P. 1
Osnovi Zavarivanja Lemljenja I Lepljenja

Osnovi Zavarivanja Lemljenja I Lepljenja

|Views: 2,060|Likes:
Published by Drugo Stanje

More info:

Published by: Drugo Stanje on Jan 14, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/19/2015

pdf

text

original

Sections

  • 4.1 PROSTIRANJE TOPLOTE I TEIIPERATURSKO POLJE
  • 2. Pokretan i nepokretan trajan izvor toptote
  • 3. OdredJivanje brzine hZadjenja
  • 1.3.4 Legiranje metala §ava
  • 1.5 STRUKTURNE PROMENE PRI ZA VARIVANJU
  • 1.1.5 Zavarivanje razli~itih metala i legura
  • 1.3.3 Metalur§ke reakcije prl EPP zavarlvanju
  • 1.3.4 Tehnika EPP zavarivanja
  • 1.5.3 Tehnologija i tehnika TIG zavarivanja
  • 1.6.1 Dodatni materijali za MIG zavarivanje
  • 1.7.1 Zavariva~ki uredjaj za MAG zavarivanje
  • 1.7.4 Tehnika ~~G zavarivanja

[ A VRAM MAJSTOROVIC [

MILORAD JOVANOVIC

OSNOVI ZAVARIVANJA
LEMLJENJA I LEPLJENJA

PETO lZDANJE

-~,!~~

B EO G RA D.I995.

I Dr Avram MajslOrovic I
Dr Milorad Jovanovic

OSNOVI ZA V ARlV ANJA. LEMUENJA 1 LEPUENJ A

Izdavat
IP • .Nautna Jrnjiga"
Beograd. Uzun-Mirkova 5

Receozenti

Dr Vladislav 2ukic
Dr SYelislavJoyitic

Za izdavata

glavni i odgovomi w-ednik

Dr Blaio Peroyic

Tehnitl::i w-ednik

MUojo DrinjiJkoyic

TITa! 1.000 primeraka

ISBN 86-2343109-X

Stamp.: S t a m p . r s k o - i z d . v . ~ k o prcduzctc ,Bok.r' -Bor

PREDGOVOR

UVOD

SAD R ~ A J

I, OSNOVNI TEHNOLOSKI PARAMETRI ZAVARIVANJA

1. OSNOVI SPAJANJA ZAVARIVANJEH

1.1. OSNOVNI POJMOVI U TEHNICI ZAVARIVANJA

1.1.1. Zavareni spojevi i ~avovi

1.1.2. Elementi sava
1. 2. PRIPREMA DELOVA ZA ZAVARIVANJE
1.3. KLASIFIKACIJA NACINA ZAVARIVANJA
1.4. IZBOR POSTUPKA ZAVARIVAIiJA

1.4.1. Oznacavanje postupka zavari vanja

crteHma

na

1.4.2. 02J\a~avanje

postupka zavarivanja u lite-

raturi po UDK

Str.

1

3

3

6

8

13

13

16

18

20

20

2. IZBOR OSNOVNOG MATERIJALA Z~ SPAJi

.WNJEM 22

2.1. OCENA ZAVARLJIVOSTI OSNOVNOG

A

26

2.1.1. Pojam i definicija zavar1jivosti

26

2.1.2. Hetode za ispitivanje zavarljivosti

30

1. Ra~ unske me tode
2. prakticne metode
3. IZVORI TOPLOTE ZA ZAVARIVANJE

3.1. KARAKTERISTIXE T OPLOTNIH IZVORA
3.2. VRSTE TOPLOTNIH IZVORA

3.2.1. Gasni plamen

3.2.2. Elektri~ni luk

3.2.3. Elektricni otpor
3.2.4. Mlaz plazme
3.2.5. Laserski zrak
3.2.6. Elektronski snop
3.2.7. Egzotermicke reakcije
3.2.8. Mehanicko trenje i pritisak
4. TCPLO'INI BIIANS PRI ZAVARIVl\NJU

30

39

42

42

43

43

44

52

52

53

54

54

55

55

, .

, .

Str.

4.1. Prostiranje toplote i temperatursko polje

55

4.1.1. Eksperimentalno odredjivanje temperaturskog
ciklusa

60

4.1.2. Analiti~ki prora~un temperaturskog polja

62

1. Nepokretan trenutan toplotni ·izvor

67
2. Pokretan i nepokretan trajan izvor toplote 67
3. Odredjivanje brzlne hladjenja

69

2. METALURSKI PROCESI I PROMENE PRI ZAVARIVANJU

1. TOPLJENJE METAIA I OBRAZOVANJE f,AVA

1.1. TOPLJENJE OSNOVNOG METALA
1.2. TOPLJENJE DODATNoa MATERIJALA
1.3. HEMIJSKE REAKCIJE U RASTOPU

1.3.1. Isparavanje

72

72

72

74

77

77

1.3.2. Apsorpcija gasova u Aavovima

78

1.3.3. Pre~iA~avanje (rafinaclja) metala §ava

83

1.3.4. Legiranje metalaa §ava

84

1.3.5. Uticaj difuzije u procesu zavarlvanja

84

1.4. OBRAZOVANJE SA VA I PROMENE PRI O~VRSt1A VAIIJU

86

1.4.1. Pojava 1 vrste prslina u zavarenim spojevima 89

1.~. STRUKTURNE PROMENE PRI ZAVARIVANJU

97

1.5.1. Promene u viAefaznim metalima
1.5.2. Promene u jednofaznim metalima
1.5.3. Termi~ka obrada zavarenlh spojeva

2. NAPONSKO I DEFORMACICllO STANJE U ZAVARENIM

SPOJEVIMA

2.1. SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE

2.1.1. Termi~kl naponi i deformacije
2.1.2. Strukturni naponl

2.2. MERE ZA SMANJENJE SOPSTVENIH NAPONA I
DEFORMACIJA
2.3. MERE ZA OTKLANJANJE DEFORMACIJA ISMANJENJE

NAPONA

97

102

103

105

105

107

113

114

116

Str.

3, POSTUPCI ZAVARIVANJA I TERMltKOG SEtENJA METALA

118

1. TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA METALA 'rOPLJENJEM

1.1. CAS/IO-PLAMENO ZAVARIVANJE

1.1.1. GasQv1 za zavarivanje
1.1.2. Plamen za zavarivanje

1.1.3. Dodatni materijal i topitelji za zavariva-

118

119

119

123

nje

126

1.1.4. Priprema osnovnog materijala i tehnika
gasnog zavari vanja

128

1.1.5. Zavarivanje razli~itih metala i legura

130

1.2. RUtNO ELEXTROLUtNO ZAVARIVANJE

137

1. 2.1. Priprema osnovnog materijala i tehnika
zavarivanja

143

1.2.2. Zavarivanje razli~itih metala i legura

148

1.3. ELEXTROLUtNO ZAVARIVANJE POD PRASXOM

153

1.3.1. Zavariva~ki automat za EPP zavarivanje

154

1.3.2. Dodatni materijal za EPP zavarivanje

155

1.3.3. Metalur§ke reakcije pri EPP zavarivanju

158

1.3.4. Tehnika EPP zavarivanja

159

1.4. ZAVARIVANJE POD TROSXOM

162

1.4.1. Zavariva~ki uredjaj za zavarivanje pod

troskom

1.4.2. Dodatni materijal za zavarivanje pod

troskorn

163

164
1.4.3. Tehnika izvodjenja zavarivdnja pod troskom 165

1.5. ZAVARIVANJE NETOPLJIVOM ELEXTRODOM U
INERTNOM CASU (TIC)

166

1.5.1. Uredjaji za TIG zavarivanje

1.5.2. Dodatni materijal za TIG zavarivanje

167

168

1.5.3. Tehnologija i tehnika TIG zavarivanja

169

1.5.4. TIG zavarlvanje razli~itih metala i legura 176

1.6. ZAVARIVANJE TOPLJIVOM ELEXTRODNOM tICOM
U INERT NOM GASU

179

1.6.1. Dodatni materijal za MIG zavarivanje

180

1.7. ZAVARIVANJE TOPLJIVOM ELEKTRODNOM tIC OM U

ZASTITI UCLJENDIOXSIDA (MAC)

181

1.7.1. Zavariva~ki uredjaji za MAG zavarivanje

183

1. 1.2. Dodatni materijali za MAG zavarivanje

184

1.7.3. Metalur§ke reakcije pri MAG-zavarivanju

185

1.7.4. Tehnika MAG zavarivanja

187

1. B. ZAVARIVANJE PLAZMOM

1.8.1. Uredjaji za zavarlvanje plazmom

Str.

189

190

1.8.2. Dodatni materijal za zavarivanje plazmom

191

1.8.3. Tehnlka zavarivanja plazmom

192

2. ZAVARIVANJE ELEKTRI~NIM OTPOROM

2.1. TAtKASTO ZA VARIVANJE

193

194

2.1.1. Uredjajl za tatkasto zavarlvanje

194

2.1.2. Elektrode za tackasto zavarlvanje

195
2.1.3. Tehnika i tehnologija tackastog zavarivanja 198

2.2. SAVNO ZAVARII'ANJE

211

2.1.1. Tehnlka i tehnologlja §avnog zavarivanja

213

2.3. RELJEFNO ZAVARIVANJE

217

2.4. SUtEONO ZAVARIVA NJE ELEKTRltNIM OTPOROM

218

2.4.1. Suceono zavarlvanje zbljanjem

2.4.2. Su~eono zavarivanje varni~enjem

3. OSTALI POSTUPCI ZAVARIVANJA

3.1. ZA VARIVANJE TRENJEM
3. 2. ZAVARIVANJE ULTRAZVUKOM
3. 3. ZAVARIVANJE ELEKTRONSKIM SNOPOM
3.4. ZA VARIVANJE LASERSKIM ZRACIMA
3. 5. ZA VARIVANJE SVETLOSNIM ZRACIMA
3. 6. ZA VARIVAIIJE DIFUZIJOM
3.7. INDUKCIONO ZAVARIVANJE
3.B. ZAVARIVANJE VRTLOZNIM LUKOM
3.9. TERMITNO ZAVARIVANJE

3.10. ZA VARIVANJE EKSPLOZIJOM
3.11. HLADNO ZAVARIVANJE
3.12. KOVAtKO ZAVARIVANJE
3.13. ARK-ATOM ZAVARIVANJE

4. TERMI~O SECENJE METAloA

4.1. GASNO PLAMENO SEtENJE
4.2. ELEKTROLUtNO SEtENJE

5. ZAVARIVANJE I SE~NJE POD VODOM

5.1. GASNO PLAMENO ZAVARIVANJE I SEtENJE POD

VODOM

5.2. ELEKTROLUtNO ZAVARIVANJE I SEtENJE POD VODOM
5.3. OSTALI POSTUPCI SEtENJA POD VODOM

218

219

220

220

225

227

229

230

231

232

232

233

236

237

239

239

241

242

246

247

248

249

250

Str.

4. NAVARIVANJE METALA

251

4.1. PREGLED METODA NAVARIVANJA

255

4.1.1. Gasno navarivanje

255

4.1.2. Rucno elektroluUno navarivanje oblozenim
elektrodama

256

4.1.3. Navarivanje u atmosferi zastitnih gasova

256

4.1.4. Navarivanje pla~Gm

257

4.1.5. Navarivanje pod praskom i troskom

257

S. LEMLJENJE I LEPLJENJE

259

1. LEMLJENJE

259

1.1. TOPITELJI ZA LENLJENJE
1.2. LENOVI

1.3. VRSTE LENLJENJA

1.3.1. Lemljenje 1emilicom
1.3.2. Gasno lemljenje
1.3.3. Elektrootporsko lemljenje
1.3.4. Lemljenje u pe6ima
1.3.5. Indukciono lemljenje
1.3.6. Lemljenje potapanjem
1. 4. LEMLJENJE RAZLItITIH METALA I L£GURA
1. 5. ZAVARIVAG'KO LEMLJEIIJE tELIKA I LIVENOG

GVO'tDJA

1.6. VRSTE LEMLJENIII SPOJEVA

2. LEPLJENJE

2.1. PODELA LEPKOVA

2.2. VRSTE LEPLJENIII SPOJEVA

2.3. TEHNOLOGIJA LEPLJENJA

6. KDNTRDLA I DeENA KVALITETA LAVARENIH SPDJEVA
1. ZADACI I PODELA KONTROLE
2. GREljKE U ZAVARENIM SPOJEVllI!A

2.1. DOPUSTENE GRESKE U ZAVARENIM SPOJEVIMA

3. KRTI LOM
LIT ERA T U R A

262

263

265

265

266

268

269

271

272

274

278

280

282

283

284

285

287

287

289

291

297

U v 0 D

Intenzlvan razvoj prolzvodnlh slstema, a posebno tehnlke 1
njenlh dlsclpllna,kao 1 pctreba lzrade nerazdvojlvlh 1 hermetlckih
spojeva uz odgovaraju6u pouzdanost 1 ekonomicnost dovodl do sve ve-
6e prlmene zavarlvanja 1 srodnlh tehnlka.

Usavr~avanje postupaka zavarlvanja, lemljenja 1 lepljenja
razllcltlh proxzvoda od cellka, obojenlh 1 drugih metala i legura,
kao 1 nemetalnih materljala, uz prlmenu mehanizovanlh 111 potpuno
automatlzovanlh procesa, doprinosl pove6anju kvallteta, proizvod-
nosti 1 ekonomicnostl, odnosno pojevtlnjuje prolzvodnju.
Spomenutlm postupclma spajanja mogu se povezlvati u nerazd-
vojlve spojeve ne sarno metall, ve6 1 kerarnlckl materljal~plastic-
ne rnase, staklo i drugi materlja11 koji se pr1menjuju u ma~1nstvu,

gradjevinarstvu, elektronlci, rUdarstvu, ltd.

Zavarenl spojevl su razllclto optere6enl u radnlm uslovlma,
npr. mogu biti lz10zeni vlsokim prltlsclma, povl~enlm temperatura-

rna, dinamicklm optere6enjlma, raznlm agresivnim sredinama, brzim

promenama temperature i naprezanja 1 sl.
Uvodjenjem zavar1vanja, umesto starih tehnologij~ spajanja
metala, postize se u~teda u vremenu i materijalu. Tako je, na prl-
mer,zavarena konstrukcija lak§a od zakovane i do 20%, a od livene

i do 50%, a vreme potrebno za izvodjenje odgovaraju6e konstrukclje
cesto je i deset puta kra6e. Navedeni primer ukazuje na savremene
teznje pri izboru raclonalnog postupka izrade metalnih konstrukci-
ja. Treba naglasltl da se prlmenom postupaka nerazdvojlvog spaja-
nja metala, u komblnacljama sa drug 1m tehnologljama izrade (llve-

njem, kovanjem, presovanjem) mogu proizvesti veorna slo~eni delaY!,

§to je do sada bl10 veoma te§ko 111 neekonomicno.

~lroke mogu6nost1 1 perspektlvu pruza u budu6nostl prlmena

novlh metoda zavar1vanja koje se zasnivaju na kori§6enju solame
energije, laserskih zraka, energije atoma; tu su jo§ i mogu6nosti
zavar1vanja u vakuumu i bestezinskom stanju, §to se za sada 1zvod1

sarno u eksper1mentalne svrhe pr1 vas1onsk1m 1straz1vanj1ma.

Neki izvori toplote za zavarivanje kao npr. plazma, laser-

ski zrak 1 dr. sve vl§e se kor1ste 1 za druge tehnolo~ke procese

-2 -

kao §to su se~enje, termil::ka obrada, povrAinsko legiranje, rreta-

11zaclja ltd. Zbog toga uredjajl za zavarlvanje p1azmom, 1asersk-

1m zraclma 1 s1. clne osnovu tzv. f1ekslbl1ne tehnologlje kojl-

rna se veoma lake rroife preci sa jednog proizvodnog programa na

drugi.

Prema tome, pr1mena razllcltlh tehnologlja spajanja u svlm

oblastima tehnlke, a posebno u maslnstvu, obavezuje projektante,

konstruktore 1 lzvodjace da sve v1§e pa~nje posvecuju 1 metalur§-
k1m problemlma oslm tehnolo§kih. Zbog toga se metalurg1ja zava-

rivanja mora razfuatratl zajedno sa tehnologijom, naro~ito pri

spajanju raznovrsnlh cellka 1 drugih metalnlh materljala, 1 pr1
tome korlstltl dosada§nja saznanja a spajanju materljala 1 re§a-
vanju aktuelnih konstruktlvnlh problema.
Osnovnl problem pr1 spajanju metala 1 legura je zavarlj1-
vast (lemlj1vost 1 leplj1vost), ukljucujuc1 1 sklonost ka nasta-

janju prslina usled strukturnih preobra~aja i obrazovanja novih

faza 111 usled dejstva spoljn1h naprezanja odnosno sopstven1h

napona izazvanih tehnoloskim prooesom. Tehnologiju zavarlvanja

U odnosu na druge tehnologlje prate znatno veei sopstveni napani

1 deformacije, naro2:ito pri zavarlvanju delova veeih debljina i

pr1mene razl1c1tih dodatnih mater1jala.
Razmatrane pojave 1 ut1cajn1 faktor1 na kval1tet 1 pouz-
danost zavarenih, lemljen1h 1 lepljen1h spojeva pr1padaju os nov-

n1m tehnolosko-metalursklm saznanjima koja se lzlazu U odgovara-

juc1m poglavlj1ma.

