraioca ili korisnika kredita utiu mnogobrojni faktori,
kako oni koji su pod kontrolom zajmotraioca (endogeni faktori delokrug
292
Dryden Press, New York, 1985, str. 285.
BANKE I RIZICI 249
upravljake diskrecije i filozofije), tako i oni koji su van kontrole zajmotraioca ili
korisnika kredita (egzogeni faktori stanje ekonomije, prirodne okolnosti).
Iako je modeliranje kreditnog rizika, odnosno njegove funkcije, relativno lako
postaviti u optem obliku, veoma je sloen proces njegovog konkretnog utvrivanja i
merenja. Kljunu ulogu u tom procesu ima analiza i ocena kreditne sposobnosti
zajmotraioca da utvrdi.
(1) da li je i da li e biti zajmotrailac s p o s o b a n da vrati kredit kada bude
dospeo; i
(2) da li je i da li e biti zajmotrailac s p r e m a n da vrati kredit u vreme kada
kredit bude dospeo.
Praksa amerikih i evropskih banka u ovom segmentu bankarskog poslovanja je
veoma razuena, pa su se razvile razne koncepcije i modeli za analizu i ocenu
kreditne sposobnosti zajmotraioca. U poslednjoj deceniji u tom poslu su znaajno
napredovale i nae banke.
Sam pojam kreditne sposobnosti razliito je definisan u literaturi, pri emu se polazilo
i od razliitih naina merenja. Ako se poe od toga da je kreditna sposobnost
zajmotraioca mogunost uzimanja, korienja i vraanja kredita pod odreenim
(ugovorenim) uslovima kreditiranja,
293
onda se kao osnovni problem postavlja
pouzdano merenje te mogunosti uzimanja, korienja i vraanja kredita. Merenje
mogunosti uzimanja, korienja i vraanja kredita odnosno kreditna sposobnost
zajmotraioca merila se tradicionalno merenjem imovine zajmotraioca, to je
predstavljalo relativno sigurnu osnovu poverenja banke u zajmotraioca.
294

Banka se pre odobravanja kredita mora, koliko god je to mogue, treba uveriti da je
maksimalno zatiena od vie vrsta rizika, od kojih su tri najznaajnija i proizilaze iz
sagledavanja:
Moralni rizik se vezuje za line osobine zajmotraioca, njegov poslovni ugled i
karakteristike menadmenta preduzea iji je vlasnik ili njime upravlja. Poslovni rizik
se vezuje za kapacitet preduzea shvaen u dvostrukom smislu: kao stvarni
proizvodno-tehniki kapacitet i kao finansijski kapacitet odnosno izvor prihoda za
vraanje duga. Poslovni rizik se esto pokriva kolateralom, to omoguava
smanjenje poslovnog rizika na kritinim takama. Rizik vlasnitva se vezuje za kapital
zajmotraioca. Posebnu ulogu ovaj elemenat ima u odobravanju hipotekarnih kredita,
293
P.Jurkovi: Razvojna i kreditna sposobnost investitora u zborniku: Poslovne
finansije, Narodne novine, Zagreb, 1980. godine, str. 206.
294
F. Leitner: Bilanztechnik und Bilanzkritik, X Aufl. Berlin, 1933. godine, str. 303.
250 BANKE I RIZICI
karaktera (character) = moralni rizik (moral risk),
kapaciteta (capacity) = poslovni rizik (business risk)
kapitala (capital) = rizik vlasnitva (property risk).
a u savremenim uslovima vie oznaava odgovarajuu strukturu sredstava i izvora
sredstava zajmotraioca.
295

10.2.2. Vrste i funkcija kreditnog rizika
Kao to smo videli, u osnovi postoje dve vrste kreditnog rizika: jedna je vezana za
povrat glavnice ili rata glavnog duga, a druga je povezana sa plaanjem kamate kao
prinosa na plasirana sredstva. Meutim, pojedini autori smatraju da postoji ira skala
rizika koji su povezani sa odobravanjem kredita. Prema E.I. Altman-u, najvanije
kategorije rizika koje su u vezi sa funkcijom komercijalnog kreditiranja su:
296

(1) kreditni rizik ili rizik vraanja kredita,
(2) rizik ulaganja ili rizik kamatne stope,
(3) rizik kontribucije kreditnog portfolija,
(4) operativni rizik,
(5) rizik prevare i malverzacija,
(6) rizik sindikacije kredita.
Kreditni rizik je izraen kroz kvalitet kredita, koji zavisi od uspenosti banke, da
savlada prepreke na putu sigurnosti vraanja kredita. Naime, u celokupnom procesu
kreditiranja, samo se dve take smatraju uspenim i izvesnim: prva kada se kredit
odobri, a druga kada se kredit vrati. Sve ono to se deava izmeu ove dve take je
neizvesnost i borba banke sa korisnikom kredita, da bi se kredit vratio o roku ili
uopte vratio. Moda o tome moe vie da kae sledea slika br. 10-3, koja ilustruje
sigurnosne zone plasiranih sredstava, odnosno kredita sa odgovarajuim
obezbeenjima sigurnosti vraanja kredita.
297

295
Vidi opirnije: Glenn G.Munn and F.L.Garcia: Encyclopedia of Banking and
Finance, Eighth Edition, Revised and Expanded, Bankers Publishing Company,
Boston, 1983. godine, str. 159, 176, 191. i 229.
296
Edward I. Altman: Managing the Commercial Lending Process, u knjizi: Handbook
for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John
Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 483.
297
Peter S. Rose, Menadment komercijalnih banaka, (naslov originala: Commercial
Bank Management), etvrto izdanje, prevod, MATE Zagreb, 2003, str. 534.
BANKE I RIZICI 251
3)Lina jemstva i zalona prava
vlasnika firme ili supotpisnika kredita.
2)Sredstva iz bilansa stanja traioca
kredita
i kolateral koji se daje u zalog.
1)Oekivani profit traioca
kredita,
prihod ili novani tok (cash
flow).
Iznos duga banci, koji
je izloen riziku,
jednak je glavnici
kredita sa svim
kamatama, umanjen
za sve depozite
dunika.
Slika br. 10-3: Sigurnosne zone plasiranih sredstava banke
Iz navedene slike br. 10-3 je vidljivo, da neke banke preferiraju ne samo jednu
sigurnosnu zonu, kao to je to na primer kolateral, ve najmanje dve, pa ak i vie, tri.
Naime, primarna sigurnosna zona kredita (1) je dovoljan prihod, odnosno pozitivan
novani tok (cash flow), iz koga e korisnik kredita otplaivati kredit. Druga
sigurnosna zona kredita (2) je imovina u bilansu stanja banke, koja se moe dati u
zalogu kao garancija ili likvidna imovina, koja se moe prodati za gotovinu, kako bi
se obezbedile rupe u novanom toku komitenta. Konano, za firmu moe da
garantuje i njen vlasnik svojom linom imovinom (3 zona), da bi obezbedio vraanje
kredita.
10.2.3. Relativizacija kreditnog rizika
Izloenost banke kreditnom riziku zahteva aktivnost menadment tima u tri
meuzavisne faze:
298
Prvo, menadment tim mora identifikovati sistemske rizike koji
se smatraju karakteristinim za kreditni portfolio. U ovom sagledavanju vanu ulogu
igraju statistika i ekonomska analiza, ali esto puta i veliko bankarsko iskustvo.
Drugo, mora da bude dizajniran i instaliran sistem izvetavanja sa jednim brojem
odgovarajuih upravljakih kategorija kredita. Potencijalni korisnici mogli bi da budu
sortirani u set kategorija koji pokrivaju glavninu reakcija na eksterne udare. Tree,
menadment tim mora odrediti razliite premije rizika za tipove, odnosno vrste kredita
za koje veruje da postoje razliite izloenosti riziku.
Banka moe da vri preventivnu i naknadnu relativizaciju kreditnog portfolio rizika.
Preventivna relativizacija rizika kreditnog portfolia obuhvata:
299

298
Mark J. Flannery: A Portfolio View of Loan Selection and Pricing, u knjizi:
Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985, str.457.
299
Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 548-
252 BANKE I RIZICI
analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotrailaca,
uzimanje kolaterala ili zaloge za pojaanje kreditne sposobnosti,
ugraivanje u ugovoru o kreditu odreenih zatitnih klauzula,
ugovaranje odreenih vrsta kamatnih stopa (promenjivih),
diversifikaciju kreditnog portfolija,
distribuciju kreditnog portfolija, i
planiranje sredstava za budue gubitke u kreditnom portfoliju.
Naknadna relativizacija rizika kreditnog portfolija obuhvata:
diversifikaciju kreditnog portfolia,
veliinu pojedinanog kredita,
klasifikaciju kredita (klasifikovana aktiva),
rezerve za pokrie gubitaka kreditnog portfolija,
adekvatnost kapitala banke, i
utrivost zaloge.
Naravno, neke postupke relativizacije je teko razdvojiti, pa se oni pojavljuju u obe
navedene grupe. Ponaanje kreditora u pravcu preduzimanja nivoa kreditnog rizika,
koji nije direktno vidljiv, reflektuje se izmeu ostalog u kreditnoj politici banke,
kvalitetu kreditne analize banke, kreditnom nadzoru i ekspertizama kreditnih
referenata. Ekspertize kreditnih referenata su izraz njihove sposobnosti, obuenosti i
iskustva u ovim poslovima.
10.3. UPRAVLJANJE RIZIKOM KRATKORONOG KREDITA
10.3.1. Kreditna politika i odluke o kreditu
Kreditna politika banke treba da predstavlja, s jedne strane, okvir kreditne aktivnosti
banke i, s druge strane, jasnu svakodnevnu operativnu proceduru sa ciljem da se
kreditna strategija i procedura razume i efikasno koordinira putem banine
organizacione strukture. Kreditna politika treba da je u pisanoj formi i da tei ka
549.
BANKE I RIZICI 253
maksimiranju profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru prihvatljivog rizika za banku.
Razvoj kreditne politike zahteva kompatibilnost sa njenim poslovnim ciljevima,
marketing i kreditnim strategijama. Kreditni portfolio kod veine poslovnih banaka
ima najvee uee u njihovoj ukupnoj aktivi i predstavlja osnovni izvor prihoda
banke. Vano je da banka ima odgovarajui struni kadar, koji e biti garancija za
odgovarajui nivo kvaliteta kreditnog porfolija i odravanje nivoa kreditnih gubitaka
sa obimom rasta kreditne aktive.
Donoenje odluke o kreditu je proces koji se odvija u nekoliko faza i na nekoliko
nivoa. Moe se rei da ne postoji rizik odobrenja kredita, ve rizik vraanja kredita
koji treba sagledati prilikom odobravanja kredita. Bitnu komponentu tog procesa ine
struni kadrovi kreditni menaderi, osposobljeni za kreditnu analizu. Faze i element
donoenja odluka o kreditu u praksi amerikih komercijalnih banaka dajemo grafiki
prikaz na slici br. 10-4.
300

Iz navedenog ematskog prikaza procesa ispitivanja i provere za odobravanja kredita
vidljiv je i proces formiranja cene kredita i uticaj kreditnog posla na profit i zaradu
deoniara (dividendu). Naime, kad potencijalni korisnik kredita podnese zahtev za
odobravanje kredita, primarna koncentracija panje kreditnog referenta je usmerena na
volju i mogunost traioca kredita da vrati kredit. Banka e biti zadovoljna ako utvrdi
da e korisnik kredita - dunik vratiti kredit u skladu sa odredbama originalnog
ugovora o kreditu i da dunik poseduje ili e posedovati sredstva za vraanje kredita.
Proces provere prethodne volje i mogunosti traioca kredita i analiza elemenata
kredita (five Cs of credit) mogu dati odgovor na to pitanje.
300
Community, Regional and Global, Prentice Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990.
godine, str. 458.
254 BANKE I RIZICI
KREDITNI RIZIK
Sposobnost pla}anja Voljaza pla}anjem
- karakter
- kapacitet
- kapital
- kolateral
- uslovi
Krediti privredi Krediti gra|anima
Mere:
- Finasijski racio
- Dun&Bradstreet
NACIS, itd
23)

- Z-SCORE
Mere:
- Kreditni izve{taj
- Stabilnost posla
- Vlasni{tvo - imovina
- Drugi d ugovi
- CREDIT -SCORE
PRIHVATANJE ODBIJANJE
Udovoljavanjezahtevima
za{tite potro{a~a
Cenakredita
Prinos Rizik
Maksimiziranjebogatstva
akcionara
Slika br. 10-4: ematski prikaz taaka rizika u procesu odobravanja kredita
10.3.2. Kreditna analiza i ocena kreditne sposobnosti
Osnovni razlog za izradu kreditne analize poslovanja zajmotraioca je merenje rizika
ili neplaanja odnosno nevraanja kredita koji treba da mu se odobri. Mnogi faktori
mogu uticati da poslovanje zajmotraioca u budunosti bude nedovoljno rentabilno ili
ak nerentabilno da zajmotrailac ostvari gubitak. Uzroci takvom poslovanju
zajmotraioca mogu biti razliiti, poev od uzroka izazvanih viom silom (vremenske
nepogode, poplave, sue, grad, politiki nemiri, rat), uzroka ekonomske prirode
odnosno trinih faktora (opta privredna recesija, inflacioni trendovi, energetska
kriza), pa do kadrovskih faktora, kao to su planirane ili neplanirane promene
menadmet tima, odlazak ili smena pojedinih visoko strunih specijalista itd.
Osnovna svrha izrade kreditne analize je, da utvrdi postoji li i da li e i ubudue
postojati volja i sposobnost odnosno mogunost zajmotraioca da otplauje eventualno
BANKE I RIZICI 255
odobreni kredit u skladu sa uslovima ugovora o kreditu. Banka odnosno kreditni
referent mora utvrditi stepen rizika i volje i mogunosti, koji mora preuzeti na sebe i u
sluaju da rok vraanja kredita moe biti i produen. Odnosno, ako jedan kredit treba
da bude odobren, potrebno je precizno definisati uslove pod kojima e biti odobren.
Pri tome treba imati na umu da je neke od faktora koji utiu na sposobnost i
mogunost zajmotraioca da e vraati kredit teko ili ak vrlo teko proceniti.
Meutim, tu procenu mora uraditi kreditni referent banke na to je mogue realniji
nain kroz pripremu finansijskih projekcija. Pri tome je od znaaja kako ekonomska
prolost i sadanjost tako i ekonomska budunost zajmotraioca.
Sutina ocene kreditne sposobnosti svodi se na analizu i ocenu karakteristika i
specifinosti kredita kao komponenti kreditnog rizika. U principu, svaki kreditni posao
ima svoje karakteristike i specifinosti i trai poseban pristup i proveru sa aspekta
analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotraioca. Koncepcija analize kreditne
sposobnosti zajmotraioca poznata je u literaturi pod nazivom pet kreditnih elemenata
odnosno five Cs of credit.
301
Za ove potrebe mi emo se ograniti na kratak opis
analize ovih pet faktora, ijom konsekventnom primenom treba doi do to pouzdanije
dijagnoze ekonomskog i finansijskog stanja zajmotraioca. Sutina analize je na
dobijanju to pouzdanijih odgovora na sledea pitanja:
(1) Da li e zajmotrailac moi izvravati svoje obaveze onako kako dospevaju?
(2) Da li su realna i likvidna njegova potraivanja i kurentne njegove zalihe?
(3) Da li zajmotrailac dostie zadovoljavajui obim prodaje i u odnosu na uloeni
obrtni i fiksni kapital?
(4) Da li zajmotrailac zarauje realnu stopu prinosa na obim prodaje, sredstava i
neto vrednosti ?
(5) Do koje granice se moe smanjivati stopa profita zajmotraioca, a da se pri tom
ne ugrozi njegova sposobnost da izmiruje obaveze kao to su kamate, renta ili
otplata kredita?
(6) Koliko e se, u sluaju bankrotstva zajmotraioca, smanjiti vrednost njegove
aktive u odnosu na bilansne vrednosti do momenta kada kreditori ponu snositi
gubitke po osnovu datog kreditnog posla?
(7) Da li je finansijsko stanje zajmotraioca stabilno, nestabilno ili neto izmeu?
302

301
Klasina koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotraioca ukljuivala je samo
prva tri faktora tj. 3 Cs of credit(Character,Capacity,Capital), dok je moderna
koncepcija inkorporirala u svoju formulu jo navedena dva (Collateral i
Conditions). Naravno, savremeno poslovanje preduzea ne odvija se danas samo
unutar zemlje ve i sa inostranstvom, pa se ova koncepcija proiruje i drugim
faktorima, kao to su rizik zemlje sa kojom preduzee ima poslovne odnose (country
risk) i drugo. Vidi o ovome detaljnije: Jack R. Crigger: An Ocean of Cs, u The
Journal of Commercial Bank Lending, December 1975. godine, str. 2-8.
302
Edward W. Reed and Edward K. Gill: Commercial Banking, Prentice-Hall,
Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 234.
256 BANKE I RIZICI
U zavisnosti od toga da li zajmotrailac trai kratkoroni, srednjoroni ili pak
dugoroni kredit, nuno je u analizu i ocenu kreditne sposobnosti inkorporirati
odgovarajuu vremensku dimenziju. To je naroito vano za projekciju rentabilnosti
zajmoprimca za vreme trajanja obaveze vraanja kredita. Ova projekcija zahteva
prouavanje: konkurentskih uslova, uslova ponude i tranje i budue perspektive grane
zajmotraioca. Isto tako, ova projekcija zahteva i paljivu analizu njegove snage i
slabosti, kao to su: kvalitet menadmenta, efikasnost njegove organizacije
proizvodnje, efektivnost njegovog marketinga, zdravlje njegovih zaposlenih, fizika
kondicija opreme, raspoloivost i cena radne snage, sirovina i materijala, te vrednost
bilo kojih neopipljivih stvari kao to su patentno pravo i licencni ugovori i mogunost
eventualnih obaveza.
Primenu tehnike diskriminacione anlaize u credit scoring modelu moemo videti na
primeru kompanije M, to se vidi u pregledu br. 10-1.
Pregled br. 10-1: Primer jednog kreditnog skoring modela kompanije M
Karakteristike Rang Zbir
bodova
Vanost Ukupna
vanost
Vreme u poslu
(delatnosti)
Manje od 1 godine = -2
Vie od 6 godina = 5 -1 1 -1
Menadment
iskustvo
Manje od 5 godina = 0
Vie od 10 godina = 5 5 3 15
Dug / neto
vrednost racio
Vie od 2,0X = -1
Manje od 0,5X = 4 0 2 0
Stepen
konkurencije
Visok stepen = 0
Monopol = 2 1 1 1
Trgovako
iskustvo
Slabo = 0
Odlino= 5 4 3 12
Uvaavanje
menadmenta
Nisko uvaavanje = -2
Visoko uvaavanje = 2 1 2 2
Tok
gotovine
< 1 % od prodaje = -2
> 2 % od prodaje = 5 3 3 9
Ukupna vanost bodova 38
Osnovni podaci za kompaniju M su: da je u poslu dve godine, njen vlasnik i
menader je ranije radio kao menader 13 godina; iz bilansa se vidi njegov
debitni/neto vrednost racio 1,2 do 1; kredite vraa uredno; a nekoliko rauna je platio
sa zakanjenjem do 30 dana; ima povoljnu ocenu menadmenta (nije bilo bankrota);
BANKE I RIZICI 257
obim prodaje kompanije je bio USD 37 miliona; tok gotovine USD 5 miliona za
prethodnu godinu; najvie od toga je uloeno u opremu da bi se proirio posao.
303

U navedenom primeru datom u pregledu br. 10-1. kompanija M dostigla je vrednost
zbira bodova 38, to pokazuje da ona (kao i sve one koje imaju vie od 30 bodova),
imaju jako opravdanje za kredit i odlian kreditni rizik. A granica da se moe odobriti
kredit je najmanje 30 bodova. Ako je ukupan zbir bodova manji od 12, trailac kredita
se automatski odbija. Ako je zbir bodova izmeu 12 i 30, takvi zajmotraioci se
moraju dalje analizirati. Tako u okviru ovog raspona bodova imamo sledee
klasifikacije zajmotraioca: sa zbirom 12 do 17 bodova zajmotraiocima je, kao
marginalnim, neophodno obezbeenje kredita putem garancija ili akreditiva;
kompanije sa zbirom 18 do 25 bodova mogu biti kreditno prihvatljive, ali se mora
pribaviti jo vie dodatnih informacija; kompanije sa zbirom bodova 26 do 30 su
obino dobre i zadovoljavaju kreditni rizik, ali je nuan makar rutinski pregled
kreditnih informacija pre odobravanja kredita.
10.3.3. Faktori ocene kreditne sposobnosti zajmiotraioca
Poto je analiza kreditne sposobnosti zajmotraioca osnova na kojoj treba da se
zasniva i izvede ocena o njegovoj kreditnoj sposobnosti, neophodno je uzeti u obzir
sve okolnosti koje su od uticaja za takav sud. Pri tome je neophodno analizirati sve
pojave vezane za prolost i sadanjost zajmotraioca. I ne samo to. Analizom treba
obuhvatiti i budue uslove poslovnog ambijenta zajmotraioca srazmerno duini
nameravanog perioda kreditiranja.
Struni ljudi - kreditni referenti u amerikom poslovnom bankarstvu ve dui niz
godina se za pripremu odluke o kreditu slue analizom tri odnosno pet faktora kreditne
sposobnosti nazvanim 3 Cs of Credit odnosno 5 Cs of Credit, pri emu se smatra da
su prva tri bitna, a da druga dva samo upotpunjuju i proiruju analizu ekonomskog
ambijenta zajmotraioca i ukazuju na mogunost obezbeenja datog kredita.
304

303
Richard Bort: Corporate Cash Management Handbook, Warren Gorham and
Lamont, Boston, 1989. godine, str. 4-15.
304
Brojna je amerika bankarska literatura u kojoj se navode i analiziraju ovi faktori.
Njihova interpretacija je manje-vie ista, samo je razlika u dubini poniranja u analizu
svakog pojedinanog faktora. Mi emo se posluiti samo onim tekstovima koji na
najbolji mogui nain ili najsaetije izraavaju elemente merenja kreditnog rizika. Da
navedemo samo neke: (1) William H. Bryan: The Banker and the Credit Decision, u
knjizi: Bank Credit, Edited by Herbert V. Prochnow, Harper & Row, Publisher, New
York, 1981. godine, str. 2-4.; (2) Eduward W. Reed & Eduward K. Gill: Commercial
Banking, Fourth Edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, 1989. godine, str. 216-221.;
(3) Steven J. Beck: Financing Leveraged Buyouts, u knjizi: The Bankers Handbook,
Third Edition, Edited by William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker,
Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, str. 743-750.; (4) Joseph F. Sinkey:
Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry, Third
Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 495.; (5)
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community,
258 BANKE I RIZICI
Naa savremena bankarska praksa je u dobroj meri prihvatila metode analize kreditne
sposobnosti zajmotraioca prema praksi banaka u visoko razvijenim trinim
privredama, kao to je to SAD. U praksi amerikog poslovnog bankarstva, u analizu
kreditne sposobnosti zajmotraioca obino se ukljuuje ve navedenih pet faktora, tzv.
five Cs of credit, kao to su:
(1) karakteristike zajmotraioca (character) ili volja za plaanje,
(2) kapacitet zajmotraioca (capacity) ili sposobnost - mogunost plaanja,
(3) kapital zajmotraioca (capital) ili bogatstvo dunika,
(4) uslovi obezbeenja kredita (collateral), zaloga ili osiguranje, ako je potrebno,
(5) uslovi poslovanja zajmotraioca (conditions) odnosno ekterni, ekonomski
uslovi.
Ovih pet navedenih faktora upravljanja kreditom (Cs) izraava se i kao: (1) karakter,
dobar graanin (character ili good citizen), (2) kapacitet ili tok gotovine (capacity
ili cash flow), (3) kapital ili bogatstvo, (capital ili wealth), (4) zaloga ili
obezbeenje, (collateral ili security) i (5) uslovi ili ekonomski ambijent (conditions
ili economic environment).
305
Veze i karakteristike navedenih faktora sa vrstama
rizika pokazuje pregled br. 10-2.
Pregled br. 10-2: Veze faktora ocene kreditne sposobnosti i rizika
1. Karakter (character) - dobar graanin - moralni rizik
2. Kapacitet (capacity) - tok gotovine - poslovni rizik
3. Kapital (capital) - bogatstvo - imovinski rizik
4. Kolateral (collateral) - sigurnost - rizik zaloge
5. Uslovi (conditions) - konjunktura - trini rizik
Prva etiri kriterijuma odnose se na ocenu sposobnosti plaanja zajmotraioca, dok se
peti kriterijum odnosi na opte uslove poslovanja u grani zajmotraioca.
306

(1) Karakter zajmotraioca
Regional and Global, Prentice-Hall Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str.
459-460, i druga literatura, koja je koriena u ovom radu, a nalazi se konkretno
navedena u spisku literature.
305
Sinkey, ibidem, str. 495.
306
Dr Boko ivkovi i Zorica Vidi: Analiza i ocena kreditne sposobnosti preduzea
u amerikom komercijalnom bankarstvu, Jugoslovensko bankarstvo 5/89, UBJ,
Beograd, maj, 1989. godine.
BANKE I RIZICI 259
Savremeni pristup sagledavanju karaktera zajmotraioca je dobio neto drugaiji
sadraj nego to se to moe zakljuiti iz samog izraza karakter. Naime, ue shvatanje
izraza karakter, ili pak karakteristike zajmotraioca, polazi od opisivanja njegovih
linih osobina stavljajui u fokus njegovu spremnost da vrati kredit pod ugovorenim
uslovima. ire shvatanje karaktera zajmotraioca ukljuuje i druge elemente u analizu
za ocenu njegove kreditne sposobnosti, pa se dolazi do odvojene analize i ocene:
(1) karakteristika zajmotraioca u smislu njegovih osobina i njegovog poslovnog
ugleda i
(2) karakteristika preduzea kojim on upravlja kao vlasnik ili menader.
Najpogodinije elemente i indikatore za ocenjivanje karaktera zajmotraioca u smislu
njegovih linih osobina i poslovnog ugleda oboje preporuuje R. Bartles,
307
dajemo u
pregledu br. 10-3.
Pregled br. 10-3: Elementi i indikatori karaktera zajmotraioca
Elementi Indikatori
Odgovornost Osobine linosti menadera - vlasnika preduzea
Integritet Poslovna iskustva sa zajmotraiocem: sopstvena iskustva i
iskustva njegovih najvanijih kupaca i dobavljaa
Tanost Blagovremenost izmirenja obaveza
Doslednost Stanje poslovnih knjiga (aurnost, preglednost, pouzdanost)
to se tie karaktera preduzea, u uslovima odvojenosti svojine od upravljanja
preduzeem bez obzira ko je vlasnik, sa stanovita kreditne sposobnosti vaniji je
karakter preduzea od karaktera pojedinca kao menadera ili vlasnika preduzea. Zato
se pod izrazom karakter nastoje otkriti osobine preduzea kao to su: (1) poslovna
reputacija, (2) pripadnost vrsti delatnosti i (3) pravni status.
Smatra se da se najpouzdanije informacije o kvalitetu upravljanja preduzeem
dobijaju procedurom finansijske analize. Ispitivanje kvaliteta upravljanja preduzeem
zasniva se na proveri nekoliko kljunih elemenata funkcionisanja menadmenta u
preduzeu kao to su: (1) sposobnost da formulie i realizuje razvojnu i tekuu
poslovnu politiku, (2) horizontalna i vertikalna efikasnost menadmenta preduzea i
(3) lina i kolektivna sposobnost menadmenta za donoenje i realizovanje
strategijskih odluka. Izvori informacija o poslovnoj reputaciji zajmotraioca su:
neposredni intervjui sa menadment timom preduzea, uvid u poslovne knjige i
intervjui sa najvanijim poslovnim partnerima preduzea.
(2) Kapacitet zajmotraioca
Pod kapacitetom zajmotraioca se podrazumeva njegova sposobnost da otplauje -
vraa odobreni i uzeti kredit. Po nekim autorima, kapacitet zajmotraioca kao faktor
307
R.Bartles: Credit Management, The Ronald Press Company, New York, 1967.
godine, str. 312-318; i Ranko Jeli: Rizici u poslovnim bankama, analiza i regulisanje,
Beograd, 1988. godine, magistarski rad, strana 38-39, preuzeto iz: Rizici u
bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi, Fokus, Beograd, 1990.
godine, str. 33, 35. i 36.
260 BANKE I RIZICI
kreditne sposobnosti podrazumeva kapacitet u dvoznanom smislu: (1) kao proizvodni
kapacitet i (2) kao finansijski kapacitet.
308
Meutim, vei broj autora smatra da je u
analizi kapaciteta preduzea poenta na finansijskim tokovima i da se kapacitet meri
oekivanim neto tokom gotovine (net cash flow). Naime, banku kao kreditora
prvenstveno interesuje da li e zajmoprimac imati pozitivan neto tok gotovine i da li
e moi u narednom periodu ostvariti dovoljan profit za vraanje kredita bez
naruavanja i ugroavanja dostignutog nivoa poslovanja. Zajmoprimac moe vratiti
kredit banci koristei jedan od sledeih izvora: (1) ostvarenu dobit, (2) prihod ostvaren
prodajom aktive, (3) prihod ostvaren prodajom deonica i (4) sredstva dobijena od
drugih kreditora. Za analizu kapaciteta preduzea kao faktora kreditne sposobnosti
vano je obezbediti odgovarajue informacije. Za analizu kapaciteta zajmotraioca,
vanu ulogu ima analiza elemenata i indikatora navedenih u pregledu br. 10-4.
Pregled br. 10-4: Elementi i indikatori kapaciteta zajmotraioca
Elementi Indikatori
Dobit Obim prodaje
Margina profita - dobiti
Budua dobit Obim posla i njegova priroda
Postojei dug Lokacija
Struktura trokova Licence i marke proizvoda
Trina reputacija preduzea
Kvalitet upravljanja
Kontinuitet odnosno prekid u poslovanju
Kratkoroni i dugoroni dugovi
Operativni trokovi
Kapacitet ne reflektuje samo anticipativni tok gotovine, ve i druge zahteve ovog
priliva. Ako druge obaveze ili prioritetni zahtevi, na primer plate ili porez, apsorbuju
projektovani priliv, mogao bi se pojaviti nedostatak sredstava za vraanje kredita.
Time bi se verovatno morale koristiti jedna ili vie preostalih nabrojanih mogunosti
za vraanje kredita.
(3) Kapital zajmotraioca
Kapital zajmotraioca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva finansijsku
vrednost komitenta odnosno njegove firme i meri se kao neto vrednost imovine
vlasnika, a dobija se tako to se od ukupnih sredstava (aktive) oduzmu ukupne
obaveze (pasiva). Kapital reflektuje akumulirano bogatstvo zajmotraioca i u
odreenom obimu je indikator uspeha u prolosti. Pri tome treba imati u vidu da je
merenje kapitala subjekt iskrivljenosti prouzrokovan varijacijama vrednovanja
308
R. Jeli, ibidem, str. 38.
BANKE I RIZICI 261
specifiih sredstava (aktive). Pri tome treba biti obazriv poto obino knjigovodstvena
vrednost ne reflektuje trinu vrednost. Za analizu kapitala vano je korienje
elemenata i indikatora navedenih u pregledu br. 10-5.
Pregled br. 10-5: Elementi i indkatori kapitala zajmotraioca
Elementi Indikatori
Fizika aktiva Sopstvena neto imovina
Kapitalna ulaganja Kamata na planirana ulaganja
Najvaniji kreditori
Likvidaciona vrednost
Trokovi konfiskacije
U posebnim sluajevima, kad se radi o visokim rizicima i kad standardna analiza
kapitala i uvid u navedene elemente i indikatore nisu dovoljni, kreditna analiza se sa
rutinske proiruje na analizu strukture realne aktive zajmotraioca (zalihe materijala i
gotovih proizvoda, potraivanja, oprema, zemljite) i da se tako obezbedi naplata
kredita u sluaju likvidacije firme.
(4) Uslovi obezbeenja kredita
Obezbeenje kredita (collateral) ima za svrhu pokrie slabih taaka kreditne
sposobnosti preduzea - zajmotraioca. Kolateral se moe odnositi na bilo koja
pogodna sredstva (u aktivi) kojima zajmotrailac raspolae kao specifinom zalogom
radi obezbeenja vraanja kredita. Zalona aktiva se ponekad dopunjava ili premeta
na korienje kod supotpisnika radi garantovanja vraanja kredita. U tom sluaju
banka mora ispitati kreditnu sposobnost i zajmotraioca i supotpisnika.
Tamo gde postoje u dobroj meri realni izgledi za uspeno obavljanje posla, a ocena
kreditne sposobnosti je pokazala da preduzee zajmotrailac ima jednu ili vie
uoenih slabosti ili nedostataka, kreditna sposobnost se moe pojaati
odgovarajuim kolateralnim pokriem. Slabe take mogu biti izraene kao:
nedovoljna raspoloivost spostvenog kapitala, nedovoljni finansijski kapacitet ili
nepovoljne konjunkturne situacije.
To znai da u normalnim uslovima, kad je kod preduzea utvren i projektovan visok
stepen kreditne sposobnosti i da se ne uoavaju slabe take koje bi iziskivale
odreena pojaanja, nema ni potrebe za dodatnim pokriem kreditnog rizika
kolateralom. Naravno, pri tome treba imati u vidu individualnosti i osobenosti svakog
zajmotraioca, to e uslovljavati i eventualnu (stvarnu) potrebu za dodatnim
obezbeenjem vraanja kredita.
(5) Uslovi poslovanja zajmotraioca
Uslovi poslovanja preduzea odnose se, pre svega, na ekonomsku sredinu odnosno
konjunkturu
309
u kojoj preduzee posluje ili na prilike zaposlenosti u preduzeu. Vano
309
Konjunktura je latinski izraz i znai: a) sticaj okolnosti, a u obinom govoru: dobra
prilika za zaradu, b) sva obeleja koja karakteriu trinu privredu, a odnose se na:
kretanje ponude i tranje, cene, hartije od vrednosti, zarade, dividende, proizvodnju
262 BANKE I RIZICI
je da analiza kreditne sposobnosti obuhvati razmatranje uslova ekonomske sredine u
okviru kojih zajmotrailac posluje, ekonomske projekcije u periodu vraanja kredita i
druge karakteristike budueg dunika koje ine njegovu posebnu osetljivost na
fluktuacije u ekonomiji.
to je period vraanja kredita dui, to su manje mogunosti za realno sagledavanje
trendova buduih trinih kretanja u sredini u kojoj preduzee posluje. Za kratke
rokove vraanja kredita relativno je lake sagledati trendove buduih promena i
njihove efekte na poslovanje preduzea. Problem postaje jo sloeniji ako se radi o
delatnostima koje podleu sezonskim i sekularnim oscilacijama aktivnosti preduzea.
U sluaju da klijent postane nevoljan ili nesposoban da plati i dunik odbije saradnju
sa bankom da rei potekoe, tada je potrebno ui u posed kolaterala ili kapitala i
prodati ga da bi se izmirile obaveze. Meutim, to je poslednja mera. Banin posao je
kreditiranje a ne likvidacija aktive finansijski iscrpljenih firmi ili individualaca.
310
Takve procedure zahtevaju vreme, skupe su i esto rezultiraju finansijskim gubicima,
a isto tako i gubitkom dobrog ugleda (goodwill). Svrha kolaterala je da obezbedi
jau pobudu zajmoprimca da plati obaveze na dan dospea.
10.3.4. Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti
Za analizu faktora kreditne sposobnosti zajmotraioca koriste se kako interni podaci o
zajmotraiocu tako i eksterni izvori informacija o zajmotraiocu kojima ne raspolae
banka ve razne druge firme, agencije i ustanove. Dakle, pored onih podataka i
informacija koje o zajmotraiocu poseduje banka, korisno je raspolagati i drugim
izvorima i saznanjima kako bi se kredibilitet zajmotraioca osvetlio sa vie aspekata
i uglova. Ali, koliko god su interne i eksterne informacije i podaci vani i bitni za
sagledavanje stanja zajmotraioca, one ipak moraju biti verifikovane kroz zajedniki
razgovor predstavnika banke - kreditnih referenata i menadment tima firme
zajmotraioca. Smatra se da je sadrina takvog intervjua manje-vie tipina i da se
uglavnom svodi na dobijanje odgovora na sledea pitanja:
311

(1) razlozi zbog kojih zajmotrailac trai kredit;
(2) razlozi zbog kojih traeni kredit odgovara poslovnoj politici banke;
(3) dokazi o sigurnosti kreditnog posla;
itd. Vidi: Bratoljub Klai: Rijenik stranih rijei, Zora, Zagreb, 1962. godine, str. 783.
310
Duane B. Graddy and Austin H. Spencer, ibidem, str. 460.
311
Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi, Fokus, Beograd,
BANKE I RIZICI 263
(4) informacije o kontinuitetu rasta zajmotraioca;
(5) informacije o kompetetnosti menadmenta zajmotraioca;
(6) informacije o karakteru proizvoda i usluga iz proizvodnog programa preduzea;
(7) informacije o izvorima i pouzdanosti snabdevanja preduzea sirovinama i
reprodukcionim materijalom;
(8) informacije o konkurentnom poloaju preduzea u grani, i
(9) informacije o planovima razvoja zajmotraioca.
Proces kreditne analize i korieni podaci variraju u zavisnosti od tipa kredita
(privreda, stanovnitvo). Analiza finansijskih izvetaja je verovatno najee koriena
tehnika procene kreditne sposobnosti. Svrha podataka i informacija je da obazbedi
pouzdan oslonac za procenu kreditne sposobnosti zajmotraioca. Ali, za takvu svrhu
neophodno je raspolaganje kvalitetnih poslovnih izvetaja i informacija zajmotraioca.
Takvi podaci se obezbeuju procedurom obavezne revizije bilansa preduzea. Drugi
bitan uslov je dovoljna ralanjenost bilansnih podataka, to dobrim delom zavisi i od
kvaliteta bilansnih ema i kontnih planova koje propisuje drava.
Pored podataka koji se obezbeuju od zajmotraioca putem intervjua, zatim iz
izvetaja i analiza preduzea i podataka banke o preduzeu, korisno je imati i
odreene eksterne podatke i izvetaje, koje vode i izrauju nezavisna kreditna
udruenja i kreditne agencije. Ovakav sistem eksternog informisanja najrazvijeniji je u
SAD. Kreditna udruenja i razmena informacija su pod kontrolom Nacionalnog
udruenja kreditora, koje finansira istraivanja i utvruje standarde u analizi kreditne
sposobnosti.
Kreditne agencije su komercijalne nezavisne ustanove opteg ili specijalizovanog
profila delatnosti, koje prikupljaju i saoptavaju informacije iz ove oblasti. Deo ovih
informacija se publikuje u specijalnim publikacijama, a dodatne detaljnije informacije
dostavljaju se na poseban zahtev. Jedna od najveih kreditnih agencija Dun &
Bradstreet (skraeno: D & B)
312
zasniva svoje poslovanje na izvetajnim podacima i na
sopstvenim analitikim podacima tri miliona kompanija iz SAD i Kanade. D & B
Kompanija obezbeuje rejtinge procenjene finansijske snage, promptnost plaanja,
adekvatnost kapitala i statistike podatke o racijima finansijskih performansi
rejtingovanih kompanija.
10.3.5. Metode analize i ocene kreditne sposobnosti
Pored ve navedenih metoda za rano otkrivanje slabosti u poslovanju firmi komitenata
banke, za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotrailaca koriste se i odreeni
finansijski raciji zajmotrailaca. Prema prvoj racio analizi, koju je 1932. godine
sainila kreditna agencija Dun & Bradstreet Inc., navodi se 14 vanih racija.
313
312
1990. godine, str. 208.
313
Glen G. Munn and F.L. Gracia: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth
Edition Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine,
str. 811.
264 BANKE I RIZICI
Raciji su varirali prema vrsti delatnosti, a posebni su korieni za banke, osiguranje,
rudnike itd. Posebno su (1982. godine) ustanovljeni raciji za adekvatnost kapitala u
bankama, gde se koriste dve glavne mere adekvatnosti kapitala: (1) primarni kapital
prema ukupnim sredstvima i (2) ukupni kapital prema ukupnim sredstvima.
Prema D.B. Graddy & A.H. Spencer-u,
314
najee su u upotrebi etiri grupe
finansijskih racija u analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotraioca: likvidnost,
aktivnost, leverid i profitabilnost. Uz dodatak jo nekoliko u okviru dve grupe,
navodimo ih detaljnije u okviru svake grupe:
1. Likvidnost
1.1. Tekua aktiva : tekua pasiva
1.2. Tekua aktiva - zalihe : tekua pasiva
2. Aktivnost
2.1. Potraivanja x 360 : godinja prodaja na kredit
2.2. Cena kotanja prodate robe : prosene zalihe
2.3. Neto prodaja : neto obrtni kapital
2.4. Neto prodaja : fiksna aktiva
2.5. Neto prodaja : ukupna aktiva
3. Leverid
3.1. Ukupan dug : ukupna aktiva
3.2. Ukupan dug : deoniki kapital
3.3. Zarada pre kamate i poreza : ukupno plaena kamata
3.4. Prihod raspoloiv za pokrie fiksnih obaveza : fiksne obaveze
4. Profitabilnost
4.1. Bruto profit : neto prodaja
4.2. Neto profit posle poreza : prodaja
4.3. Neto profit posle poreza : ukupna aktiva
4.4. Neto profit posle poreza : neto vrednost
Naveemo u najkraim crtama samo ono to je najvanije za svaki od navedenih
racija kao metoda kreditne analize.
315
(1) Racija likvidnosti (liquidity ratios) su
314
1990. godine, str. 477.
315
Charles S. Dickerson: Financial Analysis for Credit Decisions, u knjizi: The
Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs
BANKE I RIZICI 265
indikatori sposobnosti preduzea - zajmotraioca, u izvravnju njegovih tekuih
obaveza. Re je o dva pokazatelja likvidnosti: jednog u irem, i drugog u uem smislu.
(1.1.) Tekui ili opti racio likvidnosti (cuurent liquidity ratio) izraava se odnosom
obrtnih sredstava prema tekuim obavezama. To je pokazatelj raspoloivosti obrtnih
sredstava preduzea zajmotraioca u odnosu na tekue kratkorone obaveze. U
amerikoj praksi se smatra poeljnim da odnos tekuih obrtnih sredstava prema
tekuim kratkoronim obavezama bude 2:1. Naravno, ovo pravilo, koje se u amerikoj
praksi popularno naziva pravilo palca (rule of tumb), treba uzeti dosta uslovno, to
zavisi od svake konkretne situacije i vrste aktivnosti preduzea. Inae, visok
pokazatelj ovog racija ukazuje na neefikasnu upotrebu kapitala, a suprotno, isuvie
nizak pokazatelj je znak prisutne nelikvidnosti preduzea.
(1.2.) Racio likvidnosti u uem smislu (quick ratio ili acid test ratio) predstavlja
otrije merilo likvidnosti preduzea zajmotraioca i izraava se odnosom obrtnih
sredstava umanjenih za zalihe prema tekuim obavezama. Otrina ovog pokazatelja je
u relativnom teem pretvaranju zaliha u likvidna sredstva po knjigovodstvenoj
vrednosti, to je razlog da se izuzimaju iz obtrnih sredstava. U ovom sluaju poeljnim
se smatra odnos 1:1, pri emu treba voditi rauna da e kvalitet pokazatelja zavisiti od
mogunosti naplate potraivanja i rokova u kojima dospevaju obaveze.
(2) Racija aktivnosti (aktivity ratios) pokazuju efikasnost korienja raspoloivih
sredstava u ostvarivanju prihoda preduzea. Grupa ovih pokazatelja zasniva se na
odnosu pojedinih delova ili pozicija aktive prema ostvarenom prihodu preduzea.
Izloiemo ukratko sutinu etiri grupe ovih pokazatelja.
(2.1.) Proseni period naplate (average collection period) je odnos neto potraivanja
od kupaca prema godinjem obimu prodaje podeljenom na 360 dana. Predstavlja
prosean period izraen u danima, u kojem se vri naplata potraivanja od kupaca.
Poredi se na nivou grane i uoavaju odstupanja. Odstupanja na nie ukazuju na
relativno due kreditiranje kupaca, to treba da ima svog odraza na prihod, trokove i
dobit.
(2.2.) Koeficijent obrta zaliha (inventory turnover ratio) ocenjuje likvidnost
postojeih zaliha. Nizak koeficijent obrta zaliha moe rezultirati iz slabih prodajnih
napora, zastarele robe ili nedovoljne kontrole kvaliteta.
(2.3.) Koeficijent obrta obrtnih sredstava (net working capital turnover ratio) meri
adekvatnost obrtnog kapitala za podrku prodaje. Dok visoka stopa obrta uopteno
pokazuje efikasnost korienja obrtnih sredstava, previe velika stopa moe biti signal
buduih problema. Na primer, smanjenje nivoa zaliha e dovesti do porasta
koeficijenta obrta obrtnog kapitala, meutim budua prodaja mogla bi biti ugroena da
promtno izvrava porudbine. Esktenzivno korienje kratkoronog duga e takoe
dovesti do porasta stope obrta obrtnog kapitala.
and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.na
640-649.
266 BANKE I RIZICI
(2.4.) Koeficijent obrta fiksnih sredstava (fixed asset turnover ratio) je finansijska
mera korienja kapaciteta. Ona pokazuje koliko su postrojenja i oprema neophodni za
podrku novane jedinice prodaje. to je vei koeficijent, to je vea efektivnost
korienja fiksne aktive.
(2.5.) Koeficijent obrta ukupne aktive (total asset turnover ratio) je pokazatelj
prodajnog autputa po novanoj jedinici ukupne aktive. Ovaj koeficijent pokazuje
adekvatnost obima prodaje u odnosu na ukupne resurse (aktivu) firme.
(3) Raciji finansijskog leverida ili poluge (financial leveradge ratios) su koeficijenti
za merenje sposobnosti firme za sticanje i servisiranje dodatnog duga.
(3.1.) Stopa zaduenosti (debit ratio) pokazuje procenat ukupnih resursa obezbeenih
od kreditora. Ponekad pokazuje drugaije odnosno indicira moguu zatitu kreditora
od pogoranja vrednosti aktive.
(3.2.) Odnos ukupnog duga prema deonikom kapitalu (debit to equity ratio) je
pokazatelj zaduenosti na novanu jedinicu deonikog kapitala.
(3.3.) Koeficijent pokrivenosti kamate (interest coverage ratio) pokazuje odnos
zarade pre poreza prema ukupnoj plaenoj kamati.
(3.4.) Koeficijent pokrivenosti fiksnih obaveza (fixed charge coverage ratio)
pokazuje odnos raspoloivog prihoda za izmirenje fiksnih obaveza.
(4) Raciji profitabilnosti (profitability ratios) reflektuju sposobnost menadmenta da
koristi resurse firme u generisanju profita.
(4.1.) Stopa mare bruto profita (gross profit margin ratio) je najvaniji element u
odreivanju konanog nivoa profitabilnosti. To je komparacija prihoda koji potie od
prodaje proizvoda prema trokovima proizvodnje odnosno nabavke (u trgovini)
prodate robe.
(4.2.) Stopa mare prinosa (net profit margin ratio) pokazuje odnos neto profita
prema vrednosti neto prodaje, odnosno pokazuje koliko se ostvaruje prinosa na
novanu jedinicu vrednosti prodaje.
(4.3.) Stopa prinosa na ukupna sredstva (return on investment - total assets ratio) je
pokazatelj profitabilnosti ukupne aktive odnosno stopa prinosa na ukupna sredstva.
Pokazuje efikasnost upravljanja ukupno angaovanim sredstvima.
BANKE I RIZICI 267
(4.4.) Stopa prinosa na nominalni kapital (retun on stockholders equity ratio) je
merenje efikasnosti menadmenta u odnosu na deoniki kapital. To po mnogima
predstavlja konani kriterijum efikasnosti menadmenta. Pojedinci obino ulau u
poslove sa anticipacijom da e ulaganja generisati prinos koji e prevazii druge
otvorene mogue opcije.
10.3.6. Rizik naplate odobrenog kredita
Kae se da banka nikad ne odobrava lo kredit, kredit postaje lo samo posle
odobrenja. Poto banka putem kreditiranja obezbeuje glavni izvor prihoda, vano je
da ima kontrolu gubitaka na kreditima i da ih odrava na relativno maloj margini,
kako bi mogla da ostvari zadovoljavajui profit i dividendu. Zbog toga bankari nastoje
da kontinuirano budu u toku sa efektima poslovanja dunika, kako bi blagovremeno
mogli uticati na povoljne ishode za banku. Problem kredita nastaje kad se kod dunika
javlja kriza gotovine i dunik nije u mogunosti da raspoloivom gotovinom
podmiruje operativne potrebe i izvrava dospele obaveze.
Dakle, kad je kredit ve odobren i kad je zajmoprimac povukao sredstva sa rauna
banke na svoj raun odnosno kad je kredit iskorien, jedan od primarnih zadataka
kreditnog referenta je praenje poslovanja zajmoprimca i procena odreenih dogaaja
i promena u ponaanju menadmenta zajmoprimca. Evo nekih promena koje mogu
biti interesantne za banku pre nego to nastanu problemi vraanja kredita:
316

(1) promene u menadmentu dunika (odlazak kljunog oveka firme ili pak kljuni
ovek iz prodaje);
(2) promene u linim navikama i obiajima postojeeg menadment tima dunika,
kao to su zdravstveni problemi, razvod, smrt bliskog prijatelja;
(3) promene u trendu industrije, kao to je pad tranje odreene robe, pad kupovne
moi potroaa;
(4) pojava nove konkurencije u industrijskom rastu moe da prouzrokuje smanjenje
prodaje i pad profitabilnosti.
(5) pogoranje u celoj ekonomiji moe pretvoriti jedan dobar kredit u lo kredit
usled inflacije, recesije;
(6) rapidan rast poslovanja - ekspanzija takoe moe voditi dunika u probleme (kod
buma prodaje, nerealno poveanje kapaciteta);
(7) promene dravne regulative moe da prouzrokuje probleme u slabljenju
konkurentnosti u industriji.
Naravno, ovi problemi mogu prouzrokovati tekoe kod dunika i vano je da ih
banka otkrije pre poetka vraanja kredita. Meutim, kad problemi nastanu i kad se
ponu reflektovati na vraanje kredita, banka pri tome treba imati na umu vane
316
Willard Alexsander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi:
The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I.
Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.
658.
268 BANKE I RIZICI
sugestije za smanjenje rizika naplate kredita. To se naroito manifestuje prilikom
kanjenja odnosno prekoraenja roka vraanja kredita i pri tome se treba truditi da se
postupa na sledei nain:
(1) Nikad ne dozvolite korisniku kredita (duniku) da se osea da je samo jedan od
mnogih delinkvenata. Pokuajte da izazovete odreeni stepen saradnje sa
dunikom.
(2) Kad dunik propusti bilo koji deo ugovora, odmah determiniite razlog.
(3) Sainite plan akcije za saradnju sa dunikom za servisiranje duga u budunosti.
(4) Budite tvrdi ali pozitivni, kad aktivirate zalogu (kolateral) dunika.
(5) Izbegavajte pretea pisma (izvetaje) duniku.
(6) Kontaktirajte dunika na najpodesniji nain.
(7) Ne raspravljajte se pri neispunjenju prvog plaanja rate po ugovoru, ve to
smatrajte kao rutinsku stvar.
317

