[ A VRAM MAJSTOROVIC [ MILORAD JOVANOVIC

OSNOVI ZAVARIVANJA
LEMLJENJA I LEPLJENJA
PETO lZDANJE

- ~ , ! ~ ~
B E O G RA D.I995.

I Dr Avram MajslOrovic I
Dr Milorad Jovanovic
OSNOVI ZA V ARlV ANJA. LEMUENJA 1 LEPUENJ A
Izdavat
IP • .Nautna Jrnjiga"
Beograd. Uzun-Mirkova 5
Receozenti
Dr Vladislav 2ukic
Dr SYelislavJoyitic
Za izdavata
glavni i odgovomi w-ednik
Dr Blaio Peroyic
Tehnitl::i w-ednik
MUojo DrinjiJkoyic
TITa! 1.000 primeraka
ISBN 86-2343109-X

Stamp.: prcduzctc ,Bok.r' - Bor

PREDGOVOR
UVOD
SAD R A J
I, OSNOVNI TEHNOLOSKI PARAMETR I ZAVARIVANJA
1. OSNOVI SPAJANJA ZAVARIVANJEH
1. 1. OSNOVNI POJMOVI U TEHNICI ZAVARIVANJA
1.1 . 1. Zavareni spojevi i
1.1.2. Elementi sava
1. 2. PRIPREMA DELOVA ZA ZAVARIVANJE
1.3 . KLASIFIKACIJA NACINA ZAVARIVANJA
1. 4. IZBOR POSTUPKA ZA VARIVAIiJA
1.4 . 1. Oznacavanje postupka zavari vanja
crteHma
na
1.4 . 2 . postupka zavarivanja u lite-
raturi po UDK
Str.
1
3
3
6
8
13
13
16
18
20
20
2 . IZBOR OSNOVNOG MATERIJALA SPAJi .WNJEM 22
2. 1. OCENA ZA VARLJIVOSTI OSNOVNOG A 26
2.1 . 1 . Pojam i definicija zavar1jivosti 26
2.1.2. Hetode za ispitivanje zavarljivosti 30
1. unske me tode
2. prakticne metode
3. IZVORI TOPLOTE ZA ZAVARIVANJE
3. 1. KARAKTERISTIXE T OPLOTNIH IZVORA
3.2 . VRSTE TOPLOTNIH IZVORA
3.2.1. Gasni plamen
3. 2.2 . luk
3. 2 . 3. Elektricni otpor
3.2.4. Mlaz plazme
3.2.5. Laserski zrak
3 . 2.6. Elektronski snop
3.2 . 7. Egzotermicke reakcije
3.2 . 8. Mehanicko trenje i pritisak
4. TCPLO'INI BIIANS PRI ZAVARIVl\NJU
30
39
42
42
43
43
44
52
52
53
54
54
55
55

, .
, .
Str.
4.1. Prostiranje toplote i temperatursko polje 55
4.1.1. Eksperimentalno odredjivanje temperaturskog
ciklusa 60
4.1.2. temperaturskog polja 62
1. Nepokretan trenutan toplotni ·izvor 67
2. Pokretan i nepokretan trajan izvor toplote 67
3. Odredjivanje brzlne hladjenja 69
2. METALURSKI PROCESI I PROMENE PRI ZAVARIVANJU
1. TOPLJENJE METAIA I OBRAZOVANJE f,AVA
1.1. TOPLJENJE OSNOVNOG METALA
1.2. TOPLJENJE DODATNoa MATERIJALA
1.3. HEMIJSKE REAKCIJE U RASTOPU
1.3.1. Isparavanje
72
72
72
74
77
77
1.3.2. Apsorpcija gasova u Aavovima 78
1.3.3. (rafinaclja) metala §ava 83
1.3.4. Legiranje metalaa §ava 84
1.3.5. Uticaj difuzije u procesu zavarlvanja 84
1.4. OBRAZOVANJE SA VA I PROMENE PRI VAIIJU 86
1.4.1. Pojava 1 vrste prslina u zavarenim spojevima 89
STRUKTURNE PROMENE PRI ZAVARIVANJU 97
1.5.1. Promene u viAefaznim metalima
1.5.2. Promene u jednofaznim metalima
1.5.3. obrada zavarenlh spojeva
2. NAPONSKO I DEFORMACICllO STANJE U ZAVARENIM
SPOJEVIMA
2.1. SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE
2.1.1. naponi i deformacije
2.1.2. Strukturni naponl
2.2. MERE ZA SMANJENJE SOPSTVENIH NAPONA I
DEFORMACIJA
2.3. MERE ZA OTKLANJANJE DEFORMACIJA ISMANJENJE
NAPONA
97
102
103
105
105
107
113
114
116

Str.
3, POSTUPCI ZAVARIVANJA I TERMl t KOG SEtENJA METALA 118
1. TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA METALA 'rOPLJENJEM
1.1. CA S/IO- PLAMENO ZAVARI VA NJE
1.1.1. GasQv1 za zavarivanje
1.1.2 . Plamen za zava riv anje
1.1.3. Dodatni materijal i topitelji za z avariva-
118
119
119
123
nje 126
1.1.4. Priprema osnovnog materijala i t e hnika
gasnog zavari vanj a 128
1.1.5. Zavarivanje metala i legura 130
1.2. RUtNO EL EXTROLUtNO ZA VARI VANJE 137
1. 2.1. Priprema osnovnog materijala i tehnika
zavarivanja 14 3
1.2.2. Zavarivanje metala i legura 14 8
1.3. ELEXTROLUtNO ZA VA RIVANJE POD PRASXOM 153
1.3.1. automat za EPP zavarivanje 154
1.3.2. Dodatni materijal za EPP zavarivanje 155
1.3.3. Metalur§ke reakcije pri EPP zavari v anju 158
1.3.4. Tehnika EPP zavarivanja 159
1. 4. ZAVARIVANJE POD TROSXOM 162
1.4.1. uredjaj za zavarivanje pod
troskom
1.4.2. Dodatni materijal za zavari v anje p od
troskorn
163
164
1.4.3. Tehnika izv odjenja zavarivdnj a p od trosk om 165
1.5. ZA VARIVANJE NETOPL JIVOM ELEXTRODOM U
INERTNOM CASU (TIC ) 16 6
1.5.1. Uredjaji za TIG zavari van je
1.5.2. Dodatni materijal za TIG zavari vanje
16 7
168
1.5.3. Tehnologija i tehnika TIG zavari v anja 169
1.5.4. TIG zavarlvanje metala i legura 176
1.6. ZA VARIVANJE TOPLJ IVOM EL EXTRODNOM t I COM
U INERT NOM GASU 179
1.6.1. Dodatni materijal za MIG zavariv anje 180
1.7. ZAVARI VANJE TOPLJI VOM ELEKTRODNOM tIC OM U
ZA STITI UCLJENDI OXSIDA ( MAC) 181
1.7.1. uredjaji za MAG zavarivanje 183
1. 1.2. Dodatni materijali za MAG zavarivanje 184
1.7.3. Metalur§ke reakci je pri MAG-zavarivanju 185
1.7.4. Tehnika MAG zavarivanja 187

1. B. ZAVARIVANJE PLAZMOM
1.8.1. Uredjaji za zavarlvanje plazmom
Str.
189
190
1.8.2. Dodatni materijal za zavarivanje plazmom 191
1.8.3. Tehnlka zavarivanja plazmom 192
2. ZAVARIVANJE OTPOROM
2.1. TAtKASTO ZA VARIVANJE
193
194
2.1.1. Uredjajl za tatkasto zavarlvanje 194
2.1.2. Elektrode za tackasto zavarlvanje 195
2.1.3. Tehnika i tehnologija tackastog zavarivanja 198
2.2. SAVNO ZAVARII'ANJE 211
2.1.1. Tehnlka i tehnologlja §avnog zavarivanja 213
2.3. RELJEFNO ZAVARIVANJE 217
2.4. SUtEONO ZAVARIVA NJE ELEKTRltNIM OTPOROM 218
2. 4.1. Suceono zavarlvanje zbljanjem
2.4.2. zavarivanje
3. OSTALI POSTUPCI ZAVARIVANJA
3.1. ZA VARIVANJE TRENJEM
3. 2. ZAVARIVANJE ULTRAZVUKOM
3. 3. ZAVARIVANJE ELEKTRONSKIM SNOPOM
3.4. ZA VARIVANJE LASERSKIM ZRACIMA
3. 5. ZA VARIVANJE SVETLOSNIM ZRACIMA
3. 6. ZA VARIVAIIJE DIFUZIJOM
3.7. INDUKCIONO ZAVARIVANJE
3.B. ZAVARIVANJE VRTLOZNIM LUKOM
3.9. TERMITNO ZAVARIVANJE
3 . 10. ZA VARIVANJE EKSPLOZIJOM
3.11. HLADNO ZAVARIVANJE
3.12. KOVAtKO ZAVARIVANJE
3.13. ARK-ATOM ZAVARIVANJE
4 . SECENJE METAloA
4.1. GASNO PLAMENO SEtENJE
4.2. ELEKTROLUtNO SEtENJE
5. ZAVARIVANJE I POD VODOM
5 . 1. GASNO PLAMENO ZAVARIVANJE I SEtENJE POD
VODOM
5.2. ELEKTROLUtNO ZAVARIVANJE I SEtENJE POD VODOM
5.3. OSTALI POSTUPCI SEtENJA POD VODOM
218
219
220
220
225
227
229
230
231
232
232
233
236
237
239
239
241
242
246
247
248
249
250

Str .
4. NAVARIVANJE METALA 25 1
4.1. PREGLED METODA NAVARIVANJA 255
4.1.1. Gasno nava ri vanje 255
4.1.2 . Ruc no ele ktroluUno navari vanje obl ozenim
elektrodama 25 6
4.1.3. Navari vanje u a tmosferi zastitni h gasova 25 6
4. 1.4. Navari vanje p l a ~ G m 257
4 . 1.5. Navari vanje p od pras kom i t r oskom 25 7
S. LEMLJENJE I LEPLJENJE 259
1. LEMLJENJE 25 9
1.1. TOPITELJI ZA LENLJENJE
1. 2 . LENOVI
1 . 3 . VRSTE LENLJENJA
1. 3.1. Lemljenje 1emili com
1.3.2. Gasno l e mlj e nje
1.3.3. Elektrootpors ko lemljenj e
1.3.4. Lemljenje u pe6ima
1.3.5. Indukciono lemljenje
1.3.6. Lemljenje potapanjem
1. 4. LEML J ENJE RAZLI tITIH METALA I L£GURA
1. 5. ZAVARIVAG'KO LEMLJEIIJE tELIKA I LIVENOG
GVO'tDJA
1. 6 . VRSTE LEMLJENIII SPOJEVA
2. LEPLJENJE
2 .1. PODELA LEPKOVA
2 . 2 . VRSTE LEPLJENIII SPOJEVA
2 . 3 . TEHNOLOGIJA LEPLJENJA
6. KDNTRDLA I DeENA KVALITETA LAVARENIH SPDJEVA
1. ZADACI I PODELA KONTROLE
2. GREljKE U ZAVARENIM SPOJEVllI!A
2 . 1 . DOPUSTENE GRESKE U ZAVARENIM SPOJEVIMA
3. KRTI LOM
LIT ERA T U R A
262
263
265
265
266
268
269
271
272
274
278
280
282
28 3
284
285
287
287
28 9
291
29 7

U v 0 D
Intenzlvan razvoj prolzvodnlh slstema, a posebno tehnlke 1
njenlh dlsclpllna,kao 1 pctreba lzrade nerazdvojlvlh 1 hermetlckih
spojeva uz odgovaraju6u pouzdanost 1 ekonomicnost dovodl do sve ve-
6e prlmene zavarlvanja 1 srodnlh tehnlka.
postupaka zavarlvanja, lemljenja 1 lepljenja
razllcltlh proxzvoda od cellka, obojenlh 1 drugih metala i legura,
kao 1 nemetalnih materljala, uz prlmenu mehanizovanlh 111 potpuno
automatlzovanlh procesa, doprinosl pove6anju kvallteta, proizvod-
nosti 1 ekonomicnostl, odnosno pojevtlnjuje prolzvodnju.
Spomenutlm postupclma spajanja mogu se povezlvati u nerazd-
vojlve spojeve ne sarno metall, ve6 1 kerarnlckl
ne rnase, staklo i drugi materlja11 koji se pr1menjuju u
gradjevinarstv u, elektronlci, rUdarstvu, ltd.
Zavarenl spojevl su razllclto optere6enl u radnlm uslovlma,
npr. mogu biti lz10zeni vlsokim prltlsclma, temperatura-
rna, dinamicklm optere6enjlma, raznlm agresivnim sredinama, brzim
promenama temperature i naprezanja 1 sl.
Uvodjenjem zavar1vanja, umesto starih spajanja
metala, postize se u vremenu i materijalu. Tako je, na prl-
mer,zavarena konstrukcija lak§a od zakovane i do 20%, a od livene
i do 50%, a vreme potrebno za izvodjenje odgovaraju6e konstrukclje
cesto je i deset puta kra6e. Navedeni primer ukazuje na savremene
teznje pri izboru raclonalnog postupka izrade metalnih konstrukci-
ja. Treba naglasltl da se prlmenom postupaka nerazdvojl vog spaja-
nja metala, u komblnacljama sa drug 1m tehnologljama izrade (llve-
njem, kovanjem, presovanjem) mogu proizvesti veorna delaY!,
§to je do sada bl10 veoma te§ko 111 neekonomicno.
mogu6nost1 1 perspektlvu pruza u budu6nostl prlmena
novlh metoda zavar1vanja koje se zasnivaju na kori§6enju solame
energije, laserskih zraka, energije atoma; tu su jo§ i mogu6nosti
zavar1vanja u vakuumu i bestezinskom stanju, §to se za sada 1zvod1
sarno u eksper1mentalne svrhe pr1 vas1onsk1m 1straz1vanj1ma.
Neki izvori toplote za zavarivanje kao npr. plazma, laser-
ski zrak 1 dr. sve vl§e se kor1ste 1 za druge procese

- 2 -
kao §to su termil::ka obrada, povrAinsko legiranje, rreta-
11zaclja ltd. Zbog toga uredjajl za zavarlvanje p1azmom, 1asersk-
1m zraclma 1 s1. clne osnovu tzv. f1ekslbl1ne tehnologlje kojl-
rna se veoma lake rroife preci sa jednog proizvodnog programa na
drugi.
Prema tome, pr1mena razllcltlh tehnologlja spajanja u svlm
oblastima tehnlke, a posebno u maslnstvu, obavezuje projektante,
konstruktore 1 lzvodjace da sve v1§e posvecuju 1 metalur§-
k1m problemlma oslm tehnolo§kih. Zbog toga se metalurg1ja zava-
rivanja mora razfuatratl zajedno sa tehnologijom, pri
spajanju raznovrsnlh cellka 1 drugih metalnlh materljala, 1 pr1
tome korlstltl dosada§nja saznanja a spajanju materljala 1 re§a-
vanju aktuelnih konstruktlvnlh problema.
Osnovnl problem pr1 spajanju metala 1 legura je zavarlj1-
vast (lemlj1vost 1 leplj1vost), ukljucujuc1 1 sklonost ka nasta-
janju prslina usled strukturnih i obrazovanja novih
faza 111 usled dejstva spoljn1h naprezanja odnosno sopstven1h
napona izazvanih tehnoloskim prooesom. Tehnologiju zavarlvanja
U odnosu na druge tehnologlje prate znatno veei sopstveni napani
1 deformacije, naro2:ito pri zavarlvanju delova veeih debljina i
pr1mene razl1c1tih dodatnih mater1jala.
Razmatrane pojave 1 ut1cajn1 faktor1 na kval1tet 1 pouz-
danost zavarenih, lemljen1h 1 lepljen1h spojeva pr1padaju os nov-
n1m tehnolosko-metalursklm saznanjima koja se lzlazu U odgovara-
juc1m poglavlj1ma.

OSNOVNI TEHNOLOSKI PARAMETRI ZAVARIVANJA
1 OSNOVI SPAJANJA ZAVARIVANJEM
Prema osnovnim koncepcijarna spajanja elemenata konstrukcl-
je, posebno zavarivanjem, se da je eksploataclona sigurnost
zavarene konstrukcije prema lomu ad opterecenja jedan ad
jih zahteva pri njenom projektovanju,konstruisanju i izradi.
I pored pravilno predvidjenih i primenjenih konstruktivno-
sigurnosnih mera u praksi ipak dolazi do lomova, sto usmerava na
dalja nova istrazlvanja i kriterijuma sigurnosti, od-
nosno ispitivanja uslova i uzroka nastajanja lorna, kao i mera po-
trebnih za dobijanje proizvoda trazenog kvaliteta.
Kako nema tehnicki i ekonomski idealnog resenja, to se pri
izradi neke zavarene konstrukcije (elementa) tezi optimizaciji i
racionalizaciji zavarenog prolzvoda, odnosno tezi se podesnom 1%-
boru:
1. elemenata - konstrukcije
2. materijala
3. tehnologije.
Istrazivanje i prucavanje ova tri cinioca proizvodnog sis-
tema zasniva se na utvrdjivanju:
- sposobnosti spajanja, odnosno da 11 se razmatrani materi-
jal moze spojiti odredjenim postupkom i dodatnim materi-
jalom, a da se pri tome bltno ne promene svojstva spaja-
nog materijala;

- 4 -
_ sigurnosti izvedenog spoja, odnos no da 11 au kons trukt lv-
na re§enja i zavareni spojev i tako izvedeni da obezbedju-
ju otpornost u toku radal
_ mogu6nosti spaj anj a , tj. da 1i se 'ostv ariti spa janje
odredjenim postupkom u datim p'roizv odnim us1ovima.
Za ostvarivanje projektnog zahteva odgovoran je:
_ konstruktor, za konstruktivna re§enja i i zbor
materij a1a l
_ za Bv ojstva osnovnog 1 dodatnog ma-
terij a1a l
- tehno1og zavarivanja, za razradu procesa i
njegovo izvodjenje.
Pri tome se te!i izboru i ostvarivanju parame-
tara proizvodnog sistema, se interakcija prikazati
mom

I MATERIJAL TEHNOLOGIJA I
Na prikazanoj §emi, asnovni faktor - konstrukoi j u konstruk-
. I
--' tivni i dimenzijski deta1ji, materijaZ - karakterUu fizi l:: ko-he-
svojstva bitna za zavarivanje i t ehnoZogiju - odredjuju
; tehno1oski, i ekonomski faktori.
" .'
Tra!eni kvalitet proizvoda, sigurnost i pouzdanost ' proiz-
voda u radu kao i njegove proizvodnje mogu se ostva-
riti same prollcAvanjem svih cinilaca vezanih za:
- projoktov anje,
- lzradu 1
- eksp1oateciju.
S obzlrom na medjuzavlsnost ovlh clnl1aca, s vaka promena
jednog od njih us1ov1java va6u i1i manju promenu i osta1ih, §to
se na kraju odra!ava na pa i na ekonomsko-
proizvodne pakazabelje zavarene konstrukclje.
Iz izlo!enog se mo!e zapaziti da je za izradu elementa -
konstrukcije, odnosno prolzvoda, bitan i zahtev za optimalnu re-
allzaclju zavarl v anja, kako sa druAtveno-ekonomskog tako 1 sa

tehno1o§kog i eksp1oatacionog (sl. 1).
*' Pouzdanost - sigurnost za odredjeno vreme rada.

- 5 -
USLOv/
/'<"
-5-
-Z-
0
.--
0
..".
"
:>;.
0
,.

" 0

c::
"
V,
"-
0
,""
USLQVI
51. 1. Prlkaz projektnog zahteva za optlma1hu
rea11zaclju zavarlvanja



¢
15"--
,Iq

'UlI)
-
<=
:r:

Iz prlkaza na s1 . 1 se mo!e da projektnl zahtev
na lzbor prl reallzacljl prolzvoda , a kada se onl
ostvare prolzvod '::e bltl odnosno prl1agodjen jed-
nostavnoj 1 prolzvodnjl.
Kako au svojstva zavarenih elemenata
konstrukclje povezana sa kva11tetom 1 funkcljom odabrane vrs te
materlja1a 1 tehno1og1jom, to je krlterljum za n jlhov optlma1an
lzbor Zasnovan na ponaAanju materlja1a prl lzvodj enju
postupka 1 prl eksploatacljl.
Zavarene konstrukclje lzradjuju se od vrsta ma-
terljala,. pa je veoma teAko navesti sve kvalltativne karakterlst1ke
koje pokazuju pogodnost materlja1a za zavarlvanjeia1l se mo!e ls-
ta'::1 da se prvenstveno kor1ste kvant1tat1vne procene odredjene me-
osobine, npr. gran1ee !11avosti, tvrdoc::e 1 s1.
Promena vrste materljala us1ov1java 1 1zmenu tehnolog1je
Z4varlvanja, a u toku procesa dolazl do spontane promene svojstva
mater1jala %bog strukturnih 1 druglh promena (prema K1rkenda1u:
tehno1og1ja + struktura + svojstva), pa se nastoj1 da zavarlvanl

- 6 -
materijal ima dobru zavarljivost i da daje §av i spoj sa potreb-
nlm za odredjene uslove eksploatacije (pogodnost za
date svrhe).
Tehnologija zavarivanja se bira prema vrsti i abliku e1e-
menta konstrukclje, kao i vrsti zavarivanog materijala, i povezu-
je se sa rezultatima analize uticajnih parametara koji dovode do
spontane iIi dlrigovane promene svojstava osnovnog materijala eke
sava. Stoga nedovoljno poznavanje problematike zavarivanja maze
dovest! do pojave gresaka zavarenog spoja .1 opasnih havarija za
vrerne eksploatacije, sto se sa aspekta slgur,nostl i ekonomicnostl
u svakom slucaju mora spreciti.
. . '
U najve6em broju slucajeva za izradu proizvoda
se koriste i legirani a ' u poslednje vreme i
tzv. povi§ene kao i drugi metali. Za
njihova spajanje u savremenoj tehnici razvijenl BU brojni nacini
1 postupci, uz sve ve6u primenu automatizacije eime se povecava
1 kvalitet, proizvodnost i ekonomicnost. Zbog to-
ga se danas u svetu primenjuju 74 metoda zavarivanja, a u na§oj
zemlji oko 15, i sve vi§e potiskuju raniji postupci spajanja me-
talnih i nemetalnih materijala (npr. zakivanje). Zavareni spoje-
vi u poredjenju sa zakovanim obezbedjuju vecu ravnornernost osobi-
na spoja, izvodjenje, sigurniju eksploataciju i du-
vek rada . Medjutlm, za izvodjenje zavarenih proizvoda se
veca strucnost izvodjaca radova,a posebno je pojacan zahtev
. "
"Kontrolu pripreme i lzvoojenja zavarjvacklh radova. lsto tako su
veorna o§tri zahtevi u pogledu kontrole kvaliteta i pouzdanosti za-
varene konstrukcije.
1.1 OSNOVNI POJMOVI U TEHNICI ZAVARIVANJA
metala utvrdjeno je da se oni odlikuju odre-
djenom unutra§njom tnom gradjom tj. strukturom.
Unutra§nja gradja metala (legure) uslovljena je rasporedom atoma
kao i prisustvom 1 raspadelom strukturnih faza . Vrste medjuatom-
skih veza u metalima na njihove hemijske i
osobine. energije medjuatomskih veza zavisi od
hUmijskog sAstava lequre kao i ad vrste kristalne re§etke. Unut-
raAnji u telu uravnote!eni su delovanjern okolnih
atoma, dok au atom! na spoljnim povr§inama jer
se sa vazduhom iIi drugim sredinama (sl. 2). Dovodjenjem
' spoljne energije menja se atanje posmatranog sistema, a promena
se ispaljava u vecim amplitudama oscilovanja atoma,posebno na gra-

- 7 -
U kada su spoljne energetske pobude
dovoljno vel ike doti do savladjivanja tzv. energetske ba-
rijere 1 obrazovanja metalne veze, kao posledica aktlvacije va-
lentnih elektrona 1 form1ranja elektronskog oblaka .
• • •
r.
E povr§inska
-
p
c.
enerija
Eu
- unutra§nja
energ1ja
[,-111.- C.-Ilt
n
- pay. energ. atoma
N
- unut . energ. atoma
51. 2 . Prikaz energetskog stanja atoma
Stoga proizilazi da se spajanje zavarlvanjem os tva-
r 1t1 sarno istovremen1rn delovanjern dva faktora: (1) medjusobn1rn
delova (sl. 3a);(2) dovodjen jem potrebne
energij e npr . prit1ska (51 . 3b).

::t
rI-!:
.>-r
Fp f'p

.1:
il,
<.-<.
a .
51. 3. Faze obrazovanja spoja
Ukol 1ko se dopunski dove de toplotna energija delovi se
zagrevaju 1 ornek§avaju a povetava se njihova pobo-
ljAavaju d1fuzioni procesi pa time raste i rnogutnost da povr§in-
ski atomi lakAe savladaju energetsku barijeru. Iz ovoga proizi -
l azi da se sa glediAta spajanje zavarivanjem
ostvariti delovanjern prit iska , dovodjen jem toplote 1 kombinovano .
II I II I - mogutnost zavarivanja ,
I I - zavarivanje pritiskom uz zagrevanje,
II I - zava,ivanje topljenjern,
IV - nedovol jan pritisak i temperatura
IV
o
Uslovi za obrazovanje zavarenog
spoja rnogu se prikazati i pornotu d1jag-
-rama pritisak - temperatura (51. 4) .
51.4. Prikaz
parametara zavarivanja
Za svaki metal se mogu konstruisati ova-
i odrediti vrednosti i pritiska
kvi dijagrami
i temperature potrebnih za ostvarenje spoja .

- 8 -
Prema pojavama koje uslovljavaju obrazovanje zav arenog
Bpoja razllkuju Be:
- zavarlvanje topljenjem, 1
- zavarlvanje prltlskom.
Z a v a r 1 v a nj e top Ij e nj e m je proees neraz-
dvojlvog spajanja zavarlvanih delova prl temperaturama n a mestu
spajanja vl§lm od temperature topljenja, uz prlmenu dodatnog ma-
terljala 111 bez njega.
Z a v a r 1 v a nj e p r 1 t 15k 0 m je proees spaja-
nja primenom dejstva s11e, ill ka-
raktera.
U praksl ovl procest spajanja nlsu uvek jasno
nl. Ako se kod pojedinlh metoda dopunjuju - spajan j e spada u pos-
tupke t e r m o-m e han i k 0 9 z a v a r 1 v a nj a.
lato take u pro c e s e s rod n e z a v a r 1 v a-
nj u ubrajaju se: rezanje, zlebljenje, navarlvanje, 10-
kalna obrada, rnetallzaclja a takodje 1 lemljenje 1 lep-
Ijenje.
1.1.1 Zavarenl spojevi i !avovl
Z a v are n i s p 0 j (51. 5) je dec nerazdvojlvog
spoja izveden zavarivanjem cd elemenata zavarivanog
Zapa!a se da se zavareni spoj sastojl 1z § a v a i 0 S n 0 v-
n 0 q mat e r 1 j a 1 a od kojeg su lzradjenl elementl kojl
se spajaju zavarivanjem.
1. osnovnl materijal
2. §av
3. zona uticaja toplote
4. zona stapanja
51. 5. zavarenl spoj
§ a v (111 v a r) je deo zavarenog spoja kojl se obrazu-
je rastopa rne§avlne lstopljenog osnovnog 1 dod a-
t n 0 9 mat e r 1 j a 1 a na rnestu spoja. U neklm
prl zavarlvanju tanklh limov8, §av se obrazuje BArno stapanjem
1 lvlea osnovnog rnaterljala.
Dod a t n 1 mat e r 1 j a 1 je dec metalnog materl-
jala-elektroda 111 11ce - kojl se prl zavarivanju topljenjem doda-
je u latopljenom atanju u met a 1 n 0 k u pat 1 1 0, radl

- -
ispunjenja mesta spoja, pri se me§a i zajedno sa
rastopom osnovnog Inate ri :ia l a obrazujuci met a 1 s a v a.
Met a 1 n 0 k u pat i 1 0 je loka lno istopljeni i
udublj e ni dec os novnog ma terijala na :uestu spa j anj a u kame je
jednovremeno unet i umesan ideo istopljenog dodiltnOg materijala.
Met a 1 S a v a je o c v r sla me s a v ina rastopa metalnog
kupatlla .
Z 0 n a 5 tap a nj a je grani c na pov rs l na izmedju
i zone utica j a lvplote .
Z 0 n aut i c a j a t op lot e (skraceno Z U T)
je deo osnovnog rnaterijala, uz say , u k a me je do s io do hemijsko-
fizickih i struk turnih promena usle d toplote unete pri zavariva -
nju. zone uticaja toplote,za da t i materijal , zavisi o d
ukupne kollcine unete toplotne energi je i nj e ne k on centra ci je .
Pri metalografsKom ispitivanju ZUT-a vidl jive su r a zl i k.e u struk.-
turi pojedinih obl asti ave zone prema udaljcn ; u a d o se
Zona stapanja i ZUT p onekad se skupa n d zi va j u a k. 0 1 o -
s a v n a z 0 n a (iIi zona ok.o sava ) .
Izgled neko g u:;}ov l j en j e p re t hodnom pripremom stra -
nice elernenta cd osnovnog mate rijaIa , o dno sno vrsLom zIeba i teh-
noloskog postupka zavarivanja, .§to je U odgovara j1lcim poglavljima
objasnjeno.
Zavareni spojevi odnosno s avovi, sa konstruktivne tack.e
qlediSta i naeina izvodjenja moqu biti:
l. prema vrsti spoja (s!. 6) - 5 U IS e o n i ( a) ,
p .t" e -
k lop n i (b) , T
- s
P
0 j ( c) , i v i C n i iIi r u b n i ( d)
i k r s t a 5 t i 5 P 0 j (e) •
a .
b .
c. .
d. e.
51. 6. Vrste zavarenih spojeva

- 10 -
Ugaoni sav se kori s ti za i zvodjenje p reklopnih, ugaon ih,
T- i krstastlh s po j eva.
2. pre ma po l oza ju u pro5 toru §av mo ze b1t i (51. 7) -
h 0 r i z 0 n tal a n i Ii p o l o 1 e n (a ), h 0 r i n-
t al a n u ve r t i ka ln o j ra v n
(c) i i z n a d 9 1 a v e (11i nadg l avni )
HOl'iz onta l an
poZ.oiaj
HOl' i?ontal.no
v e l, tihiLni po z. ozaj
a.
Vel'tikalni
polozaj
5 1. 7. Prosto rni polozaji §ava
i (b) ,
(d) •
ve rtikal a n
lIadg l a v ni
poloiaj
Najvl se je u pri men1 i najlakse se izvo di say u hori zon-
t alnom u os tal irn se i zvode kada je
to uslovljeno tehnoloskim razlozima i za n j i hova i zvodjenje t ra-
! i se zavarivac a.
3. prema kontinuitetu §av moze biti (51. 8) - n e p r e -
kid a n (a) ili i s prekidan (b, c i d). Kod obo5trano i 5preki-
danlh savova razllkuju se uporedno (c ) i ispreki dan
hv (d) .
Navedani s avovi se pr i menjuj u za spa j an j e de lova vece
duHne.
r

ww W!1l
a . b.
a.
d .
S 1. 8. Prikaz kon t lnulteta §ava
4. prema broju zavara , odnos no s loj eva, §av ( 51 . 9)
biti : jed n 0 pro 1 a z a n (a) ako je izveden jedni m zava-
rom 1 v 1 A e pro 1 a z a n (b) ako j e l zve den s a vl §e z avara ,
il1 v 1 § e s 1 0 1 a n (c) je i zveden s a vi§e s loj e va .

- 11 -
a.

c.
51 . 9. Vrs te savova: j edno-
prolazni, viseprol azni i vise-
s10 jni
a.
se prakticno maze izvesti
popunjavanjem jednlm po-
tezom 111 sa vise poteza sto
zavisi od duzine sava i popre-
cnog preseka zIeba , metoda za-
varivanja 1 51 . Ocvrsnut mate-
rijal sava pri jednom prol azu
zove s e zavar; pry! zavar , oz-
nacen brojem (1) na s1. 9.b.
zove se koreni , a poslednji
(6) pok rivni zavar . Aka se
zleb ispunjava poprecnim kld-
cenjem vrha e l ektrode izmcdju
zidova Zleba dobija se vise-
s10jni say, ( s 1. 9. c) , pri ce-
mu hrojevi 1, 2 , 3 i 4 Qznaca-
vaju s l ojeve.
Vgaoni savovi (s1 . 10) ta-
kodje se rnogu izvesti sa jednirn
(a) iIi vise zavara: U 'lormal-
nom (b) i u koritas -
tom pol ozaju (c) .
c,
S1. 10. I zvodjenj e ugaonih savova u normalnom polo-
zaju (a , b) i u koritu (c)
5. prema dejs t vu spo1 jne g optere6en ja sav (sl . 11)
bit i p o p r e can - upravan na pravac dejstva sile (a),
pod u za n - para1e1an pravcu dejstva si l e (b ) , i k 0 s -
pod nekim ug10m u odnos u n a pravac sile (c) i k 0 m bin 0 -
van (d) Pored navedenih termina koji se cesta srecu u literaturi,
koriste se 1 termini prema JUS C.T3 . 001. Tu se daje izraz c e o-
n i urnesto poprecni say i b 0 C n i u gao n 1 umesto
bv

a.
mogu bi ti
n i (c)
- 12 -
b. c.
d .
51. 11. Prikaz savova prema de j stvu sile
6 . Prema obliku
povr s ine §a vova (51. 12) , a ni
i 5 pUp c e (a),
r a v n i
(b) i u d tl b 1 j e-
b. c.
SI. 12. Prikaz ugaonih savova prema obli ku
njlhove povrsine
Ravn! savovi se najvise i z vode , dok se ispupteni dopus-
taju sarno za statlcka opterecenja jer p ri dinamickom opterecenju
stvaraju veliku koncentraciju naponu, a izvode se uz vee! utrosak
dodatnog materijala. Udubljeni ugaoni savovi najpogodniji . su za
promenljiva opteretenja zbog povoljnij eg taka naponskih I1ni ja
sila. U pogledu dirnenzija, ugaoni say treba da 1ma a = 0,7 b,
odnosnokatetub = 1,4 a .
• ) 7. Prerna nameni say maze biti r a d n i iii v e z u-
j u i, zavlsno od toga da Ii prenosi spoljne opterecenje koje
deluje na spoj iii sarno za povezivanje elemenata u zavare-
hoj konstrukciji.
8. Prerna savovi se svrstavaju u k 1 a se c v r -
s t 0 e, a prema kornpaktnosti iIi narneni savovi mogu biti za-
ptiv"i tj.
Klasa sava pokazuje da say i zavareni spoj 05 i-
guravaju prenos odredjenog opterecenj a sa jednog spojnog
na drug!, pri se ne uvek i hermeticnost (npr. tackas to
*) Po JUS-u: nosivi odnosno spojni

- 13 -
zavareni spoj). Nasuprot tome, brojni au primeri §avova ko ji po-
red tra!ene moraju da obezbede dobru hermeticnost
sudovi za f luide).
9. P rip 0 j i su kratki zavari (§avovil od nekoliko
millmetara, Kojima se pripajaju element! pre zavarivanja radl
sprecavanja de formacij a i krivljenja itd., a njihov broj,
rastojanje i raspored se odredjuju prema tehnoloskim uslo-
virna.
1.1.2 Element! gava
Osnovni elementi sava prikazani su na sl . 13. na prlmeru
8llceono zavarenog spoja. Izgled sava zavisi od prethodne pripre-
1
,1
2 s
51. 13 . Elementi §ava
1 - lice §ava
2 - koren
3 - nadvisenje
4 - Sirina
5 - uvar
me stranioe tipa zIeba, tehnoloskog postupka zavarivanja
kao i vrste i debljine osnovnog materijala.
Na crtezima savovi se oznacavaju prema nasern standardu
JU5.C.T3 . 011/80, sto je predme t detaljnijeg razmatranja u oblas-
tima konstruisanja i projektovanja zavarenih rnetalnih konstrukci-
ja.
1. 2 PRIPREMA DELOVA ZA ZAVARIVANJE
Posle odgovaraju6e abrade elementa za zavari-
vanje (postupcima termicke i maAinske izrade, obrade deformisa-
njem, rezanjem i 51.) potrebna je priprema stranica na mestirna
za Bpajanje . Navedena priprema je u skladu sa konstruktlvnim cr-
te!ima i tehnolo§kim preporukama, kojima se, pored ostalog, mo-
raju uzeti u obzir 1 Bopstveni naponi 1 deformacije koji nastaju
u toku zavarivanja. treba posvetiti pripremi stra·
nica jer ona odredjuje oblik i dimenzije samog sava. Tipovi §avo-
va mogu biti razl icit i i za iZabran postupak zavarivanja daju se
u tehnickim propisima u zavisnosti od debljine zavarivanog mate-
rijala i vrste SpOj4; u normama se odredj uje izrade z l eba

- 14 -
prema vrsti spoja: 5ucean!, ugaoni . Prema standardu JUS.C.T3 . 030
preporueuje se ob1ik i dimenzije za zavarivanje ee1ika to-
pljenjem. Iz spomenutog standarda ovde se navade prime -
njivani i daju njihove karakteristike.
1. V - 1 e b - ob1ika i dirnenzija kao na 91. 14, pre-
porueuje se za ee1iene 1imove deb1jine do 16 mm.
a a =
'\
/Y
h=I- 3 mm
\/
\
= 2 - 4 mm
.d
51
51. 14. Izgled i dimen zije V - Heba
Dimenzije u gao 0 t v 0 r a 1 e b a 0 ,
z a t u p Ij e nj e k 0 r e n a Z 1 e b a h, 5 i r ina
9 rIa Z 1 e b a 51 biraju s e, u datim granlcama, prema deb-
1jlni materlja1a 1 postupku zavarlvanja.
Izvodjenjem zavarlvanja u V -zlebu c esto se dobijaju
§avovi sa greskom pozna tom pod nazivom koren. Ova gre-
§ka §ava se jo§ vi§e ispo1java kod sa re1ativno ve1ikim
u 9 10m s t ran ice Z 1 e bay. Kada se trazi potpuna
korena V -sava, potrebno je koren! zavar odstraniti
sve do materlja1a kojl nema gre§aka 1 lzvestl naknad-
no zavarivanje sa suprotne, tj. korenske strane .
2. X - 1 e b - obl1ka i dimenzija prema 51. 15 • . pri-
menjuje se za 1imove debljine 15 - 40 rom, eime se bo1je
a
a = 50 - 70
0
.<:t=='"
.h = 0 - 3 mm
9
1
= 2 - 4 mm
51. 15. Izg1ed 1 dimenulje X - Heba
uvarlvanje, u§teda u materijalu 1 rnanja ugaona deformacija, nego
kod V - i1eba.