OSNOVNI TEHNOLOSKI PARAMETRI ZAVARIVANJA

1 OSNOVI SPAJANJA ZAVARIVANJEM

Prema osnovnim koncepcijarna spajanja elemenata konstrukcl-
je, posebno zavarivanjem,
uo~ava se da je eksploataclona sigurnost
zavarene konstrukcije prema lomu ad opterecenja jedan ad najva~ni-

jih zahteva pri njenom projektovanju,konstruisanju i izradi.

I pored pravilno predvidjenih i primenjenih konstruktivno-

sigurnosnih mera u praksi ipak dolazi do lomova, sto usmerava na
dalja nova istrazlvanja i
prou~avanja kriterijuma sigurnosti, od-
nosno ispitivanja uslova i uzroka nastajanja lorna, kao i mera po-

trebnih za dobijanje proizvoda trazenog kvaliteta.
Kako nema tehnicki i ekonomski idealnog resenja, to se pri
izradi neke zavarene konstrukcije (elementa) tezi optimizaciji i

racionalizaciji zavarenog prolzvoda, odnosno tezi se podesnom 1%-
boru:

1. elemenata -konstrukcije
2. materijala
3. tehnologije.
Istrazivanje i prucavanje ova tri cinioca proizvodnog sis-

tema zasniva se na utvrdjivanju:

-sposobnosti spajanja, odnosno da 11 se razmatrani materi-

jal moze spojiti odredjenim postupkom i dodatnim materi-

jalom, a da se pri tome bltno ne promene svojstva spaja-

nog materijala;

-4 -

_ sigurnosti izvedenog spoja, odnosno da 11 au konstruktlv-

na re§enja i zavareni spojevi tako izvedeni da obezbedju-
ju otpornost u toku radal
_ mogu6nosti spajanja, tj. da 1i se mo~e 'ostvariti spajanje
odredjenim postupkom u datim p'roizvodnim us1ovima.

Za prakti~no ostvarivanje projektnog zahteva odgovoran je:

_ konstruktor, za konstruktivna re§enja uk1ju~uju6i i izbor
materija1al

_ proizvodja~, za tra~ena Bvojstva osnovnog 1 dodatnog ma-

terija1al
-tehno1og zavarivanja, za razradu tehno1o~kog procesa i
njegovo izvodjenje.

Pri tome se te!i opt~lnom izboru i ostvarivanju parame-

tara proizvodnog sistema, ~ija se interakcija mo~e prikazati ~e

mom

~~

I MATERIJAL

TEHNOLOGIJA I

Na prikazanoj §emi, asnovni faktor -konstrukoiju ~ine konstruk-

.

I

--'tivni i dimenzijski deta1ji, materijaZ -karakterUu fizil::ko-he-

'~mjjska svojstva bitna za zavarivanje i tehnoZogiju -odredjuju

;tehno1oski, tehni~ki i ekonomski faktori.

"

.'

Tra!eni kvalitet proizvoda, sigurnost i pouzdanost'proiz-

voda u radu kao i ekonomi~nost njegove proizvodnje mogu se ostva-

riti same prollcAvanjem svih cinilaca vezanih za:

-projoktovanje,

-lzradu 1

-eksp1oateciju.

S obzlrom na medjuzavlsnost ovlh clnl1aca, svaka promena

jednog od njih us1ov1java va6u i1i manju promenu i osta1ih, §to

se na kraju odra!ava na tehnl~ko-funkclonalne, pa i na ekonomsko-
proizvodne pakazabelje zavarene konstrukclje.
Iz izlo!enog se mo!e zapaziti da je za izradu elementa -
konstrukcije, odnosno prolzvoda, bitan i zahtev za optimalnu re-
allzaclju zavarlvanja, kako sa druAtveno-ekonomskog tako 1 sa

~

tehno1o§kog i eksp1oatacionog stanovi~ta (sl. 1).

*' Pouzdanost -sigurnost za odredjeno vreme rada.

-5 -

USLOv/

/'<"

-5-

-Z-

0
.--
0

..".

"

:>;.

0

,.

~

"

0

~

c::

"

V,

"-

0

,""

USLQVI

51. 1. Prlkaz projektnog zahteva za optlma1hu
rea11zaclju zavarlvanja

~

~

o~

¢ 15"--

,Iq

~§2

'UlI)

-<=

:r:

~

Iz prlkaza na s1. 1 se mo!e uo~ltl da projektnl zahtev

utl~e na lzbor ~inl1aca prl reallzacljl prolzvoda, a kada se onl

ostvare prolzvod '::e bltl "tehno1og1~an"

odnosno prl1agodjen jed-

nostavnoj 1 ekonom1~noj prolzvodnjl.

Kako au tehn1~ko-ekonomska svojstva zavarenih elemenata

konstrukclje povezana sa kva11tetom 1 funkcljom odabrane vrste
materlja1a 1 tehno1og1jom, to je krlterljum za njlhov optlma1an
lzbor Zasnovan na ponaAanju materlja1a prl lzvodjenju tehno1o~kog
postupka 1 prl eksploatacljl.
Zavarene konstrukclje lzradjuju se od raz11~ltlh vrsta ma-
terljala,. pa je veoma teAko navesti sve kvalltativne karakterlst1ke
koje pokazuju pogodnost materlja1a za zavarlvanjeia1l se mo!e ls-
ta'::1 da se prvenstveno kor1ste kvant1tat1vne procene odredjene me-

han1~ke osobine, npr. gran1ee te~enja, !11avosti, tvrdoc::e 1 s1.

Promena vrste materljala us1ov1java 1 1zmenu tehnolog1je

Z4varlvanja, a u toku procesa dolazl do spontane promene svojstva
mater1jala
%bog strukturnih 1 druglh promena (prema K1rkenda1u:
tehno1og1ja + struktura + svojstva), pa se nastoj1 da zavarlvanl

-6 -

materijal ima dobru zavarljivost i da daje §av i spoj sa potreb-

nlm svojstv~a za odredjene uslove eksploatacije (pogodnost za

date svrhe).

Tehnologija zavarivanja se bira prema vrsti i abliku e1e-
menta konstrukclje, kao i vrsti zavarivanog materijala, i povezu-

je se sa rezultatima analize uticajnih parametara koji dovode do

spontane iIi dlrigovane promene svojstava osnovnog materijala eke
sava. Stoga nedovoljno poznavanje problematike zavarivanja maze
dovest! do pojave gresaka zavarenog spoja .1 opasnih havarija za
vrerne eksploatacije, sto se sa aspekta slgur,nostl i ekonomicnostl

u svakom slucaju mora spreciti.

. .'

U najve6em broju slucajeva za izradu zav~renih proizvoda
se koriste ugljeni~ni i legirani ~elici, a'u poslednje vreme i
tzv. ~elici povi§ene ~vrsto6e (ja~ine), kao i drugi metali. Za

njihova spajanje u savremenoj tehnici razvijenl BU brojni nacini
1 postupci, uz sve ve6u primenu automatizacije eime se povecava
1 odr~ava tra~enl kvalitet, proizvodnost i ekonomicnost. Zbog to-
ga se danas u svetu primenjuju 74 metoda zavarivanja, a u na§oj

zemlji oko 15, i sve vi§e potiskuju raniji postupci spajanja me-
talnih i nemetalnih materijala (npr. zakivanje). Zavareni spoje-

vi u poredjenju sa zakovanim obezbedjuju vecu ravnornernost osobi-

na spoja, ekonomi~nije izvodjenje, sigurniju eksploataciju i du-

~i vek rada .Medjutlm, za izvodjenje zavarenih proizvoda tra~i se

veca strucnost izvodjaca radova,a posebno je pojacan zahtev ~a

. "

"Kontrolu pripreme i lzvoojenja zavarjvacklh radova. lsto tako su

veorna o§tri zahtevi u pogledu kontrole kvaliteta i pouzdanosti za-
varene konstrukcije.

1.1 OSNOVNI POJMOVI U TEHNICI ZAVARIVANJA

Prou~avanjem metala utvrdjeno je da se oni odlikuju odre-

djenom unutra§njom polikrista~1 tnom gradjom tj. strukturom.
Unutra§nja gradja metala (legure) uslovljena je rasporedom atoma

kao i prisustvom 1 raspadelom strukturnih faza. Vrste medjuatom-

skih veza u ~vrstim metalima uti~u na njihove fizi~ke, hemijske i

m.hani~ke osobine. Veli~ina energije medjuatomskih veza zavisi od

hUmijskog sAstava lequre kao i ad vrste kristalne re§etke. Unut-
raAnji
ato~ u ~vrstom telu uravnote!eni su delovanjern okolnih
atoma, dok au atom! na spoljnim povr§inama
neuravnote~eni, jer
se grani~e sa vazduhom iIi drugim sredinama (sl. 2). Dovodjenjem

'spoljne energije menja se atanje posmatranog sistema, a promena
se ispaljava u vecim amplitudama oscilovanja atoma,posebno na gra-

-7 -

nl~nim povr~lnama. U slu~aju kada su spoljne energetske pobude

dovoljno velike rno~e doti do savladjivanja tzv. energetske ba-

rijere 1 obrazovanja metalne veze, kao posledica aktlvacije va-

lentnih elektrona 1 form1ranja zajedn1~kog elektronskog oblaka .

• •

r.

E

povr§inska

-

p

c.

enerija

Eu -unutra§nja
energ1ja

[,-111.-C.-Ilt

n -pay. energ. atoma

N -unut. energ. atoma

51. 2. Prikaz energetskog stanja atoma

Stoga proizilazi da se spajanje zavarlvanjem rno~e os tva-
r1t1 sarno istovremen1rn delovanjern dva faktora: (1) medjusobn1rn

pr1bl1~avanjern delova (sl. 3a);(2) dovodjenjem potrebne kol1~1ne

energije npr. prit1ska (51. 3b).

~

::t

rI-!:

~ .>-r

Fp

f'p

~

.1: il,

<.-<.

a.

b.&&~~~Qfi

51. 3. Faze obrazovanja spoja

Ukol1ko se dopunski dove de toplotna energija delovi se
zagrevaju 1 ornek§avaju a povetava se njihova plasti~nost, pobo-
ljAavaju d1fuzioni procesi pa time raste i rnogutnost da povr§in-
ski atomi lakAe savladaju energetsku barijeru. Iz ovoga proizi-
lazi da se sa fizi~ke ta~ke glediAta spajanje zavarivanjem rno~e
ostvariti delovanjern pritiska,dovodjenjem toplote 1 kombinovano.

II III I -o9ranl~ena mogutnost zavarivanja,
II -zavarivanje pritiskom uz zagrevanje,

III -zava,ivanje topljenjern,
IV -nedovoljan pritisak i temperatura

IV

o

Uslovi za obrazovanje zavarenog

spoja rnogu se prikazati i pornotu d1jag-
-rama pritisak -temperatura (51. 4).

51.4. Prikaz grani~n1h

parametara zavarivanja

Za svaki metal se mogu konstruisati ova-

i odrediti grani~ne vrednosti i podru~ja pritiska

kvi dijagrami

i temperature potrebnih za ostvarenje spoja.

-8 -

Prema pojavama koje uslovljavaju obrazovanje zavarenog

Bpoja razllkuju Be:

-zavarlvanje topljenjem, 1

-zavarlvanje prltlskom.

Z a v a r 1 v a nj e top Ij e nj e m je proees neraz-
dvojlvog spajanja zavarlvanih delova prl temperaturama na mestu
spajanja vl§lm od temperature topljenja, uz prlmenu dodatnog ma-
terljala 111 bez njega.

Z a v a r 1 v a nj e p r 1 t 15k 0 m je proees spaja-
nja primenom mehanl~kog dejstva s11e, stati~kog ill dlnami~kog ka-
raktera.

U praksl ovl procest spajanja nlsu uvek jasno razgrani~e-
nl. Ako se kod pojedinlh metoda dopunjuju -spajanje spada u pos-
tupke t e r m o-m e han i ~ k 0 9 z a v a r 1 v a nj a.
lato take u pro c e s e s rod n e z a v a r 1 v a-

nj u ubrajaju se: terml~ko rezanje, zlebljenje, navarlvanje, 10-
kalna terml~ka obrada, rnetallzaclja a takodje 1 lemljenje 1 lep-

Ijenje.

1.1.1 Zavarenl spojevi i !avovl

Z a v are n i s p 0 j (51. 5) je dec nerazdvojlvog

spoja izveden zavarivanjem cd elemenata zavarivanog materijala~
Zapa!a se da se zavareni spoj sastojl 1z § a v a i 0 S n 0 v-

n 0 q mat e r 1 j a 1 a od kojeg su lzradjenl elementl kojl
se spajaju zavarivanjem.

1. osnovnl materijal
2. §av

3. zona uticaja toplote

4. zona stapanja

51. 5. 5u~eono zavarenl spoj

§ a v (111 v a r) je deo zavarenog spoja kojl se obrazu-
je o~vrA~lvanjem rastopa rne§avlne lstopljenog osnovnog 1 dod a-
t n 0 9 mat e r 1 j a 1 a na rnestu spoja. U neklm slu~ajevlma,

~pr. prl zavarlvanju tanklh limov8, §av se obrazuje BArno stapanjem

1 o~vrA~avanjem lvlea osnovnog rnaterljala.
Dod a t n 1 mat e r 1 j a 1 je dec metalnog materl-
jala-elektroda 111 11ce -kojl se prl zavarivanju topljenjem doda-
je u latopljenom atanju u met a 1 n 0 k u pat 1 1 0, radl

-~ -

ispunjenja mesta spoja, pri ~emu se me§a i ocvr~6ava zajedno sa
rastopom osnovnog Inateri:iala obrazujuci met a 1 s a va.

Met a 1 n 0

k u pat i 1 0

je lokalno istopljeni i
udubljeni dec osnovnog materijala na :uestu spajanja u kame je
jednovremeno unet i umesan ideo istopljenog dodiltnOg materijala.
Met a 1 S a v a je ocvrsla mesavina rastopa metalnog

kupatlla.

Z 0 n a 5 tap a nj a je granicna povrslna izmedju

~ava i zone uticaja lvplote.

Z 0 n aut i c a j a top lot e (skraceno Z U T)
je deo osnovnog rnaterijala, uz say, u kame je dosio do hemijsko-
fizickih i strukturnih promena usled toplote unete pri zavariva-
nju. ~irina zone uticaja toplote,za dati materijal, zavisi od
ukupne kollcine unete toplotne energije i njene koncentracije.
Pri metalografsKom ispitivanju ZUT-a vidljive su razlik.e u struk.-
turi pojedinih oblasti ave zone prema udaljcn;u ad ose ~ava.
Zona stapanja i ZUT ponekad se skupa ndzivaju a k. 0 1 o-
s a v n a z 0 n a (iIi zona ok.o sava).
Izgled nekog ~ava u:;}ovljen je prethodnom pripremom stra-
nice elernenta cd osnovnog materijaIa, odnosno vrsLom zIeba i teh-
noloskog postupka zavarivanja, .§to je U odgovaraj1lcim poglavljima
objasnjeno.

Zavareni spojevi odnosno savovi, sa konstruktivne tack.e
qlediSta i naeina izvodjenja moqu biti:
l. prema vrsti spoja (s!. 6) -5 U IS e o n i ( a) , p .t" e-
k lop n i (b) , T -s P 0 j ( c) , i v i C n i

iIi r u b n i ( d)

i k r s t a 5 t i 5 P 0 j (e) •

a.

b.

c..

d.

e.

51. 6. Vrste zavarenih spojeva

-10 -

Ugaoni sav se koristi za izvodjenje preklopnih, ugaonih,

T-i krstastlh spojeva.

2. prema polozaju u pro5toru §av moze b1ti (51. 7) -
h 0 r i z 0 n tal a n iIi polo 1 e n (a), h 0 r i z·~ n-

talan u vertikalnoj ravn

(c) i i z n a d 9 1 a v e (11i nadglavni)

HOl'izontalan

poZ.oiaj

HOl'i?ontal.no

ve l,tihiLni poz.ozaj

a.

Vel'tikalni
polozaj

51. 7. Prostorni polozaji §ava

i (b) ,

(d) •

vertikal a n

lIadg lavni

poloiaj

Najvlse je u primen1 i najlakse se izvodi say u horizon-

talnom polo~aju.

~avovi u ostalirn polo~ajima se izvode kada je

to uslovljeno tehnoloskim razlozima i za njihova izvodjenje tra-
!i se
ve~a stru~nost zavarivaca.

3. prema kontinuitetu §av moze biti (51. 8) -n e p r e-
kid a n (a) ili isprekidan (b, c i d). Kod obo5trano i5preki-

danlh savova razllkuju se uporedno (c) i naizmeni~no isprekidan

hv (d).

Navedani savovi se primenjuju za spajanje delova vece

duHne.

r r=-~

ww W!1l

a.

b.

a.

d.

S 1. 8. Prikaz kontlnulteta §ava

4. prema broju zavara, odnosno slojeva,§av (51. 9) mo~e

biti: jed n 0 pro 1 a zan (a) ako je izveden jednim zava-

rom 1 v 1 A e pro 1 a zan (b) ako je lzveden sa vl§e zavara,

il1 v 1 § e s 1 0 1 a n (c) ~ko je izveden sa vi§e slojeva.

-11 -

a.

~----'

c.

51. 9. Vrste savova: jedno-

prolazni, viseprolazni i vise-

s10jni

a.