Ako situacija zahteva preduzimanje fizikog posedovanja zaloge (kolaterala), odluka
treba da bude izvrena odmah. Svako kanjenje moe prouzrokovati korienje preeg
prava od strane drugih kreditora. Krajnji ishodi mogu biti sledei:
318
kontinuitet
poslovanja, likvidacija posla ili izbor bankrotstva.
10.4. UPRAVLJANJE RIZIKOM DUGORONOG KREDITA
10.4.1. Neizvesnost u donoenju dugoronih odluka
U savremnim trinim uslovima, gde je sloenost donoenja odluka o odobravanju
kredita sve vea i gde se vre sve kompleksnije pripreme za njihovo donoenje i u
uslovima gde su potrebe nosilaca privrednih aktivnosti sve vie izraene za
investicionu aktivnost i za dugorone kredite, teite razmatranja banke po zahtevima
za dugorone kredite se sve vie pomera na ocenu o valjanosati investicionih
programa i projekata, a sve manje na trenutni bonitet zajmotraioca.
Dugorono kreditiranje privrede nosi sa sobom znatno vei stepen rizika u odnosu na
kratkorono kreditiranje privrede. Poznato je da se sa poveanjem perioda na koji se
kredit odobrava poveava i stepen rizika povraaja kredita. Teko je odrediti granicu
317
Duane b. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks -
Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey,
1990. godine, str. 416.
318
WillardAlexander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi:
The Bankers Handbook, str. 662-666.
BANKE I RIZICI 269
kad merljivi i predvidivi rizik prelazi u neizvesnost. Savremena brzina menjanja
faktora u okruenju je takva da treba raunati uz ma kakva predvianja, da e doi do
korenitih tehnolokih promena, nivoa znanja i ekonomskih uslova u toku veka jednog
investicionog projekta, koji je retko kada manji od 5 godina. Sutina sagledavanja
dimenzije rizika i neizvesnosti je u tome, da se svestranom strunom analizom i
ocenom investicionog projekta rizik ublaI, odnosno da se uticaj elemenata
neizvesnoti locira u prihvatljive granice.
Iz navedenih konstatacija proizilazi da je za banku kao kreditora vano sagledavanje
kako kreditne sposobnosti invesitora, kratkorone i posebno dugorone, tako i
validnosti investicionog projekta. ak je poenta na valjanosti investicionog projekta,
poto njegovim aktiviranjem treba ostvariti profitabilnu proizvodnju u buduem
periodu iz koje e se obezbediti vraanje dugoronog kredita. Smatra se da brojni
faktori utiu na rizik investicija, a time i na rizike njihovog finansiranja, i oni su
vei:
319
(1) ako je vek investicionog projekta dui,
(2) ako je vrednost investicionog projekta vea,
(3) ako je tehnologija investicionog projekta sloenija,
(4) ako je re o grani u kojoj presudan uticaj imaju savremena znanja, inovacije (na
primer: elektronika),
(5) ako je proizvodni asortiman vei, visoko supstituivan drugim proizvodima i ima
visoko elastinu tranju,
(6) ako je privredna stabilnost zemlje manja, i slino.
Mada je u ovom sloenom poslu analize i ocene investicionog poduhvata nuan
odreeni redosled aktivnosti, nema sumnje da je potrebno uzeti u obzir sve
eliminacione elemente prethodnih razmatranja kako samog investitora tako i
investicionog projekta. Pri tome se mogu desiti tri situacije: prva, da je investitor
kreditno sposoban i da je dobar projekat; druga, da je investitor kreditno nesposoban,
a projekat dobar, i trea, da je investitor kreditno sposoban, a da je projekat lo.
Teoretski je mogua situacija koja polazi od toga da je investitor kreditno nesposoban
i da je projekat lo, pa je i ne uzimamo u obzir.
Sa stanovita banke je vano da se prilikom konkretnog investicionog zahvata, pri
kome se rauna na kreditna sredstva banke, uzmu u obzir tri aspekta:
(1) mogunosti banke da prati konkretan investicioni projekat,
(2) kreditna sposobnost investitora, naroito njena dugorona dimanzija,
(3) validnost konkretnog investicionog projekta.
Svi navedeni aspekti zahtevaju viedimenzionalnu, detaljnu strunu analizu, kako bi
se u krajnjoj konsekvenci donela odgovarajua odluka: prihvatiti investicioni projekat
319
Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi, Fokus, Beograd,
1990. godine, str. 46-47.
270 BANKE I RIZICI
i odobriti investicioni kredit ili odbiti zahtev za investicioni kredit poto je analizom
projekta ocenjeno da ne obezbeuje dovoljnu sigurnost povraaja uloenih sredstava.
10.4.2. Sutina kreditne sposobnosti investitora
Banka kao kreditor treba da kompleksno sagleda kako kreditne sposobnosti
zajmotraioca tako i valjanost svakog investicionog projekta zajmotraioca. Egzaktno
utvrivanje performansi i efektivnosti investicionog projekta u duem buduem
periodu treba da pokrije visok stepen rizika plasmana banke. U cilju zadovoljavanja
ovih kriterija, smatra se da je korisno da ovaj sloeni posao banke obave u tri dela:
(1) u prvom delu se putem optih metodolokih pristupa formira gruba slika
performansnosti i kreditne sposobnosti investitora, koja je u dobrom delu
standardizovana i predstavlja prvi selekcioni filter;
(2) drugi deo je znatno sloeniji i obuhvata kompleksnu i egzaktnu analizu
oekivanih finansijskih, ekonomskih i drutvenih efekata predloenog projekta;
(3) trei deo predstavlja sintezu analitikih ocena prva dva dela, tj. ocene kreditne
sposobnosti invstitiora i oekivane performansnosti predloenih projekata, kojom
se dolazi do elemenata za formulisanje konane kreditne odluke i izbora najboljeg
investicionog projekta.
320
U okviru prve grupe indikatora, tj. kod ocene kreditne sposobnosti investitora fokusira
se analiza profitabilnosti, kvalitet poslovne strategije i politike te stopa kapitalizacije
bilansa. Profitabilnost u proteklom periodu investitora je pouzdan indikator uspenosti
njegovog poslovanja. Kod novih preduzea ne postoji takav indikator i zbog toga se
ulaganja smatraju izuzetno rizinim. Fizionomija, struktura i adaptabilnost poslovne
strategije i politike su takoe dobri indikatori performansi zajmotraioca. Konano,
stopa kapitalizacije predstavlja pouzdan indikator stabilnosti investitora i krajnji izvor
za naplatu plasiranog zajma.
Druga grupa indikatora kreditne sposobnosti investitora obuhvata stepen
konkurentnosti na tritu, nivo tehnologije i opremeljenost proizvodnih kapaciteta,
stepen promenljivosti uslova privredne grane, sposobnost adaptacije, stepen inovacija i
timsko kreiranje poslovnih poduhvata. Trea grupa indikatora pokazuje stopu rasta
obima preduzea u proteklom periodu, stepen likvidnosti i solventnosti, sposobnost
servisiranja dugova i otplatne mogunosti i stepen zatienosti od strane drave. Pri
tome se naroita panja posveuje analizi determinanti uspenosti, razvoja i trine
propulzivnosti investitora. U okviru ocene kreditne sposobnosti zajmotraioca treba
sagledati kadrovske resurse, razvojnu perspektivu i marketing orijentaciju investitora.
320
BANKE I RIZICI 271
Kao pogodan standardizovani pristup oceni kreditne sposobnosti investitora koriste se
testovi spremnosti investitora da odgovori unapred definisanim uslovima ugovora o
zajmu preko indikatora kao to su:
321

(1) sposobnost apsorbovanja odgovarajueg obima i uslova kredita,
(2) obim slobodne, nevezane aktive preduzea,
(3) stepen razvijenosti i stabilnosti poslovnog sistema,
(4) sposobnost investitora da realizuje i izvrava osnovne odredbe ugovora,
(5) stepen optereenosti obavezama izvan ovog ugovora,
(6) adekvatnost raspolaganja licencama, patentima, zatitnim znakovima, ostalim
poslovnim pravima i pozicijama (goodwill), kao garancija za prosperitet
uspenog poslovanja,
(7) rizik poslovnih promaaja i gubitaka po osnovu ve ranije sklopljenih aranmana
investitira,
(8) realnost finansijskog izvetaja u pogledu imovinske pozicije,
(9) postojanje eventualnih prikrivenih poreza,
(10) zalona sposobnost,
(11) periodino izvetavanje banke o bilansnim stanjima,
(12) odravanje ugovorene stope trajnih obrtnih sredstava,
(13) nadzor poslovnog integrisanja investitora,
(14) ograniavanje novog zaduivanja preduzea,
(15) sankcije u uslovima nesolventnosti i/ili bankrotstva.
Odgovori na navedena pitanja su korisni indikatori banci o kreditnoj sposobnosti
investitora odnosno zajmotraioca. Zajedno sa procenom validnosti investicionog
projekta, mogu initi pouzdanu osnovu za procenu rizika investicionih ulaganja
odnosno za odobravanje dugoronog kredita. Dakle, sledei vaan posao banke
usmerava se na analizu, vrednovanje, rangiranje i izbor investicionog projekata
koristei se pri tome odreenim metodama, postupcima i kriterijumima.
10.4.3. Metode procene kreditne sposobnosti investitora
Vrednovanje investicionog projekta zasniva se na manje ili vie neizvesnim
pretpostavkama. To se izraava stepenom neizvesnosti deavanja odreenih dogaaja
u budunosti koju pokriva period otplate investicije. Cilj je da se sa to vie elemenata
sagledaju uslovi i mogunosti efektivnosti investicije. Stoga se procena sposobnosti
investitora svodi na efektivnost poslovanja investitora posle investicionog zahvata i
njegovu sposobnost za vraanje dugoronog kredita. Smatra se da, sa stanovita
preduzea, donoenje ekonomskih odluka ima tri kljune ekonomske implikacije:
322
(1) investiciona odluka (ekonomski motiv),
(2) finansijska odluka (novano praenje aktivnosti),
321
Ibidem, str. 368.
322
G.T. Stevens, Jr.: Economic and Financial Analysis of Capital Investments, John
Wiley and Sons, New York, 1979. godine, str. 1-3.
272 BANKE I RIZICI
(3) dividendna odluka (motiv zarade).
Pri tome, osnovni ili primarni ciljevi preduzea su: dugoroni, da maksimizira dobit
odnosno dividendu deoniara i da maksimizira trinu vrednost deonica, i kratkoroni,
da odrava kontinuitet proizvodnje i prodaje. Kvantitativni pristupi omoguuju
poboljanje kvaliteta odluivanja, odnosno u funkciji su jaanja pristupa kvalitetu. U
tom pravcu emo ukratko razmotriti metode za procenu sposobnosti vraanja
dugoronog kredita.
Metode za procenu sposobnosti vraanja dugoronog kredita odnosno rapoloivosti
sredstava za vraanje dugoronog kredita su:
323
(1) bankarski koncept toka gotovine pod imenom metod FATSATL (funds available
to service additional term loans),
(2) izvetaj o toku gotovine, izvorima i korienju (metoda cash flow),
(3) koncept pokria celog perioda otplate kredita (the years coverage concept).
(1) Metoda FATSATL (Funds Avalilable To Service Additional Term Loan) je
pristup koji posmatra generisanje sredstava putem zarade i raspoloivih za servisiranje
otplate dodatnog duga. Formula se moe predstaviti na sledei nain:
Zarada posle poreza (ATX)
Plus: Negotovinki trokovi (amortizacija, depresijacija i promene u odloenom
porezu (NCC)
= Gotovina iz poslovanja (ATX + NCC)
Minus: Dividende (ako je normalno plaena zajmotraiocu) (D)
Minus: Izdaci za fiksni kapital (obino kupovina male opreme - krupna oprema
trebala bi se sama finansirati) (FX)
Minus: Tekua dospea dugoronog duga koji je ve u knjigama
(CMLTD - AOB)
Minus: Kamata na novi kredit (posle efekta poreza) ( INT)
Minus: Poveanje obrtnog kapitala (tj. na stalnom nivou prometne aktive ili
neto razlika izmeu tekuih sredstava i tekuih obaveza) ( WC)
= SREDSTVA RASPOLOIVA ZA SERVISIRANJE DODATNOG KREDITA
323
Donald S. Redding: Longer Term Lending, u knjizi: The Bankers Handbook, Third
Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls I. Walker, Dow
Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988. godine, str. 689-693.
BANKE I RIZICI 273
FATSATL = (ATX + NCC) - D - FX - (CMLTD - AOB)- INT - WC
Formula sa skraenicama izgleda ovako:
Za izbor pojedinanog projekta treba imati u vidu sledee grupe kriterija: (1)
marketing kriterije, (2) tehnike kriterije, i (3) finansijske kriterije.
324

Marketing kriteriji polaze od trita odnosno od potreba kupaca i potroaa buduih
proizvoda i usluga, koje su projektom definisane kao finalni outputi. Pored fizikih
karakteristika budueg proizvoda i njegove upotrebne vrednosti, veoma su vani
projektovana visina cene proizvoda i usluga i budui kanali prodaje na koje se
projekat oslanja. Ne malu panju zasluuje i nain komunikacije sa buduim kupcima
i potroaima u cilju blagovremenog upoznavanja sa svim elementima marketing
miksa novog projekta. Bez sagledavanja trine dimenzije ne mogu se oekivati
zadovoljavajui efekti profitabilnosti.
Pored navedenih elemenata marketing kriterija, vano je da projekat ispuni i odreene
tehnike i finansijske kriterije. Meu najvanije tehnike kriterije spadaju vrsta
tehnologije i njena koncepcija, koje omoguavaju proizvodnju savremenog,
funkcionalnog, kvalitetnog i relativno jeftinog proizvoda respektujui raspoloive
materijalne, ljudske i finansijske resurse za novu proizvodnju. Sr finansijskog
kriterija moe se najlake izraziti preko koncepta toka gotovine,
325
koji se moe
predstaviti i sledeom relacijom: neto profit + depresicijacija - porast potraivanja -
porast zaliha + porast dugovanja = tok gotovine.
(2)Koncept toka gotovine u pet faza (cash flow concept)
326
moe se predstaviti kao
jedan sistem cirkulacije i transformacije sredstava. Cilj je ostvariti pozitivan neto tok
gotovine, kako bi se podmirile obaveze prema otplatama kredita, to prikazuje slika
br. 10-5.
327
Da bi se bolje razumeo koncept i proces toka gotovine, potrebno je
detaljnije sagledati komponente upravljanja procesom toka gotovine, koje ine: (1)
potraivanja, (2) prodajni uslovi, (3) kreditna politika, (4) zalihe, (5) kvantitativna
kontrola i (6) raunovodstveni metod.
328

324
The Capital Budgeting Handbook, Edited by: Mike Kaufman, Dow Jones-Irwin,
Homewood, Illinois, 1986. godine, str. 399.
325
Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 497.
326
Bryan E. Milling: Cash Flow Problem Solver Procedures and Rationale for the
Independent Businessman, Chilton Book Company, Rander, Pa., 1981. godine, str. 6.
327
1990. godine, str. 472.
328
Ibidem, str. 18-87.
274 BANKE I RIZICI

Procena primanja gotovine:
- prodaja za gotovinu
- naplata putemra~una
- drugi priliv gotovine
PRVA FAZA
Procena tere}enja gotovine:
- kupovina materijala
- operativni izdaci
- pla}anje duga
- dividende
DRUGA FAZA
Neto tok gotovine:
+neto priliv gotovine
- neto odliv gotovine
TRE] A FAZA
Saldo gotovine
ÊTVRTA FAZA
Iznad minimuma ili
umanjenje salda gotovine:
- otplata duga
- investiranje vi{ka
Ispod minimuma ili
umanjenje salda gotovine:
- pozajmljivanje novih
sredstava
- minus
=jednako
+plus ili - minus
Ako je
PETA FAZA
Slika br. 10-5: Faze u procesu toka gotovine
(3) Koncept pokria celog perioda otplate kredita (the years coverage concept) je
trei pristup koji uzima u obzir ukupan dugoroni dug dunika, dodajui mu
odgovarajue trokove finansiranja i delei dobijeni iznos merama toka gotovine.
Dobijeni iznos je indikacija broja godina da se otplati dug. Ako je broj godina pokria
u okviru normalnog bankarskog ranga otprilike period pet do sedam godina, onda se
moe zakljuiti da preduzee moe nai finansiranje kod neke banke, poto je to
dugoroni kredit sa rokom koji banke odobravaju.
BANKE I RIZICI 275
Ovaj pristup ima dva jedinstvena aspekta: prvi, koji podrazumeva razmatranje
ukljuenja tekueg iznosa projektovane kamate za prvu godinu na sve druge godine
idui unazad otprilike pet godina i idui unapred pet; ako neko koristi tu istu kamatnu
stopu i ostvaruje zaradu u nekoliko prolih godina pod normalnim uslovima korienja
bankarskog kredita, onda se moe zakljuiti da dunik ima dovoljno uslova za kredit:
drugi, koji se sastoji u tome da se dividenda i kapitalni izdaci posle prve godine
smatraju diskrecionim i da nisu ukljueni u koeficijent pokrivenosti.
10.4.4. Analiza i selekcija investicionih projekata
Ogranieni proizvodni, ekonomski i finansijski resursi uslovljavaju strogu, objektivnu
i briljivu analizu, ocenu i selekciju investicionih programa i projekata. Cilj je da se
izborom projekata omogui racionalno korienje postojeih resursa i ostvare
najpovoljniji finansijski, ekonomski i drutveni rezultati. Da bi se to u praksi ostvarilo,
primenjuju se odreeni pristupi pri analizi i selekciji investicionih projekata, koji
mogu biti: bankarski, razvojni i drutveni.
Bankarski ili klasini pristup se primenjuje kod finansiranja projekata u kojima krediti
banke imaju primarno uee, pa usled toga banke i nastoje da ogranie rizik u ovim
investicijama i zatite svoja uloena sredstva. Razvojni pristup analizi i oceni
investicionih projekata se koristi kod projekata bitnih za razvoj odreene privredne
grane, oblasti ili regiona. Drutveni pristup fokusira odreene drutveno-ekonomske
kriterije ocene i izbora najkrupnijih infrastrukturnih projekata, koji imaju ire
drutveno-ekonomske implikacije (bezbednost, kvalitet, informacije). Ovde emo se
zadrati na iroj aplikaciji bankarskog pristupa analizi i selekciji investicionih
projekata.
Bankarski ili klasini pristup fokusira mikroekonomske i mikrofinansijske kriterije:, u
profitabilnost, likvidnost, trokovi, interno finansiranje, rizik investicionog projekta i
investitora. Pri analizi i oceni investicionih projekata, banke uglavnom koriste tri
poznata (alternativna) metoda ocene investicionih projekata: (1) metod neto sadanje
vrednosti, (2) metod interne stope rentabilnosti i (3) metod povraaja sredstava.
Razvojni i drutveno-ekonomski pristupi koriste pragmatine metode iterativnog i
sintetizovanog valorizovanja odreenih kriterija (UNIDO metodologija, metodologija
Svetske banke IBRD i L-M tj. Little-Mirrlees metoda).
329
Za analizu i selekciju investicionih projekata, potrebno je izvriti njihovu svestranu
ocenu i analizu. Ovaj posao se obavlja u tri faze:
(1) predinvesticiona analiza,
(2) preliminarna ocena, i
(3) ocena finansijskih efekata investicionih projekata.
Predinvesticiona analiza predstavlja najgrublju selekciju projekata, koji ne
zadovoljavaju osnovne zahteve i tandardizovana i uniformisana, pa se gruba provera
329
276 BANKE I RIZICI
performansi projekta vri na osnovu analize sledeih parametara:
330
(1)identifikacija
projektnog programa, (2) finansijska sposobnost investitora, (3) trina sposobnost
investitora, (4) trina propulzivnost, (5) tehniko-tehnoloka reenja, (6) lokacija, (7)
opti ekonomsko-finansijski aspekti, (8) preliminarna prihvatljivost.
Svaki od navedenih parametara predstavlja elemenat na osnovu koga se moe
parcijalno izvesti ocena o pojedinim segmentima investicionog projekta. Ukupna
preliminarna ocena investicionog projekta zasniva se na indikativnim performansama
mikroekonomske i mikrofinansijske efektivnosti projekta i to na:
331

(1) oceni mikroprofitabilnosti,
(2) oceni drutveno-ekonomske efikasnosti,
(3) oceni finansijske adekvatnosti, i
(4) oceni elemenata neizvesnosti u realizaciji projekta.
Mikroprofitabilnost projekta ocenjuje se na bazi stope bruto kumulativnosti, koja se
dobija odnosom bruto akumulacije prema ukupnim investicionim ulaganjima i treba
da je vea od nule. Kod vie alternativnih projekata utvruje se relativno najvea stopa
kao selekcioni kriterij preliminarne ocene. Meutim, kriterij moe biti i unapred
zadana minimalna ili standardna stopa profitabilnosti, to predstavlja otriji kriterij
selekcije. Ocena drutveno-ekonomske efikasnosti projekta podrazumeva utvrivanje
efekata na drutveno-ekonomski razvoj zemlje. Ova ocena direktnih i indirektnih
efekata se zasniva na sintezi merljivih i kvalitativnih pokazatelja. Minimalni uslov
uspene preliminarne ocene jeste nulta ili pozitivna stopa drutvene profitabilnosti ili
jednaka (vea) u odnosu na drutvenu standardizovanu stopu. Finansijska realnost
projekta ocenjuje se na osnovu funkcije likvidnosti u toku aktivizacionog perioda i
otplatnog potencijala investitora. Stope likvidnog i otplatnog potencijala treba da su
jednake ili vee od nule, da bi se dobila afirmativna preliminarna ocena finansijske
realnosti projekta.
Preliminarna ocena projekta obuhvata i analizu elemenata neizvesnosti realizacije i
ivota projekta. Pri tome se utvruje margina rizika u razliitim scenarijima
privrednih uslova i tokova, pri emu je osnovni cilj da se utvrdi realnost projekta u
uslovima nepovoljnih varijacija obima poslovanja i cena inputa - autputa. Obino se
ide na utvrivanje minimalnog praga profitabilnosti u uslovima mogueg najnieg
obima ekonomije projekta i najnepovoljnijih cena resursa i finalnih proizvoda odnosno
usluga. Potom se istrauje stepen verovatnoe ostvarivanja pojedinih scenarija
330
Ibidem, str. 371.
331
BANKE I RIZICI 277
kretanja obima proizvodnje i cena, kako bi se utvrdio oekivani nivo rizika. Visok
stepen rizika nepovoljnih kretanja osnovnih indikatora kvaliteta budue proizvodnje
treba da bude signal za iskljuivanje projekta iz dalje procedure. Realnost nastupanja
nepovoljnih kretanja i visok stepen osetljivosti projekta (na nepovoljna kretanja u toku
ekonomskog veka projekta) su indikatori za negativnu preliminarnu ocenu projekta.
10.4.5. Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata
Investicioni projekti, koji su zadovoljili predinvesticionu analizu i dobili pozitivnu
preliminarnu ocenu, stekli su uslove za izradu investicionih studija i dalju selekciju po
osnovu finansijskih efekata i rizika sa ciljem da se odaberu investicioni projekti koji
nude najvee finansijske efekte uz minimalne rizike ulaganja finansijskih sredstava.
Merenje finansijskih efekata vri se pomou: (1) statikih i (2) dinamikih metoda.
Statiki metodi polaze od kriterija validnosti projekta u izabranom periodu odnosno
izabranoj godini aktivizacionog perioda projekta. Obino su u primeni sledei kriteriji:
akumulacija na angaovana poslovna sredstva, dobit po radniku, investiciona ulaganja
u osnovna i obrtna sredstva po radniku, neto devizni efekat, utroak energije po
jedinici proizvoda itd. Meutim, dinamiki metodi koriste tehniku diskontovanja tj.
svode inpute i autpute pa i sve efekte na sadanju vrednost, pri emu se stvaraju uslovi
uporedivosti svih elemenata u projektima. Zato i imaju oitu prednost nad statikim
metodama.
Dinamiki metodi investicionih projekata su: (1) metod neto sadanje vrednosti (NSV),
(2) metod interne stope profitabilnosti (ISP) i (3) metod povraaja uloenih sredstava
(PUS).
332
Smatra se da sva tri metoda istrauju celovitu finansijsku validnost
investicionih projekata i selekciju zasnivaju na kriteriju profitabilnosti i likvidnosi
investicionih ulaganja. Metod neto sadanje vrednosti je bazini metod, dok se metod
interne stope profitabilnosti smatra njegovim derivatom. Metod povraaja uloenih
sredstava ima u fokusu kvalitet likvidnosti odnosno finansijske osposobljenosti
investitora. Smatraju se pogodnim za analizu, ocenu i selekciju investicionih projekata
od strane investitora i banaka.
(1) Metod neto sadanje vrednosti (NSV). Utvruje profitabilnost investicionog
projekta na bazi sintetizovanog merenja prinosa (profita) i trokova u toku ukupnog
ekonomskog veka investicije. Zasnovan je na diskontovanju odnosno na svoenju na
sadanju vrednost svih novanih tokova vezanih za investicioni projekat. Sutina
metoda je u pristupu da novac u buduem periodu ima manju vrednost u odnosu na
sadanju zbog: rizika povraaja uloenih sredstava, ograniavanja korisnosti buduih
novanih priliva i rizika inflacione erozije kupovne snage novca. Putem diskontovanja
relevantnih veliina dobijaju se egzaktni indikatori i omoguava uporedivost
performansi investicionih projekata. To se dobija pomou sledeeg obrasca:
NSV
n
t
P T
i
R
i
T
t t
+
+
+
1
]
1

1 1 1
0
( ) ( )
332
Dr Srboljub Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990. godine, str. 379-385.
278 BANKE I RIZICI
gde je:
NSV = neto sadanja vrednost investiocionog projekta
To = inicijalno investiciono ulaganje
Tt = kontinuelna investiciona ulaganja
Pt = efektivni prinosi projekta
n = ekonomski vek projekta
R = rezidualna vrednost
i = diskontna stopa
Prema rezultatima primene navedenog obrasca, selektivni indikatori su:
NSV > 0 = rentabilan i prihvatljiv projekat
NSV = 0 = marginalno rentabilan i prihvatljiv projekat
NSV < 0 = nerentabilan i neprihvatljiv projekat
(2) Metod interne stope profitabilnosti (ISP). Podrazumeva ocenu validnosti
investicionih projekata putem diskontovanja novanih tokova. Dok metod NSV
iskazuje profitabilnost preko pozitivnih efekata na uveanje trine vrednosti projekta,
dotle metod ISP ukazuje na vremensku strukturu novanih tokova putem korienja
prihvatljive stope prinosa. To je stopa kod koje se NSV izjednaava sa nulom. Prema
tome, ISP treba da pokae prosean godinji prinos koji je dovoljan da se pokriju
investiciona ulaganja u odreenom periodu. Dobija se na osnovu sledee jednaine:
ISP
P T
i
T
t t
t
n
( ) 1 1
0
ISP koja svodi NSV na nulu ujedno oznaava i prag profitabilnosti i prihvatljivosti
odreenog investicionog projekta. Projekti koji imaju prosenu stopu finansiranja
iznad tako utvrene ne mogu biti prihvaeni. Osnovna slabost ovog metoda je
nekorespondentnost sa trinim stopama prinosa i rangovima rizinih grupa projekata.
Kritini selekcioni kriterij jeste da interna stopa profitabilnosti konkretnog projekta
bude iznad unapred utvrene minimalne stope. Marginalno prihvatljivi projekti su u
uslovima ravnotee, a neprihvatljivi u uslovima nie interne stope profitabilnosti
odreenog projekta u odnosu na minimalnu stopu.
(3) Metod povraaja uloenih sredstava (PUS). To je metod selekcije, koji se zasniva
na osnovu utvrivanja vremena potrebnog za formiranje dovoljnog obima akumulacije
za vraanje uloenih investicionih resursa. Likvidnost je u ovom metodu je kritian
kriterij selekcije, dok je u prethodna dva profitabilnost. Period povraaja uloenih
sredstava se utvruje prema sledeoj relaciji:
BANKE I RIZICI 279
Da bi investicioni projekat bio prihvatljiv, PUS mora biti ispod ekonomskog veka
trajanja projekta. Najbolji su oni projekti koji imaju to krae periode povraaja
uloenih sredstava. Ovaj metod se koristi kod projekata gde je bitna duina vremena
povraaja sredstava. Obino se koristi kod projekata sa ogranienim obimom resursa
investitora, rizinih ulaganja i pri naroitom vrednovanju kratkog roka obnavljanja
sredstava. Krai period povraaja sredstava je i indikator manjeg rizika.
Merenje i analiza rizika investicionih projekata moe se izvriti u nekoliko faza.
Prema M. Kaufman-u,
333
faze finansijske analize rizika investicionog projekta su
sledee: (1) analiza prorauna trokova projekta, (2) analiza finansijskih tokova-toka
gotovine, (3) analiza procenjene profitabilnosti. Faze finasijske analize investicionog
projekta prikazane su grafiki na slici br. 10-6.

Priprema proforma
finansijskih izve taja
Projektovani tro kovi:
- investicioni tro kovi
- opti i upravni t rokovi
Odre eno finansiranje projekta

Projektovani tro kovi finansiranja

Razvijanje toka gotovine i proforma
finansijskih izv etaja

Upravljanje finansijskom procenom
Analiza alternativa projekta

Upravljanje analizom rizika

Inputi tr ine
studije
Inputi tehni ke
analize
Prora un
trokova
Procena
profitabilnosti

Revizija tr ine
studije i tehni ke
analize
Slika br. 10-6: Faze u finansijskoj analizi projekta
Na osnovu izvedenih finansijskih procena i navedenih analiza, treba izvriti reviziju
trine strategije i tehniku analizu alternativnih projekata. Konano, treba izvriti
analizu rizika kako bi procena rentabilnosti bila to pouzdanija. Za tu svrhu treba
izvriti kvantifikaciju rizika i izvriti klasifikaciju projekata po veliini rizika.
Odnosno potrebni su podaci o projektu i meusobnim vezama, kako bi se ostvarila
333
Vidi detaljnije: Grupa autora: The Capital Budgeting Handbook, Edited by: Mike
Kaufman, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1986. godine, str. 318.
280 BANKE I RIZICI
inicijalni investicioni izdatak
period povraaja = ---------------------------------------
proseni godinji prinos
simulacija izlaza i na taj nain dobile informacije o rizicima odnosno o tome kakva je
postojanost projekta.
Na osnovu ovih podataka moe se doi do projekcije oekivanog toka gotovine.
Proces oekivanog toka gotovine i proces kvantifikacije rizika i faze pozicioniranja
projekata prikazuju se na slici br. 10-7.
334

Model sistema
projekta (struktura i
uvid)
Podaci o projektu i
meusobne veze
(merenje problema )
Simulacija izlaza
(Hiller - Monte Carlo )
Informacija o riziku
(postojanost p rojekta)
Oekivani tok
gotovine - projekcije
Ostale informacije
o riziku
Klasifikacija
projek ata po riziku
Slika br. 10-7: Odreivanje rizika projekta i faze pozicioniranja
Posle navedenih aktivnosti odreivanja rizinosti projekta i pozicioniranja, treba
doneti odgovarajuu odluku o prihvatanju ili odbijanju odreenog projekta. Proces
donoenja odluke prikazuje slik br. 10-8.:
335

Merenje neto sadanje
vrednosti projekta
Analiziranje senzitivnosti
(testiranje pretpostavki)
Nepopipljivost
(viestruke osobine)
Procena i
miljenje menadera
Odluka o projektu
(prihvaen / odbijen)
Slika br. 10-8: Proces donoenja odluke
334
Ibidem, str. 473.
335
Ibidem, str. 475.
BANKE I RIZICI 281
Merenje neto sadanje vrednosti zasniva se testiranju pretpostavki, na osnovu ega se
vri procena i daje miljenje menadera i donosi odluka o projektu. Od navedenih
metoda ocene finansijskih performansi investicionih projekata najpouzdanije prognoze
daje metod neto sadanje vrednosti (NSV), dok ostali metodi slue kao pomoni. Sa
aspekta metoda NSV, investicioni projekat je prihvatljiv, ako je profitabilan. to je
vea NSV, to je i profitabilnost projekta vea.
10.4.6. Rangiranje investicionih projekata u rizinim trinim uslovima
U uslovima ogranienih finansijskih resursa i alternativnih projekata, neophodno je
primeniti tehniku njihovog rangiranja i utvrivanja prioriteta na osnovu performansnih
kriterija i unapred odreenih ograniavajuih uslova. Cilj rangiranja investicionih
projekata je, da se izvri izbor najboljih u pogledu: racionalne alokacije akumulacije i
ostvarivanja najveeg stepena efikasnosti alokacije resursa. Na bazi relativizacije
konfliktnih reenja i indikatora, treba izvriti rangiranja koja e dati listu prioritetnih
projekata u pogledu minimizacije slabih i maksimizacije dobrih performansi
projekata.
336

Tehnike rangiranja investicionih projekata se razlikuju kako u odnosu na veliinu i
sloenost investicionih projekata tako i u odnosu na institucije koje ih primenjuju.
Naime, sloenije tehnike rangiranja se primenjuju kod krupnih razvojnih projekata u
odnosu na tipske industrijske projekte. Meutim, tehnike rangiranja se razlikuju i u
odnosu ko ih primenjuje tj. da li su u pitanju banke, specijalizovane finansijske
organizacije, preduzea kao investitori ili pak supervizorske institucije. Na primer, i
metod NSV je pogodan i za primenu tehnike rangiranja i rizinog klasifikovanja
investicionih projekata, to je vano u uslovima alternativnih investicionih ulaganja.
Kod testiranja investicionih projekata pomou metoda NSV ili ISP vri se poreenje
dobijenih parametara finansijskih performansi sa unapred postavljenim minimalnim ili
standardnim parametrima. Svi projekti sa stopom prinosa ispod stope kapitalnih
trokova bie iskljueni iz finalne rang liste. Prvi na listi bie projekti sa najveom
stopom prinosa odnosno sa najveim indeksom profitabilnosti. Indeks profitabilnosti
projekta dobija se stavljanjem u odnos sadanje vrednosti prinosa nakon oporezivanja
prema sadanjoj vrednosti izdataka nakon oporezivanja. Kod metoda PUS, prvi na listi
bie projekti sa najkraim rokovima, pri emu e biti iskljueni projekti sa rokovima
iznad utvrenog prihvatljivog roka.
Sledei korak ogleda se u primeni kriterija meusobne iskljuivosti ili kontigentnosti
projekata. Odnosno, ako se prihvati jedan projekat, onda dolazi do automatskog
iskljuenja drugog projekta kao nepotrebnog. Kritini parametar performansnosti
odluuje o prihvatanju jednog od ova dva projekta. Sledei kritini indikatori selekcije
alternativnih projekata mogu biti limitirani obimom kapitala, gornjim nivoom
prihvatljivih kumulativnih trokova ili pak urgentnou realizacije odreenog projekta.
Ovo se posebno moe odnositi na neke projekte od velikog drutvenog znaaja.
336
282 BANKE I RIZICI
U uslovima izvesnosti, kad se kljuni parametri projekata mogu sa sigurnou
predvideti, rangiranje projekata moe se izvriti dosta jednostavno uz primenu
statistiko-matematikih procedura i tehnika. Treba jednostavno poi od parametra
projekata kao to su: (1) indeks profitabilnosti, (2) stopa trokova kapitala, (3)
prihvatljivi rok povraaja sredstava, (4) kumulativni trokovi, (5) urgentnost
realizacije projekta itd., sainiti rang listu i bodovati odgovarajui projekat. Bilo bi
toliko rang lista koliko ima kriterija finalne selekcije, a maksimalan broj bodova bio bi
jednak broju alternativnih projekata. Projekat koji bi imao najvei broj kumulativnih
bodova bio bi izabran i finansiran kao najbolji u okviru grupe kvalitetnih projekata.
Rangiranje investicionih projekata sa nesigurnim i neizvesnim osnovnim
performansama, zahteva sloeniji metodoloki pristup. Ovakvi investicioni projekti
sadre visoku komponentu neizvesnosti i rizika, to je povezano sa dugoronim
periodom aktivizacije i eksploatacije i sa ogromnim angaovanjem kapitalnih resursa.
Osnovne komponente neizvesnosti i rizika o kojima treba voditi rauna u nestabilnim
uslovima su:
- poslovni rizici,
- kreditni rizici,
- inflacioni efekti,
- ubrzana depresijacija instalisanih kapaciteta,
- poreska optereenja.
U ovim uslovima procene oekivanih varijacija cena i prinosa treba da budu
poboljane izraunavanjem odgovarajuih koeficijenata trine elastinosti tranje i
varijacija proizvodnje u odreenim periodima. Poveana stopa inflacije utie na rast
trokova i prinosa, a time predstavlja i izvor neizvesnosti i rizika u investiranju.
Smatra se da meseni rast stope inflacije iznad 1% predstavlja zonu inflacione
nesigurnosti i neizvesnosti u donoenju investicionih odluka. Egzaktna ocena
investicionog projekta zahteva ukljuivanje komponente inflacionog rizika.
U uslovima visokih margina rizika, uvodi se ograniavanje obima ulaganja,
usklaivanje diskontne stope i egzaktnost ekvivalentnih parametara. Projekti se
rangiraju prema minimalnoj stopi prinosa, dodatnim stopama prinosa i odgovarajuim
marginama rizika.
Minimalne stope prinosa treba da obezbede zamenu dotrajalih kapaciteta i pokrie
prosenih trokova kapitala. Vee stope prinosa treba da obezbede projekti sa srednjim
i poveanim indeksima profitabilnosti. Najvee stope prinosa treba da obezbede
projekti koji sadre poviene nivoe rizika, a posebno projekte kod kojih sa protokom
vremena raste proporcija rizika.
BANKE I RIZICI 283
Projekti sa poveanim marginama rizika se ocenjuju putem diskontne stope koja
ukljuuje indeks kompenzacije obima rizika u okviru svake kategorije rizinih
projekata. Kod projekata sa rastuim nivoima rizika diskontna stopa ukljuuje dodatne
koeficijente kompenzacije za svaki ocenjeni period poveanja rizika. Razvrstavanje
projekata vri se u etiri klase:
337

klasa A: projekti usmereni na redukovanje trokova i nose nizak nivo rizika;
klasa B: projekti usmereni na ekspanziju obima i sadre prosean rang rizika;
klasa C: projekti usmereni na nove proizvodnje i imaju visok stepen rizika;
klasa D: projekti usmereni na proizvodne inovacije i primenu novih tehnologija,
nose najvei stepen rizika.
Svaki rang projekta ima odgovarajue koeficijente rizika. Diskontna stopa treba da
bude korigovana odgovarajuim koeficijentima rizika pojedinih kategorija projekata.
Na taj nain e se dobiti pravi indikatori profitabiliteta investicionih projekata i
stvoriti mogunost izbora najboljih pravaca alokacije proizvodnih resursa. Kamatna
stopa kreditora treba da bude korigovana odgovarajuim indeksima oekivane
inflacije.
10.5. UPRAVLJANJE RIZIKOM KREDITIRANJA STANOVNITVA
10.5.1. Vrste kreditiranja stanovnitva
Podruje kreditiranja stanovnitva podrazumeva odobravanje raznih vrsta, uglavnom
namenskih kredita: za podsticanje raznih vidova potronje i reavanje primarnih
stambenih potreba, te poljoprivrednom stanovnitvu za obavljanje, razvoj i
unapreenje poljoprivredne delatnosti. Naravno, ima autora koji tu podelu vre i na
drugi nain (krediti koji se vraaju u ratama - otplatama i koji se vraaju odjednom u
ukupnom iznosu).
338

Mi emo se ovde, pored navedene klasifikacije, zadrati na analizi, predvianju i
upravljanju rizikom tri grupe kredita:
339

(1) potroaki krediti,
(2) stambeni krediti i
337
Ibidem, str. 398.
338
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989. godine, str. 326. Dakle,
postoji u ovom pogledu razliitost u pristupu meu autorima oko podele ovih kredita,
pa smo ih naveli samo radi ilustracije.
339
Vidi detaljnije: The Bankers Handbook, Edited by: William H. Baughn, Thomas I.
Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.
771-801. Ovakvu podelu kredita stanovnitvu na: potroake, stambene i agrarne
kredite, prihvatio je i prof.dr Srboljub Jovi u svojoj knjizi Bankarstvo, Nauna knjiga,
Beograd, 1990. godine, str. 404.
284 BANKE I RIZICI
(3) agrarni krediti.
Prema Sinkey-u,
340
krediti stanovnitvu, koji se, sem hipotekarnih kredita za kue i
stanove mogu smatrati potroakim, jesu:

- individualni - lini krediti,
- kreditne kartice,
- debitne kartice,
- individualne - line kreditne linije,
- krediti za vozila
- hipotekarni krediti za kue i stanove,
- krediti za pokretne kue,
- krediti koji se vraaju odjednom,
- krediti na bazi deonica,
- krediti za osoblje u banci.
Oigledno je da u navedenoj skali kredita stanovnitvu ne nalazimo posebno
apostrofirane agrarne kredite. Neki teoretiari, kao i pomenuti Sinkey, posebno
izdvajaju kredite poljoprivrednicima tzv. agrarne kredite, a neki posebno izdvajaju i
stambene odnosno hipotekarne kredite. Pre nego to preemo na dalju analizu,
naveemo jo i vrste stambenih i agrarnih kredita.
Reavanje stambenih problema spada u zadovoljavanje primarnih ovekovih potreba
odnosno potreba njegovog domainstva. Stambeni ili hipotekarni krediti mogu biti:
- krediti za kupovinu gotovih stanova i kua,
- krediti za kupovinu stanova i kua u izgradnji,
- krediti za adaptaciju i preureenje stanova i kua,
- krediti za kupovinu placeva i njihovo komunalno ureenje, i
- druge vrste stambenih kredita.
Agrarni krediti spadaju u najstarije bankarske zajmove. Agrar finansiraju banke, druge
finansijske institucije i drava. Meu najee koriene agrarne kredite moemo
navesti sledee:
- krediti za setvu poljoprivrednih kultura,
- krediti za tov (pilia, junadi svinja),
340
BANKE I RIZICI 285
- krediti za dugogodinje zasade (voarstvo i vinogradarstvo),
- krediti za nabavku poljoprivredne mehanizacije,
- krediti za priplodnu stoku (ovce, junice),
- krediti za poljoprivredne objekte (zgrade za tov, za krave muzare),
- krediti za navodnjavanje.
Osnovne karakteristike ove tri grupe kredita stanovnitvu mogu se svesti na sledee:
- potroaki krediti imaju uglavnom standardizovane i relativno uproene metode
kreiranja, relativno najkrae rokove otplate (proseno do 2 godine) i manjeg su
pojedinanog obima;
- stambeni krediti su sa neto sloenijom procedurom, odobravaju se na relativno
due rokove (ak i na 30 godina) i, razumljivo, veeg su pojedinanog obima;
- agrarni krediti imaju svoje specifiosti zbog same poljoprivredne delatnosti
(sezonske, cikline i klimatske karakteristike), variraju u obimu i esto se, sem
dugoronih kredita, vraaju odjednom (nakon zavrenog proizvodnog ciklusa).
10.5.2. Specifiosti ocene kreditne sposobnosti
Procena kreditne sposobnosti traioca za potroake, stambene i agrarne kredite vri se
po osnovu procene pet elemenata tj. five Csi to:
karakter = volja da plati = moralni rizik
kapacitet = sposobnost da plati = rizik prihoda
kapital = mera kreditne sposobnosti = rizik sigurnosti
kolateral = sigurnost ako ne plati = pokriveni rizik
trini uslovi = inflacija, recesija = rizik kontinuiteta posla
Za ocenjivanje kreditne sposobnosti vane su etiri grupe podataka i to:
341
(1) banini podaci o traiocu kredita odnosno, da li je trailac kredita ve ranije
koristio kredit kod banke i kakva je bila prolost tog kreditnog odnosa;
(2) proveravanje datih referenci i podataka;
(3) proveravanje podataka vezanih za posedovanje rauna u banci (kad je otvoren,
iznos sredstava prilikom otvaranja, broj mesenih stavki plaanja, eventualno
koriene zaloge (kolaterala);
(4) nain na koji dunik vri svoja plaanja.
Tradicionalni metod procene traioca kredita, koji koriste mnoge banke, sastoji se iz
sledeih faza procesa:
(1) ispituju se karakteristike traioca kredita,
(2) procenjuje se njegova kreditna sposobnost, i
(3) donosi se odluka o odobrenju ili odbijanju kredita.
341
Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper & Row Publishers, New York,
1981. godine, str. 199-200.
286 BANKE I RIZICI
Dobar broj banaka se koristi tzv. kredit skoring sistemom. Ovaj sistem koristi
numeriku formulu da predvidi i kvantificira rizik traioca kredita preko odreenih
specifinih taaka i karakteristika traioca kredita kao to su:
(1) prihod,
(2) tekui nivo duga u odnosu na prihod i
(3) vreme (godine) na sadanjem poslu.
Vrednost kriterija je takva, da vei broj bodova predstavlja i vei nivo kreditnog
rizika. injenice iz prolosti obezbeuju indikaciju za budue ponaanje traioca
kredita, ali novi kredit ili produenje kredita uvek sa sobom nosi rizik. Budunost je
uvek neizvesna, poto se menjaju i ljudi i prilike.
Pored prikupljenih podataka, za banku je vano da se obavi razgovor (intervju) sa
traiocem kredita. Intervju treba da obavi nadleni kreditni referent. Putem intervjua
je vano da se utvrdi zato i na osnovu ega je trailac kredita izabrao ba ovu
banku:
342

(1) Trailac kredita je doao na osnovu baninog oglasa u novinama.
(2) Trailac kredita je depozitar banke ili klijent odnosno komitetnt drugog odeljenja
banke.
(3) Banku je neko preporuio traiocu kredita.
(4) Trailac kredita treba finansijsku pomo i izabrao je posebno ovu banku.
10.5.3. Metode ocene kreditne sposobnosti
U osnovi, postoje dva metoda procene kreditne sposobnosti traioca koje koriste banke
kod potroakih i stambenih kredita. To su: (1) metod kritine procene i (2) empirijski
metod procene. Kod metoda kritine procene primarno je: iskustvo kreditnog
referenta, uvid u prihode zajmotraioca i konano obezbeenje kredita (collateral).
Nita manje nisu vane kreditna istorija i priroda zaposlenja zajmotraioca. Empirijski
metod ili sistem bodovanja kredita (credit scoring system) zasniva se na korienju
statistikih podataka i tehnike kao to je regresiona ili diskriminaciona analiza. Koriste
se podaci bazirani na fajlovima banke, ali se koriste i demografske i psihografske
karakteristike, kako bi se to preciznije procenio personalni kreditni rizik traioca
potroakog i stambenog kredita istiui pri tome u prvi plan njegove dobre i loe
strane.
342
Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper & Row Publishers, New York,
BANKE I RIZICI 287
Faktori koji mogu korisno posluiti za formulisanje i korienje jednog sistema
bodovanja kredita su:
- stan vlastiti ili zakup - telefon u kui i na poslu
- tedni raun - vreme na sadanjoj adresi
- tekui raun - potanski broj mesta
- starosna dob - starost, proizvoa i model kola
- brano stanje - geografska oblast
- razlika godina meu suprunicima - reference finansijske kompanije
- broj izdravanih - vreme zaposlenja
- tedne i kreditne reference - vreme kod prethodnog poslodavca
- meseni zakup stana/rata zajma - tip zaposlenja
- prihod - lanstvo u sindikatu
- odnos duga prema prihodu - druge kreditne reference
- vlasnitvo ivotnog osiguranja - delatnost gde je zaposlen
- nivo formalnog obrazovanja - najblia lokacija rodbine
U cilju olakavanja praktinog rada na ovom poslu, u bankama se koristi tzv. sistem
bodovanja kredita (credit scoring system), gde bodovi indiciraju relativnu vanost
pojedinih posebno odabranih podataka i obeleja u proceni kreditne sposobnosti
traioca potroakog i stambenog kredita.
Sistem bodovanja potroakih i stambenih kredita prvi je uveo David Durand.
343
Ovaj
sistem bodovanja se bazira na analizi dobrih i loih karakteristika odobrenih
potroakih i stambenih kredita od strane komercijalnih banaka. Ovaj model sistema
bodovanja bazira na sledeih devet faktora:
(1) Dob (starost):
0,01 bodova za svaku godinu starosti preko 20
godina, maksimum 0,30 bodova;
(2) Pol:
0,40 bodova za ensko, 0 bodova za ostale;
(3) Stabilnost boravka:
0,042 boda za svaku godinu na sadanjoj adresi
stanovanja, 0,42 boda makismum;
(4) Zanimanje:
0,55 bodova za bilo koje od dva dobra zanimanja,
0 bodova za bilo koje od dva loa zanimanja i
0,16 bodova za sva ostala zanimanja;
344

(5) Vrsta delatnosti:
0,21 bodova za zaposlenja kao to su industrija
iroke potronje, dravne slube, bankarski ili brokerski posao;
(6) Stabilnost zaposlenja:
343
David Durand: Risk Elements in Consumer Installment Lending, National Bureau
of Economy Research, New York, 1941. godine, str. 69.
344
Ibidem, str. 70.
288 BANKE I RIZICI
0,059 bodova za svaku godinu u sadanjem zaposlenju
sa makimumom od 0,59 bodova;
(7) Raun u banci:
0,45 bodova za raun u banci;
(8) Nekretnine:
0,35 bodova za nekretnine;
(9) Osiguranje ivota:
0,19 bodova za osiguranje ivota.
Pomou navedenog kredit-skoring modela mogue je odvojiti loe i dobre traioce
kredite. Granina vrednost ovog modela je 1,25. Vei broj bodova od 1,25 indikator je
vie dobrih karakteristika traioca kredita, dok je manji ili jednak broju 1,25 indikator
profila traioca kredita sa loim karakteristikama.
Kad su u pitanju traioci stambenih kredita, onda je sasvim sigurno da pored
navedenih sagledavanja treba imati u vidu i druge elemente. Na primer, nivo i
stabilnost linih primanja, finansijska disciplina i briljivo staranje o imovini mogu
biti osnovni indikatori kreditne sposobnosti domainstva. Pored toga, standardno je
pravilo, da ukupni izdaci za kupovinu stana ili kue ne mogu biti vei od dve i po
godinje plate odnosno primanja domainstva (ili tri umanjena za poreska izdvajanja.
U uslovima da zajam pokriva celokupnu vrednost stana ili kue i da je zajam na rok
od 25 godina, meseno optereenje domainstva iznosilo bi oko 10 - 12 procenata.
Ako se pri tome koristi uee, onda je taj procenat oko 10.
Kreditna sposobnost zajmotrailaca (farmera) agrarnih kredita utvruje se na osnovu
analize podataka za svih pet elemenata (five Cs) i to: (1) karaktera, (2) kapaciteta,
(3) kolaterala, (4) kapitala, (5) trinih uslova uvodei i esti (6): komunikacije kao
bitnog elementa saradnje davaoca kredita i korisnika kredita.
345
Podaci za ovu analizu
uglavnom se crpe iz vie vrsta izvetaja kao to su:
346

(1) tekui finansijski izvetaji (u okviru 90 dana),
(2) finansijski izvetaji u poslednje dve godine (kalendarske ili fiskalne),
(3) izvetaj o poslovanju - profitu i gubitku,
(4) ukupan budet farme, i
(5) poreenje operativnog budeta sa prethodnim godinama.
345
Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper & Row New York, 1981.
346
David R. Christenson: Agricultural Lending, u knjizi: The Bankers Handbook,
edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Third Edition,
Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 774.
BANKE I RIZICI 289
Finansijska sposobnost traioca kredita predstavlja u bankarskoj praksi jedan od
najvanijih pokazatelja kreditne sposobnosti farmera ili poljoprivrednog domainstva.
Praksa je banaka da koriste koeficijente finansijske sposobnosti kao to su:
(1) ukupna aktiva prema ukupnoj pasivi, pri emu se kao standardna stopa uzima
srazmera 2:1 (pozicije ispod ove su natproseno zaduene);
(2) zbir tekue i srednjorone aktive prema ukupnim obavezama, koeficijent je
koristan u uslovima rastue inflacije (solventnost);
(3) tekua aktiva prema tekuim obavezama, ukazuje na sposobnost izmirenja
tekuih finansijskih obaveza;
(4) dugorona aktiva prema ukupnim obavezama, pokazuje dugoronu ekonomsku i
finansijsku snagu dunika.
10.5.4. Upravljanje rizikom pojedinih vrsta kredita
Ovde emo razmotriti odreene rizike pojedinih vrsta kredita kao to su: potroaki,
stambeni i agrarni krediti, kao i mogunost njihove relativizacije.
Rizici potroakih kredita, s obzirom na razuenost oblika i vrsta potroakih kredita,
zavise kako od vrsta tako od njihove namene i naina korienja. Pored ranije
izloenih elemenata, koje banka sagledava prilikom podnoenja zahteva za
odobravanje potroakih kredita, preporuuje se da se obrati posebna panja na listu
potencijalnih signala opasnosti, koje bi trebalo pri obavljanju intervjua sa traiocem
kredita paljivo razmotriti:
347

