Broj 21 Septembar 2011.

ISSN 2217 - 4486 (Online)

Tema broja TalenaT

Zablude o talentu Da li je talenat bitan u poslu Dobar prodavac - talenat ili veba?

Intervju sa Majom Gabrijan ta znai biti HR menader? Projekat Traenje posla je posao

Euro 07

Septembar 2011.

ImPRESSUm
Izdava Business Press d.o.o. Kralja Vladimira 51/2 11010 Beograd Srbija Tel/Fax: +381 398 7871 Email: karijera@poslovi.rs URL: www.poslovi.rs/karijera Glavni urednik Jelena Gaji Marketing Sneana pajak Saradnici Jasmina Lazi Milica Nastasi Foto Fotolia.com Broj: 21 Godina: 2011. ISSN: 2217-4486 (online) Registarski broj: 60498 Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Magazin Karijera je besplatan i moe se slobodno preuzimati u PDF formatu. Magazin Karijera se moe tampati i koristiti u obrazovne svrhe. Komercijalna upotreba bilo kog dela magazina Karijera nije dozvoljena.

Septembar 2011.

SADRAJ
6 Tema broja
Talenat...6 Talenat - olakica ili optereenje...8 Zablude o talentu...9

26 poslodavci
Kako od dva kandidata izabrati boljeg...26 Nedostatak kvalifikovanog kadra...29

10 istraivanje
Da li je talenat bitan u poslu?...10 Pored talenta bitno je...12

30 iz ugla zakona
Odteta za povrede na radu...30 Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju...30

14 zaposleni
Dobar prodavac - talenat ili veba?...14

32 preporuujemo
Projekat Traenje posla je posao...32 Obuka Znanjem do posla...33 Stipendije.rs preporuuju...33

18 ta znai biti...
HR menader...18 Intevju sa majom Gabrijan...20

24 poslodavac meseca
Euro 07 d.o.o...24

34 zanimljivosti
Lepo vaspitanje - vrlina ili mana?...34

Septembar 2011.

TEmA BROJA

talenat

Septembar 2011.

alenat podrazumeva posedovanje posebne nadarenosti za reavanje problema ili postavljanje novih kreativnih reenja u okviru neke oblasti. Toj ogranienoj grupi ljudi koja ga poseduje, on omoguava da mnogo bre i lake dolaze do reenja. Koliko je talenat bitan za ostvarivanje uspeha, najbolje pokazuju brojni primeri iz prakse naroito iz sporta gde je gotovo nezamislivo da je neko uspeo u svojoj disciplini a da pritom nije imao ni malo telenta. Sigurno ste do sada imali mnogo prilika da ujete On/ ona ima talenat, bie odlian igra, pred njim/njom je svetla budunost,.... Meutim, ljudi se esto iznenade kada uvide da su tako velilki talenti jednostavno nestali i da ih nema tamo gde su mnogi oekivali da e stii. Ovo nije neuobiajena situacija, s obzirom da nekada previe pohvala oveka dovedu u stanje kada poinje da misli kako ve poseduje sve i da ne treba nita da radi na tome. Sam talenat jeste dobar preduslov za uspeh ali nije garancija da e uspeh biti sigurno ostvaren. ak i najvei talenat bez rada i truda je potpuno bezvredan. Sa druge strane imamo primer Majkla Dordana, najboljeg koarkaa svih vremena, koji je uloio godine rada, prolivenog znoja, napornih treninga i imao jo puno drugih odricanja tokom svoje blistave karijere kako bi postao to to jeste. Poznato je da kada su svi odlazili sa treninga Jordan je ostajao sam kako bi utirao na ko i tako svoj ut dovodio do savrenstva. Njegov jedini motiv bio je da dokae svima da bez rada i truda nema rezultata. Iako je i sam bio svestan da je roen sa talentom, nije dozvolio da ga to uuka i ostavi samo na tome da je klinac koji ima talenat. uvena izjava da talenat pobeuje jednu utakmicu, ali da tim osvaja ampionat, dovoljno pokazuje njegov stav prema talentu i spremnost da prihvati injenicu da talenat samo daje prednost ali ne postie i uspeh (sam od sebe).
Septembar 2011. 7

TEmA BROJA

Talenat - olakica ili optereenje

Izdvajanje i favorizovanje osoba sa talentom poinje najee jo od ranih dana i verovatno ste imali priliku da budete svedok toga u koli, na fakultetu, pa i na poslu. Meutim, postavlja se pitanje koliko talenat zapravo olakava napredovanje i postizanje uspeha u karijeri svakog oveka? Ako posmatrate sa strane, moe vam se uiniti da su ljudi koji imaju ovakav dar sreni i da e oni mnogo lake stii do svog cilja. U realnosti se ipak pokae sasvim drugaije i oni koji poseduju talenat neretko ostvare manje uspeha od ostalih. Razlog za to je to posedovanje ovakvog dara moe sasvim negativno da deluje. esto se deava da se oni koji su talentovani pomalo ulenje jer se naviknu na to da treba manje truda i rada da ulau nego ostali. Za to vreme njihove kolege rade mnogo vie smatrajui da treba da nadoknade nedostatak darovitosti, i na kraju postignu vie uspeha od onih talentovanih. Talenat se esto shvata na potpuno pogrean nain - to je neki poklon sa neba koji nam omoguava da sedimo skrtenih ruku dok se sav posao obavlja sam od sebe. Naprotiv! Talenat je samo dobra odskona daska i odlina startna pozicija za dalje napredovanje u karijeri.