~av se prakticno maze izvesti

popunjavanjem ~1eba jednlm po-

tezom 111 sa vise poteza sto
zavisi od duzine sava i popre-
cnog preseka zIeba, metoda za-
varivanja 1 51. Ocvrsnut mate-
rijal sava pri jednom prolazu
zove se zavar; pry! zavar, oz-

nacen brojem (1) na s1. 9.b.

zove se koreni, a poslednji
(6) pokrivni zavar. Aka se
zleb ispunjava poprecnim kld-
cenjem vrha elektrode izmcdju
zidova
Zleba dobija se vise-
s10jni say, ( s1. 9. c) , pri ce-

mu hrojevi 1, 2, 3 i 4 Qznaca-
vaju slojeve.

Vgaoni savovi (s1. 10) ta-

kodje se rnogu izvesti sa jednirn
(a) iIi vise zavara: U 'lormal-

nom po1o~aju (b) i u koritas-

tom polozaju (c).

c,

S1. 10. Izvodjenje ugaonih savova u normalnom polo-

zaju (a,b) i u koritu (c)

5. prema dejstvu spo1jneg optere6enja sav (sl. 11) mo~e
biti pop r e can -upravan na pravac dejstva sile (a),
pod u zan -para1e1an pravcu dejstva sile (b), i k 0 s -
pod nekim ug10m u odnosu na pravac sile (c) i k 0 m bin 0 -
van (d) Pored navedenih termina koji se cesta srecu u literaturi,
koriste se 1 termini prema JUS C.T3.001. Tu se daje izraz c e o-
n i urnesto poprecni say i b 0 C n i u gao n 1 umesto podu~ni

bv

a.

mogu bi ti

n i (c)

-12 -

b.

c.

d.

51. 11. Prikaz savova prema dejstvu sile

6. Prema obliku povrsine §avova (51. 12), ani

i 5 pUp c e ~;

(a), r a v n i

(b) i u d tl b 1 j e-

b.

c.

SI. 12. Prikaz ugaonih savova prema obliku
njlhove povrsine

Ravn! savovi se najvise izvode, dok se ispupteni dopus-
taju sarno za statlcka opterecenja jer pri dinamickom opterecenju
stvaraju veliku koncentraciju naponu, a izvode se uz vee! utrosak
dodatnog materijala. Udubljeni ugaoni savovi najpogodniji.su za
promenljiva opteretenja zbog povoljnijeg taka naponskih I1nija
sila. U pogledu dirnenzija, ugaoni say treba da 1ma a = 0,7 b,
odnosnokatetub = 1,4 a .

• ) 7. Prerna nameni say maze biti r a d n i iii v e z u-

j u ~ i, zavlsno od toga da Ii prenosi spoljne opterecenje koje
deluje na spoj iii slu~i sarno za povezivanje elemenata u zavare-
hoj konstrukciji.

8. Prerna ja~ini savovi se svrstavaju u k 1 a sec v r-

s t 0 ~ e, a prema kornpaktnosti iIi narneni savovi mogu biti za-
ptiv"i
tj. hermeti~ni.

Klasa ~vrsto~e sava pokazuje da say i zavareni spoj 05i-
guravaju prenos odredjenog opterecenja sa jednog spojnog element~
na drug!, pri ~ernu se ne tra~i uvek i hermeticnost (npr. tackasto

*) Po JUS-u: nosivi odnosno spojni

-13 -

zavareni spoj). Nasuprot tome, brojni au primeri §avova koji po-
red tra!ene
~vrstoce moraju da obezbede dobru hermeticnost (npr~

sudovi za fluide).

9. P rip 0 j i su kratki zavari (§avovil od nekoliko

millmetara, Kojima se pripajaju element! pre zavarivanja radl

monta~e, sprecavanja deformacija i krivljenja itd., a njihov broj,

du~ina, rastojanje i raspored se odredjuju prema tehnoloskim uslo-

virna.

1.1.2 Element! gava

Osnovni elementi sava prikazani su na sl. 13. na prlmeru
8llceono zavarenog spoja. Izgled sava zavisi od prethodne pripre-

1

,1

2

s

51. 13. Elementi §ava

1 -lice §ava

2 -koren

3 -nadvisenje

4 -Sirina

5 -uvar

me stranioe ~leba, tipa zIeba, tehnoloskog postupka zavarivanja
kao i vrste i debljine osnovnog materijala.

Na crtezima savovi se oznacavaju prema nasern standardu

JU5.C.T3.011/80, sto je predmet detaljnijeg razmatranja u oblas-

tima konstruisanja i projektovanja zavarenih rnetalnih konstrukci-

ja.

1.2 PRIPREMA DELOVA ZA ZAVARIVANJE

Posle odgovaraju6e tehnolo~ke abrade elementa za zavari-

vanje (postupcima termicke i maAinske izrade, obrade deformisa-

njem, rezanjem i 51.) potrebna je priprema stranica na mestirna
za Bpajanje. Navedena priprema je u skladu sa konstruktlvnim cr-
te!ima i tehnolo§kim preporukama, kojima se, pored ostalog, mo-
raju uzeti u obzir 1 Bopstveni naponi 1 deformacije koji nastaju
u toku zavarivanja.
Naro~itu pa~nju treba posvetiti pripremi stra·

nica jer ona odredjuje oblik i dimenzije samog sava. Tipovi §avo-
va mogu biti razliciti i za iZabran postupak zavarivanja daju se

u tehnickim propisima u zavisnosti od debljine zavarivanog mate-

rijala i vrste SpOj4; u normama se odredjuje na~in izrade zleba

-14 -

prema vrsti spoja: 5ucean!, ugaoni. Prema standardu JUS.C.T3.030

preporueuje se ob1ik i dimenzije ~leba za zavarivanje ee1ika to-
pljenjem. Iz spomenutog standarda ovde se navade najce~6e prime-
njivani ~lebovi i daju njihove karakteristike.
1. V -~ 1 e b -ob1ika i dirnenzija kao na 91. 14, pre-
porueuje se za ee1iene 1imove deb1jine do 16 mm.

a

a =

'\ /Y

h=I-3mm

\/ \

= 2 -4 mm

.d

51

51. 14. Izgled i dimenzije V -Heba

Dimenzije ~leba:

u gao 0 t v 0 r a ~ 1 e b a 0,

z a t u p Ij e nj e k 0 r e n a Z 1 e b a h, 5 i r ina

9 rIa Z 1 e b a 51 biraju se, u datim granlcama, prema deb-

1jlni materlja1a 1 postupku zavarlvanja.

Izvodjenjem zavarlvanja u V -zlebu cesto se dobijaju
§avovi sa greskom
pozna tom pod nazivom n~provaren koren. Ova gre-
§ka §ava se jo§ vi§e ispo1java kod ~lebova sa re1ativno ve1ikim

u 9 10m s t ran ice Z 1 e bay. Kada se trazi potpuna

pro~arenost korena V -sava, potrebno je koren! zavar odstraniti

(l~lebltl) sve do materlja1a kojl nema gre§aka 1 lzvestl naknad-

no zavarivanje sa suprotne, tj. korenske strane.

2. X -~ 1 e b -obl1ka i dimenzija prema 51. 15 •. pri-
menjuje se za 1imove debljine 15 -40 rom, eime se posti~e bo1je
a

a = 50 -700

.<:t=='"

.h = 0 -3 mm

9

1 = 2 -4 mm

51. 15. Izg1ed 1 dimenulje X -Heba

uvarlvanje, u§teda u materijalu 1 rnanja ugaona deformacija, nego

kod V -i1eba.

-15 -

3. K -z 1 e b-prlkazan na sl. 16, obleno se korlstl
za lzvodjenje ugaonlh i T -spojeva, ad materljala debljih ad

h ; 0

Sl.16. Izgled i dimenzije K -zleba

15 mm te se postize potpuno uvarivanje i smanjuju ugaone de for-
maclje. Kod sueeonlh spojeva K -zleb se prlmenjuje sarno u slu-

~aju zavarivanja u horizontalno-vertikalnom polozaju, takodje za

materljale deblje ad 15 mm.

Pored navedenih vrsta zlebova primenjuju se, za sllceone

spojeve, jo§ 1 Hebovl: I, U, 1/2V, J, dupl1-U, •.• prl ~emu je

osnova za izbor da se odgovarajutim oblikom i dimenzijama sava

doblje zavarenl spoj kojl odgovara za date svrhe.

Na primer, I-sav se izvodi na materijalima male debljine

i bez dodatnog materijala. Mo~e se zavarivati sa ra2makom izmedju
elemenata ili
bez razmaka, sa prirnenom podloske ili bez nje, kao

1 jed nos t ran 1 m (za debljine do 4 mm) 111 a bas -

t ran 1 m zavarlvanjern (za debljlne do 8 mm).

~ i e b a v 1-U ill d u P 1 1-U se prlmenjuju za deblje

l1move (10-15 mm) umesto V-Heba. Tlme se smanjuje potro§nja

dodatnog materijala i skracuje vreme zavarivanja, jer je llpr.

povr§1na duplog U 1 X -zIeba aka dva puta rnanja ad povrSlne U 1

V -zieba. Osirn toga, kad obostranog zavarivanja deformacije su

manje, §to proizilazi 1z tehnoloskog procesa, a ne posebno pre-

duzetih rnera.

Sa povr§lne stranica zIeba 1 njlhove bl1ze okollne potre-

: '. bno je pre zavarivanja odstraniti vlagu, rdju, kovarinu, boju,

'. tnasno6u 1 druge neelsto6e.

Uspeh izvedenog zavarivanja, izmedju ostalog zavisi i

cd elsto6e stranlca zleba 1 njihove okol1ne, jer navedene

materije mogu izazvati pojavu niza gre§aka u zavarenom spoju.

Povr~lne u ~lebu 1 okolinl koje treba ~lstltl prikazane su na
sl. 17. ~lrlna (1) oel§6ene povr§lne mora lznosltl najrnanje
!O rnrn prl REL* p05tupk~ 1 30 rom kod EPP" -postupka. Pristupae-

·)REL-ru~no elektrolu~no zavarivanje,

**)EPP-zavarivanje pod pra§kom

c::J1 I

DO
DO -D-l.-

-16 -

r

---'-
,

...,

,

S1. 17. povr§ine koje treba ~~stiti

1. 3 KLASIFlKACIJA NAtINA ZA VARI VANJA

ne povr~ine ~iste se meha-

n1~ki

(

~eli~nim ~etkama,

peskarenjem) a nepristupa-
tna mesta, npr. kad repa-
raturnih radovd, gasnim
plamenom.

Zavarivanje, kao tehnologija spajanja dva ili vi§e ele-
rnenata u jedinstvenu celinu razlicitim postupcima, neprekidno se
razvija i sve vl§e primenjuje zbog niza tehnicko-ekonomskih pred-
nesti U OdnOBU n~ druge metode spajanja. Ve~ spomenuta cinjenica
da je danas U industrijskl razvijenim zernljama u primeni znatno

ve~i broj nacina zavarivanja nego kad nas, ukazuje da je potrebno

sve viAe uvoditi i u na§oj lndustriji ovaj nacin izrade metalnih

.

konstrukcija. Primena raznih nacina zavarivanja U odnosu na Bve
os tale proizvodne procese (livenje, kovanje, presovanje, duboko

izvla~enje, rezanje, itd.) dosti~e 25%, sto potvrdjuje ulogu i

opravdanost uvodjenja zavarivanja u savremenoj industriji.
Ranije je spomenuto da je za medjusobno spajanje materi-
jala potrebna neka vrsta i koli~ina energije, pod ~ijirn uticajern
moze nastati odredjeno kretanje i preme~tanje naelektrisanih ces-
tica, odnosno ohrazovanje zajedni~kih veza na grani~nirn povr§ina-
rna spajanja. Bez obzira na vrstu energije koja se koristi (hernij-
ska, mehanicka, toplotna), uvek je potrebno da kolicina dovedene
energije hude veta od energije aktivacije atoma, jer sa njihovorn
pobudom nastaju uslovi za rnedjusobno spajanje elemenata.

Zboq brojnih na~ina i postupaka zavarivanja postoji ve6i
broj moqu6ih klasifikacija, prema:

-17 -

-namen! (zavarivanje, navarivanje);
_ stepenu mehanizaclje (rucno, mehanizovano, autornatizo-

V3£lO);

_ agregatnom stanju (topljenjem, pritiskom);

_ vrsti elektroda (topljivom, netopljivom, golom, obloze-

nom, sa jezgrom, ltd,);

_ za~titi

rastopa (bez za~titne atmosfere ili u za~tttnoj

atrnosfer! -inertnog, aktivnog gasa);
_ stanju elektrlcnog luka (sa otvorenim, pokrivenim
luk~m,

itd.) I

-vrsti e~ergjje.

Metodska podela zavarivanja prerna vrsti prlmenjene energlje

data je u tab. l.

Tablica 1. Klasif!kacija naeina zavarivanja prema vrsti
energije

vrsta energije

Izvor toplote

Naein zavarlvanja

Gorivo u cvrstom

kovaeka

i teenorn stanju

vatra,

kovatko,

'"

eksploziv ,

eksplozijorn

.><

"

on

termitna reakcija

termitno

...,

~

Gorivo u gasovi-

plamen C

2H

2 + 02

gasno plameno: top-

'"

ljenjem i pr! tiskom

tom stanju

.' H

2+0

2 i osta-
lih qorivih qasova
Elektricn:l luk

REL,EPP,TIG, MIG,MAG

.

'" Jednosmerna ili Elektrieni rastopa

pod troskom

" nalzmeni~na

otpor:

evr:~og

elektrootporsko

>0

...,

struja

mph 1,

k

+'

elektronski snap u

elektronskim

.><

vakuumu

"

snopom

....

'"

svetlosni zraci

laserom

"

-" Pritisak

unutra~nje trenje

hladno kovaeko,

>0

...,

'eksolozi1om

" Trenje

..

povr§insko trenje

trenjem

.<:

" Ultrazvuk

:<:

m"h~nll'k"

.r~n; e ultrazvu~no

Solarna

sunceva svetlost

" El.mag. zra~enje

volframsko vlakno u

....

..

inertnom gasu

u razvoju

+'

on

halogeno-kvarcne

0

Zra/!enje

lampe

D~ulova toplota i trenje se svrstavaju u unutra~nje toplotne
lzvore

-18 -

U praks1 se ponekad primenjuje medjusobno kombinovanje nave-

denih vrsta energlje, odnosno na~ina 1 izvodjenja zavarlvanja sa

gledi§ta mehan1zaeije, tako da data podela n1je o§tro uslovljena;
to znaei da se neki naein mo~e svrstati 1 u drugu grupu.

1.4 IZBOR POSTUPKA ZAVARIVANJA

Pri izboru postupka zavarivanja potrebno je viAe faktora uze-

t1 u obzir:

_ kval1tet 1 dimenzije zavarivanog materijala sa 5vim njego-

vim osobinama koje karakteri§u njegova f1zieko-tehnolo§ka svojstva

(~vrsto6.u, plasti~nost, zavarljivost, ltd.);

-kolil:in,u' i kvalitet prolzvoda kao i ekonomi~nost zavarenog

proizvoda,

-karakteristlke lzvora energije, odnosno raspolo~lvu opremu

za izvodjenje radova,kao 1 potrebno vreme izrade;
-velil:inu zavarene konstrukclje odnosno elementa.l
~to je od
uticaja na izbor mesta zavarivanja -u radionic! ili na terenu;
krupnogabaritni delay! i konstrukcije zavaruju se pomo6u rucnih

.

.

ili poluautomatizovan1h prenosnih uredjaja. Elementi i konstrukei-

je malih dimenzija mogu se zavarivati, zavisno od broja komada,sa

automatizovanim uredjajima ili rueno,

-cenu uredjaja, koja se iskazuje orijentaclono pomo~u re-

lat1vnih pakazatelja dat1h u tab. 2.

Tabliea 2. Relativni pokazatelji eene zavarivaekih uredjaja


Postupak za-

varivanja

Rueno elekt-

rolu~no

Elektrol ueno
pod pra§kom

Elektrieno,

pod troskom

Oznaka

post.

REL

EPP

EPT

Elektrolueno

netoplj1vom

elektrodom u TIG

inertDom

gasu
lsto kao go-
re same sa

impulsnim

lukom

TIG

Indeks

cene

uredj •

1

10

> 20

> 2

6-10

Stepen mehanlza-

Dodatnl

cije:A-automatskl materijal

R-rueno,A/2 poluaut.

R

A,A/2

A

R + A

A

elektroda

prah + z1ea

prah + ziea

gas (Ar, He)
sa Heom 11i

bez nje

gas, obi~no

bez Bee

-19 -

Nastavak tabl1ce 2 :

Elek tro 1 ucno to-
pIjivom elektro-

~lIG

1,5-5

A/2 , A

gas + Hca

dorn u inertnom
gasu

Elektrootporsko:
-tackasto

EOT

1,5-15

R + A

-savno

Eoll

0,5-10

R + A

-8uceono

EOS

0,5-10

A + A

-reIjefno

EOR

1,5-15

A + A

-varnicenjem

EOV

-zbijanjem

EOZ

~-50

R + A

Gasno-plameno

GPZ

>0,2

R + A

gas sa zicom
ili bez nje

Al-termi tsko

AIT

>0,2

R + A

Al -termit

Mikroplazma

MPZ

>2

R + A

gas obi~no

bez zj.ce

Elek tronskim

ZES

10-50

A

snopom

Difuzni

DZ

> 10

A

Cena dodatnog materijaia mo~e da cini znatan dec rashoda·

pri izvodjenju zavarene konstrukcije pa treba, kada je to mogute,

dati prednost postupcima koji ne tra~e dodatni materijal, pri
cemu pored oblika i debijine zavarivanog deia uticu pristupac-
nost i poIo~aj zavarivanja. Stega se preporucuju slede6i postu~~
ci zavarivanja prema debijini materijaIa:

zavarivanje:
-ultrazvucno

-mikroplazmom

-laserom, 2kW

-tackasto i ~avno

-plazmom

-gasno-plameno

-laserom (20 kW)

-MIG (kratkim lukom)

-MIG (normainim lukom)

-elektronskim snopom

-TIG

-MAG

(5 kW)

(25 kW)
(75 kW)

debljina materijala,mm

do 1

0,25-2

do 3
0,25-5

0,5-8
0,5-4(4-8)
0,5-15
0,5-4(4-15)

2-8 (8-50)

do 30

1 -75

5 -300

do 4 (4-10)

15 -45

-REL

-EPT

-EPP

-20 -

2-5 (5-150)

25 -450

-AIT (al-termitsko)

5 -25 (25-300)

> 10

Date vrednosti odnose se na jednoslojho zavarivanje, a vre-

dnost u zagradama na vi§eslojno zavarivanj~.