(1) nije mogua definitivna ili potpuna identifikacija traioca,
(2) trailac se obraa banci koja je udaljena od njegove lokacije stanovanja (kue ili
stana) i posla gde radi,
(3) traioeva pota (pisma i drugo) se upuuje (stie) kod prijatelja i na potanski
pretinac (fah),
(4) traiocu se uasno uri da mu se odobri kredit, ima neodlonu potrebu i zahteva
hitan razgovor,
(5) sakupljene informacije i podaci o traiocu su kontradiktorni, slabosti se
razotkrivaju i rastu sa pitanjem kao to je iskrenost i integritet traioca,
(6) trailac menja zaposlenje, menja zanimanje ili je upravo poeo drugi posao,
(7) trailac nema stalno mesto poslovanja, stalno vri zakup poslovnog prostora i ima
telefon - sekretaricu,
(8) priroda posla traioca ili zanimanje ne moe biti zadovoljavajue objanjeno ili
moe biti nelegitimno,
(9) teko je doi do prave kreditne istorije traioca,
(10) prihod traioca je tek na nivou odravanja ivota,
(11) trailac je previe zaduen, i
(12) postoje injenice o uestalom obnavljanju kredita i poveavanju iznosa kredita.
347
Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper & Row, New York, 1981.
godina, str. 205.
290 BANKE I RIZICI
Za hipotekarne (stambene) kredite veoma je bitna realna procena imovine, koja slui
kao kolateral odobrenog kredita. Naplata glavnice kod ovih kredita je relativno
sigurna, poto se krediti odobravaju do visine 80 % vrednosti kue (stana), tako da su
rizici gubitaka glavnice relativno mali. Meutim, rizici vezani za promenu kamatne
stope odnosno cene hipotekarnog kredita su brojniji. Ovi rizici mogu se pojaviti u tri
faze procesa: (1) u fazi kreiranja hipotekarnog kredita, (2) u fazi ulaganja u
hipotekarne kredite i (3) u fazi plaanja (otplate) hipotekarnih kredita.
348

(1) U fazi kreiranja hipotekarnog kredita, moe se pojaviti vezani (pipeline) rizik,
koji se javlja izmeu podnosioca zahteva za kredit i kreatora hipotekarnog kredita.
Ovaj rizik ima dve komponente: cenovni rizik i rizik deavanja (fallout risk).
Cenovni rizik nastaje u uslovima porasta kamatnih stopa na hipotekarne kredite, pri
emu se kreator hipotekarnog kredita obavezao da e kredit dati po nioj kamatnoj
stopi. To znai da e kreator morati da proda hipotekarni kredit ispod vrednosti koju je
dao, ili da ga zadri u svom portfoliju i da dobija kamatnu stopu koja je manja od
trine. Slian rizik nastaje kad trailac kredita odabere fiksnu kamatnu stopu.
Rizik deavanja (fallout risk) nastaje kada trailac kredita, po dobijanju pisma o
obavezi da kupi nekretninu, nee da kupi imovinu sredstvima koja je pozajmio od
kreatora hipotekarnog kredita. Glavni razlog takvog ponaanja traioca kredita je
znatno opadanje kamatnih stopa na tritu na hipotekarne kredite, pa je razumljivo da
se trailac ekonomski ponaa i trai alternativni izvor sredstava. Ovaj rizik je rezultat
injenice da potencijalni dunik ima pravo, ali ne i obavezu, da zatvori posao (ima
pravo da otkae ugovor).
Kreatori hipotekarnog kredita imaju nekoliko alternativa da bi se zatitili od
pomenutih rizika. Od cenovnog rizika tite se tako to mogu da dobiju obavezu
agencije ili privatne firme kojoj se planira prodaja hipotekarnog kredita u formi
forward ugovora. Kreator hipotekarnog kredita pristaje da isporui hipotekarni kredit u
budunosti i druga strana (neka od agencija ili privatna firma) pristaje da kupi
hipotekarni kredit u to vreme po odreenoj ceni (stopi).
(2) U fazi ulaganja, koja u hipotekarne kredite uglavnom vre tedionice i banke,
pojavljuju se osnovni rizici i to: kreditni rizik, rizik likvidnosti i cenovni rizik.
Kreditni rizik nastaje u sluaju da vlasnik kue ne plati kreditnu obavezu. Kod
osiguranih hipotekarnih kredita, rizik je minimalan. Za kredite koji su osigurani kod
348
Franko J. Fabozzi, Franco Modigliani and Michael G. Perri: Fundation of Financial
Market and Institution, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1994.
BANKE I RIZICI 291
privatnih kompanija rizik se meri prema rejtingu tih osiguravajuih kompanija. Rizik
likvidnosti postoji uvek poto su hipotekarni krediti slabo likvidni zbog veliine i
nedeljivosti. Cenovni rizik manifestuje se u kretanju cene instrumenata sa fiksnom
kamatnom stopom, koja se kree u suprotnom pravcu od trinih kamatnih stopa. To
znai da e rast kamatnih stopa dovesti do opadanja cene hipotekarnih kredita.
(3) Rizici koji nastaju u fazi otplate kredita sa fiksnom kamatnom stopom manifestuju
se kao posledica ranijih plaanja (otplata). Sutina motiva ranije otplate hipotekarnog
kredita je mogunost refinansiranja duga po nioj kamatnoj stopi, poto je tendencija
pada kamatnih stopa na tritu na hipotekarne kredite. Vlasnik hartija rizikuje
kapitalni dobitak, koji se reflektuje u injenici da predviena naknada nominale nee
dati prinos kao inicijalni tok gotovine. Ovaj efekat se zove rizik skupljanja
(contraction risk).
Suprotne posledice nastaju kad na tritu porastu kamatne stope na hipotekarne
kredite. Ranija plaanja e biti smanjena, poto su kamatne stope vee od ugovorenih i
ulagaima se ne isplati refinasiranje svojih obaveza po veoj kamatnoj stopi. Ovo se
zove rizik irenja (extension risk). Dakle, rizik ranijeg plaanja sastoji se od rizika
skupljanja i rizika irenja. Efekti prava ranijeg plaanja ogledaju se u tome da stvarni
tok gotovine od hipotekarnih kredita nije unapred poznat.
Procena rizika kod odobravanja agrarnih kredita zasniva se na analizi pokazatelja
zajmotraioca, koji mora imati: zadovoljavajuu profitabilnost, finansijsku snagu,
likvidnost i sposobnost vraanja tj. kapacitet odgovarajue agrarne operacije. Kod
utvrivanja kreditne sposobnosti, centralno mesto pripada utvrivanju kapaciteta
kreiranja pozitivnih novanih tokova farme. Osiguranje od kreditnog rizika
349
ovih
kredita uglavnom se vri na dva naina:
(1) prvi, da se za visinu odobrenog kredita obezbeuje realna vrednost kolaterala, koja
u odnosu na visinu kredita moe iznositi najvie 60 procenata, i
(2) drugi, indirektnim kreditiranjem na osnovu otkupa robnih hartija od trgovinskih
preduzea ili vrednosnih hartija specijalizovanih finansijskih i kreditnih agencija iz
oblasti poljoprivrede. Na ovaj nain banke ograniavaju kreditni rizik, uproavaju
i ubrzavaju proceduru finansiranja i recikliraju finansijske resurse.
Smatra se da agrarni zajmovi nose vei stepen rizika u odnosu na ostale vrste
bankarskih kredita. Kljuna izvorita rizika su u: (1) nepovoljnoj relaciji trokovi -
cene u agrarnoj oblasti, (2) tekoama skupljanja valjanih informacija o aktivnosti
agrarnih jedinica (domainstava) i (3) tekoama razdvajanja poslovne i porodine
aktivnosti svakog domainstva. Visok stepen rizika je i razlog to ima relativno malo
agrarnih dugoronih kredita. Vei obim agrarnih kredita za tekue poslovanje obino
se daje na rok ne dui od 12 meseci i obino su osigurani. Srednjoroni krediti daju se
na rokove od 1 do 5 godina i uglavnom su pokriveni kolateralom (zalogom imovine).
Banke ograniavaju kreditni rizik i indirektnim kreditiranjem agrarnog sektora (otkup
robnih i vrednosnih hartija od trgovinskih i specijalizovanih finansijskih firmi).
349
292 BANKE I RIZICI
Glava 11.
BANKE I RIZICI 293
UPRAVLJANJE RIZIKOM
INVESTICIONOG PORTFOLIJA
BANKE
294 BANKE I RIZICI
Upravljanje rizikom investicionog portfolija banke
11.1. POSLOVANJE BANKE SA HARTIJAMA OD VREDNOSTI
11.1.1. Formiranje investicionog portfolija banke
Kako smo ve ranije naveli, poslovne banke investiraju deo svog raspoloivog
finansijskog potencijala i u hartije od vrednosti. Tako banke u okviru svojih ukupnih
plasmana imaju jedan deo plasmana, koji se odnosi na investicione plasmane radi
ostvarivanja prinosa odnosno prihoda na privremeno slobodna novana sredstva. Pri
tome treba razlikovati ove plasmane poslovnih banaka u hartije od vrednosti od
plasmana investicionih banaka koje su specijalizovane finansijske institucije i koje su
potpuno vezane za trine operacije hartijama od vrednosti. Dakle, ovde je re o
poslovnim bankama koje samo jedan deo svojih plasmana dre u hartijama od
vrednosti.
U razvijenim trinim privredama poslovne banke polaze od tri osnovna cilja pri
formiranju svog investicionog portfolija i to: (1) sigurnost, (2) likvidnost i (3) prihod.
Plasmani u hartije od vrednosti pomau bankama da lake razreavaju konfliktne
situacije izmeu navedena tri elementa, poto se optimizacijom obima i strukture ovih
plasmana omoguava: (1) odravanje neophodnog stepena likvidnosti, (2)
ograniavanje rizika i (3) kreiranje dodajnih prihoda.
350
Naime, pokazalo se da u
razvijenim trinim strukturama, banke lake odravaju kljunu funkciju svoje
likvidnosti, ako u svojim bilansima raspolau adekvatnom strukturom hartija od
vrednosti.
Poznato je da plasmani u kredite donose banci vee prihode nego plasmani u hartije
od vrednosti. Stoga je skoro u svim poslovnim bankama teite na kreditnim
plasmanima. Meutim, ulaganjem slobodnih novanih sredstava u sigurne hartije od
vrednosti banke vre optimizaciju svog kreditnog potencijala i odravaju
zadovoljavajui kvalitet svoje aktive. Hartije od vrednosti omoguavaju postizanje
perfektne diversifikacije plasmana, to je kljuni uslov za ograniavanje rizika banke.
Preko dranja hartija od vrednosti u svojim bilansima, naroito obveznica, banke
omoguavaju perfektniju strukturu finansiranja i kreditiranja preduzea, sektora
privrede i drave.
Sa stanovita poslovne banke, interesantna je podela hartija od vrednosti na: dunike
i vlasnike. Kad neko kupi deonicu, on dobije vlasnitvo (equity) u kompaniji i
postaje, kao i drugi, koji su ve kupili ili e kupiti deonice, vlasnik jednog delia ili
dela kompanije. Kad neko kupi obveznicu, on je vlasnik duga (debt) i postaje jedan
350
BANKE I RIZICI 295
od kreditora, poto je na taj nain pozajmio novac kompaniji ili dravi. U sutini,
hartije od vrednosti su instrumenti mobilizacije novanih sredstava pod odreenim
uslovima. Sa aspekta poslovne banke, obveznice su interesantnije za investicione
plasmane nego akcije.
Dunike ili kreditne hartije mogu biti prenosive i neprenosive. Prenosive hartije od
vrednosti su univerzalne kreditne hartije, iji imaoci zadravaju bezuslovno pravo
naplate punog iznosa kreditnog potraivanja. Imaju vanu ulogu na finansijskim
tritima razvijenih zemalja i banke ih dre u svojim investicionim portfolijima.
Neprenosive hartije od vrednosti se pojavljuju uglavnom kod uspostavljanja
bilateralnih kreditnih odnosa po osnovu kupoprodaje robe i usluga. Mogu se prenosti
samo u skladu sa ugovorom o kupoprodaji. Neprenosive hartije od vrednosti nisu
znaajne sa ovog aspekta za banku.
Pored ovih hartija od vrednosti, na finansijskim tritima razvijenih zemalja postoje i
hartije od vrednosti iza kojih ne stoji realna roba niti novac. Re je o spekulativnim
hartijama od vrednosti, gde se u berzanskim transakcijama, koje spadaju u terminske
poslove, prodaju i kupuju zamiljene vrednosti izraene u standardnim ugovorima.
Najpoznatiji meu takvim poslovima su fjuersi (futures) i opcije (options). O
njima e biti posebno rei kao o inovativnim reenjima za pokrivanje, zatitu i
eliminisanje rizika kamatne stope i deviznog kursa.
Mi emo ovde posmatrati dve grupe hartija od vrednosti, ne uputajui se pojedinano
u detaljniju analizu svake podvrste u okviru navedenih grupa hartija od vrednosti.
351
351
U SAD, kao najrazvijenijoj trinoj privredi i sa najrazuenijim spektrom
finansijskih instrumenata, postoje sledee vrste ovih hartija od vrednosti: (1) Hartije
od vrednosti dravne blagajne: a) blagajniki zapisi - menice (treasury bills) sa
rokom dospea do 1 godine; b) blagajnike note (treasury notes) sa dospeem od 1
do 10 godina; c) blagajnike obveznice (treasury bonds) sa dospeem 5 i vie
godina; (2) Hartije od vrednosti federalne vlade - drave: a) obveznice (bonds), b)
certifikati (certificates); (3) Hartije od vrednosti dravnih jedinica - agencija: a)
serijalne obveznice, b) dugorone obveznice; (4) Hartije od vrednosti preduzea -
kompanija i korporacija su: a) komercijalni papiri (commercial papers) dospea do
270 dana, b) obveznice preduzea (bonds), (5) Specijalne hartije od vrednosti ili
drugi - ostali vrednosni papiri su nalozi za plaanja (drafts) ili pak menice (bills of
exchange). Neprenosivi oblici kreditnih hartija od vrednosti su odreeni vrednosni
papiri koji su vezani za prodaju roba i usluga i ije je pitanje prenosivosti odnosno
neprenosivosti povezano sa stipulisanim odredbama ugovora kojim se reguliu kljuni
elementi kupoprodajnog odnosa. Vlasnike hartije od vrednosti su deonice ili akcije
(shares), i dele se na: obine i privilegovane: (1) obine deonice (common shares)
su: kumulativne, nekumulativne, odlone, sa punom stopom prinosa, rastue, i
osetljive. (2) privilegovane deonice (prefered shares) obezbeuju svojim vlasnicima
razliitu mo upravljanja (vie glasova), prioritete u raspodeli profita odnosno
dividendi i prioritetno uee u likvidacionoj masi preduzea. Vidi detaljnije: Richard
Saul Wurman, Alan Siegel & Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal Guide to
Understanding Money & Markets, Access Press Publication, New York, 1990. godine,
296 BANKE I RIZICI
Svrha je na ukazivnaju razlika izmeu bitnih obeleja ove dve grupe hartija od
vrednosti, kako bi se lake shvatio proces i mehanizam trinih transakcija ovih
hartija, faktori koji uslovljavaju pojavu rizika u tim transakcijama, njegovo merenje i,
konano, upravljanje rizikom hartija od vrednosti. Akcenat ce biti stavljen na analizu
poslovanja ove dve grupe hartija od vrednosti: na deonice i obveznice.
352

11.1.2. Struktura i kvalitet investicionog portfolija
Pre nego detaljnije osvetlimo strukturu i kvalitet investicionog portfolija, ukratko
emo izloiti osnovne ili kljune vrste hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti se
dele, kako smo ranije videli, po vie osnova. Za ovo izlaganje su od znaaja prenosive
kreditne i vlasnike hartije od vrednosti i to: obveznice i deonice. Polazei od
finansijskih trita visoko razvijenih privreda, kao to je finansijsko trite SAD,
postoji veoma irok spektar prenosivih hartija od vrednosti. Najvaniji oblici
prenosivih hartija od vrednosti su kreirani od strane dravnih organa i privatnog
sektora. Ove hartije od vrednosti se nazivaju zajednikim imenom promisorne note
(promissory notes).
ta je deonica ili akcija? Deonica reprezentuje vlasnitvo u deonikom drutvu.
Deoinko drutvo je vlasnitvo deoinara, esto hiljada ljudi i institucija, svako od
njih je vlasnik dela ili delia imovine akcionarskog drutva. Kad neko kupi deonicu ili
akciju u jednom deonikom drutvu, on postaje jedan od vlasnika dela tog drutva
odnosno deoniar (stockholder ili shareholder). On odmah istog asa postaje
vlasnik jednog dela, nije vano koliko malenog, svake zgrade, komada nametaja,
svake maine, dakle, svega to to deoinko drutvo poseduje.
ta je obveznica? Najkrae reeno, to je jednostavno jedna priznanica, kojom se
priznaje dug. Ona potvruje da je imalac novca (lice, preduzee, banka) pozajmio
novac dravi ili kompaniji i ukratko opisuje uslove ovog zajma. Veina obveznica se
izdaje sa tri sutinske informacije: (1) nominalna vrednost, kao iznos, koji e imaocu
ili donosiocu obveznice biti plaen kada istekne rok kredita, (2) dospee koje pokazuje
kad istie kredit i kad e obveznica biti amortizovana, (3) kamatna stopa koja
predstavlja procenat od nominalne vrednosti koji e biti plaen na ime kamate imaocu
obveznice na regularnoj osnovi.
Postoje bitne razlike izmeu deonica i obveznica sa aspekta povrata uloenih
sredstava i sa aspekta komponente rizika naplate prihoda odnosno zarade. Kad neko
str. 50-51.
352
Prvi Zakon o hartijama od vrednosti u SFRJ, je donet 1989. godine, a kasnije su
sledile izmene i dopune.
BANKE I RIZICI 297
ulae u obveznice, pogotovu ako je emitent drava ili optina, postoji visok stepen
sigurnosti naplate glavnice i kamate. Meutim, kad neko kupuje deonice, uloenu
glavnicu moe da naplati samo prodajom te deonice na tritu, dok dividenda kao
zarada zavisi od emitenta deonica. Sigurnost ulaganja se vezuje za procenu budue
trine vrednosti deonica i oekivanu dividendu.
Praksa u SAD pokazuje da su deonice i obveznice odluujue hartije od vrednosti za
ekspanziju privrede i razvoj novih preduzea i za mobilizaciju i transfer sredstava
potrebnih za izgradnju raznih saobraajnih objekata i objekata komunalne
infrastrukture. Obveznice se posebno koriste i kao dodatni izvor kapitala u firmama i
kompanijama, a najee su emitovane od strane drave i optina za podizanje i razvoj
raznih uslunih objekata, puteva, pruga, mostova, metroa i slinih poduhvata.
Za odravanje obima i strukture investicionog portfolija banke, vana je hijerarhija
faktora likvidnosti, sigurnosti i prinosa. Likvidnost se obezbeuje adekvatnim ueem
kratkoronih i perfektno utrivih hartija od vrednosti, koje su najvie zastupljene u
investicionom portfoliju skoro svake banke. Sigurnost je vezana za performanse i
rejting izdavaoca hartija, dok se prinos obezbeuje tek po obezbeenju navedena dva
elementa tj. likvidnosti i sigurnosti, kad banka ide na dugorone hartije od vrednosti.
Prilikom strukturiranja investicionog portfolija sa dugoronim hartijama od vrednosti,
banke preferiraju kupovinu dravnih obveznica, koje su po svojoj definiciji visokog
kvaliteta i najee su im prinosi osloboeni poreza.
353

Hartije od vrednosti imaju ogroman znaaj za funkcionisanje i razvoj trinih
privreda. Njihov znaaj najkrae se moe izraziti preko:
(1) njihovog mobilizatorskog karaktera, poto su pogodne da angauju za razvoj i
najmanje slobodne iznose novanih sredstava preduzea, institucija i najirih
slojeva stanovnita;
(2) njihove sposobnosti za usmeravanje prikupljenih slobodnih novanih sredstava u
razvojne i profitabilne poslove radi ostvarenja zarade odnosno oploavanja
neangaovanih novanih sredstava;
(3) modela usmeravanja prikupljenih sredstava u prave i korisne svrhe;
(4) delovanja kao faktora stabilnosti trinih robno-novanih tokova, omoguavajui
da se najefikasnije angauju i korisno upotrebe slobodna novana sredstva.
11.1.3. Struktura i instrumenti finansijskog trita
Savremeno finansijsko trite razvijenih trinih privreda ima tri posebna relativno
samostalna segmenta ili trita: (1) trite novca, (2) trite kapitala i (3) devizno
trite. Ne postoje tekoe da se jasno razdvoji devizno trite od trita novca i trita
kapitala. Meutim, trite novca i trite kapitala je dosta teko razdvojiti. Naime,
trite novca u osnovi predstavlja kupoprodaju novca i kratkoronih hartija od
vrednosti do jedne godine, dok se na tritu kapitala obavlja promet uglavnom
dugoronih hartija od vrednosti preko jedne godine. Meutim, promet na oba ova
353
298 BANKE I RIZICI
trita je motivisan ulaganjem ili investiranjem, tako da ulagai koriste oba ova trita,
povlaei sredstva sa jednog da bi uloili na drugo ili oba trita. Kamatne stope su na
ovim tritima meusobno zavisne pod dejstvom promena ponude i tranje. Zato se
smatra da su osnovni elementi po kojima se razlikuju ova dva trita likvidnost i
kvalitet instrumenata koji na njima cirkuliu.
Meutim, trite novca se moe shvatiti i kao jedan konfuzan izraz, poto sva
navedena trita za investiranje novca ukljuuju novac. Trita koja samo trguju vrlo
kratkoronim debitnim vrednosnim papirima (short-term debit securities) obino
predstavljaju trite novca, jer ona najbre pretvaraju vrednosne papire u gotov
novac. Drugim reima, novac koji investiraju pojedinci i firme, kupujui ove
kratkorone hartije od vrednosti, koristi se za kratkorone kredite razliitim
preduzeima, kompanijama i dravnim organima. Suprotno tome, dugorone hartije
od vrednosti, kao to su deonice i obveznice, poznate su kao trite kapitala. Meutim,
teko je povui demarkacionu liniju izmeu ova dva trita. Ona se viestruko prepliu
i novac je pri tome u brojnim transakcijama teko omeiti i oznaiti kojoj sferi
pripada.
Sredstva trita novca investiraju se u jedan broj razliitih vrsta kratkoronih debitnih
vrednosnih papira. Neki najei su:
komercijalni papiri, obveznice korporacija, koje reprezentuju kratkorone kredite
korporacijama;
depozitni certifikati, izdati od velikih banaka, sa dospeima rangiranim od jednog
meseca pa do nekoliko godina;
bankarski akcepti, tj kratkoroni krediti dati uvoznicima i izvoznicima;
kratkoroni krediti dati gradskim, optinskim i dravnim agencijama;
blagajniki zapisi izdati od federalne vlade sa dospeima od 30 do 90 dana.
Deonice na tritu novca preko udruenih (mutual) fondova donose prihode koji se
zarauju primanjem kamate na novac koji ovi fondovi pozajmljuju dravi i
korporacijama. Kamatna stopa fluktuira svaki dan poto su krediti tako kratkoroni da
se svaki dan kompletira najmanje jedan kredit i jedan novi poinje sa novom
kamatnom stopom. Premda se ne moe predvideti kolike e se kamate zaraditi (to
zavisi od trendova kretanja kamatnih stopa), stredstva na tritu novca nude ogromnu
sigurnost plasmana.
Trite kapitala, kao to smo ve naveli, predstavlja po pravilu kupoprodaju
dugoronih hartija od vrednosti sa rokovima dospea iznad 5, 10 i vie godina. Deli se
na primarno i sekundarno trite kapitala. Primarno trite kapitala obuhvata prve
emisije hartija od vrednosti, a sekundarno trite znai njihovu drugu i svaku narednu
BANKE I RIZICI 299
kupoprodaju. Za hartije od vrednosti na primarnom tritu je bitno da se one prodaju
po nominalnim vrednostima. Tada je njihova nominalna i trina vrednost
izjednaena. Meutima, kad je re o prodaji hartija od vrednosti na sekundarnom
tritu, skoro se nikada nominalna i trina vrednost ne poklapaju, izuzev samo
teorijske pretpostavke ili sluajnosti.
Saglasno naoj nameri, da se osvetli upravljanje rizikom hartija od vrednosti, u fokusu
naih posmatranja, bie kupoprodajni odnosi na tritu kapitala i to posmatranje i
sagledavanje efekata kupoprodaje deonica i obveznica, kao najzastupljenijih vrsta
hartija od vrednosti, kojima privreda i stanovnitvo, ali i banke trguju na finannsijskim
tritima.
11.1.4. Poslovanje banke na sekundarnom tritu hartija
Sekundarno trite hartija od vrednosti, kako smo ve naveli, predstavlja drugu i sve
naredne prodaje hartija od vrednosti. Prva prodaja hartija od vrednosti neposredno
posle emisije predstavlja primarno trite hartija od vrednosti. Poslovima na
sekundarnom tritu bave se posebne finansijske institucije, koje se obuhvataju jednim
optim zajednikim imenom institucionalni investori (institutional investors).
Posluju u svoje ime i za svoj raun i u svoje ime a za raun svojih komitenata. U
prvom sluaju, tj. kad posluju u svoje ime i za svoj raun, cilj im je ostvarenje profita
uz snoenje rizika. U drugom sluaju, kad posluju u svoje ime a za raun svog
komitenta, rade na bazi odreenog procenta provizije.
Institucionalni investori se pojavljuju pod raznim imenima i organizacionim formama.
Tako se u ove profesionalne posrednike finansijske organizacije u SAD ukljuuju:
(1) udrueni (mutual) fondovi,
(2) npenzioni fondovi,
(3) poslovne banke,
(4) brokerske firme,
(5) arbitrane firme,
(6) internacionalni investori,
(7) korporacije,
(8) investicioni savetnici, i
(9) osiguravajue kompanije.
Sekundarno trite omoguava vlasnicima vrednosnih papira, kao to su kompanije,
institucije i pojedinci, da mogu ponovo doi do svog novca, tj. da svoje vrednosne
papire prodajom pretvore u gotov novac. Ovo se naroito odnosi na deonice, poto
je to jedina mogunost za njihove vlasnike da, ukoliko to ele ili su prinueni, ponovo
dou do svog uloenog novca. To vlasnici hartija od vrednosti mogu uiniti veoma
brzo i efikasno. Na savremeno organizovanom sekundarnom tritu hartija od
vrednosti, dovoljan je jedan telefonski poziv i investitor moe prodati ili kupiti hartije
od vrednosti.
300 BANKE I RIZICI
Najvaniji organizacioni oblik savremenog organizovanog sekundarnog trita hartija
od vrednosti su berze. Mada ima vie vrsta berzi
354
, berze hartija od vrednosti spadaju
meu najvanije oblike finansijskog trita. Smatra se da su berze atraktivne kao
mesto za ulaganje novca, ako ostavimo rizik po strani, iz dva razloga, koji su vezani
za znanje i vetinu investitora: likvidnost i utrivost. Investitor moe uestvovati na
tritu hartija od vrednosti direktno i indirektno, to zavisi od toga ko donosi odluke o
kupovini odnosno prodaji vrednosnih papira. Ulaganje u udruene i penzione fondove
podrazumeva donoenje indirektnih odluka, poto odluke u ime ulagaa novca donose
profesionalni menaderi.
Ako poemo od toga da odluku treba da donese direktno ulaga i da su u pitanju
deonice, onda ulaga mora poi od sledeih vanih kriterija za donoenje odluke kao
to su:
355
(1) iznos novca za ulaganje odnosno investiranje,
(2) poznavanje trita deonica,
(3) poznavanje podruja, industrije i kompanija,
(4) iznos unapred akceptiranog rizika, i
(5) ciljevi ulaganja.

Pored navedenih kriterija, postoje i mnogi razliiti nivoi trita deonica i svaki od njih
ima svoj nain poslovanja. Pri tome treba imati u vidu, na primeru u SAD da su dve
berze primarne: The New York Stock Exchange (NYSE) i American Stock Exchange
(AMEX). Ostale berze su manje i imaju regionalni znaaj. Ove dve berze trae od
kompanija izdavalaca deonica ispunjavanje viih standarda nego ostale regionalne
berze. Da bi jedna kompanija dola na listu u njujorkoj berzi (NYSE), ona mora
obezbediti razmenu sledeih informacija: (1) istoriju kompanije, (2) finansijsku
strukturu, (3) veliinu - obim poslovanja, (4) veliinu prihoda, (5) podruje
poslovanja, (6) poziciju i stabilnost kompanije u industriji. Amerika berza (AMEX)
ima neto blae standarde nego njujorka berza (NYSE).
Ako berza prihvati kompaniju u listu, kompanija potpisuje ugovor sa berzom, kojim se
kompanija, izmeu ostalog, obavezuje da e redovno i aurno dostavljati navedene
informacije. Te informacije znae iznoenje u javnost svake promene sledeih
354
Pored berzi hartija od vrednosti, postoje i sledee vrste berzi: produktna berza,
berza plemenitih metala, berza krzna itd.
355
David Sutton: Understanding the Stock Market SelfTeaching Seminars, One of
Series of Hands On Workshops Dedicated to the Serious Investor, Probus Publishing
Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 20-21.
BANKE I RIZICI 301
podataka: (1) godinje zarade, (2) kvartalne zarade, (3) objave o dividendi, (4)
spajanja i pripajanja, (5) tenderske ponude, (6) pad deonica, (6) glavne promene u
menadmentu, (7) razvoj novih proizvoda, (8) nove ili promene u glavnim ugovorima.
Meu minimalnim zahtevima koji se trae da kompanija ispuni su: (1) dranje
najmanje 1,000.000 deonica, (2) da je trina vrednost tih deonica najmanje $ 16
miliona, (3) godinji neto prihod, pre poreza, od $ 2,5 milona ili vie, (4) ukupan broj
deoinara najmanje 2.000, (5) neto aktiva od $ 18 miliona ili vie.
Ovi standardi i procedure pomau kod procene finansijske pouzdanosti kompanije pre
nego se njene deonice stave na listu berze. Sasvim je jasno da to nije garancija da
kompanija koja je na listi nema finansijskih problema, ali to obezbeuje u izvesnom
smislu podatke o stabilnosti za ulagae odnosno investitore. Investitori ne smeju gubiti
iz vida injenicu da to nisu zahtevi koji e ih zatititi od pada cena deonica. Trinu
vrednost deonica odreuje ponuda i tranja deonica na berzi, iji su nosioci kupci i
prodavci deonica.
11.2. EMITOVANJE I PLASMAN HARTIJA OD VREDNOSTI
11.2.1. Proces emitovanja hartija od vrednosti
Hartije od vrednosti emituju se radi pribavljanja potrebnih sredstava za poetak rada
i/ili poveanja obima poslovanja deonikih drutava, u kom sluaju se emituju deonice
i prikupljeni kapital od prodatih deonica ne predstavlja obavezu deonikog drutva za
vraanje kapitala odnosno deoniki kapital je nepovratan. Materijalizovani motiv
kupovine deonica je dividenda, dok je nematerijalni motiv uee u upravljanju
deonikim drutvom.
Emitovanje obveznica vre preduzea za prikupljanje dodatnog kapitala, a dravni i
optinski organi uglavnom za reavanje pojedinih infrastrukturnih projekata od ireg
drutvenog znaaja. Kapital uloen u obveznice je zajam koji se vraa u odreenom
roku uz odreenu kamatnu stopu (slika br. 11-1.).

Raspoloiv novac
Kupljene akcije
Pojedinci
Preduzea
Banke
Drava
Zadovoljenje
potreba novih ili
postojeih akcijskih
drutava
POSREDNIKA
FIRMA
Slika br. 11-1: Primarna kupoprodaja deonica
302 BANKE I RIZICI
Primarna emisija ovih hartija od vrednosti, kao posao, ima odreene tano definisane i
propisane postupke, koji obavljaju za to ovlaene posrednike finansijske
organizacije uz ispunjavanje svih potrebnih zakonom i propisima definisanih uslova
U svim zemljama, gde postoje poslovi primarnih emisija hartija od vrednosti, deluje
komisija za hartije od vrednosti, iji je glavni zadatak da sagledava ispunjavanje
zakonom propisanih uslova za emitovanje hartija od vrednosti od strane firmi,
preduzea i banaka.
Pojedinci, preduzea, banke, drava i drugi zainteresovani subjekti, za deo svog
raspoloivog novca namenjenog za investiranje, kupuju obveznice sa motivom da
ostvare zaradu. Znai, u prvom krugu, pojedinci, preduzea i banke pozajmljuju svoj
novac institucijama, dravi, agencijama, korporacijama i slino, u zamenu za
obveznice emitovane od tih institucija, koje slue kao dokaz ugovora o kreditu, sa
iznosom, dospeem i regularnom kamatnom stopom. Drava i kompanije ulau
primljeni novac od prodatih obveznica u ve unapred definisane programe izgradnje
najrazliitijih objekata infrastrukture i fabrika, da bi tim ulaganjem novca zadovoljili
odreene drutvene potrebe i ostvarili profit.
Iz tako uveanog novca isplauje se imaocu - donosiocu obveznice deo ili celina o
roku dospelog duga nominalne vrednosti obveznice i kamata naznaena na obveznici.
Ovim se, u stvari, zavrava drugi ciklini tok: uloena sredstva vraaju se imaocu
obveznice donosei mu, pored naznaene nominalne vrednosti, i iznos naznaene
kamate, to je i bio motiv kupovine obveznice.
Kruni tok primarnog kupoprodajnog procesa obveznica prikazuje slika 11-2.
356

356
Richard Saul Wurman, Alan Siegel, Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal
Guide to Understanding Money & Markets, Access Press, New York, 1990. godine,
str. 44.
BANKE I RIZICI 303

Raspoloiv novac

Pojedinci
Preduzea
Banke
Drava
POSREDNIKA
FIRMA
Kupljene
obveznice
Zadovoljenje
potreba drutva:
- preko drave
- preko kompanije
Slika br. 11-2: Primarna kupoprodaja obveznica
Meutim, imalac ili vlasnik obveznice moe svoju hartiju od vrednosti prodati i pre
dospea. Tada se vrednost obveznice odnosno njena cena i prihod razlikuju od njene
nominalne vrednosti i naznaene kamate koju obveznica nosi. Upravo je to razlog da
se pre donoenja konane odluke o kupoprodaji hartija od vrednosti pribave
informacije o obveznicama ili deonicama kojima cena nije korektno odreena.
Da bi se investitor odnosno ulaga odluio koje obveznice da kupi a koje da proda,
potrebno je da koristi jedan od dva analitika postupka. Prvi postupak polazi od toga
da se uporedi prihod do dospea odreene obveznice sa prihodom do dospea za koju
investitor smatra da je odgovarajui, shodno karakteristikama obveznice i trenutnim
uslovima na tritu.
Ako je prihod do dospea obveznice vii nego odgovarajui prihod do dospea, onda
se za obveznicu kae da je potcenjena odnosno da joj je cena niska, i treba je kupiti.
Meutim, ako je, suprotno tome, prihod do dospea nii nego to bi bio odgovarajui,
onda se za obveznicu kae da je precenjena odnosno da joj je cena suvie visoka, i
treba je prodati. Drugi postupak podrazumeva da investitor proceni pravu odnosno
tzv. unutranju vrednost obveznice, pa je zatim uporedi sa trenutnom cenom te
obveznice na tritu. Ako je trenutna cena na tritu manja nego prava vrednost
obveznice, onda je ona potcenjena, a ako je vea, onda je obveznica precenjena.
357)
11.2.2. Plasman hartija preko meovitih fondova
Meoviti ili uzajmni (mutual) fondovi su u stvari kompanije koje udruuju novac od
svojih deoinara, u deonicama, obveznicama, dravnim hartijama od vrednosti i
kratkoronim instrumentima trita novca.
358
U stvari, poslovanje meovitih fondova
vode investicione kompanije, brokerske kue i neke finansijske institucije. Tako je
357
Gordon J. Alexander i William F. Sharpe: Analiza obveznica, Ekonomika,
Beograd, 11/91, str. 17.
358
Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New
York, 1990. godine, str. 406.
304 BANKE I RIZICI
novac koji banka ili pojedinac ulau u mutual fond udruen sa novcem drugih
investitora koji ele da zarade. Poznato je iz amerike prakse da su u 30-tim godinama
prolog veka u ove fondove ulagali samo milioneri - pojedinci, pa bi saekali da cena
njihovih deonica ode nebu pod oblake i onda bi ih odjednom sve prodavali,
ostavljajui deonice u rukama nesvesnih nadmudrenih investitora. Danas je poslovanje
ovih fondova vrlo precizno regulisano.
Navodimo samo neke vrste ovih fondova, njihove glavne ciljeve, potencijalne efekte i
sigurnost plasmana sredstava u razne hartije od vrednosti u pregledu br. 11-1.
359
Pregled br. 11-1: Ciljevi plasmana hartija preko pojedinih fondova
Potencijalni
Cilj Vrsta fonda Rast cena Tekui
prihod
Sigurnost
Maksimalan
rast cena
AGRESIVAN RAST
FONDOVA -
investiranje u obine
deonice industrije
vrlo visok vrlo
nizak
slaba ka
veoma
slaboj
Visoki
kapitalni
dobici
RAST FONDOVA -
investiranje u obine
deonice
visok ka
veoma
visokom
vrlo
nizak
niska
Rast cena i
tekui prihod
RAST FONDOVA I
PRIHODI - investiranje
u rastue kompanije sa
dividendom
umeren umeren niska ka
umerenoj
Visok tekui
prihod
FIKSNI PRIHOD I
DIVIDENDA -
investiranje u deonice i
obveznice
vrlo nizak visok ka
vrlo
visokom
niska ka
umerenoj
Visok tekui
prihod
OPCIONI PRIHODNI
FONDOVI - investiranje
u obine deonice
umeren visok ka
vrlo
visokom
niska ka
umerenoj
Tekui prihod
maksimalna
sigurnost
OPTI FONDOVI
TRITA NOVCA -
investiranje u
krakorone hartije
ne umereno
ka
visokom
vrlo
visoka
359
Richard Saul Wurman, Alan Siegel and Kenneth M. Morris: The Wall Street
Journal Guide to Understanding Money and Markets, Access Press Publication, New
York, 1988. godine, str. 68.
BANKE I RIZICI 305
Tekui prihod,
rast i sigurnost
RAVNOTENI
FONDOVI investiranje
u meavinu obveznica i
svih deonica
nizak umereno
ka
niskom
visoka
Prihod bez
poreza i
sigurnost
FONDOVI
NOVANOG TRITA
BEZ POREZA -
investiranje u
kratkorone opte hartije
ne umereno
ka
visokom
vrlo
visoka
Prihod bez
poreza
GRADSKI FONDOVI
ZA OBVEZNICE -
investiranje u opte
obveznice
nizak ka
umerenom
umeren
ka
visokom
umerena
Sve donedavno, meoviti (mutual) fondovi su bili koncipirani i postavljeni kao
veoma iroka platforma mogunosti plasiranja sredstava. Danas su oni uglavnom
visoko specijalizovani i obino imaju veoma specifine ciljeve plasmana. Kao to se
vidi i iz pregleda br. 11-1. moglo bi se rei da postoje sve vrste ovih fondova, koji
mogu da zadovolje skoro svaki mogui cilj investiranja odnosno plasmana sredstava.
Razlike izmeu kupovine akcija od kompanija i kupovine akcija od meovitih
(mutual) fondova, su mnogobrojne. U sledeem pregledu br. 11-2.
360
navedene sun
eke od najeih koje se sreu u praksi.
Pregled br. 11-2:: Razlike izmeu emitenata akcija i fondova
PITANJE EMITENTI DEONICA MUTUAL FONDOVI
ta
kupujete?
Kupujete akcije od
jedne kompanije
obino okruglo u lotu
od jedne stotine. Imate
pravo glasa u
kompaniji.
Kupujete akcije u fondu koji je sakuplja
akcija. Nemate pravo glasa. Diversifikacija.
Posedovanje irokog razliitog broja
vrednosnih papira je najvea prednost
mutual fondova. Diverzifikovani portfolio
vrednosnih papira moe vas zatititi od
velikih gubitaka; pa ak i kad neki
vrednosni papiri prou loe, drugi mogu
proi dobro.
ta
plaate?
Cena akcije diktira
iznos koji treba
investirati.
Vi moete investirati bilo koji iznos,
obezbeujui prthodno zahtevani minimum.
Fleksibilno investiranje. Obino je
minimum inicijalnog investiranja USD
1.000 sa kasnijim investiranjem ili USD 250
ili USD 500. Neke grupe fondova nemaju
minimum.
Ko ta
odluuje?
Vi ( i va broker )
odreujete ta i kad
Menaderi fonda odluuju koja sredstva
treba da budu u portfoliju i kad treba njima
360
Ibidem, str. 64.
306 BANKE I RIZICI
kupiti i prodati? trgovati. Vi odreujete kad treba kupiti ili
prodati vae akcije u fondu. Profesionalni
menadment. Vi moete deliti trokove
najmljenog eksperta i ak izbei plaanje
provizije za svaku transakciju.
Ko daje
dividende?
Dividende se plaaju
vama direktno ili
vaoj brokerskoj firmi
za vas. Vi treba da
odluite, kako ete
reinvestirati dividende
i naplaenu kamatu.
Dividende mogu biti reinvestirane u
kupovinu vie akcija ili isplaene vama u
gotovom. Automatsko reinvenstiranje ili
isplata. Svaki mutual fond ima neobavezni
automatski program reinvestiranja ili e vam
na zahtev isplatiti dividende u gotovu.
Koliko je
likvidno
vae
investiranj
e.
Kada prodajete,
morate ekati pet
radnih dana, pre nego
to se trgovina obavi i
tada va novac moete
primniti.
Novac moete transferisati nazad vrlo brzo.
Lak pristup vaem novcu. Da bi primili va
novac, vi jednostavno moete zvati fond i
dati nalog da se prodaju vae deonice.
Prodaja se obavlja do kraja dana (u nekim
fondovima i pre) i va novac je za vas
raspoloiv sledee jutro. Mnogi fondovi ak
vam odmah napiu ek na iznos novca u
fondu, a najmanje je USD 250 po eku.
Evo nekoliko razloga zbog kojih se ulagai sredstava u cilju zarade preko kupovine i
prodaje deonica i obveznica i drugih hartija od vrednosti najee opredeljuju za
udruene (mutual) fondove izmeu drugih mogunosti finansijskog investiranja:
361

vea diversifikacija 60 %
profesionalni menadment 45 %
vei prihod 44 %
ekspertni menadment 37 %
lake investiranje 23 %
Prema procentima navedenih odgovora, oito je da kupci hartija od vrednosti u fondu
raunaju sa veom diversifikacijom rizika investiranja, profesionalnijim
menadmentom i veim prihodom nego kad bi kupovali te iste hartije direktno od
njihovih emitenata ili pak drugih posrednika koji se bave ovim poslovima.
361
Ibidem, str. 68.
BANKE I RIZICI 307
11.2.3. Formiranje cena hartija od vrednosti
Za razumevanje ovog procesa, neophodno je poznavanje procesa poslovanja hartijama
od vrednosti odnosno neophodno je poznavati institucije finansijskog trita, te nain i
uslove njihovog rada. Mesta na kojima se vri stvarna kupoprodaja vrednosnih papira
su berze. Meutim, na berzama mogu uestvovati samo ovlaene institucije i
pojedinci zvani brokeri. Brokeri su finansijski posrednici, koji se bave posredovanjem
u poslovima kupoprodaje vrednosnih papira u svoje ime i za svoj raun i u svoje ime a
za raun svojih komitenata. O ovom procesu smo ve pisali.
Sa stanovita pojedinca, najjednostavniji nain trgovanja hartijama od vrednosti je
angaovanje brokera. Posao se obavlja tako da se brokeru uplati odreeni novani
iznos, kao depozit, i o tome se potpisuje ugovor sa brokerom. Ugovorom se regulie
da se od brokera moe pozajmiti novac za kupovinu vrednosnih papira. Uplata
odreenog depozita ($ 2.000) vri se na raun kod brokera tzv. raun mare (margin
account). Od brokera se moe pozajmiti do 50 % vrednosti kupovine vrednosnih
papira, to se tretira kao kredit na koji zajmoprimac plaa kamatu. Inae, broker za
svoje usluge naplauje proviziju. Uzeti kredit se vraa kad komitent proda vrednosne
papire, a ostvareni profit u celini pripada komitentu. Meutim, ako komitent ostvari
gubitak vie od 25 % na ukupnom poslu, duan je, da bi mogao ponovo zapoeti novu
kupovinu hartija od vrednosti, namiriti ta izgubljena sredstva u depozitu.
Da bi to bilo jasnije, posluiemo se primerom. Ako je komitent uplatio na svoj raun
mare (margin account) kod brokera $ 2.000 i eli da kupi 100 deonica a $ 20 jednog
ili razliitih izdavalaca, treba mu $ 2.000. Za ovu kupovinu moe koristiti $ 1.000 sa
svog rauna (na kojem ima $ 2.000) i pozajmiti $ 1.000 od brokera (50%) uz plaanje
kamate. Na raunu ostaje jo $ 1.000 za buduu kupovinu. Ako komitent proda svih
100 deonica po $ 25, dobie ukupno $ 2.500 (slika br. 11-3.).