Septembar 2011.

Zablude o talentu:
ako imam talenat, ne moram da radim naporno kao ostali Potpuno netano; ba naprotiv, ako imate talenat, to treba da vas motivie da radite jo vie i jo bolje nego ostali jer tako imate anse da ostvarite mnogo vei i zapaeniji uspeh od onih koji nemaju talenat. Nita ne moe zameniti naporan rad, on vas sigurno dovodi do razultata. Ako imam talenat, brzo u stii do cilja Ovo je takoe zabluda jer i ako imate talenat, neophodno je da budete strpljivi i uporni da biste stigli do cilja. Nikome uspeh ne pada sa neba, pa ni onim talentovanima. Ako elite da vidite svoje elje i snove kako se ostvaruju, potrebno je da uloite puno vremena i strpljenja da biste do toga stigli. Istrajnost je kljuna da u tome uspete. Ako imam talenat, to me oslobaa odgovornosti esto se deava da ljudi koji su talentovani pokazuju nedostatak odgovornosti prema poslu koji rade, smatrajui da je njihov talenat dovoljan. Oni oekuju da im mnogi propusti na poslu budu opriteni i zaboravljeni. Ako imate talenat, to ne znai da moete neprestano da smiljate izgovore za sebe. Kao i svi zaposleni, i vi morate preuzeti odgovornost za svoje postupke i disciplinovati sebe da svaki posao uradite temeljno i do kraja. Talenat je prirodom data prednost koju ljudi imaju u odnosu na njihove prijatelje, roake,... Ipak, on je samo poetna datost, i ne moe da garantuje uspeh. Da bi se talenat razvio i pravilno iskoristio, potrebno je ulagati u njega. Posedovanje talenta i naporan rad su idealna kombinacija za postizanje uspeha.

Septembar 2011.

ISTRAIVANJE

Da li je talenat bitan u poslu?

Tokom avgusta meseca na portalu Poslovi.rs sprovedeno je istraivanje koje je imalo za cilj da utvrdi da li je talenat bitan u poslu. Rezultati su pokazali da je znatno vie onih koji smatraju da je talenat bitan u poslu. Od ukupnog broja uesnika ankete 73,5% je na strani onih koji smatraju da je talenat bitan, dok svega 26,5% anketiranih misli da talenat nema znaajniju ulogu, te ak da uopte nije bitan za postizanje uspeha.

Talenat u poslu je...

Presudan (15.2%) Veoma bitan, ali nije odluujui (58.3%) Nema znaajnu ulogu (13.5%) Uopte nije bitan (13%)

58,3% anketiranih smatra da je talenat bitan, ali nije odluujui u poslu. Dakle, pored talenta koji niko ne pocenjuje za uspenost u poslu, najvei broj uesnika ankete misli da je potrebno posedovati i druge kompetencije, kao i neke line karakteristike koje im mogu pomoi da dou do eljenog uspeha. 15,2% anketiranih smatra da je talenat presudan. Postoje zanimanja za koja je talenat presudan. Na primer, da biste postali fotograf nije dovoljna samo praksa i znanje steeno tokom kolovanja potrebno je da za to imate dara. 13,5% anketiranih smatra da talenat nema znaajnu ulogu. Po njima je za uspeh mnogo bitnije posedovati druge vrline, kao i kompetencije. Ipak oni ne iskljuuju talenat u potpunosti, ve samo smatraju da on ne zauzima znaajnije mesto na lestvici bitnih predispozicija za postizanje uspeha. 13% anketiranih smatra da talenat uopte nije bitan. Razlozi ovakvog stava esto lee u injenici da ljudi sve tee dolaze do bilo kakvog posla, a naroito da im talenat moe pomoi da to promene. Uzmimo tako na primer veliki broj umetnika koji su neosporno talentovani, ali esto nisu u pirlici da svoj talenat iskau na pravi nain jer su okolnosti takve da rade posao koji im za tako neto ne prua prave mogunosti.

10

Septembar 2011.

Septembar 2011.

11

ISTRAIVANJE

Pored talenta bitno je...

U poslu je talenat jednako bitan kao i inteligencija, aurnost i odgovornost, verovatno to niko ne bi osporio ali po miljenu veine postoji neto jo bitnije, a to je trud. U prilog toga govori i svima nama dobro poznata tvrdnja da talenat ini 5%, a trud 95% uspeha. Koliko je talenat, kao i trud, bitan u poslu svedoe i brojne izjave poslodavaca, koji pri proirenju delatnosti imaju potrebu za veim brojem zaposlenih, ali ne bilo kakvim, nego talentovanim, vrednim i radnim. Nije redak ni sluaj velikih medijskih kampanja putem kojih poslodavci pozivaju mlade ljude koji poseduju talenat i viziju, da se prikljue njihovim kompanijama, elei tako da unaprede svoje poslovanje ili ak naprave neto revolucionarno novo. Talenat moe otvoriti mnoga vrata, ali to nije dovoljno da biste ostali i opstali u nekoj kompaniji. Potrebno je uloiti mnogo rada i truda. Ukoliko radite ono to volite, a pritom je to posao koji vam prua mogunost da svoj talenat razvijete jo vie, onda ne proputajte takvu priliku, jer je to najbolji recept za sreu. U suprotnom ne samo da e va talenat ostati neiskorien, nego ete do kraja ivota aliti to niste upotrebili sve to vam je bog podario. Ne dozvolite sebi takav luksuz, ve radite na svojoj srei.