- 15 -
3. K -z 1 e b- prlkazan na sl. 16, obleno se korlstl
za lzvodjenje ugaonlh i T - spojeva, ad mate rl jala debljih ad
h ; 0
Sl.16. Izgled i dimenzije K - zleba
15 mm te se postize potpuno uvarivanje i smanjuju ugaone de for-
maclje. Kod sueeonlh spojeva K - z leb se prlmenjuje sarno u slu-
zavarivanj a u horizontalno-vertika lnom po loz aju, takodje za
materljale deblje ad 15 mm.
Pored navedenih vrsta z l ebova primenjuju se , za sllceone
spojeve, jo§ 1 Hebovl: I, U, 1/2V, J, dupl1-U, •.• prl je
osnova za izbor da se odgo varajutim o blikom i dimenzijama sava
doblje zavarenl spoj kojl odgovara za date svrhe.
Na primer, I- sav se izvodi na materijalima male debljine
i bez dodatnog materijala. se zavarivati sa ra2makom izmedju
elemenata ili be z razmaka, sa prirnenom podlos ke ili bez nje, kao
1 jed nos t ran 1 m (za debljine do 4 mm) 111 a bas -
t ran 1 m zavarlvanjern (za debljlne do 8 mm).
i e b a v 1-U ill d u P 1 1-U se prlmenjuju za deblje
l1move (10-15 mm) umesto V- Heba. Tlme se smanjuje potro§nja
dodatnog materijala i skracuje vreme zavarivanja, j e r je llpr.
povr§1na duplog U 1 X - z Ieba aka dva puta rnanja ad povrSlne U 1
V - zieba. Osirn toga, kad obostranog zavarivanja deformacije su
manje, §to proizilazi 1z tehnoloskog procesa, a ne posebno pre -
duzetih rnera.
Sa povr§lne stranica zIeba 1 njlhove bl1ze okollne potre-
: '. bno je pre zavarivanja odstraniti vlagu, rdju, kovarinu, boju,
'. tnasno6u 1 druge neelsto6e.
Uspeh izvedenog zavarivanja, izmedju ostalog zavisi i
cd elsto6e stranlca z leba 1 njihove okol1ne, jer navedene
materije mogu izazvati pojavu niza gre§aka u zavarenom spoju.
u 1 okolinl koje treba prikazane su na
sl. 17. (1) oe l§6ene p ovr§lne mo ra lznosltl najrnanje
!O rnrn prl REL* 1 30 rom kod EPP" - postupka. Pristupae -
zavarivanje,
**)EPP-zavarivanje pod pra§kom

c::J1 I
DO
DO -D-l.-
- 16 -
r
- --'-
,
...,
,
S1. 17. povr§ine koje t r eba
1. 3 KLASIFl KACI JA NA t I NA ZA VARI VANJA
ne se meha -

peskare n j em) a ne p r i s tupa -
t na mesta, npr . k a d r epa-
raturnih radovd, gasnim
plamenom.
Zavarivanje, kao tehnologija spajanja dva i li vi §e e l e -
rnenata u jedinstvenu celinu razl icitim postupcima, nepre ki dno s e
razvija i sve vl§e primenjuje zbog niza tehnicko-ekonomskih pred-
nesti U OdnOBU druge metode spajanja. spomenuta c injeni c a
da je danas U industrijskl razvijenim zernljama u primeni znatno
broj nacina zavarivanja nego kad nas, ukazuje da je potrebno
sve viAe uvoditi i u na§oj lndustriji ovaj nacin izrade metalni h
.
konstrukcija. Primena raznih nacina zavarivanja U odnosu na Bve
os tale proizvodne procese (livenje, kovanje, presovanje, duboko
rezanje, itd.) 25%, sto potvrdjuje ulogu i
opravdanost uvodjenja zavarivanja u savremenoj industriji.
Ranije je spomenuto da je za medjusobno spajanje materi-
jala potrebna neka vrs ta i energije, pod uticajern
moze nastati odredjeno kretanje i naelektrisani h ces-
tica, odnosno ohrazovanje veza na povr §ina-
rna spajanja. Bez obzira na vrstu energije koja se koristi (hernij-
ska, mehanicka, toplotna), uvek je potrebno da kolicina dovedene
energije hude veta od energije aktivacije atoma, jer sa njihovorn
pobudom nastaju uslovi za rnedjusobno spajanje elemenata.
Zboq brojnih i postupaka zavarivanja postoji ve6i
broj moqu6ih klasifikacija, prema:

- 17 -
- name n! (zavarivanje , nava rivan je);
_ stepenu mehanizaclje (ruc no , mehanizovano, autornatizo-
V3£lO);
_ agr ega tnom stanju (topljenjem, pritiskom);
_ vrsti elektroda (topl jivom, netopljivom, golom, obloze-
nom, sa jezgr om , ltd,) ;
_ rastopa (bez a tmosfer e i l i u
atrnosfer! - inertnog, akt i vnog gasa);
_ stanju e l ektrlcnog luka (sa ot vorenim , pokrivenim
i td. ) I
- vr sti
Me todska podel a zavarivanja prerna v r sti pr lme njene energlje
d ata je u t ab . l.
Tabl i ca 1 . Klasif!kacij a nae i na z avar iva nja prema vrs ti
energije
v r sta e nergije
Izvor t opl ote Naein zavar lvanja
Gorivo u c vr s t om
kovaeka
i teenorn s ta nj u
vatr a , kovatko,
'"
eksploziv , e ksp l ozijorn
.><
" on termi t na r eakci j a termi t no
...,

Gorivo u g a sovi-
pl amen
C
2
H
2
+ 02
gasno pl ameno: top-
'"
lj e n j em i pr ! ti s kom
tom s t a n j u
.'
H
2
+0
2
i o sta-
lih qorivi h q asova
Elektric n:l l uk REL, EPP , TI G, MI G, MAG
.
'"
J ednosmerna ili El ektr ien i
r astopa pod tro s kom
"
otpor :

e lektrootporsko
>0
...,
str uja
mp h 1 ,
k
+'
e l e ktrons k i snap u e lektr onskim
.><
vakuumu
"
s nopom
....
'"
svetl os ni zrac i laser om
"
-"
Pr itisak trenje hl adno kov a eko,
>0
...,
' eksolozi1om
" Tre nje .. povr §ins ko trenje
trenj em
.<:
"
Ul trazvuk
:<:
e

Solarna
sunceva sve t l ost
"
El . mag .
volframsko vlakno u
....
.. i nertnom gasu
u razvoju
+'
on
ha l ogeno-kvar cne
0 Zr a/!enj e
l ampe
toplo ta i t r e nje se svr stava ju u toplotne
lzvore

- 18 -
U praks1 se ponekad primenjuje medjusobno kombinovanj e n ave-
denih vrsta energlje, odnosno 1 izvodjenja zavarlv anja sa
gledi§ta mehan1zaeije, tako da data podela n1je o§tro uslovlj e na;
to znaei da se neki naein svrstati 1 u drugu grupu.
1.4 I ZBOR POSTUPKA ZAVARIVANJA
Pri izboru postupka zavarivanja potrebno je viAe fakt o ra uze-
t1 u obzir:
_ kval1tet 1 dimenzije zavarivanog materijala sa 5vim nj ego-
vim osobinama koje karakteri§u njegova f1zieko-tehnolo§ka svoj s t va
zavarljivost, ltd.);
- kolil:in,u' i kvalitet prolzvoda kao i zavarenog
proizvoda,
- karakteristlke lzvora energije, odnosno opre mu
za izvodjenje radova,kao 1 potrebno vreme izrade;
- velil:inu zavarene konstrukclje odnosno elementa.l j e o d
uticaja na izbor mesta zavarivanja - u radionic! ili na te renu;
krupnogabaritni delay! i konstrukcije zavaruju se pomo6u rucnih
. .
ili poluautomatizovan1h prenosnih uredjaja. Elementi i konstrukei-
je malih dimenzija mogu se zavarivati, zavisno od broja komada,sa
automatizovanim uredjajima ili rueno,
- cenu uredjaja, koja se iskazuje orijentaclono re-
lat1vnih pakazatelja dat1h u tab. 2.
Tabliea 2. Relativni pokazatelji eene zavarivaekih uredjaja

Postupak za-
varivanja

Rueno elekt-

Elektrol ueno
pod pra§kom
Elektrieno,
pod troskom
Oznaka
post.
REL
EPP
EPT
Elektrolueno
netoplj1vom
elektrodom u TIG
inertDom
gasu
lsto kao go-
re same sa
impulsnim
lukom
TIG
Indeks
cene
uredj •
1
10
> 20
> 2
6-10
Stepen mehanlza- Dodatnl
cije:A-automatskl materijal
R-rueno,A/2 poluaut .
R
A,A/2
A
R + A
A
elektroda
prah + z 1ea
prah + ziea
gas (Ar, He)
sa Heom 11i
bez nje
gas,
bez Bee

- 19
-
Nastavak tabl1ce 2 :
Elek tro 1 ucno to-
pIjivom elektro-
1,5-5 A/2 , A gas + Hca
dorn u inertnom
gasu
Elektrootporsko:
- tackasto EOT 1,5-15 R + A
- savno Eoll 0,5-10 R + A
- 8uceono EOS 0,5-10 A + A
- reIjefno EOR 1,5-15 A + A
- varnicenjem EOV
- zbijanjem EOZ
R + A
Gasno- plameno GPZ >0,2 R + A gas sa zicom
ili bez nje
Al-termi tsko AIT >0,2 R + A Al - termit
Mikroplazma MPZ >2 R + A gas
bez zj.ce
Elek tronskim
ZES 10-50 A
snopom
Difuzni DZ > 10 A
Cena dodatnog materijaia da cini znatan dec rashoda·
pri izvodjenju zavarene konstrukcije pa treba, kada je to mogute,
dati prednost postupcima koji ne dodatni materijal, pri
cemu pored oblika i debijine zavarivanog deia uticu pristupac-
nost i zavarivanja. Stega se preporucuju slede6i
ci zavarivanja prema debijini materijaIa:
zavarivanje:
- ul trazvucno
- mikroplazmom
- laserom, 2kW
- tackasto i
- plazmom
- gasno-plameno
- laserom (20 kW)
- MIG (kratkim lukom)
- MIG (normainim lukom)
- elektronskim snopom
• •
• •
- TIG
- MAG
(5 kW)
(25 kW)
(75 kW)
debljina materijala,mm
do 1
0,25-2
do 3
0,25- 5
0,5-8
0 , 5-4(4-8)
0,5-15
0,5-4(4-15)
2-8 (8- 50)
do 30
1 - 75
5 - 300
do 4 (4-10)
15 - 45

- REL
- EPT
- EPP
- 20 -
2-5 ( 5 - 150)
25 - 450
- AIT (al- termi tsko )
5 - 2 5 (25-300)
> 10
Date vrednosti odnose s e na jednos lojho zavari vanj e , a vre-
dnos t u zagra dama na vi§eslojno
1.4.1 postupaka zavarivanja na
Radi jednostavnog i brzog metoda zavarlvanj a,
lemljenja i na standardom
JUS.C.T3.012/BO se utvrdjuju oznake brojevima , prema slede6em:
- oznaka: 1 - elektrolucno zavarivanje
2 - elektrootporsko z avarivanj e
3 - gasno za varivanje
4 - zavarivanje u cvrstom stanju - prltl skom
7 - drug1 pos t upc1
9 - lemljenje.
Stan dardizovano oznac a v anje po j edlnih postupaka zavari va-
nja se odre djuje pr1dodavanjem jos j ednog, dva 111 tr1
broja kojl se odnase na postupke, odnosno pc dgrupe. Na - prlme r ,
slede6e oznake se odnose na:
11 zavarivanje elektrolucno bez zah1tnog gasa
111-

oblo!enom elektrodorn (REL)
12 -

pod zast1tn1m slojem (EPP)
121 -

EPP sa dodatnom ! lcom
122 -

EPP sa

trakom
21

elektrootporsko tackasto (EOT)

"
22 - •
(EOS)
Na na crte! lma se i oatal! postupci
zavarivanja § to je detaljno obja§njeno u spomenutom standardu.
1.4.2 POBtupaka zavarivanja u liberatur! po UDK
Qznaka - univerzalne decimalne klasifikacij e (UDK) sastoji
se od odredjene kombinac1je arapsk1h brojeva koj1 da ju 1nforma-
clje iz 8vlh znanja i slu!e za laka pronala!enje potreb-
nih poda taka, i pored nepoznavanja stranih jezlka.
UDX je podatak .un1verzaln1h pojmova sredjenih po namenskoj
povezanostl predmeta , a nazivA se declmalnim jer U svojim ozna-

- 21 -
kama primenjuje declmal nu podelu. Sva saznanja po UDK,
svrstavaju se u 10 grupa i celim brojevima 0 do 9,
prema slede6em redosledu:
o - biologija . Bibliotekars tvo
1 - Filozofija
2 - Religija. Teologija.
3 - Specijalne nauke
4 - Nauka 0 jezicima. Fi l ologija
5 - Matematika. Prirodne nauke.
6 - Primenjene nauke . Medlcina. Tehnika
7 - Umetnost. zanati, Fotograf ija. Muzika. Igre.
Sportovi
8 - Nauka 0 knjizevnosti. Beletristika
9 - Geografija. Biografija. Is torija.
SVaka od ovih g rupa deli se na daljih novih 10 grupa. Na
ovaj nacin se mo!e nexi pojam do na jrnanjeg detalja .
Na sledecem primeru prikazano je konkre tllO obelez avanje
pojrna - elektrolucno zavarivanje topljivom metalnom elektrodom u
zas titnom gasu argonu:
UDK 621.791.75 3.9 3
gde je: 6 - grupa: Primenjene nauke . Hedicina. T e h n i k a.
62 - podgrupe: I n z e n j e r 5 t v o . Tehnika.
621 - M a § i ns t v 0
621.7 - fabrike . Radionice. Post up c i 0 bra de
62 1. 79 - R a z 1 i ]. t i postupc i o brade
621 .791 - Z a v a r i v a nj e 1 slieni postupci
6 21. 79 1.7 E 1 e k t ri c n 0 zavarivanj e
621 .79 1.75 - E 1 e k t r 0 1 u c n 0 zavarivanje
621.791.75 3 - zavarivanje met a 1 nom
e 1 e k t rod 0 m
621. 79 1.753. 9 - ELZ t opljivom metalnom elektrodom u
z a § tit n om gas u
62 1.791. 753.93 - ELZ t opljivom me talnom e l ektrodom u
gas u a r 9 0 n u.
Na s e saznanja i za druge metode,
postupke i pojave i 91., primenom glavnih i pomocnih brojeva
s tim Ato ce za pojam oznaka po UDK biti Stoga ge pre-
da se sa podelom ide sarno do minimalnog broja decimala,
koji zadovo1java odredjenu namenu, a po potrebi rnogu se uzeti u

- 22 -
obz1r 1 dodatB1 brojev1 koj1 blUe odredjuju potr.eban pojam 1
. s'aznanje. Ovde nlje mogu6e, zbog op§irnosti, detaljno navesti
ove oznake metoda, postupaka 1 oblasti zavarivanja,
all se detaljnije informaclje megu na61 u blbli o tekama .
2 IZBOR OSNOVNOG MATERIJALA ZA SPAJANJE ZAVARI VANJEM
Odgovaraju61 i tehnologija zavarivanj a bira s e
prema materijalu i vrsti konstrukcij e koja se zavaruje. Odnosno ,
rnaterijal za izradu clcmenta l1i kons trukcije bira konstruktor,
1z postoje6eg velikog asartimana materijala kvalite-
ta, sa cl1jem da se dobrim izborom odgovaraju6eg materijala i
postupka zavarlvanja ostvari pouzdan zavareni spoj koji se mo! e
trajno eksploatisati u datirn radnim uslovima.
Ovaj po deflnlciji jednostavan zadatak je u vrlo
kompleksan, jer zahteva sveobuhvatna tehnlcka saznanja, §to se
u savremenlm uslovima slolenih poslova mo l e ostvariti "timsklm
radom" strucnjaka razlicitlh specijalnostl. Stoga su inzenjeri
zavarivanja, koj1 rade na zavarivanju 111 srodnlm tehn1kama, pri
izradi gotovo sv1h zavaren1h konstrukcija i njihov1h elemenata,
ad najkrupn1j1h do on1h najmanjih, odgovorni u pogledu koncepc!-
je, prolzvodnje 1 ekonoroike - jer zavar1vanje kao postupak spa-
janja !ma presudan utlcaj na i cvrstoeu konstrukc1j a
pr1 eksploatac1j1 .
Osnovn1 zahtev koj1 se pr1 zavar1vanju mora ispuniti u
cilju dob1janja kvalitetn1h spojeva je stoga dobro poznavanje
problemat1ke ad strane 1nlenjera, jer u suprotnom dolazi do ne-
prav11nog 1zbora materijala uz pojave gre §aka i lorna, do pojava
pogresn!h lokacija zavarenih savova na mestirna velikih lokalnih
promenljlvlh optere6enja, kao i do tesko6a aka izvodjenja iIi
lzvodjenja konstrukcije.
Ako se ova problematika nedovoljno poznaje 111
dobijaju se neekonomi c ni i nepouzdani zavarenl prolzvadi. U tom
slucaju su potrebne spore 1 skupe popravke koje us lovl j avaju zaka-
s l1 jenje u Isporucl 1 mogu dovest! do havarlj e u rad nim us lovlma.
Veliki broj postupaka zavar1vanja omogu6uje ekonornicno 1
sigurno spajanje, budu61 da se danas mogu koristltl razliciti ma-
ter1ja11 - hemijsk1h sastava,
struktura i zavarlj1vosti, sto Bve utlce na ni vo teh-

- 23 -
nologije u masinskaj prolzvodnji. Odnosno,danas se mogu
delovi i konstrukeija svih debljlna 1 konflguraelja - od
najsitnijih do gigantsklh, primenom mehanizovanih, polu- ill
potpuno automatizovanih procesa zavarivanja, §to dovod! do pove-
canja proizvodnosti rada, kvaliteta , ekonomicnosti i pojevtinje-
nja proizvodnje.
postupaka zavarivanja omogu6ava spajanje raz-
nih vrst a celika, obojenlh i drugih meta la i legura, kao i ne me-
materijala.
Navedeni rnaterijali se sve vise koriste u elek-
tronici, baznoj i preradjivackoj hemiji, vazduhoplovstvu, raket-
noj tehnici itd •• gde su razlicitim radnirn uslovima npr.
visokirn temperaturama, pritisclma, brzinama, razlicitim agresiv-
nlm sredinama, produktima sagorevanja, hrzim promenama temperatu-
re i naprezanja, itd.
Primena materijala uz spajanje
obezbedjuje n jihovu postojanost u radnim uslovima, tako da 1m
se svojstva ne menjaju pri radu.
Prema navedenom, od izbora osnovnog materljala u velikoj
me ri zavisi uspeh i zrade konstrukcije. Takodje je od
znaeaja da pri zavarivanja,kao naeina spajanja osnov-
nog odabranog doei pri proceslrna spajanja do lz-
mene mehaniekih, hemijskih i dr. svojstava, zbog eega se pri iz-
boru postupka rukovodl time da osnovni materijal mora da ostvari
svojstva posle zavarlvanja bazirajuti to na dobroj zavar-
ljivosti i ekonomienosti. Stoga se pri izboru tezl da se u stedi
najvise na rnaterijalu,pa se usvajaju najlaksi delavi i sa najrna-
nje otpada pri njihovoj izradi, a koji te za date radne uslove i
optereeenje bltl najboljl.
U najvecem broju slueajeva ovaj zahtev ispunjavaju, kao $to
je vee lstaknuto, ugljenlcnl cellel (111 au slucaju toplot-
nlh 1 hemljsklh dejstava biraju se leglranl cellel ill druge le-
gure.
Pozna to je da se srnanjenje za predvidjeno opterete-
nje moze postiel:
- pogodnim konstruktivnim resenjem koje te obezbediti naj-
ravnomernija opterecenja 5vih elemenata;
- korlscenjern odgovarajuteg rnaterijala, kao i poboljsanjern
njegovih osobina odgovarajucorn tehnoloskom obradom npr. terrniekom
obradom, defo rmacijom i 51 .

- 14 -
Pri izboru rnaterijala npr. cellka, pored ekonomske opravdanosti ,
treba uzetl U obzir cinioce k oje za samu konstrukciju i us love
rada nije laka kvalitn tivno proceniti. I pored toga cini oci kao:
- temperatura eksploatacije,
- debljina osnovnog materijala,
- stepen znacaja elementa,
vrsta opterecenja 1 naponsko stanje,
moraju 5e uvek uzeti U obzir. Jer, npr. niska radna t empe ratura ,
veca debljina e lementa i povecani radni zahtevi , udarna d inami cka
opterecenja, a posebno prome na napona ad jednoosnog na dvoosno u
prisustvu koncentratora napona, uslovljavaju da konst r uktor mora
uzeti U obzir ave utlcaje.
Xao je napomenuto ka smanjenju tezine konstrlik-
cije izborom odgovarajuceg rnaterijala i postupka abrade u zavis-
nost! od nabavne cene materijala i cene naknadne obrade, doprine -
la je razvoju novih vrsta materijala c vrstoce , medju ko-
jlma veliku primenu nalaze c eliei povi§ene cvr stoee.
Karakteristicno za ove celike je da se u odnosu na ugl jeni-
cne odlikuju povecanim svo jstvima cvrstoce i pored ni skog sadrza -
ja ugljenika (C<O ,22 %) . Ovo povecanje cvrstoce rezul tat je pozi-
tivnog dejstva malih koliclna legirajucih clemenata (mikr osasto-
jaka) koji ne pogor s avaju zavarljlvost, nasuprot ugl j eni cni m ce-
11cima kod kojih povecan sadrzaj ugljenika utice na porast svoj-
stva cvrstoce, ali pogor s ava zavarljivost.
Ostalim zavarljivlm metallma i legurama , npr. a l uminijumu ,
titanu, bakru i dr. odnosno njihovim legurama,treba takodje pos -
vetiti paznju i kada je to moguce tezi ti njihovoj pr ime ni, uzi -
majuci u obzir navedene cinioce i p osebno zavarlji vos t.
Pri i zboru bilo koj eg konstruktivnog ma ter!jal a , eksploa-
taciona sigurnost kons trukcije, posebno prema l omu od p redvi d je-
nog opterecenja, bitan je zahtev pri proj ektovanju, konstruisa-
nju i izradi. Zbog toga se kao predmet mnog ih istraz ivanja prou-
cava op§ta koncepcija konstruisanja: (1 ) odredj uje s e dopusteni
napon prema predvidjenom stepenu sigurnosti ( 0 =Re / v) i

(2) odredjuju se granicna stanja.
Xed proracuna pomoeu dopu§tenlh napona koe ficijent sigur-
nosti v od karaktera optere6enja, debljine limova , vrs t e
cellka itd. Ovo je dosta uproscen prorac un jer se ne uzimaju u
obzlr brojnl radni uslovi konstrukcije.
Tacnljl metod konstrukcije koji uzlma u obzir ra-
dne uslove, jednorodnost materijala i dr.,jeste metod prorac una

- 25 -
prema granicnim stanjima. Polazna jednaclna za ovaj proracun je
F
....!. < mR
So -
gde je: F - racunska sila, So - povrs ina preseka ; R - racunska
r
cvrstoca - ma t e rijala, m - koefic ijent radnih uslova.
Koeficijentom m uzima s e u obzir stepen znacajnos ti konstrukcije,
krutost delova, mbgucnost dopunskih deforma cija pri eksploataci-
ji, itd.
Uglavnom se pro racun po dopustenim n aponima primenjuje u rna-
sinstvu, a po granicnim sta njima pri projekto vanju gradjevinskih
konstrukcija. Medjutim, kao s to je u praksi dolazi do
lomova elemenata , odnosno zavarenih konstrukcija, i pored svih
predvidjenih i primenjenih konstruktivno-sigurnosnih mera, s to
ukazuje da usvojeni krlterijumi ocene sigurnosti nisu uvek bili
potpunl. Sa tog gledista se ispitivanja znac ajnih zavarenih kons-
trukcija usmeravaju ka proucavanju slucajeva i uslova nastajanja
prslina i njihovog rasprostiranja do potpunog lorna kao zavrsne
faze dekohezije i deformacije pri odredjenlm uslovima. Neminovno
je da zahtev za proizvodima trazenog k vali teta n amece s ve odre-
djenije us l o ve za ispitivanja i proizvodnju, jer se konstruisanje
zasniva i na odredjivanju i poznavanju karakteri stika materijala
odnosno naponskog stanja; a posebno na utvrdjivanju uzroka i tre-
nutka nastanka prslina i njenog daljeg sirenja. Ova pitanja pro-
ucavaju se u posebnoj naucnoj disciplini koja se naziva Mehani -
ka lorna.
Obimna i raznovrsna proizvodnja r a zlicitih zava rljiv ih ma -
terijala prosirila je mogucnost povoljnog izbora osnovnog materi-
jal a kojl obezb edjuju pouzdanost konstrukclje; to s u grupe legura ,
npr. ugljenicnih i legiranih celika ili u pos lednje vreme mikro-
legiranih celika c vrstoce (jacine) kao i nekih ne zelez-
nih legura.
Mogu6nost da se odgovarajucorn termic k orn obradom poboljsava-
ju svojstva ovih materijala jo§ vi§e pro§iruje njihovu primenu.
Za pravilan izbor osnovnog materij a la pozvan je i odgovo ran
konstruktor, a za xvalltet proizvodjac. Tehnoloska razrada post u-
pka zavarivanja 1 njegova prlmena su u domenu tehnologa za zava-
rivanje, odnosno rtikovodioca proizvodnje 1 strucno proverenih
(atestiranih)

- 26 -
Z.l oeENA ZAVAR[,JIVOSTI OSNOVIIOG MATERIJALA
2.1.1 pojam i definiclja zavarljivosti
Zavarljivost je kompleksna tehnolo§ka karakteristlka mate-
rijala kojom 5e uglavnom uticaj procesa zavarlvanja na
zavareni spoj i njegovo vreme i posle zavarivanja
u toplotnom i deformacionom s mislu. Stoga 5e reel da po jam
zavarljivosti od=edjuje relatlvnu sposobnost materijala da stva-
ra zavarene spojeve odabranom tehnologijom zavarivanja i da iz-
vedeni spojevi udovoljavaju trazenim zahtevima i radnim uslovirna.
To znac! da, npr. pri REL zavarivanju, materijal zavarljiv ovim
postupkorn mora obrazovati spoj cija su trazena svojstva pribllz-
no jednaka svojstvima zavarivanog materijala. svojstva
svode 5e na ispunjavanje odredjenih zahteva u vezi sa
kim, strukturnim i hemijskim osabinarna metala s a va i zone aka
sava.
S obzirom na k ompleksnost zavarljivosti, definicije i oce-
ne, podela na p o jrnove proucavanje i ocenu pogadnos-
t1 rnaterija1a za odredjene
- met a 1 u r s k a
zavarene konstrukcije. Prema tome,
z a v a r Ij i v 0 s t materijala za-
viSi od nlza faktora: hemijskog sastava, strukture, nacina pro-
lzvodnje materijala, sadrzaja gasova i nemetalnih uk1jucaka itd .
Prl tome ova zavarljivost obuhvata sve metalurs ke promene u ma-
nastale dejstvom toplote unete pri zav arlvanju. U t o ku
procesa zavarivanja maze do6i do nedopustenog snizenja mehani c klh
i tehnoloskih svojstava spoja, narocito u zon1 oko sava, sto zna-
da kod materijala rdjave zavarljivosti mogu nastatl znatne
promene hemijskog sastava, prsline, tvrde i krte strukturne kom-
penente 1 sl., Bve zavisno od datog slucaja.
Utvrdjeno je da su metali i legure nezavarljivi sa meta-
lurskog aspekta kada se njihovi sastavni hernijski element! me-
djusobno ne rastvaraju u stanju ve6 obrazuju t vrda 1 krta
hemijska jedinjenja.
Nasuprot tome, zavarljlvl BU svi h omogeni metalnl materija-
11 kojl stvaraju cvrste rastvore i neeutektlcke l1i eutektic ke
odnosno sv! materijali koji poseduju metalur s ku zavarlji-
yost mogu se uspe§no zavariti prlmenom odgovaraju6eg metoda, po_
stupka i tehnologije zavarlvanja.

- 27 -
_ K 0 n 5 t r u k t i v n a a a v a r Ij i v 0 5 t pokazuje
uticaj niza pararnetara na re§enja zavarenih elemenata konstrukci-
je, npr. debljine, vrste, broja i rasporeda spoja, velicine
vova i njihove raspodele, ltd., koje konstruktor postavlja proje-
ktnlm zahtevom za datu konstrukclju zavisno od naeina opteretenja
i drugih radnih uslova.
- T e h n 0 1 0 k a z a v a r Ij i v 0 5 t obuhvata uti-
caj tehnoloskih parametara na zavareni spoj , npr. dodatnog mate-
rijala, naeina i postvpka zavarivanj a, linijske energije zavari-
vanja, brzine hladjenja, ltd. Pri tom se ceni da Ii se tehnoloski
postupak izvodi bez teskoea iIi se moraju primeniti posebne mere
(predgrevanje, zarenje , rad u specij alnim atmosferama), a oeena
se daje prema preduzetlm merama i postignutirn svojstvima spoja.
Sa operativnog aspckta koji se odnesi na pona§anje nekog
materijala u toku zavarivanja iIi navarivanja, oni se ocenjuju
sa "dobro zavarljivim" kada je §av i homoge n, tj. kada se
osnovni i dodatni materijal spajaju u homogenu leguru, a pri tom
se tope bez tesko6a, bez prskanja i pojave prslina, gas nih mehu-
rova i drugih
na stranicama - prljavstine, masti i ulja,
kovarine i 51. - pogorsavaju operativnu zavarl jivost pa je neop-
hodno da se one odstrane pre zavarivanja.
Opsta zavarljivost stoga predstavlja g10balnu ocenu poje-
objasnjenih pojrnova zavarljivosti pri cemu se uzima u ob-
zir broj faktora za ocenu kvalite ta - osnovni i dodatni ma-
terija1j zavarivacki rad, karakter naprezanja u savovima i u
blizini koncentratora napona, keji su promenljivi od slucaja do
slucaja. Pri proceni sklonosti spoja ka krtom lomu, vazan krite-
rijum jeste da Ii je spoj spesoban da sve velike sopstvene napo-
ne smanji do neke kriticne vrednosti putem plas ticnog deformisa-
nja .
Osnovni problemi zavarljivosti metala i legura s vode se na
njihova svojstva koja se pes Ie zavarivanja. Konacna svoj -
stva za dati materijal zavise cd procesa i pojava koji nastaju u
osnovnim zonama zavarenog spoja:
- u §avu , gde se materijal potpuno topl 1 sa dodatnim
materijalom a zatim
- u prelaznoj zonl - zoni stapanja - poluistopljenog mate-
rljala,
- u zonl uticaja toplote (ZUT), gde se osnovnl materljal
menja usled zaqrevanja i hladjenja u cvrstom agreqdtnom stanju.

- 28 -
Mnogl procesl i promene koje nastaju U ovim zonama ne-
posredno 5e ne mogu zapazlti, vet se 0 njima sud! sarno ispitiva-
njem ve6 izvedenih spojeva, odnosno ocenjuje 5e sklonost ma teri-
jala ka obrazovanju prslina, sklonost prema krtom lornu, stare-
nju i 51.
lz 5e da jc prl zavarivanju
odredjenog materijala potrebno utvrditi:
_ kako se materljal pona§a za vreme zavarivanja usvoje-
nlm tehnolo§klm postupkom,
_ kako se zavareni spoj pona§a u najnepovoljnijim
virna zavarivanja.
To da se cd zavarivanog materijala dobra '
zavarljivost 1 pauzdanost spoja, odnosno da su zavari kompaktnl
i spojevi neprekidnl a §av i njegova oKollna dovoljno jaki i
plasticn! da lzdrfe 1 sva naprezanja u procesu zavarivanja, tj.
da poseduju odgovaraju6u i da izdrze nepred-
vidjena prenaprezanja u toku rada.
Obrazovanje odredjene vrste strukture u zavarenom spoju
uslovljeno je kinetikom kristalizacije i preobra!ajlma
nje gradje sve zavisno od uslova zavarivanja, he mijskog sastava
osnovnog i dodatnog materijala 1 stanja rastopa.
Stoga za neke materijale (liv, bakar), za var-
Ijivost ne odredjuje u potpunostl mogu6nost dobijanja zavarenih
spojeva koji 6e udovoljiti zahtevu globalne zavarljivosti. Iz
razloga §to se metal §ava i zona oko §ava, i pored dobre metalu-
r§ke zavarljivosti, mogu znatno razlikovati od osnovnog materi-
jala i §to mogu imati veoma nepovoljne osoblne.
Zato ce i pri zadovoljavajucoj metalur§koj zavarljivosti,
tek,tehnolo§ka zavarljivost karakterisati spoaobnost osnovnog
materijala da se sa odabranom tehnologijom ostvare trazena svoj-
atva i kompaktan spoj. To dokazuje da se metali koji imaju dobru
metalur§ku zavarljivost mogu zavariti lzborom odgovaraju6eq na-
i postupka,
Iz do sada poznatih saznanja za ocenu 1 zava-
rljlvosti zapaza se da nema unlformnih i eksplicltnlh def1nlci-
ja, ovoq za praksu vatnog svojstva. Mote se zato,kao primer, na-
vesti najrasprostranjen1ja definic1ja zavarljivost1 Medjunarodne
organlzacije za zavarivanje koja 91a51:
RHetaln1 materijal se smatra, na odredjen zavar-
Ijiv, ako pomo6u zavarivanja, pri korl§6enju odgovarajuce tehnl-
ke spajanja, nastaju jedinstveni metalni spojevi, koji lspunja-

/
- 29 -
vaju zahteve, koji se postavljaju za svojstva lokalnih §avova i
njihov uticaj na cvrstocu konstrukcije" .
Glabalni smisaa ave definiclje 1 drugih definlcija je da
au nepotpune i nedovoljne za praksu §to upucuje na dalja istra-
zavarljivosti posebno sa aspekta pouzdanosti. To je ra-
zumljiva, jer je zavarljivost kompleksan poj am i svojstvo zavls-
no cd materijala i njegovog pona§anja u toku i posle zavarlva-
nja a takodje i ad tehnolo§kog postupka zavarivanja , kao i ad
vrste zavarene konstrukcije. Iz navedenog se da za ocenu
zavarljivos ti treba uvek uzimati u obzir uz a jamnu vezu (1)
k a n s t r u k c i j e (krutost, debljina, vrsta spaja) , (2)
mat e r i j a 1 a (pagodnast za zavarivanje) i (3) t e h n a -
log 1 j e (mogucnost zavarivanja). Zbog povezanosti ovih cini-
laca proizvodnog sistema nije uvek nuguce zavarljivost oceniti
sarno jednom vrstorn praktitnih proba zavarljivosti, pa se za teli -
ke uvode dopunski p 0 k a z ate Ij 1 koji se odnose na :
- s truktunu ,
- kompaktnost ,
- mchani6ka svojst.va
U praksi su uobltajena dva pri stupa za ocenu zavarljivo-
sti:
- procena zadovoljavajucih vrednosti pokazatelja zavar-
Ijlvosti za ispltlvani oblik s poja, materljal i nacin zavarlva-
nja (testiranje rnaterijala);
- izbor uslova i druglh mera prl zavarivanju da bi se re-
alizovali zadovoljavajucl rezultati (potvrda tehnologlje) ..
Ovim pristupima odredjuju se pojedinl vidovi zavarljivos-
ti i donose ocene 0 pogodnos t ima i mogucnostlma zavarivanja lspi-
tivanog mate rljala sa odabranom tehnologijom. kriterl-
jum za ocenu zavarljivostl je neprekldnost, tj. metalni kontinui-
tet zavarenog spoja , koji biti prisustvom prslina
odredjene veli6ine i rasporeda (0 cemu se detaljno razmatra U
delu 2). Prema mehanizmu nastajanja prsline mogu biti:
- v r u c e (tople),
- h lad n e,
- lam e 1 a r n e,
- p r 5 1 i n e ! are nj a .
Pored navedenog kriterijurna homogenosti bltan je i krite-
rljurn ocene mehanlckih osobina:

- 30 -
- t v r d 0 6 e z a v are n 0 g 8 P 0 j a
jucH ZUT) ,
- s v 0 j s t v a v r s t 0 6 e 1
- u dar n e ! i 1 a ' v 0 S t 1.
vrednosti tvrdo6e i zatezne medjusobno 11ne-
arne zavisne se kao jednostavan pokazatelj zava-
rljlvosti jer njihovo povetanje ukazuje na smanjenje
ti i udarne
Udarna !llavost najosetljivlje ukazuje na promene tehno-
logije i/i11 relima zavarivanja, koje se ispoljavaju u
ZUT-u, pa se kao krlterljum usvaja ocena zavarljivosti
ispitivanjem lilavosti (npr. proba eabelke).
2.1.2 Metoda za ispitivanja za varljivosti
.
U uslovima nema "ldealne zavarljivostl·, tj.
ne IIJQ!@ se nljednom metodorn zavarlvanja dobitl spoj potpuno
istlh svojstava u ZUT-u i osnovnom materljalu.
Kako se atvarna zavarljivost razlikuje cd Idealne, usled
razlike U 8VOjStVima prouzrokovane procesom zavarlvanja, to se
krlterljumi za ocenu zavarljlvostl evade na procenjivanje potreb-
nih vrednosti usvojenih pokazatelja zavarljivostl.
Prema nek1m preporukama polazna osnova za procenu zava-
rljivoat1 je ispltivanje oat1ovnog materijalal na osnovu dobljenlh
rezultata odredjuju se i eventualno potrebne mere za pobolj!anje
zavarljlvost1.
U ovu svrhu koriste se:
1. raZ::unske metode,
2. prak probe.
Podaci potrebni ZA ocenu zavarljlvosti navedenim metoda-
me. au:
- bemijski sastav materijala
- debljina, tip 1 ponekad krutoat zavarenog spoja i
- naZ::in zAvarivanja.
metode
Procena zavarljivosti prema hemijskom sastavu Z::elika je
orljentaclona metoda koja se zAsnlva na tzv. h e-
m 1 j a k 0 g e k v 1 val e n t n 0 9 u q Ij e n 1 k a CE
,
koj 1 lakazuje poznatu da se sa aadr!aja uq-
Ijenika pogorAava zavarljlvost. Pri tome se uticaj netoq hemija-
keg elementa aadrlanoq u Z::ellku,na koeflci-

- 31 -
jentom ekvivalentnosti U odnosu na ugljenLk .
Taka 5e za zakal jive eel ike CE
pomo6u izraza
iz kojeg se zapaza da pove6anje sadrzaja ugljenika utice na po-
gorsanje zavarljivosti cetiri puta vise ad pr.:ltecih ele menata 51
i Mn . Za ugljenicne celike sa dodacima mangana i ostalim e1e-
mentima Cr i Mo , koji povecavaju sklonost ka zakaljlvanju a po-
gorsavaj u zavarljivost, koristi 5e izraz
U formulama za CE hernijski s imbol! pojedinih elemenata
njihove procentualne sadrzaje u
Povezujuci (Z) sa prokaljivoscu (P) kao
reciprocnim svojstvima (Z = IIp) i poznavajuci faktore koji pove-
cavaju prokaljivost 1 smanjuju kriticnu brzinu h l adjenja (v
kr
)
orijentaciono 5e maze suditi 0 uticaju tih faktora na zavarlji-
vost (s1. 18).
p
%e , l leg . el ., v
z
' ' . .
51. 18 . Odnos zavar1jivosti i
proka1jivosti
Promena zavarljivosti, u zavis-
nosti od kvalitativno-kvantlta-
tivnog sastava materi j ala i
n j 1hovog uticaja srazmerno ug-
Ijeniku, proucavana je od stra-
ne brojnih autora, pa se u 11-
teraturi naci veliki broj
jednac ina za izracunavanje CE
i ocenu zavarl jivos ti. U prak-
s1 se koristi formula
( MIZ- a) :
CE = C + Mn + Cr + Mo + V Ni + Cu
r 5 + IS %
uticaja CE na tvrdocu u ZUT- u ustanovljena je kore-
laciona ve za
HV
max
- 2UO i
HV
min
1200CE - 260

- 32 -
koja vall u qranlcama 0,2 < CE < p,6, jer za vrednostl CE
nije linearna. Uz velika upro§6enja, zanemarlva-
njem nlza utlcajnlh faktora, mole se prihvatlti da je za-
varljiv ako u ZUT-u ne predje JSO HV, jer se sma-
tra da se do eve vrednosti oe formira martenzlt. Ova
tvrdo6a odgovara vrednosti CE g 0,45 pa se usvaja da su
SA CE < 0,45\ zavarljlvl bez pr1mene posebnih mera, dok 8U
c1 sa CE > 0,45\ uslovno zavarljivi (uz primenu pose bnih mera)
l1i nezavarljlvl.
Na prlnclpu pojedini autori ocenjuju zavarljl-
vost poviAene prlmenom par a met a r s k 1 h
jed n a 1 n A, koje pored uticaja hemdjskih elemenata uvode
1 uticaj debljlne, dlfundovanog vodonika 1 krutostl spoja na
poqorJanje zavarljivost1. Tako au japanskl autorl Jta 1 Bessya
uvell parametarake u obliku:
P - CE
C
pr1 l!emu je:
+ a + H

1
+ H

CE -
C + S1 + Mn + Cu + Ni + Mo + V
11i T!f T!f+
CE - hem. ekvlvalentnl ugljenlk;
• - deblj1na l1ma u mml
+ sa
H - aadr!aj difundovanoq vodonika u em
3
na 100 9 metala
lava;
K = 69.a - intenzltet krutost1 u N/mm, samo za debele
11move, B < 150 mm.
Oaim navedenih parametarakih u l1teratur1 se mo!e na-
61 1 8lede6a jednal!1na Mus1p16enka 1 K08atkina:
P
CE
G C + + 51 + Ni + Cr + Me V +
• 7t llf ;- .+14
Cu
TI
P
+ 7 + 0,0024.8
Predqrevanje, r&d! pojave prsl1na,
je se ako au vrednoat1 prema parametaraklm
PC' P
W
' P
CE
va6e od 0,3.
5adr!aj vodonlka, debljina 1 krutost na
pojavu hladnih pral1na, pa ae %bog madjuaobne Interakc1je ne mo-
fe odreditl mak.1malna dozvoljena tvrdo6a ZUT-a a da ae ne uzme
u obzlr aadrlaj dlfuzoog vodonika. Zbog toga ae za povllene

- 33 -
cvrstoce, kad kojih se pararnetarske jednaclne uglavnorn i prime-
njuju, vrednost maksimalne tvrdoce povezuje sa difun-
dovanog vodonika prema sledecem:
za H cm
3
/100g dopusta se HV
20 350
10-20 375
5-10
1-5
400
450
vodonika u odredjuje se propisanlrn metodama
(po JUS. C. H3. 0 18/ 82 glicerJ.nskim testom) ili se usvoJ i ti
prema odgovarajucern postupku (v. tab. 9 ).
Za ugljenicne i niskolegirane celike moze se ocekivana
maksimalna tvrd06a u ZUT-u izracunati pomocu njihovog hemijskog
sastava:
HV = 90 + 1050C + 47Si + 75Mn + 30Ni + 31Cr.
max
Novijim istrazlvanjima uveden je poseban izraz A(C) za
korekciju uticaja legirajucih elemenata zavisno od sadrzaja ug-
Ijenika u celiku:
CEN = C + A(C)"CE'
gde je A( C) dato tablicom:
C% do 0,08 0,08 0,12 0,16 0,20 0,26
A(C) 0,500 0,584 0,750 0,916 0,980 0,988
,
a CE lzratom:
CE'= + + Cu + Ni + Cr+Mo+V+Nb + 5B
H 0 Em 5
Jednacina za CEN daje mogucnost odredjivanja temperature
predgrevanja sa vecom nego jednacine za CE i parametars-
ke jednatine za Pi tj, PC' P
w
, PeE"
Statistitko m obradom eksperimentalnih rezultata doslo se
1 do jednacine obllka,
CEK =
2C + eE'
3 + 0,05
Na osnovu ispitivanja preporutuje se jednatina
za CE ked telika sa C > 0,17%, a kombinovana CEK iIi
jednatina CEN za t elike sa C < 0,17%.