Kredit od
brokera

$ 1.000

$ 1.000

Novac
komitenata
Profit

$ 1.000

$ 1.000

$ 500
KUPOVINA PRODAJA
Slika br. 11-3: Ostvarenje profita prodajom akcija
362

Ako se prodajom deonica ostvari gubitak, komitent sam snosi gubitak. I ne samo to.
Ako taj gubitak bude vei od 25 % od inicijalne originalne vrednosti, mora se u
depozit dodati nova gotovina od $ 250 (margin call), kako bi se mogao zapoeti novi
posao kupovanja deonica. Radi jasnoe predstavljamo to slikom br. 11-4.
362
Ibidem, str. 20-21.
308 BANKE I RIZICI

Kredit od
brokera

$ 1.000

$ 800

Novac
komitenata
Gubitak

$ 1.000

$ 700

PAD CENA
POSTOJE]IH
AKCIJA
PRODAJA
UZ
GUBITAK
$ 250
Slika br. 11-4: Ostvarenje gubitka prodajom akcija
Kretanje cena obveznica na sekundarnom tritu hartija od vrednosti je u inverznom
korelativnom odnosu sa kretanjem kamatne stope. To moemo videti na primeru
promenu cene obveznice usled promene kamatne stope to pokazuje slika br. 11-5.
363

6 3/4 %
$ 1.000
8 %
$ 1.200
$ 800
5 1/2 %
Ako kamatne stope
porastu, 6 3/4%
je manje
atraktivno...
... i vrednost obveznice
pada, poto je njen
prinos manji nego
nove obveznice
Meutim, cena obveznice
raste, ako kamatna stopa
pada, poto je njen prinos
vei nego nove
Korporacija X emituje
obveznicu uz
6 3/4 %
Kupac e
platiti obveznicu
$ 1.000
Slika br. 11-5: Kretanje odnosa kamatne stope i cene obveznice
Poimo od toga, da jedna kompanija emituje nove obveznice uz kamatnu stopu 6
3/4%. Ako kao kupac ocenite da je to dobra kamatna stopa u odnosu na alternativne
mogunosti investiranja, odluiete da je kupite po nominalnoj ceni od $ 1.000 za
komad. Tri godine kasnije kamatna stopa je porasla. Ako nova obveznica uz 8 %
kamate kota $ 1.000, ni jedan kupac nee platiti $ 1.000 za vau obveznicu sa
kamatom 6 3/4 % .
363
Ibidem, str. 46.
BANKE I RIZICI 309
Ako elite da je prodate, morate ponuditi obveznicu po diskontnoj ceni. Pogledajmo
sada obrnutu situaciju. Kako fluktuira zarada (yield) kod kupovine obveznica,
pokazuje pregled br. 11-3.
Pregled br. 11-3: Fluktuiranje zarade na obveznicama
364

Zarada (yield) na obveznici sa kamatnom stopom
8%
Suma kamate Zarada
(yield)
1. Ako kupujete po nominalnoj vrednosti $ 1.000 $ 80,00 8 %
2. Ako kupujete uz diskontnu cenu $ 800 $ 80,00 10 %
3. Ako kupujete sa premiranom cenom $ 1.200 $ 80,00 6 2/3 %
Ako se prodaje nova obveznica za $ 1.000 uz kamatu od 5 1/2 %, vi ete moi prodati
vau obveznicu, koja nosi kamatu 6 3/4 %, za vie nego to ste je platili, poto e
kupac biti voljan da plati premiju, da bi dobio veu kamatnu stopu, odnosno imao
veu zaradu.
Takvo kretanje kamatne stope dovodi do formiranja cene obveznice, to uz istu sumu
kamate, donosi imaocu razliitu stopu ili procenat zarade (yield).
11.2.4. Emitovanje i plasman hartijama kod nas
Poznata je injenica da kod nas itavih 54 godine nije bilo trita hartija od vrednosti,
odnosno berzanskog poslovanja. Da se samo podsetimo u najkraim crtama. Prva
berza u Srbiji poela je 3. januara 1895. godine u Beogradu i radila je do aprila 1941.
godine. Berza je i formalno nestala odlukom Vlade Srbije 1953. godine. Nakon
Drugog svetskog rata, dakle posle pune 54 godine, obavljene su prve berzanske
transakcije robnim hartijama od vrednosti 12. aprila 1995. godine.
Oigledno je da nemamo iskustva sa modernim poslovanjem na tritu hartija od
vrednosti. Naroito nemamo iskustva sa poslovanjem sekundarnog trita
podrazumevajui pri tome poslovanje raznim vrstama obveznica i deonica. Ono to
smo imali do sada, to je poslovanje sa blagajnikim i komercijalnim zapisima, dok je
za poslovanje drugim hartijama od vrednosti, naroito za deonice i obveznice,
potrebna razuena infrastruktura raznih posrednikih finansijskih institucija, od kojih
su kod nas samo neke u zaetku razvoja.
Naravno, nedostaje itav niz institucija, koje treba da omogue rad sekundarnog trita
kapitala. Novi zakonski propisi, upravo treba da omogue osnivanje, rad i poslovanje
brojnih institucija infrastrukture finansijskog trita posebno trita kapitala.
Polazei od takvog stanja na finansijskom tritu i tritu hartija od vrednosti,
ukazaemo samo na poetak rada primarnog trita, imajui na umu proces
emitovanja deonica, bilo kao prve emisije prilikom osnivanja deonikih drutava
tokom 1989. i 1990. godine ili naknadnih dodatnih emisija deonica za prikupljanje
dodatnog kapitala. Dravnih obveznica takoe nije bilo, sem emitovanja obveznica
zajma za preporod Republike Srbije tokom 1990/91. godine. Treba rei, da su se tada,
364
Ibidem, str. 47.
310 BANKE I RIZICI
pored ve loih ekonomskih uslova, pogorali i politiki uslovi, to je rezultiralo
raspadom SFRJ i ratnim dogaajima na delu bive dravne teritorije. To je usporilo i
skoro zaustavilo neke ve zapoete razvojne ekonomske procese.
Dosadanje relativno kratko iskustvo pokazuje da je mehanizam primarnog trita
hartija od vrednosti uspostavljen i da se novi poslovi dosta uspeno obavljaju. Slika br.
11-6. pokazuje tehnologiju, proces i tokove na primarnom emisionom tritu kod
nas:
365

365
Dr Stojan Dabi: Poslovanje sa hartijama od vrednosti, u knjizi grupe autora:
Tehnologija spojnotrgovinskih polova, Jugoslavijapublik, Beograd, 1992. godine, str.
204.
BANKE I RIZICI 311

- izrada elaborata
- usvajanje elaborata
- donoenje odluke o emisiji
- izrada zahteva za odobrenje
emisije
- oglaavanje emisije
- tampanje hartija
Ugovor o
proizvodnji i
prodaji
hartija od
vrednosti
Dinarska
protivrednost
prodatih hartija
od vrednosti
Krajnji kupci hartija
od vrednosti
I Z D A V A L A C
( E M I T E N T)
hartija od vrednosti
BANKE
i drugi posrednici
Zahtev za ocenu
boniteta
Miljenje o bonitetu
emitenta
Zahtev za odobrenje
emisije HOV
Reenje o odobrenju
emisije HOV
Zahtev za kotaciju
hartija od vrednosti
Odobrenje
kotacije HOV
Zahtevi za registraciju
emisije HOV
Obavetenje o
registraciji
Ministarstvo
za finansije
Trite
kapitala
Komisija
za HOV

NBS
Slika br. 11-6: Proces emisije hartija od vrednosti
Pored subjektivnih slabosti, kojih je kod nas bilo dosta u periodu 1990-2000.godine,
bilo je i itav niz spoljnih uticaja sa negativnim posledicama na celokupni privredni
razvoj zemlje (raspad SFRJ, sankcije, agresija NATO snaga). Dosadanje relativno
kratko iskustvo pokazuje da je mehanizam primarnog trita hartija od vrednosti
uspostavljen i da se novi poslovi dosta uspeno obavljaju. Meutim, usled postojeih
ogranienja i tekoa, treba nakon tranzicije veeg dela nae privrede, oekivati
postepeno zaivljavanje ovih vanih institucija otvorene trine privrede.
312 BANKE I RIZICI
11.3. MERENJE RIZIKA ULAGANJA U HARTIJE OD VREDNOSTI
11.3.1. Dimenzije rizika hartija od vrednosti
Mada se ulaganja u hartije od vrednosti smatraju relativno sigurnim, naroito u
obveznice dravnih organa i institucija, ipak postoje okolnosti kad su ta ulaganja vie
ili manje sigurna. Stoga se smatra da nesigurnost ulaganja u hartije od vrednosti moe
biti mala i velika. Naime, smatra se da je nesigurnost ulaganja u hartije od vrednosti
manja tj. mala kad je situacija na tritu normalna i uslovi stabilni:
366

Situacija na tritu Reakcija menadmenta
- situacija normalna, - nizak nivo rizika
- trini uslovi stabilni, - sporo kretanje
- promene se odvijaju polako, - retke odluke
- promene su oekivane, - manje uesnika
- promene su poznate. - pozitivan tok gotovine
Slika br. 11-7: Reakcija menadmenta u stabilnim uslovima

Meutim, u uslovima velike nesigurnosti i nestabilnosti, ponaanje menadmenta,
odgovaraju pojedinim trinim situacijama, kao na slici br. 11-8.
Situacija na tritu Reakcija menadmenta
- situacija sloena, - visok nivo rizika
- trini uslovi variraju, - brzo kretanje
- promene su rapidno brze, - uestale odluke
- promene su neoekivane - vie uesnika
- promene su nove - nepoznate - negativan tok gotovine
Slika br. 11-8: Reakcije menadmenta u nestabilnim uslovima
Poto se institucionalni investitori, kao to su udrueni (mutual) fondovi, penzioni
fondovi, banke, brokerske firme, arbitrae, meunarodni investitori, korporacije,
investitorske savetodavne firme i osiguravajue kompanije, bave profesionalno
poslovima kupoprodaje deonica, oni se svakodnevno susreu sa etiri bazina tipa
rizika, kao to su:
366
Dr Albert Mahrabian: Your Inner Path to Investment Success Insights into the
Psychology of Investing, Porobus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991.
godine, str. 22 i 29.
BANKE I RIZICI 313
poslovni rizik (business risk),
trini rizik (market risk),
kamatni rizik (interest rate risk), i
devizni rizik (currency risk).
367
Poslovni rizik odnosi se na prisutnost potencijalnog pada zarada, dividendi ili
usporavanja rasta. To znai da ulagai moraju biti svesni mogunosti nepovoljnih
dogaaja u poslovanju, koji mogu uticati na cenu deonica. Trini rizik znai
suoavanje sa padom cena deonica i gubicima povezanim sa padom cena deonica.
Rizik je sadran na samom tritu i uticaju na pojedinane deonice koje se dre u
portfoliju. Trini rizik je opti eksterni rizik posmatran mimo individualnog posla.
Kamatni rizik ima najvei uticaj na kamatno osetljive deonice kao to su korisnici i
banke. Rizik je da poveanje kamatne stope znai opadanje profita, a opadanje profita
znai nie vrednovanje kompanije i cene deonice. Kad je re o valutnom riziku,
postoje dva tipa rizika: jedan je povezan sa stranom valutom, a drugi je inflatorni
rizik.
Prema uputstvu za nadzor i ispitivanje poslovne politike banke od strane FDIC
(Federal Deposit Insurance Company), za zdravu poslovnu politiku plasmana u
hartije od vrednosti banka treba da utvrdi standarde za selekciju hartija od vrednosti,
respektujui:
kvalitet plasmana,
dospee,
diversifikaciju,
trinu prou, i
oekivani prihod.
368
U vrednovanju politike plasmana banke u hartije od vrednosti, FDIC sugerie analizu
nekoliko faktora kao to su:
(1) Analiza opteg karaktera poslovanja banke: kako se njeno poslovanje manifestuje
u karakteristikama njenih kreditnih i depozitnih rauna i u njenom optem
ekonomskom okruenju.
(2) Analiza strukture depozita banke na relaciji broja, tipa i veliine rauna, te
trendova kretanja depozita, njihove kompozicije i stabilnosti.
(3) Analiza kapitalnih fondova: generalno, manji kapital banke ima za posledicu
konzervativniju politiku plasmana banke u hartije od vrednosti, poto ona ima
manje fondove da apsorbuje potencijalne gubitke.
367
David Sutton: Understanding the Stock Market - The Investors Self-Teaching
Seminars, Probus Publishing Company, 1989. godine, str. 59-65.
368
Joseph F. Sinkey: Commercial Bank Financial Management in the Financial
godine, str. 454.
314 BANKE I RIZICI
(4) Analiza ekonomskih i monetarnih faktora. Sugerie se da menadment banke pri
formulisanju i izvravanju portfolio politike treba da uzme u obzir bazine
ekonomske i monetarne faktore. Meutim, uputstvo takoe upozorava da
preokupoacija takvom analizom moe biti indikacija spekulativnih tendencija, koje
su nekorisne u bankarstvu.
369
Aktivnosti kupoprodaje hartija od vrednosti na berzi prate se pomou nekoliko glavnih
indeksa aktivnosti, kao to su:
Dow Jones proseci ili indeksi,
The Standard & Poors 500 indeks, i
The New York Stock Exchange Composite indeks.
Poznati su i drugi indeksi. Tako, American Stock Exchange meri izvrenje aktivnosti
preko 800 kompanija pomou The AMEX indeks (Market Value Index). Poznat je
takoe i The NASDAQ indeks (National Market System Composite Index).
11.3.2. Performanse i bonitet hartija od vrednosti
Kvalitet hartija od vrednosti vezan je za njihovog izdavaoca odnosno emitenta. Ili jo
konkretnije, kvalitet hartija od vrednosti vezan je za sadanje i budue poslovanje
izdavaoca. Stoga je vano kako se meri kvalitet odnosno bonitet poslovanja emitenata
i kako se vrednuju ti podaci od strane zainteresovanih kupaca i prodavaca hartija od
vrednosti na tritu kapitala.
Kad je re o organizovanom tritu hartija od vrednosti, onda se mere i globalne
trine performanse trita hartija od vrednosti. Naime, za projekciju budueg kretanja
performansi hartija od vrednosti vano je poznavanje globalnih kretanja na tritu i
praenje zdravlja nacionalne ili meunarodne ekonomije.
Za praenje pulsa ekonomske aktivnosti u SAD koristi se davno uvedeni pokazatelj
pod imenom Dow Jones Index. To je, kako ga popularno zovu, indikator zdravlja
trita i sastoji se od etiri Dow Jones proseka, to se vidi iz pregleda br. 11-4.
370

369
370
Ameriki ekonomista Charles Dow izradio je jo 1884. godine listu prosenih cena
od 11 reprezentativnih deonica: 9 eleznikih kompanija i dve proizvodne firme.
Publikovao je to u listu The Wall Street Journal, koji je osnovao i vodio sa svojim
partnerom Eddie Jones. U 1886. godini, ovaj list je publikovao Proseke na regularnoj
bazi. Originalni reprezentanti bilo je 11 sledeih kompanija: 1. Chicago & North
Western, 2. Delaware Lackawanna & Western, 3. Lacke Shore Line, 4. New York
BANKE I RIZICI 315
Pregled br. 11-4: Kompozicija Dow Jones indeksa
Naziv proseka Podruje koncentracije
1. Dow Jones industrijski prosek
(Dow Jones Industrijal Average)
30 industrijskih kompanija
2. Dow Jones transportni prosek
(Dow Jones Transportation Average)
20 avionskih, kamionskih i
eleznikih kompanija
3. Dow Jones iroke potronje
(Dow Jones Utility Averadge)
15 kompanija za gas i elektirnu
energiju
4. Dow Jones 65 komponovani prosek
(Dow Jones 65 Composite Average)
65 svih gornjih kompanija
Dow Jones indeksi je jedna vrsta formula baziranih na cenama deonica: 30 glavnih
industrijskih kompanija, 20 glavnih avionskih, kamionskih i eleznikih kompanija i
15 kompanija za gas i elektrinu energiju. Dow Jones industrijski indeks se dobija na
bazi cena deonica 30 industrijskih kompanija i to tako da se saberu cene deonica i
podele brojem deonica, tako da se dobije prosek (average). Principjelno vai da
poveanje cena deonica ima za rezultat vei efekat na prosek. Kad se, na primer, kae
da je Dow Jones industrijski indeks porastao za 10 ili da trina aktivnost raste za 10,
to znai da je Dow Jones industrijski prosek porastao za 10 poena.
Zato se smatra da je Dow Jones dobar indikator? Upravo zbog toga to je 30
kompanija koje su izabrane iz sektora industrije najreprezentativnije za ivotni
krvotok privrede zemlje. Sa razlogom se smatra da osciliranje Dow Jones indeksa
predstavlja osciliranje pulsa privredne aktivnosti nacionalno najvanijih kompanija.
Rast ovog indeksa oznaava rast trine aktivnosti, a njegov pad znai smanjenje
trine aktivnosti. Ovaj indeks se kontinuirano objavljuje i prati od njegovog prvog
objavljivanja 1896. godine u dnevnom listu za finansijska pitanja The Wall Street
Journal. Dow Jones indeks je kao i svaki bazni indeks poeo od 100 u 1896. godini,
da bi u 1991. godini iskazao vrednost indeksa od preko 2.80, u 2.000.godini preko
10.500. Za njegovo itanje, razumevanje i praenje treba savladati posebna uputstva.
U zavisnosti od toga ko je emitent deonica i kako posluje, postoje etiri ranga
vrednosti deonica na tritu:
371
Central, 5. St.Paul, 6. Northern Pacific, 7. Union Pacific, 8. Missoury Pacific, 9.
Lousiville & Nashville, 10. Pacific Mail, i 11. Western Union. Charles Dow radio je
kontinuirano 12 godina na kreiranju jednog indeksa, koji bi kompletno mogao
komponovati i reprezentovati industrijske deonice. I, 1896. godine, publikovao je prvu
listu od 12 industrijskih deonica. Originalne industrije bile su: 1. American Cotton, 2.
American Sugar, 3. American Tobacco, 4. Chicago Gas, 5. Oil Distilling & Cattle
Feeding, 6. General Electric, 7. Laclede Gas, 8. National Lead, 9. North American,
10. Tennessee Coal & Iron, 11. US Leather pfd, i 12. US Rubber. Vidi: Richard Saul
Wurman, Alan Siegel and Kenneth M. Morris: The Wall Street Journal Guide to
Understanding Money and Markets, ACCESS Press Ltd., New York, 1988. godine, str.
32-33.
316 BANKE I RIZICI
prvi rang predstavljaju plavi ipovi (blue chips), tj. deonice amerikih
kompanija stare generacije (IBM, AT&T),
drugi rang su sekundarna emitovanja (secondary issues) tj. solidne i
dobrostojee kompanije, koje su samo malo slabije od onih iz prvog ranga,
trei rang su mlade i nove kompanije sa visokim potencijalom rasta tj. rastue
deonice (growth stocks),
etvrti rang su tzv. peni deonice (penny stocks), koje nemaju neku drugu
vrednost ve se oslanjaju na svoj pekulativni potencijal.
11.3.3. Rangiranje boniteta izdavaoca hartija
Svaki investitor, koji eli da uloi svoj novac u kupovinu deonica, mora uraditi vie od
praenja podataka koje pokazuju Dow Jones indeks i drugi indikatori aktivnosti na
berzi. Naime, potrebna su i saznanja o tome ta drugi investitori misle i rade, odnosno
potrebno je vie informacija o kompanijama ije se deonice ele kupiti. Ta dodatna
saznanja o pojedinim kompanijama, uz prethodne globalne indikatore i indekse, od
pomoi su u formiranju vlastite procene i suda o kompanijama u koje elite investirati
odnosno ije obveznice elite kupiti.
Informativno glasilo berze u Njujorku, The Wall Street Journal, svaki dan objavljuje
razne podatke o kompanijama, posebno one o ostvarenom profitu ili o najavama
dividendi. Izvod o zaradama (Digest of Earning) je u stvari izvod o profitima
kompanija, koji se objavljuje etiri puta godinje. Teoretski, ovo se smatra
najvanijim pojedinanim faktorom koji utie na cenu deonica. Zarade - profiti
(earnings) su zbirno obeleje ili lina karta, po kojoj se prosuuje da li je kompanija
uspena ili ne. Poveanje zarada - profita utie na mogunost poveanja dividende i
zbog toga ini te dividende vie atraktivnim. Podaci koji su interesantni su: ime
kompanije, kod berze, komparacija tekueg perioda i perioda pre godinu dana, ukupan
prihod (za uslune kompanije), prodaja (za proizvodne kompanije), neto prihod
(profit) za dati kvartal, zarada - dividenda po deonici (neto prihod podeljen brojem
deonica).
Promena dividendi i promena zarada imaju direktan uticaj na cene deonica, ali ne
uvek. U svakom sluaju, treba zadrati traku politike dividendi kompanije. Kompanija
obino najavljuje raspodelu dividendi nekoliko nedelja pre isplate dividende. O ovome
se u ovim novinama moe proitati: ime kompanije, tip deonice, iznos dividende po
deonici i datum isplate.
371
David Sutton: Understanding the Stock Market - The Investors Self - Teaching
Seminars, Probus Publishing Company, 1989. godine, str. 27.
BANKE I RIZICI 317
Kako smo ve ranije naveli, obveznice se emituju radi prikupljanja odnosno
mobilizacije sredstava za dodatni kapital u proirenje poslovanja preduzea, firme,
korporacije zatim drave i optine za reavanje odreenih zajednikih komunalnih i
infrastrukturnih problema itd. Mada je jasno da ulaganje u obveznice znai
kreditiranje pod odreenim uslovima, to znai da se novac uz odreenu fiksnu
kamatu vraa svom vlasniku u odreenom vremenu, na sekundarnom tritu vri se
kupoprodaja obveznica po cenama koje se razlikuju od onih koje su nominalno
navedene na obveznici.
Ulaganje odnosno investiranje sredstava u obveznice moe imati za posledicu
nekoliko vrsta rizika, kao to su:
372

(1) rizik kamtne stope,
(2) rizik reinvestiranja,
(3) kreditni rizik,
(4) rizik prevremene naplate,
(5) inflacioni rizik,
(6) rizik deviznog kursa,
(7) rizik likvidnosti.
Da bi se kupac hartija od vrednosti preventivno zatitio od svih navedenih ili od nekih
navedenih rizika, potrebno je da neto vie sazna o emitentima obveznica iji poslovni
rejting daje odreeni stepen sigurnosti da e ta obveznica biti isplaena o roku
dospea. Za takve informacije koriste se tzv. rejting sistemi obveznica.
373

Postoje dva rejting sistema obveznica koji su slini, ali nisu jednaki. To su: Moodys
and Standard & Poors Rating Codes. Globalno gledano, ovi rejting sistemi polaze od
toga da se svi emitenti svrstavaju u tri odnosno etiri sloena rejtinga: prvi oznaen
slovima A, drugi oznaen slovima B, trei oznaen slovima C i etvrti oznaen
slovom D.
Navedeni rejting sistemi obveznica treba da ukazuju na mogunost nastanka rizika od
izostanka plaanja. to je vea mogunost rizika izostanka plaanja obveznice, raste i
njena premija rizika, a time e obeani prihod do dospea obveznice biti jo vei.
Obveznice koje po agencijama imaju nii rejting, treba da imaju vei obeani prihod
do dospea, ako je rejting vei, obveznice treba da imaju nii obeani prihod do
dospea. Pri tome treba imati na umu da rejting agencija pokazuje relativne, a ne
apsolutne nivoe rizika.
372
Frank J. Fabozzi and T. Dessa Fabozzi: Survey of Bonds and Mortgage-Backed
Securities, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-the-Art Research,
Analysis and Strategies, Probus Publishing Companies, Chicago, Illinois, 1989.
373
Richard Saul Wurman, Alan Siegel and Kenneth M. Morris: The Wall Street
Journal Guide to Understanding Money & Markets, ACCESS Press Ltd., New York,
1989, str. 52.
318 BANKE I RIZICI
Smatra se da je pri procenjivanju vrednosti obveznice, vano posmatrati est njenih
karakteristika:
374
Tabela - mapa (chart) prikazana u pregledu br. 11-5. je klju za itanje rejtinga (ire
definicije rejtinga ove dve agencije dajemo u prilogu ove knjige).
Pregled br. 11-5: Znaenja dva rejting sistema obveznica
.Moodys S & Ps Z n a e n j e
Aaa AAA Obveznica je najboljeg kvaliteta, nudi najmanji stepen
rizinosti plasmana. Izdavaoci su izuzetno stabilni i
pouzdani.
Aa AA Obveznice visokog kvaliteta po svim standardima.
Neznatno vii stepen rizinosti dugoronog plasmana.
A A Obveznice sa mnogim povoljnim atributima plasmana.
Baa BBB Obveznice sa srednjim nivoom kvaliteta. Sigurnost
izgleda adekvatna sada, ali moe izgledati nerealna u
dugom roku.
Ba BB Obveznice sa pekulativnim elementima. Umerena
sigurnost plaanja; nije dobro i sigurno zatiena.
B B Ne moe se smatrati poeljnom za kupovinu. Kratkorona
sigurnost za naplatu.
Caa CCC Obveznice slabog stanja. Izdavaoci mogu biti u
nemogunosti da plate ili u opasnosti da to stanje
neplaanja - nastupi.
Ca CC Obveznice visoko pekulativnog kvaliteta, esto u
nemogunosti izvrenja obaveze.
C C Najnie klasirane obveznice. Vrlo slabi izgledi za
izvrenje obaveze - plaanja.
- D Nemogunost izvrenja obaveze - plaanja.
(1) vremenski rok dospea,
(2) kamatnu stopu po kuponu,
(3) odredbe za isplatu pre dospea,
(4) poreski status,
(5) brzinu utrivosti,
(6) mogunost izostanka plaanja.
374
Gordon J. Alexander i William F. Sharpe: Analiza obveznica, Ekonomika,
Beograd, 1991. godine, broj 11.
BANKE I RIZICI 319
Prve dve karakteristike obveznice su vane zbog toga to odreuju obim i tempo
kapitalizacije koju je emitent obeao vlasniku obveznice. Tako, ako nam je poznata
trenutna trina cena obveznice, na osnova ova dva elementa moemo odrediti prihod
do dospea obveznice i uporediti ga sa onim koji investitor smatra da treba da bude.
Odredbe na obveznicama za isplatu pre dospea omoguavaju izdavaocu obveznice da
opozove i otkupi svoje obveznice pre dospea po opozivnoj ceni. To su obino periodi
kad se prihodi po izdatim obveznicama smanje. Razlika izmeu opozivne cene i
paritetne vrednosti obveznice naziva se opozivna premija.
Neke optinske obveznice zbog oslobaanja poreza donose svojim imaocima i do 40
procenata vei prihod nego neke druge obveznice koje nisu osloboene poreza.
Utrivost obveznice je bitan faktor za sluajeve kad imalac obveznice hitno mora da
proda obveznicu, a da joj znatno ne smanji cenu. Za ovakve situacije pogodnije su tzv.
aktivne od neaktivnih obveznica, tj. obveznice za koje u svakom momentu postoji
ponuda i tranja. Mogunost izostanka plaanja procenjuje se pomou rejtinga
izdavaoca obveznica, koji sainjavaju korporacije Standard & Poors i Moodys.
11.3.4. Metode predvianja izostanka plaanja
Pomou odreenih metoda predvianja mogue je predvideti eventualne izostanke
plaanja. Time se mogu ublaiti, ako ne i eliminisati, mogui rizici kupoprodaje
hartija od vrednosti. Neke od ovih metoda smo navodili kad je bilo rei o proceni
mogunosti vraanja kreditnih obaveza. Naime, re je o specifinim postupcima za
predvianje mogueg izostanka plaanja pomou odreenih koeficijenata. Postoji
razlika meu postupcima i metodama u smislu oslanjanja na jedan ili kombinaciju dva
ili vie pokazatelja. Ovde emo to izloiti na dva jednostavna pristupa, koja se koriste
u kupoprodaji deonica i obveznica.
Univarijantni metod zasniva se na korienju jednog pokazatelja za predvianje
verovatnoe mogueg izostanka plaanja. Ovaj metod analize polazi od toga da priliv
gotovine uveava bilans gotovine odreene firme, a da odliv gotovine smanjuje njen
bilans gotovine. Kad se doe do nule ili negativnog salda gotovine, postoji
verovatnoa da e doi do izostanka plaanja. Prema tome, moe se rei da e
verovatnoa izostanka plaanja za neku firmu biti poveana kad je: (1) postojei
bilans gotovine manji, (2) oekivani neto priliv gotovine (meren pre isplata
kreditorima i vlasnicima deonica) manji i (3) neto priliv gotovine raznovrsniji.
375

Za merenje ove verovatnoe odnosno rizika koristi se koeficijent razmere neto priliva
gotovine (prihod pre isplate trokova depresijacije i amortizacije) prema ukupnim
potraivanjima odnosno:

To znai da verovatnoa izostanka plaanja ne mora biti konstantna tokom vremena.
Meutim, neki signali mogu nas upozoriti da bi moglo doi do porasta te verovatnoe,
375
Ibidem, br. 11.
320 BANKE I RIZICI
to bi izazvalo pad trinih cena hartija od vrednosti date firme odnosno njenih
deonica i obveznica. Praenje srednje trine vrednosti deonica u firmama kod kojih
nije dolo do izostanka plaanja ukazuje da je ona porasla, dok se srednja trina
vrednost obinih deonica firmi kod kojih je kasnije dolo do izostanka plaanja
smanjivala sve vie kako se pribliavao datum izostanka plaanja.
Multivarijantni metod podrazumeva korienje kombinacije odreenih finansijskih
pokazatelja za predvianje izostanka plaanja. Izmeu vie ovih metoda, praksa je
pokazala, da je najprecizniji metod za predvianje izostanka plaanja izraunavanje
koeficijenta Z, koji se dobija na osnovu kombinacije odreenih najsveijih
finansijskih pokazatelja, finansijskih izvetaja i bilansnih (knjigovodstvenih) podataka
date firme, prema sledeoj jednaini:
Z = 1,2x
1
+ 1,4x
2
+ 3,3x
3
+ 0,6x
4
+ 0,99x
5
gde je:
x
1
= (tekua aktiva minus tekue obaveze) / ukupna aktiva
x
2
= zadrana zarada / ukupna aktiva
x
3
= zarada pre isplate kamata i poreza / ukupna aktiva
x
4
= trina vrednost deonikog kapitala / knjigovodstvena vrednost ukupnih
potraivanja
x
5
= promet / ukupna aktiva
Smatra se da je firma, kod koje je vrednost Z ispod 1,8 mogui kandidat za izostanak
plaanja. to je nia ta vrednost, to je vea verovatnoa da e doi do izostanka
plaanja.
11.4. RELATIVIZACIJA RIZIKA HARTIJA OD VREDNOSTI
11.4.1. Principi upravljanja investicionim portfolijom
Komercijalne banke i druge depozitne institucije su posrednici koji pozajmljuju novac
od tedia u formi depozita i daju ga drugima krajnjim korisnicima odobravajui
kredite ili kupujui hartije od vrednosti. Investicione banke (investment banks) su
posrednici koji pomau pozajmljivaima u skupljanju sredstava direktno od tedia i
to: (1) savetovanjem u dizajniranju i orginalnosti hartija od vrednosti koje e se
prodavati, (2) garantovanjem hartija od vrednosti njihovim kupovanjem od
pozajmljivaa i (3) distribucijom hartija od vrednosti njihovom ponovnom prodajom
ulagaima. Na taj nain, investicioni bankari posluju hartijama od vrednosti
BANKE I RIZICI 321
proizvedenim od izdavaoca (emitenta) i, izuzev vrlo kratkog perioda dok su one
moda na zalihi, ne poseduju hartije od vrednosti. Oni nisu investitori - ulagai.
376

U suprotnom, komercijalne poslovne banke su investitori, one kupuju i dre hartije od
vrednosti emitovane od drugih. Generalno govorei, politika plasmana banke
podrazumeva tri bitna oslonca: (1) sigurnost, (2) likvidnost i (3) prihod. Meutim,
krajnji ciljevi i efekti ovih faktora su meusobno divergnetni, pa zato dolazi i do
njihove meusobne konfliktnosti. Poslovna politika plasmana banke je katalizatorski
elemenat koji treba da ove divergentne i konfliktne ciljeve i efekte pomiri, te da
rezultat bude optimalni efekat za banku. Stoga je nuno poznavati osnovne vrste i
karakteristike svih plasmana banke, meu kojima su najvaniji kreditni plasmani i
plasmani u hartije od vrednosti.
Krediti su najriziniji oblik plasmana banke, ali obezbeuju i najvee prihode banci.
Kljuno pitanje u kreditnom portfoliju je obezbediti balans-ravnoteu izmau
plasmana, rizika i prihoda. Nerazborita kreditna politika moe, ponekad, voena
eljom za poveanjem prihoda, dovesti banku u zonu previsokog rizika, pa se ta
neopreznost moe platiti cenom velikih suprotnih efekata-gubitaka na kreditima, koji
mogu ugroziti poslovanje banke.
Plasmani u hartije od vrednosti omoguavaju banci da na zadovoljavajui nain
pomiri navedene konflikte izmeu sigurnosti plasmana, rizinosti i prihoda. Drugim
reima, plasmani u hartije od vrednosti omoguuje banci postizanje optimalnog obima
i strukture ukupnih plasmana banke, poto se tako postie potreban nivo likvdnosti,
ograniava se ili svodi rizik na normalnu meru, a ujedno se vri kreiranje dodatnih
prihoda.
Ulaganje u plasmane hartija od vrednosti banka treba da regulie svojom poslovnom
politikom. Za formulisanje politike plasmana banke u hartije od vrednosti, odgovoran
je, naravno, menaderski tim banke, a svako odeljenje banke treba da ima ovu politiku
u pismenoj formi. Naime, efikasno upravljanje sredstvima - aktivom banke zahteva da
poslovna banka mora imati jasno definisanu politiku plasmana kako u domenu kredita
tako i na podruju hartija od vrednosti. ta treba da sadri takva politika, vidi se iz
modela sadraja politike investiranja u hartije od vrednosti.
Sadraj politike investiranja u hartije od vrednosti:
377
(1)bazini ciljevi politike, (2) odgovornost, (3) kompozicija plasmana, (4) prihvatljive
hartije od vrednosti, (5) dospea hartija od vrednosti, (6) kvalitet i diversifikacija, (7)
usklaivanje portfolija, (8) jemstvo tj. garancije, (9) sigurnost, (10) isporuke, (11)
376
George G. Kaufman: The Securities Activities of Commercial Banks, u knjizi:
Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert A.
377
David I. Hoffland: A Model Bank Investment Policy, Financial Analysts Journal,
Maj-June 1978. godine, str. 64-67.
322 BANKE I RIZICI
kompjuter program, (12) dobici i gubici na trgovanju hartijama, (13) svopovanje
hartija od vrednosti, (14) trgovaka aktivnost, (15) kreditni fajlovi i (16) izuzeci od
ove politike
Proces upravljanja hartijama od vrednosti ima sledeih pet faza:
(1) definisanje ciljeva ulaganja u hartije od vrednosti,
(2) formulisanje politike ulaganja u hartije od vrednosti,
(3) izbor odgovarajue porfolio strategije,
(4) selekcija sredstava aktive,
(5) merenje i procena performansi.
378
Za zdravu politiku banka treba utvrditi sopstvene standarde za selekciju hartija od
vrednosti, koji bi respektovali:
379

(1) kvalitet kredita (rizik greke - propusta),
(2) dospee,
(3) diversifikaciju,
(4) utrivost,
(5) prihod.
Prihvatljive rejting klasifikacije (odreene od OCC) prikazjuje pregled br. 11-6.
380

Pregled br. 11-6: Prihvatljive rejting klasifikacije
Standard
& Poor
Moodys O p i s
Kvalitetna ulaganja banke
AAA Aaa Obligacije najveeg stepena
AA Aa Obligacije visokog stepena
A A-1, A Vii srednji stepen
BBB Baa-1, Baa Srednji stepen, na iroj liniji izmeu definitivno
zdravih obligacija i onih koje imaju predominantno
pekulativne elemente. Uopteno, to je najmanji
kvalitet koji se sme kvalifikovati za bankarsko
378
Frank J. Fabozzi: Introduction, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-
of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus
Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 1-5.
379
1, 1962.
380
OCC je Office of the Comptroller of the Currency. To je Federalna regulatorna
agencija za nacionalne banke u SAD, koje moraju biti lanice Federalnog Rezervnog
sistema i osigurane kod FDIC.
BANKE I RIZICI 323
ulaganje
pekulativne i pogrene odluke
BB Ba Nii srednji stepen sa samo minornim
karakteristikama
B B Nizak stepen, moda pogreno
D Ca, c Najnii stepen, pogreno, ekstremeno slabi izgledi
Provizoran ili uslovljen rejting
Rejting-
P
Con.(Rejting) Zahtevi otplate dugova su uveliko zavisni od realne
procene buduih dogaaja.
U vrednovanju politike banke u poslovanju hartijama od vrednosti preporuuju se
analitiaru kao vodi sledei faktori:
381
(5) opti karakter bankarskog posla, koji se manifestuje u karakteristikama na njenim
raunima kredita i depozita i njena opta ekonomska sredina;
(6) analiza strukture depozita banke u odnosu na broj, tipove i veliinu rauna i u
odnosu na trendove depozita, kompoziciju i stabilnost;
(7) veliina kapitala, gde vai generalno pravilo: to je manji banin kapital, to treba
da bude konzervantivnija njena politika, s obzirom da banka ima manja sredstva za
apsorbovanje potencijalnih gubitaka;
(8) ekonomski i monetarni faktori, gde se sugerie da dovitljivi portfolio menadment
treba da razmotri bazine ekonomske i monetarne faktore u formulisanju i
izvravanju politike investiranja u hartije od vrednosti. Meutim, upozorava se da
preokupacija ovakvim analizama moe biti indikativna na pekulativne
tendencije, koje su nekorisne i nezdrave u bankarstvu.
11.4.2. Strategije upravljanja portfolio rizicima
Poto kod nas nije razvijeno trite hartija od vrednosti, normalno je i da je poslovanje
banaka hartijama od vrednosti dosta skromno. Poslovanje hartijama od vrednosti od
strane banaka u razvijenim trinim privredama moe dati pravu odnosno realnu sliku
ovog portfolija. Portfolio hartija od vrednosti u ovim bankama sastoji se od raznih
vrednosnih papira emitovanih od strane federalne vlade, lokalnih vlada i korporacija.
Naravno, ove dravne institucije imaju potrebu, kao i drugi korisnici bankarskih
usluga, za strategijskom kombinacijom bankarskih proizvoda i usluga. Jedna od tih
usluga je i bankarski kredit. Kad banka kupuje hartije od vrednosti od ovih institucija,
ona njih snabdeva sredstvima. Hartije od vrednosti su produktivna aktiva, koju u svom
portfoliu dri banka. Uloga portfolija hartija od vrednosti banke je da generie prihod
(u formi prihoda od kamata, kapitalnih dobitaka i provizija za pruanje usluga
investiranja) i da obezbeuje rezerve likvidnosti.
Portfolio hartija od vrednosti banke ima i odreene vrste rizika kao i druga aktiva
banke. To su: (1) kreditni rizik, (2) rizik kamatne stope i (3) rizik likvidnosti. Mada je
kreditni rizik minimalan kod hartija od vrednosti emitovanih od federalne vlade (pa se
381
1, 1962.
324 BANKE I RIZICI
one i nazivaju risk-free), obligacije drava i lokalnih vlada (zovu ih municipal
obligations) imaju razne stepene rizika greke (default risk). I pored toga to je
stopa greaka relativno mala, rizik likvidnosti i rizik kamatne stope su ipak vani za
razmatranje. Portfolio hartija od vrednosti banke igra krucijalnu ulogu balansiranja u
strukturi njene produktivne aktive i izloenosti riziku.
382
Menadment investicionog portfolija ili portfolia hartija od vrednosti se od banaka
smatra kao druga vana kreditna aktivnost banke. Ova tendencija je deo poslovne
filozofije ulaganja. Male banke koriste tzv. pasivnu strategiju investicionog
menadmenta, dok se velike banke slue aktivnom strategijom u investicionom
menadmentu. Aktivna i pasivna menadment strategija portfolia hartija od
vrednosti
383
oznaava nain poslovanja sa hartijama od vrednosti. Aktivni menadment
portfolio hartija od vrednosti se definie kao set investicionih menadera koji se
zajedniki ukljuuju u tekuu praksu pekulacija budue kamatne stope i obezbeuju
dilerske i trine usluge. pekulisanje sa kretanjima kamatne stope se manifestuje u
aktivnom trgovanju hartijama od vrednosti suprotno od strategije kupi i ekaj (buy
and hold strategy).
Pasivni menadment portfolio hartija od vrednosti je relativno neaktivan, on
dozvoljava rebalansiranje radi prilagoavanja promenjenim trinim uslovima.
Prema tome, ako trini uslovi rezultiraju u portfolio poziciji nekonzistentno sa
investicionim ciljevima banke, portfolio treba da bude prekomponovan bilo da je u
pitanju aktivni ili pasivni menadment portfoliom hartija od vrednosti. U bilansu,
pasivni investicioni menadment moe biti posmatran kao aktivni menadment
pekulacija i dilerskih aktivnosti.
Posebnu panju banka treba da posveti upravljanju alokacijom sredstava u portfoliju
hartija od vrednosti. Navodimo neke od ciljeva alokacije sredstava:
384
Strategijska alokacija sredstava
* Utvrivanje politike miksa konzistentnog sa dugoronim portfolio ciljevima
382
godine, str. 441.
383
384
Robert D. Arnott and Roger G. Clarke: Active Asset Allocation, u knjizi: Portfolio
& Investment Management - State of the Art Research, Analysis and Strategies,
Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine,
str. 34.
BANKE I RIZICI 325
Taktika alokacija sredstava
* Dodajna vrednost; oportunistiki odgovor na menjanje uzorka vrednosti
* Kupuj jeftino, prodaj skupo
Portfolio osiguranje
* Zatita protiv neprihvatljivih performansi
* Prodaj jeftino, kupuj skupo
Kod komponovanja strukture porfolija hartija od vrednosti posebnu panju treba
obratiti na: (1) kvalitet hartija od vrednosti, (2) gransku strukturu odnosno
diversifikovanost hartija od vrednosti, (3) ronu strukturu hartija od vrednosti, (4)
geografsku strukturu i (5) razuenost tipova i oblika hartija od vrednosti.
Konano, cilj upravljanja portfoliom i njegovom strukturom je ostvarenje veeg
profita banke.
385
Dakle, opti cilj menadmenta portfoliom hartija od vrednosti je da
doprinese, zajedno sa upravljanjem likvidnosti, kreditiranjem, kapitalom i porezima,
maksimiziranju bogatstva deoniara. Primarne komponente portfolio rizika su
devijacije u oekivanom prinosu proizvedenom kretanjima u kamatnim stopama,
grekama u plaanjima kamate i glavnice i neanticipiranom inflacijom. Ovim rizicima
se upravlja diversifikovanjem portfolija uzimajui sa respektom tipove hartija od
vrednosti, tipove emisija, dospea i ciklini proraun vremena kupovine i prodaje
hartija od vrednosti. Zato se smatra da je portfolio hartija od vrednosti jedan vaan
izvor prihoda, likvidnosti i diversifikacije sredstava.
386

11.4.3. Upravljanje strukturnim rizicima portfolia
Obim i struktura plasmana banke u razne oblike hartija od vrednosti odreena je:
globalnim odnosom pozicija u strukturi aktive,
odnosom ukupnih kredita i ukupnih plasmana u hartije od vrednosti,
sigurnou i diversifikacijom plasmana u hartije od vrednosti,
likvidnou banke, i
potrebom za stvaranje dodajnih prihoda.
Prema praksi banaka u razvijenim zemljama, prvenstveno u SAD, obim zajmova ne
sme prelaziti granicu od 60 % depozita.
385
John Ward Logan: Managing the Investments Portfolio of the Bank, u knjizi: The
Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs
and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 532-
545.
386
godine, str. 310.
326 BANKE I RIZICI
Motiv poslovanja banke hartijama od vrednosti je likvidnost i profitabilnost.
Hartijama od vrednosti se trguje preko tri razliite trine strukture poznate kao:
brokersko trgovanje,
dilersko trgovanje, i
trino trgovanje.
Za banke je od znaaja drugo i tree, dok je prvo odnosno brokersko trgovanje
hartijama od vrednosti karakteristino za pojedince. Usput da kaemo i to da je
komercijalnim bankama u SAD prvo bilo zabranjeno, a kasnije ogranieno trgovanje
deonicama.
Dilerske poslove dravnim hartijama od vrednosti obavljaju samostalno skoro sve
vee komercijalne banke u SAD i razne investicione banke (investment banks).
387
Dileri generiu profit trgujui hartijama od vrednosti i porastom vrednosti zaliha
kupljenih hartija od vrednosti. Njihovi profiti potiu od trgovanja hartijama od
vrednosti odnosno od prodaje hartija od vrednosti po veoj ceni (nioj kamatnoj stopi)
nego to su kupili vrednosne papire.
Razlika izmeu prodajne i kupovne cene u svakom momentu izraava razliku
(spread). Dileri dre zalihe hartija od vrednosti nazvane pozicija, kao to i svaki
trgovac dri zalihe da ima robu na polici kad muterija doe da je kupi, i njihova
strategija zaliha je u osnovi ista kao i kod drugih trgovaca. Iznos i kompozicija zaliha
vrednosnih papira koje svaki diler dri zavisi od:
predvienog obima prodaje u svakoj emisiji ili grupisanom dospeu,
trokova finansiranja,
oekivanih promena kamatne stope, i
oblika krive prinosa.
388

to je vea predviena prodaja u narednom periodu pojedinih ili svih hartija od
vrednosti, vea e biti zaliha u tim pojedinim ili svim hartijama od vrednosti.
Meutim, zalihe hartija od vrednosti zahtevaju i finansiranje. Finansiranje vre banke
po kamatnim stopama koje su blizu onima na kredite banka - banci ili na nivou
387
godine, str. 235.
388
George G. Kaufman: The Securities Aktivities of Commercial Banks, u knjizi:
BANKE I RIZICI 327
dnevne eskontne stope. Razlika izmeu trinog prinosa hartija od vrednosti i trokova
finansiranja plaenih banci ili trgovakog departmenta odnosi se na neto trokove
finansiranja (cost of carry ili jednostavno carry).
389
Odluka o visini zaliha hartija od
vrednosti zavisi i od pravca i veliine oekivanog kretanja kamatne stope. Konano,
dileri koriste i strategiju nagiba krive prinosa hartija od vrednosti. Na osnovu
navedenog, faktori koji utiu da dileri dre veu ukupnu sumu hartija od vrednosti u
zavisnosti su od toga:
(5) to je vea oekivana prodaja,
(6) to su nii trokovi finansiranja i to su pozitivniji neto trokovi finansiranja
(carry),
(7) to se vie oekuje pad kamatne stope,
(8) to je pozitivnije nagnuta kriva prinosa.
Ovi faktori utiu i na kompoziciju dospea zaliha hartija od vrednosti u portfoliju
banke. Poslednja dva od navedenih faktora tendiraju da zahtevaju vie rizika nego
prva dva. Ako se stope kreu suprotno oekivanjima ili kriva prinosa postaje u nagibu
manje pozitivna ili ak negativna, dileri mogu doiveti gorko iskustvo gubitaka na
svojim zalihama hartija od vrednosti.
Smatra se da postoji pet glavnih faza u upravljanju portfoliom hartija od vrednosti i
to:
390

(1) formulisanje ciljeva ulaganja sredstava u hartije od vrednosti,
(2) utvrivanje politike ulaganja sredstava u hartije od vrednosti,
(3) izbor (selekcija) portfolio strategija,
(4) selekcija sredstava,
(5) merenje i evaluacija performansi.
(1) U prvoj fazi upravljanja portfoliom hartija od vrednosti ciljevi se razlikuju od
institucije do institucije. Za institucije kao to su banke cilj moe biti maksimum
razlike kamatne stope na sredstva iznad trokova njihovog pribavljanja. Naravno,
za penzione fondove, institucije osiguranja ivota i mutual fondove ciljevi ulaganja
su razliiti.
(2) U drugoj fazi upravljnja portfoliom hartija od vrednosti treba utvrditi takvu
politiku ulaganja koja e dovesti do ostvarivanja formulisanih ciljeva. I u ovoj fazi
postoje razlike u sadrini politika u pojedinim finansijskim institucijama. Za banke
389
Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and
390
Portfolio and Investment Management - State-of-the-Art Research, Analysis and
328 BANKE I RIZICI
je to u nekim periodima vie a u nekim manje interesantno, to dobrim delom
zavisi i od poreske politike.
(3) Izbor portfolio strategije ulaganja u hartije od vrednosti zavisi od formulisanih
ciljeva, poto strategija mora biti konzistentna sa ciljevima ulaganja. Moe se
praviti razlika izmeu aktivne i pasivne strategije. Aktivna strategija fokusira
faktore od kojih se oeuje da utiu na performanse jedne klase sredstava. Pasivna
strategija ukljuuje minimum oekivanog inputa. Izmeu ove dve ekstremne,
postoje i strategije koje nose karakteristike kombinacije obe navedene.
(4) Kad se portfolio izabere, sledea glavna faza je izbor specifinih sredstava za
ukljuivanje u portfolio. Ovom prilikom se ulau napori za konstrukciju
optimalnog ili efikasnog portfolija. Optimalni ili efikasni portfolio je onaj koji
obezbeuje najvei oekivani prinos za dati nivo rizika ili najmanji rizik za dati
oekivani prinos.
(5) Merenje i vrednovanje performansi ulaganja u hartije od vrednosti je peta i
poslednja faza u upravljakom procesu ulaganja sredstava u hartije od vrednosti.
Meutim, postignutim nikad ne treba biti zadovoljan. Naime, smatra se da postoji
sedam naina da se poprave performanse u portfolio menadmentu:
391
(1) utvrdite svoju meru - definiite i analizirajte to pokuavate da tuete odnosno da
ostvarite,
(2) upoznajte svoje limite i ogranienja,
(3) imajte svoju filozofiju investiranja i u okviru nje potujte dva pravila: prvo,
kupujte relativno rastue zarade i drugo, kupujte po prihvatljivom raciju cena-
zarada,
(4) razvijte sopstvenu investicionu strategiju,
(5) koncentriite svoj portfolio na relativno manji broj kompanija,
(6) budite fleksibilni, nita nije izvesnije od promene,
(7) pratite kontinuirano odnosno merite performanse i budite performansno orijentisani
menader.
11.4.4. Upravljanje rizikom prinosa hartija od vrednosti
Upravljanje rizikom hartija od vrednosti zahteva poznavanje nekoliko elemenata, koje
emo ovde navesti na primeru upravljanja rizikom prinosa obveznica:
prvo, rizik izostanka plaanja,
391
Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance,
u knjizi: Classics an Investors AnthologyThe most interesting ideas and concepts
from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow
Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 382-391.
BANKE I RIZICI 329
drugo, premija za izostanak plaanja i tree, premija rizika.
Za sagledavanje rizika izostanka plaanja obveznica treba poi od rejtinga konkretne
obveznice. Pri tome treba imati u vidu da je prinos obveznice u veoma uskoj inverznoj
vezi sa njenim kvalitetom odnosno rejtingom. Naime, to je vii kvalitet obveznice, to
je manji oekivani prinos po dospeu i, obrnuto. Rizik izostanka
392
plaanja i premija
rizika proporcionalni su kvalitetu odnosno rejtingu obveznice.
Vezu kvaliteta tj. rejtinga obveznice sa visinom prinosa prikazuje pregled br. 11-7.
Pregled br. 11-7: Veza rejtinga obveznice i prinosa
Rejtinzi:
Opis kategorije
obveznica
Zarada (yield) po
dospeu
Standard &
Poors
Moodys
Visok kvalitet najnia AAA Aaa
AA Aa
A A
Srednji kvalitet srednje niska BBB Baa
BB Ba
B B
pekulativni srednje visoka CCC Caa
CC Ca
C C
Propust neispunjenja najvea DDD, DD, D -
Bankrot najvea E -
Premije za izostanak plaanja obveznica. Ako postoji mogunost izostanka plaanja,
oekivani prihod e biti ispod obeanog prihoda. To znai sledee: to je vei rizik od
izostanka plaanja i to je vei iznos gubitaka u sluaju izostanka plaanja, to e biti
vea razlika izmeu oekivanog i obeanog prihoda, to pokazuje slika br. 11-9.
392
Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishig Company, New York, 1989.
godine, str. 251.
330 BANKE I RIZICI

premija za
izostanak
pla}anja
premija rizika
stopa bez rizika
od izostanka
pla}anja
obe}ani prihod do
dospe}a

o~ekivani prihod do
dospe}a

prihod do dospe}a
neke obveznice bez
rizika od izostanka
pla}anja, a sa sli~nim
rokom dospe}a i
kamatnom stopom po
kuponu
12 %

9 %

8 %

0 %
R
a
s
p
o
n

P
r
i
h
o
d
a
Slika br. 11-9: Prihod do dospea za rizinu obveznicu
U stvari, slika br. 10-9.
393
prikazuje primer jedne zamiljene obveznice sa velikim
rizikom od izostanka plaanja. Kljuni elemenat u proceni izostanka plaanja je
premija za izostanak plaanja. Ona je u navedenom primeru 3 % (kao razlika izmeu
obeanog 12 % i oekivanog 9 % prihoda). to je vei rizik od izostanka plaanja
neke obveznice, to je vea njena premija za izostanak plaanja. To znai da obveznice
sa veim rizikom od izostanka plaanja nude vei obeani prihod do dospea.
Premija rizika korporativnih obveznica. Kad se poredi oekivani prihod do dospea
neke rizine obveznice sa prihodom do dospea neke obveznice kod koje ne postoji
rizik od izostanka plaanja, a slinog je datuma dospea i kamatne stope, dobije se
razlika koja se naziva premijom rizika obveznice. U navedenom primeru to je razlika
izmeu 8 % i 9 % i izraava se kao veliina od 100 osnovnih poena (0,01 procenta = 1
poen). Svaka obveznica kod koje postoji rizik od izostanka plaanja treba da sadri i
premiju za izostanak plaanja.
Meutim, premija rizika je neto sasvim drugo. Naime, oekivani profit za bilo koju
hartiju od vrednosti treba da bude povezan iskljuivo sa njegovim doprinosom riziku u
okviru jednog raznovrsnog portfolija, pri emu njegov totalni rizik nije direktno
relevantan. U okviru jednog portfolija postoji vie raznih obveznica i sve nose premiju
393
Gordon J. Alexander i William P. Sharpe: Analiza obveznica, Ekonomika,
Beograd, 1991. godine, br. 11.
BANKE I RIZICI 331
za izostanak plaanja. Ipak, ne doe kod svih obveznica do izostanka plaanja, pa ove
premije popravljaju gubitke na onim obveznicama gde je dolo do izostanka
plaanja. To dovodi do toga da se profit ostvaren u portfoliju obveznica bitno ne
razlikuje od oekivanog profita, pa shodno tome, svaka od ovih obveznica sadri vrlo
mali ili nulti procenat premije rizika.
Oko toga ta determinie premiju rizika navodimo Fisher-ove etiri komponente
bazine hipoteze:
394

1) prosena premija rizika obveznica firme je u funkciji sa izvesnou rizika propusta
(default risk) i trinou njenih obveznica,
2)rizik propusta je funkcija tri varijable: a) promenjivosti zarade firme, b) duine
vremena u kojem je firma poslovala bez upozorenja kreditora na gubitke, c) racija
trine vrednosti kapitala firme prema nominalnoj vrednosti njenog duga,
3)njena trinost bi se mogla meriti sa trinom vrednou duga svih koji javno trguju
dugom,
4)postoji multipla veza meu varijablama koje su procenjene u log-linearnoj regresiji.
394
godine, str. 252.
332 BANKE I RIZICI
Glava 12.
UPRAVLJANJE RIZIKOM
PORTFOLIJA KAMATNE
STOPE
BANKE I RIZICI 333
12.1.1. SUTINA, ULOGA I FORMIRANJE KAMATNE STOPE
12.1.1. Pojam, sutina i uloga kamatne stope
U najoptijem izrazu, kamatna stopa izraava cenu korienja kreditnih i novanih
resursa na finansijskom tritu. Visina kamatne stope kao cene korienja kreditinih i
finansijskih resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme
njihovog korienja. Stopa korisnosti sredstava uvek je vea u sadanjem vremenu u
odnosu na neko budue vreme, pa je i kamatna stopa kao izraz cene korienja
odgovarajuih novanih i finansijskih resursa razliita i saglasna odreenoj stopi
njihove korisnosti. To je i osnova razlike sadanje i budue potronje, odnosno
odlaganja potronje u obliku tednje, i sticanja imovine u nekom buduem
vremenskom periodu.
Uoptavajui to sa stanovita makro-aspekta, moe se rei da kamatna stopa
predstavlja instrument uravnoteavanja izmeu obima tednje i ponude kapitala
(kredita) sa tranjom finansijskih resursa, apsorbovanje formirane tednje od strane
realnih investitora, distribucije dohotka na potronju i investicije, alokacije
finansijskih resursa i mobilnosti kapitala.
395
Za poslovanje banke je vano poznavanje
sutine i uloge kamatne stope na makro, ali i na mikro nivou. Ovde emo se vie
osvrnuti na mikro aspekt kamatne stope, to je sa stanovita banke u pogledu
upravljanja rizikom kamatne stope veoma znaajno. Brojne su vrste bankarskih
poslova u kojima promenljivost kamatne stope moe biti jedan od uzroka loeg
poslovanja banke naroito u nestabilnim ekonomskim uslovima (u uslovima inflacije
itd.).
Kamatna stopa je bitan i, moglo bi se rei, najvaniji instrument funkcionalnog
poslovanja banke. U uslovima deregulacije bankarskog poslovanja i dinaminih
promena u bankarskom okruenju, kamatne stope banke se esto menjaju i usklauju
sa novo - nastalim uslovima poslovanja banke. To se odnosi na aktivne i na pasivne
kamatne stope. Promenljivost kamatnih stopa je bitna karakteristika poslovne politike
banke i kljuni faktor uspenog poslovanja banke. Od obima i strukture produktivne
aktive banke i visine aktivnih kamatnih stopa zavisi nivo ukupnog kamatnog prihoda
banke. A od visine pasivnih kamatnih stopa zavise ukupni kamatni izdaci banke.
Razlika prihoda izmeu ukupnih aktivnih i ukupnih pasivnih kamatnih stopa
predstavlja neto kamatni prihod banke.
Neto kamatni prihod banke je osnova ukupnog prihoda svake komercijalne odnosno
poslovne banke. U poslovnim bankama trino razvijenih privreda prihodi po osnovu
aktivnih kamata ine 70-80 procenata ukupno ostvarenog prihoda banaka po svim
osnovama. Ostatak odnosno 20-30 % prihoda banaka ine nekamatni prihodi tj.
prihodi od raznih vrsta usluga, zatim provizije, naknade i druge vrste prihoda. to se
naih banaka tie, ovaj odnos je jo vie u korist kamatnih prihoda i ini to ak i do 95
395
Dr Srboljub Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990.godine, str. 461.
334 BANKE I RIZICI
Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope
% ukupnih prihoda banaka, dok su drugi prihodi simbolino zastupljeni u strukturi
ukupnih prihoda banaka.
Meutim, deregulacija domaeg finansijskog trita i vei stepen konkurentnosti u
poslovanju meu domaim bankama dovode do smanjenja ukupnog nivoa kako
aktivnih tako i pasivnih kamatnih stopa. Takve tendencije dovode i do apsolutnog
smanjenja razlike izmeu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa u naim bankama
(spread), to se odraava na uspenost poslovanja naih banaka tj. na smanjenje
profitabilnosti. Ovakva kretanja imaju za rezultat da i nae banke preduzimaju
odreene korake u pravcu poveanja drugih nekamatnih izvora prihoda i tako
relativiziraju uticaj smanjenja neto kamatne margine na svoju profitabilnost.
12.1.2. Teorije formiranja trinih kamatnih stopa
Dugo su banke imale regulisane kamatne stope. Prvi poeci deregulacije bankarskog
poslovanja u visokorazvijenim trinim privredama nisu zaobili ni ovu bitnu
kategoriju i determinantu uspenog bankarskog poslovanja. Da bi bili uspeni u
savremenim uslovima, bankarski menaderi moraju biti sposobni da na racionalan
nain odgovore promenama tehnologije, regulacije, kamatnih stopa, konkurencije i
adekvatnosti kapitala. Pravilo 3-6-3, koje znai: uzmite novac uz kamatu od 3 %,
dajte ga u zajam uz 6 % i budite na partiji golfa u 3 sata posle podne, ne moe se
primeniti u banci pri dananjim dinaminim promenama u okruenju.
396