U narednom broju bie vie rei o trudu.

12

Septembar 2011.

Talenat je bitan za uspeh, ali bez rada i truda ak i najvei talenat je bezvredan.

Septembar 2011.

13

ZAPOSLENI

DOBAR PRODAVAc
Talenat ili veba?

OPTE JE PRAVILO DA OVEK VRLO MALO DUGUJE ONOME SA IM SE RAA OVEK JE ONO TO SAM OD SEBE NAPRAVI Aleksanar Grejm Bel

14

Septembar 2011.

Svet u kome ivimo je prepun osoba koje veruju da ne poseduju dar za prodaju, da prirodno nisu talentovani i na taj nain nesvesno upadaju u zamku sopstvenih misli i zadravaju sebe na nivou daleko niem od svojih potencijala. Dobra vest glasi da proces trgovine predstavlja vetinu koju moemo razvijati i unapreivati je svojim konstantnim uenjem i vebanjem. Vrhunski prodavac, kao i vrhunski sportista uporno i kontinuirano veba, odnosno treninzima unapreuje svoje prodajne sposobnosti svakog dana. ak i najbolji, sa najvie potencijala, ukoliko nemaju svakodnevno ozbiljan pristup prodaji, ako bezrezervno ne vebaju vrlo brzo gube korak sa prodajom. Ponekad samo malo vie znanja iz neke kljune oblasti prodaje nam moe doneti daleko vie rezultata. Nemojte nikada zaboraviti da je gotovo ceo na ivot isprepletan konstantnom komunikacijom i vrenjem uticaja na druge ljude u elji da to bolje plasiramo: ideju, informaciju, stav, znanje, odreenu vetinu, robu... Kvalitet naeg ivota je upravo odreen stepenom kvaliteta nae komunikacije, kako one uroene (talenat) tako i one izazavane, odnosno vebanjem steene. Iz tih razloga bi upravo prodaja trebala da bude va izbor i ne bi trebalo da vam bude teko da je stalnim treniranjem i istraivanjem unapreujete.

Septembar 2011.

15

ZAPOSLENI

PREPORUKA: elim da vam skrenem panju da se dobar prodavac raa ali mnogo ee i postaje. Kada kaemo za nekog da je roeni prodavac, onda mislimo da on samo ima talenta. mislim da ne moram da vas podseam da talenat ini samo 5 10% uspeha, a sve ostalo je rad. To vam ukazuje na injenicu da svaka osoba koja ima arku elju da postane uspean trgovac svojim upornim vebanjem i stalnim napredovanjem to moe i uiniti. Ovo je bitan podatak koga svaka osoba treba da se seti kada izjavljuje da ona prosto nije roena za trgovinu i da se protiv prirode ne moe, jer je to jo jedna zabluda i predrasuda mnogih ljudi, koja im ne dozvoljava da sebe promene.

NE MISLIM DA JE BILO KO SKROJEN DA BUDE PRODAVAC ILI BILO TA DRUGO. MISLIM DA MI SAMI SEBE KROJIMO ZA SVE TO ELIMO DA BUDEMO Frenk Betder

Tekst je prireen po knjizi Arena Prodaje autora Dragie Ristovskog (D.R.Gilberta) osnivaa i direktora D.R.Gilbert centra www.drgilbert-centar.com

16

Septembar 2011.

Septembar 2011.

17

TA ZNAI BITI...

HR MENADER
Ovo je profesija koja postoji ve dugo vremena, ali je ranije uglavnom bila poznata pod drugaijim nazivima, kao to je direktor kadrovske slube, direktor slube za zapoljavanje i slino.

ako postoji dugi niz godina, moderni HR menaer danas ima niz novih i drugaijih dunosti, koje su kreativne i zanimljive, pa ovo postaje sve poeljnije i popularnije zanimanje. ta je to to je novo, zanimljivo, kreativno u ovoj profesiji, saznajte u nastavku. ta znai ovo zvanje? HR menader ili menader za ljudske resurse je strunjak zaduen za sve segmente koji se tiu zaposlenih u jednoj kompaniji. On koordinira aktivnosti vezane za zaposlene neophodne kako bi se svi ostali segmenti poslovanja odvijali neometano; brine se da budu ispotovane sve potrebe, zahtevi, prava, ali i dunosti radnika. Ovom profesijom se najee bave socilozi i psiholozi, ali i svi oni koji imaju slina znanja i vetine. Ako ste HR menader moete raditi u... Svakom organizovanom obliku poslovanja neophodan je HR menader znai gde god ima zaposlenih o kojima treba brinuti, tu je i HR menader. To su kompanije, organizacije vladine i nevladine, ustanove, institucije, manje i vee poslovnice, razni sportski, kulturni i drugi centri, marketinke i druge agencije i slino. Naravno, to su zaposleni brojniji, to su i zaduenja HR menadera vea. U poslednje vreme poinju da se otvaraju specijalizovane HR agencije, koje pruaju HR usluge kompanijama i organizacijama kojima je to potrebno, i umesto njih brinu o ovom delu njihove delatnosti.