1.4.1 Ozna~avanje postupaka zavarivanja na crte~ima

Radi jednostavnog i brzog ozna~ava_nja metoda zavarlvanja,
lemljenja i
zavariva~kog lemlje~ na crte~ima, standardom
JUS.C.T3.012/BO se utvrdjuju oznake brojevima, prema slede6em:

-oznaka:

1 -elektrolucno zavarivanje

2 -elektrootporsko zavarivanje

3 -gasno zavarivanje

4 -zavarivanje u cvrstom stanju -prltlskom

7 -drug1 postupc1

9 -lemljenje.

Standardizovano oznacavanje pojedlnih postupaka zavariva-

nja se b11~e odredjuje pr1dodavanjem jos jednog, dva 111 tr1

broja kojl se odnase na postupke, odnosno pcdgrupe. Na-prlmer,
slede6e oznake se odnose na:

11

zavarivanje elektrolucno bez zah1tnog gasa

111-

oblo!enom elektrodorn (REL)

12 -

pod zast1tn1m slojem (EPP)

121 -

EPP sa dodatnom !lcom

122 -

EPP sa

trakom

21

elektrootporsko tackasto (EOT)

"

22 -

~avno (EOS)

Na sll~an na~in na crte!lma se ozna~avaju i oatal! postupci
zavarivanja §to je detaljno obja§njeno u spomenutom standardu.

1.4.2 Ozna~avanje POBtupaka zavarivanja u liberatur! po UDK

Qznaka -univerzalne decimalne klasifikacije (UDK) sastoji

se od odredjene kombinac1je arapsk1h brojeva koj1 daju 1nforma-

clje iz 8vlh podru~ja znanja i slu!e za laka pronala!enje potreb-
nih podataka, i pored nepoznavanja stranih jezlka.

UDX je podatak .un1verzaln1h pojmova sredjenih po namenskoj

povezanostl predmeta, a nazivA se declmalnim jer U svojim ozna-

-21 -

kama primenjuje declmalnu podelu. Sva postoj~ca saznanja po UDK,
svrstavaju se u 10 grupa i
ozna~avaju celim brojevima 0 do 9,
prema slede6em redosledu:

o -Op~ta biologija. Bibliotekarstvo
1 -Filozofija

2 -Religija. Teologija.

3 -Specijalne nauke
4 -Nauka 0 jezicima. Filologija

5 -Matematika. Prirodne nauke.

6 -Primenjene nauke. Medlcina. Tehnika

7 -Umetnost. Umetni~ki zanati, Fotografija. Muzika. Igre.
Sportovi
8 -Nauka 0 knjizevnosti. Beletristika

9 -Geografija. Biografija. Istorija.

SVaka od ovih grupa deli se na daljih novih 10 grupa. Na

ovaj nacin se mo!e nexi pojam ra§~laniti do najrnanjeg detalja.
Na sledecem primeru prikazano je konkre tllO obelezavanje

pojrna -elektrolucno zavarivanje topljivom metalnom elektrodom u
zastitnom gasu argonu:

UDK 621.791.753.93

gde je: 6 -grupa: Primenjene nauke. Hedicina. T e h n i k a.
62 -podgrupe: I n z e nj e r 5 t v o. Tehnika.

621 -M a § ins t v 0

621.7 -fabrike. Radionice. Post up c i 0 bra de

621. 79 -R a z 1 i ~ ]. t i postupci obrade

621.791 -Z a v a r i v a nj e 1 slieni postupci
621.791.7 E 1 e k t ric n 0

zavarivanje

621.791.75 -E 1 e k t r 0 1 u c n 0

zavarivanje

621.791.753 -Elektrolu~no zavarivanje met a 1 nom

e 1 e k t rod 0 m

621.791.753.9 -ELZ topljivom metalnom elektrodom u

z a § tit nom gas u

621.791.753.93 -ELZ topljivom metalnom elektrodom u

za~titnom

gas u a r 9 0 n u.

Na sll~an na~ln ozna~avaju se saznanja i za druge metode,

postupke i pojave i 91., primenom glavnih i pomocnih brojeva

s tim Ato ce za u~i pojam oznaka po UDK biti du~a. Stoga ge pre-

poru~uje da se sa podelom ide sarno do minimalnog broja decimala,

koji zadovo1java odredjenu namenu, a po potrebi rnogu se uzeti u

-22 -

obz1r 1 dodatB1 brojev1 koj1 blUe odredjuju potr.eban pojam 1
. s'aznanje. Ovde nlje mogu6e, zbog op§irnosti, detaljno navesti

ove oznake metoda, postupaka 1 pojmova~ oblasti zavarivanja,
all se detaljnije informaclje megu na61 u blbliotekama.

2 IZBOR OSNOVNOG MATERIJALA ZA SPAJANJE ZAVARIVANJEM

Odgovaraju61 po~tupak i tehnologija zavarivanja bira se
prema materijalu i vrsti konstrukcije koja se zavaruje. Odnosno,
rnaterijal za izradu clcmenta l1i konstrukcije bira konstruktor,
1z postoje6eg velikog asartimana materijala razli~ltih kvalite-
ta, sa cl1jem da se dobrim izborom odgovaraju6eg materijala i
postupka zavarlvanja ostvari pouzdan zavareni spoj koji se mo!e
trajno eksploatisati u datirn radnim uslovima.
Ovaj po deflnlciji jednostavan zadatak je u su~tinl vrlo
kompleksan, jer zahteva sveobuhvatna tehnlcka saznanja, §to se
u savremenlm uslovima slolenih poslova mole ostvariti "timsklm

radom" strucnjaka razlicitlh specijalnostl. Stoga su inzenjeri
zavarivanja, koj1 rade na zavarivanju 111 srodnlm tehn1kama, pri
izradi gotovo sv1h zavaren1h konstrukcija i njihov1h elemenata,
ad najkrupn1j1h do on1h najmanjih, odgovorni u pogledu koncepc!-
je, prolzvodnje 1 ekonoroike -jer zavar1vanje kao postupak spa-
janja !ma presudan utlcaj na pona~anje i cvrstoeu konstrukc1ja
pr1 eksploatac1j1.

Osnovn1 zahtev koj1 se pr1 zavar1vanju mora ispuniti u
cilju dob1janja kvalitetn1h spojeva je stoga dobro poznavanje
problemat1ke ad strane 1nlenjera, jer u suprotnom dolazi do ne-
prav11nog 1zbora materijala uz pojave gre§aka i lorna, do pojava
pogresn!h lokacija zavarenih savova na mestirna velikih lokalnih
promenljlvlh optere6enja, kao i do tesko6a aka izvodjenja iIi

nemogu~nostl lzvodjenja konstrukcije.

Ako se ova problematika nedovoljno poznaje 111 n~va~ava
dobijaju se neekonomicni i nepouzdani zavarenl prolzvadi. U tom
slucaju su potrebne spore 1 skupe popravke koje uslovljavaju zaka-
sl1jenje u Isporucl 1 mogu dovest! do havarlje u radnim uslovlma.

Veliki broj postupaka zavar1vanja omogu6uje ekonornicno 1
sigurno spajanje, budu61 da se danas mogu koristltl razliciti ma-
ter1ja11 -raz11~1t1h hemijsk1h sastava, mehan1~ko-tehnolo§k1h

~yo~stava, struktura i zavarlj1vosti, sto Bve utlce na nivo teh-

-23 -

nologije u masinskaj prolzvodnji. Odnosno,danas se mogu spaja~i
delovi ma~ina i konstrukeija svih debljlna 1 konflguraelja -od
najsitnijih do gigantsklh, primenom mehanizovanih, polu-ill
potpuno automatizovanih procesa zavarivanja, §to dovod! do pove-
canja proizvodnosti rada, kvaliteta, ekonomicnosti i pojevtinje-
nja proizvodnje.

Usavr~avanje postupaka zavarivanja omogu6ava spajanje raz-

nih vrsta celika, obojenlh i drugih metala i legura, kao i neme-

taL~lh materijala.

Navedeni rnaterijali se sve vise koriste u energetici~ elek-
tronici, baznoj i preradjivackoj hemiji, vazduhoplovstvu, raket-
noj tehnici itd •• gde su izlo~eni razlicitim radnirn uslovima npr.
visokirn temperaturama, pritisclma, brzinama, razlicitim agresiv-
nlm sredinama, produktima sagorevanja, hrzim promenama temperatu-
re i naprezanja, itd.

Primena odgovaraju~eg materijala uz odgovaraju~e spajanje
obezbedjuje njihovu postojanost u radnim uslovima, tako da 1m
se svojstva ne menjaju pri radu.
Prema navedenom, od izbora osnovnog materljala u velikoj

meri zavisi uspeh izrade zavar~ne konstrukcije. Takodje je od
znaeaja da pri koris~enju zavarivanja,kao naeina spajanja osnov-
nog odabranog materijal~moze doei pri proceslrna spajanja do lz-

mene mehaniekih, hemijskih i dr. svojstava, zbog eega se pri iz-
boru postupka rukovodl time da osnovni materijal mora da ostvari

tra~ena svojstva posle zavarlvanja bazirajuti to na dobroj zavar-
ljivosti i ekonomienosti. Stoga se pri izboru tezl da se ustedi
najvise na rnaterijalu,pa se usvajaju najlaksi delavi i sa najrna-
nje otpada pri njihovoj izradi, a koji te za date radne uslove i
optereeenje bltl najboljl.
U najvecem broju slueajeva ovaj zahtev ispunjavaju, kao $to
je vee lstaknuto, ugljenlcnl cellel (111 ~L), au slucaju toplot-
nlh 1 hemljsklh dejstava biraju se leglranl cellel ill druge le-
gure.

Pozna to je da se srnanjenje te~ine za predvidjeno opterete-

nje moze postiel:

-pogodnim konstruktivnim resenjem koje te obezbediti naj-
ravnomernija opterecenja 5vih elemenata;
-korlscenjern odgovarajuteg rnaterijala, kao i poboljsanjern
njegovih osobina odgovarajucorn tehnoloskom obradom npr. terrniekom
obradom, deformacijom i 51.

-14 -

Pri izboru rnaterijala npr. cellka, pored ekonomske opravdanosti,
treba uzetl U obzir cinioce koje za samu konstrukciju i us love
rada nije laka kvalitntivno proceniti. I pored toga cinioci kao:
-temperatura eksploatacije,

-debljina osnovnog materijala,

-stepen znacaja elementa,
vrsta opterecenja 1 naponsko stanje,
moraju 5e uvek uzeti U obzir. Jer, npr. niska radna temperatura,
veca debljina elementa i povecani radni zahtevi, udarna dinamicka
opterecenja, a posebno promena napona ad jednoosnog na dvoosno u
prisustvu koncentratora napona, uslovljavaju da konstruktor mora
uzeti U obzir ave utlcaje.
Xao ~to je napomenuto te~nja ka smanjenju tezine konstrlik-
cije izborom odgovarajuceg rnaterijala i postupka abrade u zavis-
nost! od nabavne cene materijala i cene naknadne obrade, doprine-
la je razvoju novih vrsta materijala povi~ene cvrstoce, medju ko-
jlma veliku primenu nalaze celiei povi§ene cvrstoee.
Karakteristicno za ove celike je da se u odnosu na ugljeni-
cne odlikuju povecanim svojstvima cvrstoce i pored niskog sadrza-
ja ugljenika (C tivnog dejstva malih koliclna legirajucih clemenata (mikrosasto-
jaka) koji ne pogorsavaju zavarljlvost, nasuprot ugljenicnim ce-
11cima kod kojih povecan sadrzaj ugljenika utice na porast svoj-
stva cvrstoce, ali pogorsava zavarljivost.
Ostalim zavarljivlm metallma i legurama, npr. aluminijumu,
titanu, bakru i dr. odnosno njihovim legurama,treba takodje pos-
vetiti paznju i kada je to moguce teziti njihovoj primeni, uzi-
majuci u obzir navedene cinioce i posebno zavarljivost.
Pri izboru bilo kojeg konstruktivnog mater!jala, eksploa-
taciona sigurnost konstrukcije, posebno prema lomu od predvidje-
nog opterecenja, bitan je zahtev pri projektovanju, konstruisa-
nju i izradi. Zbog toga se kao predmet mnogih istrazivanja prou-
cava op§ta koncepcija konstruisanja: (1) odredjuje se dopusteni
napon prema predvidjenom stepenu sigurnosti (0

=Re/v) i

~z

(2) odredjuju se granicna stanja.

Xed proracuna pomoeu dopu§tenlh napona koeficijent sigur-
nosti v za~lsi od karaktera optere6enja, debljine limova, vrste
cellka itd. Ovo je dosta uproscen proracun jer se ne uzimaju u
obzlr brojnl radni uslovi konstrukcije.

Tacnljl metod prora~una konstrukcije koji uzlma u obzir ra-
dne uslove, jednorodnost materijala i dr.,jeste metod proracuna

-25 -

prema granicnim stanjima. Polazna jednaclna za ovaj proracun je

F

....!. < mR

So -
gde je: F -racunska sila, So -povrsina preseka; R -racunska

r

cvrstoca -jac~na materijala, m -koeficijent radnih uslova.
Koeficijentom m uzima se u obzir stepen znacajnosti konstrukcije,
krutost delova, mbgucnost dopunskih deformacija pri eksploataci-
ji, itd.

Uglavnom se proracun po dopustenim naponima primenjuje u rna-
sinstvu, a po granicnim stanjima pri projektovanju gradjevinskih
konstrukcija. Medjutim, kao sto je po~nato, u praksi dolazi do
lomova elemenata, odnosno zavarenih konstrukcija, i pored svih
predvidjenih i primenjenih konstruktivno-sigurnosnih mera, sto
ukazuje da usvojeni krlterijumi ocene sigurnosti nisu uvek bili
potpunl. Sa tog gledista se ispitivanja znacajnih zavarenih kons-
trukcija usmeravaju ka proucavanju slucajeva i uslova nastajanja
prslina i njihovog rasprostiranja do potpunog lorna kao zavrsne
faze dekohezije i deformacije pri odredjenlm uslovima. Neminovno
je da zahtev za proizvodima trazenog kvaliteta namece sve odre-
djenije us love za ispitivanja i proizvodnju, jer se konstruisanje
zasniva i na odredjivanju i poznavanju karakteristika materijala
odnosno naponskog stanja; a posebno na utvrdjivanju uzroka i tre-
nutka nastanka prslina i njenog daljeg sirenja. Ova pitanja pro-

ucavaju se u posebnoj naucnoj disciplini koja se naziva Mehani-
ka lorna.

Obimna i raznovrsna proizvodnja razlicitih zavarljivih ma-
terijala prosirila je mogucnost povoljnog izbora osnovnog materi-
jala kojl obezbedjuju pouzdanost konstrukclje; to su grupe legura,
npr. ugljenicnih i legiranih celika ili u poslednje vreme mikro-
legiranih celika povi~ene cvrstoce (jacine) kao i nekih nezelez-

nih legura.

Mogu6nost da se odgovarajucorn termickorn obradom poboljsava-
ju svojstva ovih materijala jo§ vi§e pro§iruje njihovu primenu.

Za pravilan izbor osnovnog materijala pozvan je i odgovoran
konstruktor, a za xvalltet proizvodjac. Tehnoloska razrada postu-
pka zavarivanja 1 njegova prlmena su u domenu tehnologa za zava-
rivanje, odnosno rtikovodioca proizvodnje 1 strucno proverenih
(atestiranih) zavariva~a.

-26 -

Z.l oeENA ZAVAR[,JIVOSTI OSNOVIIOG MATERIJALA

2.1.1 pojam i definiclja zavarljivosti

Zavarljivost je kompleksna tehnolo§ka karakteristlka mate-
rijala kojom 5e uglavnom izra~avu uticaj procesa zavarlvanja na
zavareni spoj i njegovo pona~anje ~a vreme i posle zavarivanja

u toplotnom i deformacionom smislu. Stoga 5e mo~e reel da pojam
zavarljivosti od=edjuje relatlvnu sposobnost materijala da stva-
ra zavarene spojeve odabranom tehnologijom zavarivanja i da iz-
vedeni spojevi udovoljavaju trazenim zahtevima i radnim uslovirna.

To znac! da, npr. pri REL zavarivanju, materijal zavarljiv ovim
postupkorn mora obrazovati spoj cija su trazena svojstva pribllz-

no jednaka svojstvima zavarivanog materijala. Tra~ena svojstva
svode 5e na ispunjavanje odredjenih zahteva u vezi sa mehani~-
kim, strukturnim i hemijskim osabinarna metala sa va i zone aka
sava.