Sagledavanje zakonitosti formiranja kamatnih stopa u trinim uslovima je neophodno
da bi se razumela trina logika finansijskih tokova odnosno ponuda i tranja
finansijskih resursa na tritu finansijskih sredstava. Zato emo se samo osvrnuti na
savremene bankarske teorije formiranja trinih kamatnih stopa. Savremena bankarska
teorija istie tri kljuna objanjenja formiranja trinih kamatnih stopa: (1) teorija
preferencija likvidnosti, (2) teorija kreditnih fondova i (3) teorija inflacionih
oekivanja. Da bi se stekla predstava o ovim teorijama, pokuaemo da predoimo
njihovu sutinu.
397
(1) Teorija preferencija likvidnosti polazi od toga, da se kamatna stopa odreuje
odnosima ponude i tranje novanih resursa i poiva na Kejnsovoj teoriji
transakcionih, opreznosnih i pekulativnih motiva dranja novca. Obim transakcionog
novca odreen je nivoom ekonomske aktivnosti. Obim tzv. opreznosnog novca je
396
godine, str. V.
397
BANKE I RIZICI 335
konstantan i nezavisan od nivoa ekonomske aktivnosti. Obim dranja pekulativnog
novca je inverzan kretanjima nivoa kamatne stope.
Osnovno teorijsko objanjenje formiranja nivoa kamatne stope povezano je sa
kretanjem obima transakcionog novca odnosno tranjom transakcionog novca, koja je
funkcija obima profita i tekuih kamatnih stopa. To znai: kada raste profit, poveava
se kamatna stopa, racionalizuje se obim dranja transakcionog novca i dolazi do pada
koeficijenta likvidnog novca prema obimu profita. Funkcija tranje novca odnosno
preferencija likvidnosti u ovom pristupu je sledea:
M
d
= M (Y, i)
gde je:
M
d
= obim tranje novca
Y = profit
i = kamatna stopa
(2) Teorija kreditnih fondova odreuje nivo kamatne stope na bazi odnosa izmeu
ponude i tranje uzajmljivih finansijskih resursa na finansijskom tritu. Fokusna
taka je motiv odobravanja kredita, korienja kredita, ulaganja u obveznice i ponuda
hartija od vrednosti. Teorijski fundament se zasniva na analizi finansijskih tokova, dok
teorija preferencija likvidnosti polazi od finansijskih stanja. Ponuda kreditnih fondova
odreena je obimom tednje drutva, stopom rasta novane mase i obimom zaliha
novanih resursa. Uproena funkcija formiranja ponude kreditnih fondova je:
LFs = S + M - ZM
gde je:
LF = kreditni fondovi
S = tednja
M = novana masa
ZM = novane rezerve
(3) Teorija inflacionih oekivanja se svodi na oekivane promene cena i promena
kamatnih stopa u zavisnosti od inflacionih ili deflacionih tendencija u okruenju.
Kljuna postavka je u uticaju promena cena na nivo realnog prinosa kreditora i nivo
otplatnih obaveza dunika. U uslovima inflacije dolazi do smanjenja realnih prinosa
kreditora i obima otplatnih obaveza, dok u deflatornim uslovima dolazi do realnog
poveanja prinosa i obaveza. Odravanje realnih odnosa u domenu kreditnih resursa i
druge novane imovine banke zahteva odgovarajue korigovanje nominalne kamatne
stope. Stepen korigovanja je determinisan stopom promena cena usled inflatornih
odnosno deflatornih uticaja. U periodima promena cena, usklaivanje nominalne
kamate bilo bi po modelu:
i r
p
p
+
'
336 BANKE I RIZICI
gde je:
i = nominalna kamatna stopa
r = realna kamatna stopa
p = promenu cena u periodu t
p = cena iz perioda t-1
Usklaivanje nominalne kamatne stope u uslovima inflacije poznato je pod nazivom
Fierov efekat. Re je o usklaivanju nominalne kamatne stope na bazi oekivane
budue stope inflacije. Tada e se nominalna kamatna stopa izraunavati na bazi
oekivane (a ne ostvarene) stope inflacije po sledeem modelu:
i r
p
p
e
+
_
,
'
gde je: e = indeks oekivane stope inflacije
U trinim uslovima kretanja kamatne stope smatra se da postoje etiri faze u ciklusu
kretanja kamatne stope, kao to je prikazano na slici br. 12-1.
398

Prva faza Druga faza Tre}a faza êtvrta faza Prva faza
Vreme
K
a
m
a
t
n
e

S
t
o
p
e
Slika br. 12-1: Faze ciklusa kamatne stope
398
Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in tje Financial
godine, str. 243.
BANKE I RIZICI 337
Svaka od faza ima svoje posebne karakterisitike. Navedene faze ciklusa kamatne stope
odraavaju se na tranju kredita, to razliito utie na likvidnost banke kao finansijske
i kreditne institucije (pregled br. 12-1.).
Pregled br. 12-1: Uticaj nivoa kamatne stope na tranju kredita i na likvidnost banke
Faza Nivo kamatne stope Tranja kredita Likvidnost banke
I Niska Slaba Maksimalna
II U tranziciji od niske ka
visokoj
U porastu Opadajua
III Visoka Jaka Minimalna
IV U tranziciji od visoke ka
niskoj
U opadanju U porastu
12.1.3. Vrste i modeli obrauna kamatnih stopa
Banka kao finansijski posrednik posluje tuim sredstvima, bilo da su to depoziti kao
izvori sredstava bilo da su to krediti kao plasirana sredstva. Banka ostvaruje prihod
naplaujui aktivnu kamatnu stopu na razne oblike plasiranih sredstva, meu kojima
su najvanije razne vrste kredita i razne vrste hartija od vrednosti. Pasivnu kamatnu
stopu banka plaa na razne vrste izvora sredstava, meu kojima su najvaniji depoziti
privrede i graana (tednja). Suma ukupne aktivne kamate slui za podmirenje sume
ukupne pasivne kamate banke, a iz razlike aktivne i pasivne kamatne stope banka
podmiruje svoje operativne trokove.
Od toga na koji nain e banka vriti obraun ovih kamata na plasmane, koja
predstavlja prihod banke, a naroito kamata na kredite (poto kreditni portfolio ima
centralno mesto u aktivi svake komercijalne banke), zavisi veliina, realnost i
stabilnost prihoda banke. U uslovima estih ekonomskih promena i nestabilnosti na
finansijskom tritu, za banku je od primarnog znaaja da obezbedi projektovane
prihode i projektovanu rentabilnost odnosno profit i dividendu. Pri tome je od
izuzetnog znaaja na svakom kreditnom poslu ne samo obezbediti vraanje glavnice i
naplate ugovorene kamatne stope ve i da prihod banke od kamata ne bude
obezvreen usled promena u okruenju. To se postie primenom odgovarajuih
modela ugovaranja i obrauna kamatnih stopa na plasmane banke.
Razlikujemo nekoliko vrsta kamatnih stopa i modela za njihovo izraunavanje. Vrste
kamatnih stopa su: (1) nominalna kamatna stopa, (2) stvarna kamatna stopa, (3) realno
pozitivna kamatna stopa, (4) relano negativna kamatna stopa, (5) relativna kamatna
stopa i (6) konformna kamatna stopa.
399
Sve navedene metode i modeli primene
399
Dr Jovan Rodi: Poslovne finansije, Ekonomika, Beograd, 1991. godine, str. 163-
165. Istu podelu kamatnih stopa nalazimo i u knjizi dr Nenada Vunjaka: Finansijski
menadment Poslovne finansije i poslovno bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica,
1994. godine, str. 295-297.
338 BANKE I RIZICI
kamatnih stopa i izraunavanja kamatne sume sadre vei ili manji kamatni rizik u
uslovima stalnih promena u okruenju banke. Naveemo samo neke od njihovih
karakteristika znaajnih sa aspekta njihove primene.
(1) Nominalna kamatna stopa. Moe biti fiksna i varijabilna. Fiksna nominalna
kamatna stopa je navedena u ugovoru tj. precizno nominalno ugovorena i po njoj
banka vri obraun kamate duniku. Visina varijabilne nominalne kamatne stope moe
se utvrditi na dva naina: prvi, preko vaee kamatne stope na finansijskom tritu u
momentu obrauna kamata (na primer: LIBOR) i drugi, preko ostvarene vaee stope
inflacije u momentu obrauna kamata (fiskira se fiksni deo kamatne stope i na njega
se dodaje promenljivi deo vezan obino za godinju stopu inflacije). U uslovima
visoke inflacije obino se uvodi i revalorizacija realnog dela kamatne stope, pa se taj
zbir uveava po stopi inflacije.
(2) Stvarna kamatna stopa. Podrazumeva uvoenje u aranman oroenog depozita ili
depozita po vienju za vreme korienja kredita tj. sve do njegove konane otplate.
Model obrauna stvarne kamatne stope moe se izraziti sledeom jednainom:
K
K K
K O
S
p np
d
100
gde je:
Ks = stvarna kamata
Kp = plaena kamata banci po kreditu
Knp = naplaena kamata od banke po osnovu oroenog depozita
K = iznos odobrenog kredita
Od = oroeni depozit
(3) Realno pozitivna kamatna stopa. Postoji onda kad je nominalna odnosno stvarna
kamatna stopa vea od stope inflacije. Realni deo kamatne stope izraunava se
pomou sledee jednaine:
K
K S
S
rp
S i
i

+

1
100
gde je:
Ks = nominalna odnosno stvarna kamatna stopa izraena decimalnim brojem,
Si = stopa inflacije izraena decimalnim brojem
BANKE I RIZICI 339
(4) Realno negativna kamatna stopa. To je situacija kad je nominalna odnosno stvarna
kamatna stopa nia od stope inflacije. Izraunava se po istom modelu kao i realno
pozitivna kamatna stopa, s tim to je u ovom sluaju rezultat sa predznakom minus.
(5) Relativna kamatna stopa. To je proporcionalni deo godinje kamatne stope koji se
koristi za obraunski period kamata tokom godine. Ovaj model se primenjuje kad je
godinja kamatna stopa relativno niska i dovodi do toga da primenom ovog modela
stvarna kamatna stopa bude neto iznad nominalne kamatne stope.
(6) Konformna kamatna stopa. To je diskontovana godinja kamatna stopa za
obraunski period tokom godine. Obino se primenjuje kad je godinja kamatna stopa
visoka, poto se preko obrauna ne poveava nominalna ili stvarna godinja kamatna
stopa. Odnosno, stvarna kamatna stopa je uvek jednaka nominalnoj godinjoj
kamatnoj stopi. Izraunava se po modelu:
K
P
S
d
+
_
,
1
]
1
1
1
1
100
1 100
365
gde je:
p = nominalna godinja kamatna stopa
d = broj dana za koji se rauna kamata
12.2. ANALIZA FAKTORA RIZIKA KAMATNE STOPE
12.2.1. Sutina rizika kamatne stope
Rizik kamatne stope u banci se definie kao mogunost promene kamatne stope u
budunosti, koja e prouzrokovati ostvarenje ekonomskog gubitka, koji banka nije
oekivala. Veoma je vano da se naglasi da rizik nastaje zbog mogunosti da se
kamatne stope mogu kretati razliito od onoga to menadment banke oekuje, to
rezultira u manjem kamatnom prihodu ili veim kamatnim trokovima od
anticipiranih. Rezultirajui gubitak se reflektuje na niu kamatnu maru, manju
vrednost aktive ili na oboje.
400
Dakle, rizik kamatne stope se manifestuje kao smanjenje prihoda banke usled promena
nivoa aktivnih kamatnih stopa. Dugo su kamatne stope, ne samo kod nas ve i u
razvijenim trinim privredama, bile stabilan finansijski parametar u ekonomskom
poslovanju banaka. Tek sa snanijim zahvatima deregulacije finansijskih trita,
pojavom jaih inflacionih trendova i naputanjem sistema fiksnih deviznih kurseva,
dolo je i do sve ee fluktuacije visina kamatnih stopa. To je dovelo do toga da su se
banke u razvijenim trinim privredama ve posle sedamdesetih godina, a nae banke
posle 1990. godine, susrele sa sasvim novim vrstama rizika, meu kojima je jedan od
400
Dr Ronald L. Olson: Evaluation of Financial Performance, u knjizi: The Bankers
Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls
E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 394.
340 BANKE I RIZICI
najvanijih rizik promene kamatne stope (zatim rizik promene deviznog kursa, razne
vrste vanbilansnih rizika itd.). O ovim rizicima bie posebno rei.
Ve ranije smo istakli da visina kamatne stope utie na kamatne prihode i kamatne
rashode banke. To znai da je usled promena visine i strukture kamatnih stopa
poslovanje banke u savremenim trinim uslovima, koje karakteriu este i iznenadne
promene, izloeno riziku kamatne stope. Naime, na poslovanje banke razliito utiu
promene i struktura aktivnih kamatnih stopa (kamatni prihod koji donosi produktivna
aktiva) na strani prihoda, od uticaja visine i strukture pasivnih kamata, koje banka
plaa na prikupljena sredstva (depozite) na strani kamatnih rashoda.
Teko je i teorijski pretpostaviti takvo poslovanje banke u trinim uslovima, na iju
profitabilnost ne bi uticale promene kamatnih stopa. Uproeno reeno, to bi znailo
da banka plasira primenjene depozite sa istim rokom na koji ih je i primila. U praksi,
to je neizvodljivo. Osim toga, to bi podrazumevalo kretanje istim tempom odnosno isti
tempo promena aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, da bi nivo kamatne mare banke
ostao isti. Naravno, pri tome treba imati u vidu da sve banke u manjem ili veem
obimu imaju i nekamatnih izvora, kao i da u odreenoj meri generiu ronu
transformaciju sredstava. Bilansno posmatrano, smatra se da je banka u veoj meri
izloena riziku kamatne stope, ako u pasivi ima vee uee beskamatnih izvora, jer
tada na njene prihode u veoj meri utiu apsolutni nivoi aktivnih kamatnih stopa.
401

12.2.2. Faktori rizika kamatne stope
Prema dr S. Joviu,
402
za sagledavanje promena trinih kamatnih stopa bitna su etiri
strukturalna aspekta: roni, rizini, inflacioni i regulativni. Meutim, faktori rizika
trinog formiranja kamatnih stopa su brojniji. Navodimo sledee:
(1) rona transformacija sredstava,
(2) plasmani u hartije od vrednosti,
(3) nekamatonosna pasiva,
(4) veliina banke,
(5) intenzitet konkurencije,
(6) struktura plasmana,
(7) pozicija na tritu novca,
(8) preferencije komitenata.
401
Rizici u bankarstvu, redaktor: dr Branko Vasiljevi, FOKUS, Beograd, 1990.
godine, str. 87.
402
BANKE I RIZICI 341
Rona transformacija sredstava je najvaniji faktor rizika kamatne stope. Banka koja
kratkorona sredstva delimino koristi i za odobravanje dugoronih kredita, pored
rizika nelikvidnosti izloena je i riziku kamatne stope. To znai da, u sluaju porasta
kamatnih stopa na kratkorone izvore, banka e dugorone plasmane finansirati
skupljim kratkoronim sredstvima. I obrnuto. Sline efekte imaju banke i pri
plasmanima u hartije od vrednosti, mada ovi plasmani vae za sigurne i likvidne.
Rizik proizilazi iz negativne korelacije cene hartija od vrednosti sa promenama
kamatne stope.
Udeo nekamatonosne pasive i veliina banke takoe su faktori rizika promene
kamatne stope, poto se smatra da su banke sa vie nekamatonosne pasive i banke
manje veliine vie izloene riziku promene kamatne stope. Naravno, pri tome treba
imati u vidu i stepen konkurencije meu bankama i nebankarskim institucijama,
njihovu strukturu plasmana, poziciju na tritu novca i preferenciju komitenata i
klijenata. Sve to utie na rizik promena kamatne stope, prihode i rashode banaka i
njihovu profitabilnost.
Ovim nije iscrpljena lista faktora rizika kamatne stope. Svaki od navedenih faktora
ima svog uticaja na trino formiranje kamatne stope. Meutim, u njihovoj obradi
usmeriemo panju na dva bitna: ronu strukturu kamatnih stopa i uticaj inflacije na
kamatnu stopu.
12.2.3. Rona struktura kamatnih stopa
Rona transformacija sredstava predstavlja najvaniji i najei faktor rizika kamatne
stope poslovne banke. Ovde se mogu posmatrati sledee situacije:
(1) kad banka delimino koristi ili preliva kratkorone izvore u dugorone plasmane;
(2) kad banka delimino koristi ili preliva dugorone izvore u kratkorone plasmane;
(3) kamatna neusklaenost aktive i pasive.
Kamatna stopa je povezana sa stepenom izvesnosti prinosa na kratke i duge rokove.
Po pravilu, kamatna stopa je manja to je rok plasmana krai, a vea to je vreme
plasiranja due. Prema tome, struktura kamatnih stopa je uslovljena elementima
oekivanja, likvidnosti i rone kamatne premije. Kratkorona kamatna stopa formira
se na novanom tritu na osnovu ponude i tranje kratkoronih finansijskih sredstava.
Formiranje dugorone kamatne stope je usko povezano sa kratkoronom, mada je
jasno da su one pod uticajem faktora formiranja tednje i rentabiliteta investicija. Vee
stope na dugorone kredite obrazlau se kao kompenzacija za rtvovanje likvidnih
sredstava na dui rok.
Koeficijent rizika kamatne stope banke dobija se iz odnosa prosenog dospea aktive i
pasive prema odnosu obaveza i aktive banke odnosno prema odnosu obima kapitala
prema aktivi banke. ak i kad postoji potpuni sklad izmeu ponderisanog dospevanja
aktive i pasive prema odnosu izmeu ukupnih obaveza, postoje minimalni kamatni
rizici. Dakle, moe se zakljuiti da postoji veoma tesna povezanost izmeu rizine i
rone strukture kamatnih stopa. Kad su kratkorone kamatne stope iznad dugoronih,
342 BANKE I RIZICI
postoji opadajua kriva prinosa, dok e inverzni odnos kamata usloviti rastuu ili
normalnu krivu prinosa. Te odnose pokazuje grafika ilustracija na slici br. 12-2.

10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
1 2 3 4 5 10 15 20 25 30
K
a
m
a
t
n
a

S
t
o
p
a
Rokovi dospe a - godine

C

A

B

C
A
B

Slika br. 12-2: Rizik i rona struktura kamatnih stopa
403

Navedena ilustracija pokazuje funkcionalnu povezanost kamatnih stopa i rokova
dospelosti, gde su mogua tri reenja: horizontalna kriva prinosa, rastua ili pozitivna
kriva i opadajua ili negativna kriva. Kriva prinosa oznaena kao horizontalna AA
predstavlja stanje u uslovima jednakosti kratkoronih i dugoronih kamatnih stopa.
Rastua kriva prinosa BB pokazuje da su dugorone kamatne stope iznad
kratkoronih, dok opadajua kriva prinosa CC pokazuje da su kratkorone kamatne
stope iznad nivoa dugoronih kamatnih stopa.
12.2.4. Uticaj inflacije na kamatnu stopu
Poznato je razorno dejstvo visoke, a posebno hiperinflacije na ekonomsku aktivnost.
Zato je potrebno zatititi imovinu, kapital i potraivanja od uticaja inflatornih udara. U
inflatornim uslovima posebno su pogoeni kreditori i depozitari, kojima preti ozbiljno
realno smanjivanje vrednosti novane imovine ili ak njeno nestajanje. To se u
nacionalnim okvirima moe tititi preko visine kamatne stope kao realne cene novca.
Meutim, u uslovima inflacije problem je visine kamatne stope kao realne cene novca
odnosno kapitala u sadanjem u odnosu na budui period.
Naime, problem se svodi na visinu nominalne kamatne stope, koja treba da sadri
inflacionu premiju. Pri tome treba razlikovati ex ante i ex post realnu kamatnu stopu.
403
BANKE I RIZICI 343
Formiranje ex ante realne kamatne stope postoji onda kad se usklaivanje kamata
ostvaruje na osnovu oekivanih promena cena. Ovakav nain formiranja kamatnih
stopa primenjuje se kod donoenja odluka o investicionim i drugim dugoronim
ulaganjima kapitala. Ex post realna kamatna stopa je obraunata kamatna stopa na
osnovu ostvarene stope inflacije i predstavlja vaan instrumenat prelivanja resursa na
kratkoronom finansijskom tritu. U uslovima oekivanja vee inflacione stope,
kreditori plasiraju svoja sredstva uz poveane kamatne stope koje sadre tzv.
inflacionu premiju. Debitori su spremni da prihvate to poveanje ako se ono poklapa
sa njihovim oekivanjima inflacionog trenda na kreditnom tritu.
Kad se nominalna kamatna stopa formira na bazi anticipiranja odgovarajue stope
inflacije, ije je teorijsko objanjenje poznato pod nazivom Fierov efekat,
jednaina za njeno formiranje je:
404

i = r + p
gde je:
p = procentualna promena cena, merena odreenim indeksom cena
U periodima dvocifrenih ili veih stopa inflacije, jednaina formiranja nominalnih
kamatnih stopa je:
i = r + p
e
+ r
pe

gde je:
p
e
= oekivana (anticipirana) kamatna stopa
r
pe
= margina zatite kamatnog prinosa
Komponovanje nominalne kamatne stope je veoma sloen i ekonomski i matematiki
problem. Radi se o dve nepoznate varijable i matematiki je problem nereiv. Problem
se reava uz pomo pretpostavke konstantne realne kamatne stope, na osnovu koje se
projektuje stopa inflacije, koristei elemente prolosti, sadanjosti i budunosti.
405

Efekti inflacije javljaju se u odnosu na visinu i promene kamatne stope. Kad su
promene stope inflacije vee u odnosu na promene kamatne stope, tada e se
poboljati finansijska pozicija debitora. Meutim, kad je promena kamatne stope iznad
promene stope inflacije, poboljava se pozicija kreditora, a pogorava pozicija
debitora.
404
Services Indusrtry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989.
godine, str. 237.
405
344 BANKE I RIZICI
12.3. MERENJE IZLOENOSTI RIZIKU KAMATNE STOPE
12.3.1. Metode merenja rizika kamatne stope
Osnovna metodologija merenja rizika kamatnih stopa polazi od redefinisanja i
pregrupisavanja aktive u blokove sa fiksnim i promenljivim kamatnim stopama i
rokovima dospevanja reugovaranja ili automatske promene kamatne stope. Naravno, u
uslovima nestabilnih kamatnih stopa, banka e nastojati da ima relativno vei udeo
pozicija sa promenljivim kamatnim stopama i kraim rokovima dospevanja pozicija u
pogledu promena kamatnih stopa. Osetljivost zarade banke na promene kamatnih
stopa zavisi od strukture dospea u bilansu banke. Pri tome treba imati u vidu, da
banka uvek ima kontrolu nad bilansom, ali skoro da nema kontrole nad kamatnim
stopama.
Prvi korak u merenju izloenosti banke riziku promene kamatne stope je podela
bilansa u vie repricing vremenskih intervala. Na primer, od 0 do 1 mesec, od 1 do 3
meseca, od 3 do 6 meseci, od 6 do 12 meseci, od 1 do 2 godine itd. Za ove periode
treba utvrditi razlike dospea izmeu aktive i pasive, koje su predmet usklaivanja
stopa svakog takvog intervala (gap). Pozitivni gap je pojedinani vremenski interval
u kojem e doi do promena visine kamatnih stopa - cena kod egzistirajuih sredstava
vie nego kod obaveza. Zbog toga e pozitivni gap doprineti poveanju profita banke
usled poveanja kamatnih stopa, pretpostavljajui da e kamatne stope i na sredstva i
na obaveze porasti u slinim iznosima. Suprotno e se desiti ako je gap negativan.
406
Za precizniju procenu osetljivosti banke na zaradu odnosno profit usled promene
kamatne stope, konstruisani su i koriste se razni modeli, meu kojima su najvaniji:
(1) GAP osetljivost kamatne stope i (2) kompjuterski modeli simulacije. Prvi model se
zasniva na fiksnim kamatnim stopama i identinom promenama u odreenim
intervalima i u aktivi i u pasivi. Kompjuterski modeli simulacije koriste razne
scenarije stopa i bilansa.
(1) GAP je razlika izmeu kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive. Banka
koja ima vie kamatno osetljive aktive nego kamatno osetljive pasive, ima pozitivni
GAP. GAP se moe posmatrati kao statiki i dinamiki. Statiki GAP se izraava na
bazi tekuih knjigovodstvenih veliina i strukture aktive i pasive, dok se dinamiki
GAP zasniva na projekciji bilansnih veliina. Statiki GAP ukljuuje kumulativni,
izolovani i duration gap. Kumulativni gap je razlika izmeu aktive i pasive sa
promenom cene u okviru datog vremenskog intervala, na primer u okviru est meseci
406
Donald B. Riefler and Lazaros P. Mavrides: Funding Sources and Strategies for
William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin,
Homewood, Illinois, 1988. godine, strana 302.
BANKE I RIZICI 345
ili u okviru jedne godine. Izolovani GAP predstavlja merenje razlike izmeu sredstava
i obaveza sa promenom cena u jednom vremenskom intervalu kao na primer od 0 do
90 dana ili od 91 do 180 dana. Duration GAP je razlika izmeu jednog celog kamatno
osetljivog portfolija sredstava i celog kamatno osetljivog portfolija obaveza banke.
407
(2) Kompjuterski simulacioni modeli, prognoziraju budue prihode banke na bazi
izvesnosti pretpostavki o budunosti ekonomskog okruenja i specifinosti
implementiranih odluka o sredstvima i obavezama banke. Neki bankarski modeli
zahtevaju prognozu optimalne veliine i kompozicije bilansa banke. Osetljivost
bilansa banke na promenu kamatne stope moe biti reducirana, moda ak i
eliminisana, uspostavljanjem ravnotee dospea na suprotnim stranama bilansa banke.
Meutim, ako su oekivanja uverljiva, da e se kamatna stopa kretati u odreenom
posebnom pravcu, banka moe loe usmeriti svoj bilans u nameri da ostvari profit iz
takvog razvoja situacije. Zbog toga je projiciranje kamatne stope centralna vanost
upravljanja odnosom aktiva - pasiva.
408
ema modela kompjuterske simulacije
prikazana je na slici br. 12-3.
409

Eksterna
sredina
Teku}i i
istorijski
podaci
Menad`ment
politikei
prognoze
Duìna
prognoziranog
perioda
KOMPJUTERSKI SIMULACIONI MODEL
Teku}i i istorijski
finansijski i analiti~ki
izve{taji
Prognoze
finansijskih i
analiti~kih
izve{taja
Slika br. 12-3: ema modela kompjuterske simulacije
Da bi se evaluirati efekti odreenih solucija na neto prihod banke, posluiemo se
primerom sa tri scenarija. Od kompjuterske simulacije reenja dobijaju se dve
znaajne koristi: prva, politika banke moe se bazirati na prihvatljivoj varijanti nivoa
rizika kamatne stope; druga, alternativne solucije problema rizika kamatne stope
mogu biti evaluirane korienjem modela matrice za donoenje odluke o izboru
strategije upravljanja rizikom kamatne stope, kao to je to prikazano matricom
odluivanja o riziku kamatne stope u pregledu br. 12-2.
410

407
Dr Arnold A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability
Management, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H.
Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood,
Illinois, 1988. godine, strana 349.
408
Ibidem, str. 303.
409
Thomas A. Farin: Programs to Assist Individual Managers in Information
Management and Dscision Making, u knjizi: The Bankers Handbook, napred citirano
delo, str. 598.
410
Ibidem, str. 599.
346 BANKE I RIZICI
Pregled br. 12-2: Scenariji izbora strategije kamatnog rizika
Neto prihod - Razliiti scenariji
Predloene menadment politike
Trend
kamatne
stope
Limiti
menadment
politike
Sadanja
politika
Prodaja
sredstava /
kupovina
Promena
depozita
rastui +/- 10 % $ 75 $ 96 $ 92
oekivani maksimum $ 101 $ 98 $ 93
opadajui +/- 10 % $ 127 $ 100 $ 94
Neprihvatljiva
politika:
Neto prihod
varira vie od
10 procenata.
Prihvatljive politike:
Neto prihod varira manje od 10
procenata. Strategija prodaje
sredstava se preporuuje, poto
je zarada (yield) vei neto
prihod kod sve tri kamatne
simulacije.
Navedeni model komparira postojeu menadment politiku sa dve alternativne
solucije: prodaja-kupovina sredstava i depozit promena. Iz navedenog primera se vidi
da je strategija prodaja / kupovina aktive superiorna i da donosi vei neto prihod u
okviru navedene tri varijante. Kompjuterska simulacija i sofisticirana analiza sa
matricom odluivanja omoguavaju razumevanje menadmet politike rizika kamatne
stope. Meutim, pri tome treba imati u vidu da simulaciona kompjuterska tehnika nije
bez trokova (investicije u hardver, zatim u softver i navika odgovornih lica na novu
tehnologiju). Meutim, kad se u banci shvati korist od kompjuterske simulacije, nema
banke koja e se vratiti na ranije koriene ekstenzivne metode.
12.3.2. GAP analiza osetljivosti banke na rizik
GAP analiza je tradicionalno sredstvo upravljanja rizikom kamatne stope. Upravljanje
GAP pozicijom banke podrazumeva upravljanje kamatno osetljivom aktivom i
kamatno osetljivom pasivom u cilju ostvarivanja zadovoljavajueg neto kamatnog
prihoda. Neto kamatni prihod i neto kamatna margina su simptomi za upravljanja
odnosima aktiva - pasiva. Vano je saznati ta stoji iza tih simptoma, koji prouzrokuju
dobre ili loe performanse. Kamatna stope, obim i miks su kljune determinante neto
kamatnog prihoda i neto kamatne margine. Aktuelni menadment odnosa aktiva -
pasiva fokusira kontrolu GAP-a bilansa banke izmeu njene kamatno senzitivne
aktive (RSA) i njene kamatno senzitivne pasive (RSL), to prikazuje pregled br. 12-3.
BANKE I RIZICI 347
Pregled br. 12-3: Primer GAP analize bilansa banke
411

GAP analiza Negativan GAP kod sledee promene kamatnih stopa
Primer GAP analize banke Meseci u okviru sledee promene stopa
0-6 6-12 Preko 12 Ukupno
Kamatno osetljiva aktiva 200 400 400 1.000
Kamatno osetljiva pasiva 400 400 200 1.000
GAP (RSA-RSL) - 200 0 200
Kumulativni GAP - 200 - 200 0
GAP / aktive - 20% 0% 20%
Kumulativni GAP/aktive - 20% - 20% 0
RSA = kamatno osetljiva aktiva
RSL = kamatno osetljiva pasiva
Upravljanje GAP-om bilansa banke ili GAP zahteva razumevanje management
terminologije i definicija koje se koriste da bi se izrazila njegova sutina primene
(pregled br. 12-4.).
Pregled br. 12-4: Razliite GAP pozicije banke
412
GAP Trgovaki
dnevnik *
Finansiranje Cena
Negativan GAP
(RSA < RSL)
Kratkoroni
dnevnik
Kratkorono
finansiranje
Cena obaveza se menja pre
cene sredstava (LRBA)
Nula GAP
(RSA = RSL)
Usklaeni
dnevnik
Usklaeno
finansiranje
Neutralna
pozicija
Pozitivan GAP
(RSA > RSL)
Dugoroni
dnevnik
Dugorono
finansiranje
Cena sredstava se menja pre
cena obaveza (ARBL)
GAP sredstava u bilansu banke se meri pomou sledee jednaine:
GAP = RSA - RSL
gde je:
GAP = gep, jaz, razmak, raskorak
RSA = kamatno osetljiva ili senzitivna aktiva (rate-sensitive assets)
RSL = kamatno osetljiva ili senzitivna pasiva (rate-sensitive liabilities)
Multinacionalne banke i bankarske holding kompanije imaju globalni dnevnik ili
irom sveta dnevnike koji se sastoje od jednog domaeg dnevnika i jednog stranog ili
411
Thomas A. Farin: Programs to Assist Individual Managers in Information
Management and Decision Making, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition,
Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-
Irwin, Homewood Illinois, 1988. godine, str. 597.
412
Jerry E. Pohlman: A Framework for Strategic Planning, u knjizi: Handbook for
Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John
348 BANKE I RIZICI
eurodnevnika. Jasno, koordinirani menadment globalnog dnevnika ini zadatak
upravljanja aktiva - pasiva sloenijim za multinacionalne banke.
413

Deo aktive koji je
osetljiv na promene
kamatne stope
GAP osetljivost na
promenekamatne
stope
Deo aktive koji nije
osetljiv na promene
kamatne stope
Deo pasivekoji je
osetljiv napromene
kamatnestope
Deo pasive koji nije
osetljiv napromene
kamatnestope
Kapital banke
Slika br. 12-4: Pozitivan GAP
GAP osetljivosti banke na promenu kamatne stope predstavlja razliku izmeu
vrednosti kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive banke.
414
Ako promene
kamatne stope u veoj meri utiu na aktivu nego na pasivu, GAP je pozitivan (slika br.
12-4.).
Obrnuto, GAP je negativan ako promene kamatnih stopa u veoj meri utiu na pasivu,
to se odraava u veoj meri na obaveze nego na plasmane i manifestuje se kao rizik
u sluaju rasta kamatne stope. (slika br. 12-5.)
413
godine, str. 369.
414
* Izraz book preveli smo kao trgovaki dnevnik s obzirom da se radi o
knjigovodstvenoj evidenciji odnosno praenju odreenih dospea u aktivi i pasivi
bilansa banke.
BANKE I RIZICI 349
Deo aktive koji je
osetljiv na promene
kamatne stope
GAP osetljivost na
promene kamatne
stope
Deo aktive koji nije
osetljiv na promenu
kamatne stope
Deo pasivekoji je
osetljiv napromene
kamatne stope
Deo pasivekoji je
neosetljiv
Kapital banke
Slika br. 12-5: Negativan GAP

U poziciji kada je GAP jednak nuli odnosno kada ga nema u bilansu, banka nije
izloena riziku kamatne stope.
GAP se moe izraziti i koeficijentom rizika kamatne stope, koji se izraunava pomou
sledee jednaine:
koeficijen t rizikak amatnesto pe" i"=
kamatnoos etljivaak tiva
kamatno os etljivapa siva
12.3.3. ARBL model merenja kamatnog rizika
Ovaj ARBL model merenja rizika kamatne stope (asset repriced before liabilities)
prva je u praksi za izraunavanje GAP-a koristila Morgan banka u Njujorku.
415

Kljuni elemenat ovog modela je kategorizacija svih bilansnih pozicija banke prema
vremenu do odreivanja novih kamatnih stopa, to se uvek ne podudara sa rokom
dospea pojedinih blokova aktive i pasive. Izuzetak su samo bilansne pozicije sa
ugovorenim kamatnim stopama. Za svaku kategoriju u bilansu izraunava se neto
bilans kao razlika izmeu plasmana i obaveza. Ovi neto bilansi mogu biti pozitivni,
negativni i jednaki nuli. Pozitivan GAP je kad je razlika u aktivi, negativan kad su
razlike u pasivi i nulti kad ove razlike nema. Model je korisna analitika kategorija,
ali ima i svoje nedostatke. Polazi od pretpostavke da se aktivne i pasivne kamatne
stope kreu uvek ravnomerno, to nije realno, a i ne daje bilansno sintetiku ocenu
izloenosti banke riziku kamatne stope.
Radi jasnoe, ilustrovaemo primer primene ARBL modela na jednom hipotetinom
bilansu banke, koji je podeljen na sedam kategorija (korpi) sredstava i to: od jednog
meseca, od dva meseca, od etiri do est meseci, od deset do dvanaest meseci, od dve
godine, od tri godine i preko dvadeset godina. Broj kategorija odnosno korpi odreuje
415
Marcia L. Stigum and Rene O. Branch, Jr.: Managing Bank Assets and Liabilities
Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1983.
350 BANKE I RIZICI
menadment tim banke rukovodei se prioritetima planskog horizonta. Pri tome su
najvaniji periodi do godinu dana, za koji je mogue dati realnije i preciznije
projekcije kretanja visine kamatnih stopa.
Kako se vidi na grafikoj ilustraciji hipotetikog bilansa banke, negativan neto bilans
je iskazan u etvrtoj, petoj i sedmoj kategoriji odnosno korpi. To ukazuje da se u
korpama od deset do dvanaest meseci, dve godine i preko dvadeset godina kamatne
stope menjaju za vei deo pasive nego aktive. Grafika ilustracija ARBL modela data
Je na slici br. 12-6.

0
1
2
3
4
5
6
7
8
1 2 4 do 6 10 do
12
2 3 20 +
meseci godine

Slika br. 12-6: Grafika ilustracija ARBL modela
416
Sa aspekta poslovne politike, GAP banke bi bio zadovoljavajui ako se predvia skori
porast kamatnih stopa.
Pozitivni bilansi u ovom sluaju znae da su rokovi aktive proseno krai od rokova
pasive i da e se vei deo sredstava replasirati po viim kamatnim stopama. Suprotno
tome, usled relativno duih rokova pasive, obaveze banke e se sporije tj. u manjoj
meri prilagoavati rastuim kamatnim stopama.
12.3.4. DURATON model merenja kamatnog rizika
Model ivotnog veka bilansnih pozicija ili duration zasniva se na analizi ponderisanih
prosenih rokova dospea plasmana i obaveza banke. Pri tome je vano istai da je za
analizu rizika kamatne stope najvanije to to ivotni vek ima inverznu linearnu vezu
416
Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi, FOKUS, Beograd,
BANKE I RIZICI 351
Aktiva
Pasiva
sa osetljivou cena na promene kamatne stope. To nije sluaj sa rokom dospea. Dui
ivotni vek znai veu osetljivost cene plasmana na promene kamatne stope i,
obrnuto, krai ivotni vek znai da promene kamatne stope u manjoj meri utiu na
cenu plasmana.
417
Analiza ivotnog veka koristi se za merenje izloenosti banke riziku kamatne stope.
Postupak se svodi na to da se izraunava ivotni vek svih bilansnih pozicija u aktivi i
pasivi banke, da bi se sagledao uticaj promena kamatne stope na njihove vrednosti. Pri
tome treba imati u vidu da je vrednost bilansnih pozicija banke obrnuto
proporcionalna njihovom ivotnom veku i promenama kamatnih stopa i da je za sve
bilansne pozicije banke koje karakterie vei broj plaanja ivotni vek krai od roka
dospea.
418

GAP osetljivosti banke na promene kamatne stope dobija se kao razlika ivotnog veka
aktive i ivotnog veka pasive banke. I ovde, kao i kod ARBL modela, GAP moe biti
pozitivan, negativan i jednak nuli. GAP je pozitivan kad aktiva banke ima dui ivotni
vek od ivotnog veka pasive banke odnosno kad je aktiva osetljivija od pasive banke
na promene kamatnih stopa. U obrnutom sluaju, negativan GAP e imati banka sa
duim ivotnim vekom pasive. U sluaju da je ivotni vek aktive i pasive banke
jednak, GAP je jednak nuli.
Ilustrovaemo to pojednostavljenim primerom obveznice sa jednim plaanjem, kod
koje su obian rok dospea i ivotni vek jednaki. Banka u aktivi ima kredit od 68
novanih jedinica sa fiksnom kamatnom stopom od 8 %, rokom dospea od 6 godina i
bez godinje amortizacije glavnice. U pasivi ima 68 novanih jedinica vrednost
obveznice bez kupona sa rokom dospea od 5 godina.
Proseni ivotni vek pasive, ako je trina kamatna stopa 8 %, jeste 5 godina. Pod
pretpostavkom da banka eli da zatiti kapital od erozije u sluaju rasta kamatnih
stopa, moe se rei da je banka potpuno zatiena od rizika kamatne stope. Navodimo
tri karakteristina sluaja:
419
(1) Kamatna stopa na finansijskom tritu ostala je nepromenjena tj. 8 % i, u ovakvim
uslovima, posle este godine razlika prihoda i rashoda banke je nula, to znai da je
kapital banke ostao nepromenjen, a to je i bio cilj banke. Obraun je metodoloki isti
kao i u sledeem primeru.
417
Joseph F. Sinkey, Jr.: Comercial Bank Financial Management in the Financial
418
Benjamin Wolkowitz: Managing Interest Rate Risk, u knjizi: Handbook for
Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 412-414.
419
1990. godine, str. 94-95.
352 BANKE I RIZICI
(2) Kamatna stopa na finansijskom tritu je porasla na 15 % neposredno po
emitovanju obveznice i plasmanu kredita.
kraj I godine: kamata je 5,45 (1,15)
4
= 9,53
kraj II godine: kamata je 5,45 (1,15)
3
= 8,29
kraj III godine: kamata je 5,45 (1,15)
2
= 7,21
kraj IV godine: kamata je 5,45 (1,15) = 6,27
kraj V godine: kamata je 5,45 = 5,45
Ukupan prihod krajem pete godine = 36,75
Krajem pete godine mora se vratiti dug po osnovu emitovane obveznice na strani
pasive. Nominalna vrednost obveznice je F = 100, kamatna stopa c = 8 %, i rok 5
godina. Za tu obveznicu dobijeno je 68 novanih jedinica poto je prodata uz diskont
kao i sve druge hartije od vrednosti bez kupona:
P
100
108 5
68
( , )
Da bi izmirila dug od 100 novanih jedinica, banka angauje 36,75 novanih jedinica
prihoda, a za ostatak od 63,25 se zaduuje po kamati od 15 procenata (63,25 x 1,15) =
72,74. Krajem este godine banin dunik vraa kredit od 68 novanih jedinica i sa
kamatom za estu godinu 5,45 to je ukupno 73,45. U ovom sluaju prihodi su vei od
rashoda tako da je banka ostvarila profit od 0,71, a za toliko se poveao i njen kapital.
(3) Ako pretpostavimo da je kamatna stopa na finansijskom tritu pala na 3 %, tada
bi kapital banke porastao za 0,25 novanih jedinica. Znai da se kapital banke ne bi
smanjio, ve bi ostao isti ili se poveao bez obzira na promenu kamatne stope.
12.4. RELATIVIZACIJA RIZIKA KAMATNE STOPE
12.4.1. Strategija upravljanja rizikom kamatne stope
Upravljanje gap pozicijom banke odnosno upravljanje neto razlikom kamatne stope,
podrazumeva koordinaciju svih kategorija u bilansu banke na nain koji treba da
maksimizira profit akcionara - deoniara. Stvarna praktina primena upravljanja GAP-
om usmerena je na suavanje odnosa izmeu promenljivih stopa aktive (sredstava) i
promenljivih stopa pasive (obaveza).
Promenljive stope sredstava i obaveza su one koje e biti promenjene (rolled over) i,
dosledno tome, biti ponovo formirane (repriced) tokom planskog horizonta. U
BANKE I RIZICI 353
uslovima este promene kamatnih stopa, kljuni element u upravljanju aktivom i
pasivom banke je praenje i kontrola banine senzitivnosti na kretanje kamatnih stopa.
Upravljanje aktivom i pasivom zahteva strategijski pristup. Za tu svrhu je korisno
poznavati koncept strategije upravljanja aktivom i pasivom. U literaturi se istiu tri
koncepta banine strategije ili konfiguracije rizika povraaja sredstava i to: nulta GAP
pozicija, pozitivna GAP pozicija i negativna GAP pozicija. Te pozicije banke ilustruju
bilansa slike br. 12-7, 12-8. i 12-9.
420

Sredstva - aktiva Obaveze - pasiva
po varijabilnoj po varijabilnoj
kamatnoj stopi kamatnoj stopi
po fiksnoj po fiksnoj
Slika br. 12-7: Nulta GAP pozicija
Kad se banka nalazi u ovoj poziciji, nema opasnosti od izloenosti riziku promene
kamatne stope. Meutim, ova pozicija je vie teorijskog karaktera, poto u praksi
teko moe da se ostvari u bilo kom momentu. Zato su sa aspekta prakse vanije
sledee dve GAP pozicije: pozitivna i negativna.
Slika br. 12-8: Pozitivna GAP pozicija
Pozitivna GAP pozicija u bilansu banke podrazumeva da promene kamatnih stopa u
veoj meri utiu na aktivu nego na pasivu i banka je izloena riziku u sluaju pada
kamatnih stopa.
420
godine, str. 223.
354 BANKE I RIZICI
Slika br. 12-9: Negativna GAP pozicija
U sluaju negativne GAP pozicije, promene kamatnih stopa u veoj meri utiu na
obaveze nego na plasmane i tada je prisutan rizik u sluaju rasta kamatnih stopa.
Radi strategiskog reagovanja na promene kamatnih stopa, potrebno je poznavati i
ciklus kamatnih stopa. U zavisnosti od ciljnog novanog GAP-a, banka koristi
odreene strategije uzimanja i pozajmljivanja sredstava. Pregled br. 12-5. ilustruje te
mogunosti.
Pregled br. 12-5: Strategije prema ciklusu kamatnih stopa
421

Ugao - kosina krive
dobiti
S t r a t e g i j a Ciljni novani
GAP
1. Pozitivan Uzimaj na krae - pozajmljuj na due Negativan
2. Flat (tranzicija od
niskog ka visokom)

Neutralna pozicija Nula
3. Negativan Uzimaj na due - pozajmljuj na krae Pozitivan
4. Flat (tranzicija od
visokog ka niskom) Neutralna pozicija Nula
U prvom sluaju, kad je ciljni novani GAP negativan, treba primeniti strategiju
uzimaj na krae - pozajmljuj na due. Kad je ciljni novani GAP pozitivan, treba
primeniti strategiju uzimaj na due - pozajmljuj na krae. U sluaju ciljnog
novanog GAP-a nula, strategija je neutralna pozicija.
12.4.2. Instrumenti relativizacije rizika kamatne stope
Po utvrivanju GAP-a osetljivosti bilansa banke na rizik promena kamatne stope,
treba koristiti odgovarajue instrumente za regulisanje i relativizaciju rizika odnosno
za zatitu od rizika promene kamatne stope. Najpoznatiji su tzv. heding metodi, koji
predstavljaju inovativna reenja za zatitu banke od izloenosti riziku usled promene
kamatne stope. Sa njima se posluje na spot (promptnom) i forvard (terminskom)
421
godine, str. 375.
BANKE I RIZICI 355
tritu. Spot trite podrazumeva obavljanje transakcije u roku od dva dana, dok
forvard podrazumeva transakciju na odreeni dan u buduem periodu.
Heding (hedging) znai zatitu ili ograivanje, a u ovom kontekstu relativizacije
rizika kamatne stope, podrazumeva pokrivanje rizika suprotnom odnosno obratnom
poslovnom operacijom. Koncept hedinga
422
podrazumeva sopstvenu zatitu od
gubitaka protivtenim odnosno kontrabilansnim transakcijama. Najee korieni
heding instrumenti za zatitu bilansa od rizika neoekivanih promena visine trinih
kamatnih stopa su: (1) fjuersi, (2) svopovi i (3) opcije.
(1) Fjuersi (futures), finansijski ili fjuersi kamatne stope uvedeni su u promet u
1976.godini u SAD.
423
Koriste se tamo gde za njih postoji trite. Poslovanje
finansijskim fjuersima vri se preko zakljuivanja fjuers ugovora. Fjuers ugovor je
jednostavno jedan ugovor za kupovinu ili prodaju neeg u budunosti. Fjuers ugovori
imaju etiri prepoznatljive karakteristike: (1) oni su obavezujui ugovori (opcije nisu),
(2) oni su standardizovani respektujui kvalitet, stepen, datum i mesto, (3) oni su
visokolikvidni i (4) oni su ugovori sa klirinkom (obraunskom) korporacijom. Ova
poslednja karakteristika fjuers ugovora znai da je druga strana u ugovoru uvek
klirinka korporacija, koja obezbeuje sigurnost, likvidnost i lakou pregovaranja.
Fjuers ugovori za hartije od vrednosti predstavljaju obavezu kupovine ili prodaje tih
hartija od vrednosti u odreenom vremenu u budunosti po odreenoj ceni. Banka
moe zatititi svoj portfolio hartija od vrednosti prodajom hartija od vrednosti, ako
postoji trite za takve hartije od vrednosti. Ako kamatne stope tada porastu, cena
hartija od vrednosti u portfoliju e pasti, ali gubitak e biti kompenziran prodajom
(isporuivanjem) hartija po ceni odreenoj u fjuers ugovoru ili ponovnom kupovinom
fjuersa po nioj ceni. Jednostavno, ako kamatne stope padnu, cene hartija u portfoliju
banke e porasti, a dobitak e biti eliminisan gubitkom na fjuersu.
424
Bitne elemente
sadraja fjuers ugovora navodimo u pregledu br. 12-6.
425