18

Septembar 2011.

Kako izgleda jedan radni dan u ivotu HR menadera? Najvie vremena HR menader provodi u kontaktu sa zaposlenima, ili onima koji to treba da postanu. Ako je u toku proces selekcije kandidata za novo radno mesto, HR menader je prisutan na intervjuima i donosi odluku o daljem toku selekcije. Sa ve zaposlenim radnicima reava probleme, kroz razgovor ili uz pomo pravne slube, usmerava ih u daljem razvoju karijere, daje savete, vodi rauna o njihovom trenutnom i buduem statusu u kompaniji. Cilj i zadaci: Cilj svakog HR menadera je da svi zaposleni u kompaniji budu zadovoljni, kako bi to due ostali na svom radnom mestu. Takoe, neophodno je i da se njihov potencijal pravilno usmeri tako da budu najefikasniji za kompaniju i najbre napreduju u svojoj karijeri. Ovo se postie kroz pravljenje baza podataka, praenje rezultata rada zaposlenih. Zadaci HR menadera: Koordinira i osmiljava proces selekcije kandidata, nadgleda ili obavlja intervjue i procenjuje kandidate, brine se da na najefikasniji nain budu izabrani najbolji kandidati za odreeno radno mesto. Pravi bazu podataka potencijalnih kandidata. Kreira personalne fajlove zaposlenih, bavi se prijavom i odjavom radnika, produenjem ili obnavljanjem ugovora i reava druga pitanja vezana za pravni status zaposlenog. Kreira bazu podataka zaposlenih i osmiljava nain za praenje i izvetavanje o napretku zaposlenog. Brine se o internoj komunikaciji (komunikaciji unutar firme), to esto podrazumeva izradu raznih pravilnika i protokola kompanije. Organizuje razne vidove edukacije zaposlenih (konsultacije, seminare, strune posete, dokolovavanja i drugo), ali i prati rezultate ovih obuka. Unapreuje komunikaciju meu razliitim slubama kompanije, osmiljava tim bilding (razliite zajednike aktivnosti kroz koje se zaposleni bolje upoznaju i naue da sarauju kao tim).
Septembar 2011. 19

INTERVJU

U PRAKSI
maja Gabrijan HR menader mccann Erickson Public Relations

k
20
Septembar 2011.

Kako izgleda jedan Va tipian radni dan? - Ujutru obavezno prvo proitam nove mejlove, zatim proverim svoju svesku sa rasporedom obaveza i tada moj radni dan poinje... Najee radno vreme provedem intervjuiui kandidate, ali i u razgovoru sa zaposlenima. Oni imaju slobodu da mi se obrate kad god imaju neki problem, ili osete da neto nije u redu. Kako se bavim ljudima, dan mi esto protie u sastancima sa kolegama, ali deo svog radnog vremena posveujem i dizajniranju novih pozicija, revidiranju postojeih, kao i kreiranju strategija za internu komunikaciju i edukaciju zaposlenih. Kada poinjete, a kada obino zavravate svoj radni dan? - Iako postoji neko utvreno osmoasovno radno vreme, moj telefon je otvoren za pozive zaposlenih non-stop. Uvek sam im na raspolaganju da zajedniki odgovorimo na nove izazove koji su pred nama. Takoe, ako se desi neka nepredviena situacija u kompaniji, uvek ostajem dok je ne reimo. Radno vreme je dok se sve ne zavri.

Mccann Erickson Public relations

ta je to to ovu profesiju izdvaja od drugih, koji su najzanimljiviji i najuzbudljiviji zadaci jednog HR menadera? - Ova profesija vam omoguava da steknete iskustvo i u timskom i u radu jedan na jedan. Za mene je najuzbudljiviji deo posla selekcija novih kandidata, a najvei izazov je izabrati pravog kandidata i nakon toga pratiti njegovu karijeru i razvoj. ta je za Vas uspeh u ovoj profesiji? - Danas je luksuz raditi u firmi gde su zaposleni zadovoljni i dolaze raspoloeni na posao. Zadatak HR menadera je da stalno pronalazi nove naine da to ostvari, da unosi inovacije i osveava sistem funkcionisanja, da omogui razvoj svakog pojedinca. Ako je uspean u tome, uivae u zdravoj atmosferi gde su zaposleni zadovoljni, visoko motivisani, u firmi gde vlada harmonija. Koje osobine treba da poseduje uspean HR menader, prema vaem iskustvu? - Kljuno za ovaj posao je stalno usavravanje; ovo je profesija u kojoj se stalno pojavljuju novi trendovi i morate ih pratiti. Sistematinost u poslu, odgovornost i fleksibilnost su neophodne osobine. Ono to posebno karakterie dobrog HR menadera je sposobnost da stvori sistem koji e mu pomoi da objektivno sagleda sve situacije, procese i ljude, bez predrasuda. Lini i subjektivni utisak esto moe da zavede na pogrean trag. Ako govorimo o odreenom profilu... - To su osobe koje imaju potrebu da unapreuju stvari i koje su prirodno usmerene na komunikaciju sa ljudima i njihovom poboljanju i napredovanju. esto volim da kaem da je HR menader ovek iz senke; kada je dobra atmosfera i sve funkcionie kako treba, gotovo da ne znate da se neko time bavio kontinuirano. To je uspeh. Savet - Svima koji ele da budu uspeni, poruila bih da ne dozvole da ih ograniava radno vreme ili trenutna pozicija. Svako utie na posao i menja ga. Ako nauite da svaki dan osvajate mala uzvienja, za par godina biete spremni za izazovnu planinu! Intervju uradila: milica nastasi