S obzirom na kompleksnost zavarljivosti, definicije i oce-
ne, podela na u~e pojrnove olak~ava proucavanje i ocenu pogadnos-
t1 rnaterija1a za odredjene

-met a 1 u r s k a

zavarene konstrukcije. Prema tome,

z a v a r Ij i v 0 s t materijala za-
viSi od nlza faktora: hemijskog sastava, strukture, nacina pro-
lzvodnje materijala, sadrzaja gasova i nemetalnih uk1jucaka itd.
Prl tome ova zavarljivost obuhvata sve metalurske promene u ma-

teri~~u nastale dejstvom toplote unete pri zavarlvanju. U toku

procesa zavarivanja maze do6i do nedopustenog snizenja mehanicklh

i tehnoloskih svojstava spoja, narocito u zon1 oko sava, sto zna-

~i da kod materijala rdjave zavarljivosti mogu nastatl znatne

promene hemijskog sastava, prsline, tvrde i krte strukturne kom-
penente 1 sl., Bve zavisno od datog slucaja.
Utvrdjeno je da su metali i legure nezavarljivi sa meta-
lurskog aspekta kada se njihovi sastavni hernijski element! me-
djusobno ne rastvaraju u ~vrstom stanju ve6 obrazuju tvrda 1 krta
hemijska jedinjenja.

Nasuprot tome, zavarljlvl BU svi homogeni metalnl materija-
11 kojl stvaraju cvrste rastvore i neeutektlcke l1i eutekticke

sme~, odnosno sv! materijali koji poseduju metalursku zavarlji-

yost mogu se uspe§no zavariti prlmenom odgovaraju6eg metoda, po_
stupka i tehnologije zavarlvanja.

-27 -

_ K 0 n 5 t r u k t i v n a a a v a r Ij i v 0 5 t pokazuje
uticaj niza pararnetara na re§enja zavarenih elemenata konstrukci-
je, npr. debljine, vrste, broja i rasporeda spoja, velicine ~a-
vova i njihove raspodele, ltd., koje konstruktor postavlja proje-
ktnlm zahtevom za datu konstrukclju zavisno od naeina opteretenja
i drugih radnih uslova.
-T e h n 0 1 0 ~ k a z a v a r Ij i v 0 5 t obuhvata uti-
caj tehnoloskih parametara na zavareni spoj, npr. dodatnog mate-
rijala, naeina i postvpka zavarivanja, linijske energije zavari-
vanja, brzine hladjenja, ltd. Pri tom se ceni da Ii se tehnoloski
postupak izvodi bez teskoea iIi se moraju primeniti posebne mere
(predgrevanje, zarenje, rad u specijalnim atmosferama), a oeena
se daje prema preduzetlm merama i postignutirn svojstvima spoja.
Sa operativnog aspckta koji se odnesi na pona§anje nekog
materijala u toku zavarivanja iIi navarivanja, oni se ocenjuju
sa "dobro zavarljivim" kada je §av ~ist i homogen, tj. kada se
osnovni i dodatni materijal spajaju u homogenu leguru, a pri tom
se tope bez tesko6a, bez prskanja i pojave prslina, gas nih mehu-
rova i drugih gre~aka.

Ne~istoce na stranicama ~leba -prljavstine, masti i ulja,

kovarine i 51. -pogorsavaju operativnu zavarljivost pa je neop-
hodno da se one odstrane pre zavarivanja.
Opsta zavarljivost stoga predstavlja g10balnu ocenu poje-

d1na~no objasnjenih pojrnova zavarljivosti pri cemu se uzima u ob-

zir ve~i broj faktora za ocenu kvaliteta -osnovni i dodatni ma-
terija1j zavarivacki rad, karakter naprezanja u savovima i u
blizini koncentratora napona, keji su promenljivi od slucaja do
slucaja. Pri proceni sklonosti spoja ka krtom lomu, vazan krite-
rijum jeste da Ii je spoj spesoban da sve velike sopstvene napo-
ne smanji do neke kriticne vrednosti putem plasticnog deformisa-
nja.

Osnovni problemi zavarljivosti metala i legura svode se na
njihova svojstva koja se tra~e pes Ie zavarivanja. Konacna svoj-
stva za dati materijal zavise cd procesa i pojava koji nastaju u
osnovnim zonama zavarenog spoja:

-u §avu, gde se materijal potpuno topl 1 me~a sa dodatnim
materijalom a zatim o~vrscava,

-u prelaznoj zonl -zoni stapanja -poluistopljenog mate-

rljala,

-u zonl uticaja toplote (ZUT), gde se osnovnl materljal
menja usled zaqrevanja i hladjenja u cvrstom agreqdtnom stanju.

-28 -

Mnogl procesl i promene koje nastaju U ovim zonama ne-
posredno 5e ne mogu zapazlti, vet se 0 njima sud! sarno ispitiva-
njem ve6 izvedenih spojeva, odnosno ocenjuje 5e sklonost materi-
jala ka obrazovanju prslina, sklonost prema krtom lornu, stare-
nju i 51.

lz lz1o~enog 5e mo~e zaklju~lti da jc prl zavarivanju
odredjenog materijala potrebno utvrditi:
_ kako se materljal pona§a za vreme zavarivanja usvoje-

nlm tehnolo§klm postupkom,

_ kako se zavareni spoj pona§a u najnepovoljnijim ~slo-

virna zavarivanja.

To zna~i da se cd zavarivanog materijala tra~i dobra'
zavarljivost 1 pauzdanost spoja, odnosno da su zavari kompaktnl
i spojevi neprekidnl a §av i njegova oKollna dovoljno jaki i
plasticn! da lzdrfe 1 sva naprezanja u procesu zavarivanja, tj.
da poseduju odgovaraju6u tehnolo~ku ~vrstocu i da izdrze nepred-
vidjena prenaprezanja u toku rada.
Obrazovanje odredjene vrste strukture u zavarenom spoju
uslovljeno je kinetikom kristalizacije i preobra!ajlma unutra~
nje gradje sve zavisno od uslova zavarivanja, hemijskog sastava
osnovnog i dodatnog materijala 1 stanja rastopa.
Stoga za neke materijale (liv, bakar), metalur~ka zavar-
Ijivost ne odredjuje u potpunostl mogu6nost dobijanja zavarenih
spojeva koji 6e udovoljiti zahtevu globalne zavarljivosti. Iz
razloga §to se metal §ava i zona oko §ava, i pored dobre metalu-
r§ke zavarljivosti, mogu znatno razlikovati od osnovnog materi-
jala i §to mogu imati veoma nepovoljne osoblne.
Zato ce i pri zadovoljavajucoj metalur§koj zavarljivosti,
tek,tehnolo§ka zavarljivost karakterisati spoaobnost osnovnog
materijala da se sa odabranom tehnologijom ostvare trazena svoj-
atva i kompaktan spoj. To dokazuje da se metali koji imaju dobru
metalur§ku zavarljivost mogu zavariti lzborom odgovaraju6eq na-

~lna i postupka, t~. ~ehnologije.

Iz do sada poznatih saznanja za ocenu 1 defi~iciju zava-
rljlvosti zapaza se da nema unlformnih i eksplicltnlh def1nlci-
ja, ovoq za praksu vatnog svojstva. Mote se zato,kao primer, na-
vesti najrasprostranjen1ja definic1ja zavarljivost1 Medjunarodne
organlzacije za zavarivanje (Doc.IIS-II~-22-59) koja 91a51:
RHetaln1 materijal se smatra, na odredjen na~in zavar-
Ijiv, ako pomo6u zavarivanja, pri korl§6enju odgovarajuce tehnl-
ke spajanja, nastaju jedinstveni metalni spojevi, koji lspunja-

/

-29 -

vaju zahteve, koji se postavljaju za svojstva lokalnih §avova i
njihov uticaj na cvrstocu konstrukcije".
Glabalni smisaa ave definiclje 1 drugih definlcija je da
au nepotpune i nedovoljne za praksu §to upucuje na dalja istra-

~ivanja zavarljivosti posebno sa aspekta pouzdanosti. To je ra-

zumljiva, jer je zavarljivost kompleksan pojam i svojstvo zavls-
no cd materijala i njegovog pona§anja u toku i posle zavarlva-
nja a takodje i ad tehnolo§kog postupka zavarivanja, kao i ad
vrste zavarene konstrukcije. Iz navedenog se zapa~a da za ocenu
zavarljivosti treba uvek uzimati u obzir uzajamnu vezu (1)
k a n s t r u k c i j e (krutost, debljina, vrsta spaja), (2)
mat e r i j a 1 a (pagodnast za zavarivanje) i (3) t e h n a -
log 1 j e (mogucnost zavarivanja). Zbog povezanosti ovih cini-
laca proizvodnog sistema nije uvek nuguce zavarljivost oceniti

sarno jednom vrstorn praktitnih proba zavarljivosti, pa se za teli-
ke uvode dopunski p 0 k a z ate Ij 1 koji se odnose na:

-s truktunu ,

-kompaktnost ,
-mchani6ka svojst.va

U praksi su uobltajena dva pristupa za ocenu zavarljivo-

sti:

-procena zadovoljavajucih vrednosti pokazatelja zavar-
Ijlvosti za ispltlvani oblik spoja, materljal i nacin zavarlva-
nja (testiranje rnaterijala);
-izbor uslova i druglh mera prl zavarivanju da bi se re-
alizovali zadovoljavajucl rezultati (potvrda tehnologlje) ..
Ovim pristupima odredjuju se pojedinl vidovi zavarljivos-
ti i donose ocene 0 pogodnostima i mogucnostlma zavarivanja lspi-
tivanog materljala sa odabranom tehnologijom. Najva~niji kriterl-
jum za ocenu zavarljivostl je neprekldnost, tj. metalni kontinui-
tet zavarenog spoja, koji mo~e biti naru~en prisustvom prslina
odredjene veli6ine i rasporeda (0 cemu se detaljno razmatra U
delu 2). Prema mehanizmu nastajanja prsline mogu biti:
-v r u c e (tople),
-h lad n e,

-lam e 1 a r n e,

-p r 5 1 i n e ! are nj a.

Pored navedenog kriterijurna homogenosti bltan je i krite-
rljurn ocene mehanlckih osobina:

-30 -

-t v r d 0 6 e z a v are n 0 g 8 P 0 j a (uklju~u-

jucH ZUT) ,
-s v 0 j s t v a ~ v r s t 0 6 e

1

-u dar n e ! i 1 a'v 0 S t 1.

vrednosti tvrdo6e i zatezne ~vr8to6e,kao medjusobno 11ne-
arne zavisne vell~1ne,kori8te se kao jednostavan pokazatelj zava-
rljlvosti jer njihovo povetanje ukazuje na smanjenje plasti~nos-
ti i udarne ~ilavost1.

Udarna !llavost najosetljivlje ukazuje na promene tehno-
logije i/i11 relima zavarivanja, koje se naro~ito ispoljavaju u
ZUT-u, pa se kao krlterljum naj~e§6e usvaja ocena zavarljivosti
ispitivanjem lilavosti (npr. proba eabelke).

2.1.2 Metoda za ispitivanja zavarljivosti

.

U praktl~nim uslovima nema "ldealne zavarljivostl·, tj.
ne IIJQ!@ se nljednom metodorn zavarlvanja dobitl spoj

potpuno

istlh svojstava u ~avu, ZUT-u i osnovnom materljalu.
Kako se atvarna zavarljivost razlikuje cd Idealne, usled
razlike U 8VOjStVima prouzrokovane procesom zavarlvanja, to se
krlterljumi za ocenu zavarljlvostl evade na procenjivanje potreb-
nih vrednosti usvojenih pokazatelja zavarljivostl.
Prema nek1m preporukama polazna osnova za procenu zava-
rljivoat1 je ispltivanje oat1ovnog materijalal na osnovu dobljenlh
rezultata odredjuju se i eventualno potrebne mere za pobolj!anje
zavarljlvost1.

U ovu svrhu koriste se:
1. raZ::unske metode,
2. prak ti~ne probe.
Podaci potrebni ZA ocenu zavarljlvosti navedenim metoda-

me. au:

-bemijski sastav materijala (~elika),

-debljina, tip 1 ponekad krutoat zavarenog spoja i
-naZ::in zAvarivanja.

1.R4~un8ke metode

Procena zavarljivosti prema hemijskom sastavu Z::elika je
orljentaclona metoda koja se zAsnlva na lzra~unavanju tzv. h e-
m 1 j a k 0 g e k v 1 val e n t n 0 9 u q Ij e n 1 k a CE,
koj 1 lakazuje poznatu ~lnjenic_u da se sa pove~anjem aadr!aja uq-
Ijenika pogorAava zavarljlvost. Pri tome se uticaj netoq hemija-
keg elementa aadrlanoq u Z::ellku,na zavarljlvoB~lzralava koeflci-

-31 -

jentom ekvivalentnosti U odnosu na ugljenLk.
Taka 5e za zakaljive ugljeni~ke eel ike CE izra~unava

pomo6u izraza

iz kojeg se zapaza da pove6anje sadrzaja ugljenika utice na po-
gorsanje zavarljivosti cetiri puta vise ad pr.:ltecih elemenata 51

i Mn. Za ugljenicne celike sa dodacima mangana i ostalim e1e-

mentima Cr i Mo, koji povecavaju sklonost ka zakaljlvanju a po-
gorsavaju zavarljivost, koristi 5e izraz

U formulama za CE hernijski simbol! pojedinih elemenata

ozra~avaju njihove procentualne sadrzaje u ~eliku.

Povezujuci zavarlj~vosti

(Z) sa prokaljivoscu (P) kao
reciprocnim svojstvima (Z = IIp) i poznavajuci faktore koji pove-
cavaju prokaljivost 1 smanjuju kriticnu brzinu hladjenja (v

kr)

orijentaciono 5e maze suditi 0 uticaju tih faktora na zavarlji-
vost (s1. 18).

p

%e,l leg.el., v

z' ' ..

51. 18. Odnos zavar1jivosti i
proka1jivosti

Promena zavarljivosti, u zavis-
nosti od kvalitativno-kvantlta-
tivnog sastava materijala i
nj1hovog uticaja srazmerno ug-
Ijeniku, proucavana je od stra-
ne brojnih autora, pa se u 11-
teraturi mo~e naci veliki broj
jednacina za izracunavanje CE

i ocenu zavarljivosti. U prak-
s1 se najvi~e koristi formula

(MIZ-a) :

CE = C + Mn + Cr + Mo + V

Ni + Cu

r

5

+

IS

%

Prou~avanjem uticaja CE na tvrdocu u ZUT-u ustanovljena je kore-
laciona ve za

HV

max ~ 12~OC~ -2UO

i

HV

min ~ 1200CE -260

-32 -

koja vall u qranlcama 0,2 < CE < p,6, jer za vc~e vrednostl CE

zav18nostvl~e nije linearna. Uz velika upro§6enja, zanemarlva-

njem nlza utlcajnlh faktora, mole se prihvatlti da je ~ellk za-
varljiv ako kona~na tvrdo~a u ZUT-u ne predje JSO HV, jer se sma-
tra da se do eve vrednosti oe formira martenzlt. Ova granl~na
tvrdo6a odgovara vrednosti CE g

0,45 pa se usvaja da su ~ellci

SA CE < 0,45\ zavarljlvl bez pr1mene posebnih mera, dok 8U ~ell-

c1 sa CE > 0,45\ uslovno zavarljivi (uz primenu posebnih mera)
l1i nezavarljlvl.

Na sll~nom prlnclpu pojedini autori ocenjuju zavarljl-
vost ~ellka poviAene ja~lne prlmenom par a met a r s k 1 h
jed n a ~ 1 n A, koje pored uticaja hemdjskih elemenata uvode
1 uticaj debljlne, dlfundovanog vodonika 1 krutostl spoja na
poqorJanje zavarljivost1. Tako au japanskl autorl Jta 1 Bessya
uvell parametarake jedna~1ne u obliku:

P -CE
C

pr1 l!emu je:

+ a + H

~ ~ 1

+ H

~

CE -C + S1 + Mn + Cu + Ni + Mo + V

11i ~ ~ ~ T!f T!f+

CE -hem. ekvlvalentnl ugljenlk;

• -deblj1na l1ma u mml

+ sa

H -aadr!aj difundovanoq vodonika u em3

na 100 9 metala

lava;
K = 69.a -intenzltet krutost1 u N/mm, samo za debele
11move, B < 150 mm.

Oaim navedenih parametarakih jedna~lna

u l1teratur1 se mo!e na-

61 1 8lede6a jednal!1na Mus1p16enka 1 K08atkina:

P

CE G C + ~ + 51 + Ni + Cr + Me

V +

7t llf ;-.+14 Cu

TI P

+ 7 + 0,0024.8

Predqrevanje, r&d! apre~avanja pojave prsl1na, preporu~u-
je se ako au vrednoat1 lzra~unate prema parametaraklm jedna~1nama

PC' P

W' P

CE va6e od 0,3.
5adr!aj vodonlka, tvrd~a, debljina 1 krutost ut1~u na
pojavu hladnih pral1na, pa ae %bog madjuaobne Interakc1je ne mo-
fe odreditl mak.1malna dozvoljena tvrdo6a ZUT-a a da ae ne uzme
u obzlr aadrlaj dlfuzoog vodonika. Zbog toga ae za ~elike povllene

-33 -

cvrstoce, kad kojih se pararnetarske jednaclne uglavnorn i prime-
njuju, vrednost maksimalne tvrdoce povezuje sa
sadr~ajem difun-
dovanog vodonika prema sledecem:

za H cm3

/100g dopusta se HV

20

350

10-20

375

5-10
1-5

400

450

Sadr~aj vodonika u metal~ ~ava odredjuje se propisanlrn metodama

(po JUS. C. H3. 0 18/ 82 glicerJ.nskim testom) ili se mo~e usvoJ i ti

prema odgovarajucern tehnolo~kom postupku (v. tab. 9 ).