- 34 -
Iz navedenih i drugih formula za CE zapa1a se razl i k a
u koeflcijenata uticaja pojedinlh hemijsk lh elemenata,
je posledica individualnih pristupa i ekspe rirnen-
talnih provera.
2.1.3 temperature
Ve6ina posebno celiei pov! §ene s k lona
je pojavi hladnih prsllna, pa mere da se to spree ! obuhvata j u
prlmenu takvih tehnologija zavarivanja koj e iskljuc uju trans f o r-
maclonu krtost. Hladne praline se pojavljuju aka u ZUT-u nastane
martenzitna l1i donja beinitna struktura i lstovremeno se po jave
velike kolicine difundovanog vodonika 1 sopstvenl napani. Ova po-
slednja faktora uslovljena su
te se na njih ne znatnije uticatl. Stoga, os taje mogu6nos t
da se pojava strukture ka1jenja pri transforma ci j i,
§to se ug1avnom postl!e pove6anjem 1inijske energlje z avari vanj a
111 predgrevanjem; to smanjenjem brzlne hladjenja u oblas -
ti najmanje stabl!nostl austenlta.
Met 0 d S e fer 1 jan a se najvlse korl s ti za
potrebne temperature predgrevanja prema lzra zu
T = 350 V lel- 0,25 °e
gde je:
lei = lel
h
+ leis - ukupni ekvivalentni ugljeni k ,
lel
h
- heroijski ekvivalentni ugljenik odredjen iz f or-
mule :
360lelh = 360e + 40 (Mn+er) + 20Ni + 28Mo
leis - ekvivalentni ugljenik debljine 5 u mrn odred j en
po formuli
leis = 0,005.slel
h
odnosno
lei lelh(l + 0,005.s) \.
Met 0 d B W R A (British Welding Research As s oc iation).
temperature predgrevanja po metodi BWRA (danas
The Welding Institute) znatno je Polazl se od hemijsko g
sABtaV& faktora oblika spoja- broja BTS i parame t a r a
nog zavarlvanja.
ekvlvalentnim uqljenlkom CE:
CE a C + Mn + N1 + Cr
:!n" 'I;
Hemijski sastav lzra!ava se
+'Mo+V
10
,

- 35 -
vrednostima CE i sadr!aju vodonika (zava-
rlvanje 111 rutl1nim elektrodama) prldodaju se poka<ate-
ljl zavarljlvosti A, B, C, 0, E, F, G prema tabllcl 3 • Na prl-
... r, t.4720 (0,15'C, 1,1\ Mn, 0,3\ Mo),3\)Cr)1maCE • 0,365\,
Ito odgovara pokazatelju zavarljlvost! "EM prl zavarivanju 1011-
jlm rutilnim elektrodarna.
Tablica 3. Pokazatelji zavarljivosti
Eklrivalen. ugljenik CE a C + Mn + Ni + CrHlo+V
IT 10
za zavarlvanje rutil- za zavarlvanje
nom elektrodom nom elektrodom
do
CE -
0,20 do
CE -
0,25
0,21 do 0,23 0,26 So 0,30
0,24 do 0,27 0,31 do 0,35
0,28 do 0,32 0,36 do 0,40
0,33 do 0,38 0,41 do 0,45
0,39 do 0,45 0,46 do 0,50
ve6e od 0,45 vete od 0,50
Pokazatelj
zavarljivosti
A
B
C
0
E
F
G
spoja izrafen brojem strogoeti
smerova odvodjenja toplote. Kao osnova za
uzlma se jedlnlca debljlne 6 mm. spojevima deb-
ljine 6 rom odgovara BTS a 2 (dva Bmera odvodjenja toplote), ugaonim
3, krstastim 4 .
Faktor obl1ka
(BTS) zavisl od broja
Ako je debljlna lima s1 veta od 6 mm, onda Be BTS za
oni spoj po izrazu
B1
BTS - r.2
Ako Be BpOj lzvod1 9d limova debljina (B
1
i
8
2
), onda se BTS za ugaoni spoj po lzrazu
1 B 1 B2
BTS - r(r- + r-).3
vrednostl po gornjlm formulama zaokru!uju 88
na prvi ceo broj. Primer! raznih vrsta spojeva sa odqovara-
jut1m vrednostlrna BTS dat1 BU u tab11c1 4 , iz koje se vld1 da
za e.4720, npr. debljlne 6 rom, BTS mo!e bit1 2, 3 111 4, pa se
dalje prema tab. 5 odredjuje temperatura predgrevanja.

- 36 -
Tablica 4, BTS za razne vrs.te s.poj eV.A
Vrsta spoj a
OVa smera o dvodjenja
toplote
1
)
-
Tri smera odvodjenj a
toplote

ra-
f

1 - -
'" \

eetiri smera odvodjenja
toplote
8
-

j
8
3
lima mm
6
6 i 6
6 i 12
6 i 18
12 i 12
24 i 24
24 i 48
6 i 6
12 l. 12
24 i 24
6 i 6
12 i 12
24 i 24
+ 12 + 12
+ 12
BTS
2
3
4
4
8
12
3
6
12
4
8
16
7
••
Minima lna t emperatura predgrevanj a prema BWRA da t a je u
zavlanoat l ad br o ja at rogostl , poka7.at e lj a z avarl j i v o s -
ti i pr el! nilta elektroda (t a blica 5 ).

- 37 -
Tablica 5. Temperatura
pred2,revanja
Broj
Minlmalna temperatura predgrev anja
strogosti Pokazatelj
zavarlvanih komada
(BTSl zavarljlvosti
elektroda u nun
3,2 4 5 6 8
(oCl (oCl (oCl (oCl (oCl
D
0
2.
E
50 0
F 125 25
C 0
3.
D
75 0
E
100 25 0
F 150 100 25
C 50
4.
D 100 25
E 125 75 0
F
175 125 75 0
B
50
C 100 25
6.
D 150 100 25
E
175 125 75 0
F 225 175 125 75 0
A
25
B
75 25
C 125 75 25
8 .
D
175 125 75 0
E
200 150 125 50 25
F 225 200 175 125 50
A 75 25
B
125 75 25
C 150 125 75 0
12 .
D
200 175 125 75 0
E 225 200 175 100 50
F
250 225 200 150 125
A 75 25 0
B
125 75 50 0
C
175 150 125 50 25
16.
D
200 175 175 125 50
E 225 200 200 150 100
F 250 250 225 200 150
A
75 25 0
B
125 75 50 25
C 175 150 125 75 25
24.
D 200 175 175 125 100
E 225 200 200 175 15C
F 250 250 225 200 200
*** I : jednacin o Plmo!e se tempe-
ratura predgrevanja prema lzrazu
TpQ 1440P1 - 392 °c

ZUT-a
taje
- 38 -
_ U I1teraturi uporedjuje se
v pri 300°C 1 brzina
s
martenzltna struktura. Ta
s tvarna brzlna hl adjenj a
v
kr
' pri k o j oj u ZUT-u nas -
brzina v
kr
se
nati iz izraza:
o
logvkr = 3,O-(4,62C+l,OSMn +O,54Nl+0 ,SOCr+O, 66MO) Ci s
U zavarenim· spo jevlma sa log (vs / v
kr
) < -0, 6 prsl ine se
ne javljaju, dok se za log (vs/ v
kr
) > 0,3 p r s line uvek javl j aj u .
Brzina hladjenja Vs iz odno sa l og (vs / v
kr
) = - 0 , 6 od-
redjuje uslove zavarlvanja sa pre dg r e van j em l1i bez pre"dgrevan j a.
-Za oeenu sklonosti ka prsllna ma prirnenjuj e se 1 izraz
kojim se uzlma U obzir sadrf aj difundovano g vodonika ltost
spoja (k);
P
s
= +
vkr
k

za P a -0,5 praline se ne za P = 0 , 3 verovatno6a
s S
pojave praline je 50% 1 prl P > I prslinc se uve k p o javl juju.
s
-Intenzltet krutosti "k" se u zavl s n os ti od
debljine lima "9" u mrn prema izrazu k=66.s; a "H" se us vaja i z
tablice 9.
Stavljajuei u qornji izraz P
s
= -0,5 moz e se izrac una ti
povol)na . brzina hladjenja prl 300
0
C i na o s no vu t o ga, za pozna -
te parametre zavarivanja,i temperatura predqrevanj a ( v. str. G8).
Bez obzira na proracuna tempera t ure predgre va n j a,
nlje opravdano da ona bude iznad temperature poc etka martenzit-
nog preobrazaja. To je i razloq Ato se temperature predgrevan ja
dan as sve manje odredjuje lz dijagrama izo terrnalnog ill kontinual-
nog razlaganja austenita za dati c elik, jer se pri tih
dijagrama preporucuje temperatura predqrevanja 30-S0
o
C lzna d tem-
perature Ms.
-Sa qledl§ta pospe§lvanja lzdva janja iz obla s-
ti zavarenog spoja, velikl znac aj ima i naknadno zagrevanje z a v a -
ra 111 §ava pre njihovoq hladjenja do sobne tempe rature .
u deluj e posebno na brzlnu hladjenja pri
iapod 300°C. Za konstrckclc ne cellke p ov l§en e ja-
cesto je dov_oljno zagrevanje u taku 30 do 60 minuta pri
100-lSOoC, dok je za debljine iznad 10 mm ponekad potrebna nak-
nadna zagrevanje od nekoliko sati (3 do 5 h). Pri zavarlvanju
delova veoma vellkih preseka (npr. 300 mm) zavarivanje se moze
viAe puta prekldati 1 primenltl naknadno zagrevanje se stva-
raju uslovl ze pouzdano zavarivanje.

- 39 -
2. P r a k t 1 c n e met 0 d e
Odredjrvanje zavarljivostl opitima zasniva se na pro uc a-
vanju pojave prsllna u zavarenom spoju u (1) toku proc e s a za vari-
vanja, (2) neposredno posle toga l1i (3) pesle odredjenog vremena
( - 48 h). Me djutim, procena zavarljivosti primenom praktic nih me -
toda proslrena je 1 na ispitl vanje po jave prslina usled naknadnog
zagrevanja tj . termiCKe abrade, kao i na prslina pri
radnim naprezanjima , tzv. eksplo ata=io ne prsline.
Po java prs lina u zavare nirn spojevima uop§ teno je re zul tat
napo nsko-deformacio nog stanja, koje materljal s manjene plas ticnos-
ti u zavarenom spoju ne podnetl.
Kriterijumi za ocenu z avarlji vosti mogu biti ·razliciti i
zasnivaju s e na odredjivanju kriticne deformacije u funkcijl tem-
perature pri z a varivanju, kao i na odredjivanju kritic nog napona
prl kame dolazi do poj ave prs l ina.
Zbog velikog broja praktic nih metoda za ispiti v anje za-
varlji vosti (oko 900) n ij e moguce pOjedinacno ih obrazloziti, ali
je bitno da sve one utvrdjuju vrstu i stepen promene ispltlvanog
probnog uzorka .
Kod ve6ine metoda isplti vanja zavarljlvosti
probe se izlazu ciklusu: lokalno,po celom profilu ili
zagrevanju i hladje nju isto k ao i pri zavarlvanju (sirnuliranje
termickih ciklusa) i sl. Stepen nastalih promena utvrdjuje se po-
znatim me t odama lspitlvanja (zatezanjem, savijanjem, merenjem
tvrdo 6e, !ilavosti i 51.), pre i posle termickog de jstva, a po
pot rebi se ispituje i pojava prslina u i okolini .
U cilju prikaza sus tine pojedinih grupa prakticnih lspi-
tlvanja za o cenu z avarljivosti daju se obja§njenj a karakteristlc -
nih proba iz poj edinih grupa.
Probe sk lonoa ti ka lomu ( toplom 1 hladnom)
Ove probe su veorna znacajne 1 najvi §e se koriste prl
osva j anju novlh vrs ta osno vnih i dodatnih materijala, pri nj1-
h ovoj sistematlzaclji, izboru i potv rdl kva llteta, odnosno meto-
da i postupaka z avarivanja. Na jve6u primenu ima ju probe sklonos-
ti ka poj av1 hladn1h prslina, jer se pri ispitiv anju moze uzeti
u obzlr 1 uticaj parametara z a vari v anja.
Probe hladnog lorna, t j. probe sklonosti ka hladnim prs-
11nama,dele se na dYe g rupe :
1. pr obe s lobodnih ( ne ukr ude ni h) apoj e va
2 . probe ukrude nih Bpoje va.

- 40 -
U grupi 2. razllkuju se probe:
- sa samouklje s tenjemi pomocu takve montaz e elemena ta
probnog spoja da izvedeni iIi spo j izaziva s amouklj es t e n j e ;
- sa nasilnirn ukljes tenjem; primenom pos e bnih a l ata i
naprava sa Kojima se elementi spoja prinudno ukrucuju. Pri tome ,
kod nekih proba postoji mogucnost promene stepene ukrucenja i li
brzine hladjenja spoja tzv. toplotne strogosti (os t r ine), pa se
stoqa primenjuju za ocenu uticaja velicine po jedini h f akto ra na
hladni lorn.
Probe sa diI't. go vanim napl' e zan j i ma primenjuju se za oce-
nu sklonosti ka hladnom lomu posle zavari vanj a , delovanjem spo-
Ijnih opterecenja na zavarenirn opitnim epruve t ama odmah posle
zavarlvanja. Prednost ovih prob a je svakako mogucnost izbora v r -
ste i velicine opterecenja, .elme se procenjuje njiho v uticaj na
hladni lorn.
Probe simuLil"anj em aik Lusa se izvo de na p o seb-
no konstruisanim uredjajima - simulatorima i po metodi BWRA. U
slmulatorlma se probni nezavareni uzorci izlazu temperaturskim
clklusima koji odgovaraju pojedinim razlicito udaljenim
od ose Na taj se nacin mogu utvrditi promene svojstava ot-
pornosti i u ZUT-u, zavisno od reiima zavarivan j a.
Postoje nekoliko vrsta slmulatora zasnovanih na elektro -
otporskom iIi lndukcionom zagrevanju. U svetu su danas najpozna-
tlji simulatori UMET (SSSR), Weld Thermal Cycle Simulato r firme
Sroit-Wels (USA) 1 Thermorestor - W (Japan). Therrnores tor, f i r me
Fujl Electronlk Industrlal Co. Ltd. je najsavremeniji simulator
jer lmitira ne sarno termicki vee i deformacioni ciklus zavari va -
nja, sa mogueno§eu uvodjenja vodonika za vreme hladjenja.
Za ispitivanje po metodi BWRA koristi se jednostavna t eh-
nika simullranja koja se sastojl u zagrevanju uzoraka u pecima
do 950°C 1 zatlm hladjenju; potom se uzorcl lspituju zatezanjem
1/111 udarnlm zatezanjem.
Pregled neklh praktlcnlh metoda za zavarlji-
vostl dat je u tablici 6.
Na osnovu rezultata analltlcke procene zavarljivosti i
.
. ljene provere prime nom praktlcnih proba,iz tabllce 6. I mole se
ocenitl zavarljivost i predloflti mere i uslove da se ona po bolj-
Aa. Odnosno, krlticne veliclne usvojenog pokazatelja zavarljlvos-
t1 !11avoatl, praline, itd.) mogu se ostvariti zavari-
vanjem:


Tablica 6 . Pregl ed proba z a ocenu zava r ljivostl
'"


....
...
..
...
0-
'"
.J<
...
..
0
"
0
...
.J<
til
Q)
.:<
>0"
.... c
" -..
"'.0
" 0
" ..
'" 0
Kr i te ri j um Vrste probe Naziv probe
samoukrucene CTS , krs tas til
Fisca , Te}cken , Kruzna
hl adnlm sa regu lisan im TRe , HRC , IHPLANT,
naponom LTP

sa slmulisanim - BWRA i imitacijom zagrevanja:
kim ciklusima
-
otpororn,
-
indukcijom ( strujorn visoke
frekvence)
ukru6ena Teken , Pisco , Kruzna
toplim
s a regullsanim naponom Vares t raint , Bauman
metalografska- Ispltivan je zatezanjem u pra vcu
lamelarnlm s truk tu rna debljine lima
mehanicka
!arenj:> i zotel' micka
k ra tko vremenog t e cc n ja
t vr do6a merenje t vrdoce me t o d
svo j stva
i s p i ci v anj e za t e zan j e m za ee z 3n j e
c vrs t oce
uda r na zilavo f: t i spj t i\'an j e metod Sarpi
CTS - Cont rol led 'l'h er ma l 'l'RC - Te ns i le Cracki n g
RRC - Rigi d Re s t r a in t \vel d Cr a Cki n g ; Ot.: - o snovn l materijal, S - s ay.
Ocena
OJ
-n
OJ
-n
-<
OJ
> -n
"
::>
on
-n
0
0-
-<
>
Q)
.... ..
..
...
-n
.... 0
Q)
a.
c
..
....
c
-<
<11
...
c:.
IIV < HV
ma x
om
Rm
.,.
R!
f' r e l J=na t empe-
l.·a.:ut"a

- 42 -
_ bez posebnlh mera, kada je materijal zavarljlv,
_ sa pr!menom posebnlh mera, kada je materljal uslovno
zavarljlvJ
_ sa prlmenom takvlh mera koje su neopravdane sa tehno-
ekonomske gledl§ta za da je materljal teAko zavar-
lj1v.
Pr! egzaktnoj acen! zavarljivostl,budu61 da je strUktura
ZUT-a zavlsna ad niza pOkazatelja - hemijskog sasta-
VA, debljine, kao 1 ad parametara zavarlvanja (npr. I1nljske
enerqije qt :::I UI/V z- kojl su povezanl sa temperatursklm clklu-
som, treba uzeti U obzlr 1 temperature transformacija
111 odabranih za us love kontlnualnog hladjenja 1z modiflkovanih
KH - dijagrama. Poredjenjem (ovako) odabranih vrednostl sa real-
no dobljenlm strukturama prl zavarlvanju - ocenjuje se mogu6nost
dirigovane promene strukture odnosno svojstva.
3 IZVORI TOPLOTE ZA ZAVARIVANJE
3.1 KARAKTERISTIKE TOPLOTNIH IZVORA
Osnovni top1otnl izvori za zavarlvanje meta1nlh materlja-
1a mogu biti: gasni ptamen, struja,
energiJa, evetlosni Braoi i snop ot.ktrona.
U princlpu se top1otna energlja os1obadjA:
- e1ektromagnetnlrn (radljacljom),
- elektromagnetnom Indukcljom,
- proticanjem struje (Dfulov zakon),
- reakcljom sAgorevanja (oksidacije),
- reakcijom (oksl-redukcljom),
- trenjem 111 pr1t1skom.
Glavne karakterlstik.e pojedlnlh lzvora to·plote za zavari-
vanje au: stepen koncentraclje toplotnog fluksa, prenosa
toplote 1 stepen 1skor1Atenja.
Raspodela toplotnoq fluksa (protoka) pr1 de-
lovanju koncentrlsanog izvora(odgovara Gausovoj normal-
ne raapodele) (al. 19), datajelzrazom.
_kr
2
q - q e
max
qde je: - maks1maln1 toplotn1 fluks,J/s.m
2
;k - koef1c1jent
koncentracije toplotnog fluksa U 8/cm
2
, r - radljalno
ra8tojanje date ad oae u em.

- 43 -
51.19. Raspodela top1otnog
fluksa - Gausova kriva
t as e p l
t. eZek tronski
snop
Koncentraclje pojedinih lzvo ra to-
plate prikazane su na 51. 20. Naj-
manju konoentraciju toplote, ispod
5.10
3
kW/m
2
ima oksi-aceti1enski
plamen, dok se elektricnirn lukom
352
postize 5.10 - 10 kW/m • a p1az-
mom 5.10
3
- 10
6
kw/m2.
Toplotna energija se predaje
osnovnom materijalu zracenjern, bom-
bardovanjem elektronima i struja-
njem fluida (konvekcijom). Kod pos-
tupaka elektrolucnog zavarivanja to-
plata se uglavnom predaje zracenjem
i bombardovanjem elektronima, a kad
9a5n09 85 % predate kolicine toplo-
te otpada na konvekc iju a sarno 15%
na =racenje .
plazma
vrsta izvora
elekt r icni
Luk
gasni
& ~
51. 20. Koncentracija zavarivackih izvora toplote'
3. 2 VRSTE TOPLOTNIH IZVORA
3.2.1 Gasni p1amen
Gasn! plamen se odlikuje lakom regulacijom kako po sasta-
vu tako i snazi. Primenjuje se za zavarivanje, navarivanje, lem-
Ijenje, metalizaciju,ispravljanje, povr§insko ~ i § ~ e n j e i razne
vrste povr§inske obrade metala.
Gorivi gasovi kojl se korlste za zavarlvanje, predgre-
vanje i rezanje su uglavnom ugljovodonici i ponekad vodonik.

- 44 -
re6i da se za zavarlvanje gotovo redo-
vno koristi acetilen; dok se za lake topljive metale i legure,
kao i za rezanje mogu takodje primeniti propan 1 butan
ill za rezanje pod vodom vodonik.
Iako ovi gasovl mogu sagorevati 1 u vazduhu, prak tlc no
se za zavar ivanje i rezanje koristi tehni c kl cist ki seonik koji
se dovodi iz celicnih boca, U Ko j ima se pod prltlskom od
150 bara .
Reakcije sagorevanja gorivih gasova, kao i kolicina top-
lote koja se pri tom oslobadja, date s u slede61m hemijskim jed-
nacinama:
- acetilen
C
2
H
2
+ 2,502 = 2C0
2
+ H
2
0 + 1264kJ
- butan: C
4
H
10
+ 6,5°2 =
4C0
2
+ 5H
2
0 + 2880,1 kJ
- propan:
C
3
H
8 + 5°2
= 3C0
2
+ 4H
2
O + 1925,9 kJ
vodonik:
H2 + = H
2
0 + 242,8 kJ
Acetilensko- kiseonicki plamen ( oKs i - acetllenskl) daje
maksimalnu temperaturu od 3100
o
C, dok se primenom butand i pr opa-
na najvl§e 2830, odnosno plamen vodonlka
najvl§e 2520
o
C. Osim najvi§e temperature medju navedenlm gasovi-
ma, plamen C
2
H
2
- 02
mogu6no§6u regulaclje
acetilena:
a =
odlikuje najvecom brzinom
sas tava tj . o dnoBa pot r oBnje kiseonika i
dvostepenim sagorevanjem i najmanjom potro§njom kiseonika po je-
di n ic1 zapremine gorivog gasa. Propan 1 butan sagorevaju jednoste-
peno uz obrazovanje gasova CO
2
i H
2
0, pa u toku zavarivanja nasta-
je Atetna pojava - t ecnog metala.
3.2 . 2 Elektrlcnl luk
Zauariuacki elektri c ni luk predstavlja trajno elektric no
prafnjenje kroz medjuprostor , izmedju elektrodl3;,.tspunjen jonizo-
vanim gaBovlma i parama metala. U luku se elektricna energlja
preobra!ava u toplotu, kojom se topi deo osnovnog materljala 1
dodatnl materljal. Oslm toga, posredstvom elektricnog luka (de-
lovanjem s11a) olak§ava se prelazak lstopljenog
dodatnog metala u Aav 1 ponekad se otklanjaju te§ko topljlvi po-
vrAinskl oks1di, tzv. katodn1m c1§6enjem. Naj bitnije parametars-
ke karakter1stlke luka BU: napan luka, gustina i
jacinQ struje u luku
1
duiina luka .

- 45 -
luk. 1 l z vor njegovog napajanj a -
qrupa mo t or - gsn e r ator 111 - od-
energetskl sistem. Ra z likuju se dva
odr!avanja luka : usta ljeni
kada napan 1 struja u toku dovoljno dugog vrernena ne men j aju s vo-
je vrednosti 1 neustaljeno - dinamidko luka , kada napan
i atruja mcnjaju Bvoje vrednos t i po d dej stvorn spol jnih t inila ca,
111 zbog promeno pararnetara zavari van ja.
U savremen im metodima
ni luk se uspostavlja i
- u atmosfe.ci vazduha,
- u atmos fe ri z aAti tnih gasova (Ar, He , CO
2
i
- pod s lojem praAka .
od r ! a vanj a ele ktrit nog luka uslovlj a va -
ju i razlike u toplotnoj moti i koncen traciji toplotnog f luksa,
Ate S8 dalje odraf ava 1 na tokove metalur§kih reakcija prl zava-
rivonju.
Polovi,izmedju kojih se uspostavlj a i odrzava
luk,vezuju se za izvor s truje odgovaraju6e snage i
napona praanog hoda . I z flzi ke j e poznato da se e1e -
struje kroz metalne provodnike ostvaruje kretanjern
dnih elektronA. da se u norma1nim us10vima sastoje
1% neutralnlh molekula, onl u tom stanju ne provode
atruju.
Gas mo!e pos t atl provodnlk struje ako se pre-
veda u tzv . jonsko stanje. Joni1Ja oi,; a gaBQ mo! e se ostvarltl bom-
batdovanjem mlazom elektrona, 1 z aqrevanjem. Prevo-
djenje gAS a u jonsko stanje poznato je kao fot o joni -
.aoiJa, a zaqrevanjem kao
luk se uspostavlja i odr!ava bomba r do vanjem
vazluAnog stuba rnetalnim jonima i termojonizacijorn. Odlika je ve-
poatupaka zavarivanja da a8 ele ktrit ni luk od-
ralava izmedju vrha dodatnog materijala (elektrode) i zavariva-
nog materijala (al. 21). i r a apodela temperatura u elek-
luku zavisi od v r ate elek trode, pola riteta (+ 11i - pol
na elektrod1), vrstB qasa 11i pare kojl ispunj a va prostor lzme-
dju polo VA i od parame tara z avarivanj a. luk s e konl-
Airi prema zavarivanom materlj a lu ne zaviano od pol a rlteta.
Zavlsnoet temperature luka od atmosfera izmedju elektrode 1 08no-
vnog materijala data j8. U t ablici 7 •

- 46 -
Elektl"oda
08novni
matel"i.ial
51. 21. luk u 810-
bodnoj atmosferi
Tabllca 7. Temperatura
luka
Vrsta ga8a 11i pare Tempera tura
u stubu luka lukoa., °c
Vazduh
5800
+
200
-
Pare Na
2
C0
3
4500 + 200
-
Pare K
2
C0
3
4000 + 100
-
Pare Fe
oko 6000
Volfram u at.mc.sferi
oko 5700
vodonlka
Ugljenlk u atmosferi
6200 + 300
vazduha
-
x 0 m p 0 11 e n tee l e k t ri c n 0 g t u k a
Luk jednosmerne struje se uslovno mole podeliti n-a tri
glavna dela: katodnu oblast, anodnu oblast 1 stub lu'ka . Katoda
(- pol) uvek emituje, a anoda (+ pol) elektrone. U ka-
todnoj i anodnoj oblasti moqu se mala udubljenja odnosno
(mrlje) 1 odgovarajuce oblasti peda katodnog 1 anodnog
napona. Xatodna mrtja je ulStvari mala udubljena povrAina na vrhu
katode lz kojeg se emltuju elektroni, a anodna mrtja predstavlja
deo pozitivne elektrode koji prima elektrone.
Fraces emitovanja elektrona 1z katode mole biti izazvAn
dovedenom toplotom jonizacijom), dejstvom
polja,kao i udarom suprotnog naelektrlsanja.
Stub luka je jonlzovan prostor izmedju elek-
troda u kome au qasovi i pare metala u velikom stepenu disocira-
ni i jonizovanl pa stoga sprovode struju. Pojava joni-
zacije u stubu luka je suprotnom pojavom r8'kombinaaij s ,
tj. obrazovanjem neutralnih atoma 1 molekula, pri udaru
risanih 0 elektrode. Dvoatomni qasovi, - kojl se gotovo
uvek nalaze u stubu luka ("2' 02' CO
2
, H
2
0, N
2
)
disociraju pri temperaturama 4000-8000
o
C, a da je u stubu
luka temperatura t 5000-30000 DC, to da je stepen joniza-
clje vrlo vlsok 111 potpun.
Stub luka je u pogledu neutralan jer je
broj elektrona jednak broju pozitivnih jona. Elektronl 1 neqa-
tivnl joni· kre6u S8 prema anodi brzinom koja je arazmerna napon-
skoj razlici AU - UK - UA lzmedju katode i Anode
1 2
6U - UK - UA - ,-neve
*) Hlor 1 fluor moqu elektrone i obrazovati neqativne
jone Cl-, F-

- 47 -
gde je: me - mas a elektrona, - brzina elektrona. S druge
strane 5e kLnetlcka energija pozitivnih jona u trenutku njihovog
udara 0 katodu mo!e izrazltl
gde
k =
je: - masa molekula , v
M
- brz i na molekula ,
-23
1,3805.10 J / K - Bolcmanova konstanta; T - temperatura uK.
Klncticka energija elektrona znatno je veca ad kinetlcke
energije molekula, .jer je tu presudan utlcaj br z i ne ( " e :> v
M
a
me < Zbog toga 5e po pravilu osnovni materijal vezuje za +
pol tj . 5e bombardovanju e lektrona a dodatni materijal
na - pa je stoga vi s a t empe r a tura na radnom predmetu tj.
anodnoj mrlji. U elektricnorn luku naizmenic ne struje menja se na-
lzmeni c no smer protlcanj a elektrona i pozitivnih jona, a elektro-
de (katoda 1 anodal menjaju s voj polaritet 100 puta u toku 1 5 za
elektrienu struju frekvencije f = 50 Hz_ Zbog toga se luk naizme-
nicno prekida i uspostavlj a , sto sman j uje stepen jonizacije pa
stoga i temperaturu u odnosu na l uk jednosmerne struje.
Elektricni luk s e , zavisna ad napanske razlike izmedj u
elektroda, moze uspostaviti na dva nae ina:
-"preskakanjem"elektrona u sluc aju velike naponske raz-
like lzmedju razmaknutih elektroda;
- dodirom e l ektroda, a zatim njihovim neznatnirn razffi1ca -
njem.
U prvom slueaju protlcanje elektrona maze nastati ako se
primene specijalni uredjaji - jonizatori - koji stvaraju impulse
visoke frekvencije i napona od nekollko hiljada volti.
Nasuprot tome, u drugom slueaju, dovoljan je napon U
o
-
velic1ne nekoliko desetina volti, ugl a vnom 1spod 80 Vi pri dodi-
r u elektroda nastaje jaka struja kratkog spoja , rnesto dodi ra se
zagreva 1 time olaksava termicka ernisija elektrona i joni zacija
gasa,koj a je praeena t fotoemisijom 1 emisijom usled dejstva e l e -
ktr1c nog polja .
S tat 1 c k a 1 d 1 n ami c k a k a r a k t e r 1-
s t 1 k a z a v a r 1 v a e k 0 9 1 u k a
U stabilnom elektricnom luku,kOjl se odrza va lzmedju dva
rnetal a u datoj gasnoj a tmosferi, ustaljuje se odredjena zavisnos t
izmedju napona 1 trenutne jacine struje . Takva zavisnost se nazi-
VA Btati dk a luka . Vee i deo elektricne
struje proti ce kroz sredisnl - osn1 - deo luka, pri cemu velie ina

- 48 -
preseka stuba luke zavisi cd elektrode i tempera t ure
luka. Kaka je raspodela tempratura u stubu luka promenljiva, to
. .
1 zavisnost i zmedju jacine struje i napona luka nije linearna
(
se trl
ne ' pokorava se Omov om zakonu).
,
Na krivoj karakteristike luka (51. 22) ucea va j u
dela. U oblasti malih gust ina struje (51. 22-1 )
otp or u luku je veliki,jer temperatura 1 pracesi jonlzacije nisu
dovolj n i za emitovanje elektrona u p o trebnom broju, a isto vreme no
se znatna toplote odvodl lz luka ope t povecava nj e -
gOY ukupan otpor. u toj oblasti je koeficijent pravca krive
tqa,l < 0, §to znaci da je to dec u kame je statlc ka k a rakterls t i-
ka negatlvna l1i opada j ur.!a,.
60
'"

"
40
0
0.
"
'"
1
I
I
I !
I \ I I I
II
I I
III
i
I I I
I I
I I
I I
I
I .
20
I
I
I I
: : i :
Jo 100 1 0 0 0 100 0 0
8t r uJe u A
51. 22. karakteristlka l uka
U obl asti s r ednj i h struje (sl. 22- II), karakteri5-
za p ostupak rucnog zavarivanja, n apon luka
Be got ovo ne menja sa porastom jacine struje , pa je ka-
rakt eris tika ravna iIi nezavi s n a,a tga
2
o.
Daljim povecanjem jacine 5truje (51. 22-III) raste i ot-
par u l uku, pa je radi luka potrebno pove-
cati i napen. U obl asti III tga
3
> 0 a staticka karakteri5tika je
ras t u da iIi pozitivna .
Druga karakteristika e l ektrlcnog luka , koja predstavlja
zavisno st napona i jac lne struj e od vremena zavarivanja zove se
di nami c k a k arakt e ri8t i k a. Ova karakteristika pri kazana je na sl.
23. z a slucaj zavarlvanja jednosmernom strujom; ana 51. 24. za
zavarivanje strujom. U primeru na 81. 24 . prikazana
je simet ricna promena napan a u odnosu na vre mensku osu. Ova sime-
tricnost biti na r u§ena pri odrzavanju e1ektricnog luka lzme-
dj u mat e r ljal a veoma o.ohina , kao ito au W i

- 49 -
AI , W i 1-19 , \oJ i Cr - celiei ( 51. 2 5 ). Nesimetrican napen stet-
no deluje na tehnoloske osobine luka, naroelt o pri z avarivanju
60
50
:>.
, 40

0 30
C
"-
0 20
'"
10
A 0
'
0
I I
I
V:r-ema
I I ,
tl1-4 I
I I
+--
'"
A','
II
,
<» 7. 1 0 I
I . ..,
I
I

200

"
160
U' C'
0
."
1:1. 0
'"
0
80 ...,
·/0
0
51. 23 . Dinami c ka karakteristika pri zavarivanju j edno-
s mernom strujom (grupa mo tor generator)
I
u
t
Sl. 24. Op§ta karakte-
ristika naizmenicne struje
Sl. 25 . karakteristika
naizmenicne struje TIG- a
laklh legura, jer nastaje dellmicno ispravljanje. Ovo nepovoljno
isprav1janje struje (01 . 25) mofe se e1iminisati uk-
Ijucivanjem kondenzatora 111 omskih otpornlka u zavarlvacko struj-
no kole.

- 50 -
o s nov n e k a r a k t e r 1st ike z a v a r i-
v a c k i h u r e dj a j a
Uredjaji za zavarivanje treba da obezbede
lake uspostavljanje elektrlcnog luka, njegovo 1 sta-
bilnost. Elektrolucno zavarlvanje se moZe' lzvoditi jedno-
smernom i naizmenicnom struj om. lake se e lektricni luk lakee us-
postavlja ukollko je napan praznog hoda ve6i (napen izmedj u po-
lava pre uspostavljanja luka), on se 1z razloga bezbednostl ogra-
nicava na 10 0 V za jednosmernu struju i 70 V za naizmenic nu. Ure-
dja j i pomocu kojlh se dobija jednosmerna struja za zavarivanje
mogu biti:
- grupa motor - generator i
- grupa trans f ormator - ispravljac .
Za zavarlvanje naizmeni c nom strujom ne se di rektno
upotrebiti struja i2 napona 220 ili 380V. Ra210g je pre
svega opasnost po a zatim pojave: kra-
tak spoj, uspostavljanje luka i prelazak dodatnog mate rijala ko-
je izazivaju eksplozivno rasprskivanje kaplji c a metala. Zata se
primenjuju transformatori pom06u kajih se naizmenicni
napon mreze na 70V iIi transformator se
ne sme unositi u zatvo rene kutijaste nosace kao §t o su np r. meta-
In1 sanduci, vagoni, automobila itd. Ako se transfo rmato r
unese u takve kaveze magnetnlh materijala, oni deluju kao novi
namotaji u Kojima se indukovati struja po z lvot zava-
rlvaca.
Osnovna karakteristika uredjaja za e1ektro1ucno zavariva-
nje je spolja§nja k arakteristika uredjaja koja pokazuje zavis-
nost izrnedju jac1ne struje i iz1aznog napona (51. 26).
c
o
RIL
I PP
I
r
I
51. 26. karakteristlke 1uka (a,b,c) i spo1jne
karakteristike uredjaja (1,2,3)

- S1 -
Savremeni uredjajl za zavarlvanje treba da
obezbede stabllnost odr!avanja luka u dovoljno Alrokom
struje zavarlvanja 1 du!lne luka. Kad ve6ine pastupaka za-
varivanja, a kad zavarlvanja - pos-
tojl da se uvedenl paramatri promene i time
naru§l stabilnost luka. Stabilnost zavisi od karak-
terlstika uredjaja za zAvarivanje 1 od proc8sa kojl ae odigravaju
u samom luku (oblogama elektroda se dodaju stabl11zatori Na, Ca).
Mogu6nost uredjaja da odr!ava luk proce-
njuje se na osnovu spolja§nje karakteristike uredjaja .
• *. Uslovl stabllnostl luka moqu se
lzrazltl pomodu
10k jednosmerne
bUe u principu
kOBficijenta otabilnosti sistema K .
s
struje, pri malim brzinama promene struje,
stabilan ako je ispunjen uslov:
au
u
- -)1
ar r
> 0 , tj. da u radnoj 1r s poljna
karakteristlka uredjaja bude strmija od karakterlstlke
luka. Pove6anjem vrednostl MK • raste stabl1nost sistema.
s
Za postupke zavarlvanja primenjuje
8e struja relativno male §to odgovara oblasti ravne sta-
karakteristike za koju je
aUt
ar - tga - 0
Zbog toga se koeficljent stabilnostl svodi na
au
K (
u)! 0
sa -rr- r > ,
§to da sistem biti stab11an sarno ako je
au
< 0 •
au
u
Stab1lnost sistema tefi ka maksimalnoj vrednost1 kada ar- • I
Ato nastaje kada se spoljaAnja karakteristika u radnoj prib-
lifava s leva vertlkalnoj liniji (a •• /2 ). Zato je za postupke
zavarlvanja (RELi TIG) povoljnija tzv . stl'ma
spolja§nja karakterlstika nego blaga karakteristika.
se ta pogodnost ve60m vrednoA6u koeflcljenta Kat a u flzi-
smislu se na uredjajlma sa strmom karakteristlkom
promene du!lne luka veoma malo odr!avaju na struje zavarl-
vanja.
Za postupke zavarlvanja radna se na-
14%1 u oblasti l'Qs tuda karakteristlke, pa je Ka ve61 ad

nule za svako
au
u
(rr-) Ir < 0
- 52 -
aUt
jer je > O. DrugLm stabilnost luka U ovo j
oblasti se i primenom uredjaja sa bZagom spoljnom
karakteristlkorn. za automatizovano zavari vanje pogodn l ja
je blaga karakteristlka, jer se pri promeni duzine luka znatnije
menja i struje, je osnova za sarnoregulaclju. Ake se
npr. smanjl du!ina luka, jacina struje znatno raste izazivaju6i
ubrzano topljenje vrha elektrodne ziceJ time se duzina luka 1 ja-
cina struje na pocetne vrednosti. Pri povecanju duzine
luka se obrnuto, uz 1sti efekat samoreg ulaci je.
3.2.3 otpor
Et ek trootpors ko z auari uanje (EO) zasnlva se na toploti
koja se oslobadja prema Ozulovom zakonu
t
o D JR1
2
dt
o
gde je: R - omsk! otpor metala, i - trenutna struj e zava-
rlvanja, t - vreme.
Zavarljivost rnetala ovirn postupkorn je bolja ukoliko mu
je ve6i otpor i temperatura topljenja. Najvise
elektrootpornirn postupcima zavaruju tank! limovi od niskougljenlc-
nog
Zavarivanje pod troskom ( EPT) takodje se zasnlva na top-
lotnoj energiji dobljenoj iz elektricne energije prema
zakonu. Rastop elektroprovodljlve troske i rnetala sprovodi elekt-
struju prl cemu se oslobadja odredjena kollcina toplote ko-
jom se topl dec osnovnog 1 dodatnog materijala.
Rastop troske, neophodan za poeetno zatvaranje strujnog
kola, dob1ja se uspostavljanjem luka koj1 top1 prasak.
Naatal1 rastop prekida elektricni luk, a proces se dalje nas-
tavlja dejatvom Dfulove toplote.
3.2.4 MIaz plazme
Pod pojmom plazma podrazumeva se specijalno stanje vlso-
kojonlzovanog gasa kojl se sastojl od naelektrlsanih cestlca -
jona 1 elektrona- u takvim odnosima da je ukupno naelektrlsanje je-
dnako null . Plazma je odllcan provodnlk elektricne struje i u tom
pogledu mole se uporediti sa metalima.

- 53 -
plazma
Pre ma ste pe nu j onizaci je razli kuju se i1 igkot e mpe l"a t ul teka
(t '" 10
40
C) i ( t > 10
6o
C) k od kc je
'"
s tepe n jonizacije 1zn051 ake 100 %. Te mpe ra t ura pl a zme ce s to s e
- 2 3
u energe tsklm jedlnicama e V (le V = 1, 6 . 10 J ) prl
mu leV odgo'/ ara tempera turl a d 1166 0
o
C. Plazmeni koriste
se ne sarno za zava r i vanje , reziln je i me t a liz aciju ve6 i za dobl-
janje prahova cistih ka rb ida , ni t rida
kao 1 za pro lzvodnju s peci jalnih Ill at e r i j al a u vrlo Inallm Y.. ol i c i-
nama.
Toplotna energi ja ko j a se pre ko pla:..me preda je pl o c ! data
j e izrazom
2
gde je: A - povr s ina r a zmene toplo te u em i TIl T2 - temperatu-
ra plazme i plobe u Kj a - koef i c ij e nt prel a za t Oplote jzme dju
mlaza plazme i povr s ine metal a ( z a ml a z a r go n ske pl azme j e
a = 10-
2
_ 10-
1
W/<: m
2
1<).
3. 2 . 5 Laserski zrak
Laser j e ured jaj ko jl stvara nonohroma tske s vetlos ne ta-
lase koji u spektru talasa u obl asti o d u1
traviolentne d o infracrvene sve tlosti . Ova svetlo st je kohe re nt-
na, §to da su s vetlos nl talasl u fazi, dok k od obione s vet-
losti to nije
Nazlv l a s er od p rocesa koji s e u njernu des 3va: po-
s vet:.lo sti 5 t imuli s ano m e mi s ijam z ratenj a .·)
Prvi impulsni l ase r ad kristalnog rubldijuma ,xo j ! je i s -
snap crve ne svetle sti j e Teo de r Mej men , godine
1960.
Za s vrh e zavarivanj a prime njuje se rubinsk i iIi ga sn i
ko nti nua l.n i l aser kao 1 gasn i l ase r CO
2
iIi CO
2
+N
2
+He .
Laser je k onstruisan taka da daje uz ani s ve tlos ni zrak,ko jl se
gotovo ne s e astvaruje velika ke nce n traci j a energije
na malo j
Neme talni mate rijati - stakle , k ofa , drve - apso rbuju e-
nergiju CO
2
pa se onl mog u rezati uz do vodjenje neutral-
nih gasova radi o tklanjanja produkata re z anja. Nas up r o t tome ,
povr§ine c istih me tal a odbij a ju zrakove la.era CO
2
pa je za r e-
zanje neophodna oksidacija i s t ovremenim dovodjenjem 02' budu61
0) na engleskom: Li ght Amplifica tion by Stimulated Emission o f
Radi a ti on.