Pregled br. 12-6: Bitni elementi fjuers ugovora
Sadraj specifikacija fjuers ugovora na tritu novca
Blagajniki
zapisi
Domai depozitni
certifikati
Euro
dolari
422
Ibidem, str. 461.
423
Ibidem, str. 103.
424
Donald B. Riefler and Lazaros P. Mavrides: Funding Sources and Strategies for
William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin,
Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 304-305.
425
Lynda Swenson and Richard D. Lodge: Market Instruments and Market Structure
for Short-Term Liquid Investments, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition,
Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-
Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 479.
356 BANKE I RIZICI
Veliina: $ 1,000.000 $ 1,000.000 $ 1,000.000
Metod kotiranja 100 minus stopa
TB diskonta
100 minus CD
yield
100 minus
EDyield
Minimalna fluktuacija
cene u $
0,01
($ 25)
0,01
($ 25)
0,01
($ 25)
Cenovni limit
(Vrednost u $)
60 pts
($ 1.500)
80 pts
($ 2.000)
100 pts
($ 2.500)
Trgovaki meseci mart, jun, septembar, decembar
TB=Treasury Bills, CD=Certificate of Deposit, ED=Euro Dollars
Obaveze sa fiksnom kamatnom stopom mogu biti zatiene kupovinom fjuersa.
estomeseni depozitni certifikat moe biti efektivno zamenjen za tromeseni
depozitni certifikat kupovinom tromesenog fjuers depozitnog certifikata. Ako ne
egzistira fjuers trite za pojedine hartije, mogu se koristiti fjuersi za druge hartije
za zatitu, obezbeujui da su cene dve hartije sline. Ovo je indirektni heding.
(2) Kamatni svop (interest rate swap) je ugovor u kojem su dve saugovorne strane
saglasne da meusobno razmene kamatna plaanja razliitog karaktera, koja se
baziraju na nacionalnoj glavnici, dakle iznosu duga koji se nikad ne menja. Postoje tri
tipa kamatnog svopa:
(1) kupon svopovi ili menjanje fiksnih stopa za promenjive instrumente u istoj valuti,
(2) bazini svopovi ili menjanje promenljive kamatne stope za instrumente
promenljive kamatne stope u istoj valuti, i
(3) unakrsni valutni kamatni svop koji ukljuuje menjanje instrumenata fiksne
kamatne stope u jednoj vluti za promenljive stope u drugoj valuti.
Prikazujemo tipian ugovor o menjanju dugoronih obaveza po fiksnoj kamatnoj
stopi, za kratkorone instrumente po promenljivoj kamatnoj stopi u istoj valuti. To
ilustrujemo na slici br. 12-10.
Saugovorna
strana
Saugovorna
strana
6 meseci LIBOR
10,5 %
BANKE I RIZICI 357
E l e m e n t i:
Nacionalna valuta: USD 10 miliona
Rok dospea: 5 godina
Frekvencija plaanja: obe stope plaanja (fiksna i plivajua)
utvruju se polugodinje
Slika br. 12-10: Proces kamatnog svopa
426

Dakle, u najjednostavnijoj formi kamatnog svopa imamo dva saugovaraa u jednom
kamatnom svopu, koji menjaju svoje obaveze plaanja kamate (glavnica nije predmet
menjanja) u dve razliite vrste debitnih instrumenata: jednog, koji je fiksna kamatna
stopa i drugog, koji je promenljiva kamatna stopa.
Banka koja je ula u kamatni svop plaanjem fiksne kamatne stope prilagoava svoju
izloenost bilansa kamatnoj stopi slinoj fiksnoj po kojoj je pozajmila sredstva. S
druge strane, ulazak u kamatni svop primaoca fiksne kamatne stope je slino kupovini
sredstava po fiksnoj kamatnoj stopi i njihovom efektu na bilansnu izloenost.
(3)Opcije (options) daju imaocu pravo da kupi odnosno proda (ne i obavezu) hartiju
od vrednosti u okviru odreenog vremenskog intervala po odreenoj ceni. Opcija je
dakle ugovorom preneto pravo sa prodavca na njegovog novog vlasnika - kupca da
kupi (call) ili da proda (put) odreenu hartiju od vrednosti po ugovorenoj kamatnoj
stopi u okviru odreenog vremenskog perioda ili na odreeni dan. Prava i obaveze call
i put opcija dati su u pregledu br. 12-7.
Pregled br. 12-7: Prava i obaveze call i put opcija
427

Cal l i Put opci j e
CALL
BUY (Holder)
Pravo da kupi
eli da cene rastu
(Kamatne stope da padaju)
SELL (Writer)
Obaveza da proda
eli da cene ostanu iste ili da padaju
(Kamatne stope iste ili da rastu)
PUT
Pravo da proda
eli da cene padaju
(Kamatna stopa da raste)
Obaveza da kupi
eli da cene ostanu iste ili da rastu
(Kamatne stope da ostanu iste ili padaju
Prodavac opcije se obavezuje da proda (ako je kupac kupio call opciju) odnosno da
kupi (ako je kupac kupio put opciju) po ugovorenoj kamatnoj stopi, ako se kupac
odlui da realizuje svoje pravo odnosno opciju prema ugovoru. Poto imaocu
(holder-u) opcija daje to pravo, opcija moe istei i nikada ne bi mogla biti
iskoriena. Da to ne bi bilo preputeno sluaju, vlasnik mora da plati premiju i
obavezuje se da to uini ako imalac izvri opciju.
Heding sa put i call opcijama je vana kupovina osiguranja da bi se zatitila banka
od promena kamatne stope u pojedinim pravcima, ali i ostavila mogunost za
potencijalnu korist od drugih pravaca kretanja.
426
1990. godine, str. 321.
427
Lynda Swenson and Richard D. Lodge: Market Instruments and Market Structure
for Short-Term Liquid Investments, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition,
Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow
JonesIrwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 480.
358 BANKE I RIZICI
Banke u SAD smatraju atraktivnim da prilagoavaju svoju izloenost riziku kamatnih
stopa korienjem kamatnih fjuersa, opcija i svopova iz jednog ili vie zloga:
(1) kao put za generisanje profita (na primer, mogue je generisati atraktivnu razliku
primanjem sredstava po fiksnoj kamatnoj stopi i ui u kamatni svop kao primalac
po fiksnoj kamatnoj stopi),
(2) kao altternativa za prodaju apresirane aktive u nameri da se izbegne ostvarivanje
dobitaka i plaanje na njih poreza,
(3) kao alternative dodavanja sredstava u nameri da se izbegne porast obima bilansa.
Praksa amerikih banaka pokazuje da banke razliite veliine ne koriste podjednako
sva tri navedena instrumenta relativizacije rizika kamatne stope. Velike banke
(money center) intenzivno koriste sva tri instrumenta za zatitu od rizika promene
kamatne stope: fjuerse, opcije i svopove. Meutim, srednje (regionalne) banke
uglavnom koriste svop kamatne stope i povremeno fjuerse. Manje banke uopte ne
koriste fjuerse i opcije, ali veoma intenzivno koriste svop kamatne stope sa svojim
veim korespondentskim bankama ili sa investicionim bankarskim firmama.
12.4.3. Politika regulisanja kamatne stope
Osnovna bankarska filozofija u trinim uslovima je formiranje izvora sa kraim
prosenim rokom dospea uz nie prosene kamatne trokove u odnosu na prosean
rok dospevanja plasmana i prosene cenovne aktive. Naime, u trinim privredama se
smatra da je prosena kamatna margina banaka u granicama izmeu 1-2 procenta
poena dovoljna za pokrivanje njihovih trokova, rizika i motivacionog stimulansa. Pri
tome treba imati u vidu da je uticaj pojedinane banke u razvijenim trinim
privredama na formiranje kamatne stope minimalan, ali se uticaj bankarskog sektora
kao celine ne sme zanemariti.
Iskustva razvijenih zemalja pokazuju, da kamatna stopa predstavlja jedan od kljunih
parametara ekonomske i finansijske politike. U vezi sa tim treba imati u vidu da je
efikasnost bankarskog sistema zasnovana na sledeim elementima:
428

(1) odravanju vrstih mikrofinansijskih standarda i kriterija plasiranja kredita,
(2) jasnoj liniji razgranienja izmeu institucionalne pozicije banaka i ostalih
finansijskih organizacija,
(3) ravnotenoj odnosno pozitivnoj realnoj kamatnoj stopi.
428
BANKE I RIZICI 359
Efekti kamatne stope na funkcionisanje privrede mogu se sagledavati preko nivoa:
prosene kamatne stope, strukture kamatnih stopa i oscilacije stopa. U trinim
privredama smatraju se normalnim pomeranja kamatnih stopa u okviru odgovarajue
zone relativno stabilnih i pozitivno realnih kamatnih stopa.
U trinim ekonomijama, kamatne stope se formiraju na bazi: bazinih ekonomskih
performansi sistema, balansa izmeu tednje i investicija, te ponude i tranje na
finansijskom tritu. Tei se uspostavljanju ravnotene kamatne stope, koja
omoguava investiranje. Ravnotena kamatna stopa treba da bude korigovana za
indeks oekivane inflacije i ne moe biti ispod stope inflacije. Niska kamatna stopa i
negativno realna kamatna stopa dovode do smanjivanja stope investicija i do
nepoeljne redistribucije profita i imovine. Pozitivno realna kamatna stopa treba da
bude odreena oekivanim stopama inflacije. To se obino programira u okviru
realizacije antiinflacionog programa i to iznad inflacione stope 1-2 procentna poena.
Politika kamatnih stopa treba da se formulie u punoj saglasnosti sa okvirima i
faktorima ekonomske politike (stopa realnog outputa, stopa inflacije, stopa
zaposlenosti) i monetarne politike (obim ponude novca, kamatna stopa i rezerve
banaka). Poslovne banke u trinim uslovima utvruju kamatne stope na bazi: (1)
tendencija kretanja kamata na finansijskom tritu, (2) nivoa eskontne kamatne stope,
(3) elemenata konkurentnosti, (4) predvianja inflacionih trendova i (5) respektovanja
eventualnih administrativnih ogranienja.
429
Polazna osnova za realnost ovakve
politike kamatnih stopa je u injenici da u otvorenoj trinoj privredi i deregulisanom
finansijskom tritu ni jedna (pojedinana) banka nema monopol na finansijskom
tritu. Efikasnost i racionalnost poslovanja banaka u trinim uslovima nalae dnevno
usklaivanje kamatnih stopa, smanjenje trokova mobilizacije resursa, adekvatno
usklaivanje aktive i pasive bilansa i transformaciju kamatnog rizika.
U izgraivanju trinih uslova i postepene deregulacije finansijskog trita, osnovni
principi kamatne politke bili bi:
430

(1) pozitivna realna kamatna stopa treba da se odrava u granicama ravnotene
kamatne stope determinisane dugoronim ekonomskim i investicionim
performansama privrede i odnosima ponude i potranje na finansijskom tritu;
(2) zabrana kartelskog ili monopolskog formiranja kamatnih stopa;
(3) konzistencija sa ukupnom trinom valorizacijom u ekonomiji;
(4) meuzavisnost u formiranju eskontne kamatne stope i kamatnih stopa na
finansijskom tritu;
(5) instaliranje vrste politike monitoringa i supervizorstva nad funkcionisanjem svih
finansijskih institucija i posebno poslovnih banaka;
(6) puna poslovna samostalnost i autonomija svih trinih subjekata i ekonomskih
jedinica u pogledu donoenja investicionih i kreditnih odluka.
429
Ibidem, str. 487.
430
Ibidem, str. 491.
360 BANKE I RIZICI
Polazei od ovih osnovnih principa, a uzimajui u obzir sopstvene specifinosti, svaka
banka treba da utvrdi okvire za sopstvenu diskrecionu politiku kamatnih stopa. Svako
dogovaranje banaka u ovom poslu moe tetiti samim bankama, poto je konkurentska
pozicija svake banke jedna od prednosti u trioj privredi.
BANKE I RIZICI 361
Glava 13.
UPRAVLJANJE RIZIKOM
PORTFOLIJA DEVIZNOG
KURSA
362 BANKE I RIZICI
13.1. SUTINA I ZNAAJ DEVIZA
13.1.1. Pojam deviza i valuta
Za prosenog pojedinca ili za preduzee deviza je novac druge strane zemlje.
431
Pojedinci i preduzea obino ne kupuju i ne prodaju devize za svoje sopstvene
potrebe, ve kupuju i prodaju proizvode, usluge ili finansijska sredstva. Otuda je
primarna funkcija deviza da slue kao mehanizam plaanja izmeu drava odnosno
poslovnih partnera koji se nalaze u razliitim dravama i krajevima sveta.
Postoje konveritbilne i nekonvertibilne valute. Konvertibilne valute se slobodno i bez
veih ogranienja prodaju na deviznim tritima, dok su nekonvertibilne zatiene u
okviru nacionalnih granica strogim reimima njihove upotrebe. Koriste se samo u
okviru nacionalnih granica i kretanje njihovih kurseva je vezano za kretanje jedne ili
vie konvertibilnih valuta. Meutim, postoje situacije kad se, usled ostvarivanja
zjednikih ekonomskih i monetarnih ciljeva, meu vie drava u okviru ekonomske
unije formira jedna valuta da bi se stabilizovale este promene kurseva pojedinanih
valuta. Kad je kretanje kursa jedne valute vezano za kretanje kurseva vie valuta, tada
tu valutu nazivamo sloena ili korpa valuta.
U najirem smislu, korpa valuta je kombinacija vie valuta u odreenim iznosima.
Moe se ak rei da postoje razliite korpe koje se baziraju na razliitim sistemima.
Da se korpa valuta moe koristiti, treba da je sainjavaju valute koje su predmet
trgovanja na spot i forward deviznom tritu. Formiranje neke korpe odnosno
odreivanje dela koji ima jedna valuta u nekoj korpi treba da obavi zemlja lanica ija
valuta treba da odigra vodeu ulogu u toj korpi.
Mada su danas u svetu poznate dve korpe valuta, postoji njih znatno vie, koje
Meunarodni monetarni fond (IMF) vodi pod nazivom Sporazumi o kursevima
(Exchange Rate Arrangements) za 145 zamalja, od kojih njih 101 participira u
jednom ili drugom Sporazumu. Tako je od ukupno 145 valuta u 1989.godini, njih 101
bilo vezano za jednu ili vie valuta.
432
431
William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution, Bankers
Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 132.
432
Prema materijalima Narodne banke Jugoslavije iz 1989. godine, povezanost valuta
u svetu je bila: 37 valuta vezano je na ameriki dolar, 13 valuta vezano je na francuski
franak, 5 valuta vezano je na druge valute, 14 valuta vezano je na korpu valuta SDR,
24 valute vezano je meusobno pomou korpe, 8 valuta vezano je preko Evropskog
monetarnog sistema. Dakle, od ukupno 145 valuta, 101 je povezana na napred
navedeni nain. Od ostalih 44, 36 su valute pod nekom kontrolom, dok se samo 8
BANKE I RIZICI 363
Jedna od prvih i najpoznatijih korpi je Specijalna prava vuenja ili skraeno SDR
(Special Drawing Rights).
433
Kada je formirana ova korpa 1967. godine (u 1969.
godini stupila na snagu), udeo u njoj su imale sve svetske valute kod kojih je obim
svetske trgovine iznosio najmanje 1 procenat. Tada je bilo 16 zemalja. Od 1. januara
1981. godine korpa sadri samo 5 valuta: ameriki dolar (42 %), nemaku marku (19
%), japanski jen (15 %), englesku funtu (12 %) i francuski franak (12 %). Kurs korpe
SDR objavljuje dnevno IMF na bazi srednjih kurseva navedenih pet valuta prema
USD u podne u Londonu. Pored ovog kursa, skoro sve banke imaju i sopstvene
kurseve za SDR.
Druga vana korpa valuta je ECU (European Currency Unit), sada EURO, koja je
osnovana rezolucijom Evropske zajednice (European Community) 18. decembra
1978. godine. Ona je zamenila raniju korpu (Unit of Accounts). Korpa je zasnovana
na ueu u celokupnoj nacionalnoj prizvodnji u Evropskoj ekonomskoj zajednici i
meusobnoj trgovini unutar 10 zemalja Zajednice. Kursevi unutar korpe u principu su
varijabilni, ali su periodi promena stvar meusobne konvencije (nakon pet godina i
slino). Kurs ECU-a zvanino objavljuje EEC Commission na bazi kurseva valuta iz
korpe prema amerikom dolaru. S obzirom na mogunost amortizovanja oscilacija
pojedinih valuta, ECU je mogao biti za banke koristan instrument zatite od deviznog
odnosno valutnog rizika. Koeficijenti odnosa u korpi valuta vidljivi su u pregledu br.
13-1. .
434
Pregled 13-1: Valute Evropske unije
1. Nemaka marka sa 0,719 odnosno 32,00 %
2. Funta sterling sa 0,878 odnosno 15,00 %
3. Francuski franak sa 1,310 odnosno 19,00 %
4. Italijanska lira sa 140,000 odnosno 10,20 %
5. Holandski gulden sa 0,256 odnosno 10,10 %
6. Belgijski franak sa 3,710 odnosno 8,20 %
7. Luksemburki franak sa 0,140 odnosno 0,30 %
8. Danska kruna sa 0,219 odnosno 2,70 %
9. Irska funta sa 0,00871 odnosno 1,20 %
10. Grka drahma sa 1,15 odnosno 1,30 %
UKUPNO: 100,00 %
ECU odnosno EURO imao je vanu ulogu u Evropskom monetarnom sistemu poto je
sluio kao:
valuta kree nezavisno.
433
Glenn G. Munn: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition, Revised
and Expanded, F.L. Gracia, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine, str.
300-301 i 880.
434
364 BANKE I RIZICI
(1) bazina valuta (denominator currency) za sistem fiksnih kurseva (central rate),
(2) bazina valuta (denominator currency) za kreditne aranmane meu monetarnih
vlasti lanica,
(3) indikator za kretanje deviznih kurseva,
(4) plateno sredstvo za kompenzacije kod intervencija izmeu centralnih banaka
lanica.
Poslednja od navedenih funkcija ECU-a kao platenog sredstva znai da je ECU isto
to i novac i moe se koristiti kao novac u bankarstvu, iako ne postoji u obliku
novanica i kovanog novca. Meutim, EURO kao takav utie na to da valute lanica
nemaju suvie velika kolebanja ni u kursevima ni u kamatnim stopama i za njih
predstavlja neku vrstu oslonca. U vreme nestabilnosti ovaj aspekt privlai investitore.
Od 1.januara 2001.godine, EURO postaje osnovna moneta plaanja u Evropskoj uniji i
pojavljuje se u obliku novanica i kovanog novca. Od 25 zemalja lanica Evropske
Unije, njih 10 (Danska, Velika Britanija, vedska, eka, Poljska, Maarska,
Rumunija, Estonija, Letonija i Litvanija), jo uvek nisu prele na evro.
435
13.1.2. Vrste deviznih kurseva
Devizni kurs je cena novca jedne zemlje u odnosu na novac druge zemlje ili devizni
kurs je cena jedne valute u obliku druge valute.
436
Devizni kurs moe biti iskazan u
oba pravca, tj. koliko se jedinica strane valute dobija za jednu ili sto jedinica
domae valute, ili koliko se jedinica domae valute daje za jednu ili sto jedinica strane
valute. Postoje fiksni i fleksibilni odnosno plivajui devizni kursevi. Fiksni devizni
kursevi podrazumevaju institucionalizovane margine formiranja koje su nepromenljive
za odreeni dui period, dok plivajui devizni kursevi podrazumevaju stalno menjanje
i njihovo usklaivanje sa ponudom i tranjom na deviznom tritu.
Prestankom vaenja Bretton Woods sistema 1971. godine SAD naputaju zlatni
standard i vrsto vezivanje za granice kurseva (gold exchange standard),
437
ime se
435
Podaci sa 01.01.2010.godine
436
Frank J. Fabozzi, Franco Modigliani and Michael G. Perri: Fundation of Financial
Market and Institutions, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1994. godine,
str. 467.
437
Bretton Woods Agreement donesen je na meunarodnoj monetarnoj konferenciji od
strane 44 nacije odranoj u Bretton Woods New Hempshire, 1-22.jula 1944. godine.
Tada je osnovan Meunarodni monetarni fond (IMF) i meunarodna banka za obnovu
i razvoj (IBRD), kao osnovne monetarne i finansijske institucije za miran i
prosperitetni razvoj ratom razorenih zemalja u Drugom svetskom ratu. Funkcija
BANKE I RIZICI 365
de facto prelo na fluktuirajue devizne kurseve.
438
To je uvelo jednu sasvim novu
monetarnu dimenziju u meunarodnoj trgovini, sa ime se poslovni i finansijski
partneri nisu do tada sretali. Umesto relativno vrsto uspostavljenih deviznih kurseva
u odnosu na dolar odnosno na zlato, kada su oni u jednom dugom nizu godina drani
pod kontrolom centralnih banaka i oscilirali neto preko dva procenta (u maksimumu),
fluktuirajui devizni kursevi su se menjali svakodnevno. To je umnogome doprinelo
veoj neizvesnosti kod obavljanja poslova sa inostranstvom kao i ozbiljnijem pristupu
kod donoenja poslovnih odluka u meunarodnoj trgovini robama, uslugama i
novcem.
Devizni kurs jedne valute prema drugoj moe se formirati na osnovu jedne vodee
konvertibilne valute i tako slediti njene oscilacije. Meutim, kurs valute moe biti
vezan i za kretanje proseka vie valuta (sloene valute), ije uee u proseku zavisi
od vie elemenata kao to su: vrednost ukupne bruto nacionalne proizvodnje, obim
meusobne spoljnotrgovinske razmene, teine odreene pojedine valute u korpi, itd.
Takav pristup formiranja deviznih kurseva poznat je i pod imenom korpa valuta, to
smo ve objasnili na primeru sloenih valuta SDR-a i ECU-a odnosno EURA.
Na primeru utvrivanja kursa dinara u odnosu na valute u svetu, koji se objavljuje
svakog radnog dana u kursnoj listi Narodne banke Srbije, navodimo kursnu listu
vanijih valuta objavljenu 20.februara 2010. godine u pregledu br. 13-2.
Pregled br. 13-2: Kursna lista vanijih valuta Narodne banke Srbije
Zemlja Valuta Vai za
devize
Kupovni za
devize
Srednji za
devize
Prodajni
za devize
Japan jen 100 77,8467 79,8019 81,7970
Kanada dolar 1 41,8183 41,9441 42,0699
Danska kruna 1 8,0032 8,0273 8,0514
Evropska unija euro 1 96,3353 98,7548 101,2237
vajcarska franak 1 65,6951 67,3451 69,0287
V.Britanija funta 1 10,1226 112,8884 115,7106
SAD dolar 1 71,4919 73,2874 75,1196
Vrednost dinara bila je vezana od 31. januara 1994. godine za nemaku marku, od
2000.godine ustanovljen je plivajui kurs.
Pored direktnog i indirektnog izraavanja kurseva ili obinih kurseva i kurseva
sloenih valuta, postoje i tzv. ukrteni kursevi.
439
Pod ukrtenim kursevima
podrazumevamo cene dve valute prema treoj. Na primer, imamo da 1 ameriki dolar
MMF-a je da odrava urednost valutnih plaanja u meunarodnoj trgovini, dok
funkcija banke IBRD se ogledala u potpomaganju razvoja dugoronih investicija u
produktivne svrhe. Glenn G. Munn and F.L. Gracia: Encyclopedia of Banking and
Finance, Eighth Edition, Revied and Expanded, Bankers Publishing Company,
Boston, 1983. godine, str. 135.
438
366 BANKE I RIZICI
vredi 1,1923 kanadska dolara ili 0,55540 britanskih funti sterlinga, te u sluaju
kupovine kanadskih dolara za funte diler treba 0,46582 britanskih funti sterlinga za
kupovinu jednog kanadskog dolara. Pregled br. 13-3. pokazuje ukrtene kurseve za
neke vanije valute:
Pregled br. 13-3: Ukrteni kursevi vanijih svetskih valuta
Britanska SAD Japanski vajcarski Euro
funta dolar jen franak EMU
Britanska funta / 0,6355 0,004445 0,3874 0,3207
Kanadski dolar 1,4020 / 0,009140 0,5433 0,4496
Japanski jen 224,99 122,47 / 87,184 72,150
vajcarski franak 2,5810 1,4684 0,01147 / 0,8278
Euro EMU 0,8689 1,3673 122,47 1,468 /
Svaka od glavnih valuta (kanadski dolar, britanska funta, nemaka marka), ima svoj
ukrteni kurs. Devizni dileri koriste valutne ukrtene kurseve za traenje povoljnih
prilika za valutne transakcije.
13.1.3. Teorije formiranja deviznih kurseva
Nema sumnje da su ponuda i tranja osnovne poluge u formiranju deviznih kurseva na
deregulisanom i globalizovanom deviznom tritu. Kod fiksnih deviznih kurseva to su
odreene definisane margine ili granice do kojih se mogu ili smeju pomerati devizni
kursevi. Meutim, kod trinog formiranja deviznih kurseva deluju mnogobrojni
dugoroni i kratkoroni faktori. Teorije formiranja deviznih kurseva polaze od
razliitih uslova i na razliit nain objanjavaju formiranje deviznih kurseva. Najee
se u literaturi navode dva teorijska pristupa: (1) zakon jedne cene i (2) teorija pariteta
kupovnih snaga.
440
(1) Zakon jedne cene ili torija jedne cene polazi od toga da e cene identinih dobara i
usluga biti jednake na svakom tritu bez obzira koja ih zemlja proizvodi i nudi. Ako
je cena odreenog proizvoda u SAD 100 amerikih dolara, a cena takvog proizvoda
istog kvaliteta u Nemakoj 200 nemakih maraka, onda je kurs amerikog dolara 2
nemake marke. I obrnuto, jedna nemaka marka vredi pola amerikog dolara.
Formiranje deviznog kursa na viem nivou, recimo 3 nemake marke za jedan dolar,
znailo bi da je ameriki proizvod znatno skuplji na svetskom tritu nego nemaki,
to bi uticalo na smanjenje tranje za ovim proizvodom. Slobodno delovanje trinih
439
1990. godine, str. 170.
440
BANKE I RIZICI 367
snaga ponude i tranje postepeno bi dovelo do svoenja deviznog kursa u realne
granice tj. do odnosa 2 marke za 1 dolar.
(2) Teorija pariteta kupovnih snaga ili skraeno PPP akcenat daje na promene
opteg nivoa pariteta cena zemalja i na toj osnovi usklaivanje odnosno formiranje
deviznog kursa. Dakle, razlika izmeu teorije jedne cene i teorije pariteta kupovnih
snaga je u tome to ova druga uzima u obzir promene opteg nivoa cena umesto cena
individualnih roba i usluga. Praktino, to znai da e porast opteg nivoa cena u jednoj
zemlji u odnosu na drugu dovesti do smanjenja (depresijacije) vrednosti njene valute u
odnosu na vrednost valute druge zemlje. Ako pretpostavimo da je u A zemlji dolo do
poveanja opteg nivoa cena za 8 procenata, a u B zemlji je nivo cena ostao
nepromenjen, to znai, da e doi do depresijacije valute u prvoj zemlji u odnosu na
drugu za isti procenat (8 %). Izraunavanje deviznog kursa na elementima ove teorije
moe se izraziti i pomou sledee formule:
devizni ku rs =
nivo cena u zemlji A
nivo cena u zemlji B
Pored dobrih karakteristika ovog pristupa izraunavanju deviznih kurseva, postoje i
odreeni nedostaci koje treba imati u vidu. Prvo, nije realna pretpostavka o potpunoj
homogenosti proizvoda u razliitim zemljama. Drugo, nije realna potpuna
meunarodna razmenjivost robe i usluga. Tree, postoje razliiti metodoloki pristupi i
obrauni nivoa cena, to sve skupa treba imati u vidu prilikom praktine upotrebe
postulata ove teorije.
Imajui u vidu odreene nedostatke navedene dve teorije, novije teorije formiranja
deviznih kurseva nastoje da u veoj meri obuhvate kljune od mnogobrojnih faktora
formiranja deviznih kurseva. Naime, savremene teorije formiranja deviznih kurseva
istiu etiri grupe faktora formiranja deviznih kurseva koji deluju u duem
vremenskom periodu odnosno na dui rok:
(1) relativni nivo cena,
(2) spoljnotrgovinski reimi,
(3) izvozna i uvozna tranja, i
(4) produktivnost.
441

Navedene grupe i faktori formiranja deviznih kurseva imaju dugorone tendencije i
prilagoavanja, to je uslovljeno ekonomskom snagom zemalja i njihovom stopom
uea u meunarodnoj trgovini. Dugorona zakonitost podrazumeva da e zemlja sa
veim stopama rasta realnog drutvenog proizvoda, manjim stopama rasta novane
mase i povoljnijim kapitalnim performansama imati tendenciju poboljanja spoljne
vrednosti svoje valute u odnosu na zemlje sa superiornim performansama.
441
Ibidem, str. 544.
368 BANKE I RIZICI
Pored dugoronih tendencija kretanja deviznog kursa, pojavljuju se i njegove
kratkorone oscilacije kao posledica odnosa ponude i tranje na deviznom tritu. Na
kretanje obima i strukture ponude i tranje, koji odnos odreuje devizne kurseve u
kraim periodima, deluje vie faktora. Kratkorone determinante deviznih kurseva su:
(1) domaa kamatna stopa, (2) inostrana kamatna stopa, (3) oekivana stopa inflacije
(domae prema inostranoj), (4) oekivane promene prema izvozno-uvoznoj tranji, (5)
oekivane promene u deviznim reimima, (6) oekivane promene u produktivnosti i
(7) interventne mere centralne banke.
13.1.4. Nain formiranja deviznih kurseva
Postoje dva naina formiranja deviznih kurseva. Jedan je formiranje deviznih kurseva
na berzi (via meeting place), a drugi je formiranje deviznih kurseva na
profesionalnom interbankarskom deviznom tritu (over-the-counter). Oba naina
predstavljaju razliite oblike deviznih trita na kojima se formiraju devizni kursevi.
(1) Formiranje deviznih kurseva na berzi kao obliku deviznog trita, mada jo postoji
u nekim evropskim zemljama, marginalnog je znaaja. Naime, devizni kursevi se
formiraju na jednom centralnom mestu-sastanku na berzi, koji ukljuuje svakodnevne
sastanke predstavnika ovlaenih banaka, predstavnika centralne banke i ovlaenih
brokera. Na tom mestu - berzi vri se kupoprodaja deviza i formira i objavljuje
zvanini kurs vanijih svetskih valuta u odnosu na domau valutu.
Glavninu ponude i tranje deviza na ovom tritu ine ponuda i tranja deviza
prisutnih ovlaenih poslovnih banaka i brokera, koji kupuju i prodaju devize
uglavnom za potrebe svojih komitenata. Devizni kurs je rezultat te ponude i tranje,
formira se svakodnevno i vai do sledeeg sastanka na berzi. Na ovim sastancima
predstavnici centralne banke, po potrebi, interveniu odreenim kupovinama ili
prodajama deviza iz deviznih rezervi u cilju usmeravanja visine kursa u eljenom
pravcu.
(2) Meubankarsko ili interbankarsko devizno trite je tzv. OTC trite, koje ini
mrea komercijalnih banaka, centralne ili centralnih banaka, brokera i komitenata,
koji komuniciraju jedan sa drugim teleksom, telefonom, kompjutrskom mreom preko
glavnih svetskih finansijskih centara (New York, London, Tokio, Frankfurt). I trgovci
devizama ine trite ili spekuliu u razliitim valutama obino anticipirajui budue
apresijacije jaih valuta prema slabijima putem deviznog forvard trita i trita
valutnih fjuersa.
Uesnici na OTC tritu kontaktiraju i vre kupoprodaju preko svih navedenih veza.
OTC trite je otvoreno 24 asa, trguje se uglavnom glavnim devizama, a kursevi se
menjaju praktino svakog sekunda. Dileri koji obavljaju ove poslove u bankama imaju
BANKE I RIZICI 369
iroka ovlaenja, poto moraju odluivati svakog trenutka ta kupiti, a ta prodati.
Izloenost deviznom riziku na ovom tritu je velika i zato se koriste sve raspoloive
tehnike i instrumenti zatite od moguih gubitaka.
13.2. FUNKCIJE I STRUKTURA DEVIZNOG TRITA
13.2.1. Pojam i uloga deviznog trita
Deviznim tritem se smatraju novane transakcije kojima se razmenjuju ili
transferiu razne vrste valuta izmeu razliitih ekonomskih subjekata ili rezidenata.
Drugim reima, devizno trite je sueljavanje ponude i tranje razliitih deviza. To
znai da se na deviznom tritu kupuje i prodaje specifina roba-devize, koja kao i
svaka druga roba ima svoju svakodnevnu cenu. Cena pojedinih valuta zavisi od
ponude i tranje deviza na deviznom tritu. Najvei obim deviznih transakcija na
deviznom tritu odnosi se na potraivanja nominirana u stranoj valuti, koja se nalaze
u formi depozita na raunima kod stranih banaka. Ova potraivanja su rezultat
ekonomskih i finansijskih odnosa rezidenata jedne zemlje i nerezidenata drugih
zemalja i ine osnovni predmet kupoprodaje deviza na deviznom tritu.
Mada je jasno da svaka zemlja nastoji da zatiti svoju novanu jedinicu u nacionalnim
okvirima, nije mogu razvoj pa ak ni opstanak u savremenim uslovima bez
intenzivne razmene i povezivanja svake zemlje sa svetskim razvojnim, ekonomskim i
finansijskim tokovima. Procesi globalizacije svakim danom sve vie uklanjaju barijere
i proiruju naine i puteve za vei stepen integracije svake zemlje u finansijske tokove
svetske privrede. Zato se danas moe govoriti da devizno trite, pored lokalnog,
moe imati i regionalni, meunarodni pa i svetski karakter. S obzirom da ne postoji
kategorija svetskog novca (tu ulogu obino igra najjaa ili nekoliko najjaih
nacionalnih valuta), to se putem mehanizma deviznog trita omoguava vrenje
platnog prometa odnosno plaanje i naplata roba i usluga izmeu ekonomskih
subjekata i rezidenata u razliitim zemljama sa razliitim novanim sredstvima
plaanja.
Zemlje koje danas ine svetsko devizno trite imaju liberalizovane devizne sisteme i
konvertibilne nacionalne valute, od kojih sledeih deset dominira:
(1) SAD dolar (USD),
(2) Evropska unija (EUR),
(3) Britanska funta (GBP),
(4) Japanski jen (JPY),
(5) vajcarski franak (CHF),
(6) Kanadski dolar (CAD),
Poslovne banke su glavni posrednici na deviznom tritu gde se trguje nacionalnim
valutama. Glavni svetski centri u kojima se obavlja najvei deo poslova deviznog
trita su: Njujork, London, Frankfurt, Cirih i Tokijo. Poslovi se obavljaju tokom
celog bankarskog radnog dana, koji je po konvenciji povezan sa radnim vremenom
370 BANKE I RIZICI
njujorkih banaka. Glavna telekomunikaciona mrea deviznog trita je SWIFT.
442
Ovaj telekomunikacioni sistem irom je otvorio vrata elektronskom bankarstvu i
postao snaan faktor globalizacije deviznog trita.
13.2.2. Uesnici na deviznom tritu
Proces kupovine i prodaje deviza i meunarodnog plaanja obavljaju banke. Meutim,
veina komercijalnih banaka trai devize, kao jednu od usluga koje one obezbeuju za
svoje komitente i klijente, ali se ova usluga ne odnosi na njen centralni proizvodno-
usluni miks. Banke obino uestvuju u maloprodajnom delu ovog trita i trae od
korespondentskih banaka u glavnim finansijskim centrima da izvre njihove naloge.
Banke, koje su ovlaene da trguju novcem na kontinuiranoj bazi (market makers) su
uesnice na interbankarskom tritu deviza i odravaju kontinuitet pozicije na ovom
tritu (slika br. 13-1.).
Na deviznom tritu se pojavljuju sledei uesnici:
443

(1) poslovne banke,
(2) centralne banke,
(3) uvoznici,
(4) izvoznici, i
(5) drugi specijalizovani subjekti.
442
SWIFT je skraenica naziva: Society for Worldwide Interbank Financial
Telecommunication, to u prevodu znai: Drutvo za meunarodne meubankarske
finansijske telekomunikacije. SWIFT je 1973. godine osnovalo 239 banaka iz 15
zemalja (Austrija, Belgija, Francuska, Italija, Kanada, Luxemburg, Holandija,
Norveka, SR Nemaka, vedska, vajcarska, SAD i Velika Britanija) kao
kooperativno drutvo odnosno neprofitnu organizaciju sa seditem u Brislu.
Jugoslavija je 5. juna 1989. godine postala punopravni aktivni lan SWIFT-a, kada se
u ovu telekomunikaciju ukljuuju skoro sve nae banke. Vidi o tome detaljnije: eljko
Stojanovi: SWIFT ulaznica za elektronsko bankarstvo, asopis Jugoslovensko
bankarstvo br.3, Udruenje banaka Jugoslavije, Beograd, mart 1989. godine, str. 60-
61.
443
Dr Srboljub Jovi: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990. godine, strana 533.
BANKE I RIZICI 371

DEVIZNO TR@I[TE
Specijalizovani
subjekti
Banka
Dràva
Centralna
banka
Banka Banka
Izvoznik Uvoznik
Slika br. 13-1: Uproena ema deviznog trita
Kljuna uloga na deviznom tritu pripada poslovnim bankama. Preko poslovnih
banaka se vri razmena nacionalnih valuta na interbankarskom tritu, a one se na
deviznom tritu pojavljuju kao uesnici za svoje potrebe, za potrebe svojih
komitenata, te kao debitori odnosno kao kreditori. Centralne banke imaju na deviznom
tritu regulatornu i interventnu ulogu i pojavljuju se na deviznom tritu u cilju
odravanja odgovarajueg obima i strukture ponude i tranje radi stabilnosti deviznog
kursa i sprovoenja mera monetarne politike.
Uvoznici i izvoznici, kao krajnji potroai deviza, kupuju odnosno prodaju devize na
deviznom tritu da bi omoguili ostvarivanje novog poslovnog odnosno prometnog
ciklusa. Konano, na deviznom tritu se pojavljuju i specijalni uesnici kao to su
portfolio menaderi i devizni brokeri. Prvi rade za raun svojih komitenata i cilj im je
poboljanje strukture aktive i ostvarivanja zarade, a drugi formiraju zaradu na osnovu
naloga za kupovinu i prodaju deviza.
Generalno gledano, postoje etiri razloga ili motiva zbog kojih se ekonomski subjekti
pojavljuju na deviznom tritu bilo da su kupci ili prodavci strane valute ili pak da su i
jedno i drugo. To su: (1) komercijalni razlozi, (2) kratkorone transakcije, (3)
spekulacije i (4) specifine ekonomske potrebe.
444
(1) Komercijalni razlozi obino ukljuuju transakcije kao to su putovanja u
inostranstvo, kupovina inostranih vrednosnih papira, prodaja fabrika ili opreme na
444
William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution Applying Cost-
Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows,
Illinos, 1990. godine, str. 132.
372 BANKE I RIZICI
podruja sa drugom valutom, provizije i uea primljena iz inostranstva i
redovna plaanja za uvoz ili prilivi od izvoza.
(2) Kratkorone transakcije odnose se na transakcije na novanim tritima, kada
investitori oekuju vei prinos na odreena ulaganja u inostranstvu ukljuujui i
rizik moguih promena u deviznom kursu. Te novane odnosno devizne
kratkorone transakcije nazivaju se vruim novcem (hot money) i esto se tite
od rizika hedingom.
(3) pekulacije su takoe jedan od razloga pojavljivanja na deviznom tritu. Sutina
poslovne pekulacije na deviznom tritu je u tome da neko planira da kupi neto
to mu ne treba, ali oekuje da e prodajom toga kasnije ostvariti profit, ili planira
da proda i isporui neto u budunosti to nema, ali to se nada da e kupiti
kasnije po nioj ceni pre ispunjavanja obaveze isporuke.
(4) Specifine ekonomske potrebe su razlozi da se na deviznom tritu pojave
organizacije ili njihovi klijenti i centralna banka za potrebe intervencija na spot ili
fjuer tritu da ojaa ili oslabi svoju valutu u odnosu na druge.
13.2.3. Funkcije i struktura deviznog trita
Devizno trite se danas smatra najveim tritem, kako po obimu transakcija tako i
po geografskoj obuhvatnosti. Takoe spada u najrizinije oblike trita. Transakcije se
obavljaju veoma brzo i sadre veoma velike vrednosti, usled ega su i rizici srazmerno
visoki. Glavne transkacije na deviznom tritu obavljaju banke vrei kupoprodaju
depozita po vienju denominovanih u razliitim nacionalnim valutama. Upravo zbog
toga su i rizici u najveoj meri locirani u poslovnim bankama.
Funkcije deviznog trita mogu se izraziti kao: (1) ostvarivanje devizne likvidnosti,
(2) ostvarivanje kliringa, (3) ostvarivanje zatite od deviznih rizika i (4) ostvarivanje
odgovarajue zarade na neusklaenim promenama deviznih kurseva i kamatnih stopa.
Pri tome, treba imati u vidu da je devizno trite veoma sloen mehanizam. U
literaturi se ova sloenost iskazuje preko tri C, valuta, kredit, zemlja (currency,
credit i country), kao vanih izvorita rizika za uesnike na deviznom tritu.
Na deviznim tritima obavljaju se razne vrste poslova. Njih autori razliito
klasifikuju i svrstavaju u vei ili manji broj grupa srodnih poslova ili deviznih
transakcija. Otuda se smatra da je savremeno devizno trite jedna viedimenzionalna
finansijska struktura i njegova podela moe se izvriti na:
(1) promptno ili spot (spot) devizno trite,
(2) terminsko ili forvard (forward) devizno trite,
(3) trite valutnih opcija (options), i
(4) trite valutnih fjuersa (futures).
BANKE I RIZICI 373
Obavljanje promptnih i terminskih transakcija ne obezbeuje dovoljnu zatitu interesa
uesnika tj. kupaca i prodavaca deviza na deviznom tritu. Sloenost poslova i
transakcija namee potrebu jae zatite, pa se kao posledica toga pojavljuju novi
naini poslovanja poznati kao finansijske i valutne inovacije.
13.2.4. Obeleja savremenog deviznog trita
Osnovno obeleje savremnog svetskog finansijskog odnosno deviznog trita je
njegova promenljivost, to ga ini sve vie rizinim. este promene u odnosima
ponude i tranje novca i deviza donose uesnicima u meunarodnoj trgovini robama,
uslugama, vrednosnim papirima i novcem neoekivane rizike i gubitke. Nema tako
savrenih metoda predvianja promena deviznog kursa odnosno izloenosti riziku
deviznog kursa koje bi omoguile uesnicima u meunarodnim finansijskim
transakcijama da izbegnu rizik deviznog kursa. Reenja se trae u obavljanju dodatnih
finansijskih i deviznih operacija, pomou kojih se moe devizni rizik pokriti, ili u
potpunosti eliminisati i tako se od njega zatititi.
Finansijske inovacije su napredne izmene ili modifikovanje uloge banaka i
finansijskih institucija u sistemu plaanja, kao posrednika izmeu ponuaa i
korisnika sredstava. Na primer, tehnoloka inovacija kao to je elektronski prenos
novca (plaanje) zamenila je ekove elektronskim zaduivanjem i odobravanjem
rauna. Meutim, finansijske inovacije su nastale i iz potrebe da se uesnici u
finansijskim transakcijama zatite od izloenosti riziku deviznog kursa. Meu takve
spadaju: forvard ugovori, fjuers ugovori, opcije i svopovi.
Takvi metodi, postupci i operacije nazvani su finansijske inovacije. Smatra se da
postoje dva kljuna razloga za nastanak i razvoj finansijskih inovacija. Prvi, da se
izbegnu propisi i pronau pukotine u poreskim propisima. Drugi, da je osnovni
razlog elja za distribucijom rizika meu uesnicima na tritu. Meu najvanije
razloge za nastanak finansijskih inovacija spadaju:
445

(1) poveana nestabilnost kamatnih stopa, porast inflacije i promene deviznih
kurseva
(2) napredak u kompjuterskoj i telekomunikacionoj tehnologiji,
(3) vea sofisticiranost i obuenost profesionalnih uesnika na tritu,
(4) konkurencija finansijskih posrednika,
(5) elje da se zaobiu postojei propisi i poreski zakoni, i
(6) promena globalnih obrazaca finansijskog bogatstva.
13.3. VRSTE IZLOENOSTI RIZIKU DEVIZNOG KURSA
445
Frank J. Fabozzi, Franco Modigliani and Michael G. Perri: Fundation of Finansial
Market and Institutions, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1994. godine,
str. 54.
374 BANKE I RIZICI
13.3.1. Sutina izloenosti riziku deviznog kursa
Sve do uvoenja plivajuih odnosno promenljivih deviznih kurseva, valutni rizik u
meunarodnoj razmeni bio je zanemariv. Meutim, uvoenjem fluktuirajuih deviznih
kurseva pojavila se i nesigurnost uesnika u meunarodnoj razmeni da e se ona
obaviti na ekvivalentnoj osnovi. Naime, nastale su nove okolnosti u kojima nema
sigurnosti ba usled velikih moguih oscilacija u deviznim kursevima da e se za robu
ili usluge ija je vrednost izraena u stranom novcu dobiti adekvatan odnosno
planirani iznos domae valute, koji bi bio dovoljan da pokrije trokove i planiranu
odnosno predvienu dobit.
U takvim nesigurnim uslovima poslovanja uesnici u meunarodnoj razmeni, meu
kojima su u najveoj meri banke, izloeni su rizicima promene deviznih kurseva.
Smatra se da postoje tri mogue vrste izloenosti banke valutnom riziku:
(1) transakciona izloenost.
(2) bilansna izloenost, i
(3) ekonomska izloenost,
Komponente ili elementi izloenosti riziku deviznog kursa su: (1) domaa valuta, (2)
strana valuta i (3) vreme. Kad postoji podudarnost u valuti u kojoj se izraava
prodajna cena transakcije i trokovi transakcije, tada ne postoji valutna izloenost
riziku deviznog kursa. Ako postoji i podudarnost u vremenu nastajanja obaveze i
njenog plaanja, nema vremenske izloenosti riziku deviznog kursa.
13.3.2. Transakciona izloenost riziku deviznog kursa
Transakciona izloenost riziku deviznog kursa podrazumeva vremensku
nepodudarnost izmeu nastanka odnosno preuzimanja obaveze po jednoj finansijskoj
transakciji i njenog izmirivanja odnosno plaanja. Stoga se pod transakcionim rizikom
promene deviznog kursa podrazumeva mogue ostvarenje gubitka usled neostvarene
planirane zarade na deviznim transakcijama, u odnosu na ugovorenu odnosno domau
valutu, u kojima prodajna cena i trokovi nisu u istoj valuti. U transakcionoj
izloenosti riziku prisutna su sva tri elementa izloenosti: vreme, domaa valuta i
strana valuta.
Navodimo karakteristike transkacione izloenosti riziku deviznog kursa:
446

446
BANKE I RIZICI 375
(1) nepodudarnost izmeu valute u kojoj se izraava cena i valute u kojoj se
izraavaju trokovi;
(2) dobici i gubici su izazvani razlikama izmeu planiranih kurseva korienih
prilikom odreivanja cena i kurseva ostvarenih u trenutku naplate, kad se vri
konverzija iz valute prodaje u valutu trokova; dakle, dobici i gubici su razlika
izmeu iznosa rizika konvertovanog: a) po planiranoj stopi i b) po stvarno
ostvarenom kursu;
(3) odreivanje vremena konverzije valuta je veoma vano, ako se ele povezati
stavke u valuti koje e se konvertovati.
Banke i preduzea komitenti banke koji su se opredelili za dugorono poslovanje na
meunarodnom tritu permanentno su izloeni transakcionim rizicima deviznog
kursa poto, po pravilu, u svakom poslu postoji dua ili kraa vremenska distanca
izmeu zakljuenja posla i izvrenja posla odnosno njegove naplate ili likvidacije. Ta
vremenska distanca predstavlja mogue izvorite transakcionog rizika deviznog kursa.
13.3.3. Bilansna izloenost riziku deviznog kursa
Bilansna izloenost riziku deviznog kursa naziva se jo i konverzionom,
raunovodstvenom ili translacionom. Sutina bilansne izloenosti riziku deviznog
kursa je u uticaju promene kurseva na pozicije aktive i pasive u bilansu stanja i
bilansu uspeha banke izmeu dva perioda koje nisu u domaoj valuti. To znai da se
imovina, potraivanja, kapital i obaveze banke, koji su denominirani u stranoj valuti,
bilansiraju ili prevode u domau valutu.
Promene u kursevima izmeu ta dva perioda u kojima se bilansiranje vri, mogu
izazvati bilansnu izloenost riziku deviznog kursa odnosno po ovom osnovu pojavu
gubitaka ili dobitaka. Ovaj posao postaje jo sloeniji ako banka ima svoje afilijacije u
inostranstvu (supsidijere), pa i njihove bilanse treba izraziti u domaoj valuti matine
banke. Transakciona izloenost riziku deviznog kursa kroz prevoenje pozicija bilansa
stanja i uspeha banke i bilansa stanja i uspeha supssidijara banke u domau valutu
matine banke moe se izraziti i pomou sledeih jednaina:
447

447
Richard M. Levich and Glas G. Wihlberg: Exchange Risk and Exposure, Lexington
Books, New York, 1989. godine, str. 24-25. prema mr Perii Ivanoviu: Zatita od
rizika deviznog kursa Heding na deviznom tritu, Accout, Novi Sad, 1994. godine,
str. 48-49.
376 BANKE I RIZICI
( )
t r a n s l a c i o n a
i z l o ` e n o s t b a n k e
s t r a n a
a k t i v a
s t r a n a
p a s i v a
t e k u } i
d e v i z n i k u r s
i z l o ` e n o s t
s u b s i d i j a r a
p r i l i v n a
r a c u n e
o d l i v s a
r a c u n a
d e n o m i . u
v a l u . r a z l .
1
]
1

_
,
_
,
1
]
1

1
]
1
1
]
1
+

_
,
_
,
_
,
1
]
1

1
]
1
1
g o t o v i n a
d u g o r o c n i
d u g
o d m a t i c n e
Pored bilansnog efekta izloenosti riziku deviznog kursa, treba imati u vidu da se
dobar deo efekata nalazi skriven i u raunovodstvenim metodama kojima se bilansni
efekti prevode na domau matinu valutu. Ovi metodi ne samo da imaju vaan uticaj
na visinu ostvarenih i neostvarenih gubitaka/zarada ve imaju i znaajne poreske
implikacije.
Kljuno pitanje bilansne izloenosti je kurs po kome se vri konvertovanje stavki
bilansa izraenih u stranoj valuti u domau matinu valutu. O postupku ne postoje u
svetu usaglaena miljenja. Prve u svetu su SAD izradile Finansijski raunovodstveni
BANKE I RIZICI 377
standard (Financial Accounting Standard, skraeno FSA - 52), koji je poeo sa
primenom 1982. godine. Slina metodologija se primenjuje i u Velikoj Britaniji pod
nazivom Exposure Draft 27 ili skraeno ED 27.
448

13.3.4. Ekonomska izloenost riziku deviznog kursa
Ekonomska, budua ili oekivana izloenost riziku deviznog kursa podrazumeva
budue relativne promene cena valuta koje bi mogle imati uticaja na efekte poslovanja
banke u njenoj blioj ili daljoj budunosti. Dakle, sutina ekonomske izloenosti
riziku reviznog kursa svodi se na izloenost riziku koja rezultira iz realne promene
kursa valuta u odnosu na valute konkurenata odnosno koja ima suprotan efekat na
konkurentske trokove, prodaju, profit i procenat uea na tritu. Bitne
karakteristike ekonomske izloenosti valutnom riziku su:
449

(1) da nastaje pre ekonomske transakcije i obino odreuje da li e do nje doi,
(2) da je vezana za realne, a ne nominalne promene kurseva,
(3) da se generalno moe rei da se ne pojavljuje u finansijskim izvetajima,
(4) da moe da utie na nau domau prodaju u domaoj valuti, i
(5) da tei da ima razliite vremenske raspone.
Sagledavanje buduih efekata promena realnih deviznih kurseva je veoma znaajan,
ali i sloen posao predvianja od strane ekonomskih subjekata ukljuenih ili koji se
ele ukljuiti u meunarodnu razmenu. Ovaj posao je od izuzetnog znaaja za
dugorone aranmane kao to su osnivanje filijala odnosno supsidijara u inostranstvu,
zatim kad treba proceniti dugorone ekonomske i finansijske trendove i, u okviru njih,
efekte promena realnih deviznih kurseva. Postoje metode kojima se vri predvianje
promena deviznih kurseva, koje se mogu svrstati u dve grupe: (1) ekonometrijski
modeli uz pomo matematikih obrazaca i (2) subjektivne procene tima eksperata ili
pojedinaca relativnih varijabli na kretanje visine kurseva.
450