Za ugljenicne i niskolegirane celike moze se ocekivana
maksimalna tvrd06a u ZUT-u izracunati pomocu njihovog hemijskog
sastava:

HV

= 90 + 1050C + 47Si + 75Mn + 30Ni + 31Cr.

max

Novijim istrazlvanjima uveden je poseban izraz A(C) za
korekciju uticaja legirajucih elemenata zavisno od sadrzaja ug-
Ijenika u celiku:

CEN = C + A(C)"CE'

gde je A(C) dato tablicom:

C% do 0,08 0,08 0,12 0,16 0,20 0,26

A(C) 0,500

0,584 0,750 0,916 0,980 0,988

,

a CE lzratom:

CE'= ~ + ~ + Cu + Ni + Cr+Mo+V+Nb + 5B

H

0

Em 5
Jednacina za CEN daje mogucnost odredjivanja temperature

predgrevanja sa vecom tacno~6u nego jednacine za CE i parametars-
ke jednatine za Pi tj, PC' P

w, PeE"
Statistitkom obradom eksperimentalnih rezultata doslo se

1 do jednacine obllka,

CEK = 2C + eE'

3

+ 0,05

Na osnovu prakti~nih ispitivanja preporutuje se jednatina
za CE ked telika sa C > 0,17%, a kombinovana
jedna~ina CEK iIi
jednatina CEN za telike sa C < 0,17%.

-34 -

Iz navedenih i drugih formula za CE zapa1a se razlika
u veli~inama koeflcijenata uticaja pojedinlh hemijsklh elemenata,

~to je posledica razli~itih individualnih pristupa i eksperirnen-

talnih provera.

2.1.3 Prora~un temperature predgrev~~ja

Ve6ina ~elika, posebno celiei pov!§ene c~rsto6e,

sklona

je pojavi hladnih prsllna, pa mere da se to spree! obuhvataju
prlmenu takvih tehnologija zavarivanja koje iskljucuju trans for-
maclonu krtost. Hladne praline se pojavljuju aka u ZUT-u nastane
martenzitna l1i donja beinitna struktura i lstovremeno se pojave
velike kolicine difundovanog vodonika 1 sopstvenl napani. Ova po-
slednja faktora uslovljena su konstruktivno-tehnolo~kim re~enjima,
te se na njih ne mo~e znatnije uticatl. Stoga, ostaje mogu6nost
da se spre~i pojava strukture ka1jenja pri transformaciji,
§to se ug1avnom postl!e pove6anjem 1inijske energlje zavarivanja
111 predgrevanjem; to zna~i smanjenjem brzlne hladjenja u oblas-
ti najmanje stabl!nostl austenlta.
Met 0 d S e fer 1 jan a se najvlse korlsti za

prora~un potrebne temperature predgrevanja prema lzrazu

T = 350 V

lel-0,25 °e

gde je:

lei = lel

h + leis -ukupni ekvivalentni ugljenik,

lel

h -heroijski ekvivalentni ugljenik odredjen iz for-

mule:

360lelh = 360e + 40 (Mn+er) + 20Ni + 28Mo

leis -ekvivalentni ugljenik debljine 5 u mrn odredjen

po formuli

leis = 0,005.slel

h odnosno

lei ~ lelh(l + 0,005.s) \.
Met 0 d B W R A (British Welding Research Association).

Prora~un temperature predgrevanja po metodi BWRA (danas

The Welding Institute) znatno je sl~!eniji. Polazl se od hemijskog

sABtaV& ~el1ka, faktora oblika spoja-broja BTS i parametara ru~-
nog elektrolu~noq zavarlvanja.
ekvlvalentnim uqljenlkom CE:

CE a C + Mn + N1 + Cr
:!n" 'I;

Hemijski sastav ~ellka lzra!ava se

+'Mo+V

10

,

-35 -

Prora~unatim vrednostima CE i ~eklvanom sadr!aju vodonika (zava-

rlvanje bazl~nim 111 rutl1nim elektrodama) prldodaju se poka ljl zavarljlvosti A, B, C, 0, E, F, G prema tabllcl 3 • Na prl-
... r, ~el1k t.4720 (0,15'C, 1,1\ Mn, 0,3\ Mo),3\)Cr)1maCE • 0,365\,

Ito odgovara pokazatelju zavarljlvost! "EM prl zavarivanju 1011-

jlm rutilnim elektrodarna.

Tablica 3.

Pokazatelji zavarljivosti

Eklrivalen. ugljenik CE a C + Mn + Ni + CrHlo+V

~ IT

10

za zavarlvanje rutil-

za zavarlvanje bazl~-

nom elektrodom

nom elektrodom

do

CE -0,20

do CE -0,25

0,21 do 0,23

0,26 So 0,30

0,24 do 0,27

0,31 do 0,35

0,28 do 0,32

0,36 do 0,40

0,33 do 0,38

0,41 do 0,45

0,39 do 0,45

0,46 do 0,50

ve6e od 0,45

vete od 0,50

Pokazatelj

zavarljivosti

A

B

C

0

E

F

G

spoja izrafen brojem termi~ke strogoeti

smerova odvodjenja toplote. Kao osnova za

prora~un uzlma se jedlnlca debljlne 6 mm. Su~eonlm spojevima deb-
ljine 6 rom odgovara BTS a 2 (dva Bmera odvodjenja toplote), ugaonim

3, krstastim 4.

Faktor obl1ka
(BTS) zavisl od broja

Ako je debljlna lima s1 veta od 6 mm, onda Be BTS za Bu~e

oni spoj ra~una po izrazu

B1

BTS -r.2

Ako Be BpOj lzvod1 9d limova raz11~it1h debljina (B

1 i

8

2), onda se BTS za ugaoni spoj ra~una po lzrazu

1 B 1

B2

BTS -r(r-+ r-).3

Izra~unate vrednostl po gornjlm formulama zaokru!uju 88

na prvi ve~l ceo broj. Primer! raznih vrsta spojeva sa odqovara-

jut1m vrednostlrna BTS dat1 BU u tab11c1 4 , iz koje se vld1 da

za e.4720, npr. debljlne 6 rom, BTS mo!e bit1 2, 3 111 4, pa se
dalje prema tab. 5 odredjuje temperatura predgrevanja.

-36 -

Tablica 4, BTS za razne vrs.te s.poj eV.A

Vrsta spoja

OVa smera odvodjenja

toplote

k~!-W-~ 1

1~~11(q ~NI

)

-

Tri smera odvodjenja
toplote

ra-

f ~

1 --'" \

~

eetiri smera odvodjenja

toplote

8

--~

j

8

3

Deb~j.1na lima mm

6

6 i 6

6 i 12

6 i 18

12 i 12

24 i 24

24 i 48

6 i 6

12 l. 12

24 i 24

6 i 6

12 i 12

24 i 24

+ 12 + 12 + 12

BTS

2

3

4

4

8

12

3

6

12

4

8

16

7

••

Minimalna temperatura predgrevanja prema BWRA data je u
zavlanoatl ad broja
termi~ke atrogostl, poka7.atelja zavarljivos-

ti i prel!nilta elektroda (tablica 5).

-37 -

Tablica 5.

Temperatura pred2,revanja

Broj termi~ke

Minlmalna temperatura predgrevanja

strogosti

Pokazatelj

zavarlvanih komada

(BTSl

zavarljlvosti

Pre~nik elektroda u nun

3,2 4

5

6

8

(oCl (oCl (oCl (oCl

(oCl

D

0

2.

E

50

0

F

125

25

C

0

3.

D

75

0

E

100

25

0

F

150

100 25

C

50

4.

D

100

25

E

125

75

0

F

175

125

75

0

B

50

C

100

25

6.

D

150

100 25

E

175

125

75

0

F

225 175 125

75

0

A

25

B

75

25

C

125

75

25

8.

D

175 125 75

0

E

200

150 125 50

25

F

225 200 175 125

50

A

75

25

B

125

75

25

C

150 125

75

0

12.

D

200

175 125

75

0

E

225 200 175 100

50

F

250 225 200 150 125

A

75

25

0

B

125

75

50

0

C

175

150 125 50

25

16.

D

200

175 175 125

50

E

225 200 200 150 100

F

250 250 225 200 150

A

75

25

0

B

125

75

50

25

C

175

150 125

75

25

24.

D

200

175 175 125

100

E

225 200 200 175 15C

F

250 250 225 200 200

*** I: pa~am6tar8ke jednacino Plmo!e se izra~unat1 tempe-
ratura predgrevanja prema lzrazu

TpQ 1440P1 -392 °c

ZUT-a

taje

-38 -

_ U I1teraturi uporedjuje se

v pri 300°C 1 kriti~na brzina

s

~isto martenzltna struktura. Ta

stvarna brzlna hladjenja

v

kr' pri kojoj u ZUT-u nas-
brzina v

kr se mo~e lzra~u-

nati iz izraza:

o

logvkr = 3,O-(4,62C+l,OSMn+O,54Nl+0,SOCr+O,66MO) Cis

U zavarenim·spojevlma sa log(vs/v

kr) < -0,6 prsline se

ne javljaju, dok se za log (vs/v

kr) > 0,3 prsline uvek javljaju.

Brzina hladjenja Vs lzra~unata iz odnosa log(vs/v

kr) = -0,6 od-
redjuje uslove zavarlvanja sa predgrevanjem l1i bez pre"dgrevanja.
-Za oeenu sklonosti ka prsllnama prirnenjuje se 1 izraz
kojim se uzlma U obzir sadrfaj difundovanog vodonika

ltost

spoja (k);

P

s = l09~ +

vkr

k

+~

za P a -0,5 praline se ne pojavl~ju, za P = 0,3 verovatno6a

s

S

pojave praline je 50% 1 prl P > I prslinc se uvek pojavljuju.
s
-Intenzltet krutosti "k" izra~unava se u zavlsnosti od
debljine lima "9" u mrn prema izrazu k=66.s; a "H" se usvaja iz
tablice 9.

Stavljajuei u qornji izraz P

s = -0,5 moze se izracunati

povol)na. brzina hladjenja prl 3000

C i na osnovu toga, za pozna-
te parametre zavarivanja,i temperatura predqrevanja(v. str.G8).
Bez obzira na na~in proracuna temperature predgrevanja,
nlje opravdano da ona bude iznad temperature pocetka martenzit-
nog preobrazaja. To je i razloq Ato se temperature predgrevanja
dan as sve manje odredjuje lz dijagrama izoterrnalnog ill kontinual-
nog razlaganja austenita za dati celik, jer se pri korl~6enju tih
dijagrama preporucuje temperatura predqrevanja 30-S0o

C lznad tem-

perature Ms.

-Sa qledl§ta pospe§lvanja lzdvajanja ~odonika iz oblas-
ti zavarenog spoja, velikl znacaj ima i naknadno zagrevanje zava-
ra 111 §ava pre njihovoq hladjenja do sobne temperature. Uno~enje

~elova u pe~ t~LOO-200oC deluje posebno na brzlnu hladjenja pri

t~mperaturama iapod 300°C. Za konstrckclcne cellke povl§ene ja-

~~ne cesto je dov_oljno zagrevanje u taku 30 do 60 minuta pri

100-lSOoC, dok je za debljine iznad 10 mm ponekad potrebna nak-
nadna zagrevanje od nekoliko sati (3 do 5 h). Pri zavarlvanju
delova veoma vellkih preseka (npr. 300 mm) zavarivanje se moze
viAe puta prekldati 1 primenltl naknadno zagrevanje ~lme se stva-
raju uslovl ze pouzdano zavarivanje.

-39 -

2. P r a k t 1 c n e met 0 d e

Odredjrvanje zavarljivostl opitima zasniva se na prouca-
vanju pojave prsllna u zavarenom spoju u (1) toku procesa zavari-
vanja, (2) neposredno posle toga l1i (3) pesle odredjenog vremena

( -48 h). Medjutim, procena zavarljivosti primenom prakticnih me-

toda proslrena je 1 na ispitlvanje pojave prslina usled naknadnog
zagrevanja tj. termiCKe abrade, kao i na
nast~janje prslina pri
radnim naprezanjima, tzv. eksploata=ione prsline.
Pojava prslina u zavarenirn spojevima uop§teno je rezul tat

naponsko-deformacionog stanja, koje materljal smanjene plasticnos-
ti u zavarenom spoju ne
mo~e podnetl.

Kriterijumi za ocenu zavarljivosti mogu biti ·razliciti i

zasnivaju se na odredjivanju kriticne deformacije u funkcijl tem-

perature pri zavarivanju, kao i na odredjivanju kriticnog napona

prl kame dolazi do pojave prslina.

Zbog velikog broja prakticnih metoda za ispitivanje za-
varljivosti (oko 900) nije moguce pOjedinacno ih obrazloziti, ali

je bitno da sve one utvrdjuju vrstu i stepen promene ispltlvanog
probnog uzorka .

Kod ve6ine prakti~nlh metoda ispltivanja zavarljlvosti
probe se izlazu termi~kom ciklusu: lokalno,po celom profilu ili

zagrevanju i hladjenju isto kao i pri zavarlvanju (sirnuliranje

termickih ciklusa) i sl. Stepen nastalih promena utvrdjuje se po-

znatim metodama lspitlvanja (zatezanjem, savijanjem, merenjem
tvrdo6e, !ilavosti i 51.), pre i posle termickog dejstva, a po

potrebi se ispituje i pojava prslina u ~avu i okolini.

U cilju prikaza sus tine pojedinih grupa prakticnih lspi-

tlvanja za ocenu zavarljivosti daju se obja§njenja karakteristlc-

nih proba iz pojedinih grupa.

Probe sklonoati ka lomu (toplom 1 hladnom)
Ove probe su veorna znacajne 1 najvi§e se koriste prl
osvajanju novlh vrsta osnovnih i dodatnih materijala, pri nj1-
hovoj sistematlzaclji, izboru i potvrdl kvallteta, odnosno meto-
da i postupaka zavarivanja. Najve6u primenu imaju probe sklonos-

ti ka pojav1 hladn1h prslina, jer se pri ispitivanju moze uzeti

u obzlr 1 uticaj parametara zavarivanja.
Probe hladnog lorna, tj. probe sklonosti ka hladnim prs-
11nama,dele se na dYe grupe:

1. probe slobodnih (neukrudenih) apojeva
2. probe ukrudenih Bpojeva.

-40 -

U grupi 2. razllkuju se probe:

-sa samoukljestenjemi pomocu takve montaze elemenata
probnog spoja da izvedeni ~av iIi spoj izaziva samoukljestenje;

-sa nasilnirn ukljestenjem; primenom posebnih alata i
naprava sa Kojima se elementi spoja prinudno ukrucuju. Pri tome,
kod nekih proba postoji mogucnost promene stepene ukrucenja ili
brzine hladjenja spoja tzv. toplotne strogosti (ostrine), pa se
stoqa primenjuju za ocenu uticaja velicine pojedinih faktora na
hladni lorn.

Probe sa diI't.govanim napl'ezanjima primenjuju se za oce-
nu sklonosti ka hladnom lomu posle zavarivanja, delovanjem spo-
Ijnih opterecenja na zavarenirn opitnim epruvetama odmah posle
zavarlvanja. Prednost ovih proba je svakako mogucnost izbora vr-
ste i velicine opterecenja, .elme se procenjuje njihov uticaj na
hladni lorn.

Probe simuLil"anjem tel"mi~kih aikLusa se izvode na poseb-

no konstruisanim uredjajima -simulatorima i po metodi BWRA. U
slmulatorlma se probni nezavareni uzorci izlazu temperaturskim
clklusima koji odgovaraju pojedinim ta~kama razlicito udaljenim
od ose ~ava. Na taj se nacin mogu utvrditi promene svojstava ot-
pornosti i plasti~nosti u ZUT-u, zavisno od reiima zavarivanja.
Postoje nekoliko vrsta slmulatora zasnovanih na elektro-
otporskom iIi lndukcionom zagrevanju. U svetu su danas najpozna-
tlji simulatori UMET (SSSR), Weld Thermal Cycle Simulator firme
Sroit-Wels (USA) 1 Thermorestor -W (Japan). Therrnorestor, firme
Fujl Electronlk Industrlal Co. Ltd. je najsavremeniji simulator
jer lmitira ne sarno termicki vee i deformacioni ciklus zavariva-
nja, sa mogueno§eu uvodjenja vodonika za vreme hladjenja.
Za ispitivanje po metodi BWRA koristi se jednostavna teh-
nika simullranja koja se sastojl u zagrevanju uzoraka u pecima
do 950°C 1 zatlm hladjenju; potom se uzorcl lspituju zatezanjem
1/111 udarnlm zatezanjem.

Pregled neklh praktlcnlh metoda za ispltiv~je zavarlji-

vostl dat je u tablici 6.

Na osnovu rezultata analltlcke procene zavarljivosti i

.

. ljene provere prime nom praktlcnih proba,iz tabllce 6. I

mole se

ocenitl zavarljivost i predloflti mere i uslove da se ona pobolj-
Aa. Odnosno, krlticne veliclne usvojenog pokazatelja zavarljlvos-
t1 (tvrdo~e, !11avoatl, praline, itd.) mogu se ostvariti zavari-

vanjem:

Tablica 6.