- 54 -
da oksidi metala apsorbuju laserske zrake.
Laser CO
2
+ H
2
+ He sa lmpuisnlm omogu6 uje re-
zanje rnetalnih debljine do 50 mm.
3.2.6 Elektronski snap
Elektronskl snop se dobija u posebnim uredjajima, u ko ji-
ma se nastali mlaz elektrona ubrzava ad katode ka anodi u vakuurn-
skoj sredini. Napon za ubrzavanje elektrona je do 150 kV a jac i-
na struje veoma mala do 1000 mAo Mlaz ubrzanlh elektrona uda-
ra 0 osnovni materijal pretvaraju61 svoju energlju u
toplotu dovoljnu za lokalno topljenje metala. Dubina prodiranja
snopa elektrona u tela srazmerna je energiji elektrona a
obrnuto srazmerna gustini tvrstog tela i je reda
desetlh delova milimetra.
3.2.7 Egzotermicke reakclje
Toplota koja se oslobadja u toku hemijske reakcije, uglav-
nom lzme·dju oksida zeleza i t!::istog alurninijuma, maze se iskoris-
titi za tzv. t e rmitno zavariuan j e. Ovaj izbor energije najces6e
se primenjuje za nastavljanje trarnvajskih 1 zeleznickih s ina, pa -
stolja masina i drugih masivnih delova. Mes avlna oksldnog praha
1 zrnastog aluminijuma nazlva se termit, a hemijska reakclja -
termitna. Osnova termitne reakcije je redukclja okslda zeleza,
npr. alum1nljumom
Fe
2
0
3
+ 2Al = 2Fe + Al
2
0
3
+ 1674,7 kJ •
Drug! metod zavarivanja razvijen na osnovu
reakcije jeste zauari uan je eke pl oz i j om. Energija eksplozije, npr.
nitrogllcerina,heksogena 1 dr. oslobadja se za veoma kratko vre-
me (reda velit!::lne mikrosekunde), i maze se koristlti za izradu
dvoslojnih (plakiranih) limova t!::lja je os nova t!:: ellt!::na a za s tltni
sloj od bakra, titana 11i nlkla. Temperatura koja se dostl ze pri
eksplozljl iznosi 3000-4000
o
C, a brzina udarnih talasa odgovara
brzinl zrna vatrenih oruzja, tj. iznosi nekollko h!ljada ml s.

- 55 -
3.2.8 trenje 1 pritisak
Toplota koja se oslobadja trenjem na dodirnim
povrAlnama delova,koji se nalaze u relativnorn kretanju,mo!e se
iskoristlti za z a v a r i van je t r e n jem i u ltraz vuc no z a vari va n je .
Zavarlvanje trenjem primenjuje se kao alternatlvni postu-
pak elektrootporskom za varlvanj u U odnosu na k o je ima
niz prednostl, a najvaf nija je nekoliko puta man) i utro§ak elek-
energlje. Mana zavarivanja trenjem je §to se postupak
ogranicava sarno na delove kruznog 111 prstenastog poprecnog pre-
seka, relativno ma lih precnika.
Su§tina zavarivanja trenjern svodl se na obrazovanje tan-
ke g sloja tecnog metala na suceljenim povr§lnama i nag lo dejstvo
sile pritiska; metal se u testastom stanju delimicno ist1skuje
1z spoja, a po njegovom obimu obrazuje se manji 11i veei venae
istisnutog materijala.
Spajanje ultrazvucn1m zavar1vanjem ostvaruje se u cvrstom
stanju, zahvaljujuci dodirnih slojeva metal a usled
toplote oslobodjene trenjem, c isce nju dod1rnih povrs ina zbo g vi-
brae1ja izazvan1h ultrazvukom i difuzionim procesima izmedju
i zagrejanih kontaktnih povrsina. Frekveneija ultra-
zvucnih talasa koji se k o riste za z a va rivanje izn05i ok o 20kHz.
Kod metoda h l.a dnog z atJal'itJ anja cvrst spo j se ostvaruje
delovanjem sile pritiska. Pritisak kojim se deluje na meta-
le vece plasticnosti, npr. aluminijum, bakar i sl.,dovodi do

spajanja kao rezultat l okalnog spontanog zagrevanj a i difuzionih
procesa.
4 TOPLOTNI BILANS PRI ZAVARIVANJU
4.1 PROSTI RANJE TOPLOTE I TEIIPERATURSKO POLJE
Osobine materijala u zoni pod uticajem t o plote u velikoj
meri zavise, za dati zavar1vani materijal, od brzine promene te-
mperature u toj zoni. Otuda proizilazi da je potrebno poznavati
osnove prostiranja toplote u cvrstim t e lima k o j e Be detaljno
izuc ava u Terrnodinamici.
.
U slucaju toplota s e prenositi na tri nae ina:
pl' ovodje nj em (ko ndukoijomJ , stl' ujanjem (konveko i jomJ 1 31' aaenjem
( l' adijaoijomJ .

- S6 -
U tvrstim tellma cestlce - atomi kojl se nalaze

u roglje-
virna kristalne re§etke osciluju
i time prenose energiju koju su
oko svojih
primili od nekog toplotnog izvo-
ra e Ovaj prostlranja toplote naziva se provodjenjem 1
svaki tvr st materljal se odl ikuje odredjenom koe fici-
jp. nta topLotne provod Ljivosti (A) . Od svih tvrstih tel a metali
imaj u najve6i koeficijent topl otne provodljivosti. Suprotno os ta-
lim tvrstim telima , kod metal a se provodjenje toplote uglavnom
odvija slobddnim kretanjem elektron a , a u manjoj meri oscilacija-
rna atoma oke tvorova kristalne Kada se tvrsto tela dalje
zagreva njegova kinetitka energ1ja raste, amplitude
o s cllovanja atoma su sve vete , ani poei n ju s l obodnije da se kretu
Bve do prelaska u tecno stan je.
U fluidu (tetnosti , rastopu lli gasu) 1 sarna sredina se
pomera sa mesta v i §e ka mestu nife temperature prenose6i toplotu
sve do i zjednacavanja temperatura . Ovaj oblik prenosenja toplote
u tetnostima i gasovima naziva se strujanje iIi konvekcija.
Pr osti ranj e toplote p r ovodjen jem i strujanjem rroguce je
sarno kroz mat erijal ne sredine , dok se zracenjem toplota prostire
i u vakuumu ( npr . svetlosnih elektromagnetnih talasa
sa s unca) •
• •• Kvan t itat ivno se provodjenje topl ote u cvrst im telima 1z-
ra!ava Furi jeovl m zakonom, prema kome je kol icina provedene top-
l ot e dO za vreme d t kroz element izotermicke A srazme-
rna g r adijen t u temperature
gradT =
Matematicki se Furijeov zakon izra!ava u obliku:
dQ c
iIi posle uvodj enja pojma topLotnog prootoka (fluk sa) :
• dQ
Q = at
t specificnog top lotnog

q =
dA
dobija se
q c
). aT
- an
J
-
5
fLukea (vektorska velicinal
J
-r
rn s
odnosno u vektorskom obliku Furijeov zakon se svodi na

gde je:
aT ?
q = - 1.-. n = - ; gr adT
an 0
- 5 7 -
I. - termi cka provodnos t 111 koef l c i jent t op1otne provodljivo5ti
u W/rn. K,
T - temperatura u K,
n - norma l a na izote r micku
n - jedini cni vekter u p r avcu no r mal e .
o
znak minus u ma tema t icKom prikaz u Fur i j eo- vog zakona pa-
tte e otuda § t o se toplo t a pros tire ad mesta vise ka mes t u ni ze
temperature, to znac i s upro tno gradij e n t u t e mperature k oj i j e
uvek usrrere n ad t e mpe rature ka v l §oj .
Teorij ski pos rnatra no potre bno l o ka lno topl jen je me tala
za zava r i van j e maze s e o stva ritl pamodu izvor a t oplote , je
s naga dovol jna za zagrevanje i topl jen je me t a l a , kao i za pokri-
ce top1otnih gubitaka.
Sa tehni c ko- ekonomske tacke gl e dis t a j e povoljnij e da to-
plotn! izvor lena tempe raturu zn a tno I.-iSU a d tempe ratu r e t opl je-
nja zavarivanog rneta la i da j e s t o konce ntr isaniji , j er se time
sman juje ukupan u tro§ak e nergij e i skrac uj e vreme izvodj enj a §a-
va . Tako j e npr. za suceono z avarivanj e ce l i cnog s t apa , precni ka
8 2
20 mm, potrebno s pe cificnu energi j u ad 18 . 10 Ji m , a
pri elektr oo tporskom same 1, 3 . 1 DB J/m
2
zbog ve ce koncentracije ta-
pl ote izvor a.
Pri za va rivanju, kao rezul t at lokal nog zagre vanja 1 hl a -
djen ja meta la, nastaju s1e dece pojave : t opl jen je i oc vr scavan j e ,
hemi j sko- fizi cke r eakci je , s t ruktur ne promene u i ZUT- u kao
i deformacije 1 sopstveni naponl .
po jasa p r omene ZUT zavi s i od nae i na i s tepena 10-
kalnog zagrevan ja , r as po de l e t emperatur e , brzi ne promene tempe-
rature i krut osti zava rivanih delova . Na vedene te rmi cke pojave
veoma su i zavi s e od: oblika izvora topl ote, n j egove s na-
ge i vrAmena de lovanja , naeina p rernes tan ja, kao
i obllka, ve1ic ine 1 flzi ckih osobina zavarivanog ma te rijal a .
Pr ema ob1iku izvori top1ote se del e na : tacka.ti ( 51 . 27 . a)
t i ni jaki (51. 27. b) 1 povrli n8ki (51 . 27 . c) .
Pre ma vremenu del ovanja 1 stanju topl otni izvor i mogu bi-
U tre nu t n i i ko n t inuaZni
J
odnos no pob' et ni 1 nepokretni .
Tack asti izvor topl ote odl ikuje se trodirnen zi onal nim pro-
vodjen jem t opl ote , dvodi menzi ona1nim i povrs i nski - j e d-
nodimenziona lnim. U s vakom s l ucaju s e t oplo t a dovedena ne kom t e l u

,
,
,
a. ",-' ____ A"---Y
- SH -
b. 6:::=:=£'={/
S1. 27. Obi lei izvora toplote
C.
I
!
u prolzvoljnoj prostire Bve do potpunog te-
mperatura u svim tela. Pri t ome u zavisnosti od kolic ine
dovedene toplot e i veliclne 1 oblika tel a (ma sivno tela 1 11 t anka
ploca) mogu nastupiti dva slucaja:
- Aka je tel o maaivnol 111 aka ima znatni toplotnl kapaci-
tet*) i relativno nisku tempera turu, tada Be bez vece g r e s ke maze
smatrati da se celokupna kolicina dovedene toplote pros t i r e pro-
vodjenjem u masu tela.
- Aka je tele U obliku tanke pLace , iIi ima nizak t oplot-
n1 kapacitet i visoku temperaturu (npr. usled predgrevanja pre
zavarlvanja), tada se jedan deo dovedene toplote prostire k roz
plocu provodjenjem a drug! dec odlazi U okolnu sredinu preko
povr§ina
Raspodcla temperatura u datom trenutku vremena u ma si t e -
la naziva se temperatul'"sko pol je , i one biti s tac iona r no
i nestacionarno.
U temperatura je ne sarno funkclja koordi-
nata pojedinih taZ:aka (x, y, z), i vremena (t), pa se cEf .1niSe:
,rostOl'"no temperatul'"s k o
- nestAclonarno
- s taclonarno
po l je :
T = T(x, y, z, t)
T c 1.' (x, y, z )
povrlinsko t emperatul'"s ko po l je : ,
- nestacionarno T T{x, y, t )
- atacionarno T E (X,y)
linijsko tempe ratul'"sk o po l je :
- nestacionarno T : T(x, t)
... B tacionarno T ... T (x) .
*) toplote potrebna da se telu mase 1 g temperatura po-
cd Tl do T
2
"

- 59 -
NA f orm1r an je polja ob11k 1 stanj e
i z vo r a toplote ( pokretan ill nepokretan , t r e nutan i Ii Kon tinua-
lan), o snovnog rnaterij al a i oblik t e l a koje
s e zavaruje .
U odgovara ju6 1m preseclma tel a tempera turs ko polj e se
kazuje povr Jin ama l1i iaotermickim linij ama
J
koj e
predsta vl j aju g8o met r l j s ko me s t o jednakih t empe r a tura.
povr § l ne , koje na sta j u posle o dred j e nog v re-
mena z agrev anj a masivno g tel a nepokret nlm izvorom
lote - jesu u ob11k u po lulopt1 (al. 2a .a ) ; a pr1
za grevanj u tanke ob11ku va l jaka oae v1a1-
na odgovara de blj1n1 pl oce (al . 2a . b ) . Kada s e 1s t1m ua l ov1-
rna zagrev a debe la (np r. za l imove s > 5 mrn) 1 zo -
terme tempera turs kog po l j a su deformi sane (sl . 2 8 . c) , U OdnOBU na
ma.s l vno t e la, zbo g promene toplotnog f l ukm na donjoj gran il:noj po-
vrA1ni.
a.
c .

51. 2 8. Raspodel a temperatura p r1 zagr e van ju
nepokre tnlm toplotnirn izv o rorn
Pod u tlca j em toplo tnlh tal asa, koji s e prost iru kroz mas u
tel a , pojedine s e z agr evaju do odred jene rnaksirnal ne t e m-
perature a zatim nasta j e sup rotan pr oces - h l adj enje.
Prome na tempe r a t ure u f unkcl j l v r emena , u s v im
tel a koje s e nal aze u temperatursk orn polju, naz1va se temps ra t u-
r Bkim cik t uBom. koj1 j e odredjen op§t 1m 1zrazom
T - T(xo'yo' zo' t)
qde au: xo , yo, Zo - koordinate razmatrane t a f:ke , a t - v r e rne .
Temperaturs ki c1klus (sl. 29 ) mo!e b1t1 : pr oBt 1 Btolen .
Na 81. 29 .a prixa zan je p r ost1 c i klus za j ednos l o j no zavarlvanje ,
a na 8 1. 29.b slol en1 ciklus prvog s l eja vl§eslo j nog
Temperature u poj e d1nim odnosno tempera tursko po-
lje . i njihova pr o ... na u t ok u vremena tj; tempera tur ski cik1us 1 ,

- 60 -
mogu se odrediti eksperlmentalnlm me r enjem 1 teorijskim pr or a-
c unom (analiticki i numericki).













Q.


Q.





Ureme ur eme
51. 29. Temperaturski ciklusi: a) prost , b)
4. 1 .1. Eks perlmentalno odred jlvanje t emperatur s kog clklus a
Savremeni metod! merenja temperature i njene promene u
toku zavar ivan ja omogu6uju dovol jno reglstrovanje termi c -
kih poj ava koj e p rate proces zavarivanja.
Danas s u u p rirneni s lede6i metod! merenja temperat ure i
njene promene u toku vremena:
- dir ektno - pom06u termoparova i x- y plsaca ,
- opt ickorn kame r om.
D 1 r e k t nom ere n j e t e m per a t u r e po-
mo6u ter moparo va zasniva s e na njihovom postavljanj u na odabra-
n lm mesti ma U odnosu n a aBU 1 povezlvanju sa plsac em radl
dobijanj a krive - tempe ratura - vreme .
Obllk t emperatur skih cik1usa s nimljenih termoparovima,
ugradjenirn ispod zavara , za REL, EPP i EFT postupke zavarivan j a,
p rikazan j e na 51 . 30 .
Krive tempe ratur5kog cik1usa odlikuju se: bra inom zagr e-
uanja , maksimaZnom i . h Zadjen j a. Eksperi men-
ta1no odredjene k r ive (51. 30) istovre meno pokazuju da je zagre -
vanje 1inearna, a h1adjenje ekspone ncijalna funkcija vremena.
Postav1janjem t ermoparova u po izboru r a zlic ito
uda1jen1m od oae §ava, koj e se ravnomerno kre 6e 1z-
vor dobijaju se krive date na a1. 31 . Najve6a brz i na
dT
i hLadjenja (v - at) postl fe se za ispod zava-
ra , pa zeta one trpe 1 najve6e promene pri zava rlvanju.

- 61 -
l-REL
2-EPP
J-EPT
500 / / "




OL-__ _L __
1 2.3 45 678910 20 304050 100 200 Joo
t , 8
SL 30. Temperaturski ciklusi zone isped navara
51. Jl. Temperaturski cik1usi za
tal!ke 1-4
Za ve61nu postupaka
elektroluc nog zavarlvanja
brzina zagrevanja je u
granicama 50-400 °C/s, dok
se pri elektrootporskom
iIi laserskom zavarivanju
dostiie brzina od 1000 °C/ s.
Pri ovako ve1ikim brzinama
zagrevanja strukturne pro-
mene ne odgovaraju ravno-
tefnim. Zbog toga se preob-
raiajne temperature celika
Al i A
J
podi f u u ob1ast vi-
§ih temperatura, taka da
cak i pri 1000 °c ce1ik mo-
imatl feritno- austenitnu
gradju. Za dati materijal i usvojene uslove zavarivanja maksimal-
ne temperature i vreme da se te tempe r ature dostignu zavise od
po1o!aja posmatranih tacaka (sl. 31), da1je us1ov1java i
razlike u novonastalim strukturama u tim oblastima poale zava-
rivanja.
Deo temperaturskog ciklufB od maksimalne temperature do 50-
bne naziva se tok htadjenja. Za ve6inu zavarljivih konstruktivnih

- 62 -
temperaturski interval ad aOO-500
D
e u toku hladjenja je
1 interval fazn1h prorrena (Y+Q).
U poslednje vreme 5e u tehnici sve vi§e primenjuju zavar-
Ijivi celiei povi§ene (jaclne), za koje 5e promena y-"o
odvija u temperatursKo m intervalu SOO-300oe; pa 5e zato karakte-
ristican interval toka hladjenja na BOO-300oe.
Iz praktic nih razloga cesto 5e odredjuje vreme koje ra2rna-
trana tacka 1z zone pod uticajem toplote provede u temperatursKom
intervalu faznih preobrazaja. Ova 5e vremena skraceno oznac avaju
sa t
a/5
odnosno tSI 3·
Osim navedenih karakteristlKa temperaturskih ciklusa zna-
cajno je odrediti i brzine hladjenja naroelto pri temperaturi ad
300
0
C,jer ana dosta utice na veliclnu sopstvenih napona u s poju
a time i na hladne koje pri tom mogu nastati.
Na osnovu proizilazi da je za ocenu zavarljivos-
t1 metala odredjenim postupkom zavarivanja bitno i poznavanje mo-
gu6nosti za promenu pojedinih delova temperaturskog ciklusa, na-
njegovog taka hladjenja.
Opt i k a k arne rase primenjuje za merenje tem-
perature na bazi infracrvenog koje emituje svako telo
i koje se ose6a kao toplota.
Ovo pada na t e rmoosetljiv detektor kamere, u ko-
me se toplotna energija u elektricni signal. Dobije-
ni signali se i §alju na osciloskopskl ekran na kome
se vizuelno pratlti kriva-termogram, iIi pak snim1ti i na
filmskoj trac1. S obzirom na i skupu aparaturu i znatne
te§ko6e ba!darenja temperaturske skale ovaj metod se kod nas
malo koristi.
4.1.2 Analltl ck l prorac un temperaturskog polja
Teorijski pristup za odredjivanje temperaturskog polja 1
temperaturskih ciklusa zasniva se na primeni osnovnih zakona ter-
modinamike koji se odnose na provodjenje toplote. U cilju prl-
rnene ovih zakona potrebno je najpre odrediti - iIi eks-
perirnentalno - kolicinu toplote koja se predaje zoni spajanja.
Ukupna 8naga t oplotnog lzvora lzracunava se prema slede-
dim izrazlma!
- za jednosmernu struju qu = UI
- za naizmenicnu struju qu Ulcos
- za 9asno zavarivanje qu = 13,4

- 63 -
gde je:
qu - ukupna snag a u W tj . J/s
u - napon luka u V, struje zavarivanja u 11., cos., - fa-
-ktor snage, VC
2
H
2
- protok aceUlena u l / h .
Sa gledi Ata zavari vanja potrebno je poznavati etvarnu
I.!.ktivnu) snagu izvora toplote (q), tj. toplotu i.kori§6enu
za zagrevanje zavarlvanog predmeta, koja je rnanja ad ukupne 8na-
ge usled toplotnih gubitaka .
Stvarna enaga 8e prema lzrazu
q = qu·ni
gde je: n
1
- koef1cijent 1skor1§6enja toplote (n
i
= q/qu < 1),
koji se kac odnos toplote odre d.jene kalori-
metarskom me todom 1 ukupne snage.
Za najvl§e Kori§6ene postupke zavarivanja koe-
ficijenta ni daju se u slede6im gran1cama:
REL
ni
= 0,70 - 0,85
EPP
n1
= 0 ,80 - 0 ,95
MIG 1
0,45 - 0,65
MAG
n1 -
GPZ n1 -
0,27 - 0,85
uglje-
nom e1-
'1
1
= 0,50 - 0,70
ektro-
dom
U praks1 se dejstvo toplotnog 1zvora izra-
!ava Unijskom enel'gijom aavarivanja qut j. po gons k om e nergi jom.
Kod pos tupoJca
defini§e se izrazom
zavarivanja linijska energija
ur
q 1 a lobbv z· I'l
l
kJ/cm
Ponekad se, kede je 0 iotom postupku, a se uticaj
promene parametara zavarivanja , daje lzraz bez 1 i' odnosno ZAne-
maruju se toplotn1 gub1ci jer au .talni za dati postupa k .
I za
g1ja pomo6u
gasno zavarlvanje mo!e
empir1jskog 1zraza
13,4.VC
2
H
2
idodv
z
.n
1
kJ/cm
se linijaka ener-
U 8vlm lzrazlma za V
z
j e brzina zavarivanja u cm/s.

- 64 -
Pri izvod j enju ugaonih §avova linljska e nerglja prl ruc -
nom zavarlvanj u mo! e se pomo6u lzraza
kJ/cm
a prl automatskom zavarivanju pod prahom (EPP)
kJ/cm
gde je a = debljina §ava u em.
_ A A Ana litidki pr or acun potja izvodi se sa
slede6im pretpostavkama:
- snaga toplotnog lzvora - tac kastog, I1nijskog, ·povr§ln-
skog - je konstantna za vreme zavarivanja, a toplotnl izvor ne-
pokretan ili se ravnomerno kre6e brzinom v
z
;
- toplota se prostlre prema Furljeovorn zakonu;
kad masivnog tela granicna povrsina se smatra adljaba t-
skarn,:
aT I = 0
an A
sto da je toplotnl fluks na povrsinama jednak
nuli 1 da je na njlma T = canst, tj. da nema toplotnih gubltaka;
- kod tanke 1 stapova okolinl se strujanjem (konve-
kcljom) predaje lzvesna toplote deflnlsana Njutnovlm
zakonom
dQA = a(T-To)dAdt 111 qA = a(T-T
o
)
gde je: a 'u W/m2K koeficijent razmene toplote strujanjem; dA -
element povr§lne je temperatura T; To - temperatu-
ra okolnog vazduha;
- usvaja se da su konstante materijala neza-
visne od temperature. Tu spadaj u:
- provodnost u W/mK
c - toplota prl stalnom prltlsku u J/kgK
p - gustina metala u kg/m
J
cp - zapreminski
toplotni kapacitet u J/m
J
K
a -

cp
koeficijent temperaturske provodljivosti u
2
m I s
- usvaja se da se fazne 1 strukturne promene u metal1ma
odvljaju bez lzdvajanja 1 tro§enja toplote.
*
Furijeov zakon q = - AgradT se napisati i u skal ar-
nom obliku preko komponenata vektora
gradT - + +

- 65 -
aT aT
= -hay' qz = -' az
gde je u opstem s1ucaju T = T(x,y,z,t).
Posmatranjem promene speciflcnog top1otnog f1uksa kroz
e1ementarni para1e1opiped ZUT-a (51. 32), za v reme dej5tva unut-
izvora toplote qi' izvodi se parci jalna diferencijalna
jednac ina prostiranj a top1ote:
a
ax ax
+
Ll, aT)
ay ay
+
L( ,aT)
dZ dZ
gde je:
qi -
izvora top1ote u
aT
brzina prornene tempera ture
a;::-
z
y ...-r----:7I
/
I
I d!J
J..--
":'/_-;-....IV d z
d:r.
x
+ qi
=
aT
c PTI
W/m
3
u K/s ili
S1 . 32. Promena top1otnog f1uksa
°C/s
provodnost A je funkcija temperature , pa stoga
i koordinata (x,y,z), jer razne tacke ZUT-a imaju i raz1icite
temperature. Buduci da nije poznata ana1iticka zavisnost
, = , (T) odno5no , = , (x,y,z) to se gornja jednac ina re s iti
rnetodima sarno aproksimacljom A. = canst.
U pra kticnim uslouima CBstO 8e aredu delovi komplikovanih
obtika, taka da nije mogude naci analiticko r ssenje Furi je -ove
jednacine iti se resenje dobija ua ve lika U takvim
stucajevima najefikasnij e au n u mer i eke met 0 d e .
Datja njihova prednost je sto 88 laka mogu ua eti U obair unutras-
nji topZote , zQvisnost oBobina materijaLa od
tempe ratur e i koordina ta kao i ne Zi nea r'l os t grani!nih u8 Zo ua.
Ovde su sarno rezu1tati ana1itickog resenja dife-
rencijja1ne jednacine provodjenja toplote, koja s e posle uprosce-
nja , s const svodi na linearan oblik (sto znal! i da su svi izvodi
na prvom stepenu):

Ka da se uvede ope rato r Laplasa
. 2 .2 a 2
--t + :""'1 + :-r
ax ay az
i.
1 koeflcljent a = -- doblja se
cp
.!! = a V2T + ql
at cp
- 66 -
Prl zavarivanj u pokre tnim l zvo r orn top!ote , koji
se ravnomerno kre 6e dui x- cse t e mperatursko po l j e ( 91. 3 3)
nije staciona mo U o dno su na ne pokre tnl koordinatni si s';.em x ,
y, z.
-20,,"
- 5
em
4
21/
V-
I"-
- /6 -/2
I.---"
V
I'.

- 8 - 4 fem
. -
Ir
x
I\..


."
y
51 . 33. Izoterme po1j a (ce l 1c na
ploca, s =10 nun, q:4,2 kW, vz =O ,l cm/ s)
Med jutim, aka se usvojl da se koordina tni s is tem krece
zajedno sa pokretnim lzvorom toplote du! ese x = , dobij a
se pokretnl koordinatnt sistem «( , y, z) i tzv.
tempe raturs kn po l j e . Ovo xvazistacionarno polj e mo! e se o b j a sni ti
analogijom sa vodenlm tal asima koj e s tvara bra d pl ove -
61 ravnomernom brzinom. Za sa oba l e stvore n i t a l as i
ntau stacionarni, tj. njihov oblik s e u oku menj a u
skladu sa udal j avanjem broda. Nasuprot tome, sa broda
talasi lzg1edaju nepromenl jivi u toku v rernena ; t o da se
onl mogu nazvatl kvazlstaclona rni §to ustva ri prividno
nepokre tni.
U ualovlma kvazistacionarnog s tanja tempera t ursko po l je
nema izvora toplote (ql - 0), pa s e difere nc i j alna
prostlranj a top1ote svodi na:

- 6 7 -
ave p a rcijalne linearne difer encijalne jedna -
cine mogu se odrediti tempera t urski c i k l usi s t vo r e ni nepokretnim
ill pokre tnim izvorima t o plote .
1. Nepok r etan topZotni izvor
Pri kratko vreme no m de l o vanju koncentrlsanog top l otnog iz-
vora u proi zvoljnoj t ack! 0 masivnog tela, tanke p l o c e i
(v . 51 . 27), maze s e za ne ku tacKu A de finisanu koordina tama
( x ,y , z) , odnosno (x,y) i (xl odred iti t emperat ura po isteku vre-
men a t , pomocu jednac ina:
- za mae i vno tel a
T ( R, t)
- za tanku pl.oc u T(r,t)
( -
= 0 e
4TT atcps
- ZQ Hap
T(x , t) =
o
lOe
c pA (ha t)
gde je :
(-
Q - kol i c ina toplote u J ; R = V x
2
+y2+z2 u m; r = V x
2
+y2 u m;
5 - debl j i na plac e u m; b
2
= 2ok/cps - koefl cijent r azmene t op-
l ate na g r a ni c noj t anke p l ace u l i s ; a
k
- koeficij e nt
konvekcij e u w/rn
2
K; b
1
= ak oS/ c pA - koefici jent r a zrnene t oplote
n a granicnoj povr §i ni § tap a u l i s ; S, A - obim odnosno povr s ina
poprecnog pres eka stapa urn, t j. m
2

2. Pok r etan i nepokr eta
n
t raj an iz v or t optote
U s lucaj u de l ovanja pokre tnog l zvor a t oplot e s t varne snage
q , b r zine v = x/ t duz a se x , temperatura proizvol jne tacke A sa
koordi natama za maslvno tel a (x,y , z) .1. tanku ploc u (x,y) nakon
isteka vremen a t , data je lzrazlma:
v
- ra(x + R)
- z a mas i v no t e la
T(R) = rnne
vx
- za tanku
T(r) =
gde je K (u) modlfikovana Beselova f unkcija prve vrste, c ije su
o
vrednosti u funkc iji argumen t a "un date u tablici 8 . Argumen t
"un se prema izraz u

u =
rJ?r +
V 4.
b
2
- < 10

- 66 -
za u > 10 kor1stl se asimptotska formul a
-u ,I. 1)
Ko(U) e V lu(1 -
Tablica 8. Vrednosti modifikovanih Beselovih f unkcija
u
Ko (u)
U
Ko (u)
u K (u)
0
0,0 ex> 3,0 0,0347 7,0 0,000425
0,1 2,447 3,2 0,0276 7,2 0,000343
0,2 1,753 3,4 0,0219 7,4 0,000277
0,3 1,373 3,6 0,0175 7,6 0,000224
0,4 1,115 3,6 0,0140 7,8 0,000161
0,5 0,924 4,0 0,0112 8,0 0,000146
0,6 0,775 4,2 0,00693 8,2 0,000116
0,7 0,661 4,4 0,00715 6,4 0,0000959
0,8 0,565 4,6 0,00573 8,6 0,0000776
0,9 0,487 4,8 0,00460 6,8
0,0000628
1,0 0,421 5,0 0,00369 9,0 0 ,0000509
1,2 0,318 5,2 0,00296
9,2 0,0000412
1,4 0,244 5,4 0,00238 9,4 0 ,0000334
1,6 0,188 5,6 0,00192
9,6 0,0000271
1,8 0,159
5,8 0,00154
9,8 0,0000219
2,0 0,114
6,0 0,00124
10,0 0,0000178
2,2 0,0893 6,2 0,00100
2,4 0,0702
6,4 0,000808
2,6 0,0540 6,6 0,000652
2,8 0,0438 6,8 0,000526
U matem ..
11teraturi
"u"8a dYe decimale.
daju se vrednosti
Ko(u)
za argument
Napred pokazane mogu se korlstiti za odredjlva-
nje temperatura u delovanja pOkretnog toplotno g izvo ra.
vafe posle isteka nekoq vremena t potrebnoq da u bli-
z1n1 razmatrane tacke nastane stabl1izovano temperatursxo polje.
Kada deluje trajan nepokretan toplotnl lz vor potrebno je
u prethodnlm jednaclnama stavitl v 0, pa se doblja:

- aa masivno tela
- 69 -
T(R) =
- aa tanku
gde je u =
rV:<
Najzad, za zavarivanja izvorom toplote velike sna-
ge koji se kre6e velikom brzinom, npr. EPP, se uzeti da se
toplota pros tire sarno u pravcima upravnirn na x-osu, koje se
kre6e izvor toplote. U tom temperature se izracunavaju
prema izrazima:
- za ma sivno telo (upravnl pravei su y i z)
r2
( )
= ....!L..- e- 4at
T y, z , t 2nJ:Vt
- za tanku (upravan pravac je y)
2
- *at
T(y,t) = 9 e
v.s Y4nat
gde je: r =
3. Odr edJivanje brzine hZadj enja
Brzina hladjenja se odrediti difereneiranjem dobije-
nih izraza za temperaturske cikluse po vre menu u toku hladjenja.
Tako se npr. pri polaganju navara na telo, za ta-
koje leze na x-osi po kojoj se kre6e izvor toplote , brzina
hladjenja odredjuje po izrazu:
gde je:
(T
k
-To) 2
v h - 2 W A--'::""'':::''-
9 f.
9Z - linijska energija luka u Jim, Tk - tempe-
ciklusa u °C, To - pocetna
se pri zavarlvanju tanke brzina hladjenja,
za koje x-ose, mo!e odrediti pomo6u i zraza : ·
3
2 (Tk-T
o
)
v
h
= 2WACpS 2 °Cls
9 f.

- 70 -
Najzad se za polaganja navara na ve6e debl j ine , 111
pojedinih zavara kad vl §eslojnog zavarivanja, veza
izmedju brzlne hladjenja 1 tempera ture Tk odredjuje pomo6u i zra-
za:
gde je vrecinost koeflcijenta k data na 51. 34 za prethodno izra-
te vrednos ti
k f,.
f,'
','
',.





1 2ql
-
6

"\.
'"
0.'
.,6
1 2
/
3
, ,
if
51. 34. Dijagram za odre-
djlvanje k
Sa stanovl§ta struk-
turnih promena prl zavarivan j u ce llka,
korlsno je odrediti brzinu hladjenja
u oblasti najrnanje stabl1nastl auste-
nita, to u temperaturskom inte r-
valu 1spod temperature Ar
1
teea 800-
500°C). 5toga se za proracun brzine
hladjenja, u praks!, uzima da tempe-
ratura Tk odgovara aritmetickoj sre-
din! gornje i donje graniee najrnanje
stabilnostl austenita, tj.:
Tk = t(BOO+sOO) = 650°C
U su§tini temperatura Tx treba da bude ona pri kojoj se odigra-
vaju strukturne promene austenita za konxretnu brzinu hladjen ja.
Kada se raspola!e snimljenim temperatursklm cik1usima za-
varivanja (v. 81. 30) mo!e se odrediti hrzina h1adjenj a
u svakoj pa i za temperaturu aus-
tenita (T
k
) i po potrebi korigovati temperaturski ciklus.
Na se grafickim putem, pomocu odgovarajuc1h
temperaturskih c1klusa, moze odred1ti brzina hladjenja tacaka
ZUT-A koje ne na os1 x.
lako se 1z jednaclna temperatura 1
brzina hladjenja u pojedinirn zone uticaja toplote, Ipak
je to nedovo1jno da se predvlde strukture u toj zon1, stoga
su pri zavar1vanju uslovi zagrevanja i hladjenja takvi da se
konacno uvek ne dobijaju strukture. Drug1m recima, pri
zavarivanju nije dov01jno poznavati same sastav osnovnog materi-
ja1a i njegove strukturne promene pri zagrevanju i hladjenju, do-
atlgnute temperature 1 odgovaraju6e brzlne hladjenja, da se pred-

- 71 -
vidl struktura. U torn srnislu obavljaju se brojna, dugo-
trajna i skupocena dilatometarska i spitivanja pojedlnih
i odgovarajuci KHZ - dijagrami odnosno anlzQ-
terrnski dij agrarni (kontlnualnog hladjenja) u uslovirna zavarivanja.
Za neke KHZ - dljagrarni dati su u literaturi, pa se z a
poznate brzine hladj e nja 1z austenltnog po drucja predvideti
i odgovara.iuca struktura posle zavarlvanja. Aka postojeca brzina
hladjenja aaje strukture kaljenja martenzitne odnosno beinitnc
tran!formacije, je u vecini slucajeva nepovoljno, preduzima-
ju se mere da se brzina hladjenja smanji.
Navedeni izrazi za pro racun brzine hladjenja ukazuju da se
ana maze umanjiti povecanjem pocetne temperature tela (T ), tj.
o
predgrevanjem pre zavarivanja, kao i pove6anjem linijske energije
zavarivanja q l odnosno izmeno m parametara zavarivanja.
Os nove toplotnih pojava, koje su ukratko izlozene u ovom
poglavlju, potrebne su za ra zumevanje promena, ter-
micke obrade i sopstvenih nQPona prouzrok.ovanih zavarivanjem.
Za proracun temperaturskog polja trcba poznavati ter-
rrof izicke ·konstante materijala koje se rnogu nac1 U odgovarajucoj
literaturi. lako su na prvi dobijenl izrazi za ·tempcratq-
rsko polje i temperaturske cikluse s lofenog oblika, izracunavanje
temperatura u pojedinim ne predstavlja danas veee teskoee
jer se racunskim rnasinama velikih moguenosti. Zahvalju-
juci tome se iei i na proracun temperature na veoma rnalim
rastojanjima, sto daje dosta vernu sliku stvarnih terrnickih cik-
lusa u zoni uticaja toplote. mogu se uzeti i korigovane
vrednosti nekih konstanti u zavisnosti od tempera-
ture, npr. I. = I.(T) , c - c(T) , a - a(T) .

METALURSKI PRoeESl I PROMENE PRl' ZAVARIVANJU
1 TOPLJEN.TE METALA I OBRAZOVANJE
Stvarni toplotni protok (q) koj i zavisi od vrste topl o tnog
lzvora 1 tehnolo§kog postupka uvod! se u toku zavarivanja lokalno
i celuje na dec osnovnog 1 dodatnog materijala. Pod uticajem uve de-
ne toplotne energlje, se dejstvo najbolje izra!ava
linijskom energijom, dolazi do zagrevanja i lokalnog topljenja 05-
novnoq 1 dodatnog materijala. Osirn toga, toplota se provo-
djenjem prostlre kroz osnovni materijal, a njeno de lovanj e u poj e -
dinim ZUT-a lzra!ava se ciklusima zavarlvanja,
odnosno promenama u svojstvima osnovnog materijala.
1.1 TOPLJENJE OSNOVNOG MATERIJALA
Parametri zavarlvanja, pored osobina metala
1 njegove rnase, bltno uticu na pojave lokalnog zagrevanja i top-
Ijenja materljala, kako osnovog take i dodatnog, odnosno na obra-
zovanje metalnog kupatl1a 1 njegovo kao i na struktu-
ru 1 svojstva spoja.
Obllk i metalnoq kupatila, obrazovanog od delo va
ra8topa osnovnog 1 dodatnog materljala se prakti c no odrediti
ako 8e naglo preklne zavarlvanje 1 uvede komprlmovani vazduh. Time

- 73 -
se istisnuti r astop , a nastal e udubl jenje odgovara po obli -
k.u i dimen z i j ama metalnom kupatilu . Hetalno kupati l o,oblika prema
51. 35, odredj e n o je duzi nom (L) , sirinom (b) i dubinom (h) ; pre-
me§ ta se a s e zavari van j a o dredjenom b r zinom, taka da je pred-
nj! deo metalno g k upa t ila uvek u tecnom stan j u, dole. se na njegovom
L zadnjern de l u odvi ja 510-
A


[;:/'l..