Bitna je injenica da je ekonomska izloenost riziku deviznog kursa dinamika
kategorija, da se teko projektuje i da predstavlja deo ukupnog rizika deviznog kursa.
U tom kontekstu neophodan je adekvatan struno-analitiki pristup konceptu ukupnog
deviznog rizika od strane menadment tima banke imajui u vidu kako statiki tako i
dinamiki aspekt ove kategorije izloenosti banke riziku.
13.4. OBLICI UPRAVLJANJA RIZIKOM DEVIZNOG KURSA
13.4.1. Proces upravljanja rizikom deviznog kursa
Upravljanje rizikom deviznog kursa podrazumeva da svaka banka ili korporacija:
448
Vidi o tome detaljnije u navedenoj literaturi pod prethodnom fusnotom, str. 50-56,
kao i u knjizi: Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi,
FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 73.
449
450
Ibidem, str. 74-75.
378 BANKE I RIZICI
(1) poznaje oblike vlastite izloenosti riziku deviznog kursa i da ih moe
identifikovati (transakciona, bilansna i ekonomska),
(2) ima svoj stav o riziku deviznog kursa (averzija prema riziku, traenje rizika,
selektivan pristup ili tolerantni nivo rizika),
(3) formira adekvatnu organizacionu strukturu za upravljanje rizikom deviznog kursa
(organizacionu jedinicu ili vie meusobno povezanih izvrilaca, koji e
kontinuirano delovati u pravcu zatite od rizika deviznog kursa),
(4) raspolae specifinim kadrovima koji e obaviti poslove zatite od izloenosti
riziku deviznog kursa (poslove na spot i forvard tritu uz korienje fjuersa,
opcija i svopova mogu obaviti samo uskospecijalizovani struni kadrovi za ove
poslove),
(5) obezbedi takve poslovne procedure, koje e preventivno delovati na samnjenje
interne izloenosti riziku deviznog kursa (poto su ovo poslovi sa efektima na
vanbilansne pozicije, neophodne su poslovne procedure, koje e vriti dodatnu
zatitu od moguih rizinih postupaka zaposenih).
Polazei od celine procesa upravljanja izloenosti riziku deviznog kursa, sutina
upravljanja rizikom deviznog kursa vidi se iz glavnih komponenti valutnog
menadmenta (definisanje, identifikacija, analiza, strategija, integracija i taktika),
prikazanih detaljnije u pregledu br. 13-4.
451

Pregled br. 13-4: Glavne komponente valutnog menadment procesa
I. Definisanje izloenosti: a) transakciona
b) translaciona
c) ekonomska
II. Identifikovanje postojeih i u
projektima datih izloenih
pozicija
a) izvetajni sistemi:
- unutranje pozicije
- eksterni podaci
b) sistemi prognoziranja
III. Analiza moguih udara a) efekti predvianja pomeranja deviznih
kurseva na zajedniku poziciju
IV. Uspostavljanje strategije a) trokovi / rizik analiza
b) upotreba matematikih sredstava
V. Integracija sa finansijskim
menadmentom
a) koordinacija sa menadmentom likvidnosti
b) poresko uvaavanje
451
Andreas R. Prindl: Foreign Exchange Risk, John Willey & Sons, New York, 1985.
godine, preuzeto od: Mr Peria Ivanovi: Zatita od rizika deviznog kursa - Heding
na deviznom tritu, Account, Novi Sad, 1994. godine, str. 68.
BANKE I RIZICI 379
c) personalne implikacije
VI. Taktika za primenu strategije a) selekcija heding tehnika:
- interne
- eksterne
b) regulativna ogranienja
Dakle, sutinu pravljanja deviznim kursem ine glavne komponente valutnog
menadmenta i to:

(1) definisanje izloenosti,
(2) identifikovanje postojeih i u projektima datih pozicija,
(3) analiza moguih udara,
(4) uspostavljanje strategije,
(5) integracija sa finansijskim menadmentom i
(6) taktika za primenu strategije.
13.4.2. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa
Polazei od mnogobrojnih vrsta poslova i aranmana u spoljnotrgovinskim
aktivnostima banaka i korporacija, razvili su se i brojne eksterne tehnike i instrumenti
za zatitu od izloenosti riziku deviznog kursa. One se mogu razliito grupisati. Jedna
od korisnih i loginih podela je da se svi oblici zatite od izloenosti riziku deviznog
kursa mogu svrstati u tri grupe:
452

(1) tehnike i instrumenti koji se koriste na deviznim i novanim tritima,
(2) tehnike koje proizilaze iz tehnike fakturisanja, cena, prodaje i kupovine,
(3) trgovinski aranmani.
Navedene grupe tehnika i intrumenata omoguavaju pokrivanje, minimiziranje i
izbegavanje rizika deviznog kursa na deviznom tritu, kao to prikazuje pregled br.
13-5.
453

Pregled br. 13-5: Modaliteti zatite od izloenosti riziku deviznog kursa
POKRIVANJE DEVIZNE
IZLOENOSTI
MINIMIZIRANJE
DEVIZNE
IZLOENOSTI
IZBEGAVANJE
DEVIZNE
IZLOENOSTI
Vreme Vreme i
valuta
Valuta
Uzajmljivanje
Investiranje
Ubrzavanje
Usporavanje
Forvard
Meevanje
Opcije
Fjuersi
Spot Prilagoavanje
cena
Upravljanje
aktivom i pasivom
Valutni neting
(sparivanje)
Lizing
Faktoring
Forfetiranje
Mehanizam
refakturisanja
Izvozne devizne
452
Mr Peria Ivanovi: Zatita od rizika deviznog kursa - Heding na deviznom tritu,
Account, Novi Sad, 1994. godine, str. 93.
453
Ibidem, str. 94.
380 BANKE I RIZICI
garancije
Ostati po strani
Barter
Devizni rauni
Zatita od izloenosti riziku deviznog kursa najefikasnije se sprovodi kombinacijom
eksternih i internih tehnika i instrumenata. Kad je re o bankama, one su najvie
ukljuene u transakcije na deviznim i finansijskim tritima pa se u najveoj meri
slue tehnikama i instrumentima pogodnim za zatitu na deviznom i finansijskom
tritu. Proizvodne i spoljnotrgovinske organizacije koriste i niz drugih tehnika i
instrumenata, kojima se minimizira ili izbegava izloenost riziku deviznog kursa.
13.4.3. Klasicni oblici zatite od deviznog rizika
Klasine transakcije na deviznom tritu su promptne ili spot transakcije, koje se
obavljaju u roku od dva radna dana, i terminske ili forward transakcije, koje se
obavljaju na odreeni termin u buduem periodu.
454

(1) Promptne ili spot (spot) transakcije obavljaju se na spot deviznom tritu. Spot
transakcije izvravaju se u roku od dva radna dana, izuzev promena u amerike i
kanadske dolare, koje se izvravaju u toku jednog radnog dana. Veina stranih valuta
se kotira direktno, to znai, da se cena strane valute izraava u jedinicama domae
valute. U SAD, na primer, to bi znailo odnos strane valute prema dolaru odnosno
koliko se domae valute, recimo amerikih dolara, mora dati da bi se kupilo jedna ili
100 nemakih maraka. Izuzetak od ovoga su anglosaksonske valute (britanska funta,
irska funta, australijski dolar, novozelandski dolar i euro), kod kojih se primenjuje
indirektna kotacija, gde se cena domae valute izraava u jedinicama strane valute (na
primer: jedna britanska funta vredi 1,58 amerikih dolara).
(2) Terminske ili forvard (forward) transakcije podrazumevaju obavezu da se kupi ili
proda odreen iznos strane valute na neki budui dan ili u okviru odreenog perioda
po kursu navedenom u zakljuenom ugovoru. Najvie se koriste na evropskom
deviznom tritu. Devizni forvard kursevi mogu biti kao forvard premijum i forward
diskont kurseva. Forvard kurs i spot kurs su dva razliita kursa. Kad je forvard kurs
vei od spot kursa, onda je to forvard premijum strane valute, a ako je nii govorimo o
forvard diskontu strane valute. Na valute u premijumu i diskontu utiu visine
kamatnih stopa. Ako je valuta sa viom kamatnom stopom, ona je u diskontu prema
454
David F. DeRosa: Managing Foreign Exchange Risk Strategies for Global
Portfolios, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991. godine, str. 10.
BANKE I RIZICI 381
valuti sa niom kamatnom stopom. Valuta sa niom kamatnom stopom e biti u
premijumu prema valuti sa viom kamatnom stopom.
13.4.4. Savremeni oblici zatite od deviznog rizika
Savremene uslove poslovanja karakteriu brze ekonomske promene, nestabilnost
finansijskog i deviznog trita, to se manifestuje u poveanoj izloenosti rizicima
dezivnog kursa. U takvim uslovima, obavljanje deviznih i valutnih transakcija na
klasian nain ne obezbeuje u dovoljnoj meri zatitu uesnika u meunarodnim
finansijskim poslovima od moguih deviznih rizika. Upravo iz tih razloga, uesnici na
deviznom tritu koriste savremene oblike zatite od izloenosti riziku deviznog kursa.
To su odreene modifikacije klasinih terminskih (forward) deviznih transakcija,
koje na razliite naine zatiuju partnere u obavljanju deviznih poslova sa deviznim
rizikom.
Uesnici na deviznom tritu su pod stalnim pritiskom pronalaenja novih naina
zatite od valutnih rizika. Globalizacija meunarodnog finansijskog trita i
mogunost da se poslovi brzo obave sa vie uesnika ubrzano dovode do pronalaenja
novih modela, koji uesnike na razliite naine tite od izloenosti riziku deviznog
kursa. Dosadanja praksa afirmisala je nekoliko naina obezbeenja uesnika od
izloenosti riziku deviznog kursa, kao to su:
455

(1) pokrivanje rizika deviznog kursa (covering),
(2) zatita od rizika deviznog kursa (hedging), i
(3) eliminisanje rizika deviznog kursa (swapping).
Za tienje uesnika na deviznom tritu od izloenosti riziku deviznog kursa vane
su: finansijske vetine, primenjene tehnike i vrsta instrumenata prilikom izbora naina
pokrivanja, zatite ili eliminisanja rizika deviznog kursa.
Pokrivanje (covering) rizika deviznog kursa znai da treba kreirati tok date valute u
suprotnom smeru od onog toka koji proizvodi izloenost riziku deviznog kursa i u
istom vremenskom roku odnosno periodu. To znai da je u pitanju tienje budueg
deviznog priliva ili odliva od promene deviznog kursa po osnovu izvoza, uvoza,
primanja dividendi, otplate uzetog finansijskog kredita u inostranstvu itd.
Zatita (hedging) predstavlja finansijsku strategiju minimizacije rizika i sastoji se od
dve finansijske transakcije iji su rezultati divergentni u sluaju promene nekog od
kritinih faktora na finansijskom tritu, kao to su kamatna stopa (heding kamatne
stope, to smo ve obradili) i devizni kurs (valutni heding, to emo ovde obraditi).
Naime, kod valutnog hedinga re je o zatiti vrednosti aktive locirane u stranoj
zemlji i buduih prihoda koje donosi ta aktiva.
Eliminisanje rizika valutnog kursa vri se pomou valutnog svopa (currency swap)
odnosno svopa deviznog kursa bilo da je u kombinaciji sa svopom kamatne stope ili
ne. U valutnom svopu menja se jedna valuta za drugu valutu po ugovorenom
deviznom kursu. Drugim reima, imalac koji ima viak jedne vrste deviza menja taj
455
382 BANKE I RIZICI
viak za drugu vrstu valute koja mu je potrebna, bilo za popravljanje trine
likvidnosti ili pak za obezbeenje finansiranja po nioj stopi, to ukljuuje i unakrsni
valutni svop (cross currency swap).
Poslovi zatite od izloenosti riziku deviznog kursa u praksi se obavljaju pomou
odreenih tehnika i instrumenata uz korienje odreene poslovne procedure. Fjuersi,
opcije i svopvi, kao modifikovani oblici forvarda, koriste:
456
(1) odreene varijante
forvard ugovora, (2) kotacije deviznih kurseva (direktne i indirektne), (3) diskonte i
premije za odreene valutne kurseve (poeni), (4) kamatnu stopu na finansijskom
tritu za stranu i za domau valutu, (5) spot kurs i forvard kurs, itd.
Glava 14.
456
David F. DeRosa: Managing Foreign Exchange Risk Strategies for Global
Portfolios, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991. godine, str. 10-12.
BANKE I RIZICI 383
UPRAVLJANJE RIZIKOM
PORTFOLIJA VANBILANSNIH
AKTIVNOSTI BANKE
384 BANKE I RIZICI
Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti banke
14.1. VRSTE VANBILANSNIH AKTIVNOSTI
14.1.1. Sutina i nastajanje vanbilansnih aktivnosti
Vanbilansne aktivnosti ili uslovljene poslovne operacije banke podrazumevaju da se
radi o odreenim poslovnim promenama na sredstvima i obavezama koje nisu banine
i koje ne uzrokuju promene u bilansnoj strukturi aktive i pasive banke. Dakle, sutina
ovih promena je da se one deavaju ispod crte i da njihovi konani rezultati mogu
uticati na poslovni rezultat odnosno prihod i profit banke. Prema tome, radi se o
poslovnim aranmanima u koje je banka na razliite naine ukljuena, a koji ne utiu
na strukturu aktive i pasive bilansa banke, ali mogu imati veeg ili manjeg uticaja na
prihode odnosno profitabilnost banke.
Sve manji prostor banaka za zaradu i sve vei zahtevi regulatornih institucija za veim
kapitalom predstavljaju pokretake snage za vanbilansnim aktivnostima banaka.
Prema J. Sinkey-u
457
, na ovom podruju bankarske aktivnosti dolo je do odreenih
reakcija i interakcija na akcije koje su se desile na tritu finansijskih usluga u SAD.
Sekvence aktivnosti banaka na relaciji AKCIJA - REAKCIJA - INTERAKCIJA su
sledee:
AKCIJA: Suavanje prostora za zaradu banaka izazvala je vea konkurentnost, skidanje
plafona sa kamatnih stopa i slab kvalitet kredita (posebno banaka koje
kreditiraju energiju ili kod banaka sa dugom treeg sveta);
REAKCIJA: Banke pokuavaju da nadoknade zaradu ulaskom u razne poslove
vanbilasnih aktivnosti da bi poveale prihode od provizije;
AKCIJA: Pozitivni signali snaga sa trita reakcija trae da banke poveaju deoniki
kapital i regulatorne institucije trae poveanje njihovog minimalnog racija
kapitala;
REAKCIJA: Banke pokuavaju da zaobiu zahteve za veim kapitalom poveanjem
vanbilansnih aktivnosti;
INTERAKCIJA: Vanbilansne aktivnosti omoguavaju bankama da generiu prihode od
provizije i da zaobiu zahteve za poveanjem kapitala;
REAKCIJA: Regulatorne institucije predlau zahteve za rizinim kapitalom da pokuaju
ceniti rizik vanbilansnih aktivnosti. Uskladiti finansijske inovacije sa
bankarskim reakcijama na zahteve za rizinim kapitalom.
457
godine, str. 577.
BANKE I RIZICI 385
Savremeni uslovi poslovanja na globalnom finansijskom tritu esto iziskuju da se
banke ukljuuju u sve sloenije finansijske operacije svojih komitenata i klijenata
imajui u vidu sve vei broj faktora koji limitiraju krajnje ishode pojedinih poslovnih
aranmana. U takvim uslovima poveava se prostor i mogunost za pojavu raznih
vrsta rizika u vanbilansnim operacijama koji se pojavljuju kao kombinacija i sinteza
ishoda vie vrsta finansijskih i drugih poslova, pa prema tome i vie vrsta rizika o
kojima smo ve ranije detaljno govorili (kreditni rizik, rizik kamatne stope, valutni
rizik).
Posledica takvog poslovanja banaka je rast obima vanbilansnog poslovanja, koji esto
premauje obim bilansnog poslovanja. To je i razlog da se vanbilansnim aktivnostima
odnosno moguim rizicima iz vanbilansnog poslovanja mora posvetiti znatno vea
panja nego to je to bilo ranije, kad je obim vanbilansnog poslovanja banaka bio
manji od obima poslovanja registrovanog preko bilansnih resursa i agregata.
Upravljanje rizicima vanbilansnih aktivnosti postaje nunost i mora nai svoje mesto u
globalnom odnosno optem menadmentu banke kao njegov integralni deo.
14.1.2. Vrste vanbilansnih aktivnosti
Osnovne vrste vanbilansnih aktivnosti moemo, prema Sinkey-u
458
, svrstati u tri grupe
odnosno kategorije prema pregledu br. 14-1.
Pregled br. 14-1: Kategorije vanbilansnih aktivnosti
Kategorije vanbilansnih aktivnosti
A. Tradicionalne menice i trgovake aktivnosti
1. Akreditivi
2. Akceptirane - potvrene menice
3. Indosamenti
B. Finansijske garancije
1. Kreditne garancije
2. Prodata aktiva sa pravom na regres
3. Neopozivi i standby akreditivi
4. Revolving garancije i robne menice
C. Investicione aktivnosti
1. Terminske devizne transakcije
2. Kamatni swop-ovi
3. Valutni swop-ovi i izbori
4. Kamatni fjuersi
U prvu grupu spadaju instrumenti plaanja u platnom prometu, meu kojima su
najee u upotrebi akreditivi, a koriste se i akceptirane menice i indosamenti. Meu
akreditivima su najee u upotrebi komercijalni akreditivi, koji prate naplatu robe u
458
Services Industry, Third Edition, MacMIllan Publishing Company, New York, 1989.
godine, str. 402.
386 BANKE I RIZICI
meunarodnoj trgovinskoj razmeni, a u finansijskim aranmanima se koriste tzv.
standby akreditivi.
459
Akreditivi se meusobno razlikuju po vie karakteristika, pa se dele na:
(1) robne ili dokumentarne i nerobne ili gotovinske akreditive,
(2) opozive i neopozive,
(3) potvrene i nepotvrene,
(4) prenosive i neprenosive,
(5) uslovne i bezuslovne.
Drugu grupu ine razne vrste finansijskih garancija i supergarancija, koje obuhvataju
znatan obim bankarskog vanbilansnog poslovanja. Meu najznaajnijima su kreditne
garancije i supergarancije. Bankarska garancija je bezgotovinski instrument plaanja,
po kome se banka kao izdavalac garancije obavezuje da e isplatiti garantovanu sumu
novca u ime dunika, ako to on ne uini u ugovorenom roku. Banka moe dati i
supergaranciju drugoj banci, da e bezuslovno izvriti plaanje po garanciji te druge
banke ukoliko ona iz bilo kojih razloga ne izvri obaveze po svojoj izdatoj garanciji.
Prema sadrini garancije se mogu podeliti na:
(1) likvidne garancije,
(2) uslovne i bezuslovne garancije,
(3) fiksne i limitirane garancije,
(4) neposredne i posredne garancije,
(5) inidbene garancije,
(6) nostro i loro garancije.
460

Treu grupu vanbilansnih operacija ine razne finansijske transakcije na finansijskom
i deviznom tritu odnosno investicione aktivnosti. Savremena tehnika i tehnologija
bankarskog poslovanja omoguila je razvoj novih oblika investiranja slobodnih
novanih sredstava, te pokrivanje, zatitu i eliminisanje rizika ulaganja sredstava na
finansijskom tritu. Re je o terminskim deviznim transakcijama, kamatnom swopu,
valutnom swopu, kamatnim fjuersima itd. Ovde je dat naglasak na vanbilasne rizike,
meu koje spadaju i rizici deviznog kursa i rizici kamatne stope.
459
Naziv standby letter of credit odnosno akreditiv podrazumeva kredit za pomo
odnosno sanacioni kredit, koji je odobren i moe se realizovati samo po ispunjavanju
unapred odreenih uslova. esto se koristi u meunarodnim finansijskim odnosima.
460
Dr Nenad Vunjak: Finansijski menadment Poslovne finansije - poslovno
bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 1994. godine, str. 677-679.
BANKE I RIZICI 387
14.1.3. Vrste rizika u vanbilansnim aktivnostima
Banke kao posrednike finansijske institucije, pored klasinih bankarskih poslova kao
to su primanje depozita i odobravanje kredita, obavljaju i razne vrste drugih poslova
za svoje komitente i klijente, i za druge banke sa kojima imaju kontokorentne i
korespondentske odnose. Obino su to razne vrste neutralnih bankarskih poslova, gde
banka obavlja odreeni bankarski posao za nalogodavca zaraunavajui pri tome samo
naknadu za nastale trokove. Za takve poslove banka, po pravilu, ne preuzima nikakvu
vrstu rizika, ve samo da struno i profesionalno izvri odreene radnje po nalogu
komitenta, korespondenta ili kontokorenta (razna plaanja, prenosi sredstava itd.).
Meutim, i u ovom delu poslova mogui su odreeni rizici, koji spadaju u tzv. rizike
izvrenja poslova ili operativne rizike.
Pored navedenih poslova, banke obavljaju i druge vanbilansne aktivnosti, za koje
preuzimaju odreeni nivo rizika, a koje, ako doe do nastanka rizika, mogu u manjoj
ili veoj meri izazvati gubitke, a u nekim sluajevima biti i veoma opasni po tekue
poslovanje, pa ak i da ugroze opstanak banke. Naime, radi se o poslovima gde banka
garantuje izvrenje odreenih poslova pogotovu onih koji su dugoroni i koji treba da
se dese u daljoj budunosti. To su razne vrste garancija i supergarancija, kojima se
banka obavezuje da e u ime svog komitenta za koga je izdala garanciju, ako on to ne
uini o roku, platiti preuzetu obavezu.
Pored navedenih grupa vanbilansnih aktivnosti, postoje i razne finansijske i devizne
transakcije, koje banka obavlja u svoje ime a za tui raun kao i u svoje ime i za svoj
raun, na finansijskom i deviznom tritu. Kod aktivnosti kod kojih banka istupa u
svoje ime a za tui raun mogu nastati odreeni manji ili vei delimini gubici na
pojedinim transakcijama, naroito ako su u pitanju kamatni i valutni svopovi, zatim
valutni fjuersi itd.
Iako bankarska praksa pokazuje da se potencijalne obaveze vanbilansnih operacija ne
pretvaraju u realne obaveze, ipak postoji izvestan stepen verovatnoe da e neke od
potencijalnih vanbilansnih obaveza ili pak jedan deo neke od njih, postati i realne
obaveze banke. Upravo zbog toga postoje dva vana razloga koja opredeljuju
razmatranje rizika vanbilansnih aktivnosti banke: prvi, to vanbilansne aktivnosti
generiu prihod od provizija i naknada koji utie na poveavanje neto profita banke, i
drugi, to ova vanbilansna aktivnost ne utie na racio sredstava prema kapitalu
banke.
461
Vanbilansne aktivnosti banke mogu kreirati vie vrsta rizika, to zavisi od sloenosti
pojedinih transakcija iz kojih se one sastoje. Postoje vie mogunosti za klasifikaciju
rizika vanbilansnih aktivnosti, to zavisi od osnove za njihovo grupisanje. Tako,
prema prioritetu obaveza, rizik vanbilansnih aktivnosti moe se klasifikovati kao: (1)
461
Ve smo rekli da banke, ulazei u vei obim vanbilansnih aktivnosti, izbegavaju
obavezu poboljavanja racija sredstava prema kapitalu banke. Meutim, novim
meunarodnim bankarskim standardima (Bazel I i Bazel II), banke moraju kapitalom
pokriti rizike vanbilansnih aktivnosti prema odreenim faktorima rizika svedenim na
kreditni rizik banke. O tome e posebno bit rei na kraju ove glave.
388 BANKE I RIZICI
obaveza angaovanja sredstava banke u sluaju da dunik ne ispuni odreenu obavezu
prema treem licu (garancije, finansijski akreditivi, obaveze odobravanja kredita), to
zani da rizik za banku predstavlja pun iznos preuzete obaveze, (2) obaveza za koju
banka delimino angauje sredstva, u kom sluaju se obim rizika delimino smanjuje
(terminski poslovi, opcije, fjuersi).
Meutim, sa aspekta vrste i karaktera same vanbilansne operacije rizik moe da
bude:
462

(1) integralni ili puni rizik, koji je posledica vanbilansnih operacija koje su ravne
odobrenom kreditu i kod kojih je kreditni rizik jednak riziku iz plasmana istom
korisniku koji je u bilansu;
(2) srednji rizik, koji je skoro kao i kreditni rizik, ali ga odreene ublaavajue
okolnosti ine manje verovatnim da e nastati i zato se ne smatra integralnim
rizikom;
(3) slabi rizik, koji se vezuje za vanbilansne operacije ija je verovatnoa nastajanja
znatno smanjena, ali moe ipak da nastane, pa je nuno voditi rauna o mogunosti
njegovog nastanka.
(4) niski rizik, koji se vezuje za vanbilansne aktivnosti u kojima je verovatnoa
nastanka rizika nula, kao to su neiskoriene finansijske obaveze bezuslovno
ponitive u bilo koje vreme.
14.2. VALORIZOVANJE RIZIKA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI
14.2.1. Portfolio rizik i rizik isporuke
Vanbilansne aktivnosti banke mogu kreirati portfolio rizik i rizik isporuke. To se
temelji na nepredvienim zahtevima kod raznih vrsta banakrskih proizvoda i usluga,
kao to je kreditiranje, poslovi starateljstva (trust), razna plaanja, poslovi osiguranja,
kao i kod ve stvorenih vanbilansnih obaveza banke. Detaljniji uvid pokazuje pregled
br. 14-2.
Pregled br. 14-2: Vrste rizika na vanbilansnim obavezama
463
462
Official Journal of the European Communities br. 386 od 31. decembra 1989.
godine, kao i u: Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi,
FOKUS, Beograd, 1990.godine, str. 57-58.
463
Joseph F. Sinkey, Jr.: Regulatory Attitudes toward Risk, u knjizi: Handbook for
BANKE I RIZICI 389
Nepredvieni zahtevi Finansijska usluga
Kreditne obaveze banke: Servisiranje kredita ukljuuje:
Formalna kreditna obaveza Zalono servisiranje
Revolving krediti Servisiranje student-kredita
Kreditne linije za korisnike Prolazni krediti ukljuujui:
Sredstva centralne banke Zaloge
ili kreditne linije Studentske kredite
Krediti na bazi hartija od vrednosti Kredite korporacijama
Standby akreditivi (kreditne konstrukcije)
Komercijalni akreditivi i bankarski
akcepti
Usluge poverenja (trust services)
ukljuujui:
Upravljanje portfoliom
Futuresi forward ugovori Savetodavne usluge plasmana
Devizne aktivnosti Poslovanje hartijama od vrednosti
Finansijski fjuersi Posredovanje deonicama, novcem i
obveznicama korisnika na tritu
Ugovori za obezbeivanje Poverenje upravljanja imovinom
finansijske podrske filijalama i
podrunicama Usluge plaanja kao to su:
Mreni aranmani
Kreditna uea Poslovne transakcije
Direktno produenje sredstava Prekoraenja na raunu
Uee u riziku Kreditno - debitne karte
Bankomati, kuno bankarstvo
Trgovako bankarstvo koje Upravljanje gotovinom
ima elemente nepredvienih Plaanje izmeu banaka
zahteva i finansijskih usluga: Usluge osiguranja kao to su:
Privatni plasmani Kredit za ivotno osiguranje
Krediti na bazi hartija Drugo odabrano osiguranje
Deonike participacije
Korporativni finansijski konsalting Usluge bankarske korespondencije:
Devizne savetodavne usluge Kreditne usluge
Zlato i druge trgovake robe Usluge oko vrednosnih papira
Poreska zatita Usluge poverenja (trust)
Prodaja aktive Meunarodne usluge
Lizing korisnika koji ima elemente Usluge plaanja
nepredvienih zahteva i Druge bankarske usluge
finansijskih usluga: Usluge izvoznih trgovakih kompanija:
Oporezivanje lizinga Izvoznouvozne usluge
Iznajmljivanje brokera ili ambalae Usluge osiguranja
Najvanija forma portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti je kreditni rizik. Neizvrenje
garantovanih obaveza od strane komitenata banke znai da ih banka putem kredita
supstituie odnosno izvrava u celini umesto komitenata. Isto tako, vanbilansne
aktivnosti mogu kreirati rizik kamatne stope s obzirom na prekoraenja dospea i
leverid rizik s obzirom na predimenzionirane i rastegnute aktivnosti (na primer:
kreditne obaveze). Respektujui rizik isporuke, glavnu panju treba posvetiti podruju
390 BANKE I RIZICI
rizika operativne efikasnosti. Primer vrsta operativnih rizika sa posledicama i
odgovarajuim procedurama smanjenja dajemo u pregledu br. 14-3.
Pregled br. 14-3: Procedure za smanjenje rizika
Rizik Posledice Procedure smanjenja
1. Prevara - finansijski gubitak
- rast premije osiguranja
- gubitak reputacije
- podela nadlenosti
- nadzor i odobrenja
- kontrola kompjuterskih
sistema
2. Propust da se
evidentira
operacija
- netano knjigovodstvo
- neizvrenje operacija
- finansijski gubitak
- neevidentirani rizik
- voenje aurnog
knjigovodstva
- auriranje konfirmacije
partnera
3. Neizvrenje
operacije
- zatezna kamata
- voenje dnevnika
saldiranih operacija
4. Izvrenje
operacije sa
pogrenim
komitentom
- kamatni troak
- troak povraaja sredstava
- mogui gubitak sredstava
- konfirmacija izvrenja od
strane partnera
5. Propust da se
naplate dospeli
iznosi
- finansijski gubitak - auriranje sopstvenog
rauna
6. Greke u
kompjuterskom
sistemu
- gubitak knjigovodstvene
informacije
- nemogunost izvrenja
- kontrola kompjuterskih
podataka
- upotreba drugih
sredstava podrke
To znai da treba poi od toga da li banka ima odgovarajue kadrove, organizacionu
strukturu i kontrolu da na odgovarajui nain upravlja svim svojim poslovima, pa i
poslovima vanbilansnih aktivnosti.
464
Time se ulazi u jedno ire podruje operativnih
rizika koje je vezano za ukupno poslovanje banke, dakle kako za poslovne operacije u
okviru bilansa, tako i za vanbilansne operacije.
14.2.2. Rizik neispunjenja punih obaveza
U sluaju da dunik za koga je banka garantovala izvrenje obaveze ne izmiri tu
obavezu u celini i na vreme, banka kao garant mora da izvri garantovanu obavezu
464
Peat Marwick McLintoc, Banking in the UK, London, 1988. godine, str. 145,
preuzeto iz: Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljeci, FOKUS,
Beograd, 1990. godine, str. 118-119.
BANKE I RIZICI 391
umesto dunika. Znai da obim rizika za banku predstavlja pun iznos preuzete
obaveze. Ove pune obaveze u vanbilansnim operacijam su izuzetno znaajne za
banku i banka se prilikom ulaska u ove obaveze, mora pridravati metodologije,
postupaka i tehnika ocene kreditne sposobnosti traioca garancije kao da se radi o
zahtevu za kratkoroni, srednjoroni ili pak dugoroni kredit.
Mada je to tako, u praksi veeg dela naih banka lake se odobravaju garancije nego
to se odobravaju krediti. Osnovni razlog takvog ponaanja je u injenici da
odobravanje garancije ne iziskuje i raspoloiv novac, koji je neophodan kad se
odobrava kredit. Pored toga, izdavanje garancije se obino vezuje za trenutno
pozitivno poslovanje traioca garancije i ree se polazi od neke procene da e se to
poslovanje pogorati u budunosti. Obino se polazi od toga da e trailac garancije
reiti neke probleme dobijanjem garancije, ime e se njegovo poslovanje popraviti u
budunosti.
Ipak, ovako ne rade sve banke. Banke koje imaju razvijeno kreditno poslovanje i
konsekventno primenjuju savremenu metodologiju, tehniku i postupke kod
odobravanja kredita u veoj meri respektuju ovaj mehanizam i kod odobravanja
garancija. Meutim, najvei problemi nastaju upravo kod odobravanja garancija kod
zaduivanja komitenata u inostranstvu. Posebno su rizini poslovi garancija kod
izvoenja investicionih radova u inostranstvu, gde banka objektivno ima slabiji uvid u
poslovanje jedinica lociranih u inostranstvu. Ne mali broj primera iz prakse naih
banaka pokazuje da su se ba na ovakvoj vrsti poslova desili odreeni propusti i
slabosti, koje su kasnije u odreenim momentima eskalirale u velike gubitke.
Naroito su vredne panje garancije koje se daju za dobro izvrenje posla i to posebno
kad su u pitanju radovi komitenata banke u inostranstvu. Na izvrenje ovih poslova
moe uticati veliki broj faktora ije dejstvo u budunosti treba paljivo proceniti.
Posebno su opasni politiki rizici odnosno rizik zemlje (country risk) i rizik
suvereniteta (sovereign risk), ije smo dejstvo ranije opisali, a koje je u momentu
odobravanja i izdavanja garancije teko predvideti.
14.2.3. Rizik neispunjenja deliminih obaveza
Za razliku od preuzimanja odgovornosti za izvrenje obaveza u punom iznosu, to je
bilo predmet prethodnog razmatranja, preuzimanje rizika za izvrenje deliminih
obaveza banke, ogleda se u odgovornosti banke za jedan deo iznosa na kome mogu
nastati negativne razlike ili gubici za banku. To su pre svega poslovi koje banka radi u
svoje ime, a za raun svojih komitenata odnosno nalogodavaca. Najei poslovi su u
domenu deviznog poslovanja, gde se pojavljuju valutni i kamatni svopovi, valutne
opcije, valutni fjuersi i terminski ugovori.
Te poslove smo detaljno ve obradili u okviru materije rizika kamatne stope i rizika
deviznog kursa. Napominjemo da se radi o tome da banka moe u ovim poslovima
preuzeti rizik za deo oekivanih promena kamatne stope ili pak promena deviznog
kursa, to moe uticati na umanjenje odreene oekivane dobiti banke ili pak da ta
razlika bude negativna i banka na tom poslu umesto dobiti ostvari gubitak. Veliina
tih gubitaka nije takva da bi mogla ugroziti poslovanje banke, mada moe, u
392 BANKE I RIZICI
sluajevima veeg obima ovih poslova, znatno uticati na ukupan prihod i
profitabilnost banke.
Meutim, imajui u vidu mogunosti relativizacije ovih rizika, banka moe, kako smo
ve ranije videli, izvriti i odreene aktivnosti u cilju pokrivanja ovih rizika, zatite od
nastajanja rizika ili pak preduzimanja aktivnosti u cilju eliminisanja ovih rizika u
celini.
14.3. ZATITA OD RIZIKA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI
14.3.1. Precizne i jasne poslovne procedure
Zatita od nastajanja rizika vanbilansnih aktivnosti naroito je vana u meunarodnoj
aktivnosti poslovnih banaka zbog sloenosti poslova i procedura koje je neophodno
poznavati i primenjivati. Zato zatita od rizika vanbilansnih aktivnosti podrazumeva
tri nivoa definisanih poslovnih procedura:
(1) interne procedure u okviru same banke,
(2) eksterne procedure odnosno propisi u okviru jedne nacionalne zajednice odnosno
drave, unije, regiona,
(3) globalne procedure na meunarodnom odnosno svetskom nivou, gde postoje
odreena pravila odnosno procedure prihvaene od strane drava i banaka uesnica
u meunarodnim plaanjima.
(1) Proces kupovine i prodaje deviza i meunarodnog plaanja obavljaju banke.
Meutim, veina komercijalnih banaka trai devize, kao jednu od usluga koje one
obezbeuju za svoje komitente i klijente, ali se ova usluga ne odnosi na njen centralni
proizvodnousluni miks. Banke obino uestvuju u maloprodajnom delu ovog trita i
trae od korenspondentskih banaka u glavnim finansijskim centrima da izvre njihove
naloge. Banke koje su ovlaene da trguju novcem na kontinuiranoj bazi (market
makers) su uesnice na interbankarskom tritu deviza i odravaju kontinuitet pozicije
na ovom tritu.
Poslovanje devizama je visokorizian posao, kako zbog prirode ovog posla tako i zbog
naina trgovanja devizama. Naime, visokoobueni dileri imaju vie slobode u proceni
situacije u momentu zakljuivanja posla nego to to imaju zaposleni u banci na
drugim poslovima koji su takoe rizini (odobravanje kredita privredi, odobravanje
kredita stanovnitvu i drugi poslovi). Zbog ove ekstra slobode banka na ove poslove
obino usmerava manji ili vei stepen efektivne interne kontrole i provere obavljenog
kvaliteta posla.
BANKE I RIZICI 393
Meutim, ima naina da se dilerima obezbedi dovoljno slobode u obavljanju poslova,
koja im je po prirodi posla potrebna da bi radili efikasnije i efektivnije i bez interne
kontrole i provere. Meutim, ovakav nain rada zahteva:
465
(1) stroga i precizna ovlaenja dilerskog personala,
(2) jasnu politiku, proceduru, praksu i standarde za dilersko poslovanje,
(3) efektivan i efikasan kompjuterski sistem kontrole ako se operacije obavljaju bez
papira ili veu kontrolu u uslovima nekompjuterizovanog sistema,
(4) iznenadne provere i revizije poruka dilera koji su subjekti kontrole i revizije,
(5) zaposleni u internoj reviziji moraju da razumeju sve aspekte trgovine devizama.
Pretpostavka za ovakav nain interne kontrole je da postoji diler u timu interne slube
za kontriolu i reviziju (auditing). On treba ne samo da je dobar u reviziji trgovanja
devizama, ve treba da uestvuje i u obuavanju drugih iz funkcije interne kontrole i
revizije (auditing-a). Naime, sasvim je jasno i to treba upamtiti: svaki spot ili forward
nosi sa sobom potencijalni rizik. Zbog toga efektivno upravljanje rizikom mora
proimati svaki posao i operaciju trgovine devizama.
(2) Zakonska regulativa, odluke vlade i uputstva centralne banke predstavlaju kljune
eksterne propise i procedure u okviru jedne nacionalne zajednice. Ove procedure
predstavljaju regulisane rizike odnosno ograniavajue i usmeravajue faktore
obavljanja pojedinih vrsta bankarskih poslova, a posebno svih poslova u
meunarodnim ekonomskim odnosima. Na svim ovim nivoima procedura kod banke
mogu nastati odreeni propusti, koji pored izloenosti banke riziku koji moe banku
dovesti do bankrota mogu dovesti i do drugih negativnih posledica po poslovanje
banke i po osnovu line odgovornosti (zabrane poslovanja, novane kazne za banku
kao instituciju i za pojedince kao izvrioce).
Izloenost banke riziku usled nepotivanja odreenih zakonskih i drugih procedura,
poznatog su kod nas kao korisne malverzacije moe se manifestovati na razne
naine, kao to je izbegavanje plaanja poreza i doprinosa u celini ili delimino
sastavljanjem pogrenih obrauna, korienje sredstava u nenamenske svrhe, sticanje
prihoda mimo zakonom i propisima utvrenih naina itd., predstavljaju regulisane
rizike, koji mogu dovesti banku do ozbiljnih posledica. Odgovornost za ove regulisane
rizike je precizno izvedena pozitivnim zakonskim propisima.
Meutim, pored regulisanih rizika, u savremnim dinaminim promenama nastaju nove
okolnosti u okviru kojih nastaje prostor za sasvim nove i neregulisane rizike koji mogu
uticati na poslovanje banke i ostvarivanje njene uspenosti. Tako, kritini
informacioni gap oko rizika kamatne stope, rizika deviznog kursa i rizika koji su usko
vezani sa vanbilansnim operacijama moe biti jedan od razloga nastajanja gubitaka na
465
William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institution, Applying Cost-
Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows,
Illinois, 1990. godine, str. 138.
394 BANKE I RIZICI
vanbilansnim operacijama. Efikasno organizovan menadment informacioni sistem
banke moe biti od velike pomoi za relativiziranje rizika informacionog gap-a.
(3) Nema sumnje da je poslovanje sa inostranstvom mnogo sloenije u odnosu na
poslovanje u zemlji. Ovo podjednako vai i za preduzea i za banke. Pripema,
izvrenje i likvidacija svakog posla u meunarodnoj razmeni podrazumeva
kvalitativan pristup. Pri tome treba imati u vidu da dobro obavljena faza pripreme
olakava narednu fazu izvrenja, a dobro izvrenje posla je pretpostavka za uspeno
okonanje ili likvidaciju posla. U cilju olakanja obavljanja poslova i sigurnosti
meunarodne razmene, izvrena je unifikacija i standardizovanje postupaka, procesa i
dokumenata koji prate robne i finansijske tokove.
Prva reenja u tom pravcu nastala su upravo izmeu banaka jo 1933. godine u vidu
Jednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive, koja su dopunjavana
nekoliko puta.
466)
Ovim je u znatnoj meri olakan nain plaanja i smanjen rizik
naplate isporuene robe. Dosta kasnije, tek 1958. godine, donesena su i Jednoobrazna
pravila za inkaso komercijalnih papira.
467
Ova pravila su na neki nain omoguila
primenu nekih principa i obiaja koji vae za poslovanje putem dokumentarnih
akreditiva. Njihovom primenom znatno se poboljava sigurnost plaanja i tako
smanjuje rizik naplate isporuene robe.
Meutim, prihvatanje Jednoobraznih pravila i obiaja za dokumentarne akreditive
meu bankama nije bilo dovoljno za uspeno i efikasno obavljanje meunarodne
razmene i meunarodnih plaanja. Banke, iako vane u tom procesu, ipak su samo
jedan od vie uesnika. Glavni problem je trebalo reiti na liniji prodavac - kupac.
466
Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive (Uniform Customs and
Practice for Documentary Credits) sainjena su od strane eksperata Meunarodne
trgovinske komore u Parizu (MTK). Menjana su i dopunjavana nekoliko puta: 1951,
1962, 1974 i 1983. godine. Vidi detaljnije o tome: Publikacija MTK br. 400
Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive, Nacionalni odbor SFRJ
MTK u Beogradu i Jugoslavijapublik, Boegrad, 1984. godine.
467
Jednoobrazna pravila za inkaso komercijalnih papira (Uniform Rules for the
Collection of the Commercial Papers) donesena su 1958. godine od strane
Meunarodne trgovinske komore u Parizu (MTK). Meutim, njihova primena je
obustavljena jula 1963. godine, da bi bila donesena nova 1967. godine u Montrealu.
Jugoslavija primenjuje oba ova dokumenta. U njima su jasno razgranieni mnogi
detalji meu poslovnim partnerima i bankama u vrenju spoljnotrgovinskog prometa.
Vidi detaljnije: Ratko Filipovi: Meunarodna poslovna pravila i obiaji, etvrto
dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1972. godine, str. 133-
138.
BANKE I RIZICI 395
Ovaj problem je znatno olakan donoenjem Pravila za tumaenje trgovakih termina,
poznatijih pod skraenim nazivom INCOTERMS.
468
Pravila se sastoje od devet
odnosno jedanaest klauzula o obavezama kupca i prodavca i, to je najvanije, o
momentu prelaska rizika sa prodavca na kupca. Ova Pravila predstavljaju veliku
pomo i olakanje za efikasnije i sigurnije obavljanje poslova meunarodne
kupoprodaje i naplate isporuene robe.
14.3.2. Visina, ugovaranje i naplata provizije
Obavljanje poslova vanbilansnih aktivnosti znai za banku nekoliko vanih elemenata:
(1) izvor dodatnih prihoda, (2) sticanje konkurentskih prednosti, (3) zadovoljavanje
potreba i zahteva komitenata i klijenata. Poveanje dodatnih prihoda podrazumeva da
banka za ove poslove odreuje visinu provizije ili naknade za svaki obavljeni posao.
Ugovorena provizija se naplauje unapred, istovremeno sa izvrenom uslugom ili po
izvrenoj usluzi. Kad su u pitanju garancije, provizija se obraunava u procentima ili
promilima od vrednosti izdate garancije i obino se naplauje kvartalno. Meutim, za
pojedine usluge, kao to je otvaranje akreditiva i honorisanje dokumenata, banka
naplauje odreene fiksne iznose naknade ili provizije.
Prilikom odreivanja visine naknade i provizije, banka ima u vidu gornju i donju
granicu njihove visine. Gornju granicu odreuje trite odnosno visina naknade i
provizije treba da je konkurentna u odnosu na druge banke, kako bi banka zadrala
svog komitenta i on preko nje obavio svoj posao. Donja granica je odreena
minimalnom profitabilnou banke, tako da naplatom odreene naknade i provizije
banka ne ostvari gubitak na tom poslu ili grupi poslova. U zavisnosti od toga u kojoj
meri banka respektuje prostor izmeu ove donje i gornje granice, moe biti manje ili
vie izloena odreenim rizicima: bilo da zbog prevelike cene izgubi posao, bilo da
zbog preniske cene ostvari gubitak na tom poslu. U krajnjoj liniji konsekvence i
jednog i drugog ponaanja su iste: banka e ostvariti gubitak bilo da ne dobije posao
bilo da ga dobije uz prenisku cenu.
Meutim, proces ugovaranja provizije i naknade za vee poslove, kao to su poslovi
veih garancija ili veih akreditiva, podrazumeva blagovremenu pripremu odreenih
podataka i procenu eventualnih gubitaka odnosno rizika koji se mogu dogoditi u blioj
a naroito u daljoj budunosti. Kalkulacije u ovim poslovima moraju raunati da se,
pored realnih operativnih trokova koje banka ima i koje e imati u vezi sa preuzetom
obavezom, moe dogoditi i pojava nepredvienih okolnosti koje mogu izazvati
gubitke veih razmera na tim poslovima (na primer: aktiviranje garancije), to znai
da visina cene provizija i naknada, mora da sadri i pokrie dela eventualnih gubitaka
468
Pravila za tumaenje trgovakih termina odnosno INCOTERMS je skraenica od
orginalnog naziva International Rules for the Interpretation of Trade Terms. Prva
Pravila su doneta 1936. godine od strane Meunarodne trgovinske komore u Parizu
(MTK). Do sada su dopunjavana dva puta: 1953. godine na kongresu MTK
opdranom u Beu, kad su zamenjena Pravila donesena 1936. godine, i 1967. godine
na kongresu MTK odranom u Montrealu, kad su uvojena dva nova termina. Vidi
detaljnije: Mr Budimir Staki: Prirunik za spoljnotrgovinsko poslovanje, Struna
knjiga, Beograd, 1986. godine, str. 140-166.
396 BANKE I RIZICI
po tom osnovu. Problem je u proceni sa kojom verovatnoom rizika treba ui u
kalkulaciju, imajui u vidu da praksa banaka pokazuje da su preuzete obaveze u
vanbilansnim aktivnostima potencijalne i da u celini nisu stvarne.
14.3.3. Pokrivanje rizika iz dobiti
I pored nastojanja, da banka svojom upravljakom procedurom minimizira izloenost
svog poslovanja svim vrstama rizika, teko je, pa ak i nemogue, da se to obezbedi
samo na jedan nain. Banke zato koriste vie naina kojima se moe izloenost riziku
izbei ili svesti na minimum, a ako rizik ipak nastane, da se bezbolno za banku
pokrije. Upravo ovaj poslednji nain relativizacije rizika, tj. pokrivanje nastalih rizika
iz dobiti, zasluuje posebnu panju.
Naime, ranije smo naveli gornju i donju granicu, koje ine prostor za formiranje cene
pojedinih bankarskih usluga na tritu. U okviru tih graninih vrednosti formira se
vea ili manja stopa dobiti za pojedine vanbilansne operacije. Prema iskustvu
amerikih banaka, mogui su razliiti pristupi. Tako amerika banka Manufacturers
Hanover Trust odreuje posebne faktore rizika za svakog dunika, polazei od vrste
vanbilansne operacije, njenog roka dospea i poloaja delatnosti u kojoj dunik
posluje. Inae, ovaj metod je poznat pod imanom analiza odnosa rizika i dobiti (risk -
return analysis). Praksa druge amerike banke Bankers Trust pokazuje da se u cilju
pokria rizika vanbilansnih aktivnosti radi neto drugaije. Naime, za svaku vrstu
vanbilansne aktivnosti primenjuje se poseban faktor rizika, a zatim se isti faktor rizika
primenjuje i na sumu ukupnog kapitala koji se plasira u datu vrstu operacija.
469