Pregled prakti~nih proba za ocenu zavarljivostl

'"

~

~

....

...

..

...

0-

'"

.J<

...

..

0

"

0

...

.J<

til

Q)

.:<

>0"

.... c

" -..

"'.0

" 0

" ..

'" 0

Kriterijum

Vrste probe

Naziv probe

samoukrucene

CTS, krs tas til
Fisca, Te}cken, Kruzna

hladnlm

sa regulisanim

TRe, HRC, IHPLANT,

naponom

LTP

-~-

sa slmulisanim termi~-

-BWRA i imitacijom zagrevanja:

kim ciklusima

-elektri~nim

otpororn,
-indukcijom ( strujorn visoke

frekvence)

ukru6ena

Teken, Pisco, Kruzna

toplim

sa regullsanim naponom

Varestraint, Bauman

metalografska-

Ispltivanje zatezanjem u pravcu

lamelarnlm

struk turna

debljine lima

mehanicka

!arenj:>

i zotel'micka
k ra tkovremenog teccnja

tvrdo6a

merenje tvrdoce

metod Vikcr~

svojstva

ispicivanje zatezanjem

za eez 3n je

cvrstoce

udarna zilavof:t i spj ti\'anje :'

i.~avosti

metod Sarpi

CTS -Controlled 'l'hermal SC·:l~rlt~·;

'l'RC -Tensile Re~traint Cracking

RRC -Rigid Restraint \veld CraCking; Ot.: -osnovnl materijal, S -say.

Ocena

OJ

-n

OJ

-n
-<

OJ

>

-n

"

::>

on

-n

0
0-

-<

>

Q)

....

..

.. ... -n

....

0

Q)

a.

c

..

....

c

-<

<11

...

c:.

IIV < HV

max

om

Rm .,.

R!

f'relJ=na tempe-

l.·a.:ut"a

-42 -

_ bez posebnlh mera, kada je materijal zavarljlv,

_ sa pr!menom posebnlh mera, kada je materljal uslovno

zavarljlvJ

_ sa prlmenom takvlh mera koje su neopravdane sa tehno-

ekonomske ta~ke gledl§ta za slu~aj da je materljal teAko zavar-
lj1v.

Pr! egzaktnoj acen! zavarljivostl,budu61 da je strUktura
ZUT-a zavlsna ad niza pojedlna~nlh pOkazatelja -hemijskog sasta-

VA, debljine, kao 1 ad parametara zavarlvanja (npr. I1nljske
enerqije qt :::I UI/V z-kojl su povezanl sa temperatursklm clklu-
som, treba uzeti U obzlr 1 temperature transformacija lzra~unatlh

111 odabranih za us love kontlnualnog hladjenja 1z modiflkovanih

KH -dijagrama. Poredjenjem (ovako) odabranih vrednostl sa real-

no dobljenlm strukturama prl zavarlvanju -ocenjuje se mogu6nost
dirigovane promene strukture odnosno svojstva.

3 IZVORI TOPLOTE ZA ZAVARIVANJE

3.1 KARAKTERISTIKE TOPLOTNIH IZVORA

Osnovni top1otnl izvori za zavarlvanje meta1nlh materlja-
1a mogu biti: gasni ptamen, 6l6ktri~ni tuk,8tQktri~na struja,

m6hani~ka energiJa, evetlosni Braoi i snop ot.ktrona.

U princlpu se top1otna energlja os1obadjA:

-e1ektromagnetnlrn zrA~enjem (radljacljom),

-elektromagnetnom Indukcljom,

-proticanjem e1ektrl~ne struje (Dfulov zakon),

-reakcljom sAgorevanja (oksidacije),

-egzotermi~kom reakcijom (oksl-redukcljom),

-trenjem 111 mehan1~k1m pr1t1skom.
Glavne karakterlstik.e pojedlnlh lzvora to·plote za zavari-
vanje au: stepen koncentraclje toplotnog fluksa, na~ln prenosa
toplote 1 stepen 1skor1Atenja.
Raspodela spec1f1~noq toplotnoq fluksa (protoka) pr1 de-
lovanju koncentrlsanog izvora(odgovara Gausovoj jedna~lnl normal-
ne raapodele) (al. 19), datajelzrazom.

_kr2

q -q

e

max

qde je: ~x -maks1maln1 toplotn1 fluks,J/s.m2

;k -koef1c1jent

koncentracije toplotnog fluksa U 8/cm2

, r -radljalno

ra8tojanje date ta~ke ad oae u em.

-43 -

51.19. Raspodela top1otnog
fluksa -Gausova kriva

tasepl

t.

eZektronski
snop

Koncentraclje pojedinih lzvora to-
plate prikazane su na 51. 20. Naj-
manju konoentraciju toplote, ispod

5.103

kW/m2

ima oksi-aceti1enski
plamen, dok se elektricnirn lukom

352

postize 5.10 -10 kW/m • a p1az-

mom 5.103

-106

kw/m2.

Toplotna energija se predaje
osnovnom materijalu zracenjern, bom-
bardovanjem elektronima i struja-
njem fluida (konvekcijom). Kod pos-
tupaka elektrolucnog zavarivanja to-
plata se uglavnom predaje zracenjem

i bombardovanjem elektronima, a kad
9a5n09 85% predate kolicine toplo-
te otpada na konvekciju a sarno 15%

na =racenje.

plazma

vrsta izvora

elektricni

Luk

gasni

&~

51. 20. Koncentracija zavarivackih izvora toplote'

3.2 VRSTE TOPLOTNIH IZVORA

3.2.1 Gasni p1amen

Gasn! plamen se odlikuje lakom regulacijom kako po sasta-
vu tako i snazi. Primenjuje se za zavarivanje, navarivanje, lem-
Ijenje, metalizaciju,ispravljanje, povr§insko ~i§~enje i razne
vrste povr§inske obrade metala.
Gorivi gasovi kojl se korlste za zavarlvanje, predgre-
vanje i rezanje su uglavnom ugljovodonici i ponekad vodonik.

-44 -

Ta~nije, rno~e S~ re6i da se za zavarlvanje ~ellka

gotovo redo-

vno koristi acetilen; dok se za lake topljive metale i legure,
kao i za
termi~ko rezanje mogu takodje primeniti propan 1 butan
ill za rezanje pod vodom vodonik.
Iako ovi gasovl mogu sagorevati 1 u vazduhu, prak tlcno
se za zavarivanje i rezanje koristi tehnickl cist kiseonik koji
se dovodi iz celicnih boca, U Kojima se
~uva pod prltlskom od

150 bara .

Reakcije sagorevanja gorivih gasova, kao i kolicina top-
lote koja se pri tom oslobadja, date su slede61m hemijskim jed-
nacinama:

-acetilen C

2H

2 + 2,502 = 2C0

2 + H

20 + 1264kJ

-butan:

C

4H

10 + 6,5°2 =

4C0

2 + 5H

20 + 2880,1 kJ

-propan: C

3H8 + 5°2 = 3C0

2 + 4H

2O + 1925,9 kJ

vodonik: H2 + O,~O2 = H

20 + 242,8 kJ
Acetilensko-kiseonicki plamen (oKsi-acetllenskl) daje
maksimalnu temperaturu od 3100o

C, dok se primenom butand i propa-
na najvl§e
postl~e 2830, odnosno 2850oC~ plamen vodonlka dostl~e
najvl§e 2520o

C. Osim najvi§e temperature medju navedenlm gasovi-

ma, plamen C

2H

2 -02

mogu6no§6u regulaclje

acetilena:

a =

~e odlikuje najvecom brzinom ~agorevanja,

sastava tj. odnoBa potroBnje kiseonika i

dvostepenim sagorevanjem i najmanjom potro§njom kiseonika po je-
dinic1 zapremine gorivog gasa. Propan 1 butan sagorevaju jednoste-
peno uz obrazovanje gasova CO

2 i H

20, pa u toku zavarivanja nasta-

je Atetna pojava -oksldac~ tecnog metala.

3.2.2 Elektrlcnl luk

Zauariuacki elektricni luk predstavlja trajno elektricno
prafnjenje kroz medjuprostor , izmedju elektrodl3;,.tspunjen jonizo-
vanim gaBovlma i parama metala. U luku se elektricna energlja

preobra!ava u toplotu, kojom se topi deo osnovnog materljala 1

dodatnl materljal. Oslm toga, posredstvom elektricnog luka (de-

lovanjem elektrodinami~kih s11a) olak§ava se prelazak lstopljenog

dodatnog metala u Aav 1 ponekad se otklanjaju te§ko topljlvi po-
vrAinskl oks1di, tzv. katodn1m c1§6enjem. Najbitnije parametars-

ke karakter1stlke zavariva~kog luka BU: napan luka, gustina i

jacinQ struje u luku1

duiina luka.

-45 -

Elektrl~ni luk. 1 lzvor njegovog napajanja -.3avcri'!.·a~ki

tran8formator~ qrupa motor -gsnerator 111 i8pravlja~ -~ine od-

govaraju~i energetskl sistem. Razlikuju se dva karakterlBtl~na

na~1na odr!avanja elektri~nog luka: ustaljeni -.tati~ki u.~ovi,

kada napan 1 struja u toku dovoljno dugog vrernena ne menjaju svo-
je vrednosti 1 neustaljeno -dinamidko
odr~alJanj8 luka, kada napan

i atruja mcnjaju Bvoje vrednosti pod dejstvorn spoljnih tinilaca,

111 zbog promeno pararnetara zavarivanja.

U savremenim metodima elektrolu~nog zavarlva~ja elektrl~-
ni luk se uspostavlja i odr~ava:
-u atmosfe.ci vazduha,

-u atmosferi zaAtitnih gasova (Ar, He, CO

2 i Broe~a),

-pod slojem praAka.

Razli~iti na~ini odr!avanja elektritnog luka uslovljava-

ju i razlike u toplotnoj moti i koncentraciji toplotnog fluksa,

Ate S8 dalje odrafava 1 na tokove metalur§kih reakcija prl zava-

rivonju.

Polovi,izmedju kojih se uspostavlja i odrzava elektrl~ni
luk,vezuju se za izvor elektrl~ne struje odgovaraju6e

snage i

napona praanog hoda. Iz flzike je poznato da se provodjenj.~

e1e-

ktrl~ne struje kroz metalne provodnike ostvaruje kretanjern 81~ho

dnih elektronA. Budu~i da se gasov~ u norma1nim us10vima sastoje

1% elektrl~no neutralnlh molekula, onl u tom stanju ne provode

elektri~nu atruju.

Gas mo!e postatl provodnlk elektrl~ne struje ako se pre-
veda u tzv. jonsko stanje. Joni1Jaoi,;a gaBQ mo!e se ostvarltl bom-
batdovanjem mlazom elektrona,
ozra~lvanjem 1 zaqrevanjem. Prevo-
djenje
gAS a u jonsko stanje ozra~lvanjem poznato je kao fotojoni-
.aoiJa,
a zaqrevanjem kao
~ermojoni1J

acija.

Zavariva~ki luk se uspostavlja i odr!ava bombardovanjem

vazluAnog stuba rnetalnim jonima i termojonizacijorn. Odlika je ve-

~ine poatupaka 81ektrolu~nog zavarivanja da a8 elektritni luk od-

ralava izmedju vrha dodatnog materijala (elektrode) i zavariva-
nog materijala (al. 21). Veli~ina i raapodela temperatura u elek-

tri~nom luku zavisi od vrate elektrode, polariteta (+ 11i -pol

na elektrod1), vrstB qasa 11i pare kojl ispunjava prostor lzme-
dju
polo VA i od parametara zavarivanja. Zavariva~kl luk se konl-

~no Airi prema zavarivanom materljalu nezaviano od polarlteta.

Zavlsnoet temperature luka od atmosfera izmedju elektrode 1 08no-

vnog materijala data j8. U tablici 7 •

-46 -

Elektl"oda

08novni

matel"i.ial

51. 21. Elektri~ni luk u 810-
bodnoj atmosferi

Tabllca 7. Temperatura elektri~n09
luka
Vrsta ga8a 11i pare

Temperatura

u stubu luka

lukoa., °c

Vazduh

5800 + 200

-

Pare Na

2C0

3

4500 + 200

-

Pare K

2C0

3

4000 + 100

-

Pare Fe

oko 6000

Volfram u at.mc.sferi

oko 5700

vodonlka

Ugljenlk u atmosferi

6200 + 300

vazduha

-

x 0 m p 0 11 e n tee l e k t ric n 0 g

t u k a

Luk jednosmerne struje se uslovno mole podeliti n-a tri
glavna dela: katodnu oblast, anodnu oblast 1 stub lu'ka. Katoda
(-pol) uvek emituje, a anoda (+ pol) privla~i elektrone. U ka-
todnoj i anodnoj oblasti moqu se uo~lti mala udubljenja odnosno

i8pu~enja (mrlje) 1 odgovarajuce oblasti peda katodnog 1 anodnog

napona. Xatodna mrtja je ulStvari mala udubljena povrAina na vrhu
katode lz kojeg se emltuju elektroni, a anodna mrtja predstavlja
deo pozitivne elektrode koji prima elektrone.
Fraces emitovanja elektrona 1z katode mole biti izazvAn
dovedenom toplotom (termi~kom jonizacijom), dejstvom elektri~nog
polja,kao i udarom ~estica suprotnog naelektrlsanja.
Stub elektri~noq luka je jonlzovan prostor izmedju elek-
troda u kome au qasovi i pare metala u velikom stepenu disocira-
ni i jonizovanl pa stoga sprovode elektri~nu struju. Pojava joni-
zacije u stubu luka je pra~ena suprotnom pojavom r8'kombinaaijs,
tj. obrazovanjem neutralnih atoma 1 molekula, pri udaru naelekt~
risanih ~e8tica 0 elektrode. Dvoatomni qasovi,-kojl se gotovo
uvek nalaze u stubu elektrl~nog luka ("2' 02' CO

2, H

20, N

2)

disociraju pri temperaturama 4000-8000o

C, a budu~i da je u stubu
luka temperatura t ~ 5000-30000 DC, to zna~i da je stepen joniza-
clje vrlo vlsok 111 potpun.

Stub luka je u elektrostati~kom pogledu neutralan jer je
broj elektrona jednak broju pozitivnih jona. Elektronl 1 neqa-
tivnl joni· kre6u S8 prema anodi brzinom koja je arazmerna napon-
skoj razlici AU -UK -UA lzmedju katode i Anode
1

2

6U -UK -UA -,-neve

*) Hlor 1 fluor moqu prlvu~l elektrone i obrazovati neqativne
jone Cl-, F-

-47 -

gde je: me -mas a elektrona, v~ -brzina elektrona. S druge
strane 5e kLnetlcka energija pozitivnih jona u trenutku njihovog
udara 0 katodu mo!e izrazltl jedna~inom

gde

k =

je: ~ -masa molekula, v

M -brzina molekula,

-23

1,3805.10

J/K -Bolcmanova konstanta; T -temperatura uK.
Klncticka energija elektrona znatno je veca ad kinetlcke
energije molekula, .jer je tu presudan utlcaj brzine ("e :>

v

M a
me < ~). Zbog toga 5e po pravilu osnovni materijal vezuje za +
pol tj. izla~e 5e bombardovanju elektrona a dodatni materijal
na -pol~ pa je stoga visa temperatura na radnom predmetu tj.
anodnoj mrlji. U elektricnorn luku naizmenicne struje menja se na-
lzmenicno smer protlcanja elektrona i pozitivnih jona, a elektro-
de (katoda 1 anodal menjaju svoj polaritet 100 puta u toku 1 5 za
elektrienu struju frekvencije f = 50 Hz_ Zbog toga se luk naizme-
nicno prekida i uspostavlja, sto smanjuje stepen jonizacije pa
stoga i temperaturu u odnosu na luk jednosmerne struje.
Elektricni luk se, zavisna ad napanske razlike izmedju
elektroda, moze uspostaviti na dva naeina:
-"preskakanjem"elektrona u slucaju velike naponske raz-
like lzmedju razmaknutih elektroda;
-dodirom elektroda, a zatim njihovim neznatnirn razffi1ca-

njem.

U prvom slueaju protlcanje elektrona maze nastati ako se
primene specijalni uredjaji -jonizatori -koji stvaraju impulse
visoke frekvencije i napona od nekollko hiljada volti.
Nasuprot tome, u drugom slueaju, dovoljan je napon U

o -

velic1ne nekoliko desetina volti, uglavnom 1spod 80 Vi pri dodi-
ru elektroda nastaje jaka struja kratkog spoja, rnesto dodira se
zagreva 1 time olaksava termicka ernisija elektrona i jonizacija
gasa,koja je praeena t fotoemisijom 1 emisijom usled dejstva ele-
ktr1cnog polja.

S tat 1 c k a 1 d 1 n ami c k a k a r a k t e r 1-

s t 1 k a z a v a r 1 v a e k 0 9

1 u k a

U stabilnom elektricnom luku,kOjl se odrzava lzmedju dva
rnetala u datoj gasnoj atmosferi, ustaljuje se odredjena zavisnost
izmedju napona 1 trenutne jacine struje. Takva zavisnost se nazi-

VA Btatidka ka~aktB~iBtika Blekt~idnog luka. Veei deo elektricne
struje protice kroz sredisnl -osn1 -deo luka, pri cemu velie ina

-48 -

preseka stuba luke zavisi cd pre~nlka elektrode i temperature
luka. Kaka je raspodela tempratura u stubu luka promenljiva, to

. .

1 zavisnost izmedju jacine struje i napona luka nije linearna

( zna~l

se trl

ne'pokorava se Omovom zakonu).