....,
V;//
A
/

- -
(XX
.0-
"
I
s1 . 35. Oblik metalnog kupatila i sava
jevito i 5ukcesivno ocvr-
scavanj e , iIi drugim re-
eima o brazuje say.
Ako je poznata stva-
rna s naga topl o tnog i zvo-
ra (q), termicka provod-
no s t osnovnog ma t eri ja! a
(A) i n j egova t empera t u-
ra topljenja (Tt) , moze
se , pri navarivanj u ma-
si vnog te l a , lzrac un a t i
duz ina metalnog kup a t ila
prema izrazu
L = ...-", q-",,-
2nLTt
Vreme (t ) z a k o j e s e meta l zavari va c kog kup a tila na l a z i u
tec nom s tanju, o c i g l e dno se i z rac una tl pornocu kupa t i l a
(L) i brzine zavar i v anj a ( v )
z
L
t = - =
V
z
9
2 1r1.. v .Tt
z
Da bi me t a l pas edavaa asabine adrnah
posle zavariv anj a i be z a brade ili drugih mera , n jegov he-
mijski sastav ug lavnom s e raz likuje ad osnovnog materijal a . Prakt i-
eno se hemijski s a stav rne tal a reg ul i sati odgovar aju6im
lzborom dodatnog ma ter i jala i stepe na me sanja osnovnog i dodatnog
materijala. udeo dodatnog mat e rijala U o brazovan j u sava maze se iz-
rac unat l pomo6u l z raza
Ap
Y d = "A--"+TK-'
p t
a udeo osnovllog mat e l'ij a la izr azom Yo
At
=
Ap+At '
gde je: A - povr§ ina popun javanj a (51. 36) , At - povrsina top lje-
nja; prl iome mora biti l s pun jen uslav Yd + Yo: l. Teorijski posmatra-

- 74 -
n6 sadrfaj nekog hemijsko e1e-
menta ( M§> u meta1u mofe
se odredlti na osnovu pozna tog
tog elementa u osnov-
nom materljalu (Mo) i u doda-
tnom materijalu (M
d
)
S1. 36. Presek
U stvarnlm uslovlma zava-
rivanja nastaju metalurske re-
akcije lzmedju rastopa 1 gasova,kao i rastopa i troske. Zbog toga
mofe do6i do isparavanja nekog sastojka, leglranja sava nekim e1e-
mentima iIi oksldacije drugih elemenata, pa te se stvarni sadr!aj
posmatranog elementa u §avu razlikovatt od teorijskog za 6M. To
dalje da se stvarnl udeo nekog hemijskog elementa u metalu
(M
st
) mofe pomo6u izraza
§
Vrednast adstupanja + 6M maze se adrediti za dati pos-
tupak 1 tehnologlju zavarlvanja.
1.2 TOPLJERJE DODATNOC MATERIJALA
Zavisno ad 1 postupka zavarivanja, zagrevanje 1 to-
pljenje dodatnoq materljala nastaje delovanjem toplote qasnoq pla-
mena, D!ulove toplote, toplote luka 1 druqlh toplot-
nih izvora.
Istopljenl dodatn1 materijal - zice, ob1ozene elektrode,
elektrodne zlee i se gravltacljom i drug 1m silama
u metalno kupatilo,u
u stepenu od 10-100\
vanja, ltd.
kame se me§a sa rastopom
zavisno od obllka !leba,
osnovnog materljala
tehnologije zavari-
Kapl lstopljenoq metala odvajaju se od dodatnoq materijala
u 1 obllclma, tako da pri njihovom prolasku
atmosferu na putu ka metalnom kupatI1u, do1azi do dodira sa
gasov1ma, toplteljima iIi rastopom troske.
U npr. REL zavarivanja, prenos rastopa elektrode
odvlja se kroz stub luka (sl. 37). Prl tom se broj 1
kapi menja u Airoklm granicama u zavisnostl ad vrste e1e-
ktrode 1 debljine obloqe. Prenos u obllku krupnlh kapl karakteris-

- 75 -
je za elektrode sa tankom oblogom i malim jacinama struje
zavarivanja, dok se prcnos sitnim kapima ostvaruje pri zavarivanju
a
51. 37. Proces stapanja pri REL zavarivanju
debelo oblozenim elektrodarna i strujom velike jacine.
Na prelaz kapi cd elektrode ka zavarivanom delu ne
sarno sila zemljine vee i plazma luka,kao i
sile uz pojavu tzv. pinch effect- a. Zbog toga smer prenosenja ka-
pi ne zavisi ad pol arlteta i po16zaja zavavarivanja,jer su navede-
ne sile vece ad gravltacione,pa je zavarivanje moguce izvoditi i
u prinudnim polozajima npr. iznad glave.
Topljenje i prenos kapi praceno je i pojavom isparavanja ne-
kih elemenata metalnog jezgra i obloge e lektrode, povecanjem zap-
remine i pritiska s to dovod! do rasprskavanja dodatnog materijala
i pojave dima, odnosno gubitka metala i toplote, smanjenja vidlji-
vosti i zagadjivanja okolne sredine. Ove pojave se naroc ito iSpo-
Ijavaju kada se zavarivanje lzvodi sa elcktricnim lukom ve6e
ne i vislm naponom,ili u slucaju pove6anog necistoea u
metalnom jezgru elektrode, odnosno neodgovaraju6e obloge.
Pri dodiru kapi rastopljenog dodatnog mawrijala sa ga90-
virna u stubu luka dolazi do oksldacije i rastvaranja nekih gasova
u rastopu. Kako se istovremeno sa metalnim jezgrom topi i obloga,
to rastopljena obloga elektrode obrazovati tecnu trosku eko ka-
pi 1 iznad metalnog rastopa . Kratkotrajnim dodirom rastopa troske 1

- 76 -
netala nastaju hemijske reakcije .pri vlsokim temperaturama.. koje
su i pirometalurgijl.
Slo!ene i kratkotrajne hemijske reakcije (promena hemijskog
sastava, oksidaclja 1 i uslev! hladjenja poale
na hemijski sastav, strukturu, svojstva i oblik
nastalog §ava.
Budu6i da se u metalnom kupatl1u me§aju rastopi dodatnog 1
osnovnog metala dejstvom s11a (elektro i
kih) koje deluju odozdo ka povr§ini, to se posle za-
pa!a neravnomerna povr§ina liea §ava (v. s1. 13) nastala zbog pul-
ziraju6eg dejstva pomenutih si1a i sukcesivnog Pri
torn se sa tankom oblogom dobijaju grube povr§l liea !ava, dok debe-
10 oblo!ene elektrode daju glatku povr§1nu sa gotovo neprlmetnom
"gusenicom" •
Zavisno od osnovnog materijala i namene konstrukcije, oda-
brana elektroda mora da ispuni odredjene uslove u pogledu hemijs-
kog sastava i svojstava, jer se hemijski sa-
stay i svojstva osnovnog rnaterijala uglavnom razlikuju od dodatnog
materijala i, u ZUT-u se menjaju u toku procesa zavarivanja. Kao
§to je vee spomenuto, hemijski sastav metala §ava uslovljen je sa-
stavom osnovnog materijala i hemijskim elementima koji prelaze iz
istopljenog metalnog jezgra i obloge elektrode. Proces obrazovanja
§ava praeen je legiranjem, oksidacijom, (dezoksida-
cijom, desumporizacijom, defosforizacijom) i drugim termickim po-
javama.
Kvantitativno se prelaz hemijskog elementa iz dodatnog ma-
terijala u metalni rastop izra!ava odnosom
gde je:
- 1Mel§ - sadr!aj odredjenog hemijskog elementa u §avu u %,
- jMelE - sadr!aj tog elementa u dodatnom materijalu.
Utvrdjeno je da se prelaz hemijskog elementa u rastop meta-
la §ava odvlja:
... pojavama i reakcljama u medjuprostoru
lzmedju toplotnog izvora i osnovnog materijala, npr.stubu luka; i
-hemijsklm reakcijama izmedju rastopa §ava i troske.
Zbog slo!enosti svih pojava (disocijaclje, oksidacije, 15-
paravanja, prelaza elemenata 1z rastopa u trosku 1 obrnuto, difu-
z1je, ltd. ), njihovog odv1janja na vlsoklm temperaturama i za krat-

- 77 -
to vrerne, uz rastvaranje i izdvajanje gasova u i stvaranje
nemetalnlh ukljucaka 1 drugih svojstva spoja i sava za-
vise u velikoj mer! od vrste i kvaliteta prlmenjene elektrode i
refima zavarivanja. Za uspe§no izvodjenje odredjenog zavarenog
spoja raspola!e se danas vellkim a sortimanom dodatnog materij ala
(elektroda, i dr.) sa te!njom njegovog daljeg pro§irenja.
Za potrebe bitna je stvarna kolicina istoplje-
nog dodatnog materijala koja u jedinici vremena prelazi u metal
Stvarna kolicina predstav lja zbir mase metala istopljene fi-
ce, mase legiraju61h elemenata iz obloge iIi cistog fe leza iz ob-
loge, umanjen za velicinu gubitaka usled rasprskavanja i oksida-
clje. stvarno unesenog dodatnog materijala u say izra!a-
va se koeficijentirna topljenj a elek-trode u g/A.s ill g/A.h.
Velicina koeficijenta topljenja kre6e se u granicama 9-14
g/A.h za elektrode i 15-20 g/A.h pri zavarivanju pod
praSkom.
Ovi koeficijenti topljenja i se odredjuju pre-
rna standardu JUS C.T3.D02.
1.3 HEMIJSKE REAKCIJE U RASTOPU
Kao §to je ranije pomenuto proces zavarivanja topljenjem
odvija se u uslovima manjeg ili veceg uzajamnog delovanja (inter-
akcije) rastopljenog metala i okolne atmosfere. Stoga se ne maze
izbeci ispar avanje nekih sastojaka legure, rast varan je gas ova
iz vazduha (apsorpcija) i sagor e van je nekih elemenata iz osnovnog
i dodatnog materijala. Osim ovih §tetnih pojava, u procesu zava-
rivanja maze se pomocu metalur§kih reakcija izvesti pr ecisdav anje
(rafinacija) 1 legiran je metala s ava.
1.3.1 Isparavanje
Pri zavarivanju otvorenlm lukom ne moze se lz-
be6i isparavanje nekih sastojaka metala. To dovodi do promene he-
mijskog 5astava metala s ava, pa i njegovih osobina.
Kada se zavaruje isparava Mn, a pri zavarivanju obojenih
metala 1 njihovih legura isparava ju Mg, Pb, Zn. Pored stetnog de-
jstva na osobine spoja, lsparen ja nekih metala (Zn, Pb) su otrov-
na i opasna po zdravlje
Kolicina isparenlh sastojaka se urnanjltl ako kapljice
metala ostaju §to kra6e vreme u prostoru elektric nog luka, sto se

- 78 -
zavarivanjem kratkim iukom. Pri zavarivanju mesinga, 16-
paravanje ainka se mo!e jedino primenom 9a&n09 zavari -
vanja 1 t o oks1d1§u6eg plamena. U postup aka
zavarlvan ja, isparenl e l ement se onadoknadjuje njegovim pove6anirn
u dodatnom mater1jalu 111 za§ t1tnom pra' ku.
1. 3.2 Apsorpclja gas ova u
Gas av! se mogu rastvarati u metallma sarno aka se prevedu
u a tomn1 obl1k 1 ako ne gra de sa metal1ma jonska jed1njenja . U
takve e1emente spa daju vodoni k 1 aB o t. Ki s eon i k je oksidacioni
element , pa se zato u !elezu rastvara sarno u vidu oksida
FeD. Bez ob zlra da 11 se navedeni gasovi rastvaraju direktno u
metalu (H
2
, N
2
) 111 u v1du oks1da (0
2
) , on1 pogor§ava ju
osobine §ava 1 narusavaju rou jedrinu stvaraju61 porozna mesta.
Poroznost metala posle dica je slede6ih hemijskih reakcl j a
2[H] + [0] +
H ot
2
; [c] + [0]
+ cot
2[H]
+ [H
2
] t I
2[NJ
+ [N
2
) t
goo srednje zagrade poka zuj u
da je gas
1z metala a vertika-
lna
strelica da gas odlazl u
spolj nu atmosferu.
Rastvorljlvost gasova u metalu zavlsl od parcljal-
nog prltlska qasa lznad kupat11a, temperature i vrs-
be metala. U me t alu rastvorljlvost gas ova se menja
5
", 2 5
o
o

, 20
N
E
15
..,
--

0 1 0
"

5
H2 ,
E 0
500
N2 .J.
- ,

I
,
HZ
0 , o J
..
4:c?-
I

! -
-,

0
N
0 , 0 2
"
I
I
i
I

I HZ
u
:..:
I 6
Ii 2
0 . 01
1000 1800
Te mp e r a tura 0c
51. 38. d1jagram rastvorlj1vost1 vodon1ka 1
azota U g'votdju

- 79 -
sa temperaturom a sa promenom kristalnc g radj e . Skokovl-
be promena raatvorljivosti gas ova nastaju pri temperaturama fa z -
nih promena u metalu (sl. 38). Nagl a promena rastvorljlvostl ga-
sova za vreme faznih preobra!aja mole lzazvatl poroznos t s ava i
pojavu neatabllnih rastvora sklonlh star enju.
Xoncentraclja nekih gaaova, npr. CO
2
, u tefnom metalu za-
kupatila mo!e se smanjltl lntenzivnlm me§anjem
metala, Ito ae poati!e prlmenom jednosmerne struje obrnute pol a-
moati 1 skra6enjem luka. §tetnih gasova u
metalu lava mo!e se smanjitl i meta lur§kim reakcljama izmedju sas-
tojaka u oblozi 111 prahu uz obrazovanje jedinjenja nerastvorlji-
v.1h u metalu lava, koja zatim isplivavaju iz rastopa.
d.tovanje kis60nika
Okaldaclja metala u procesu zavarlvanja mo!e nastatl
ktno 1 reakoijama raamene lzmedju metala §ava 1 oksida iz troske.
Direktnoj oksidaciji podle!u kapljice dodatnog materijala
aa vreme njihovog form1ranja i prola!enja kroz medjuelektrodnl
proatorl ta vrsta oksidacije mo!e se prlkazati op§tom
za bilo koji metal:
Me + 1/2°
2
• MeO
Okaldaclja zasnovana ne hemijsklm reakcljama razmene lzme-
dju metala (1) i oks ida troske (2) mo!e se prikazati hemijskom
jednal!incm
Me(l) + Ma(2)0 • Ma(l)O + He(2)
+
Smer o4v1janja reakcije direktne oksidacije zavlsi od pa-
rcijalnog pritiska kiseonika iznad kupatila. Pri za-
varivanju u inertnlh gasova, parcljalni pritis ak kise oni-
ka je veoma nizak (mali sadr!aj °
2
), pa ne nastaje me -
talne kapljice ve6 razlaganje prethodno stvorenih okslda. U osta-
lim naataje oksidacija (sagorevanje) nekih sastojaka
dodatnog materijala. 5klonost ka oksidaclji odgovara redosledu
Al, Ti, C, 5i, MIl, Fe pa po tom redu ldu 1 gubici legirajuC!ih
eleu.nata lz dodatnoq materija).a.
o metalu mogu postojati 1 gasovtti proizvodl
okaidac1je. evrsti proizvodi oksldacije lsplivavaju u trosku lli
oataju u .. talu u v1du sitne dlsperzije kao npr.
Al20j u Naprotiv, u lequrama Al, oksid Al 203 tone u donje
aloj.v. lava ill a. talo!1 na iv1cama oanavnog remete-

- 80 -
61 metalnl kontinultet na granicama rastopa. Gasovitl proizvodl
oksldaclje odlaze u spolja§nju atmosferu 111 ostaju zarobljeni u
metalu §ava U obliku mehurova.
Kiseonik obrazuje sa gvo!djem:oksid FeC temperature top-
ljenja tt = 1360
o
C; Fe
3
0
4
(FeO.Fe
2
0
3
) 1 Fe
2
0
3
(tt = 1530
o
C). u
. gvo!dju rastvara se sarno Fea koji moze nastati slede6im
hemijskim reakcijama:
2Fe+0
2
= 2FeO
Fe + CO = FeO+C
Fe+C0
2
= FeD + CO
Fe+H
2
0 = FeO + H2
Pored toga, Fee moze da nastane 1 1z povr§inskih okslda
(Fe
3
0
4
) tj. rdje. Pri zagrevanju vlaga isparava, pa kise-
onlk nastao dlsocijacijorn vodene pare u zont elektricnog luka po-
ve6ava parcijalni pritlsak kiseonika, i izazlva reakciju
4Fe
3
0
4
+ 02 = 12FeO + 302
Cd ukupne kolicine Fea u tecnom metalu §ava jedan deo se razlaze
prema jednacinama:
FeO + C = Fe + CO
FeC + Fe)C = 4Fe + CO
Gas CO izlazi iz rnetala sava sve dok gornji slojevi sava ne ocvr-
snu pa je stoga povoljnije sporije hladjenje,jer se time omogueu-
je da veei dec ovog gasa izadje iz Preostale kolicine CO
stvaraju stetne gasne mehurove u metalu sava.
oksid FeO rastvara se u rastopu celika, a u
lorn metalu sava nalazi se u obliku nernetalnih U tecnom
sistemu Fe-FeO kiseonika odredjuje se po
log(% 0) = - + 1,935
gde je T - apsolutna temperatura u K.
Oksidni ukljucci FeO remete rnetalni kontinuitet sava i ti-
me mu pogorsavaju mehanicke osobine.
Dea oksidacijom se koncentracija kiseonika u meta-
lu sava. U principu se dezoksidacija obavlja na dva nacina:
- dlfuzijom FeO u trosku,
- razlaganjem oks ida FeD.
Difuzna dezoksidacija nastaje na granici troska - metal,
pr1 nastaju jed1njenja 2FeO.S10
2
111 2FeO.T10
2
koja 1sp11va-
vaju u trosku.
Oezoksidac1ja razlaganjem oks1da FeO nastaje u metalu §ava
pomo6u elemenata ve6eg hemijskog aflniteta prema kiseonlku od gvo-
ldja. rekac1je dezoks1dac1je su;

- 81 -
[FeO] + [e]- + COt + [Fe ]
2 [FeO] + lSi] + (S10
2
) .. [Fe ]
[Feo] + [Mn] + (MnO) + [ Fe]
gde srednja zagrada da je sastojak 1z .§ ava, mala da sa&-
tojak prelazi u trosku a vertikalna stTe lica da gas o dlazi u spo-
Ijasnju
DezoKsidacij a aluminijumom se redje koristi,jer au takvl
savovi skI on! prsllnama pri udarnorn opte re6en j u na povls enim tem-
pera turarna.
Posledica reakcij e FeO sa C jeste smanjenje C 1
o u metalu s ava , jer gas CO 1z1az1 1z s ava. Mada to sni f enje kor i-
sno deluje na osobine sava , nepovoljno je §to maze nas-
tati poroznost sava zbog na stajanja gas nih mehurova narocito pri
niskom sadrz aju Si.
Losa strana dezoKsidacije sava razlagarijem okslda FeO j e
mogu6nos t zagadjenja s ava nemetalnim ukljucclma nerastvorljivim u
troski. Najbolje je primeniti vise dezoksidatora, jer se tada
stvara niskotopljiva troska koja lako isplivava na p ovr §inu i ve-
zuje vel1ke kolH5ine oksida. Na taj nacin r a ste metalur§ka cvr s -
to6a §ava.
Stetno de Zovan je v odonika
Na visokim temperaturama elektrlcnog luka nastaje najpre
disocijacija vodene pare
+
+
a zatim jonizacija molekula vodonika
eime Sll stvoreni uslovi za njegovo rastvaranje u tecnam metalu.
Atomni vodanik ima precnik manji od parametra kristalne re§etke
ve6ine metala, pa se u njima rastvara srazmerno temperaturi (sl.
38). Pri hladjenju metala §ava nastaje difuzija atoma vodonika 1
njihova sjedinjavan j e u molekule . To je pra6eno pove6anjem prec-
nika taka da vodonik vi §e ne da prolazi kroz kristalnu re§e-
tku celika. Zbog toga se molekularni vodonik nagomilava u tzv. re-
zervoarima stvorenim uvarenom troskom ili izla! enjem gasova (CO,
CO
2
), stvaraju6i pritisak od nekoliko stotina pa do nekoliko hi-
ljada bara. Pri niskim pritiscima nastaje gre §ka U obliku gaBnih
mehurova , a pri vi§im pritiscima nastaj u mikr opr s l i ne . Obe gre§-
ke mogu nastati kako u osnovnom materij a lu, tako i u ZUT-u.

- B.2 -
Prlauatvo vodon1l<a u .. talu Java taJko ja otkrlt1. Tel< prl
bpltlv""ju aate.anje,. na praloamim povrJin_ nutaju loptuta
udubljenja tav. "rlblje oI!l", Ito ukaauje na priauatvo vodonlka.
Vodonlk 1 indlrektno ...... atvorltl g ..... lDBhurove redukel-
jom okelde !'eO,
[!'eO) + [S2) - [S20) + [Pe) ,
• jedln javan jam aa aUllpe)l"'''
[S2) + [s) - [S2
S
)
111
[FelC) + 2 [S2) - [cs.) + J[Fe)
Reaultet ovih ball1jakih raakelja je atvaranje mahurova vo-
clena pare (S20) , aumporovodonlka (S28) i metana (CB.) kojl oataju
u _talu Java ili ZOT-u.
Vodonlk doapeva u lav ia vlalnih obloga elektrode
111 praba, vlalnih i aardjalih lviea oanovnog ... terijala i rulaga-
; DjeJII organakih jedlnjenja kao Ito au boja, ulj., ..... t. Zbog toga
- '. j. valno auJenje elektroda 111 praba pre &avarivanja, odatranjl",a-
,
nj. vlage i sa lv1"a oanovnog materijala. Oalll toga, '
la .avarlvanje dodaje .. CaF
2
koji trajno V'8zuje vlaqu.
.. tno, vodcmlk aa nakim metalima gradl 1 ball1jaka jedinjenja,
npr. NbS, VB, TiS
J
1 NaB, C&B
r
Prl te8p8raturama luka nutaje okaldaeija jed-
"Og clela asote pre...
N2 + 02 : 2NO,
dok .. drugi deo jOlllauje pre ...
+
U _talu rutvaraju .. NO i tako de _ u rutopu:metela
Java aogu pojavitl Inatoe rutvorenog aaota. 8nilav""jeJII
ta..,.rature lapod 900
0
C j.d"" deo aaota, r ... tvo .. n u aetalu Java,
abraauj. nltride lel.aa Fe
2
N 1 Pe.N a drugl cleo oataje u evratom
r ... tvoru y-.... tke. Raatvorljlvoat asota u a-ra"tkl qvoldja opa-
da sa snizenjem temperature prema sliei 38. Ako
.. _tal "va bladl .. latlvno _llkCIII brainoa, vllek azote oataje
aarabljan u a-Fe, j.r j. aa nj.govu dlfuaiju potrabno odredjano
U toJr:u vr.8aDa lsluauj ... vi.lak •• ot. 1. r_tvora

- 83 -
i sa obra=uje nitride Fe
2
N, Fe
4
N. Zbog toga se u toku
vremena pove6ava tvrdo6a a opada plasticnos t i
pojava se naziva disperzno starenje iIi otvrdnjavanje.
§tetno delovanje azota se umanjiti aka se elektrodnom
materijalu dodaju elementi koji grade stabilne nitride i karbide
(kao su AI, Mg iIi veoma stabilne nitride npr. Ti, Zr, V, Nb,
Ta). Ovi element! grade jedinjenja sa azotom 1 ugljeni-
korn koja su stabilna 1 na -sobnoj temperaturi, pa time smanjuju
slobodnoq azota.
I pored s ,tetnog delovanja azota, on je u austenltni.m
elroa koristan sastojak u kolleln1 ad aka 0,2 %. Azot deluje kao
y-geni element (auste nizator ) po jacini austenitizacije jednak
ugljeniku, a 30 puta od nikla.
U sadrzaj azota iznad 0,2 % stetno de-
luje na zavarljivost, jer povecava tvrdo6u 1 krtost 1 izaziva dis-
perz1ono starenje metala sava.
1.3.3 (rafinacija) metal a
Metalur§ke reakc1je u metalu §ava mogu imati takav tok da
umanje sumpora 1 fosfora u metalu §ava. Osnovn1 je cilj
raf1nac1je da se sniz1 ukupna sumpora, posebno jed1nje-
nja FeS koje se dobro rastvara u ce11ku a slaho u troski.
Preci§6avanje je naroe1to s obzirom na sklonost sumpornih
jedinjenja ka segregaciji i obrazovanju dvojnih ili trojnih lako-
bopiv1h oeubektikuma koji mogu prouzrokovat1 vruce prsline.
Desumpor1sanje se izvodi pomocu elemenata koj1 1maju vee1
hemijski afinitet prema obrazuju sulfide,
temperature topljenja bliske 1 rastvorljive u troski. To
su element1 Mn i Ca koj1 sa FeS stupaju u hemijske reakclje:
[Fes] + (MIlO) + (MIlS) + (FeO)
[FeS] + (CaO) + (CaS) + (FeO).
Ova reakcija je efikasna sarno kada je MIlls ve6e od 22.
Iz analize ravnote!nih stanja ovih reakcija proizilazi da efikas-
nost desumpor1zacije zav1s1 ad koncentracije MnO, CaO, MnS, CaS
1 FeO u trosk1 1 koncentracije Mn u liavu, lito se mote prikazllti
1zrazom
[S J
(MIlS) (CaS) (FeO)
D [Mn) (MnO) (CaO)

- B4 -
Odavde sledi da se najrnanji sadrfaj sumpora [5] u metalu §ava po-
smanjenjern MnS, CaS 1 FeO i pove6anjem MnO i CaO u troscl
i [MnJ u
Odstranjivanje fosfora mogu6e je hemijskom reakcijom meta-
1a sa trosKom. Proces se odvija u dve etape: naj-
pre nastaje fosforpentoksld P20S' a potom trajno kompleksno jedi-
njenje sa oksidom kalcijuma. Ova hemijska reakcija odvija se pri
temperaturl bllsKoj solidus 11n1j1. Izdvajanje fosfora je uspe§ni-
je ukoliko je ve6a koncentraclja CaD u troski i ukoliko je
nost troske ve6a. U §avovima lzvedenim pod slojem kisele troske
izostaje prevodjenje fosfera u trosku, wag toga au slabije 050-
bine metala §ava.
1.3.4 Legiranje metala §ava
Legiranje metata Java mo!e se ostvariti na vire
Osnovni uvodjenja legiraju6ih elemenata preko elektrodne 11-
ce se primenjuje pri zavarivanju u za§tlti qasa, zavarivanju pod
troskom 1 EPP zavar1vanju visokolegiranih Pr1 REL zavari-
vanju, leglraju61 elementl se uvode u obllku ferolegura 111 praha
cistog metala u oblo.i. Isto tako se primenjuje uvodjenje legira-
ju6ih elemenata u metal §ava 1stovremeno 1z elektrodne !ice i pra-
ha kad EPP postupka. Najzad se legiraju6i elementi mogu uvesti u
Iretal §ava r:edukcijom oksida kojL se nalaze u troaki. Ovaj
se primenjuje pri EPP zavarivanju niskougljenicnih i niskolegira-
nih U tom 'redukcioni element je Fe izaziva po-
rast sadrlaja Mn i Si u metalu §ava.
Uvodjenjem legiraju6ih elemenata u metal §ava obavlja se
nadoknada tog elernenta za iznos smanjen usled isparavanja i oksi-
dacije; treba imati u vldu da je legiranje efikasnije preko lice
nego preko obloge ili
1.3.5 Utlcaj dlfuzije u procesu zavarivanja
Pojed1ni atom! u rogljevina. kristalne re§etke mogu dobit!
ve6u energlju od srednje vrednostl za datu re§etku,zbog fluktua-
clje tj. kolebanja amplitudnih vrednosti unete toplotne energije.
Ovakvl atom! mogu da aavladaju energetsku barijeru koja ih zadr-
!ava u ravnot8!nom polo!aju i da zauzmu nova lntersticijalna mesta.
Prazno meato, ili vakancija (lat. vacantia), koje tako nastaje mofe

- 85 -
biti popunjeno jednim od susednlh atoma sto je utlcajem
difuzij e brztna raste sa temperaturom. Difuzija se naroci-
to ispoljava pri temperaturama vi§im ad T = 0,3 Tt, gde je Tt -
temperatura topljenja u K. Na pojavi difuzije zasnivaju se fazne
promene u metallma, re!tristalizacija, puzanje, sinterovanje 1 na-
rocito precesi abrade leao ·su cementacija,
nitriranje i dr. MnDge pojave pri zavarivanju kao, npr. hladne
prsline, promena hemdjskog sastava u ZUT-u, prsline i dr.
takodje su prouzrokovane difuzijom.
Do difuzlje uglavnom dolazi aka su pojedini sastojcl nera-
vnomerno rasporedjeni u materijalu. Difuzija,koja se javlja u me-
talnom kupatilu, metalu sava leao i izmedju sava i ZUT-a,
posledica je razlike u koncentraciji nekog elementa u navedeniro
delovima spoja. Difuzija atoma u njegovoj Bopstvenoj naziva
se samodlfuzija, a u protivnom je 0 rnigraciji atorna.
difuzije opisuje prvi Fikov (Fick) za-
kon kaji je najpre uveden (1858. god.) za i gasovite rast-
vore, a zatirn se "pokazalo da se maze primeniti i za difuziju u
cvrstim telima. Prvi Fikov zakon glasi
dm = - D dT
gde je: dm - elementarna sastojka (u grami-
rna) kroz povr§inu A (u cm
2
) za vreme dt(u S)i - gradijent
koncentracije u pravcu x-ase; 0 - koeficijent proporcionalnosti
ilikoeficijent difuzije odgovara difundovane supstance
kroz povr§lnu ad 1 cm
2
u baku 1 s pri razlicl koncentracije jed-
nakoj 1.
razu
Koeficijent difuzije D zavisi ad temperature (T) prema iz-
D = D e -E/KT
o
qde je: E - enerqija aktivacije procesa difuzije; K - Bolcmanova
konstanta; 0 - konstanta dlfuzije.
o
U savovima se odvija difuzija hemijskih elemenata uglje-
nlka, azota i dr. , uz obrazovanje cvrstlh rastvora 11i jedinje-
nja, koja se sme§taju u vakancijama ili duf granica metalnih zr-
na. D*fuzija je svakako potpunija ukoliko je visa temperatura,
dufe vreme, ve6a rastvorljivost 1 manja sklonost odredjenog ele-
menta ka obrazovanju hemijskih jedinjenja, npr. nitrida, karbi-
da i dr.

- 86 -
Pri zavarivanju difuzlja je veoma tntenzlvna u zna-
tnih razlika u koncentraciji elementa u i ZUT-u.
l1kvacija i segregacija,kao 1 promena rastvorlji vos-
ti hemijskih elemenata u pojedinlm fazama (npr. rastvorljivost vo-
donika nagl0 opada prl faznom preobrafaju y + a). Isto taka, zbog
promene temperature du! ase sava i nastajanja novih krtih
faza u zon1 stapanja , difuzija nepovoljno deluje na svojstva pla-
1 svojstva zavarenog spoja. Taka, na
zavarivanju primenom austenltne elektrode ugljenik i azot
iz osnovnog materijala difunduju u metal sava i stvaraju karbide
i nitride hroma. Iz tih razloqa se,u c11ju sprecavanja pojave ov1h
krtih faza u metalu §ava, kao dodatni materijal za oblaganje stra-
niea !leba koriste Ni-elektrode, jer nikal ne rastvara ugljenik,
pa je naneta obloga nepropustljiva za navedene elemente.
je pri zavarivanju celika karakteristicna i pojava
difuzlje vodonika,koja se odvija 1 na sobnlm temperaturama. Vodo-
n1k je jed1n1 hemijsk1 element koj1 se 1.dvaja 1. metala §ava 111
ZUT-a u spoljnu atmosferu 1 pri normalnoj temperaturl, §to se pra-
ktlcno korlsti ' za odredjivanje vodonlka u zavarenirn spo-
jev1ma .•
Vrerne izdvajanja vodonika iz zavarenog spoja u spoljnu at-
mosferu zavisi od njegove koncentracije,debljine i unutrasnje gra-
dje zavarivanog dela 1 mo!e lznositi nekoliko satt do nekoliko da-
na .
U slucaju zavarivanja bakra koji izvesne kolicine
klseonika, dlfuzija mo!e prouzrokovatl tzv. v odonicnu
krt ost i pojavu prslina u zoni stapanja.
U posebnim slucajevima, kada se zavaruju raznorodni mate-
rijali oqranicene rastvorljivosti komponenata u cvrstom stanju,
difuzija dovodl do pojave starenja usled obrazovanja tvrdih i kr-
t1h hemijsk1h jedinjenja, koja se 1zdvajaju u toku vremena 1 t1me
progreslvno pogor!avaju neke osobine zavarenog spoja.
1 . 4 OBRAZOVANJ E SA VA I PROMENE PRI Ot VRSCA VANJU
Proces obrazovanja §ava pri zavarlvanju topljenjem sastoji
se 1z celiri faze:
- rastapanja stranica osnovnog materijala do odredjene du-
bine uvarlvanja;
- 1spunjavanja !leba rastopam osnovnog i dodatnog materlj a-

- 87 -
- prirname kristalizacije ( s l. 39);
- prekristalizacije.
Obrazovanje kupatila, npr. pri elektrolucnom
zavarivanju (v. 51. 37) je uslovljeno visokom koncentracljom top-
lote i pritiskorn gasova janizovanih u luku. Oba ova
faktora zavise od jacine struje zavari vanja i napona luka. Aka ra-
ste gustina struje se koncentraclja toplotnog fluksa i
prltlsak jonlzovanih gasova, §to utice na porast dubine uvariva-
nja. Nasuprot tome, aka se napon luka smanjuje se koncent-
racija toplote i pritisak se umanjuje dubina'uvari-
vanja a pove6ava sirina s ava. Mehanicke osobine s ava dobijenog to-
pljenjem zavise hemijskog sastava, strukture koja pro-
izilazi iz procesa tj. kristalizacije i koeficijen-
Te ena
GT'ani co
st!!.E
an j a
S1. 39. Prikaz prima me kris-
talizacije
ta oblika
Prima rna kristaZi z acija
s ava odvija se u uslovima 15-
tovremenog zagrevanja r astopa
odgovaraju6irn izvorom toplote
i hladjenja provodjenjem top-
lote u osnovni materijal. Pri
tome se zanemaruju toplotni
gubici kondukcijom i
.
njern U okolni vazduh jer ne
bitnije na tok krista-
lizacije. Primama kristaliza-
cija pocinje na
koje
ko kupatilo, na tzv. granici
stapanja (sl. 39), jer nema
uslova da se u rastopu stvore centri kristalizacije. Kristaliti
rastu normalno na povrsinu hladjenja suprotno od s me ra odvodje-
nja toplote. S obzirom na slozen oblik koja razdvaja
i fazu, kao i na njeno stalno preme § tanj e u skladu
sa brzinom zavarivanja, dobij a ju se kristaliti oblika sabijenih
dendrita. Brzina porasta dendrita se menja, se po-
javljuju i zastoji kristalizacije u trenucima toplotne ravnoteze
uspostavljene oslobadjanjem toplote kristalizacije.
Daljim hladjenjern kristalizacija se nastavlja na neravninama pret-
hodnog sloja,kao centrima. Zbog kristalizacije
vovi irnaju slojevitu i g radju.

- 88 -
U toku procesa prlmarne krlstalizaclj e zapafa s e pojava
unutar kristalne, medjukrlstalne 1 lokalne segregaclje elemenata
S, PiC. Na osobine nepovoljno de luju
medjukristalna 1 lokalna segregacij a. Primer delovanja
medjukrlstalne segregaclje je sumpor koji se izlucuje na grani-
cama kristallta i gradi eutektikum Fe-FeS temperature topljenja
985°C (crvena krtost). Lokalna segregacija se javlja zbog toga
periferni i centralni delay! §ava ne istovremeno.
Prl zbog snifenja temperature opada rastvorljivost
nekih elemenata u re§e tkl metala, pa se preostali sredl§ni deo
rastopa obogacuje tim sastojcima. Nagornilavanje ovih §tetnih pri-
mesa mo!e trnat! za posledicu pojavu prslina, naroclto na jedno-
s10jnlm savovlma ve6eg poprecnog preseka. delovanje lokal-
ne segregaeije (51. 40a) maze se umanjiti izradom s ava ve6eg koe-
ficijenta obLika Ko = b/h (al. 4ob).
a
51. 40. Utieaj oblika sava na polozaj segregaei onih
prlmesa
Brzina kristalizaeije u velikoj meri zavisi od 1inijske
energije zavarivanja (ql = UI/V
z
)' Pri ma10j linijskoj energiji
(npr. velika v
z
> raste trenutna brzina hladjenja sto dalje dovodi
do usitnjavanja dendrita i ravnomerne raspodele sastojaka izme-
dju cvrste i tecne faze. Zato se smatra da pri zavarivanju malim
linljsklm energijama pojave segregaeije gotovo i nema. Porastom
11nijske energije zavarivanja (mala v ) smanjuje se trenutna br-
z
zina h1adjenja, pove6ava segregacija i rastu dendriti . Porast de -
ndrlta i segregaeija stetno de1uju na metal jer mu umanjuju
udarnu !ilavost 1 pove6avaju sk1onost zavarenog spoja ka vr uci m
prslinama.
Pri zavarlvanju metala jednofaznih struktura, kao sto su
austenitnl celiel, se stvaranju druge strukturne faze
u rastopu, radi sprecavanja rasta dendrlta.
Proes 8 prekristaliaacije odvlja se u temperaturskom inter-

valu alotropskih promena osnovnog rnaterijala. Na primer, pri zava-
rivanju celika sekundarna struktura nastaje kao posledica eutek-
toidnog razlaganja auatenita.

Rezultat prekristalizacije i ZUT-a zavisi od njegovog
hemijskog sastava 1 brzlne hladjenja u temperaturskoj oblastl naj-
manje stabilnosti
U zavisoosti od trenutne brzine hladjenja, pri istom he-
mijskom sastavu sava 111 ZUT-a, mogu se dobltl struktu-
re od ferltno-perlltne pa do belnltne 1 martenzltne.
S obzirom na vlsoke temperature u ZUT-u i razllke u tempe-
raturama pojedinlh na osu sava, doblja
se nlz struktura s to z a sobom anlzotropl-
ju svojstava.
Umesnost zavarlvanja, izmedju ostalog, sastoji se 1 u kori-
anlzotroplje na takav u datlm radnl m
uslovima konstrukcije,ona ne negativno na rnehani c ke osobine
zavarenih spojeva.
Pojava i vrste prslina u zavarenim spojev ima
Osnovni cilj zavarivanja je da se dobije trajan spoj lzme-
dju sastavnlh delova konstrukclje. Taj spoj mora odgovaratl
nim radnim uslovima po strukturnim i hemij s ki m s vojst -
vima. Da bi se ostvario tako postavljeni cilj osnovni materijal
mora posedovati odgovaraju6u zavarljivost, na koju se po potrebl
mo!e utlcatl 1 111 obradom. Prl ocenl
zavarljivosti polazi se od toga da zavareni spoj u prvom redu mora
bltl neprekldan (jedar) tj. bez prsllna, mlkroprsllna, neprovare-
nih mesta, para, uvarene troske Do nedavno je zastupana teza
da say mora biti izveden bez gresaka , ali se u po s l e dnje vreme
dopustaju odredjene vrste gres aka i zastupa teza "pogodnost i za -
date svrhe ". Pri tome kontrola kvaliteta mora biti na visokom ni vou
da bl se mogle razllkovat1 greske cd dopu s ten1h.
Iz razloga zavarljivost metala se s vodi na g ru-
pu uslova kojl lzvodjenje zavarene konstrukclje u kojoj
"-
se veze odllkuju unutrasnjom metala kao 1 tra! enlm
"-
osobinama. Zbog toga se, uz izvesna ppros 6enja, prob-
lem! zavarljivosti mogu s vesti na grupu zahteva za:
- o tpornost aavareni h spoJeva na vruce ( kr istaliaacioneJ

- otpornos t Bavar e ni h spoje va na hladne
- otpornos t Bavar e ni h s poje ua na lamelarn e pr aline i . pra-
line l are nj a ..
- ot pornos t Ba vareni h spojeoa na kr ti lorn .

- 90 -
otpornost zavare nih spojeva na v r ude i hladne prsline
to se naziva o t pornoat spoja i se u Te orij i
tehnolo§ke otpomost1 metala. Os novna razlika izmedju i
hladnih prslina je su vruc e prs line medjukrist alne o dnosno
nastaju i §ire se izmedju me t alnih z rna, dok hladne prsline mog u
biti i transkristalne'- § to p reko metalnih zma.
u
V r u e p r s 1 i n e
Vru c e pr a line iii mikroprsline nastaju za vreme hladjenja
temperatumom oko solidus linije (za celik SOO-900
o
C) .
ave prsline se pojaviti u metalu §ava i zovu se kri sta l iaaci-
one, kao i u zon1 pod uticajem toplote kada se zovu l ikvac i one.
Glavni uzrok poj ave vrucih prslina jesu mala deformaciona sposob-
nost i niska tehnolo§ka otpornost metala u dvofaznom stanju - cvr-
starn 1 tecnom na graniei kris talita. Pri hladjenju s poja nastaj u
naponi kao poslediea 11vackog skupljanja metala sava i
deformisanja. tri promenljive o dredj uj u
oblast koja se naziva podrucje v i ooko t empe r a t ur ne kr toBti. Za kon-
stantan adnos cvrste i tecne faze dobija s e t e mpe r a t urn i in te2' va t
koji u s tvari predstavlja odnose brzine i
temperature pri Kojima upravo nastaju prsline.
Svaki zavareni spoj u fazi izrade mora pro6i kro z tempera-
turnu oblast sklonosti ka vrucim prslinama . Zhog toga se mora ra-
cunat1 na pojave ovih prslina bez obzira da Ii se zava-
ruju n1skougljenicn1 i austenitni celiei iIi celiei povi s ene c vrs-
toce. Naroclto se 0 Qvome mora povesti racuna pri zavarivanj u c e-
lika pavl§ene cvrstoce, jer se u podrucju vtsokotemperaturne krto-
sti ponasaju kao celiei, a jacinu s a y
dobija tek posle fazne transformaeije y o.
Rezultati isp1tivanja pokazali su da je pojava
vruclh prsl1na vrlo verovatna aka u §avu postoje sastojct skloni
ka obrazovanju nis k otopljivih eutektika i hemijskih jedinjenja
1zdvojenih na granicama metalnih zma. prsline se
pojavljuju u celieima sa visokim sadr! ajem S, C, S1 i Ni.
Razumlj1vo je da za dati hemijski sastav metala § a va, sklo-
nost ka vru6irn prslinama dosta zavisi ad prima rne kri s -
talizac1je. To znaci da za svaku tehnologiju treba izabrati opti-
maIne vrednosti napona, struje i brzine zavari vanja. U tom
smislu Be manja linijska energ.tja zavarivanja i mere
za smanjenje sopstvenih napona i brzine defor.m1sanja.