Mccann Erickson Public relations

Mccann Erickson Public re Mccann Erickson Public relations Mccann Erickson Public relations

Mccann Erickson Public relations

Septembar 2011. 21

budite u klubu najboljih poslodavaca

SvakoG MeSeca

PredStavlja najboljeG PoSlodavca

POSLODAVAc mESEcA

O kompaniji Euro 07
Euro 07 d.o.o. osnovano je 2002. godine u Beogradu i specijalizovano je za uvoz i distribuciju rezervnih delova i ulja za automobile. Kompanija je direktan uvoznik rezervnih delova za vie od 80 vodeih firmi proizvoaa iz Italije, Nemake, panije, Francuske i Japana, odravajui bogat asortimanski spektar proizvoda, sa vie od 80 000 artikala. Euro 07 doo je deo regionalne kompanije Euro 07 AD koja ima razvijenu mreu veleprodaja irom Bugarske kao i erke kompanije u Rumuniji i Makedoniji. Drutvo ima izgraenu mreu sopstvenih magacina i prodavnica na veliko i malo u Beogradu, Novom Sadu, Niu i aku. Euro 07 se i dalje razvija otvaranjem novih trgovinskih objekata, proirivanjem spektra proizvoda, novim uslugama i profesionalnim usavravanjem kadra. Cilj firme je da se dokae kao vodei snadbeva rezervnih delova i ulja za automobile na regionalnom nivou. Iza Euro 07 stoji 9 godina uspenog poslovanja. Nastojaemo da i dalje zadovoljavamo potrebe naih klijenata, kvalitetnim proizvodima i uslugama, koristei sve svoje ljudske i organizacijske resurse. Usmereni smo na dalji razvoj kompanije kroz otvaranje novih prodajnih objekata, proirivanje asortimana, nove usluge za nae klijente i profesionalno usavravanje zaposlenih.

Euro 07

Cara Duana 205-a 11080 Beograd-Zemun Srbija www.euro07.com

24
Septembar 2011.

EURO 07
Zaposleni u
Osnova uspeha Euro 07 su ambicija i rezultat rada mladih i odgovornih strunjaka, koji zajedno, timski dele taj uspeh. Mi uvek prihvatamo ljude sa novim idejama, koji streme linom usavravanju i veruju da je uprkos preprekama uspeh mogue ostvariti.

Koje vrednosti

ceni kod svojih zaposlenih?

Motivisanost, energinost, savesnost, komunikativnost i usmerenost na rezultat. Spremnost za sticanje novih znanja i iskustva. Izraeno interesovanje za auto industriju.

ta

nudi svojim zaposlenima?

Euro 07 je uvek nastojao da svojim zaposlenima obezbedi rad u pozitivnom i motivisanom okruenju. Stabilan posao i mogunost za napredovanje je takoe ono to svi potencijalni zaposleni mogu oekivati u firmi Euro 07. irenje i obogaivanje postojeih znanja i iskustva u mladom, dinaminom timu ljudi u stabilnoj i uspenoj kompaniji koja se konstantno razvija je ono to Euro 07 nudi svojim sadanjim i potencijalnim zaposlenima.

Septembar 2011.

25

POSLODAVcI

PRAVI IZBOR

Kako od dva dobra kandidata izabrati boljeg

ta raditi kad se pred vama nalaze dva podjednako dobra kandidata za posao? oba kandidata su kvalifikovana za obavljanje posla, imaju relevantno iskustvo i odgovarajue struno obrazovanje, i dobro su se pokazali na razgovoru za posao. Ipak, samo jedan od njih je najbolji za obavljanje posla u vaoj kompaniji.

26

Septembar 2011.

rilikom biranja pravog kandidata za upranjeno radno mesto, poslodavac mora da uloi dosta truda i vremena, budui da se esto pred njim nalazi bogata i raznovrsna ponuda radnih biografija. Veoma retko se desi da se od svih kandidata izdvoji samo jedan, kao najbolji za ponueni posao. Uglavnom je situacija sasvim drugaija: vie kandidata, ili bar dva meu njima, imaju iste ili sline reference, pa su poslodavci u nedoumici koga da zaposle.

Da biste saznali koji je od dva kandidata bolji za ponueno radno mesto, neophodno je da zavirite ispod povrine i da otkrijete koje karakteristike odlikuju kandidata. Zakaite i vie razgovora ako je potrebno jer e vam to pomoi da izaberete pravu osobu.