,

Na krivoj statl~ke karakteristike luka (51. 22) uceavaju
dela. U oblasti malih gustina elektri~ne struje (51. 22-1)
otpor u luku je veliki,jer temperatura 1 pracesi jonlzacije nisu
dovoljni za emitovanje elektrona u potrebnom broju, a istovremeno
se znatna koll~lna toplote odvodl lz luka ~to opet povecava nje-

gOY ukupan otpor. u toj oblasti je koeficijent pravca krive
tqa,l < 0, §to znaci da je to dec u kame je statlcka karakterlsti-

ka negatlvna l1i opadajur.!a,.

60

'"

" 40

0

0.

"

'"

1

I

I

I !
I \ I I I II I I III

i I

I I

I I

I I
I I

I

I .

20

I I

I I

: :

i :

Jo

100

1000

10000

Ja~ina 8truJe u A

51. 22. Stati~ka karakteristlka elektri~nog luka

U oblasti srednjih ja~lna struje (sl. 22-II), karakteri5-

t1~nih za postupak rucnog elektrolu~nog zavarivanja, napon luka

Be gotovo ne menja sa porastom jacine struje, pa je statl~ka ka-
rakteristika ravna iIi nezavisna,a tga

2 ~ o.

Daljim povecanjem jacine 5truje (51. 22-III) raste i ot-
par u luku, pa je radi odr~avanja stabi~no5ti luka potrebno pove-
cati i napen. U oblasti III tga

3 > 0 a staticka karakteri5tika je

rastuda iIi pozitivna.

Druga karakteristika elektrlcnog luka, koja predstavlja
zavisnost napona i jaclne struje od vremena zavarivanja zove se

dinamicka karakteri8tika. Ova karakteristika prikazana je na sl.
23. za slucaj zavarlvanja jednosmernom strujom; ana 51. 24. za
zavarivanje naizmeni~nom strujom. U primeru na 81. 24. prikazana
je simetricna promena napana u odnosu na vremensku osu. Ova sime-
tricnost mo~e biti naru§ena pri odrzavanju e1ektricnog luka lzme-
dju materljala veoma razll~ltlh fizi~kih o.ohina, kao ito au W i

-49 -

AI, W i 1-19, \oJ i Cr -celiei (51. 25). Nesimetrican napen stet-
no deluje na tehnoloske osobine luka, naroelto pri zavarivanju

60
50

:>.

, 40

~

0

30

C

"-

0

20
'" 10

A

0

'

0 I I

I

V:r-ema

I I,

tl1-4 I

I I

+--

'"

A','

II

,

<» 7.10

I

I

. ..,

I

I

~

~

200

~

" 160 U' C'

0

." 1:1.0

'"

0

80

...,

·/0

0

51. 23. Dinamicka karakteristika pri zavarivanju jedno-
smernom strujom (grupa motor generator)

I

u

t

Sl. 24. Op§ta dinami~ka karakte-

ristika naizmenicne struje

Sl. 25. Dinami~ka karakteristika

naizmenicne struje TIG-a

laklh legura,jer nastaje dellmicno ispravljanje. Ovo nepovoljno

isprav1janje naizmeni~ne struje (01. 25) mofe se e1iminisati uk-

Ijucivanjem kondenzatora 111 omskih otpornlka u zavarlvacko struj-
no kole.

-50 -

o s nov n e k a r a k t e r 1st ike z a v a r i-

v a c k i h u r e dj a j a

Uredjaji za elektrolu~no zavarivanje treba da obezbede
lake uspostavljanje elektrlcnog luka, njegovo odr~avanje 1 sta-
bilnost. Elektrolucno zavarlvanje se moZe' us~ lzvoditi jedno-
smernom i naizmenicnom strujom. lake se elektricni luk lakee us-
postavlja ukollko je napan praznog hoda ve6i (napen izmedju po-
lava pre uspostavljanja luka), on se 1z razloga bezbednostl ogra-
nicava na 100 V za jednosmernu struju i 70 V za naizmenicnu. Ure-
djaji pomocu kojlh se dobija jednosmerna struja za zavarivanje
mogu biti:

-grupa motor -generator i

-grupa transformator -ispravljac.

Za zavarlvanje naizmenicnom strujom ne mo~e se direktno
upotrebiti struja i2 mre~e napona 220 ili 380V. Ra210g je pre
svega opasnost po ~ivot zavariva~a, a zatim fizi~ke pojave: kra-
tak spoj, uspostavljanje luka i prelazak dodatnog materijala ko-
je izazivaju eksplozivno rasprskivanje kapljica metala. Zata se
primenjuju zavariva~ki transformatori pom06u kajih se naizmenicni
napon mreze sni~ava na 70V iIi ni~e.

Zavariva~ki transformator se

ne sme unositi u zatvorene kutijaste nosace kao §to su npr. meta-
In1 sanduci, vagoni, ~koljke automobila itd. Ako se transformator
unese u takve kaveze magnetnlh materijala, oni deluju kao novi
namotaji u Kojima se mo~e indukovati struja ~pasna po zlvot zava-

rlvaca.

Osnovna karakteristika uredjaja za e1ektro1ucno zavariva-
nje je spolja§nja karakteristika uredjaja koja pokazuje zavis-
nost izrnedju jac1ne struje i iz1aznog napona (51. 26).

c

o

RIL

IPP

I

r

I

51. 26. Stati~ke karakteristlke 1uka (a,b,c) i spo1jne
karakteristike uredjaja (1,2,3)

-S1 -

Savremeni uredjajl za elektrolu~no zavarlvanje treba da
obezbede stabllnost odr!avanja luka u dovoljno Alrokom
podru~ju

ja~lne struje zavarlvanja 1 du!lne luka. Kad ve6ine pastupaka za-

varivanja, a naro~lto kad ru~no9 elektrolu~no9 zavarlvanja -pos-
tojl mo9u~nost da se uvedenl paramatri slu~ajno promene i time
naru§l stabilnost elektri~no9 luka. Stabilnost zavisi od karak-

terlstika uredjaja za zAvarivanje 1 od proc8sa kojl ae odigravaju
u samom luku (oblogama elektroda se dodaju stabl11zatori Na, Ca).
Mogu6nost
zavarlva~ko9 uredjaja da odr!ava elektrl~nl luk proce-

njuje se na osnovu spolja§nje karakteristike uredjaja .

• *. Uslovl stabllnostl elektrl~nog luka moqu se matematl~kl

lzrazltl pomodu

10k jednosmerne

bUe u principu

kOBficijenta otabilnosti sistema K . Elektrl~ni

s

struje, pri malim brzinama promene ja~lne struje,

stabilan ako je ispunjen uslov:

au

u

--)1

ar r > 0 , tj. da u radnoj ta~kl 1r spoljna
karakteristlka uredjaja bude strmija od statl~ke karakterlstlke

luka. Pove6anjem vrednostl MK • raste stabl1nost sistema.

s

Za postupke ru~nog elektrolu~nog zavarlvanja primenjuje
8e struja relativno male
ja~lne, §to odgovara oblasti ravne sta-

ti~ke karakteristike za koju je

aUt

ar -tga -0
Zbog toga se koeficljent stabilnostl svodi na
au

K

(

u)! 0

sa -rr-r>

,

§to zna~i da ~e sistem biti stab11an sarno ako je

au

(~)1r < 0 •

au

u

Stab1lnost sistema tefi ka maksimalnoj vrednost1 kada ar-• -~ I
Ato nastaje kada se spoljaAnja karakteristika u radnoj ta~ki prib-
lifava s leva vertlkalnoj liniji (a •• /2). Zato je za postupke

ru~no9 elektrolu~nog zavarlvanja (RELi TIG) povoljnija tzv. stl'ma

spolja§nja karakterlstika nego blaga karakteristika. Matemati~ki
se ta pogodnost tuma~l ve60m vrednoA6u koeflcljenta Kat a u flzi-

~kom smislu se na uredjajlma sa strmom karakteristlkom Blu~ajne

promene du!lne luka veoma malo odr!avaju na ja~lnu struje zavarl-

vanja.

Za ~utamAtizovane postupke zavarlvanja radna ta~ka se na-

14%1 u oblasti l'Qstuda Itatl~ke karakteristlke, pa je Ka ve61 ad

nule za svako

au

u
(rr-) Ir < 0

-52 -

aUt

jer je ~ > O. DrugLm re~ima,potrebna stabilnost luka U ovoj
oblasti mo~e se p09tl~1 i primenom uredjaja sa bZagom spoljnom
karakteristlkorn. ~tavl~e, za automatizovano zavarivanje pogodnlja
je blaga karakteristlka, jer se pri promeni duzine luka znatnije
menja i ja~lna struje, ~to je osnova za sarnoregulaclju. Ake se
npr. smanjl du!ina luka, jacina struje znatno raste izazivaju6i
ubrzano topljenje vrha elektrodne ziceJ time se duzina luka 1 ja-
cina struje vra~aju na pocetne vrednosti. Pri povecanju duzine
luka de~ava se obrnuto, uz 1sti efekat samoregulacije.

3.2.3 Elektr1~n1 otpor

Etektrootporsko zauariuanje (EO) zasnlva se na toploti
koja se oslobadja prema Ozulovom zakonu

t

o D

JR12

dt

o

gde je: R -omsk! otpor metala, i -trenutna ja~lna struje zava-
rlvanja, t -vreme.

Zavarljivost rnetala ovirn postupkorn je bolja ukoliko mu
je ve6i elektri~ni otpor i nl~a temperatura topljenja. Najvise s~
elektrootpornirn postupcima zavaruju tank! limovi od niskougljenlc-

nog ~el1ka.

Zavarivanje pod troskom (EPT) takodje se zasnlva na top-
lotnoj energiji dobljenoj iz elektricne energije prema D~ulovom
zakonu. Rastop elektroprovodljlve troske i rnetala sprovodi elekt-

ri~nu struju prl cemu se oslobadja odredjena kollcina toplote ko-

jom se topl dec osnovnog 1 dodatnog materijala.
Rastop troske, neophodan za poeetno zatvaranje strujnog
kola, dob1ja se uspostavljanjem elektr1~nog luka koj1 top1 prasak.
Naatal1 rastop prekida elektricni luk, a proces se dalje nas-
tavlja dejatvom Dfulove toplote.

3.2.4 MIaz plazme

Pod pojmom plazma podrazumeva se specijalno stanje vlso-
kojonlzovanog gasa kojl se sastojl od naelektrlsanih cestlca -
jona 1 elektrona-u takvim odnosima da je ukupno naelektrlsanje je-
dnako null. Plazma je odllcan provodnlk elektricne struje i u tom
pogledu mole se uporediti sa metalima.

-53 -

plazma

Prema stepenu jonizacije razlikuju se i1igkotempel"atulteka

(t '" 1040

C) i Vi8~kotempe~atu~8ka

(t > 106o

C) kod kcje

'"

stepen jonizacije 1zn051 ake 100%. Temperatura plazme cesto se

-23

izra~ava u energetsklm jedlnicama eV (leV = 1,6.10

J) prl ~e-

mu leV odgo'/ara temperaturl ad 11660o

C. Plazmeni proce~i koriste
se ne sarno za zavarivanje, rezilnje i metalizaciju ve6 i za dobl-
janje
ultradlspe~~nlh prahova cistih metala~

karbida, nitrida
kao 1 za prolzvodnju specijalnih Illaterijala u vrlo Inallm Y..olici-
nama.

Toplotna energija koja se preko pla:..me predaje ploc! data

je izrazom

2

gde je: A -povrsina razmene toplote u em i TIl T2 -temperatu-
ra plazme i plobe u Kj a -koeficijent prelaza tOplote jzmedju
mlaza plazme i povrsine metala (za mlaz argonske plazme je

a = 10-2

_10-1

W/<:m2

1<).

3.2.5 Laserski zrak

Laser je uredjaj kojl stvara nonohromatske svetlosne ta-
lase koji u spektru
elektrornagn~tnih talasa le~e u oblasti od u1
traviolentne do infracrvene svetlosti. Ova svetlost je koherent-

na, §to zna~i da su svetlosnl talasl u fazi, dok kod obione svet-
losti to nije clu~aj.

Nazlv laser potl~e od procesa koji se u njernu des3va: po-

ja~avanje svet:.losti 5 timulisanom emisijam zratenja.·)

Prvi impulsni laser ad kristalnog rubldijuma,xoj! je is-

pu~tao snap crvene svetlesti prona~ao je Teoder Mejmen, godine

1960.

Za svrhe zavarivanja primenjuje se rubinski iIi gasni

kontinual.ni laser kao 1 impul8~li

gasni laser CO

2 iIi CO

2+N

2+He.

Laser je konstruisan taka da daje uzani svetlosni zrak,kojl se
gotovo ne
§irl,

~ime se astvaruje velika kencentracija energije

na maloj povr~ini.

Nemetalni materijati -stakle, kofa, drve -apsorbuju e-

nergiju laser~ CO

2 pa se onl mogu rezati uz dovodjenje neutral-
nih gasova radi otklanjanja produkata rezanja. Nasuprot tome,

povr§ine cistih metala odbijaju zrakove la.era CO

2 pa je za re-

zanje neophodna oksidacija istovremenim dovodjenjem 02' budu61

0) na engleskom: Light Amplification by Stimulated Emission of
Radiation.

-54 -

da oksidi metala apsorbuju laserske zrake.
Laser CO

2 + H

2+ He sa lmpuisnlm pra~njenjem omogu6uje re-

zanje rnetalnih plo~a debljine do 50 mm.

3.2.6 Elektronski snap

Elektronskl snop se dobija u posebnim uredjajima, u koji-

ma se nastali mlaz elektrona ubrzava ad katode ka anodi u vakuurn-
skoj sredini. Napon za ubrzavanje elektrona je do 150 kV a jaci-
na struje veoma mala ~O do 1000 mAo Mlaz ubrzanlh elektrona uda-
ra 0 osnovni materijal pretvaraju61 svoju kineti~ku energlju u
toplotu dovoljnu za lokalno topljenje metala. Dubina prodiranja
snopa elektrona u ~vrsto tela srazmerna je energiji elektrona a
obrnuto srazmerna gustini tvrstog tela i obi~no je reda veli~ine
desetlh delova milimetra.

3.2.7 Egzotermicke reakclje

Toplota koja se oslobadja u toku hemijske reakcije, uglav-
nom lzme·dju oksida zeleza i t!::istog alurninijuma, maze se iskoris-
titi za tzv. termitno zavariuanje. Ovaj izbor energije najces6e
se primenjuje za nastavljanje trarnvajskih 1 zeleznickih sina, pa-
stolja masina i drugih masivnih delova. Mesavlna oksldnog praha
1 zrnastog aluminijuma nazlva se termit, a hemijska reakclja -
termitna. Osnova termitne reakcije je redukclja okslda zeleza,
npr. alum1nljumom

Fe

20

3 + 2Al = 2Fe + Al

20

3 + 1674,7 kJ •
Drug! metod zavarivanja razvijen na osnovu egzotermi~ke
reakcije jeste zauariuanje ekeplozijom. Energija eksplozije, npr.
nitrogllcerina,heksogena 1 dr. oslobadja se za veoma kratko vre-

me (reda velit!::lne mikrosekunde), i maze se koristlti za izradu
dvoslojnih (plakiranih) limova t!::lja je os nova t!::ellt!::na a zastltni
sloj od bakra, titana 11i nlkla. Temperatura koja se dostlze pri
eksplozljl iznosi 3000-4000o

C, a brzina udarnih talasa odgovara
brzinl zrna vatrenih oruzja, tj. iznosi nekollko h!ljada mls.

-55 -

3.2.8 Mehani~ko trenje 1 pritisak

Toplota koja se oslobadja mehani~kim trenjem na dodirnim
povrAlnama delova,koji se nalaze u relativnorn kretanju,mo!e se

iskoristlti za zavarivanje trenjem i ultrazvucno zavarivanje.
Zavarlvanje trenjem primenjuje se kao alternatlvni postu-
pak elektrootporskom su~eonorn zavarlvanju U odnosu na koje ima
niz prednostl, a najvafnija je nekoliko puta man)i utro§ak elek-

trl~ne energlje. Mana zavarivanja trenjem je §to se postupak

ogranicava sarno na delove kruznog 111 prstenastog poprecnog pre-
seka, relativno malih precnika.
Su§tina zavarivanja trenjern svodl se na obrazovanje tan-

keg sloja tecnog metala na suceljenim povr§lnama i naglo dejstvo
sile pritiska; metal se u testastom stanju delimicno ist1skuje
1z spoja, a po njegovom obimu obrazuje se manji 11i veei venae
istisnutog materijala.

Spajanje ultrazvucn1m zavar1vanjem ostvaruje se u cvrstom
stanju, zahvaljujuci omek~avanju dodirnih slojeva metal a usled
toplote oslobodjene trenjem, ciscenju dod1rnih povrsina zbog vi-
brae1ja izazvan1h ultrazvukom i difuzionim procesima izmedju

o~iscen1h i zagrejanih kontaktnih povrsina. Frekveneija ultra-

zvucnih talasa koji se koriste za zavarivanje izn05i oko 20kHz.

Kod metoda hl.adnog zatJal'itJanja cvrst spoj se ostvaruje

sa~o delovanjem sile pritiska. Pritisak kojim se deluje na meta-

le vece plasticnosti, npr. aluminijum, bakar i sl.,dovodi do

spajanja kao rezultat lokalnog spontanog zagrevanja i difuzionih
procesa.

4 TOPLOTNI BILANS PRI ZAVARIVANJU

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->