- 9 1 -
B 1 a d n e p r s 1 1 n e
Bl adne pra Line , vodonikom l zazvane praline iIi zakasne l e
praline, su gre§ke koje nastaju pos le z avr Aetka zavarlvan j a 111
posle polaganja pojedinih zavara u §avu. Nastaj u prl temperatura -
ma od 300
o
C. Poznatl su prlmeri nasta janj a h l a dnih prslina
poale du!eg vremena nakan zavarl van j a. One au posebno opasne, j e r
mogu nastati i u t oku eksploataci j e k onstrukcl j e, s e prl
prljemnoj kontroli ne mo gu otkr lti jer j o § nlsu nastale.
Hladne prsline s e mogu pojavl t l u zonl pod utlcajem toplo-
te 1 u metalu §ava. Prema mak romor fologlji ( sl . 41 ) ove prsline
51. 41. Shema hladnih prslina u i ZUT-u
mogu bltl (1) iIi (2). Prsllne na hladno u ZUT-u
(3) nastaju po pravl1u u zonama koje su bile zagrejane l znad tem-
perature faznog preobra! aja (A
3
). Hladne prsllne ne lz1aze uvek
na povr§lnu na sl. 4 1, vet mogu nastatl 1 u unutra§njim
delovlma Aava. Zbog toga ovakve p r sline otkrl vaju sarno ultra-
lspl t ivanja a penetrantne ovde ne daju rezultate.
Pojava hladnih prslina u oblasti zavarenih spojeva uslov-
Ijena je sledetim faktorlma:
- martenzitnom 111 donjo-bejnltnom strukturom ( za
povl§ene metala §ava 111 ZUT-a;
- dovoljnom dlfundovanog vodonlkal
- prltlskujutlm naponima odredjene
Jedan od glavnih hladnlh prslina j e vodonlk. U
metal §ava vodonik dospeva iz sastojaka obloge e lektrode, praha ,
okolnog vazduha, gasova z a§tltne a tmos f ere k ao
1 nedovoljno 1 z a vari vanih I vica. vodonl -
ka u metalu lava izra!ava se u ml na 100 q mase metala lava 1 kre-
6e se, U zAvlsnostl ad tehnologlje z avarl van j a , u g ranicamA 1 do
30 ml/lOO g. Vodonik iz metala §ava di f unduj e u zonu pod utica j em

- 92 -
za vreme faznih promena (y·a) U metalu §ava. Kao
§to se vldl sa 51. 42 u jednom delu metala sava ve6 je zavr §ena
promena y+a, dok je u ZUT-u(na istoj vertikalnoj liniji) jo§ auste-
nitna struktura. Pri promeni y.a nagl0 se smanjuje rastvorljivost
vodonika u metalu §ava, pa veliki dec vodonika difunduje u ZUT.
Pri vi§im temperaturama rastvoren vodonik je u dlsQciranom stanju,
Met a l sa va
Tr oska
3Qvari vanJ Q.
51. 42. Prikaz promene y+a U metalu sa va i
ZUT-u
a hladjenjem ispod
200°C, na slobodnim
rnestima u masi rnetala
lzdvaja se vodonik u
molekularnom stanju.
Ovaj pra-
6en je visokim tempe-
raturama 1 jakim pri-
tiskuju6im naponima.
Dec vodonika,
kao Ho je istaknuto,
difunduje i na slobo-
dne zavarenog
spoja i odatle u atmosferu. Na toj oaobini zasniva se i merenje KO-
licine difundovanog vodonika u zavarenom spoju. Prakticno se UZQ-
rak, lseeen iz zavarenog spoja neposredno posle zavarivanja, ubacu-
je u sud sa glicerinom iIi zivoma Sud se sa gornje strane zatvara i
vodonik izdvaja od nekoliko dana do mesecia
Najjednostavnije za snHavanje -rodonika je primena
takvih ·tehnologija zavarivanja koje daju nisku koncentraciju vodo-
nika u metalu sava. U tablici 9. dati su vodonika za ne-
ke tehnologije zavari vanja.
Elektrode koje 15 ml/l00 9 vodonika smatraju se
elektrodama sa kontrolisanim sadrzajem vodonika. Prema preporuci
razlikuju se elektrode sa veoma niskirn sadrzajem vodonika
(0'-5 ml/l00 g), sa nisklm (5-10), srednjim (l0-15) i visokim (iz-
nad 15 ml/l00 g).
Uticaj difundovanog vodonlka na osobine zavarenih spojeva
moze biti prolazan i trajana Prolazni uticaj se pri ispiti-
vanju zavarenog spoja u toku zavarivanja iIi odmah posle toga.
se pri ispitivanju savijanjem mogu pojaviti prsline vet
i za male uglove savijanja. Uzrok ovih prslina je difuzija atoma
vodonika i obrazovanje molekula (H + H H
2
) na rnestima pora iIi
troske. Gre§ka je poznata pod nazivom "riblje i
*} Medjunarodni institut za zavarivanjea

- 3 3 -
ispoljava se tek posle deformisanja u labo ra torij s ki m iIi radni m
uslovima.Na preloma vide se loptast a dubl
U j e nja me talnog
Tablica 9. vodonika u metalu
zavarlvanja
Sadrf aj vodonika u ml / 100 9
U smssi gasova CO
2
i t i
- fica
- prljava fica
e lek t r o lucno
- elektrode su§ene prl
400-S00
o
C
- elektrode
- elektrode su§ene prl
100-ISOoC
- elektrode rutilnlh obloga
pod prahom ( EPP)
- fica i su§en prah
- prljava fica i nesuseni prah
2 - 7
6 - 12
3 - 7
12 - 20
6 - 12
20 - 35
5 - 10
10 - 2S
sjaja sa sitnim troske, koja svojim izgledom podsecaju
na riblje
Trajno delovanje vodonika ispoljava se pojavom hladnih
iIi kada je u zoni pod uticajem top-
lote stvorena martenzltna iIi tvrda faza razlaganja - donji bej-
nit. Stoga je sklonost ka hladnim prslinama usko povezana
sa prokaljlvoA6u, odnosno preobraz ajima koji pove6avaju krtost
(transformaciona krtost). Krtost povecavaju i drugi faktori kao
Ate su segDegacija i obrazovanje eutekticklh legura na granicama
zrna, Ato umanjuje kohezlonu jaclnu graniee zrna. Otuda sled! da
je transformaciona krtost ZUT-a odredj e na hemijsklm sastavom c eli-
ka 1 . primenjenlm ciklusom zavarlvanja, koj eg U ovom ka-
rakterl§e vreme hladjenja u tempera t urskom intervalu 6 t = 800- 50 0
o
C.
Ciklus zavarivanja tj. tok hladjenja se menjati promenom· teh-
nologlje, linijske energlje i primenom predgrevanja iIi naknadne
obrade zavarenog spoja.

- 9 4 -
Lam e 1 a r 1 e
p r s l ine
Lamelarne praline se mogu pojavlti aka na zav arenl deo u
zoni pod uticajem toplote deluju naponi u pravcu deblj i -
ne lima. Nastaju na k raju ZUT-a 111 U Qsnovnom materljal u . Lame-
lame praline au po obliku atepenaate, paralelne alobod-
noj povr§ini lima (al. 43) i nastaju u debljim limovima •
.-.-,
--
-- -
- -- - -
5 0mm
\
,
51. 43. Shematski prikaz lamelamih prslina
Faktori kojl pojavu lamelarnih prslina uglavnom
au: osobine limova u pravcu debljine (ose z), tehfiologija i para-
metri zavarivanja, kao 1 konstrukcija zavarene veze. Ove su pra-
line povezane s a sadr zaj em nemetalnih u (FeO,
Fe(N, Fe
2
0
3
, Fe
2
N, A1
2
0
3
, Fe
3
0
4
, Si0
2
, AIN, MnO, FeS, cr
2
0
3
,
Mn0
3
, P20S' Kn04' grafit). Vetina bilo da su oksldnog
ili sulfidnog karaktera, pri preradi lima toplim valjanjem se
rastapa i stvara trakas tu 111 nagomdlanu atrukturu koja naru§ava
jedrinu metala.
Be z obz ira na to Ato su poznatl uzrocl nastajanja °lamela-
mih prslina , nije jednortavno njihova nastajanje.
se pravllnom kons t ruktivnom re Aen'j u zavarene veze s cl1jeru da se
napre zanje lima u pravcu debl j ine svede na najrnanju mogutu me ru,
I!emu jo§ doprinosi predgrevanje i naknadna obrada. Ipak
Be najafikaanije ave praline mogu sprel!iti izborom I!elika au
osobine plaatil!noati po debljini (osi z) za dovoljavajute . Ove


- 95 -
osobine odredjuju s e 1spi-tivanj em uzoraka 1sel::enih u pravcu
lj1ne l1ma, prema 91. 44 . Na p r ime r , pr1 zava r1van j u 'ate-
m e reda 500 MPa (0 , 15-0 , 50 ' 51) potreb no je da sadrlaj
sumpora ne predje 0,015' , da kontrakc1ja u p r avcu deblj ine b ude
na jmanje 15 ' 1 da se primen1 p red grevanje n a s ooc . Doka zano je
da za 1!e11ke srednjih 1 v1§ih j al::1n a n1je prekcra-
1!1t1 0,015'5. Prema 1 s pit1vanj1rna j a p ans k1h a u tora pro1 za§l e au
Klase zavarlj1vos ti vezane z a ' S 1 kontrakc1 j u po de b l j 1-
n1 ). ee11c1 Kl a se "A" a u gar antovano o tporn1 na l ame larne
z
prsline 1 ima ju S 0,00 7%, 25 %1 Kl a se "n" su otporn1
u .o
..
8>25mm
s < 2 5 mm
51. 44. Uzorci z a ispit1vanje sklonost1 ka l ame larnirn
prsllnama
preme lamelarn1m prslinama 1 1ma ju S 0,010 %, 15 %1
Klase ·C· au neotporni na l ame larne prsline i i maju 5 0 ,0 20 %,
! 8'. Os 1m toga , da ju se 1 pre poruke za v rednos t 1 lz-
du!en j a po debljln1 llma : 6 = 10 % za slabo kons truk-
z
cljel 6
z
& 15% za srednje 1 6
z
. = 20 % jako konstrukclj e .
P r s 1 1 n e ! are nj a
Prs11ne !arenja mogu d a na stanu 111 d a s e §lre p r1 naknad-
noj obradl za varenlh spojeva. Ta obrada je !a-
renje pr1 temperaturi < Al r a di umanj e nj a sops tven1h napona . Pr-
sline !arenja se ne mogu o tkr iti jer se spo jevl kont ro11§ u
metodima defektos kopije pre n akn a dne obrade. Za to s e do-
gadja da mnoge konstrukcije pol::i n j u da rade s a S t vo r e nim p rs-
l1nama !arenja.
Raz11kuju se d ve g rupe p rs11na koje n as t aj u za vreme ! a re-
nja:

- 96 -
1. prsline u niskotemperaturnoj oblasti (200-300
0
C)
jo§ u toku zagrevanja do telnperature
2w prsline koje nastaju u toku farenja na
temperaturl
nastaju prsline u stadijumu zagrevanja,
prl preterano velikim brzinama zagrevanja. U takvim us-
lovima stvaraju se velike temperaturne razlike lzmedju povr§lne
1 njegovog sredl§ta, §to prouzroKuje termitke napone
gde je a
-1
koeficijent linearnog §irenja uK, 1
E - modul u Pa.
Kako pri zavarivanju nastaju neravnorrerne i neravnotezne
strukture, pres16enl cvrsti rastvori, marten zit l1i bejnit, to se
zagrevanjem eve strukture razlalu 1 nastaju strukturnl naponi.
Sablranjem termicklh 1 strukturnih napona, na pojedinim mestima,
prevazilazi se jacina metala 1 stvaraju praline .
Osim toga, pojavi ovih prslina doprinose i zameei toplih
ili vodonicnih prslina, koji pokazuju lokalno graniee
piimarnih zrna ili urnanjenje njihove kohezione jacine. Pri zagre-
vanju do temperature ove inieijalne praline mogu se pro-
§iritl do kriticne Zbog toga se te prsline nisu rnogle
otkriti defektoskopskom kontrolom nakon zavarivanja vee tek posle
larenja.
Najeflkasnlje se prsline ave vrste sprec avaju ma-
lorn brzinom zagrevanja, do temperature oko 300
o
C. Ta
brzina prl zagrevanju delova velike mase treba da bude u granica-
rna 15 do 20
0
C/h.
Drugo re§enje, koje se veoma cesto koristi, jeste dogreva-
nje sa tzv. prelazne temperature. To znaci da se posle zavarlva-
nja i hladjenja dela do oko 350-1S0
o
C, direktno nastavlja sa zag-
revanjem radi
Isto tako treba obratitl palnju i na mogu6e koncentratore
napona kao §to su povr§lna §ava i njegovl geometrijski faktori
(rad1jusi iv1ca).
Oruga grupa visokotemperatursklh prslina larenja vezana
je za slol enu strukturu zavarenog spoja i difuzione procese pri
Mehanizm1 nastajanja t1h prslina jo§ nisu razja§njeni i
posebno se proucavaju na nivou hipoteza u naucnoj disciplini Meta-
lurgija zavarivanja.

- 9 7 -
1.5 STRUKTURNE PROMENE PRI ZA VARI VANJU
Promene g radje metalnih zrna, koje se de §avaju
u zoni pod uticajem top10te, nepovo1jno deluju na oso-
bine zavarenog spoja. U ZUT-u ' se pove6ava tvrdo6a i nehomogenost,
a umanjuje i u odnosu na osnovni materija1.

Promene u gradji metalnih zrna se posebno razmatraj u za:
1. metale sa vi s e stabilnih faza u stanju (npr.
2. meta1e sa sarno jednom stabi1nom fazom u stanju
(Al, eu).
U abe grupe metala, u zav isnostl ad prerade, treba
raz1ikovati topZo i hZadno vat j an e poluproizvode.
1.5.1 Promene u visefaznim metalima
Pri zavarivanju navedenih metala topljenjem u zavisnastl
od ciklusa u pojedinim "spoja neminovne su teku6e
strukturne promene, kako pri zagrevanju, tako i pri h1adjenju,
koje su na primeru Sematski prikazane na sl.45.
I
"I'
I
I
I
p
Vl' eme
p


51. 45. 5trukturne promene pri z a grevanju
i h1adjen ju

- 98 -
Trajno dejstvQ toplote pri zavarivanju vi§efaznih legura
se prikazatl na primeru zavarivanja topljenjem hladnovalj a-
nog lima. Promene u gradji metalnih z r-
na na toplovaljanirn lirnovima, razlikuju se od hladnova-
Ijanih jer ne sadrze zonu rekristalizacije.
Promene strukture pri zavarivanju posledica su
njegovog polirnorfnog preobrazaja. feritno-perlitna gradja
stabilna je pri zagrevanju sarno do temperature Al (51. 46). U zo-
ni izmedju temperatura Al i A3 5truktura je ex + y, a iznad tempera-
ture A) cela masa je u austenit.
T
t
o ;,
-
Zon_a l 'l.·
kvi
dl(8
+ R
Zona pregre vanja
I
I
---------1
Zon a n orma LizaciJoe I
I
Zona nepotpune
r ek ro is't ali-
2Qcije
- - - -
Zona re I
I
ZQ
ci .i . ex I. (ex
I
I
I
I
0. 8 oJ
51. 46. 5trukturne promene pri zavarivanju ni5ko-

Na temperaturl Al perlit se i prel a zi u austenit.
Ova promena je uslovljena difuzijorn ugljenika, sto zahteva odre-
djeno vreme, pa se ne odigrava istovremeno na s vim per-
litnlm zrnima. U a koje BU u y, parale-
Ino se odvija difuzija ugljenika u okolni jos ne preobrazeni ferit.
Zbog kratkog vrernena rnaterijala (pri zagrevanju) izrne-
dju temperatura Al i A3 nema dovoljno vrernena za difuziju, pa s e
dobija grubo zrnasta struktura (pr i hl adjenju strukture A
I
-A
3
do-
bija se nehornogena feritno-martenzitna struktura i pri rnalim

- -
brzlnama hladjenja, jer nlje bl10 dovoljno vremena da ugl j enik
difunduje iz prebogatog austenita u okolna perl l tna zrna) . Treba
uzeti u obzir da Be pod uticajem histerezisa stvarne temperature
AC
1
, Ac
3
, Ar
l
, Ar
3
razlikuju od ravnoteznih. Ve l iclna hlsterezisa
zavisi od brzlne zagrevanja i hladjenja kao 1 hemijskog sastava
celika.
U zonl zagrejanoj iznad t emperature A3 Bve do solidus-tem-
perature struktura je austenitna , a struktura zavisi ad
brzine hladjenja. Daljlm zagrevanjem temperatura raste lznad soll-
dus-tempera ture kada legura pocinje da se topi i prl dostizanju
l1kvidus temperature prelazl potpuno u rastop.
Pri hladjenju posle stapanja, promene u cvrstom stanju ko-
je se u i ob 1 astima oko zavise ad brzine h la-
djenja.
U slucaj u hladj enja relatlvno mal 1m brzinama koje odgovara-
ju stanju metastabllrog dijagrama, promene rastopa su
pratene prlmarnom kristalizacljom metala s ava 1 p r ekristalizaci-
jom (v. pogo 1.4). Sa slike 46 se takadje zapa!a da pri hladjenju
spoja, posle dolazi i do promena u zoni oko
Sava tj. ZUT-u,takO da se javljaju oblasti pregrevanja, normaliza-
cije, nepotpune prekristalizacije a takodje i rekristalizacije ( za
slucaj prethodne prerade materljala hladnlm deform!sanjem) . Kod
toplovaljanih celicnih limova izostaje rekristalizacija,jer se
ona spontano odvijala vet u fazi proizvodnje lima, tj. u toku ob-
rade na toplo.
U slucaju hladjenja vetim brzinama od kriticne brzine, pro-
mene koje nastaju kod celika u i ZUT-u uslovljavaju polieda-
rsku sitnozrnastu strukturu u i strukture neravnate znog raz-
laganja austenita u ob lastima ZUT-a u kojima je stvarna brzina
hladjenja dostigla vrednost vetu od kriticne.
Krlticna brzina hladjenja kao najmanja brz ina pri kojoj
dolazi do martenzitnog austenita zav isi od hemijskog
sastava celika, prvenstveno o d ugljenika i krete se u
granlcama od 800-10.000 °e/ s za niskougljenicne celike , 200-800
°e/s za srednjeugljenlcne cellke i manje od 200 °e/s za visoko-
ugljenicne celike.
Prl hladjen ju brzlnom vetom od krltlc ne dolazi do pothla-
djenja austenita do Ms - temperature tj. do temperature poeetka
klnetike martenziene transformaclje . Ova temperatura Ms (sl. 4 7)
kao 1 M
f
- temperatura zavrSetkl\ martenzitne t r ansformacije, od-
noano i Bs - temperatura helnitne transformacije, zavisi

- 100 -
uglavnom od ugljenika i legiraju6ih elemenata.
ButektO'iti1li ceUk Q8'X.C

800
A


I-
i-'
(.- (. - .
-
r-' 15
A
V
,;' 1..-
V"
'/

I
33
/ iJo
I
F+C
142
\ I'\.
42
Bs 1,\
A·r·C
p.

1J7
f-:
,,-'
.- t-.
(--. (- .-t-.
l-
f- .
t'-...
k
P
t---
r-:
.....
;-

147
A
t'-
52
"
....

r--..

.......
57
1-- . .- 1-.
58
A'H
62
700
,-" 600
" •
"
500

..,
"


"-
400
E

..,
300
200
100
64
0::
·s '-
e:

:>;l
02
1 2 5 10 20 50 10
10
J
10
4
OJ
10
ureme, 8
51. 47. Dljagram izotermalne promene austenlta
Ovu zavisnost mnogi autori daju preko brojnih empi rij sklh
izraza u kojlma se temperature Ms, Hf 1 Bs daju zavisno cd sadr-
hemijskih elemenata u Tako je npr.
- po autoru COE:
Hs = S39-423 .C-30,4Hn-17,7Nl-l2,lCr-7,SHo ° c
Hf = 346-474C-33Hn-17Nl-l7Cr- 21Ho
°c
- po autoru STEVEN i HAYNES:
Hs S61-4 74C-33Hn-17Ni- 17Cr-21Ho °c
Hf a Hs - 2 1S °c
- po autoru HONEYCOMB:
Ss = 830-270C-90Hn-70Cr-83Ho °c

- 101 -
Kinetiku austenltne transformacije, zavisno od brzine hla-
djenja,prate strukturne odnosno zapreminske promene.
zapremine pojedinlh struktura su
se pove6ava zapremina pri obrazovanju martenzlta (sl.48), §to u
oblasti (t < 6¢OoC) u uslov ima ometenog §irenja, iza-
ziva sopstvene napone.
1000
800
600
400
200
1
-- ----
J 1
_ I
/
I
\
1
2
1
AC J
- -- -- - --
AC1
----- - --
6V/ V
Sl. 48. Promena zapremine pri zagrevanju (1) i hla-
djenju (2) nezakaljivog, (3) zakaljivog
Martenzitna struktura u spoju je jer pove6ava
krtost,§to je §tetno kod nose61h posebno
optere6enih.
Stoga se nastoji da se martenzitna transformacija
smanjenjem brzine hladjenja ispod bilo promenom parame-
tara zavarivanja 1/111 druglm tehnolo§klm merama.
klnetlke transformaclje austenlta
je u oblasti obrade, u uslovlma izotermalnog hladjenja
(pri stalnoj temperaturi) i prikazano pomo6u TTT-dijagrama (tern-
peratura-transformacija-vreme) (sl. 47); a takodje i u uslovima
kontinUalnog (neprekidnog) hladjenja i prlkazano KH-dijagramom
(s1. 49).
U procene promena pri zavarivanju prikladnlja je
primena KH-dijagrama jer su uslovl hladjenja stvarnim, mada
Be 1 TTT dijagrami mogu koristiti za orijentaciona saznanja. Raz-
lika izmedju pomenutih dijagrama je u tome §to su u KH-dijagramu

- 10-2 -
unete krlve hla djenj a brzlnama 1 strukture 1 tvrdoee
koje s e doblj a ju h l adjenjem odgovaraj ueom brzlnom. U pos-
70

1
'"
-----
r---.
"-
"
""
"-
A"
a
60
<> 60
<>
a
a
a
20 0
fOO
'\
I




\"1
,."
,\1

1\ '" \ '\
11\
II '\. '\
\
f
; \

"" .""
"(
Iv
8 \
'" h( \
1\
.\'l.
\ 1\\

.\.
\
\


0'0


""
'"

K 1\ \
\

\ \

\

\\
\ \ \
\ "
1' "
- :- r-.,"
::- -
-

0,1 fO 100 lOaD
v r e me " 8
- krlve h ladjenja 1,2, •••
- tvrdoea RV, 350 , SOB, •••
Sl. 49 . Prlkaz KH- dljagrama
l e dn je vre me za pot rebe zavarivanja izradjuju se KHZ- di-
jagrami (kontlnualno g hladjenja prl zavarlv anju) , slmullranjem s t-
varnih cikl us a zavarivanja i unosenjem njihovog taka
hlad j en ja u KH- dlj a g ram.
1.5.2 Promene u jednofaznlm metallma
Prl zavarlvanju hladnovaljanlh 11mova i drug lh prol zvoda
sa jedno£aznam strukturom,u toku zagrev anja nema struk turni h pro-
mena 081m prateeeg rasta zrna; all dolaz i do promena prl hl adj e-
nju. Zavlsno od brzlne hladjenja obraz uje se § av sa odgovara j ue orn
1 o rijentaeijom krlstalita tj. strukturom, a zonu oko
lava karakterilu rekristalizacione promene i i zostaje trans forma-
eimo razlaganje.
U oblastima ZUT-a u kojima je temperature prl hla-
djenj u vila ad TR - tempe rat ure pra ga r e kri stalizacije - dol a zi
do pojave Ova se temperatura odredjuje empl rljsk-

- 103 -
1m lzrazom zavlsno od temperature topljenja (Tt) razmatranog me-
tala
TR = aTt
gde se koeflcljent "a" uzlma u zavisnosti od t lst06e metala. Tako
je npr. a = 0,2 - 0,1 za vrlo tiste metale, a 0,4-0,3 z a obitne
tehnltke metale 1 a = 0,8 za legure.
Rekrlstallzaclja je pojava promene 1 obllka zrna
hladno deformlsanog materljala. Velltlna rekrlstallzaclje zavlsl
pored temperature 1 vremena 1 od kolltlne leglraju6lh elemenata,
stepena 1 brzlne hladne deformacije, je detaljnlje
u 11teratur1.
Pri zavarivanju Sll stoga u zonama zrna znatno
krupnlja kao posledlca duzeg vremena koje su ta zrna provela na
temperaturl ve60j od T
R

U granltnoj oblasti gde se upravo dostlze TR potlnje i re-
krlstalizacija all sa jedva uotljlvlm promenama u odnosu na hladno
deformlsana zrna.
1.5.3. obrada zavarenlh spojeva
Pri zavarlvanju metala 1 legura, zavlsno od prl-
menjenog 1 postupka, nemlnovno dolazl do ve6i h 111 ma-
njih strukturnih promena koje uglavnom deluju nepovoljno na me-
svojstva zavarenlh spojeva. Sv1 postupc1 termitke obrade
koj1 se pr1menjuju u toku 1zvodjenja zavarenog spoja dele se na:
- prethodnu termitku obradu
obradu u toku zavarlvanja 1
- naknadnu termitku obradu,
1 1maju za c11j da se dob1je odgovaraju6a struktura koja po svoj-
stvima treba da 1spnn1 trazene zahteve.
Prethodna termidk a obrada 1ma za c11j optimalnu pr1premu
materijala za zavar1vanje: ujednatavanje hemijskog sastava, otk-
lanjanje sopstven1h napona od prethodne prerade 1 dob1janje po-
godnih osob1na. To se post1ze normallzaclon1m zarenjem,
potpunlm zarenjem, n e potpun1m zarenjem, zarenjem za otklanjanje
napona 1 kaljenjem.
Kao Ate je poznato normaLi saciono zare nj e se sastoji iz
do temperature 1znad AC
3
odnosno Accm, progrevanja
pri toj temperaturi 1 hladjenja na mirnom vazduhu. Nakon te obra-

- 104 -
de dobija se sitno metelno zrno i ravnomemlja raspodela struk-
turn1h aastojaks. Normallzacionom !arenju podvrqavaju se nlsko-
kojt su pre zavarivanja preradjenl. postupcl-
ma obrade.
Potpuno lar_nj_ se oatvaruje zagrevanjem do temperature
neznatno iznad AC
3
, proqrevanjem pri toj temperaturl 1 hladje-
njem lspod Ar1 radl potpune prekrlatallzaclje.
Nepotpuno larenje ae sastojl lz zaqrevanja lzmedju tempe-
ratura AC
1
1 AC
3
1 hladjenja do temperature Ar
1
rad!
prekrlatelizaclje.
far.nj • • a anil.nj_ napona ostvaruje se zagrevanjem iaped
Ac
1
' proqrevanjem pd! toj teq>eraturl 1 hladjenjem.
Kalj_nj., u atvarl, naataje austenltlzacijom 1 zatlm br-
zim hladjenjem prl se doblja martenzltna 111 bejnltna stru-
ktura.
OtpultanJe se prlmenjuje odmah posle kaljenja, a ostvaru-
je Be zaqrevanjem delova lapod AC
1
1 laqanlm hladjenjem.
Svl vldovl hrenja (potpuno, nepotpuno 1 za otklanjanje
napona) nalaze prlmenu kod pov1§ene rad!
ne promene osobina 1 otklanjanja sopstvenih napona -;
ako se delovl prlpremaju za zavarlvanje
njem.
,
obrada u toku aavarivanja uglavnom je nepotpuno
!arenje 1 . !arenje za otklanjanje napona. U obradu u to- \
ku zavarlvanja mole se ubrojat! 1 predqrevanje delova pre zava-
rlvanja no 1 za vreme zavarlvanja.
Naknadna obrada ima za cl1j da se delovima zava-
rene konatrukc1je obe zbede truene osobine 1 da se ods-
trane unutralnji napanl nastali u proceau zavarlvanja. se
kao naknade obrade pr1menjuje normallzaclono !arenje,
!arenje za otklanjanje napona 1 kaljenje otpu§tanjem. Kalje-
nju i otpultanju podvrqavaju .e spojevl kojl se 'Ie obradjuju pos-
1. zavarlvanja.
Poatupcl obrade blraju se prema konkretnlm uslo-
virna na oanovu aaznanja 1% obrade 1 struktu-
rnim promenama prl zavarlvanju.

- 105 -
2 NAPONSKO I DEFORMACIONO STANJE U ZAVARENI M SPOJEVHIA
Sve zavarene kon s trukclje 1 elementl i zlozeni su u zavis-
nosti od namene spoljnlm opt ere 6en jlma - statickirn ill
tlh optere6enja uzlrna u o bzlr proj ektant pri
dimenztonisanju z avarene konstrukc ije primenoro s a znanja lz Otpor-
nostl rnaterijala i Teorije elasticnos t i. je da se ta
spoljna optere6enja nazivaju radnim. a njlhovim dejstvom u obll ku
sila 111 momenata nastaju 1 odgovaraju6i r adni napon i .
Osim o v lh napona u poluproizvodlma 1 g oto vl m prolzvod l ma
gotovo uvek se javljaju 1 80pst v eni naponi (zaostal i ili u-
nutra§nji). koji niau rezultat spol j neg optere 6e nja ve6
su posledica postupka lzrade del a (np r . 1 1ven ja. hladno g de£onni-
sanja. termicke obrade, zavarlvanja ... ) .
U kada au s o pst veni n aponi i a tog znaka kao 1
radni, nj t hov zbir maze pre6i g r anlcu ela s t lcnost l . odnosno pos-
ledica je trajna - plasci c na de f o rmac ija koja se uocavu promenom
dimenzija i oblika (krivljen je. vitopere nje). da bi u nekim slu-
doveli i do dekohezije materijala (poj a ve prslina i 10-
mal •
Kada su sopstveni napan! 5uprotnog znaka ad onda
6e naponsko stanje biti nl ze o d i ponekad 6e te z iti n u-
II - uglavnorn se to de§ava u pojedinim delovi ma zavarenog
spoja, jer su u ve6ini slv1:; a jeva sopstve ni n a p oni promenljivog
znaka, pa se u jednom delu zavarenog spo ja sabira ju sa radnim
naponirna, a u drugom oduzimaju.
2.1 SOPSTVENI .NAPOII I I DEFORMACIJ E
Neravnomernim zagrevanjem i hladj enjem u toku zavari vanja
nastaju uslovi za pojavu sopstven1h napona. Uzrok tome je §to s e
dovodjenjem i prostlranjem toplote materijal na j pre z a g r e va i to-
pi, a zat1rn hladi u uslovima ometenog tj. ne slobodno g §irenja i
akupljanja. Pri tome i st r ukturni sopstveni na-
ponL

- 106 -
Prema s o pstven ih n a p ona mo1e doc ! do p o jave e l a -
iIi defo rmaclj a, u zavis nos ti od to-
ga da 11 je velic ina sopst ve nog napona manj a iIi veca od graniee
elasticnostl. Sopstveni n aponl se uglavnom u
tela i dogov o rno se svr s tava ju u napone I, II 1 I I I
da. Na poni I- r eda se u rela t ivno vellko j zapreminl
rnaterijala (makrozaprernini) sllena kao i n apan t od spol jnj eg op-
terecenja. Naponi I I -re da s e u mikroz aprernin l mate-
rijala, tj. zrnima me t ala , te ne zavise od velic ine i oblika del a
1 nemaju odredjen pravac ( strukturni napeni ) . llap on <i III - reda
uravnotezavaju se U submikroskopskim zapreminama mate ri jala, od-
n06no u granicama pa r amet a ra kri5talne
Dej5tVO napona, prema v r e menu
biti proZazno i t r ajno . Zbog promene temperat ure i f azn i h promena
menjaju 5e i unutras nj1 naponi p a su z a t o pro1 a znog karakt era.
Pro1azno napon s k o i deformac1o no stanj e n a j v i s e utic e n a pojavu
prs1ina u za varenl m spojevima, ug1avno m toplih. Posle h ladj e nj a
zavarenog spo ja do sobne temperature ostaju zaostali iIi sop s t ve -
n1 naponi, k o ji magu biti z at eiuci i pr itiokujuci , a p o pravcu
dejstva· u adnas u na a su §ava poduzni i popl'ecn{ (51. 50a).
Prema poloz aju komponena t a n a p ona, n apon sko sta-
nje moze hiti Zi nearno (51. SOb), l'av ansko (51. SOc ) i za prem1r. -
ako (51. SOd).
a.
b.
°
x
Ox-+- ___ _
Co
I
S1. SO. Prosto rni raspored napona
I
I
I
d.
°
"

- 107 -
Linearno de j st vo s opst venih n apona ne utlc e b i tno na sma-
njenj e s igurnosti z avaren o g spo j a p ri de j s t v u g o tovo svih oblika
( s t a ticklh, dinami c k i h, oscilatornlh) , pod uslovom
d a se metal nal a zi u stan j u U 5 uprotnom, kada j e
me t a l u k r t om s tan j u i n ij e s pos oban da se plast icno de f orml se ,
cak i line arno dejst vo s ops t venl h napona dove sti do sman je-
nja moti no§en ja z ava r e nog spo j a , tj . n j e gove i p ouz -
danosti .
Takodj e je u t vrd j e no da i pri r avans kom i prost ornom napo-
nskarn s t anju ( 51. SOc ,d) ne dol a z! do smanjen ja moe! nos en j a za-
vare nog s poja p ri staticKom de jstvu spol j neg opterecen j a i pl as -
ticnom s t a n j u materi jala .
Dokazano j e da Bvi met a l! i z stan j a pl as tlcnost l posebno
celie! prelaze u krto s t anje u odr edjeni m us lovima (pri nis koj
temperatu ri, prl s ustvu kon centrat o r a napona , ltd . ) .
Tehnologij a zavari vanja 1 izr ada zava rene konstr ukcij a
treba tako da se izvodi da sops t veni napani u kons t r uxciji budu
minimalni . U s upro tnom ako se mera ma
sopstvenl n aponi ne s vedu na vr ednost i ispod gr an1ee tecen j a do-
laz1 do poj ave l okalnih plas t icni h de forma eija p racen i h promenom
dimenzlja i obllka zava rene konstrukeij e . Alte rnativna res e nj a
za s manjen j e s opstvenih napona i i spr avljan je defor mlsane konst -
rukeije . s u neekonomi c na a pone k ad i ne izvodlj i va .
2.1.1 Termicki naponi i de f ormaeij e
Lok a lno (neravnome rno ) zagre vanje i hl adjen je me t al a pri
zuva ri van ju topljenj em dovodi k onacno do pojave s opstvenih te r-
mi c klh napona, c ij a s e velic lna moze iz r ac unat i prema i z r a z u
(] ::: Ea.o. T
gde j e : E - modul elas tic nosti ; a - koe f i cijen t t ennlc kog l i ne -
arnog §lrenj a; .o. T- r azlika temperatura izmedju pos ma tvan i h t aca-
ka u preseku . Potvrdj eno j e da za 6T ::: 100
0
C za
cellke napon 0 vee prela zi gra nl eu tece nj a i i zaz i va t r a j ne de -
f ormaclje.
Na prlmeru zavare nog spoja (51. 5 1), koj e g c ine dve za-
varene ploce u obl1ku V - zI e b a , pos l e s l obodnog hl adjen j a prl
zavarivanju na stace s k upl jan je §ava u s va tri p ravea . Pr i tome
Be skupljanj e u pravcu debljlne u prave u norma-
lnom na os u §ava (p op r e cno) 1 skupl j an j e duz ase §ava (poduzno ) .

pop r ecwi
cry
- l UU -
po deb lji,: i
I
51 . 51. Skupl janje 5llceonog "V " sava
Skupljan6e sava p o debljini, pri zavarivanju limova debljine do
25 mm, jeste s l obocno i u tom pravcu ne i zaziva unutras nj e nap o-

ne. U spoj evi ma ko ji se ne mogu slaba dna skup l jati p ojavl j uju se
unutr aS1 ji nape n!, uto liko vet i ukoliko je deblji 05novn1 mate ri-
j a l.
U "V" savovima izvedenihl na sl o bodnim pl ocama nas taje sa-
vijanje prema otvoru zIeba (51 . 52) . Ko r eni zavar (51. 52a ) iza-
a.
L
S1. 52 . Savijanje p loca p ri zavarivanj u u " V" z lebu
ziva pribllzavanje ploe- a, dole se hladjenjem d r ugog i o s ta lih
zavar a, stvara ugaon a deformacij a (51 . S2b). Ake se na pl ocu pos-
tave tegov! spr ec16e se slobodno savijanje, pa u usl ovl ma ome t e -
ne deformacije nastaju zatezuci n apeni poprec no n a
Pona§anje u slobodnog i ome t e nog
skupljanja pri zavarlvanju prlkazano je n a 51. 5 3. Kako nisko-

- 109 -
ugljenic ni u tecnom stanju i ma ju 4 , 5 do 6 % vecu
nu nego u cvrstom stanju, t o se pri h ladjenju do 650°c SKUP-



/
\I
\I


, ,
,/,


J


%
:=:9.::=

=: .. \1J
-
-
7
7/
a .
s Lobodtl -t
b .
!,.; :.
;.':eJ;;!':'-
51 . 53. Poprecno skupl janje slobodnih (a ) i
s tapova (b)
Ija ne izaz ivajucl zaostale napone jer se na ternperaturi t > 650
0
c elik deformi§e sarno pl as ticno . I spod be temperature prelazi s e
u e l asticno-plasticnu oblast u ko j o j n as taju elasticne de fo rmaci je
i unutra§nji napeni.
ju se
Normatni napon i .l c iji je pravac p aralelan osi sava nazi va-
poduznim napo'lima i oznacavaju sa a _ Napc..·ni koji deluju
x
upravno n a asu s ava nazivaju se popre cnim naponima - a . Napeni
y
po debljini lima oznacavaj u se sa o z . Sops t veni napan! u bila korn
preseku zavarenog spoja uravnote za vaj u se odgovaraj ucim silama i
momentima.
Raspodela poduznlh napona Ox 1 poprecnih napona 0y na jed-
nopro1 aznom sllceonom spoju prikazana je na 51. 54.
Na i raspode1 u zaostali h poprecnih n apon a uti ce
1inijska energija zavarlvanja, us10vi h1 ad jenja , krutost i naci n
uklje§tenja. Primer kako uklje§ tenje da promeni c ak i vrs tu
zaost a1ih napona dat
55a pripojni §avovi
je na s1. 5 5 . U s1ucaju prlkazanom na s1 .
nisu
na kraju zavari vanja tope
is topl jeni.
i pripoji.
dok se u primeru p od (b)
Raspodela napona po debljini slobodne ploce pri-
kazana je na s1. 56a , dok se u us10v l ma ometen og ugaonog zaokre -
tanja dob1ja raspodela napona prema s1. Sob .

o
;'lou/d.'l i
o
.<
- llU -
x
51. Sol . Raspodela poduznih i poprecnih sopstveni h napona
,...
-- )
I
I
I
I
I
I
I
+
I
I
I
I
l
____ J
a.
b.
Sl. 55. Uticaj ukl jesten ja na poprecne napone
Q. b.
51 . 56 . Promena p o p r e ~ n o g napona po deb1jini place

- 1 11 -
U zavarivanj a debelih §avom,
se n e mogu k ri vl ti je r i ma ju veliku k rutost . Zbo g t o ga s e posle
hl a dj e nj a , u s rednjem delu s ava po javlj uj u zatez u6i n a -
ponl l zaz vani limova da s a t u r a z dvo j e . Ovi zat e z u6i na -
pont se n a pon ima p ri tiska U 'lcaljenijim
vlaknima zava ri vanih delova (v . 51 . 54 ) . Na k r aj evi ma de lu-
ju poduzn i no r malni napon i ko j i i z a z l vaj u s kra6i van je
§ava. Hedjutim, prl z avarl v anj u tankl h l i mo va de blj i ne do 4 mrn
sops t ve ni n aponi i za zi vaju nablranje l i mova , k ao sto je prik aza -
no n a s1 . 57 .
\ \ \ \ 1 \ \\ \ \
\ '"", , .. " , ..... \ ), ,, ) ", .. " \' ''' l) ) \'
/1\\ 1\\\\ \
51 . 57 . Nabl ran je t anklh limova pos l e za var i vanja
lsp ltlv a njima i t e o rljsklm prorac uni ma n apons -
ko de f o rmac i ono g s tan ja # us t ano vljeno j e da s e u zava r e ni m konst-
rukcijama velike krutosti uve k pojavl juju s ops tven i naponi, dak
6e de formacije biti z anemarlj ive .
De l a vi od t ankih l imova l ma j u manj u k r utos t pa s e za t a de-
forrniAu i vltope re u toku zavari van j a neznatne s opst-
vena nap one •
···Mehan i zam n ast a j anja napon a u pod-
(t < 650°C z a s e objasn i t i pogmat r anjem i zoter-
m1 u neravnomemom tempera t umom p olju (81. 58) .
y
"-
51 . 58 . RaBpodela tempe ratura u v laltnima ( t
1
, 1
2
" .• )
oanovnog mate r ijala

- III -
Posmatrane izoterme, npr . Tl i T
2
, povezuju tac ke jedna -
kih tempe ra t ura i p okaz uju da i zmedju susednih v l akana p ocetne
duHne t o postoji razl1ka temperatura (T
2
> T
j
) 0
da u metalnim materi j alima susedna vlakna c ine je-
dnu celinu, a n a c e se zajedni cki izduzi vati jli sk up ljati pri
promeni temperature . Vlakno (2) , zagrejano na visu temperaturu, te -
zi da se vise ( do 12 > [ 1) (51. 59) pa zata del uj e zatelu-
ce na vlakno (1) sa ni zom tempera t urorn . Is t ovre me no vlakno ni ie
tempe ra ture
tj. na n jega
ometa sloLodno i zduz i vanje vl a kn a vise t err.peratu re ,
deluje pritiskujuce. Re zultat takvog uz ajarnno ome-
tenog deformis an ja je da su a b a vlakna z c:.je d n .i.cki izdn zena na
neku duzinu koj a Ie ? i u po drucj u £ . < £
,
sto je prjka-
zana na 51 . S9 .
k ;IZ);;Z2 ZZ? ... 27
2 2
iss ;;; ss ss s ,
S1. 59 . Deformacija susednih v1akana u osnovnom
materijalu
Si l e koje deluju n a posmatrana vl akna izrac unavaj u s e po-
motu iZr aza
F
j
= Aj o O
j
F2 = A
2o
o
2
sila zatezanja,
sila pritiska
1z ravnoteze unutras njih sila £Fi = 0 sledi
Primenom lzraza cr = Ec - za jednoosnog napon a u
dobija se
i
goo je:

- 11 3 -
i 2 =
i
1
+ i
1
ol.( T
2
- T
1
) ; a -
koefic i j en t t errnickog linear-
nog
Na osnovu ovih
post a vki ukupan napan j e
°1
+
° 2
=
Ea( T
2
- T
1
)
odnosno
Dobijeni i z r azi pokaz uju da su sops t ve ni normalni napani
01 i u podruc ju elasticnos tl ra zlici t e mpe ratura
(T
2
- T
1
) i da ne zavi se od vl ak ana. Drugim reci rna to znac i
da se sopstven i napani mogu izrac unati na osn O Vll raspode le tempe -
ra t ure \1 poprecnom pre s e ku pri hl adjenj u za varenog spoja i s pod
650
0
C (za
Na temperat urama napons Ko- deformaci ona stanja pro u-
cava ju s e u Teori j i plasticn osti.
2. 1 . 2 StrUkt urnl naponl
Promene naponskog stanj a pri zava r i vanju zbo g loka lnog
zagrevanja i hladjenja ne nas t a ju s arno usled termicki h napona,
ve6 s e dopunjuju, u posebnim sluc ajevima, i naponirna nastalim
zbog s trukturnih kao 1 druge l e gu-
re,u t oku zavarivanja Sll poj a v i o v i h strukturnih napo-
na u slojevlma materijala, u kojima delovanj em unete toplo te
dol azi do faznih lznad temperat ure t ransformac ije
111 prl hl adjen ju lspod nje .
Strukt urnl preo bra! a j l 1 s o pstve nl n a p oni usle d t l h p re -
obra!aja, pove z ani s u s a promenom s pecific ne zapremine svake na-
stale faze ; U okol i ni dr ugi h f aza sa z aprerninom.
Za jedno f aznih metal a 1 legura (npr. legiranih ferl tnih,
austenltnih c el1ka), po j a va sopstvenlh n apona ni je p o vez ana sa
strukturnim jer j e ce la ma s a ma terlj ala lste zapr e -
mine , pa nema l okalno ometeni h promena z ap re mine .
Ako s e u zmu k ao p rimer promene k oje nastaju pri hl adj enj u
( vl di .1. 46) s e da u uskom
oka metal a §a va pos toje isto v r emeno: pot pun r as top, delimican r as -