Prednost motivaciji u odnosu na iskustvo

Jedna od stvari koje treba da otkrijete kod kandidata jeste koliko su motivisani za poziciju koju im nudite. Zato ih konkretno pitajte ta ih je privuklo da apliciraju ba za taj posao, kao i kakve izazove oekuju od navedene pozicije. U zavisnosti od njihovih odgovora, prednost bi trebalo da dobije onaj kandidat koji je motivisan da ui i da napreduje, bez obzira na to da li ima manje iskustva od svog konkurenta. Nedostatak iskustva ne mora uvek da bude kamen spoticanja, naroito onim kandidatima koji su izrazito motivisani da se dokau i koji veruju da e biti uspeni na tom radnom mestu. Kako? Da biste bili sigurni da je kandidat zaista motivisan da gradi karijeru u vaoj kompaniji, moete postaviti sledea pitanja: Koje ciljeve nameravate da ostvarite u narednom periodu? Na koji nain ete svoje ciljeve ostvariti u ovoj kompaniji?
Nastavak na strani 28 >>>
Septembar 2011. 27

POSLODAVcI

Kako se nose sa problemima

Saznajte kako se vai kandidati ponaaju u kriznim situacijama, kako reaguju pod pritiskom, da li odustaju pred prvim problemom koji naie ili daju sve od sebe da pronau reenje. Otkrijte da li su sposobni da ue na osnovu svojih greaka. Kako? Zamolite kandidate da vam opiu neku od kriznih situacija na prethodnom radnom mestu, kako su reagovali i kako su izali iz problema. Ili jednostavno pitajte ih koju su najteu odluku doneli do sada?

Prednost onome ko poseduje inicijativu

Pokuajte da saznate koji od vaa dva potencijalna zaposlena ima sklonost ka pokretanju inicijative i iznalaenju novih reenja vezanih za posao kojim se bavi, umesto da se ograniava samo na uputstva koja dobije od nadreenog i unapred odreene radne zadatke. Kako? Zamolite kandidate da opiu situaciju na prethodnom zaposlenju u kojoj su uspeno prezentovali neku novu ideju svom nadreenom ili gde se istakla njihova preduzimljivost i samoinicijativnost.

Timski igra
Upoznajte kandidate sa zaposlenima u vaoj kompaniji tako to ete organizovati probni rad. Na ovaj nain otkriete da li se kandidati uklapaju u radno okruenje i koliko se dobro slau sa zaposlenima. Takoe, uvideete koji od dva kandidata moe vie da doprinese timskom radu u vaoj kompaniji. Kako? Izdvojte neki jednostavan svakodnevni radni zadatak i zamolite kandidate da ih u toku probnog rada obave u saradnji sa drugim zaposlenima. Zatim se konsultujte sa zaposlenima, kako bi vam preneli svoje utiske i zakljuke o tome koliko su se brzo i lako kandidati snali u novom okruenju. Jedan od njih e sigurno dobiti prednost u odnosu na svog konkurenta.

28

Septembar 2011.

IZAZOV
Nedostatak kvalifikovanog kadra
Treina poslodavaca u svetu nije u mogunosti da pronae kvalifikovane radnike uprkos velikoj ponudi kandidata na tritu radne snage.

vaki trei poslodavac u svetu ima potekoe prilikom nalaenja odgovarajuih radnika za slobodne pozicije, zbog nedostatka dostupnih a kvalifikovanih kadrova, to je najvei procenat jo od perioda pre svetske ekonomske krize u 2007. godini, pokazali su podaci u okviru godinjeg istraivanja o nedostatku kadrova koje je sprovela kompanija manpowerGroup. Devedeset odsto poslodavaca navelo je specifine razloge zbog kojih imaju potekoa da pronau odgovarajue osobe za kljune pozicije u firmi, meu kojima su i nedostatak neophodnog iskustva i vetina, nedovoljne kvalifikacije i obrazovanje kao i nedostatak odgovarajuih linih osobina.

koje su potrebne za obavljanje tih poslova. Iako je poslodavcima u potpunosti jasno koje vetine su im potrebne, opis poslova esto ne reflektuje ta se u sutini trai od kandidata. Na ovo nam ukazuje injenica da se ista zanimanja, kao na primer tehniar, predstavnik prodaje i strukovni radnici, redovno pojavljuju kao vodea na listi pozicija za koje je najtee nai kandidate.

Najtraeniji u 2011. godini:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. tehniari predstanici prodaje strukovni kvalifikovani radnici inenjeri fiziki radnici menaderi/ izvrni radnici zaposleni u raunovodstvu i finansijama 8. IT strunjaci 9. operateri u proizvodnji 10. sekretari, lini asistenti, administrativni asistenti, i ostali poslovni pomonici

Ovo zapravo ukazuje da je svet na rubu krize u oblasti zapoljavanja, krize koja podrazumeva preveliku ponudu radnika, ali nedovoljnu ponudu potrebnih radnika, kvalifikovanih za otvorena radna mesta. Poslodavci bi trebalo ozbiljno da proue pozicije za koje imaju potekoa da regrutuju strunjake, kako bi bili sigurni da su metode regrutovanja kao i jezik kojim se obraaju kandidatima u skladu sa vetinama

Septembar 2011.