Pokrivanje rizika iz dobiti podrazumeva da se u okviru odreene vrste odnosno grupe
vanbilansnih operacija ostvari dobit, koja e moi neutralisati odreene gubitke na
pojedinim stavkama u okviru grupe operacija. Time se iz ostvarene dobiti na drugim
vanbilansnim operacijama u okviru iste grupe ili vrste poslova pokriva gubitak
ostvaren na pojedinanim vanbilansnim operacijama.
14.4. KONVERZIJA RIZIKA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI
14.4.1. Potreba konverzije rizika vanbilansnih operacija
Sama injenica da postoje odreeni potencijalni ili stvarni rizici u obavljanju
vanbilansnih aktivnosti zahteva njihovu valorizaciju odnosno konvertovanje na nivo
kreditnih rizika i tako ih ukljui u ukupno vrednovanje rizika u bilansu banke. Istakli
smo da banke uglavnom iz dva razloga poveavaju obim vanbilansnih aktivnosti
469
Vidi detaljnije: Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi,
FOKUS, Beograd, 1990. godine, str. 57.
BANKE I RIZICI 397
(poveanje prihoda i izbegavanje poveanja kapitala), to ukazuje da kod procene
rizika bilansnih pozicija treba ukljuiti i rizik vanbilansnih aktivnosti u ukupnu
procenu rizika, da bi se dobila realnija slika rizine aktive banke. injenica je da je
poslovno iskustvo u proceni i merenju rizika vanbilansnih aktivnosti dosta skromno,
ne samo kod naih banaka ve i inostranih.
Radi zatite nivoa solventnosti banke odnosno potivanja minimalnog standarda
kapitala (ranije 4 %, a sada 8 %), potrebno je uzeti u obzir sve vanbilansne aktivnosti i
nivo rizinosti pojedinih vanbilansnih operacija. Faktori konverzije vanbilansnih
operacija su razliiti za pojedine vrste vanbilansnih aktivnosti i zasnivaju se na
verovatnoi gubitaka na tim poslovima. Konverzioni faktori rizika vanbilansnih
operacija se zasnivaju na istim ili slinim koeficijentima bilansnih operacija i svode se
na koeficijente kreditnog rizika. Kreu se u rasponu od 0 % do 100 % to zavisi od
vrste vanbilansne operacije.
Prilikom razmatranja rizika solventnosti banke, obraeni su i problem rizine aktive
banke i problem faktora konverzije rizika vanbilansnih operacija te njihovo
integrisanje u ukupni rizik banke. Radi uvida u celinu problema rizika vanbilansnih
aktivnosti ovde emo jo jednom navesti faktore konverzije za stavke vanbilansnih
operacija. Napominjemo da su mogua dva metoda merenja rizika po ugovorima o
kamatnim stopama i deviznim kursevima: (1) valorizovanje prema tritu ili tekua
izloenost i (2) va;lorizovanje po osnovu originalne izloenosti svakog ugovora.
Navedimo vrste ugovora na koje se primenjuju pomenute metode:
470

ugovori o kamatnim stopama,
svopovi kamatne stope u jednoj valuti,
osnovni svopovi,
terminski sporazumi o kamatnoj stopi,
kamatni roni ugovori (futures),
otkup opcija za kamatne stope,
drugi ugovori sline prirode,
devizni ugovori,
svopovi kamatnih stopa raznih valuta,
terminski devizni ugovori,
devizni roni ugovori (futures),
otkup deviznih opcija, i
drugi ugovori sline prirode.
Po metodi tekue izloenosti, pri izraunavanju kreditnog ekvivalentnog iznosa
vanbilansnih kamatnih i deviznih instrumenata banka mora sumirati:
471)

ukupne trokove zamene svih svojih ugovora sa pozitivnom vrednou (dobijene
metodom valorizovanja prema tritu), i
470
European Banker od 20. februara 1990. godine.
471
Committee on Banking Regulations and Supervisory Practices u Bazelu, materijal
iz 1987. godine
398 BANKE I RIZICI
iznos potencijalne budue kreditne izloenosti izraunate na bazi ukupnog iznosa
glavnice u svojim knjigama, razvrstano po preostaloj ronosti (pregled br. 14-4):
Pregled br. 14-4: Izloenost riziku po ronosti
Preostala ronost Ugovori o kamatnim
stopama
Ugovori o deviznim
kursevima
Do godinu dana 0,0 % 1,0 %
Godina dana i preko 0,5 % 5,0 %
Faktori konverzije i dodaci po metodu tekue izloenosti smatraju se privremenim i
mogu biti izmenjeni kao rezultat kretanja kamatnih stopa i kurseva u uslovima
nestabilnosti.
Po osnovu korienja metode originalne izloenosti svakog ugovora, do ekvivalentnog
kreditnog iznosa banka dolazi primenom jednog od sledea dva niza konverzionih
faktora na pretpostavljene iznose glavnice svakog instrumenta prema prirodi
instrumenta i njegovoj ronosti (pregled br. 14-5):
Pregled br. 14-5: Konverzioni faktori
Ronost Ugovori o kamatnim
stopama
Ugovori o deviznim
kursevima
Do jedne godine 0,5 % 2,0 %
Jedna godina do dve godine 1,0 % 5,0 % (2%+3%)
Za svaku godinu preko toga 1,0 % 3,0 %
14.4.2. Faktori konverzije rizika vanbilansih pozicija
Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija banke dati su u pregledu 14-6.
472
Pregled 14-6: Kreditni konverzioni faktori vanbilansnih aktivnosti
POSLOVNA AKTIVNOST BANKE I KONVERZIONI FAKTORI
a) Konverzioni faktor 100 procenata
472
Services Industry, Third Edition, MacMillan Puublishing Company, New York, 1989.
godine, str. 638. Sline opise faktora konverzije naveli su: Dr Branko Vasiljevi: Novi
meunarodni standard solventnosti, Jugoslavensko bankarstvo br.2, Beograd, februar
1989. godine, str. 19-21, i Dragia Vukovi: Komitet za bankarske propise i kontrolu
Meunarodna saglasnost o obimu kapitala i standardima za kapital, Jugoslavensko
bankarstvo br. 9, Udruenje banaka Jugoslavije, Beograd, 1990. godine, str. 50.
BANKE I RIZICI 399
1. Direktne supstitucije kredita (opte garancije zaduenosti ukljuujui standby
akreditive za servisiranje kredita kao finansijske garancije za kredite i hartije).
2. Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim
kreditnim supstitucijama (na primer: standby akreditivi).
3. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini i prodaji aktive sa regresom, ako ve nije
ukljuena u bilans.
4. Terminski ugovori (tj. ugovorne obaveze) za kupovinu aktive ukljuujui i
finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (drawdown).
b) Konverzioni faktor 50 procenata
1. Transakcije povezane sa neizvesnou (garancije za uee na licitacijama, za
dobro izvrenje posla, varanti i standby akreditivi za parcijalne transakcije).
2. Nekoriene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospea preko jedne
godine ukljuujui garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije.
3. Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF-revolving
underwriting facilities) i mehanizmi garantovanja kratkoronih obaveza preko
emisije kratkoronih hartija od vrednosti (NIF-note issuance facilities).
c) Konverzioni faktor 20 procenata
1. Komercijalni akreditivi
d) Konverzioni faktor 0 procenata
1.Nekoriene finansijske obaveze, koje imaju orginalno dospee od jedne godine ili
manje i koje su bezuslovno ponitive u bilo koje vreme.
400 BANKE I RIZICI
BANKE I RIZICI 401
K L J U N E R E I
402 BANKE I RIZICI
Kljune rei
ADEKVATNOST KAPITALA (Kapital Adequacy): Nivo kapitala koji omoguava
banci da apsorbuje (kreditne) gubitke i omoguava adekvatna sredstva za odravanje
poslovanja banke.
AKCIJSKI KAPITAL (Equity Capital): Kapital obezbeen od akcionara, koji ima tri
funkcije: zatitu kreditora i depozitara, bazu za regulaciju i sredstva za redovno
poslovanje.
AKREDITIV (Letter of Credit): Garancija plaanja izvozniku od strane banke, kad se
ispune odgovarajui ugovoreni uslovi.
AKTIVA BILANSA BANKE (Asset of Bank Balance Sheet): Leva strana bilansa
banke, koja predstavlja imovinu banke u raznim oblicima izraenu u novcu.
BANKA (Bank): Samostalna profitno orijentisana depozitno-kreditna finansijska
institucija, koja posluje u okviru sistema centralne banke.
BANKARSKI PORTFOLIO (Bank Portfolio): Homogeni deo aktive ili pasive banke u
okviru kojeg se mogu planirati i pratiti profit, bankarski rizici i njima upravljati.
BANKARSKI RESURSI: Desna strana bilansa, pasiva ili obaveze banke (bez
akcijskog kapitala) izraene kao depoziti i uzeti krediti.
BANKE VISOKIH PERFORMANSI (High Performance Banks): Banke koje imaju
znatno vee tj. nadprosenu stope prinosa na aktivu ili akcijski kapital nego druge
banke u peer grupi.
BILANS BANKE (Bank Balance Sheet): Finansijski izvetaj odnosno pregled stanja
aktive (sredstva) banke i izvore finansiranja (obavezae) sa kapitalom banke za
odreeni period i na odreeni dan.
BILANSNI PORTFOLIO RIZICI BANKE (Bank Balance Sheet Portfolio Risks):
Poslovni rizici vezani za pojedine delove aktive banke, kao to su kreditni portfolio i
investicioni portfolio. Najei su: kreditni rizik, rizik kamatne stope, rizik isporuke i
rizik revizije.
BONITET BANKE (Bank Solvency): Sposobnost banke da odgovara svojim
obavezama i da profitabilno posluje.
BONITET HARTIJE OD VREDNOSTI (Solvency of Security): Mogunost naplate
hartija o roku dospea od emitenta.
DEBITNA KARTICA (Debit Card): Kupovina debitnom karticom podrazumeva
istovremeno zaduenje rauna njenog imaoca.
DEPOZITI PO VI\ENJU (Demand Deposit): Depoziti koji su isplativi na zahtev.
DEPOZITI OROENI (Time Deposits): Depoziti ija isplata mora da bude najavljena.
DEREGULACIJA BANKARSKOG POSLOVANJA (Deregulation of Banking
Business): Proces poputanja, smanjenja ili eliminisanja propisanih ogranienja.
DEVIZNI KURS (Exchange Rate): Cena strane valute izraena u domaoj valuti.
DEVIZNO TRITE (Exchange Currency Market): Trite gde se prodaju i kupuju
devize; moe da bude zatvoreno i otvoreno.
BANKE I RIZICI 403
Kljune rei
DIREKTNO KREDITIRANJE (Direct Credit): Kreditiranje koje ukljuuje samo
kreditora i korisnika kredita, tj. ostvaruje se bez brokera ili posrednika.
DISKRIMINACIONA ANALIZA (Discriminatory Analysis): Korienje kljunih
koeficijenata ili specifinih kombinacija koeficijenata za izvrenje finansijske analize.
EFEKTIVNOST POSLOVANJA BANKE (Effectivity of Bank Business): Okrenutost
banke ka spoljnim faktorima i ostvarivanje rezultata na tritu (profita).
EFIKASNOST POSLOVANJA BANKE (Efficiency of Bank Business): Okrenutost
banke ka internim faktorima poslovanja, na racionalno poslovanje (smanjenje
trokova).
EKONOMINOST POSLOVANJA BANKE (Good Mangement of Bank): Poslovni
napori banke u cilju minimiziranja trokova na jedinicu prihoda ili maksimiziranja
prihoda na jedinicu trokova.
EKONOMIJA OBIMA (Economic of Scale): Redukcija prosenih trokova u dugom
vremenskom periodu kao rezultat porasta obima.
MULTIPLIKATOR AKCIJSKOG KAPITALA (Equity Multiplier-EM): Pokazuje
odnos ukupne aktive prema ukupnom deonikom kapitalu.
EMITOVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI (Issue of Securities): Najee se
emituju akcije i obveznice. Vre ih emitenti (drava, preduzee, banka, fond) u cilju
javne prodaje i prikupljanja novanih sredstava za poslovne poduhvate.
FAKTORI ANALIZE I OCENE KREDITNE SPOSOBNOSTI ZAJMOTRAIOCA
(Factors of Creditworthiness): To su: karakter (caracter), kapital (capital), kapacitet
(capacity), zaloga (colateral) i trini uslovi (conditions). Poznati su pod izrazom five
Cs.
FAKTORING (Factoring): Avans kredita pri emu jedna strana kupuje potraivanja od
druge strane uz diskont, bez preuzimanja rizika naplate kredita.
FDIC (Federal Deposit Insureance Corporation): Federalna korporacija za osiguranje
depozita, osnovana 1933. Od 1981.godine osigurana suma po jednoj tednoj partiji
kod jedne banke je $ 100.000.
FINANSIJSKE INOVACIJE (Financial Inovations): Izmene ili novi nain obavljanja
posla novih proizvoda ili uluga koji su implementirani da bi prevazili limite
(najee regulatorna ogranienja).
FINANSIJSKI LEVERID (Financial Leverage): Iznos duga korien za finansiranje
aktive banke.
FINANSIJSKI PLASMANI BANKE (Bank Financial Investment): To je zbir svih
oblika plasmana u aktivi bilansa banke.
FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE (Bank Financial Potential): To je zbir svih
izvora sredstava koje banka usmerava u razliite vrste plasmana.
FINANSIJSKI RIZIK (Financial Risk): Rizik nemogunosti da se ispune obaveze
prema dugu. Rizik koji rezultira iz korienja duga.
FINANSIJSKO TRITE (Financial Market): Mehanizam za efektivnu prodaju i
kupovinu finansijske aktive. Njega ine: trite novca, trite kapitala i devizno
trite.
FJUERSI (Futures): Kupovina i prodaja ugovora za odloenu isporuku kojom se
stupa u jednu organizovanu razmenu.
FUNKCIJE BORDA DIREKTORA (Functions Board of Directors): 1. da utvruje
opte ciljeve i politiku banke za ostvarivanje ciljeva; 2. da vri izbor sposobnih ljudi;
3. da daje savete menadment timu; 4. da ohrabruje druge da tite banku; 5. da
404 BANKE I RIZICI
Kljune rei
imenuje ljude iz obezbeenja; 6. da formira odgovarajue komitete i prati odgovornost
komiteta; i 7. da vri monitoring performansi banke i zaposlenih u nezadovoljstvu
politikama i svim regulatornim zahtevima.
GAP SREDSTAVA (Gap of Assets): Razlika izmeu aktive po varijabilnim kamatnim
stopama i pasive po varijabilnim kamatnim stopama.
GLOBALIZACIJA FINANSIJSKIH TRITA (Globalization of Financial Markets):
Podrazumeva rast i jaanje poslovne aktivnosti domaih banaka sa bankama u svetu.
HEDER (Hedger): Onaj ko koristi trita fjuersa da zatiti sebe od gubitaka kao
posledice kretanja kamatne stopa.
HEDING (Hedging): Delovanje na trinu poziciju fjuersa suprotno postojeoj
poziciji na tritu gotovine tako da se minimizira rizik finansijskih gubitaka od
nepovoljne promene cene: kupovina ili prodaja fjuersa kao privremenog supstituta za
gotovinsku transakciju koja e se desiti kasnije.
IMID BANKE (Bank Image): Percepcija banke od strane lokalnih graana.
INDUSTRIJA FINANSIJSKIH USLUGA (Financial Service Industry): Tradicionalni
finansijski posrednici i sektori i afilijacije nefinansijskih firmi, koje obezbeuju
finansijske usluge kao to su krediti, prihvatanje depozita, transfer sredstava.
INFLATORNA OEKIVANJA (Inflatory Expectation): Anticipirana stopa promena u
cenama. Ona se reflektuje na nominalnu kamatnu stopu koja uverava investitore u
specifinu realnu kamatnu stopu.
INSTRUMENTI FINANSIJSKOG TRITA (Financial Market Instruments): Ima dve
vrste instrumenata: kratkorone finansijske instrumente (novac i hartije od vrednosti
do jedne godine komercijalni papiri, depozitni certifikati, bankarski akcepti) i
dugorone finansijske instrumente (dugorone hartije od vrednosti preko jedne godine
akcije, obveznice, zalonice).
INVESTICONA BANKA (Investment Bank): Banka koja priprema emisiju, kupuje i
distribuira (prodaje) nove hartije od vrednosti.
IZLOENOST RIZIKU DEVIZNOG KURSA (Foreign Currency Risk Exposure): To
je izloenost banke rizicima promene deviznih kurseva. Postoje tri vrste izloenosti
riziku deviznog kursa: transakciona, bilansna i ekonomska.
KONCEPT ALM (Asset/Liability Mangement Concept): Koordinacija svih bilansnih
kategorija u cilju makimiziranja bogatstva deoniara.To je koncept integralnog
upravljanja aktivom i pasivom i odnosima aktive i pasive. Obuhvata faktore kamatne
stope, dospea, nivoe rizika, koji utiu na profitabilnost banke tokom vremena.
KORPORATIVNA KULTURA (Corporative Culture): Svaka banka, kao samostalni
finansijski entitet, ima neka svoja obeleja po kojima je prepoznatljiva meu drugim
slinim bankama, iji se skup naziva korporativnom kulturom.
KORPORATIVNA MISIJA (Corporative Mision): To je razlog, svrha ili sutina
postojanja banke u privrednoj i drutvenoj sredini. Jednom kad je definisana, misija
banke treba da ostane fokus usmeravanja energije zaposlenih u periodu od deset ili
dvadeset godina. Profit i liderstvo su rezultat pravilno orijentisane misije banke.
BANKE I RIZICI 405
Kljune rei
KREDIT (Credit): Potie od latinske rei credito.To je sporazum ili ugovor kojim se
neka vrednost roba, usluga ili novac daje u zamenu za obeanje da e se platiti
nekog kasnijeg datuma. Ima bankarsko, analitiko i knjigovodstveno znaenje.
KREDIT SKORING SISTEM (Credit Scoring System): Predvia kreditnu sposobnost
zajmotraioca korienjem statistikih metoda (multipla diskriminaciona analiza,
bodovni skoring modeli). Kredit skoring sistem predvia verovatnou otplate kredita
na bazi podataka iz zahteva za kredit i drugih podataka (prihod, broj kreditnih partija,
vreme boravka na jednom mestu).
KREDITNA KARTICA (Credit Card): Platena kartica izdata osobi sa
zadovoljavajuim kreditnim rejtingom za maloprodajnu kupovinu ili davanje unapred
gotovine iz ranije odobrene kreditne linije.
KREDITNA LINIJA (Line od Credit): Maksimalni iznos raspoloivog kredita za
kreditnu karticu, koji kreditor moe da menja u bilo koje vreme, i raspoloiva sredstva
zajmotraiocu za odreeni period na bazi revolvinga.
KREDITNA SPOSOBNOST ZAJMOTRAIOCA (Creditworthiness of Borrower):
Opta kvalifikacija za odobravanje kredita zajmotraiocu bazirana na kreditnoj istoriji
zajmotraioca, na miljanju kreditora ili na primeni determinanti kredit skoring
metoda, ako se koristi.
KREDITNI PORTFOLIO (Loan Portfolio): Deo plasmana sredstava banke putem
kredita grupisan po vrsti kredita (komercijalni, stambeni i potroaki), delatnostima,
tipu korisnika kredita, roku dospea, kamatnoj stopi itd. To je najvei i najznaajniji
portfolio aktive u komercijalnom bankarstvu.
KREDITNI RIZIK (Risk of Credit): Rizik da korisnik kredita nee vratiti kredit prema
uslovima u originalnom ugovoru o kreditu. Kreditni rizik je jedan od primarnih rizika
u kreditiranju, kao i rizik kamatne stope.
KUNO BANKARSTVO (Home Banking): Korienje kompjuterskih terminala u
kui sa pristupom baninim raunima i izvrnim transakcijama.
LIKVIDNOST BANKE (Bank Liquidity): Sposobnost banke da izmiruje svoje tekue
finansijske obaveze. Adekvatna likvidnost znai da je banka sposobna da zadovoljava
potrebe depozitara za podizanjem novca i potrebe zajmotrailaca za kreditom ili
gotovinom.
NETO IMOVINA BANKE (Net Asset of Bank): Ukupna aktiva minus ukupne
obaveze u pasivi banke (sem akcijskog kapitala).
NETO KAMATNA MARGINA (Net Interest Margin): Razlika izmeu proseno
agregirane stope zarade na kreditni ili investicioni portfolio minus prosena agregirana
stopa obaveza i kapitala.
NETO PROFITNA STOPA (Net Profit Margin): Merenje neto prihoda generisanog od
svake jedinice bruto prihoda.
NETO SADANJA VREDNOST (Net Present Value): Suma sadanje vrednosti svih
anticipiranih buduih ulaza minus inicijalni trokovi ili projektovani izdaci.
NOMINALNA VREDNOST (Face Value): Odnosi se na nominalni tampani iznos
vrednosti na obveznici ili noti.
OPTIMALNI PORTFOLIO (Portfolio Optimum): Portfolio koji optimizira ciljeve
banke (t.j. maksimizira profit, minimizira trokove kapitala, diversifikuje rizik,
doprinosi rastu).
OSIGURANI KREDITI (Secured Loans): Krediti koji su obezbeeni osiguranjem ili
kolateralom.
406 BANKE I RIZICI
Kljune rei
PASIVA BILANSA BANKE (Liability of Bank Balance Sheet): Obaveze banke
iskazane u bilansu i kapital banke.
PIR GRUPA (Peer Group): Uzorak grupe u okviru delatnosti (na primer, industrije
finansijskih usluga, komercijalnih banaka) iji se finansijski izvetaji koriste da
kreiraju norme standarda za komparaciju racija (koeficijenata).
PORTFOLIO MENAMENT (Portfolio Management): Upravljanje pojedinim
portfolijm banke (kreditima, hartijama od vrednosti) u cilju optimalnog doprinosa
profitu banke.
PROFITNI CENTAR (Profit Center): Poslovna jedinica banke glavna filijala,
filijala, ekspozitura koja generie profit kao.posledicu ostvarenih prihoda i rashoda.
POVRAT NA AKCIJSKI KAPITAL (Return on Equity-ROE): Neto prihod podeljen
sa neto vrednou izraen u procentima.
RACIO ANALIZA (Ratio Analysis): Tehnika za utvrivanje operativnih karakteristika
firme preko razvoja i evaluacije standardizovanih mera performansi.
RASKORAK (Spread): Razlika izmeu nuene i traene cene. Kod kupovine hartija
od vrednosti razlika izmeu plaene cene emitentu za hartiju od vrednosti i cene po
kojoj je ona prodata.
REGULACIJA (Regulation): Regulisanje, ureivanje ili ograniavanje odreenih
poslova banaka raznim vrstama propisa u cilju limitiranja preduzimanja rizika.
REREGULACIJA (Reregulation): Uvoenje regulatornih ogranienja dizajniranih da
se usmere na specifine programe ili procese primenjene za nadmudrivanje
prethodne regulacije.
REVOLVING KREDIT (Revolving Credit): Aranman putem koga korisnik kredita
moe pozajmljivati i otplaivati prema potrebi tokom specifinog vremenskog perioda
do utvrenog maksimalnog nivoa pozajmljivanja.
RIZIK (Risk): Rizik se definie kao neizvesnost neke posledice ili dogaaja.
RIZIK KAMATNE STOPE (Interest Rate Risk): Verovatnoa da e rast kamatnih
stopa smanjiti vrednost finansijske aktive.
RIZIK LIKVIDNOSTI (Liquidity Risk): Rizik da finansijska institucija nee imati
adekvatnu gotovinu ili drugu likvidnu aktivu da zadovolji tranju.
RIZIK NESOLVENTNOSTI (Insolvenci Risk): Rizik da e institucija postati
insolventna ili da e obaveze prevazii aktivu.
SEKJURITIZACIJA (Securitization): To je prepakivanje loih kredita u hartije od
vrednosti odnosno proces u kojem provajder visokotrokovnog kredita zamenjuje taj
kredit nietrokovnim institucionalnim investorom na tritu kapitala.
SEKUNDARNE REZERVE (Secundary Reserves): Rezerve koje obezbeuju zatitu
likvidnosti za prognozirane potrebe u gotovini i za nepredviene okolnosti.
SEKUNDARNI KAPITAL (Secundaru Capital): Isplative povlaene akcije,
subordinatne note i zalonice.
BANKE I RIZICI 407
Kljune rei
SEKUNDARNO TRITE HARTIJA OD VREDNOSTI (Securities Secundary
Market): Trite koje ukljuuje prodaju starih (postojeih) hartija od vrednosti od
postojeih vlasnika novim vlasnicima.
SPOT TRITE (Spot Market): Trite gde je isporuka trenutna i plaanje trenutno.
Spot trite poznato je i pod nazivom trite gotovine (cash market).
STANDARD ADEKVATNOSTI KAPITALA (Capital Adequacy Standard): Utvreni
nivo kapitala prema portfolio riziku, korien od strane menadera i personala
regulatornih institucija pri odreivanju zdravlja banke.
STENDBAJ AKREDITIV (Standby Letter of Credit): Garancija da e pojedina banka,
ako bude potrebno, isplatiti izdavaoca komercijalnih papira po dospeu.
STRATEGIJSKE OPCIJE (Strategic Options): Alternativne strategije rasta i opstanka
u deregulisanoj sredini. Tipine strategije su: 1) kompanije sa kompletnim uslugama,
2) kompanije sa uslugama niskih trokova sa fokusom na uske proizvodne linije i 3)
kompanije sa fokusom na specifine potrebe korisnika.
STRATEGIJSKO PLANIRANJE (Strategic Planning): Razvoj kontinuiranog procesa,
koji se sastoji od: 1) formulisanja ciljeva, 2) evaluacije konkurentske snage i slabosti
firme i 3) poslovnog plana.
TROKOVNI CENTAR (Cost Center): Organizacioni deo banke sektor, odeljenje,
sluba koji gemnerie trokove kao servis profitnim centrima i menadment timu
banke.
TRITE KAPITALA (Capital Market): Trite dugoronih hartija od vrednosti (na
primer, obveznica sa duim rokom od jedne godine) i akcija.
TRITE NOVCA (Money Market): Trite kratkoronih debitnih instrumenata,
obino sa kraim rokom od jedne godine.
UPRAVLJANJE LIKVIDNOU (Liquidity Management): Projekcija tranje za
sredstvima i obezbeivanje adekvatnih rezervi za zadovoljavanje ovih potreba.
UPRAVLJANJE OBAVEZAMA (Liability Mangement): Korienje pasive ili
pozajmljenih sredstava za udovoljavanje likvidnosti ili potrebe za sredstvima ili za
osiguranje ili za poveanje portfolija.
VANBILANSNE AKTIVNOSTI BANKE (Off-Balance Sheet Activities): Obaveze
koje se ne reflektuju na bilans banke kao to su kreditna linija, akreditiv ili druge
uslovne obaveze.
VRU NOVAC (Hot Money): Sredstva koja imaju brz tok ka veoj zaradi i kreu se
brzo kad se nudi vea zarada od druge institucije.
408 BANKE I RIZICI
Kljune rei
BANKE I RIZICI 409
LITERATURA
410 BANKE I RIZICI
Literatura
1. Alexander J. Gordon i Sharpe F. William: Analiza obveznica, Ekonomika,
Beograd, 11/91
2. Alexander Willard and Downey R.Gerald, Jr.: Handling Problem Loans, u
knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H.
Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones - Irwin,
Homewood, Illinois, 1988.
3. Altman Edward, Haldeman R.G. and Narayanan P.: ZETA Analysis: A New
Model to Indentify Bankruptcy Risk of Corporations, Journal of Banking
and Finance 1, 1977.
4. Altman I. Edward: Managing the Commercial Lending Process, u knjizi:
Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert
A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.
5. Andersen Arthur and Co: New Dimensions in Banking: Managing the
Strategic Position, Bank Administration Institute, Chicago, 1983. godine,
izlaganje prvo, str. 5.
6. Arnott D. Robert and Clarke G.Roger: Active Asset Allocation, u knjizi:
Portfolio & Investment Management State of the Art Research, Analysis and
Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago,
Illinois, 1989.
7. Austin W.Douglas, Hakala R.Donald and Scampini J.Thomas: Modern
Banking A Practical Gude to Managing Deregulated Financial Institutions,
Second Edition, Bank Administration Institute, Rolling Meadows, Illinois,
1988.
8. Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Herper & Row Publishers, New
York, 1981.
9. Barjaktarovi, M. Sekjuritizacija aktive u bankama, Bankarstvo,
Udruenje banaka Srbije, Beograd, 1/2004.
10. Bartles R.: Credit Management, The Ronald Press Company, New York,
1967.
11. Beck J.Steven: Financing Leveraged Buyouts, u knjizi: The Bankers
Handbook, Third Edition, Edited by William H. Baughn, Thomas I. Storrs
and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988.
12. Berger A.N., Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross-
Border Banking Performance, IMF Publication, 2000.
13. Berry L. Leonard, Bennett R.David and Brown W. Carter: Service Quality
A Profit Strategy for Financial Institutions, Dow Jones-Irwin, Hommewood,
Illinois, 1989.
14. Berry L. Leonard, Futrell M.Charles and Bowers R.Michael: Bankers Who
Sell Improving Selling Effectivness in Banking, Bankers Publishing
Company, Boston, 1985.
BANKE I RIZICI 411
Literatura
15. Bliss R., Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of Some
Salient Issues, Federal Reserve Bank Chicago, Economic Perspectives, prvi
kvartal 2001.
16. Bort Richard: Corporate Cash Management Handbook, Warren Gorham and
Lamont, Boston, 1989.
17. Bowen H.William and Dominik dr John: Effective Comunications of
Corporate Policy, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by:
William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charles E. Walker, Dow Jones-
Irwin, Homewood, Illinois, 1988.
18. Bryan H.William: The Banker and the Credit Decision, u knjizi: Bank Credit,
Edited by Herbert V. Prochnow, Harper & Row, Publisher, New York, 1981.
19. Buzzell D. Robert and Gale T. Bradley: The PIMS Principles, The Free Press,
New York, 1987.
20. Canals J., Universal Banking. International Comparisons and Theoretical
Perspectives Clarendon Press, Oxford, 1997.
21. Christenson R.David: Agricultural Lending, u knjizi: The Bankers
Handbook, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E.
Walker, Third Edition, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.
22. Committee on Banking Regulations and Supervisory Practices u Bazelu,
materijal iz 1987. godine
23. Compton H. Eric: Inside Commercial Banking, Second Edition, Joh Wiley
and Sons, New York, 1985.
24. Compton H.Eric: Inside Commercial Banking, Second Edition, Joh Wiley
and Sons, New York, 1985.
25. Compton N.Eric: New World of Commercial Banking, Lexington Books,
New York, 1987.
26. Compton N.Eric: The New World of Commercial Banking, Lexington Books,
New York, 1987.
27. Copeland Tom, Koller Tim and Murren Jack: Valuation - Measuring and
Managing the Value of Companies, McKinsey & Company, Inc., John Wiley
& Sons, New York, 1991, str. 375-397.
28. Crigger R.Jack: An Ocean of Cs, u The Journal of Commercial Bank
Lending, December 1975.
29. irovi dr Milutin: Bankarski menadment, Ekonomski institut Beograd,
Beograd, 1995.
30. irovi dr Milutin: Devizni kurs, Bridge Company, Beograd, 2000.godine
31. irovic dr Milutin: Monetarno - kreditni sistem, Savremena administracija,
Beograd, 1976.
32. irovi M., Tendencije u evropskom bankarstvu i mogunosti domaih
banaka, Jugoslovensko bankarstvo, Beograd, maj 2001.
33. irovi M., Bankarstvo. Bridge Company, Beograd, 2001.
34. irovi M., Fuzije i akvizicije, Prometej, Novi Sad, 2004.
35. uri dr Uro: Bankarski portfolio menadment - Strategijsko upravljanje
bankom, bilansima, kvalitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, Novi
Sad, Feljton, 2002.
36. uri dr Uro: Marketing poslovne banke, Feljton, Novi Sad, 1997.
412 BANKE I RIZICI
Literatura
37.uri dr Uro: Strategijsko planiranje u bankarstvu Oblikovanje uspene
profitne strategije banke, Feljton, Novi Sad, 1999.
38. uri dr Uro: Upravljanje rastom i performansama banke, Mladost-
holding, Loznica, 2003.
39. uri N. dr Uro: Marketing poslovne banke, drugo izdanje, Feljton, Novi
Sad, 1997.
40. uri N. dr Uro: Upravljanje kvalitetom bankarskih proizvoda i
usluga, Novosadski bankar Novosadske banke d.d. br.21-22, Novi Sad, 1993.
41. ABA Banking Journal, October 1988.
42. Dai D. \., Principi internacionalne ekonomije, Delta press, Beograd, 2005.,
43. Dabi dr Stojan: Poslovanje sa hartijama od vrednosti, u knjizi grupe autora:
Tehnologija spojnotrgovinskih polova, Jugoslavijapublik, Beograd, 1992.
44. David I. Hoffland: A Model Bank Investment Policy, Financial Analysts
Journal, Maj-June 1978.
45. David Sutton: Understanding the Stock Market SelfTeaching Seminars, One
of Series of Hands On Workshops Dedicated to the Serious Investor, Probus
Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.
46. Davis I. Steven: Exelence in Banking A profit of superior management
based on insight into Citibank, Deutsche Banke, Morgan and 13 others
selected banks, MacMillan Press, London, 1984.
47. DeRosa F. David: Managing Foreign Exchange Risk Strategies for Global
Portfolios, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1991.
48. Dickerson S.Charles: Financial Analysis for Credit Decisions, u knjizi: The
Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas
I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.
49. Dill A. dr Arnold: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability
Management, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by:
William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-
50. Donnelly H.James, Berry L.Leonard and Thompson W.Thomas: Marketing
Financial Services A Strategic Vision, Dow Jones-Irwin, Homewood,
Illinois, 1985.
51. Donnelly H.James, Jr. and Skinner Steven: The New Banker - Developing
Leadership in a Dynamic Era, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989.
godine, str. 127.
52. Downes John and Goodman Elliot Jordan: Dictionary of Finance and
Investment Terms, Third Edition, Barrons Business Guides, New York,
1991.
BANKE I RIZICI 413
Literatura
53. Dr Albert Mahrabian: Your Inner Path to Investment Success Insights into the
Psychology of Investing, Porobus Publishing Company, Chicago, Illinois,
1991.
54. Durand David: Risk Elements in Consumer Installment Lending, National
Bureau of Economy Research, New York, 1941.
55. Edwards H.: Credit Management Handbook, John Wiley & Sons, New York,
1985.
56. Ekonomist, NIP Ekonomist Media Group, Beograd (brojevi iz 2005-06 god.)
57. Ekonomska enciklopedija, druga knjiga, Savremena administracija, Beograd,
1984.
58. European Banker od 20. februara 1990.
59. Fabozzi J. Frank and Fabozzi T. Dessa: Survey of Bonds and Mortgage-
Backed Securities, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-
the-Art Research, Analysis and Strategies, Probus Publishing Companies,
Chicago, Illinois, 1989.
60. Fabozzi J. Frank, Modigliani Franco and Perri G.Michael: Fundation of
Financial Market and Institutions, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New
Jersey, 1994.
61. Farin A.Thomas: Programs to Assist Individual Managers in Information
Management and Decision Making, u knjizi: The Bankers Handbook, Third
Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E.
Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988.
62. Ferguson R., Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27.
oktobra, BIS Review, 9. novembar 1998.
63. Filipovi Ratko: Meunarodna poslovna pravila i obiaji, etvrto dopunjeno i
izmenjeno izdanje, Privredni pregled, Beograd, 1972.
64. Finansijski leksikon, redaktor dr Ivo Periin, Informator, Zagreb, 1962.
65. Fitch Thomas: Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New
York, 1990.
66. Gilpatrick Ralph, Jr. and Casper T. Ronald: Bank Credit Policy, u knjizi:
Bank Credit, edited by: Herbert V. Prochnov, Harper and Row Publishers,
New York, 1981.
67. Glenn M.G., Garcia F.I., Encyclopedia of Banking and Finance, Bankers
Publishing Company, Boston, 1983.
68. Golijanin dr Milan: Bankarstvo Jugoslavije - Teorija, organizacija,
poslovanje, tree dopunjeno i izmenjeno izdanje, Privredni pregled,
Beograd, 1983.
69. Gordon J. Alexander i William F. Sharpe: Analiza obveznica, Ekonomika,
Beograd, 11/91
70. Graddy B. Duane and Spencer H.Austin: Managing Commercial Banks
Community, Regional and Global, Prentice Hall, Englewood Cliffs, New
Jersey, 1990.
71. Gross Laura: Elite Customers Move the Most, Account-Switching Study
Shows, American Banker, October 5, 1987.
72. Gup B.E., Kolari J.W., Commercial Banking - The Management of Risk.
John Wiley &Sons, 2005.
414 BANKE I RIZICI
Literatura
73. Hale H.Roger: Credit Analysis A Complete Guide, John Wiley and Sons,
New York, 1983.
74. Hartman P. Timothy and Mack E. John: Capital Planning and Management, u
knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H.
Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin,
Homewood, Illinois, 1988.
75. Haslem A.John: Commercial Bank Management, Reston Publishing Compan
y, Reston, Virginia, 1985.
76. Hawkins J., Mihaljek D,. The banking industry in the emerging market
economies: competition, consolidation and systemic stability- an overview,
Bank for International Settlements, 2006.
77. Heffernan A.Shelagh: Sovereign Risk Analysis, Allen & Unwin Publishers
Ltd, London WC1A ILU, UK, 1986.
78. Hennie van Greuning i Sonja Brajovi Bratanovi: Analiza i upravljanje
bankarskim rizicima Pristup za ocenu organizacije upravljanja rizicima i
izloenosti na finansijskom tritu, drugo izdanje, MATE, Zagreb, 2006.
79. Herring J.Richard: Managing Foreign Exchange Risk, Probus Publishing
Company, Chicago, Illinois, 1983.
80. Hoffland I. David: A Model Bank Investment Policy, Financial Analysts
Journal, Maj-June 1978.
81. http://www.bis.org.
82. http://www.bis.org/publ/bppdf/bispap28.pdf ,
83. http://www.fdic.gov
84. http://www.fdic.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index.html .
85. http://www.gruppointesa.it.
86. http://www.imf.org.
87. http://www.imf.org/external/pubs/cat/shortres.cfm?
TITLE=international+Capital+Markets&auth_ed=&subject=&ser_note=All&
datecrit=During&Lang_F=All&brtype=Date&YEAR=Year&submit=Search .
88. Humphrey B. David: Cost and Scale Economies in Bank Intermediation, u
knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and
Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.
89. International Capital Markets, International Monetary Fund, septembar 2000.
90. Ivanovi mr Peria: Zatita od rizika deviznog kursa - Heding na deviznom
tritu, Account, Novi Sad, 1994.
91. Ivanovi Peria: Risk Management-Status and the challenges of strategic
and operatinal management in Serbian banks and insurance environment,
seminar: Univerzitet Braa Kari& University of Business and Finance
Switzerland & Akademija za bankarstvo, Beograd, Februar, 2006.
92. James V. Baker, Jr.: Asset-Liability Management IV, Banking, (September),
1978.
BANKE I RIZICI 415
Literatura
93. Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive (Uniform
Customs and Practice for Documentary Credits), Meunarodna trgovinska
komora, Pariz (MTK).
94. Jednoobrazna pravila za inkaso komercijalnih papira (Uniform Rules for the
Collection of the Commercial Papers),Meunarodn trgovinska komora Pariz
(MTK), 1958. godine od Meutim, njihova primena je obustavljena jula
1963. godine, da bi bila donesena nova 1967
95. Jeli Ranko: Rizici u poslovnim bankama, analiza i regulisanje, Beograd,
1988. godine, magistarski rad,
96. Jenrette H.Richard: Portfolio Management: Seven Ways to Improve
Performance, u knjizi: Classics an Investors AnthologyThe most interesting
ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis
with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989.
97. Johnson P. Frank and Johnson D Richard.: Commercial Bank Management,
The Dryden Press, New York, 1985.
98. Johnson P.Frank and Johnson D.Richard: Commercial Bank Management,
The Dryden Press, New York, 1985.
99. Jones K.D., Critchfield T., Consolidation in the U.S. Banking Industry: Is
the Long, Strange Trip About to End? FDIC Banking Review, 2006.
100.Jovi dr Srboljub: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990.
101.Jovi Dr Srboljub: Bankarstvo, Nauna knjiga, Beograd, 1990.
102.Jurkovi P.: Razvojna i kreditna sposobnost investitora u zborniku:
Poslovne finansije, Narodne novine, Zagreb, 1980..
103.Kane J. Edward: Strategic Planning in a World of Regulatory and
Technological Change, u knjizi:Handbook for Banking Strategy, edited by:
Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New
York, 1985.
104.Kaplan S. Robert and Norton P.David: The Balanced Scorecard Measures
that Drive Performance, Harvard Business Review on Measuring Corporate
Performance, Harvard Business School Press, 1998.
105.Katunari dr Ante: Banka Principi i praksa bankovnog poslovanja, drugo
izdanje, Poduzee Banka, Zagreb, 1977.
106.Kaufman G. George: The Securities Activities of Commercial Banks, u
knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall &
107.Kaufman G.George: The Securities Activities of Commercial Banks, u knjizi:
Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert
A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.
108.Kaufman H., Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and
Policy Significance, Economic Review, Federal Reserve Bank of Kansas
City, 1994.
109.Kenneth R. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach,
Atlanta Trust Company of Georgia, Course Outline, 1983. (April 20).
110.Klai Bratoljub: Rijenik stranih rijei, Zora, Zagreb, 1962.
111.Kneevi dr Milan: Banka Organizacija i poslovanje, prvo izdanje, kolska
knjiga, Zagreb, 1984.
416 BANKE I RIZICI
Literatura
112.Koch T. W., Macdonald S. S., Bank Management, Thomson- South-Western,
New York, 2003.
113.Kotler Ph., Lane K., Marketing menadment, Data status, (autorizovani
prevod) Beograd, 2006.
114.Kotler Ph., Marketing Management Analysis, Planing and Control, Prentice
Hall, Englewood Cliffs New York.
115.Krsti B., Bankarski menadment, Ekonomski fakultet, Ni, 2004.
116.Leitner F.: Bilanztechnik und Bilanzkritik, X Aufl. Berlin, 1933.
117.Levich M. Richard and Wihlberg G.Glas: Exchange Risk and Exposure,
Lexington Books, New York, 1989. godine, strana 24-25. prema mr Perii
Ivanoviu: Zatita od rizika deviznog kursa Heding na deviznom tritu,
Accout, Novi Sad, 1994.
118.Ljuti mr Branko: Signali opasnosti pred propast firme, Ekonomska politika
broj 2065/91.
119.Logan Ward John: Managing the Investments Portfolio of the Bank, u knjizi:
The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn,
Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood,
Illinois, 1988.
120.Mahrabian dr Albert: Your Inner Path to Investment Success Insights into the
Psychology of Investing, Porobus Publishing Company, Chicago, Illinois,
1991.
121.Maisel J. Sherman: The Meashurement of Capital Adequacy, u knjizi: Risk
and Capital Adequacy in Commercial Banks, edited by Sherman J. Maisel,
The University of Chicago Press, Chocago, 1981.
122.Marshall J., Interview: Firebrand in Navy and Gray, US Banker online,
1996.
123.McDonald M.Jay and McKinley E.John: Corporate Banking A Practical
Approach to Lending, Dryden Press, New York, 1984.
124.McLintoc Marwick Peat: Banking in the UK, London, 1988.
125.Metz de Glr: Off Balance Sheet Finance, 1985
126.Miller LeRoy Roger and VanHose D. David: Modern Money and Banking,
Third Edition, McGraw-Hill, New York, 1993, prevod Mate d.o.o. Zagreb,
1997.
127.Milling Bryan E.: Cash Flow Problem Solver Procedures and Rationale for
the Independent Businessman, Chilton Book Company, Rander, Pa., 1981.
godine strana 6.
128.Mishkin F. S., Strahan P.E., What will tehnology Do to Financial
Structure? Brooking- Wharton Papers on Financial Services, 1/2000.
129.Munn G. Glenn and Garcia F.L.: Encyclopedia of Banking and Finance,
Eighth Edition, Revised and Expanded, Bankers Publishing Company,
Boston, 1983.
BANKE I RIZICI 417
Literatura
130.Nagle Reid and Petersen Bruce: Capitalization Problems in Perspective, u
knizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and
131.Nicolas J. Santoro: Bank Operation Mangement Finding & Exploiting
Hidden Profit Opportunities Inside Your Bank, Bankers Publishing Company,
Chicago, Illinois, 1992.
132.Olson L. dr Ronald: Evaluation of Financial Performance, u knjizi: The
Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas
I. storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.
133.Orgler E.Yair and Wolkowitz Benjamin: Bank Capital, The Dryden Press,
New York, 1976.
134.Payment system in the EU European Central Bank, National Central Banks,
National Bankers, 2000.
135.Pierce J., The Future of Banking., Yale University Press, New Haven, 1991.
136.Pohlman E. Jerry: A Framework for Strategic Planning, u knjizi: Handbook
for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A.
Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985.
137.Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and
Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago,
Illinois, 1989.
138.Pravila za tumaenje trgovakih termina odnosno INCOTERMS
(International Rules for the Interpretation of Trade Terms), doneta od
Meunarodne trgovinske komore u Parizu (MTK). 1936.
139.Prindl R. Andreas: Foreign Exchange Risk, John Willey & Sons, New York,
1985. godine, preuzeto od: Mr Peria Ivanovi: Zatita od rizika deviznog
kursa - Heding na deviznom tritu, Account, Novi Sad, 1994
140.Privredni leksikon, Informator, Zagreb, 1961.
141.Publikacija MTK br. 400 Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne
akreditive, Nacionalni odbor SFRJ MTK u Beogradu i Jugoslavijapublik,
Boegrad, 1984.
142.Redding Donald S.: Longer Term Lending, u knjizi: The Bankers
Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs
and Charls I. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood Illinois, 1988.
143.Reed W. Edward and Gill K. Edward: Commercial Banking, Fourth Edition,
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989.
144.Reed W. Edward and Gill K.Edward: Commercial Banking, Fourth Edition,
Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1989.
145.Reifler B. Donald and Mavrides P. Lazaros: Funding Source and Strategies
for Banks of Various Sizes, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition,
Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow
Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.
146.Report on consolidation in financial sector, IMF- Group of Ten, januar 2001.
147.Rezaee Zabihollah: Financial Institutions, Valuations, Mergers, and
Acquisitions The Fair Value Approach, Second Edition, John Wiley &
Sons, New York, 2001.
148.Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve
Performance, u knjizi: Classics an Investors AnthologyThe most interesting
418 BANKE I RIZICI
Literatura
ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis
with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989.
149.Richard Saul Wurman, Alan Siegel & Kenneth M. Morris: The Wall Street
Journal Guide to Understanding Money & Markets, Access Press Publication,
New York, 1990.
150.Riefler B. Donald and Mavrides P.Lazaros: Funding Sources and Strategies
for Banks of Various Sizes, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition,
Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs and Charls E. Walker, Dow
Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.
151.Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks, edited by Sherman J.
Maisel, The University of Chicago Press, Chicago, 1981.
152.Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi, Fokus,
Beograd, 1990.
153.Rizzolo D. Richard: Operation Mangement, u knjizi: The Financial Services
Handbook Executive Insights and Solution, Editors: Eileen M. Friars and
Robert N. Gogel: John Wiley & Sons, New York, 1987.
154.Rodi dr Jovan: Poslovne finansije, Ekonomika, Beograd, 1991. godine,
strana 163-165. Istu podelu kamatnih stopa nalazimo i u knjizi dr Nenada
Vunjaka: Finansijski menadment Poslovne finansije i poslovno bankarstvo,
Ekonomski fakultet Subotica, 1994.
155.Rose P.S., Hidgins S.S., Bankarski menadment i finansijske usluge, Data
status, Beograd, 2005., str. 4.
156.Rose S. dr Peter: The Economics of the Banking Firm, u knjizi: The Bankers
Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs
and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin Homewood, Illinois, 1988.
157.Rose S. Peter and Fraser R.Donald: Financial Institutions, John Wiley &
Sons, New York, 1985.
158.Rose S. Peter: Commercial Bank Management, Third Edition, Irwin, 1995.
159.Rosenberg M.Jerry: Dictionary of Banking & Financial Services, Second
Edition, John Wiley & Sons, New York, 1985.
160.Rousakis N.Emmanuel: Commercial Banking in an Era of Deregulation,
Preager, New York, 1984.
161.Roussakis Emmanuel: Commercial Banking in an Era of Deregulation,
Preager, New York, 1984.
162.Sanford Ch., Financial Markets in 2020, Economic Review, Federal
Reserve Bank of Kansas City prvi kvartal, 1994.
163.Saunders Anthony: Financial Institutions Management A Modern
Perspective, Irwin, 1994.
164.Savaiko Bernard: Trading in soft commodity Futures, John Wiley & Sons,
New York, 1985.
BANKE I RIZICI 419
Literatura
165.Sinkey F. Joseph Jr.: Commercial Bank Financial Management in the
Financial Services Industry, MacMillan Publishing Company, New York,
1989.
166.Smithson W.Charles with Smith W.Clifor, Jr. and Sykes D.Wilford:
Managing Financial Risk A Guide to Derivative Products, Financial
Engineering and Value Maximization, Irwin, 1995.
167.Staki mr Budimir: Prirunik za spoljnotrgovinsko poslovanje, Struna
knjiga, Beograd, 1986.
168.Stevens G.T., Jr.: Economic and Financial Analysis of Capital Investments,
John Wiley and Sons, New York, 1979.
169.Stiglitz J., The Role of State in Financial Markets, Annual Conference on
Development Economies, The World Bank, 1994., Washington.
170.Stigum L. Marcia and Branch O. Rene, Jr.: Managing Bank Assets and
Liabilities Strategies for Risk Control and Profit, Dow Jones-Irwin,
Homewood, Illinois, 1983..
171.Stojanovi eljko: SWIFT ulaznica za elektronsko bankarstvo, asopis
Jugoslovensko bankarstvo br.3, Udruenje banaka Jugoslavije, Beograd, mart
1989.
172.Sutton David: Understanding the Stock Market SelfTeaching Seminars, One
of Series of Hands On Workshops Dedicated to the Serious Investor, Probus
Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989.
173.Swenson Lynda and Lodge D.Richard: Market Instruments and Market
Structure for Short-Term Liquid Investments, u knjizi: The Bankers
Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. storrs
and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988.
174.The Bankers Handbook, edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs
and Charls E. Walker, Third Edition, Dow Jones-Irwin, Homwwood, Illinois,
1988.
175.The Capital Budgeting Handbook, Edited by: Mike Kaufman, Dow Jones-
176.The FDICs Manual of Examination Policies, Section H, revised, December
1, 1962.
177.The New York Times, Sunday, June 16, 1991. godine, section The Week in
Review.
178.Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barrons Business Guides, New
York, 1990.
179.Thornhill T.William: Risk Management for Financial Institution, Applying
Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company,
Rolling Meadows, Illinois, 1990.
180.US Department of Commerce u 1998. god.

; Booz, Allen&Hamilton u 1997
god.

; Goldman Sach& Boston Consalting Group
C
181.Vasiljevi dr Branko: Novi meunarodni standard solventnosti,
Jugoslavensko bankarstvo br.2, Beograd, februar 1989.
182.Vukovi M., Bankarstvo - organizacija i poslovanje banka, Nauna knjiga,
Beograd, 1967.
183.Vunjak dr Nenad: Finansijski menadment Poslovne finansije - poslovno
bankarstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 1994.
420 BANKE I RIZICI
Literatura
184.Wolkowitz Benjamin: Managing Interest Rate Risk, u knjizi: Handbook for
Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis,
John Wiley & Sons, New York, 1985.
185.Wurman Saul Richard, Siegel Alan & Morris M.Kenneth: The Wall Street
Journal Guide to Understanding Money & Markets, Access Press Publication,
New York, 1990.
186.www. Citigroup.com. (The banker)
187.www.americancu.org . www.mycreditunion.com.
188.www.americancu.org . www.mycreditunion.com.
189.www.franklitempletion.com , www.scuder.com
190.www.franklitempletion.com , www.scuder.com
191.www.gecapital.com , www.ubswarburg.com, www.capitalone.com
192.www.gecapital.com , www.ubswarburg.com, www.capitalone.com
193.www.household.com ., www.gmacfs.com.
194.www.household.com ., www.gmacfs.com.
195.www.magnum.com , www.turnkeyhedgefunds.com)
196.www.magnum.com , www.turnkeyhedgefunds.com)
197.www.nbs.co.yu . lan 2., Zakon o bankama (Slubeni glasnikRS br.
107/2005).
198.www.nbs.co.yu . lan 4, Zakon o bankama , Slubeni glasnikRS, br.
107/2005
199.www.smithbarney.com , www.morganstanley.com
200.www.smithbarney.com , www.morganstanley.com
201.www.vanguard.com
202.www.vanguard.com
203.www.washingtonmutual.com , www.americanfsb.com
204.www.washingtonmutual.com , www.americanfsb.com
205.
.
www.nbs.co.yu. Zakon o bankama , Slubeni glasnik RS br. 107/2005
206.Zakon o hartijama od vrednosti, SFRJ, 1989..
207.Zenoff B. David: Perspectives on Financial Services Marketing, u knjizi:
Marketing Financial Services, Edited by: David B. Zenoff, Ballinger
Publishing Company, Cambridge, Massachusets, 1989.
208.drale J., Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska strutura i rast
bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006, Kvartalni monitor-ekonomskih
trendova i politika u Srbiji, FREN, Beograd, 4/2006.
209.ivkovi dr Boko i VidiZorica: Analiza i ocena kreditne sposobnosti
preduzea u amerikom komercijalnom bankarstvu, UBJ, Beograd,
Jugoslovensko bankarstvo 5/89
BANKE I RIZICI 421
BELEKA O AUTORIMA
Uro N. uri roen je 1939. godine u Podumu kod Otoca (Lika). kolovao se u
Otocu i Vukovaru. Studirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u
Beogradu. Najvei deo prakse (preko 20 godina) proveo je radei u bankarstvu
(Vukovar i Novi Sad) i 4 godine u inostranstvu (Njujork). Obavljao sve operativne i
sloene menaderske poslove.a u bankarstvu, a preko 14 godina radio je u privredi
(Maglaj i Novi Sad) obavljajui sloene rukovodee poslove. Nastavnim radom bavio
se preko 22 godine. Predavao je 12 godina Spoljnotrgovinsko poslovanje (uz rad) na
VEK-u u Novom Sadu i 10 godina Marketing u finansijama i Menadment u
bankarstvu (u radnom odnosu) na BK Univerzitetu-Fakultet za trgovinu i bankarstvo.
Napisao je vei broj strunih i naunih radova i lanaka, uestvovao je na
simpozijumima, savetovanjima i seminarima, te u izradi i voenju nekoliko projekata.
Napisao je vie udbenika i strunih knjiga, kao to su: Komercijalno poslovanje u
spoljnoj trgovini, udbenik (1978), Marketing poslovne banke, udbenik (1992. i
1997.), Marketing, koautorstvo, udbenik za studente VP Novi Sad, (1995, 2000,
2001. i 2006.), Bankarski portfolio menadment-Strategijsko upravljanje bankom,
bilansom i portfolio rizicima banke, udbenik (1995, 2002. i 2008., koautorstvo-
elektronsko izdanje), knjigu Strategijsko planiranje u bankarstvu-Oblikovanje
uspene profitne strategije banke (1999.), Trite novca i finansijskih instrumenata,
udbenik VP Beograd 2002., Bankarski marketing-praktikum-Proces i faze
upravljanja marketingom banke, koatorstvo, udbenik 2003., i knjigu Upravljanje
rastom i performansama banke-Strategijsko upravljanje rastom vrednosti,
korporativnim i portfolio performansama banke (2003.).
Miljana Barjaktarovi roena je u Beranama.
422 BANKE I RIZICI

Knjiga Banke I Rizici

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Knjiga Banke I Rizici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof. dr Uro N.

You might also like