- 114 -
top, grubo austenitno zrno, fino austenltno zrno, llY!Aano aus tenit-
no-ferltno zmo, ferltno-perlltna zona rekrlstall zaclje 1 najzad
nelzm&njena gradja. S obzlrom na specl-
tlene pojedinih atrukturnl h faza 1 promenlj 1vo tempe-
raturno polje, napcnako stanje u ZUT-u je veo ma te se ne
mote matemaUek1 op1saU. U austen1tnim zonama koje s u veoma
istegljive atrukturni naponi ne nasta j u . Ukoliko je hl adj e n je me-
tala dovoljno brzo, 1 ako sadr!1 dovoljnu ugl jen1-
ka 1 elemenala, austenlt se preobrazi t l u te t r agc-
nalni martenzlt. Prl obrazovanju martenzita pove6ava se zapremina
jer je gU8tina martenzlta manj a od gustine feri ta 111 per11ta .
Okoln1 iivrst _tal drugog s trukt urnog s as tsvB ne dopulita alobod-
no Alrenje marten.its pa nastaju unutraAnj1 napon1 .
Strukture kaljenja-martenz1t 1 bejnlt - koje nastaj u u
ZU'l'-u lzazlvaju krt08t 1spod zavara. Ove strukture odl ikuj u Be,
pre avega, (krlterljum BV > 350), 1 niskom pl a-
(lzdu!enje AS ' ) 1 ( Kev ).
Uticaj strukturnih napona nlje velikl kod
lik.,. jer se strukturnl preobrd ajl odvlj a ju u tempe r a t 'l r skom
podrueju eelika (al. 48, krlva 2 ) , pa ae zapreminske
pro_ne lako oatvaruju deformLasnjem okolnog mat erlj a-
lao Naauprot to_, nlako 1 vlsoko-leglranl ima ju f azne
promene pri nl!lm temperaturama tj. u podrueju elaatlenosU
(krlva 3, d. 48), pa se zapreminske pro_ne ne mogu OBt variti vel!
na. tsj u lokalnl sops tvenl napon1.
2. 2 MERE ZA SMANJENJE SOPSTVENIH NA PONA I DEFORMACI JA
Pr1menom odgovaraju61b mera pre 1 u toku z a varl van j a mogu
Be "natno smanjitl sopstvenl naponl 1 deformacl je . s op-
stveni n&pan1 srazmerni all gradijentu tempe rature koji j e o dre -
djen:
- unete toplote i n j enom koncentracijom,
- oblikom elementa (maslvno telo, litap),
- tehnikom zavarlvanja (jednoslojno, vi§eslojno, j e dnostr-
ano 111 aboatrano, sa predgrevanjem 111 bez predgrevanj a , l td.) .
De f ormaclje se mogu %natno sm&nji ti pod uslovom da se vodi
0 redoaledu po14ganj a zavara . U toku zavari vanj a
deformaclje naataju prl jednopoteznom ne prekldnom l zvodjen j u §ava
od poeetka do kraja . Zbog toga se Aavovl l zvade sa kra-

- 115 -

zavarima, tehnikom povr atnog kor aka , 111 povra tnog koraka 8a
(51. 60a). Duzina npr. kod REL postupka j edna-
ka je duzini koj a se dobija topljenjem jedne elektrode. Dugacki
s avovi Be mogu izvesti od sredine ka krajevima (najbolje sa dva
istovremeno), ali nikako ad krajeva Jea aredlni (sl.
60b). Redosled vl§eslojnog zavarl va nja pr1kazan je na 51.60e .
a.
<
b
5
3 2
-praLl Gc
.3
s .
1
P l'
,
zQvariJ..'anja
I

c.
S1. 6 0 . Izvodjenje dugal:kih
,
• ::u
6
I
U slucaju zavarivanja komblnovanih suceonih i ugaonih sa-
vova, najpre se zavaruju suceon! a zatirn ugaon!, odnosno poduf ni
a zatim krufni (poprecni). Pri lzvodjenju kruznih §avova redosled
polaganja zavara je 1sti, sto je sematskl prikazano na 51. 61.
< 1 <
J
J
• 1
"
<
1
1

J
7 6 5 1
0
6 <
J
17

J 7

11
<
8
9
tL
10 9 8
Sl. 61. izvodjenja krufnih savova
U zavarivanja delova ve6ih deb1jina izvodi SB vi-
iealojno zavarivanje sa lstom uz dodatnoq

- 116 -
materijala sa boljim s vojstv irna plastlcno6tl.
je da dodatni ruaterija l 1ma ve6u plastlc nost
cd osnovnog rnaterijala, posebno za savovc ciji pod
' dejstvom spoljneg opterecenja "radi" zajedno sa osnovnim materi-
jalom; Pri tome, treba izbegavati nagomilavan je u naroci-
to njihova kad dinamickl opterecenih konstrtikc ija.Bro j
§avova treba da je §to manji, kao i zapremina istopljenog metala.
Ispravna montaza k o ja obezbedjuje ravnome ran preGek §ava, pred-
grevanje radi smanjenja gradijenta temperat ure,kao 1 iski van je
zavara (osim pokrivnog), doprinosi smanjenju napona 1 deiormac i-
ja.
Slo!ene zavarene konstrukcije treba izvoditl prethodnim
zavarlvanjem potsklopova,koji se zatim povezuju u konstruktivnu
koris6enje specijalnih uredjaj a za monta zu i priteza-
nje (tzv. pozicionera), koji omoqu6uju povratno-stepenasto nano-
senje zavara posebno kod primena automatizavanih postupaka zava-
rivanja.
Pripoji ne smeju biti na mestu ukrstanja dok pri
nastavljanju sava temperatura prethadnog zavara ne SITe hiti ni za
od 300-200
o
C.
Slofenast ovih problema 1 izbor
mera za smanjenje napana zahteva temeljniju studiju svakog poje-
a gornji prLkazi sluze sarno kao op§te smernice.
2. J MERE ZA OTKLANJANJE DEPORMACIJA I SIIANJENJE NAPONA
I pored svih preduzetih konstruktivno-tehnolo§kih mera,
nije' mogu6e u proizvodnim izvestl zavareni spoj bez
sopstvenih napona 1 deformacija elemenata •

Iz tih razloga se, po potrebi, izvode naknadne operacije
radi smanjenja nivoa zaostalih sopstvenih napona i otklanjanja
de formaci j a.
Svi postupci koji se u tom cl1ju izvode pOBle zavarlvanja,
dele se na dYe grupe: - termiake i mehaniake.
Termieki postupci zasnlvaju se na zagrevanju do 650°C (za
i progr&vanju na toj temperaturl oko 3 min po mm debljlne
zavarlvanog dela (ne manje od 1/2 h) i postepenim hladjenjem u
pe61, tad a nastaje relaksaclja 1 smanjenje sopstvenlh napana.
lata taka u praksi se eesto primenjuje 1okalno
Cgaano-plamen1m gorioniclma, indukclonim 1 &1.) zone oko do

- 117 -
"-
temperature
< Al (oke 600°) cirne n astaje s manjen je sopstvenog

......
postupak za smanjen je s ops tvenih napona z dsni-
va se na preraspodeli napona dejstvom r. poljneg opte-
re6enja koje prevazilazi granicu tecen ja. Ovaj n aei n se ne pre-
Uxq deformaclonog ojacanja 1 srnanjenja plastlcnos tl.
Otklanjanje deformacija pasle zavarivanja obavlj a se:
- ispravljanjem na hl a dno spo ljnim sil ama koje i zaziva ju
suprotnu trajnu deformaclju,
- lspravljanjero na t oplo ,s ],62 , l okalnlm zagrevanj en lspupc ene
strane do plasticnog stanja . Q'/ aj p ostupak zahteva velika isku-
stYe, jer u protivnom mogu n a s t ati supro tni efekti.
Posle ispravljan j a prepo rucuje s e delova u cilj u
s manjivanja zaostal i h napona.
1
:----.:::





..


$


"
,
51. 62 . Ispravljanje gasnirn p lamenom

POSTupeI ZAVARIVANJA I TERMICKOG SECENJA METALA
1 TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA TOPWENJEM
Brojni nat!n! zavarivan j a omog ucuju i zvodj en j e zava r enih
spojeva razlltitlm t e hno logijama, o dno sno primeno m r a z lic i tih me -
toda i postupaka zavarivanja, zavis no od ma teri jal a i e k onomskih
pokazatelja pri c emu se mora ostvaritl pou zdan ost zavare -
nag spoja.
U daljem izlaganju razmatraju se poj edini n acini i postur-
e! zavarivanja, koji se goto v o svakodne vno p rimenj u j u u lndus t rij -
skoj praksi za spajanj e razli c ltih met a la i l egura . Nesumnjivo jc
da se svakl ad mogucih zavarlvanja o dlikuje odredjeni m spe -
clflcnostlma, na koje se sarno uka z uje bez ul azenj a u detal j na ob-

Detaljnlje se tehno l ogij a zavari v anj a t opl jen jem,
jer se ana uvek k o risti za nera zdvojivo s pa j a n je me -
tala.
Takodje se osno ve spaj anj a me tala de -
l ovanjem pritiska i toplote , p osebno t e hnol ogi j e elekt r ootporsKog
zavarivanja.
Potrebna p osve6ena j e i savre meni m p o s tupcima zava-
rivanj·a, kao npr. zavarivanju trenj em, ultrazvukoffi , e k s plozl jom,
elektranskim snopom, laserski m zracima i t ome 51.

119 -
1 . 1 GAS/IO- PLAME:NO ZA VARIVA IIJf:
Gasno- plameno zava ri vanje je skup z avarivackih procesa
kojima se os t varuj e spoj porno6u p l ame na go ri vi h uz
menu p r i t iska i do datno g ma te rij a l a iI i bez n jih. Ova j post upak
se dosta k o risti u praksi z a zavari va n j e ma t e rl j ala manjih deb-
Ijin a zbog ni za tehno- e konoms klh prednos t i .
Ve6 i staknu t a c ln jen ica da je stva r na kol i c ina unete tOp-
l o te pl a rnenom (q) rnanj a negq kod d r ug i h metoda z avari vanja uslo-
vl java p roduzeno v r eme zagre van j a , toplj e nja i hl adjen j a ; zbog
t oga , struk t urne promene zahvataju vec u oblast i jace se ispolj a-
vaj u nar o 2H to u pogl edu po rasta metalnih zma, kao i s o ps t venih
napon a 1 defo rma cij a .
Dob r a str ana pos t up ka ga sno- plamenog zavar i van j a je mog uc-
ncs t boljeg provarivanj a k orena 1 bol je praeen j e kr etanj a taka
r as topa prl zavur i van ju t ankih de l ova . l nvest iei e na u ' op-
rem'l s u ma l a uz vel i ku apa ra t ure, ste e mogueuj c za-
va rivan je 1 na te r enu gde ponekad ne ma l zvora ene r gije .
Gas ne zavar ivanje j e duge vr eme na bilo vodeel nae in spa-
janja me tala zava ri van j em, a po t om je po tl s n ut o elek trol uc nlm za-
va ri va njem, mada j e i da l je u nekim oblas t i ma ne zamenl j i vo .
Gl avni dec uredjaja za gasno zavari vanje j e gorionik , na
s e iz lazu pa li gori vi gas i s a go r eva u smes i sa ki seoni kom.
Za va r ivan j e se os t varu j e t opl j e n jem i vi ea osnovnog ma t e ri jal a i
doda tnog mate r i j ala , i l i kod tank ih limova bez doda tnog materi j a -
l a o Pri z avari van j u l egura qvoz dj a i neze l e znih metal a
(bakra , a luminij uma) upotrebljava j u s e t opi t e lji. a ni i maju za-
datak da za s t i t e r astopljenl me t a l od oksldaeij e , da vee
obrazovane okside 1 obe zbede c ist e povr sine me t ala na mes t u spa-
j an j a 1 sami m tim pospese ve z ivan j e ( s tapanje ) doda tnog ma t erija-
la s a osnovnim.
1.1 . 1 Gas avi za z a varivanj e
Garivi gas ko ji se na jvi se prilLen j uje za gasno zavarlvan je
raznl h metala 1 l egura je acetilen . Por ed acet l lena , pr i zavari -
vanju 1 rezan j u metala i l egur a sa niskom tempe rat ur om topl jen ja,
mogu se prlmenl t 1 1 drug1 gorivl gasovl (tab . 10) .

- 120 -
Tablica 10. Pregled f i zickih osobina gorivih gasova
Nazlv j!3k a Conj a 'l'empe ratura
Temp . p la- &Jrzina
gasa formula toplot na sagorevan ja
mena sa
s agoreva_
moe· na vazduhu
°2 '
°c n ja
HJ/m
3
°c
m/ s
Acet ilen C
2
H
2
5 7 335 3100 13 , 5
Butan C
4
H
10
Il4 490 2 8 30 3 I 70
Propan
C
3
H
8
94 510 2 <1 , 50
Vodonik
112
11 5 10 2520 8 , 90
Zernni gas - 33 610 2760 3 , 50
Svetlec i ga - 16 560 270 0 7 , D5
Koksni gas - 15 520 2860 6 , 90
Me tan CH
4
36 537 2720 3, 30
--
*) DonjQ.
toplotna moe gariva je kolicina toplote os l obod jena pri
potpunom sa g orevan ju jedinice mase ( ::apr emi ne) , pri cemu j e
sadrzana vlaga 'u gasQvltom s tan ju.
Iz t ab lice lOse vidi da s u temperature plamena i brzine
sagorevanja razlicite i da su naj ve c e pri s aqorevanj u acetile na.
Sem toga prednost je aceti l ena se moze proizve s t i na m't'!s t u
zayar ivanja delovanjem vade na kalcijum karbid (Ca C
2
) . Ostali 90-
rivi gasovi su jev tiniji (10 do 20 puta) i mogu se korist i ti za
zavarivanje lako topljivih rnetala i legura, kao i z a termicko r e -
zanje , ispravljanje i povrs insku termicku obradu .
Treba istaci jos jednu znacajnu prednost a cetile na kao 90-
rivog gasa za zavarivanje . To je jedini gorlvi gas koji s agoreva
u dYe faze i time sprecava oksidaciju nekih elemenata ili pak raz-
vee stvorene okside, npr. CuD , PbD.
je gas 1z grupe nezasicenih ugljovodonik3 ; to je
bezbojan , neot rovan gas karakteri s t icnog mirisa, ras tvorljiv u vo-
di u odnos u 1 :1 , a u acetonu (CH
3
- CD- CII
3
) znatno vi se 1: 25 pri
temper a t ur i od 20°C 1 a t mosferskom prltlsku. Rastvorljivost ace ti -
l ena u ace t onu raste sa poras tom prltlska , a opada sa po rastom
·.·.emperat ure _
Ace t l1en je nestabl1an 1 vrl o eksolozivan U smes i s a vaz-
duhom 11i kiseonlkom. Sa poveeanjem prltiska nes tabilnost ace tile-
na ras t e i dovol j no je 3\ C
2
H
2
u smesi sa vazduhom da dodje do ek-
spl ozl j e . l s t o t ako pri zava r ivanju bakra i srebra (Ag) nas-
t aje reakclja s a C
2
H
2
p r i cemu s e stvaraju jedlnjen ja acetl1ens-
ki bakar, odnosno srebro, koji su e ksplozivni pri udaru i I i povi-

- 121 -

Iz n'av'edenih razl oga potrebno je prldrfavati se odredjenih
propisa vezanlh za proizvodnju, transport 1 acetilena.
Acetl1en se dobija hemijskom reakcijom kalcijumkarbida i
vode prema
CaC
2
+ 2H
2
0 c C
2
H
2
+ Ca(OH)2 + Q .
pored acetilena (C
2
H
2
), kac proizvod ove reakcije, nastaje aceti -
len9ki Ca(OH)2 i oslobadja ge toplota Q.
Polazna sirovina za dobijanje acetl1ena je kalcijurn karbid
(eae
2
), koji se prolzvodi topljenjern me§avine kree a i
koksa u elektrolucnim pe6irna. Praces je e ndotermna hemijska reak-
cija
,
CaO + 3C c cac
2
+ CO - Q
. .
se potrebna kold.cina toplote Q dobl Ja pomo6u
uspostavljenog izmedju dve ugljene elektrode
elektri c -
u peel. Gas
pri cemu
nog luJca
CO cdlaZi u spoljnu atmosferu, odnosno na dalje korl§6enje.
Pri prolzvodnji aoetilena, se odredjuje da
1 kg CaC
2
daje 340 1 C
2
H
2
, odn09no da za 1 m
3
C
2
H
2
treba oka 4,3 -
4,5 kg cac
2

Uredjaji za dohljanje acetilena zovu se Prema
uzajamnog delovanja kalcijum karbida i vode, razvijac i ace-
tl1ena se zasnivaju na: kapanju vade, ubaclvanju karbida, pov-
remenom dodiru CaC
2
i
U manjim radionicama ili otvorenim mo!e ge ,
umesto razvijaca, koristitl rastvoreni acetl1en u acetonu (dlsu
gas), kojl se doprema u specijalnlm cell cnim bocama, oznacenlm
belom bojom. Ove boce se najpre pune poroznom masom
kern zemljom), a zatlm nalivaju acetonom taka da se pod natpritis-
korn acetilena ad 15 bara 1 t - 20
o
e, u bocu zapremine 40 1,
smest1tl aka 6 m
3
acetl1ena. poroznoj masi, raspada-
nje acetl1ena koje mole nastati na jednom rnestu se ne prenosi na
celu m&8U qasa. Kad se otvori ventil na boc! za acetl1en, acetl1en
1z1az1 1z acetona kao ugljendioxs1d lz vode .
Na lz1azu 1z boce mehur161 gasa se sjed1njavaju §to mole lzazvatl
eksploz1ju aka natpritlsak predje 1,5 bar. Da se eksplozlja spre-
direktno na grla boce postavlja ge reduJccioni ventil
uzengijom, koj1m se prltlsak acetilena snlfava 1apod 1,5 bar.
Priblilna kolleina C
2
B
2
u boci mole se po obrascu:
-5
Vc B - 0,35.V
b
·a.p.10
2 2

(
- 122 -
gde je: a = 23 koeficijent rastvorljivosti
pri t = lSoC; Vb - zapremina boce u m3 ( Vb
tisak u boci u Pa.
aceti l ena u
3
=O,04m);
Taka je npr. sadr zaj acetilena u punoj bocl
v ' =
C
2
H
2
5 - 5
0,35.0,04.23. 15 . 10 .10 = 4,
3
m •
ace t o nu
p - pri -
p/ i praznjenju boce brzina lstlcanja gasa , odnosno protok ,
mora manji ad 1 m
3
/h da ne hi dos lo do isparavanja acetona
1z boce i zamrzavanja r e dukcionog ventlla. Boca se ne sme potpuno
isprazniti vee mora ostatl izvesna kolicina C
Z
H
2
k o j a odgovara
prltlsku na manometru 1-1,5 bara , zavisno ad spoljne temperature .
K j s eon i k
Gor1v1 gasov1 1 druge gor1ve rnater1je pr1 sagorevanju u
vazduhu sjedinjuju se sa kiseonikom i odaju toplotu . Kad neka
goriva materija s ago reva " u vazduhu, jedan deo t opl o te
tro§l se 1 na zagrevanje azota (vazduh sadrz i aka 21 % kiseonika,
78% azota i 1% ostalih gasova). 1z tog razloga gori ve materije
oslobadjaju vecu kolicinu toplote kada sagorevaju u c i s torn ki-
seonlku, nego u vazduhu.
Gustlna klseonika na temperaturl 20
0
e i pritisku 1013 rob
je 1,43 kg/m
3
• Kiseonlk se dobija frakcianam destilacijorn vazdu-
ha, 111 redje elektrollzom vode (skupljl pastupak). Osnovna je
za frakclonu destl1aciju da se vazduh najpre prevede u tec no sta-
nje, Ato se postlfe njegovim sabljanjern na pritlsak lznad 40 b i
hladjenjem do -200
o
e. Aka se tecan vazduh potorn zagreva, lsparl-
azot kojl kljuca pri -196
o
e, tako da u aparatu za izdvajanje
ostaje sarno k1seon1k pr1 -18 3
0
C).
Klseonlk se 1 dostavlja u celicnim boca-
rna obelefenlm plavom bojom. Boce su zapremine aka 40 1; u nj ih
staje oko 6.000 1 k1seon1ka sab1jenog pod pritiskom od 150 bara.
U gorlonlku za zavarivanje potrebno je da klseonik lstlce pod
prltiskom ad 1 do 3 bara, §to se ostvaruje postavljanjem redukci-
onoq ventila.
klseonlka u boci izracunava se po obrascu:
.
gde j":

- 123 -
3
Vb - 0 ,04 m zapr emi na boc e ,
p - pr iti s a k u boc ! u Pa,
k 1 , 07 8. 10-
5
koefi ei j e nt .abi j a n ja k i seoni ka pr l t = 15 °C .
Na pr ime r , puna boc a
6 - 5 3
V = 0 , 04 . 15. 10 .1 , 07 8 . 10 = 6 ,4 68 m .
Za b ile koji pr l t l s ak , na manomet ru , maze s e l zra-
zapr emina k i seonika u boc!. Boce se pr e na knadnog pu n jenja
ne sme ju pet pune ispra z n!ti , ve6 s e mor a koli c lna ki se-
onl ka koja odgo vara prlt l sku c d najma nj e 0 , 5 ba ra.
ovog na t prl tiska se pr odlra n jc va zduha i vlage u b oce
otvore ne r a d! pu nj e n j a .
Pase bnu tre ba po svetiti r ri boca sa k i -
s e onikom. t r e ba pa z i ti da lake z a pa lj i ve ma ter l j e ka o
s u ulj e , ma st! 1 o s tacl s apuna ne do spe j u na vent il boce , r e -
dukclonl vent i1, spojnice 111 c r e VQ za k iseonik . Pr e post a v l janja
r edukcionog ven ti la sve pr ikl j uc nice na boci t r e ba dobr o oc l sti ti .
Venti1 n., boc! o tvara se rukom d o pola obrtaj a; isto t ako
se rukom z a v rtnji na r edukcionom ven t ilu na radn ! pri -
ti s a k oznacen na gor ionlku.
1.1. 2 Plame" za zavarlvanj e
Gasovl za zavari va n je d ovod e se do gor i onika gume ni m c r e -
v irna sa teksti lni m Da s e lzbegne za mena, cre va su o bo-
jena: crv e no z a a cetlle n I plavo (I l l er no) za k i seo nl k .
No i Zl a znom del u gorionlka (u sn i ku) treba zapali ti
a cetl 1ena 1 k tseonika . Potpuno sagor evanje acetilena se pri-
kaz. t i hemlj s kom 2C
2
H
2
+ 502 = 4C0
2
+ 2H
2
0 .
U fi zi c kom smi s l u se s a gor eva n je ace tilena odv i j a u d ve
faze; najpr e s e pod ut icajem t o p l o t e ace ti l e n 1z
C
2
B
2
+ °
2
, p r en.a C
2
H
2
= 2C + 11 2 + °
2
, a pot o", na staje
pr imarno sagor evanje
4C + H2 + 20 2 = 4CO + H
2
·
Pro i zvod i nepot pu nog s agorevanj a , go ri v i g a s ov i CO i H
2
, na l aze
se U omo t a c u p l amena okol n i m va zduhom . Zbog velikog
aflni teta ov1 h g a sova prema kiseo ni ku , p lamen pr1vl ac1 k iseoni k
1z v azduha i nastaje sekundar no Dag or e vanje

- 124 -
Goriv! gasovi dogorevaju U omotacu plamena, koji istovremeno
tl l stopljen metal zavarivackog kupatila od §tetnog delovanja ki -
seonika i azota 1z vazduha. Afinltet gasova CO i Il2 prema kiseo-
niku je toliko veliki da se pri dodiru omotaca plancna sa zardja-
11m cellcnim povrsinama razla:! u oksldi zeleza i dobijaj u ciste
povrsine. pojava se koristi. za c lscenje metalnih povrsina plamenom.
I z jednacina potpunog, primarnog i sekundarnog sagoreva-
nja sled! da se za potpuno sago revanje tras! 2/502 1z boce a
3/502 1z okolnog vazduha. Teorijski je za primarno sagorevanje
potrebno dovest! 1z boca iste zapremine kiseonika i acetl1ena,
sto proizilazi 1z jednacine primarnog sagorevanja. U stvarni m us-
lovima zavarivanja, potreban je neznatan visa k k iseonika izrazen
odnosom potrosnje
jer se dec kiseonika iz boce trasi na oksidaciju vodonika nasta-
log raz1aganjem v1age iz vazduha i sa povrsine zavarivanih delova.
Iz se zakljuciti da je za potpuno sagoreva-
nje 1 m
3
acetilena potrebno oka 1 m
3
kiseonika iz boce iI, 5 m
3
iz okolnog Zbog toga ce se pri neprekidnom zavarivanju u
zatvorenirn prostorijama brzo potrositi kiseonik , pa se gasno ne
srne zavarivati u zatvorenim prostorijama bez ventilacije.
Zavarivacki ptamen koji se dobija iz jednakih
zaprernina acetllena i kiseonika dove denog iz boce zove se naut: -
ralan plamen (51. 63b). Plamen sa vi skom kiseonika naziva se ok-
sidi6udi (51. 63a), a sa viskom acetilena redukuj ud i (sl. 6 3c ).
Pri zavarivanju ve6ine meta1a 1 legura primenjuje se neutralni
plarnen,jer ima najve6u toplotnu mo6 1 najbolje s titi rastapljeni
metal od stetnog delovanja kiseonika i azota iz vazduha .

51 . 63. Ob11ci acetl1en5Kog plamena

- 125 -
r egul isan j a plamena , se do-
biti mate r ijal osnovnom mate r i jalu. Prl z a v a r i vanju
ve 6a br zina zavarivan j a se redu-
kUju6im plarne nom, jer se raspadanjem a c etilc na sl o j evi
ohoqa6uju u g ljenikom p a s e n j i hov sasta v p ri bli f ava eut e ktici .
Ovako nauglj e nl s ani s loj t op! se vee n a a k a 1200
0
C uz man j u p ot-
ro!nju toplotne e nc rgi je i man je s k up l j an j e pri h l adj e n j u . Man a
redukuju6eg je smanj e n a plas tlc no s t s a va us l ed vcceg pro-
centa ug ljenika .
Oks i dl§ucim pl amenom se r etko z a varuje jer nasta j c pe nus a-
nje 1 pr§ tanje tec noq rre t a l a . I zuzetak j e za varivan je rne s i n ga,
jer se vi§kom klse onlka sprecava lsparava n je c i nka .
Raspodela t empe r a t u re ose neut ral no g plamen a i po j edi-
ne zone sag orevan ja date su na 51. 64 . Ne utra lni plamen ima naj -
v1§u temperaturu (320 0 °el na rastoj an j u S rom ispre d je z g ra p l a-
mena,pa se tim delom p1amena me t a l i zag r eva radi zavariva n j a .

...
- I
-'-+-- f-- -----i!.i-.,- '" '.IO< fI\Il\
d ul i na
1. j ezg r o
2 . :O'l a redllk c ijc
37-- . _ .-
3

02 i z va z duha
S1. 64. Raspode l a tempt:ra t u r e o s e p l a men a
Uredjaj u kome se o br azu je o dgovaraj u6a me§ a v ina gas o va naziva se
gor1onik. Ve61na gorionika r ad! n a usis nom principu. Us n ici su
1zmenlj1vi delov i gorion i k a k oj1 se bi r aju prema debljini z a varl -
vanlh de lova.
Sve veze n a gor1oniku sastavl j e nom od us n lka , plamen ika i
kao 1 n j e gove ve ze s a bocama mor a ju bit1 je r
Be u protivnom mo!. e p Ojav1t! plamen n a nezapti\oeJ\ire rnestima . Ot -
vor uan1ka (ml a zn1ce) ne srne biti zb og mog u6n osti da se
jav1 pov ratnl udar pl amena , § to mol e 1 z azvat1 1 e k spl ozi ju creva
za qa aove .

- 116 -
U prak.si 9a5n09 za varivanj a plamen se c es to gas1 uz p r a -
sak. Uzrocl o vome mogu biti zaprljan usnik plamenlka, preg r ej an
plamenik i nagli porast pritiska ki seonika. Povratni udar p lame -
na maze nastati zbog los e veze plamenika sa gorionika ili
suvlse male brzine i s tlcanja mesa vine gas ova; nedo vo ljna brzina
lstlcanja posledica je s uvise velikog o tvora usnika 111 nisko g
pritiska ace tllena 1 kiseonika na redukcionirn ventilima.
Pril1kom paljen j a i podes avanja plamena p r op isan je o dre -
djeni redosled: prva se otvara ventil za kise onik a z a tirn za
acetilen i po potrebi se podesava plarnen. Pri podesavanju ne utra-
1n09 plamena, polazi se od oksidisuceq ka ne utra lnom; kada jezg-
ro plamena doblje konture os trog konusa, odnosno cilindric no
zaobljenog kraja kod usnika veceg protoka .. to znac i da j e dobij e n
neutralni plamen.
Pravilno formiran i stabilan plamen maze se odrz ati kada
je brzina isticanja smes e veca od brzine njenog s a gorevanj a ; u
protivnom plamen se uvlac i u plamenik i ma ze prodreti u c r eva za
dovodjenje gasova, pri cemu ona i eksplodirati. Jedan o d uz -
roka uvlacenja plamena je prcg revanje usnika gorionika, sto se
sprecava njegovim povremenim uranjanjem u v o du.
1.1.3 Dodatni materijal i topitelji za gasno zavariva nje
Tanke limove, debljine do 2 mrn, moguce je gasno z avari vati
bez dodatnog materijala. Za deblje limove upotrebljavaju se d oda-
tni materijali istog iIi sllcnog hemijskog sastava kao i osnovni
mat.erijal. Dodatni materijal za zavarivanje i navari vanje c elika
isporucuje se u obliku za zavarivanje aluminijuma i njego-
vih legura u vidu fica i sipki; za zavarivanje bakra u vidu z ica
i za bronze u vidu f ica 1 slpki.
Zi ce a a zQval'i van js cellka gasnlrn pl·amenom isporucuju se
u obliku sipkl du!ine 1000 mm, 11i koturova mase 40 kg. Uglavnom
BU floe kruznog p oprecnog preseka standardizovanih precnika 2;
2,5; 3,15; 4, 5; 6,3 mm, po JUS C.H3.051/81.0znake ovih zica sa-
stoje se 1z dva dela; aplite oznake P, 1 dopunske oznake za meha-
nieke osob1ne, koje au razdvojene crticom.
Pri tome se dopunska oznaka odnosl na zateznu c vrstocu Rm
U MPa, najrnanje lzdu!enje AS u , 1 najmanju enerqlju loma KV u J .
simbola dato je u tab. '11.

- 127 -
Tablica 11. S1mboli za meha n icka svojstva c i stog metala
Simbol Rm.
:-IPa
A, .
KV. J
0 -
-
-
Z <340 14 30
Y
340
1 400 14 30
2 430 18 60
3 470 22 90
4 570 26 120'
5 550 30 150
6 590
0 - bez garancije ; - ne moze ua se odred i.
Oznacavanje z i c a prema navedenoj tabe li 11, daje se na
sledecim p1.-imerima:
oznaka P-)43 znae ! d a je Rrn>470!-1Pa , AS > 26 % i KV ,. 90 J;
oznaka P- Z54 znae i da je Rm < )40 t-lPa , AS < 30 % i
KV < 120 ... 1 ;
oznaka P- Y2 znaei da je Rm > )40 ; AS > 18\ , a KV nije
odredjeno.
Topi tet.i i , U o bllku p r aha iIi p ri menjuju se pr i Zd -
varivanju li venog gvozd ja , bakra , mes inga , bronzl , aluminijuma i
nerdjaj u61h celika i drugih legura. U toku zavarivanja mog u se
obr azovati tesko t oplj i vi oksi di , s to ome t a stapanje dodatnog i
osnovnog ma terijal a . Nano s en jem topite l ja, na dodat ni iIi osnovni
materijal , zasti 6 u je se tec an ma terijal od oxsidacije u procesu
zavarivanja. Os i m toga , razl azu - razgradjuju r an ije
stvorene okside i p re vodee ih u niskotoplji vu i laku t rosku
f
k o-
ja se ne ras tvara u tecnom metalu ve6 isplivava na povr?iinu.
Prema hemijsKom sastavu t opitelji moq u biti 11i bazi c n i ,
a njihovo dejstvo zas ni va se na c i njenici da me tali rastvaraju
sopstvene okside , a okside druqih metala p revode u trosku.
Od kiselih top1telja ug lavnor.l se upotrebl j avaju jed1nje-
nja na bazi na primer , born a kiselina H3B03 iIi boraks
Na
2
B
4
0
7
.10H
2
0 (natrijumtetraborat) . Bo raks l ako razgradjuje ok-
side mnogih metal a stvaraju6i 5011 borne kiseline - borate:
CUOB
2
0) , znOB
2
0), ""nOB
2
0
3
. BoraJcs se najvls e upot reb lj ava pri za-
va rivan ju bakra i njegov1.h l egura . kao i za tvrdo lemljenje
legura . Pri zavarlvanju bakra stvaraju aksidi CuO i Cu
2
0 .

- 128 -
Oksid Cuo redukuje se gasnim plamenom iIi pomoCu topitelja H)BO)
prema
CuO + 2H)BO) = CuOB
2
0) + )H
2
0
Oksid Cu
2
0 ne moze se redukovati jer ima vi§u temperaturu
nja ad bakra. Stoga su zavarljive sarno one vrste bakra sa niskim
Cu
2
0.
Bazni s u natrijum karbonat (Na
2
CO)) i
(K
2
CO)); njihovo delovanje moze se objasniti na primeru zavar1va-
nja sivog liva, pr1 cemu moze nastati topljiv1 oksid S10
2
·
Dodavanjem topltelja Na
2
Co
3
, pri zavarivanju nastupa hemijska re-
akcija:
Proizvod eve reakcije Na
2
0.S10
2
lake isplivava na povrs inu
rastopa 1 prelazl u trosku koja se naken zavarlvanja odstranjuje;
gas CO
2
sam ad sebe odlazi U okalni vazduh.
1.1.4 Prlprema osnovnog materijala i tehnika 9a5n09 zavarivanja
Gasnim zavarivanjem se spajaju tank! limovi ad n1-
1 niskoleg1ranog celika , celicne cev1 manjeg prec-
n1ka , tankozidni celicni profili , liveno gvozdje na toplo, ba-
kar 1 njegove legure i aluminijum 1 njegove legure . Od11ka gasnog
zavarlvanja je lake prilagodjavanje gotovo svLm polozajima kad
spojeva, jednostavno rukovanje i odrzavanje i niska na-
bavna cena opreme . Najve6i je nedostatak ga5nog zava-
rivanja, u odnosu na druge postupke , dovodjenje vel ike kolicine
toplote i u okolinu mesta spajanja, §to izaziva sopstvene napone,
deformacije i promene u gradji metalnih zrna.
Brzina gasnog je od elektrolucnog
za limove debljine do 1,5 mm; za limove debl jine 2 - ) mm brzine
se a iznad se zavaruje elektrolucnirn pos-
tupcima.
Treba izbegavati gasno zavarlvanje ugaonih i preklopnlh
spojeva, izvedenih od srednje debelih i debelih limova, naroclto
ako su ov1 spojev1 1z1ozeni ve6im optere6enj1ma. se gas-
nim zavarivanjem izvode suceoni spojevi. Za uspe§no zavarivanje
moraju se prethodno pr1premiti ivice delova koji se spajaju. Na-
prlpreme, u zAvisnostl ad debljlne, prlkazani su u tab . 12.

- 129 -
Tablica 12: Priprema iviea celic nih limo va z a s uce one s poje ve
Di menz lje (mm)
Naziv §ava Obl1k s poja debljin a zazor zat up l J e -
lima, 5
5 1
nje,
hi
Prirubni §av
r=:JJI

bez d odatnog 0 , 5-1, 0
- -
materijala
r,.. jedno-

stran I - 3 0 , 5- 2 -
Dvos tranl
3 - 6 1 - 2 -
V -
-
,
J
-
16 2 - 4 2
-
3
X -
0
16 - 25 2 - 4 2
-
3
81

GO
.c
V - .§av za ra-
U:i..0
deblj-
'( '"
5 - 20 2 - 4 1 , 5 - 2,5
ine delova
r.
,(-.,

T e h n 1 k a gas n 0 9 z a v a r i v a n j a
Raz likujemo tehnlku zavari v anja ul.e Ll o i ude ::no . Ze.va ri va-
nje ulevo ( 51. 65a) primenjuje se za tanke limove debljine do 5 mm
Gorionik 5e kre6e zdes n a na1evo i istovremeno n j i s e izmedju z ldo -
va Dodatni materijal se vod! prav olinij skl lspred gorlonl -
ka 1 povremeno umac e u me t a lno kupatilo.
. . . .
DOdtJ#ni
rnat.ri}ol - pIanttM - .so)'
(fico)

'.
DOdD""
50\1' -- motert) ol Pbmrl'l - _
r-__________ __________
b
SI. 65. zavarivan j a: a ) u levo , b ) udesn o

- 130 -
limovi debljine do 2 rom mogu se
zavarivati ulevo bez dodatnog materijala. se obrazuje toplje-
njem ivica osnovnog materijala. Prednosti SU, u odnosu na zava-
rivanje sa dodatnim materijalom, manje deformacije i veea brzina
rada. Spoj ima karakteristike u odnosu na
osnovni rnaterijal, ali se to rno!e dopustitl, S obzirom na namene
konstrukcija se elementi ovako zavaruju.
Pri zavarivanju udesno (sl. 65b) gorionik se vodi pravo-
linijski sleva nadesno. Dodatni materijal se pomera iza gorionika
i istovremeno kruzno kreee izrnedju zidova zleba. Ovaj se
zavarivanja odlikuje veeom koncentracijom toplote, omogueuje
vetu brzinu zavarivanja i rnanju potro§nju gasova za zavarivanje.
Na primer, pri zavarivanju lima debljine 4 rom tehnikom ulevo tro-
se 20 min za jedan metar a 17 min tehnikom udesno. Osim
ovih prednosti, spoj izveden zavarivanjem udesno ima bolje
ke karakteristike jer plamen rastop i vrh zice od gaso-
va iz vazduha i istovremeno obradjuje (zari) vee izveden

Nagib gorionika pri zavarivanju raste sa poveeanjem deb-
Ijine osnovnog materijala tako da za s = 1 rom iznosi 20
0
, a za
s = 15 mm 80
0
u odnosu na ravan lima. Limovi debljine do 3 rom
se zavaruju neutralntm plamenorn; deblji lirnovi zavaruju
se plarnenom sa izvesnirn kiseonika odnoBa a = 1,4,
se poveeava dubina uvarivanja a time i brzina zavarivanja.
1.1.5 Zavarivanje metala i legura
1. Z a v a r V a nj e eel i k a
Gasno se zavaruju
ni (C < 0,2%) se gasno zavaruju bez dobi-
jeni zavarivanjem odlikuju se rnalom sklo-
no§eu ka pojavi prslina.
(C = 0,2-0,45%) se mogu zavariva-
ti same primenom posebnih mera (predgrevanje, naknadno zarenje)
da bi se obrazovanje prslina. Najveea je sklonost ka po-
javi prslina kod ugaonih §avova i pri prvog sloja kod
preklopnog spoja, pogotovu ako se zavaruje pri niskoj spoljaAnjoj
temperaturi.

- 131 -
Visokougljenicni ce1iei (e = 0,46 - 0,70 %) se ne upotre-
bljavaju za izradu zavarenih konstrukcija, ve6 sarno za odlivke .
Potreba za zavarivanje ovih celika ma ze nastati radi popravke
pogresno izlivenih odlivaka ili njihovog ostecenja u rad u. U tom
slucaju mora se primeniti predgrevanje i naknadna termicka obra-
da.
sa sadrZajem ugljenika iznad 0,7% pripadaju- alat-
nim celicima i praktlcno nisu zavarljivi, te ih ovde i ne razma-
trarco .
Niskolegirani celie! teze se gasno zavaruju ad niskouglje-
nicnih konstrukeionih ce1ika . Teskoce su ug1avnom vezane za obra-
zovanje struktura kaljenja u zeni pod uticajem toplote zavare-
nog spoja. Strukture ka1jenja se odlikuju povecanom tvrdocom i
smanjenjem p1asticnoscu, sto se donekle moze popraviti termickom
obradom posle zavarivanja (otpustanjem).
Visokolegirani celiei (sadrza j legirajucih elemenata
10 - 50 %) rnogu se i gasno zavarivatl , mada su pogodniji drugi
postupei. Ovi celiei imaju koefieijent toplotne provodljivosti
znatno manji (oka 2 puta na povisenim ternperaturama), a koefici-
jent linearnog sirenja veci (oko 1,5 puta) nego niskougljenicni
ce liei. Zbog manje t oplotne provodljivosti 1akse se ostvaruje 10-
kalna koncentracija toplote, pa je visokolegirane ce like potre-
bno zavarivati tehnikom ul evo. Pri zavarivanju celika legiran1h
hromom neophodno je primeniti topitelje ciji je zadatak da oksi-
de hroma prevedu u trosku i sprece dalju oksidaeiju.
2. Z a v ar t. V a nj e li v e n 0 9 9 V 0 i d j a
Liveno gvozdje spada u grupu tesko zavarljivih legura.
Najuspe§nije se gasno mogu zavarivati sivi liv i beli
liv,dok se erni temper liv ne zavaruje. Te§ko6e pri zavarlvanju
ovih legura iskrsavaju zbog njihove velike tecljivosti, male
plasticnosti, jakog sagorevanja ugljenika i obrazovanja teSko to-
pljivih oksida i tvrdih strukturnih komponenata.
Liveno gvozdje se uglavnom zavaruje radi dorade odlivaka
sa greikom (npr. nedolivenost), radi popravke istro§enih i polo-
mljenih delova i pri izradi zavareno-livenih konstrukcija.
Osnovni gasnog zavarivanja livenog gvozdja su:
- sa potpunim
- sa delimicnim predgrevanjem,
- na hladno.