29

IZ UGLA ZAKONA

Odteta za povrede na radu

rema Zakonu o zdravstvenom osiguranju do nedavno sve povrede nastale u dolasku i odlasku sa posla svrstavale su se u povrede na radu i shodno tome poslodavac je bio u obavezi da zaposlenima isplati naknadu od 100 posto u sluaju da doe do povrede u nekom od ovih situacija. Poslodavac je tako morao iz svojih sredstava da obezbedi nadoknadu zaposlenom za sve vreme trajanja privremene spreenosti za rad koja je nastala usled povrede na radu. Ukoliko zaposlenom u toku korienja prava na naknadu zarade zbog povrede na radu prestane radni odnos, isplatu naknade zarade obezbeuje Republiki zavod za zdravstvenu zatitu (RZZO). Izmene Zakona o zdravstevnom osiguranju Najnovijim izmenama Zakon o zdravstvenom osiguranju, prihvaena je definicija Svetske zdravstvene organizacije i Meunarodne organizacije rada (mOR), prema kojima se pod povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u samom procesu rada. To znai da e zaposleni ubudue kada se povrede na ovaj nain ii na klasino bolovanje, jer se takva povreda nee tretirati kao povreda na radu, odnosno poslodavac nee morati da isplauje naknadu od 100 posto kao to je do sada bio sluaj. Prema definiciji mOR-a povreda na poslu se smatra samo onom koja je nastala u okviru preduzea, odnosno na mestu rada ukoliko je u pitanju rad na terenu.

Izmena ove odredbe Zakona uvedena je iz razloga to se esto deavalo da se povrede koje nastanu van radnog mesta prijavljuju kao povrede na radu. Pored toga to je eliminisana mogunost zloupotrebe, navedenim izmenama je preciznije definisano ta predstavlja povreda na radu. broj povreda na radu Prema podacima RZZO, u Srbiji godinje ima oko 20.000 povreda na radu, dok podaci Inspekcije rada pokazuju da je taj broj znatno manji (od 3.000 do 4.000). Sa druge strane, Uprava za bezbednost na radu smatra da godinje ima izmeu 1.000 i 1.600 povreda na radu. Evidencija pokazuje da se najee povreuju radnici u industriji i graevinarstvu. Uglavnom se povreuju mukarci izmeu 36 i 55 godina starosti, a najee zadobijaju povrede ake, prstiju, nogu i to uglavnom u prvoj, prepodnevnoj smeni.

30

Septembar 2011.

Septembar 2011.

31

PREPORUUJEMO

PROJEKAT
Traenje posla je posao
Povodom Meunarodnog dana mladih, koji se obeleava 12. avgusta, vodea kompanija u oblasti upravljanja ljudskim resursima i posredovanju pri zapoljavanju ManpowerGroup, poziva sve zainteresovane mlade da se prijave za seriju obuka pod nazivom Traenje posla je posao koje se sprovode u okviru kancelarija za mlade u gradovima Kruevac, Zrenjanin i u beogradskoj optini Palilula.

akon velikog interesovanja i uspeno zavrenog prvog kruga obuka, planirano je da od septembra pone novi ciklus za koji su prijave u toku. manpower ima bogato iskustvo u oblasti razvoja efektnih reenja na mnogim tritima koja doprinose smanjenju broja nezaposlenih i veoj konkurentnosti mladih osoba. Nakon uspenog implementiranja projekta u Beogradu, Kruevcu i Zrenjaninu, nadamo se da emo uskoro biti u prilici da pomognemo i mladima u drugim gradovima da postanu konkurentniji na tritu rada i pronau posao, izjavila je Branka Mini, predsednik sektora za korporativne poslove i poslove sa vladinim institucijama u kompaniji manpowerGroup.

Serija obuka Traenje posla je posao deo je projekta Razvoj karijere mladih, koji je kompanija manpowerGroup pokrenula 2010. godine u saradnji sa ministarstvom za omladinu i sport i USAID projektom za planiranje, spremnost i ekonomsku sigurnost (PPES) u Srbiji i u saradnji sa lokalnim vlastima. Projekat ima za cilj da pripremi i predstavi paket inovativnih usluga u vezi sa razvojem karijere, koje e se pruati kroz postojee Kancelarije za mlade u Srbiji, a u cilju pomaganja mladima da steknu vetine potrebne da bi se uspeno ukljuili u lokalno trite rada. U okviru tri optinske kancelarije za mlade otvoreni su

centri za karijernu orijentaciju u kojima sa mladima rade savetnici, obueni da prue pomo prilikom traenja posla. Polaznicima je omoguen i pristup onlajn biblioteci od preko 5.000 kurseva, koje je obezbedila kompanija manpowerGroup. Raznovrsni kursevi, od kompjuterskih vetina do projekt menadmenta namenjeni su usavravanju vetina polaznika i besplatni su za mlade koji su deo programa karijerne orijentacije. Nakon uspeno zavrenih kurseva, svi polaznici dobie internacionalno priznate sertifikate. Informacije o terminima obuka i prijavljivanje zainteresovani mladi mogu dobiti od savetnika u Kancelarijma za mlade u Kruevcu, Zrenjaninu i Beogradu.

32

Septembar 2011.

OBUKA
Znanjem do posla

preporuuju...
STIPENDIJE ZA STUDIJE U INOSTRANSTVU - Fond za mlade talente Republike Srbije raspisao je konkurs za stipendiranje najboljih studenata zavrne godine studija prvog stepena studija i studenata studija drugog i treeg stepena na univerzitetima zemalja lanica Evropske Unije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i na vodeim svetskim univerzitetima za kolsku 2011/2012. godinu. Rok za prijavu 05. oktobar 2011.

Udruenje Resurs centr-Stri grd pod pokroviteljstvom Kncelrije z mlde Grdske uprve grd Beogrd orgnizuje obuku ZNNJEM DO POSL Sdrj obuke podeljen je u 12 predvnj tokom 6 nedelj. Cilj obuke je edukcij i osposobljvnje mldih o ninim i korcim pokretnj sopstvenog biznis. Kko d od ideje dou do profit. Nmenjen je svim onim koji imju ideju, ne znju kko d je sprovedu u delo.

KREDITI I STIPENDIJE ZA SREDNJOKOLCE I STUDENTE - Ministarstvo prosvete i nauke raspisao je konkurse za dodelu kredita i stipendija uenicima srednjih kola i studentima visokokolskih ustanova u Republici Srbiji za kolsku 2011/2012. godinu. Rok za prijavu za srednjokolce je od 1. do 30. septembra, dok je za studente od 1. do 31. oktobra 2011. godine.

Obukom e biti edukovno i osposobljeno 50 mldih polznik. Polznici e biti podeljeni u dve jednke grupe. Predvnj e se odrvti u prostorijm Info room-a, od 1.septembr do 14. oktobr 2011 godine, svkog ponedeljk i etvrtk u terminim od 17 do 19 sov (prv grup) i od 19 do 21 s (drug grup).

STIPENDIJE ZA ENE U NAUCI - Potpisivanjem protokola o saradnji izmeu Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije, kompanije LOral Balkan i Nacionalne Komisije za UNESKO otvoren je konkurs za mlade naunice koje se bave nauno istraivakim radom u oblasti prirodnih nauka. Konkurs je otvoren do 1. novembra, a ove godine e u Srbiji biti dodeljene tri stipendije, svaka u vrednosti od 3.000 evra.

Preporuujemo jo puno zanimljivih nagradnih konkursa, treninga za usavravanje, kola, stipendija, studentskih razmena,... Samo na portalu STIPENDIJE.RS
Septembar 2011. 33

ZANImLJIVOSTI

Lepo vaspitanje - vrlina ili mana?

Lapsusi, neprofesionalno ponaanje, korienje slenga u komunikaciji i brojne druge anegdote postale su sastavni deo svake selekcije kandidata za zapoljavanje. Da li to znai da je lepo vaspitanje postalo mana...

I
34
Septembar 2011.

straivajui na ovu temu uli smo pregrt zanimljivih pria, koje su u nekim sluajevima simpatino smene, dok ima i onih gde ne preostaje nita drugo nego da se zapitate da li je lepo vaspitanje postalo toliko retka pojava.

Primer kada kandidat na pitanje ta mu je savetovao prijatelj koji je prethodno radio u istoj organizaciji pre dolaska na intervju, odgovara da mu je rekao: Gledaj da upadne tamo, bie ti super, je dovoljan pokazatelj da kandidati ponekad zaista ne mogu da procene kako treba komunicirati u odreenim situacijama. Ovaj kandidat je definitivno ostalo upamen, ali ne po kompetentnosti ve po neprofesinalnoj komunikaciji.

HR menaderi i zaposleni koji rade selekciju, u prilici su da upoznaju veoma razliite profile kandidata i to naroito tokom intervjua kada mogu znatno bolje da uvide line karakteristike kandidata. Ono sa ime se slae veina HR menadera jeste da kandidati uglavnom zadovoljavaju kriterijume u pogledu kvalifikacija, ali kada je u pitanju poeljno ponaanje, tu sve ee dolazi do velikog razoaranja.

Upadanje u re, obeanja bez pokria, ne potovanje dogovora, kanjenje na intervju,... samo su neke od situacija gde poslodavci ostaju gotovo bez komentara na neodgovornost kandidata. elei da izbegne ovakve i sline situacije jedan na poslodavac odluio se da listi uslova doda i lepo vaspitanje. Izgleda da je kriza koja stisla obru oko svih nas ostavila veliki trag ne samo na na bilans na raunima nego i na drutvene vrednosti, kulturu, obrazovanje i vaspitanje. Borei se za egzistenciju neki su ispustili da neguju ono to je najvrednije u oveku, a to je biti ovean, drati re, biti lepo vaspitan, odgovoran prema sebi, drugima i poslu. Tako je lepo ponaanje koje se do nedavno smatralo vrlinom i sastavim delom svakodnevnog ivota, sada postalo povod za podsmeh, te i ne treba da udi to je ono nalo svoje mesto meu uslovima u oglasu za posao. Jo zanimljivije je to to je ovaj poslodavac traio da kandidati na razgovor dou sa roditeljima ili po mogustvu sa babom i dedom, verovatno se rukovodei naom starom izrekom da iver ne pada daleko od klada, kako bi bio sigurniji pri donoenju odluke. Navedeni primer bi trebalo da nam poslui kao apel da razmislimo o naem ponaanju i nainu na koji kumuniciramo. Nije bitno toliko ta elimo da kaemo koliko je bitan nain na koji emo to uiniti.

Septembar 2011.

35