- 132 -
Pri sa potpunim predgrevanjem delovi se naj-
pre pripreme za zavarivanje, a potom zagreju na SOO-700
o
c. Tempe-
ratura predgrevanja zavisi ad dimenzija dela, njegove krutostl,
zapremine istopljenog metala i strukture livenog U nedo-
statku specijalnih pe6i delovi se zagrevaju u pe6ima sa ugl jem i
pokrivaju azbestom. Posle zagrevanja do odredjene temperature, de-
lovi se vade iz pe6i i postavljaju na radni Da se spree i br-
zo hladjenje, odlivak se prekriva azbestom izuzev mesta zavariva-
nja. Po zavarivanju odlivak treba lagano i ravnomerno
hladiti jer bi u protivnom nastalo krivljenje, lokalne prsline i
tzv. odbeljivanje. Zavarivanje se izvodi u horizontalnom
ju, neutralnim plamenom (iIi sa viskom C
2
H
2
) uz primenu odgovara-
ju6ih topitelja.
Za odlivke slozenog oblika preporueuje se, posle zavariva-
nja i sporog hladjenja, naknadno zagrevanje do temperature
600 7S0
o
C i lagano hladjenje u pe6i. Delovi velikih dimen.zija
sarno se lokalno predgrevaju do oko 400
o
C, ali tako da toplotne
deformacije budu sto ravnomernije rasporedjene. Posle zavariva-
nja,mesta koja su bila predgrejana treba prekriti azbestom iIi
suvim peskom radi sporijeg hladjenja.
Hladno zavarivanje livenog primenjuje se u sluea-
kada se -delav! pri zagrevanju i hladjenju mogu slobodno
(neometano) siriti i skupljati. I za ovaj nacin zavarivanja, po-
trebno je da se deo, iIi sarno mesto spoja, posle zavarivanja pok-
rije azbestom iIi peskom. Ovim se vreme hladjenja i ti-
me umanjuju sopstveni naponi i deformacije kcje nepovoljno utic u
na kvalitet zavarenog spoja.
3. Z a v a r i v a nj 6 b a k r a i nj ego v h
Zegura
Bakar nije lako zavarivati zbog sklonosti ovog metala ka
stvaranju teSko topljivih oksida, upijanju gasova, njegove veli-
ke toplotne provodljivosti i velikog koeficijenta linearnog 5i-
renja pri zagrevanju. Velika toplotna provodljivost ote z a va 10-
kalnu koncentraciju toplote pa su neophodni gorionici sa velikim
protokom gasova. Velika sklonost ka oksidaciji iziskuje upotrebu
topitelja 10H
2
0 + H
3
B0
3
; oni lItite tecan metal od oksi-
dacije 1 rastvaraju ranije nastale prevode6i . ih u trosku.
Zavarljivost bakra pogorllavaju primese: bizmut, olovo, sumpor i

- 133 -
kiseonik. Nepovoljno de!uje ne sarno rastvoreni klseonik ve6 1
kiseonlk 1z okolnog vazduha, ali se njihova §tetno delovanje
umanjuje dodavanjem top1telja. Vodon1k 1 ugljenmonoks1d zajedno
sa oks1dom bakra (Cu
2
0iCuO) obrazuju vonenu paru 1 uglje nd10ksid
Ate izaziva poroznost u §avu. Da hi se izbeglo stvaranje para
bakar se zavaruje sarno neutra1nim plamenom. Pre zavarivanja, iv1-
ee treba dobro cetkom, a najrnanje 30 mm ad me-
sta zavarivanja. Z1ce za zavar1vanje Cu date eu u JUS C.H).071.
Oks1d CuO se redukuje plamenom, 111 se pomocu top1te-
Ija prevodi u trosku. Bakarni limovi debljine do 3 mm zavaruju
se suceljavanjem iv1ea, a za deblje limove izradjuje se
pod uglom cd 45
0
1 zatupljenjem 0,2.s (s - deblj1na u mm), bez
zazora. U svim slucajevima se koristi jednoprolazno zavarivanje
sa 80 - 100 mm.
Od legura bakra se zavaruje mes1ng (20-50 % Zn).
Osnovne tesk06e prl zavarivanju mesinga su: isparavanje Zn,
clnka, upljanje gasova i sklonost metala §ava i okol-
ne zone ka stvaranju pora i prslina. Ove se te§koee de10rn preva-
pr1menom oks1d1§uceg plamena, spec1jalnih top1telja i do-
materija1a 1egiranog silicijumom i borom. Treba znati da
su pare cinka otrovne i da se mesing mora zavarivati sa
iznad osnovnog rnaterija1a. Kad se zavaruje oksidi§ucim plamenom,
na pcvr§inl osnovnog materija1a stvara se oksldna skrarna koja je
neprobojna za pare clnka. Vi§kom kiseonika takodje se vezuje slo-
bodnl vodonik iz plamena i time prodiranje u ra-
stop. Mesinq se zavaruje tehnikom ulevo. S ciljem da se poveca
gust1na (jedrina) sava 1 poboljsaju njegove osob1ne vr-
s1 se 1sk1vanje; za mes1ng sa v1se od 40 % c1nka pr1 temperatur1
lznad 650°C, a za mesing sa manje od 40% cinka u h1adnom stanju.
Posle iskivanja u smeru suprotnom od zavarivanja sleduje zarenje
na temperaturama 600-650
0
C 1 sporo hladjenje, se dob1ja s1t-
nozrnasta gradja.
Smanjenje cinka pr1 zavar1vanju nastaje zbog nje-
govog sagorevanja po
Cu
2
0 + Zn G ZnO + 2Cu
Gub1tak c1nka 1zazvan sagorevanjem (do ZnO) umanjuje se
pr1menom dodatnog mater1jala koj1 sadrz 1 elemente sa vec1m hemij-
skim afin1tetom prema k1seon1ku nego c1nk, tako da ce on1 reago-
vat1 umesto cinka. Ovi elementi, npr. AI, S1, Ni, reag uju prerna


- 134 -
stvarajuci 5i0
2
koji isplivava u trosku.
Od brojnih v rsta bron zi (oko 30) za obradu de-
forrnisanjem i livenjern, smatra s e zava r lj i v im a ka pol ovine .
Zavarljlve bronze pripa d a ju grupi k a l aj n i h, a l umin 1j ums -
kih i silicijumskih c ije su pri zava rivan j u vezane
za oksidaciju sastavnih elemenata l e gure Cu, Sn , Al , Si, ....
Od zavarljivih vrsta bronz i bolje se gasno zavaruje sarno 5 111c1-
jumska (5i-Bz), dok kalajna bronza (5n-Bz ) i pore d pri me ne dezo-
ksidatora daje rezultate u odnosu na druge pos tupke
(REL, TIG, MIG) pa se danas goto vo i ne koristi .
Te§koce u procesu zavarivanja sillcijumskih bro n z l vezane
su za povecanu sklonost ka pojavi vrucih prsl1na sa poras tom s a -
drzaja silicijuma. Odredjene smetnje predstav lja i oksi d 5i0
2
koji se izdvaja na rastopa u obliku prevlake (pokor1ce) .
Zato je pri gas nom zavarivanju p o treban topitelj koji prevod1
5i0
2
u laku 1 n1skotopljivu trosku koja 1splivava na povr s 1nu
rastopa. lake je ovako moguce zavarivanje 51-bronze, loak j e po-
tisnuto TIG 1 MIG postupc1rna.
4 . Z a V a r i V a nj e a l u m in j u m a
nj e g o v i h l e g u r a
Alurnin1jum 1 njegove legure dosta se upot r ebl java j u u in-
dustr1j1 u v1du l1rnova, cev1, odlivaka i raznih pro f1 la.
pr1 zavar1vanju alurn1nijuma uglavnom 1zaz1va povrs1nski oksid
Al
2
0
3
, koj1 se topi pri 2050
0
C i ima gust1nu p = 3,85 g/ cm
3
,
dok se c1st alurn1n1jum top1 pri 657
0
C i irna gustinu 2,7 g/ cm
J
.
Pri zavarivanju, zbog vece gustine, neras t opljeni oksid
Al
2
0
3
tone u rastop i time ometa potpuno spajanj e , tj.
ko stapanje osnovnog i materijala. Dodatna pro -
uzrokovana je time § to alurninijum ne menja boju p r 1 zag revanju,
l,a je zavarivacu te§ko da oceni trenutak kad t opljenj e .Da
11 se odstran1l1 oks1di alurn1n1juma 1z metalnog kupa til a i r azo-
r10 oks1dn1 sloj sa osnovnog mater1jala, primenjuju se topite l j i.
Oni sadrze lako topljiva jedinjenja hlora (natr ijurnhlorid), a l-
kalne elemente 1 neznatne kolicine jedinjenj a fluora. Nanos e s e,
II vldu vodenog rastvora, na ivlce osnovnog materijala iIi zagre -
jani dodatni mater1jal. Sa povr§1ne delova , posle zavarivanja se

- 135 -
cxistranjuje preostal1 deo top1telja, a §av 1
okolina peru vru60m vvdom se sprecava korozivno delo va-
nje topltelja na §av 1 okolinu.
Pri zavarivanju aluminijuma preporucuje se sarno suceoni
spoj; l1movi debljine do 4 mm suceono se zavaruju bez pripreme
iviea s a zazorom 0,5-2 mm. Aluminijumski limovi debljine do 12
mm pripremaju se U obliku v_ a iznad 12 rom U obliku
!leba. Pre zavarivanja ivlce se moraju ocistlti me talnom cetkom
najmanje 30-40 rom sa svake strane i potorn odmasti ti .
Za gasno zavarivanje aluminijuma i njegovih legura prime-
njuje se tehnika ulevo sa plamenom; oksidi§uci plamen
lzaziva oksidaclju a redukujuci poroznost §ava . Odlivci ad 1e-
gura aluminijuma zavaruju se posle potpunog predgrevanja na
250°C, sa dodatnim materijalom lstog sastava kao i osnovni. Pose-
bno se za leguru aluminijuma i silieijuma - silumin
o -
predgrevanje do temperature 350-400 za zavar1vanje Al i
date su u JUS c.H).o61.
5. Z a v a r i v a nj e leg u ram a 9 n e z j u m a
Zavarivanje legura magnezijuma j e otezano zbog slabe toplo-
tne provodljivosti, bliskosti temperatura topljenja i sagorevanja,
v1sokog koef1c1jenta linearnog s1ren ja 1 ve11kog hemijskog afin1-
teta prema klseoniku. Na povr§ ini delova od magnezijuma i njego-
vih legura stvara se oksid MgO je temperatura topljenja oko
2S00
o
e, dok je temperatura topljenja clstog magnezijuma 650
o
e.
Iz tog razloga, pri zavarivanju magnezijuma i nj egovih legura se
mora stalno uklanjati oksidna skrama i zastltlti rastop-
Ijeni metal ad kiseonika, azota i vodene pare. U te svrhe prirne-
njuju se top1telj1 na baz1 soli hlora 111 fluora.
Delovi ad magnezijuma debljine do 1,2 rom zavaruju se
ono bez dodatnog materijala, a do 3 mm obrade i viea . Pri
varlvanju delova debljlh od 3 mm izvodi se V- z leb sa uglom
30-35°, ostavlja zazor 1 ,5-3 mm i zatupljenje 1,2-2,5 rnm.
Pre zavarivanja, iviea se moraju pazljivo ocis-
tit1 cd oks1dne skrame. se obavit1 1 he-
mijaki. Kod hem1jskog 1vice osnovnog materijala se ura-
njaju u voden1 rastvor hromne k1se11ne (18% H
2
C
r
0
4
) pr1 ternpera-
turt 90-200
o
e 1 zadrzavaju oko 5 min. posle toga delove treba
opratl u vodt, temperature 50-60°C, pa u hladnoj i najzad
1h oaui1t1 na vazduhu.

136-
Dodatni materijal, u vidu Aipkt, treba da je istog sasta-
va kao i osnovni. Ove Aipke, pre zavarivanja, treba provu6i kroz
vadeni rastvor azotne kiseline (20\ HN0
3
). U toku zavarivanja do-
datni materijal mora da bude neprekidno zaronjen Q
kupatilo. Zavaruje se neutralnim plamenom; za delove debljlne do
5 mrn primenjuje se tehnika ulevo, a za delove deblje od 5 mm teh-
nika udesno. se predgoevanje do temperature 300-3S0
o
C
u kad se zavaruju delovi deblji od 5 rnrn.
6. Z a V a r i V a nj e 0 8 t a I i h m B t a I a
Osirn navedenih metala i legura jo§ se gasno ROgu zavariva-
ti cink (Zn), olova (Pb) i plemeniti . metali (Au, Ag).
Te§ka6e pri zavarivanju cinka nastaju zbog stvaranja oksi-
da (ZnO) koji se ne redukuje plamenom ve6 se moraju primeniti od-
govaraju6i topitelji. Ovaj oksid se ne topi ve6 sublimi§e na
1800
0
C stvaraju6i bele otrovne pere. Cink se ubraja u te§ko zava-
rljive met ale zbog velike toplotne provodljivosti, niske tempera-
ture isparavanja i velike sklonosti ka oksidaciji kao i pojave
znatnib deformacija.
Zbog niske temperature topljenja cink se zava-
ruje gasnirn plamenom uz primenu specijalnih topitelja (sme§e ZnCl,
fluorida zernno-alkalnih i alkalnih me tala), sa planlenom gori vog
gasa i vazduha ili gorivog gasa i kiseopika.
poole zavarivanja ima veoma nisku zateznu .i
ako se lzvodl uz predgrevanje na lOO-lSOoC (na hladno nastaju pr-
sline). Legure cinka (sa Al, Cu) su gotovo ne zavarljive jer ne-
ma topitelja koji mogu razgraditi okside A1
2
0
3
, Cu
2
0 na tempera-
turi topljenja ovib legura (oko 380
o
C).
Ukolilo se i zavaruj u odli vci li venl pod pri tiskom, jedioo
je to mogu6e gasnim postupkom sa topiteljima kori-
A6enjem dodatnog materijala u obliku Aipke Zn i fice uz
presudan uticaj uma§nosti
Olovo Be Bmatra idealno zavarljivim metalom,jer je njegov
OkBid lakAi i isplivava na povrAinu bez topitelja gde se redukuje
plamenom. Ovde nema teAka6a,kao pri zavarivanju drugib metala,pa
au avojatva lava jednaka oenovnom materijalu. Zavaruje se nel al-
nim lli alBbo redukuju6im plamenom C
2
H
2
-0
2
, malog protoka.
Oatali metali: nikal i legure (monel Cu-Ni), titan,
niobijum, berl1ijum, 1ID1ibden, i s1., zbog ltetnog uticaja kiaeo-
nlka, aumpora, azota 1 vodonika zavaruju se drugim postupclma.

- 137 -
1. 2 E:LEKTROLUtIlO ZA VARIVANJE
Pri rue nom zavarivanju elek tricni luk se us-
postavlja i izmedju z a var ivanog de l a i do da tnoq mate rij a-
la - elektrode. U praksl REL zavariv anja, luk s e usposta vlja naj-
pre primlcanjem e1ektrode (sl. 66a), kratkim s po jem ( s l. 66b ) a
nagllm odvajanjem elektrode 00 osnovnog materijala (s1.
66c). Rucnim elektrolucnin zavarivanjern posti ze s e veca konce ntra -
a.
pl'imicanj E
L Kratak .
spoJ
b.
51. 66. Uspostavljanje 1uka
Zuk
c.
cija toplote, veca brzina zavarivanja i uza zona pod uticajem to-
plate nego pri gasnom zavarivanju.
U poeetku primene REL postupka su gote elektl'ode
koje su davale savove loseg kvaliteta (51. 67a). Danas se upotre-
bljavaju uglavnorn obloi e ne e l e ktrode (s1. 67b) KOjima se posti zu
b.
8agorev
51. 67. REL lavarivanje go1om (a) 1
e1ektrodom (b)

- 138 -
tra!ena svojstya spojeva i stabilni ji luk . Ako s e npr .
zavaruje golim elektrodama u me talu §ava se zapa!a prekome-
rna oksida FeO, a s manjen s adr! aj Si I Mn i C. Pove6anje
sadr!aja FeO nastaje zbog poznate osobine metala da rastvaraju sop-
stvene oksicle, a oksicle drugih me t a la prevode u trosku. Elementi
Si i Mn sagorevaju ·u prostoru luka pom06u kise onika i.
vazduba. Hemijskom analizom metala .§ava izveclenog golom elektrodom
ustanovljeno je pove6anje sadrzaja 02 i N2 (i do 30 puta) u odnos u
na osnovni materijal. s vojstva takveg §ava su veoma mala
a i udarna ! ilavost.
Nagli razvoj REL zavarivanja od pronalaska obloze-
nih elektroda 1908. go dine , a veli·ka primena od 1925.
Danas se oblozene (opla§tene) elektrode izradjuju u obliku
metalnih ! ica 1,5-9 mm, duzine 300-450 mm, na koje se
presovanjem iIi redje umakanjem nanosi obloga od specijalnih ma-
terija. Neki sastojci obloge Se pri zavarivanju tope,drugi sagore-
vaju, tako da se gasna atmosfera u zoni kupatila sa-
stoji iz para metala, gasovitih proizvoda sagorevanja obloge i
proizveda disocijacije raznih gasova. Hemij s ka aktivnost gasovite
faze u odnosu na metal zavisi u prvom redu od saddaja vodo-
nika, kiseonika, a.ota i njihovih parcijalnih pritisaka. Kiseoni k
i azot iz vazduba, a vodonik iz vlaznih obloga elektroda 1
ovla!enih oksida zeleza na povr§ini zavarivanih delova. U stubu
luka vodena para disocira prema
2H
2
0 + 2H2 + 02
a zatim nastaje jonizacija
Atomni vodonik H i proton
se mo!e posti6i zasi6enje
+
H imaju veliki parcijalni .pritisak pa
me tala §ava vodonikom od 40 ml/ l00 gFe .
U Lo g a 0 b L og a e L e k t r od a
Obloge pri zavarivanju lmaj u vl §estruku ulogu:
- §tite zonu zavarivanj a od kiseonlka i a . o t a i . va.duba;
- clezoksidi Au rastop;
- legiraj u me tal Aava ;

- 139 -
- doprinos e stabilizaci j i l uka ;
- pomocu t ro ske stvorene i znad r astopa ( topl jen jem oblo-
gel se v reme hl adj e n ja metala sava.
Zas t l t a metal a s ava i ZUT- a ostvaruj e se gasoviti rn i
pro i zvodima nastal i m toplje nj em i sago revanje m o bloge .
Gasovi mogu s titi ti met al s ava i h emi jski.
z a§ tita se ostva r uj e okruze n j e m r astopa gasom CO
2
koj i ne reagu-
je sa s pol jasnj om atmosferom. Ako de c ki seonika i azot prodru u
zonu luka, sasto jci iz o blo ge ih vezuju pa s e taka ostvaruje he-
mijska zastita. Za ob r azo van je za s titnih gas ova ( osnovni s astojak
CO
2
) oblozi s e doda j u prah c umura , grafit, hidrati metal a i ce-
lulo zne ma terij e (C
6
H100S)'
Zas t i ta i (ra finacija) rastopa met a la vara
troskom se hemijsklm re akcijama troske sa rastopom. Pre-
rna hemijskom sastavu, tros ka nastala topljenjem obloge bi-
ti: kisela, i neutralna.
Kiseli sastojci u oblogama su Si0
2
i Ti0
2
• Silicijumdiok-
sid (Si0
2
) snizava temperaturu topl j enja z aostalih oks ida, a do-
daje se oblozi pre ko gline, azbes ta (3MgO.3Si0
2
), vodenog stakla
Na
2
0(Si0
2
)m. Titandi oksid se doda je kao prirodan rutil ili sin-
a dejstvuje kao topitelj i stabilizuje luk.
sastojci obloqa su Na
2
0, CaO, MgO, MnO, FeO a ne-
utralni A1
2
0
3
, Fe
2
0
3
i Cr
2
0
3
• Neutralni dodatak A1
2
0
3
ima tehno-
losku ulogu unutrasnjeg podmazivanja pri" presovanju obloga.
Obloge elektrode mogu kisele i okside,
a karakter troske se odredjuje pomoeu izraza
= r (%1 kiselih oksida 1
k r (%) bazicnifi oksida >
z a k = 1 troska je ne utra lna , za k < 1 bazi c na 1 za k > 1 kisela .
Hemijskim delovanjem izmedju troske i tec nog rnetala sma-
njuje se kiseonika rastvo renog u vidu stetnog jedinjenja
FeO, obrazovanjem silikata ili titanata (2FeO,Si0
2
ili 2FeO.Ti0
2
).
Kako su o v a jedinjenja nerastvorljiva u tecnom c eliku, ona ispli-
va vaju na povrsinu e ime stalno izv l ace kiseonik iz rastopa. Poja-
va se zove difuzna dezoksidacija.
Troska ka . aktera (CaO) ne proizvodi dez-
oksidaciju, pa se i oblogarna Jodaju Si i Ti u vidu fero-
legura - f e ros illcljumQ, ferotltana radi omog ucavanja dezo ksida-
cije. Sarno ako je temperatura troske viSa od tempe-
tj. kristalizacije me tala moze

- 140 -
s e iskori stiti n jena .,latentna (skrivena) toplota da se metal Ate
zadrz i u stanju. Ovi m s e pojava §upljlna
ko je n asta ju nag lim Osim toga u me talu kojl dufe
ostaje gasovi s e bol j e izdvajaj u i bolje vezuju
za trosku i i s p livava ju na po v r §inu. Manja brzlna hladjenja uma-
n juje opa snost c d prsl ina, a k a d z akaljivih i ad
nepozeljnih struktura kaljenj a u metalu sava 1 ZUT- u .
Sastojci U oblo zi namen jeni za l eglranje rastopa slu!e
istovremeno i kao dezo ksidatori ; to su feromanqan, fero-
s ilicijum, ferotltan , AI, Mo , Cr . U princlpu se kao dezoksidato-
r1 mogu primenl ti elemen t! hemijskog afiniteta prema klseo-
n i k u cd zeleza, tj. elementi ko ji se U slecie6em redosledu nalaze
le vo od Fe: AI , Ti , Si, Mn, Cr, Fe, Ni, C, Cu.
Ma te r i je za stabilizaci j u luka imaju n1fi po-
tencijal (n apon) jonizacije od ze lez a . To su jedlnjenja kalljuma,
natrljuma, kalcij uma, oxsidi Fe . Tako je, na primer, potenc1jal
jon i zacij e vazd uha I SV • para kalijUJT1a4, 3V,a gvozdene pare
7,SV. aluminijuma 5.95,argona 7.83V.
Po red navedenih sastojaxa, oblozi se dodaje i kalcljum -
fluorid (CaF
2
l koji s manjuje viskoznost troske i time joj
va doprinosi da troska bolje pokr1va §av.
Svi sastoj c i koji ulaze u sastav obloqe povezuju se medju-
sobno, i za metalno jezgro elektrode, vodenim staklom Na
2
0.(S10
2
)m
iIi visokopollmernim koji prl zavarivanju saqorevaju 1
prelaze u trosku. Najbolje je vodeno stakia modula m s S10
2
/Na
2
0 -
2,2-3.
o z " a c a v a nj eLL z b 0 r e l e k t rod a
Osnovni zahtev je da metal 1 ZUT-a imaju gradju 1
svojstva osnovnom materijalu, a ponekad se tra!1 da
zilavost i budu 1 ve6e. Pr1 prolasku kroz elekt-
luk dodatni materijal trpi nepovoljne promena, Ato
da dodatnl materljal mora bit1 balj1 oct osnovnoq. Jedino se ta-
ko mole da spoj posle zavar1vanja 1ma trafene karakterls-
tike. Potreban sastav metala §ava pr1 REL zavarlvanju oHtvaruje
se sastojaka 1z fiee 1 obloge jer je osnovnl materljal
unapred dat .
Budu61 da se REL postupkom najv1§e zavaruju razne vrste
l1ka, to su 1 p odacl 0 elektrodama za uglavnom standardizo-
vani.

- 141 -
Prema na§im standardlma zasnovanlm na norm! ISO-2SE/73
oblo! ene elektrode za zavarlvanje
se prema oeobinama metala Aava, vrsti obloge,
polo! aju zavar1vanja 1 vrstl struje kao 1 sadr!aju vodonlka u
metalu §ava.
Elektrode namenjene za zavarlvanje 1
nlskoleg1ranlh se po standardu JUS C.H3.011/82.
Razllkuju se dve grupe elektroda u zavlsnostl od vrednostl zate-
zne Rm metala §ava. Elektrode sa RmP430-S10 MPa
lmaju lza slmbola E broj 43, a elektrode sa Rm 510-610 MPa
broj 51. Obe grupe dalje se dele na 5 grupa prema vrednostl naj-
manjeg lzdu! enja metala §ava AS na du!lni L = Sd, i udar-
ne ! 11avost1 kako je to dato u tab. 13. Ovde se takodje daju
slmbo11 1 drug1h karakteristlka elektroda bltnlh za oz-

Primer elektrode, prema tab. 13 poll.azuje da
elektroda sa oznakom:
- E432R13 lma Rm < 510 MPa. AS < 24% 1 KV > 28J na 0 °C.
Obloga elektrode je rutilna (R) a mo!e se za1VarlvaH u svlm po-
lo!ajlma (1). pr1manom struje sa U = SOY, ill jed-
o
nosmerne struje obrnutog polar1teta E na + polu).
- ES13B160 2B, lma Rm < 610. AS > 20, a KV > 28J na -20
o
C.
Obloga elektrode je stepena lskor1§6enja oko 160. name-
njena je za zavar1vanje u svlm polo!aj1ma os 1m vertikalnog nan1!e
1 samo za jednosmernu stl:'Uj u obrnute polarnosti. Saddaj vodonika
u metalu §ava je 1 do 2 ml/l00 g.
Na princ1pu se elektrode za zavarivanje
otporn1h na puzanje (JUS CH3.01S/81) 1 za zavur1vanje ne-
rdjaju6ih 1 v1sokolegiranlr. (JUS CH3.017/S2).
Sve elektrode, izuzev celuloznih, moraju se na BU-
VOm mestu. Prl zavarlvanju ovla!enlm elektrodama luk suvi§e pr§-
tl, a lzveden1 §av 1ma lo§a svojstva. SU na
vlagu osetljlve elektrode sa karakterom obloge. pa ih
treba u zatvorenlm kutljama 11i pollvinilsklm
kasama. Ako se 1 pored preduzetih mara elektrode ovla!e, moraju
se pre zavarlvanja suAlti. Elekrrode sa rutl1nim 1 celulozn1m
karakterom obloge se su§1t1 neposredno zavarlvanja uk-
u kratak spoj. Posle hladjenja elektroda do sobne
temperature se zavarivatl. Drugl suAenja koji se pri-
menjuje za elektrode sa rutlln1m 1 k1se11m karakterom
je u pe6ima prl temperaturl 80 - 120
0
C. Za elektrode sa

Tabl lca 13. e l ektro da za i cellke
1) tOe
2)
t
Pol o!aj zavarivan ja
S t ruja zavar . H
AS , % iskor M
Oznaka
28J
Tip obl oge
Ozna p zna - 3 )
Ozna rnl Ozna-
Ki Pol o!a j U
ka ka
p
0
ka 10Ug ka
E 430
- -
A- ki seli < 105 nema svi 1 + 0
3- 5 H
E 4 31 20 +2Q AR - k i seli sv1 sern ve r- 11i - 1
E 432 22 U
(rutlln1)
tikal nog na - 2 - 50 2
10S-115 110
E 433 24 - 20 B - ba z1c ni
+ 3
E 434 24 - 30 e - celuloznl
svl s uceonl +ili- 4
1 ugaonl u
-
70 5 1-3 2H
E 43S
24 - 40
o - oksid ni
115- 125 120 H i HV 3
j u
4) + 6
J:;
510 -
- R - rutiln i
E 511 18 +20
( s rednja )
Bvi i + 111- 7
125-135 130 ugaon i u H 4
90 8 <1 3H
E Sll 18 0 RR ..... rutilnl pol ozaj u
-
(debe la) + 9
E 513 20 - 20 ugaoni s poje-
os t a le itd .
v i u korltas - 5
E 514 20 -30
S -
tom
E 515 20 -40
1) tOe, 28J - tempera tura ko j a odgo vara ene rg1ji u da ra od 28J. 2 ) Ki - koefici j e n t iskor1 §cenja .
3) p - polarltet za j e dnosmernu 1 U - nap:m praznog hoda z a struj u (V)
4) H - hor1zontalni, HV - vertikalni

- 143 -
ka r akterom obloge potreban je poseban su§enja u pe6i;
elektrode 5e tako da temper a tura u dostigne 3S0oC
za jedan sat a potom 5e ana oko 2 sata ; dalje s leduje
hladjenje da temperatura opadne n a 150°C u t o ku jednog sata, 1
normalno hladjenje do sobne temperature.
1.2.1 Priprema osnovnog materljala 1 tehnlka zavarivanja
Tehnika zavarlvanja obuhvata :
- prlpremu osnovnog materJpla,
- lzhor elektrode,
- izbor vrste i struje zavari vanja,
- lzvodjenje zavarivanja.
Ivice osnovnog mate rijal a prlpremaju 5e mas inskom obradom
111 5e seku gasnim plamenom; pripcerne, zavisno od deblji-
ne osnovnog materijala l ' vrste spojeva , prlkazani su n a 51 . 67.

b .
8 •
s •
b=

J mm ••
6 "1m
0 - 2mm

b=5o.=i.,,·

c=o - 2mm
a

s 2 > 30 Tnm
o
c= 1 , 5- 4mm
r =4 - 5 mm
b =o- Jmm
8=4 - £: 0711171
8=45 - 60°
b=o- Jmm
c = 0 - 3mm
F1 2 - 40mm.
8=45 - 60°
1] = 0 - 3mm

D)1 5mm
B = 16- 20°
O=Q- Jmm
c =1. 5- 3 , 5mm
r =7- 8mm

8=1 6 - 20°
b=o- ,jmm
0= 1. 5 - 3 . 5,.,
1' =7- 9mm.
S1. 67. priprema limova za elektro lui::no zavariva.J'1j!
Pr! lzboru elektrode za zavarlvanje presudnu ulogu 1ma he-
mijski s astav osnovnog materijala i svo j stva
koje mora da 1ma zavaren spoj. U pogledu osnovnog materijala,
elektroda mora da mu odqovara i po hemijskom sastavu i po meha-
svojstvima. Za jake napcegnute cellcne konstrukclje i di-
• jednostrano
zavarlvanje
*. dvostrano

- 144 -
opte recene s klopove se el ek t rode sa
nl m karakt e r o m obloge.
Pre po ruke za i zbo r e l e kt roda s a k l se llrn, i r util-
nlm karak t e ro m o bloge date s u u t ablici .14.
Na i zbor e l ektrode i zavari vanj a ; za ve rti-
Kalan 1 za nadglavno zava ri vanje pogo dan je sarno mali
broj e l ektroda . U ovi m prlnudnlm e l e ktrodinamic ke pri-
vl acne s ile i zmedj u osnovno g materijala i kapljica dodatnog mate-
rij a la mo r a ju bi t i ve ce od sile zemljine te ze . Najpogo dnije s u za
a ve pol ozaj e e l e ktrode sa rutilnim i celuloznim karakterom oblo-
ge .
Tablica 14 . Iskustvene preporuke za izbor elektroda
QBLAST PRIMENE I KARAKTERISTIKE
ZAVARI VANJA A e R
i a zavarivanj e tankih limova (do
5 mm) u horizontalnom poloz aju
zazora u z lebu
Estetski izgled povrSine
Stabl.lnost e lektriCnog luka
Ko licina i § tetnost gasova sa
pri radu
Ods t ranjl vanje troske
Zavari vanje napregnutih kons-
t r ukcij a
Za do 500 MPa
Za iznad 500 MPa
+++
+
+++
++
+++
+++
+
+++
Za limove debljine ve6e od 30 rom +
Za dinamicki optere-
cenih konstrukcija +
Sigurno st od pojave prsllna +
Udarna z ilavost +
Otpornost na vlagu +++
LEGENDA: +++ na jbolje odgovara
++ odgovara
+ ne preporucuje se
- nije za upotrebu
-
+ +++
++ +++
+ +++
++ +++
++ +++
++ ++
+++ ++
+++ +++
+++
+++ ++
+++ ++
+++ ++
+++ ++
++ +++
I pored pravilno izabrane elektrode , dobre rezul tate ne rro-
!e posti6i nedovoljno pogotovu u prinudnim pol-
ozajima zavarivanja. Pri prelasku na novu vrstu elektrode, neop-
hodno je da se zavarivae na nju privikne pre nego §to poene zava-
rivanje sklopova. "

- 145-
Zlektr oae j e dne vrste mog u se razlikovati Garno u
ma o Pod precnikom elektro de podrazumeva se prec nlk ce llc n oq j e z-
Sra, tj. e lektrodne fi ce. Standardi zovani precnici elektroda s u:
2 ; 2 , 5; 3,25 ; 4 ; 5; b ; 8; i 10 tnrn . Pci izboru prec nika elektrode
treha po§ tovati pravilo: uzeti elektrodu veceg precnlka K011-
ko to fleb omogu6uje . Kad se ,avaruj u deblji materijali treba
.l.zabrati elektrode razlicltih prec ni k a i za prve slojeve maze se
upo tre biti tanja elektroda, radi boljeg provarivanja, >a za os tale
sloj eve elektroda najveceg precnika kOjom se mo:te pr1ei do kore-
nog zavar a .
J acina struje zavarivanja zavi si , pre svega , od precnika
a zatim od osnovnog materijala, vrste spoja i polozaja
vanja. Na osnovu izabranog prec nika elektrode mofe se odre-
ditl srednja vrednost jacine struje zavarivanja:
- za elektrode precnika d < 3,25 mm, I = 35.d
- za elektrode precnika d > 4 rnrn, I = 45 .d,
gae y I - jac ina struje u A, a d - elektrodc u rom.
Ovo s u sarno p olazne jac ine struje zavarivanja, a konacnu jacinu
treba iza bratt probnim zavarivanjem. Ako se primeni struja
a d elektroda ce prstati, a slabija struja daje
nea a vo l j no uvarivanje, parozna mesta i preterano zaobljeno lice
sa va . U literaturi .se cesto srec e izraz za odredjivanje jacine
struje I =( lS+ode}de u A.
U okviru priprema za zavarivanje celika jednosmernom stru-
jom t reba obratiti i na skretanje elektricnog luka. Oka
51. 68. Magnetno po1je pri zavarivanju jednosmernom
strujom

- 146 -
elektrode, luka i osnovnog materijala stvaraju se magnetna polja
(s l. 68), koja odredjenim s11ama deluju na luk. Pri zavarivanju
naizmenicnom strujom te se sl l e pa skretanja
luka.
Zbog delovanja magnetnih 5i1a, prl zavarivanju celika jed-
nosrnernom struj om, elektricni luk mo!e skretatl hoeno od iviea
(5 1. 69a) , suprotno od prikljucka struje (51. 69b) , prema ve60j
masi (51. 69c) i ka izvedenom zavaru (51 . 69d) . Skretanje luka
topljenje i kontrolu kretanja troske izazvati
nedovoljno stapanje, ukljucke troske, g re§ke oblika §ava
i nedovoljno provarivanje.
a.
dodatnQ masa
prik!jucak
struje
51. 69. Skretanje
b.
d.
Nepovoljno skretanje 1uka se umanjltl naglnjanjem e1ek-

trode (sl. 70a), prlpojlma (sl. 70b), pogodnlm redos1edom zavarl-
vanja,prlpojima 1 redosledom, dodavanjem (maqnetne) mase
(sl. 70c), pokretnlm (sl. 70d) 1

1uka je u granlcama (O,S-l,l)d
e
, gee je de -
preenik elektrode u rom. Odabranu du!1nu luka, koja zavls1 ad vrs-
te e1ektrode 1 zavarlvanja, neophodno je u toku rada odr-

- 147 -
nepromcnjenom. Pri zavarivanj u elektrodama sa debel om
obl ogom i izvodjen ju ugaonih §avova prlmen j uje se l uk . Is-
ta taka se prl zavarivanju jednosme rnom str ujom kra-
61 l uk, jer se time srnanjuj e skretanje luka l zazvano magne tnim
silama .
I
a.
c .
dodatna
maSQ
51. 70. Mera za smanjenje skretanja luka
b.
d .
pripoj
/
pokr etni.
prikljucak
Prav ac zavarivanja mo ze bitt s leva na deana, zdesna na leva,
od sebe i ka sebi. Nezavlsna od pravca zavari vanj a elektroda mora
biU nagnuta ka osi Heba pod uglom kojim se postHe najbolje
uvarivanje. Za dobijanje zadovoljavajuceg s ava, pri zavarivanju
u horizontalnom ugao nagiba elektrode mora biti 15
0
od
vertikalne linije U smeru izvodjenja sava. Kod tanjih limova e1e-
k troda se v?di pra volinijski, dok je za deblje limove neophodno
i poprecno kretanje izmedju zidova H e ba. §ava koja se mo-
fe dobiti bez poprecnog kretanja elektrode iznosi (O,8-1,5)d
e
,
gde je de - precnik elektrode u mm. NajceA6e .je potrebno da Airi-
na liea Aava bude (1,S-4)d , Ato se mofe ostvariti poprecnim kre-
e
tanjem elektrode.
se po duf ini . i z vodi neprekidno ili obratno stupnjevitom
me todom. neprekidnog izvodjenja je Ato se Aav od pocetka
do kraja izvodi u jednom smeru. Obratno stupnjevit metod sastoji
se u tome Ate se §av po duzini deli na -relattvno kratke delove.

- 14 d -
Pri za va r i vanju S8 l uk namerno p r eklda ka d se
potpuno za vr§l 111 r a d! zamene i s tro§ene e l e ktrode . Na me stu
preklda o s taje udubljenje koje n azivarno kl'aterom . U kra t e ru mogu
naata t! pore i fine p r s li ne ko je pri optere6enju s poja deluj u kao
)concen trator! napon a . Da h i se kramx i spunl 0 i pomenute
gres ke, novi luk se mor a usposta vi ti na k r a t e r u, a e l e k t r oda pov-
r a tltl napred - n a za d tol iko p u ta dole se dostlgne vi s ina r ani je
i zvedenog zavar a.
1. 2 . 2 Zavari vanj e rne t a l a 1 l e gura
1. Z a v a r i v a nj e ta n k i h C 6 t i o n h
Z. 1. m 0 V a
Li mo ve od debljine oko 1 rom mogu
uspe s no zavarl va ti oblo! enim elek trodama sarno
tom poslu. Pored umes nostl mora sa r a spolagatl 1 tan-
kim e l ektrodama . Uobl c ajeno j e da se za sre dnje obucenog , prose-
u zima kao graniea zavari vanja lim deb-
Ijine 1,5 rom. Pri zavarivanju tankih limova potrebno je toplotu
unositi ravnome rno po s vakoj j e diniei §ava, se ostva-
ruje podj e dnako provarl van j e cel og §ava. Elektroda s e mora
pome rati ustaljenom brzinom i bez kretanja . Najpovolj-
nije j e obrazovati tanj e i dul e za vare strujom manje
kako bi se umanjila opas nost od izgaranja i viea osnovnog materi-
j a la. Strujom manje je luka, pa je po-
nekad po! eljno stavlti limove na bakarnu kOjom se odvodi
znatno ve6a toplote i tako l zgaranje iviea,
omogu6uj e zavarivanje strujom. Najve6a brzina zavari-
van j a i najle p §i izgled §ava se zavarivanjem ooozgo nado-
Ie s a nagibom elektrode pod uglom od 30
0
u odnosu na verUkalnu
oau u s meru izvodjenj a §ava . Brzina zavarivanja za tanka ltmove
mora biti zna tno veta ne90 za debele, pa je neiskusnom zavarlva-
veoma te§ko da luk . Pri za varivanju tankih 11mova prepo-
se prlmena jednosmerne struje direktne polarnosti, tj . ve-
zivanje elektrode na minus pol. Ra zmak 1zmedju limova treba da
bude §to manji da bi se potro§nj a dodatnog mater1jala svela na
najmanju meru. je bru§enje ivica osnovnog materij a l a i
na sredini i suprotnom kraju od zavarivanja,
se dopr1nosi kvaliteta po du! ini §ava.

- 149 -
Iviee limova debljine do 5 mm ne treba zakoAavati , dove-
Ijno je obezbedlti u zajamnu parale lnost lvlea, tj . latl za. or po
celoj du!inl apoj a . Poaebnu pdnju t r eba poavotitl r avno .... rnom
uvarlvanju obe lvlce a poja . Po pravilu je kod tanklh 11mova pre-
aek Aava nego Ato bi to odgovaral0 deblj l nl oanovnog materl-
jala. Najte!e je prl zavarivanju tanklh l1mova pravl1no oblikova-
ti s uprotnu atranu §avAa I mala odstupanja ad izabranog re!ima za-
varlvanja prouzrokuju greAke: neprovaran pro.e k (mal a
unete top10te) ( 51 . 71a ), prokap tjino (al. 71b) 1 prDgorovanjo
(al. 71e) (prekomerna toplota). Pravilan Aav aa dovoljnlm prova-
rlvan;em, bez prokapljina, p,regorevanja 1 qre§aka na suprotnoj
a tranl (al. 71d) mo!e lzvest! same lakusan Ovo stoga
Abo ne vidi supro tnu stranu Aava, pa u baku zavarivanja
ne mo!e ut!eati na pobolj§anje kvallteta.
a , c .
0
b. d.
fI
(
Sl. 71. spojevl tanklh l1mova
Za konstrukelje koje au napregnute osel1atorno promenlji-
vlm 111 udarnim optere6enjlma nlsu do zvoljenl neprovarenl preaeel
jer deluju kao lzvorl koneentraelje napona, §to lzazlva zamor 1
lorn konatrukelje. U kada je zavarlvanje i sa
9uprotne strane, gre§ka "neprovaren presek" mo!e se otklonlti nak-
nadnim provarivanjem. Ako je suprotna strana mole
se prlmenitl bakarna podloAka koja omogu6uje zavarlvanje
strujom, a time 1 provarlvanje celog preseka. Osim togA, prlmenom
bakarne se jer se ne boJl da 6e
ae pojavltl prokapljine 1 pregorevanje pa mo!e zavarlvatl
atrujom 1 brzinom.
U pr1mene ve6e brzine zavarivanj a mo!e
do pojave nalepljlvanja zbog smanjenja I1nljske encrglje zavarl-
vanja, pa se atoga lzabrat! 1 odr!avatl optlmalna brzina
zavarlvanja, koja je prethodno provorena zavarlvanjem probnlh
uzoraka.

- 150 -
2. Z a V a r i v a n j 6 l i v e " i h guo! dj a
Slv! , nodul a rni 1 tempe r li v se zavaru ju e l e ktro-
luc no nego ga 5 no . Prednos t o vog n a e ina zavari vanja j e ma-
nje kolic ine smanjuj e napone 1 defor mac i je l zaz vane
ome t e n im i po jedinih de l ova Pri me -
n j u ju s e dva nae i na r uc nog e l ektr oluc no g zavari vanja s hog
gvof d ja: j e dan je zavarivanje na t opl a , a d rug! n a h l a dno .
Za varivan j e s ivo g tiva na t o p l o
Priprema j e alie na ka o 1 za gas no zavari'/anj e , s tim § to
se ovde jo§ mora vodi t i racuna 0 ve l l k o j t e c l jivostl liva.
Elektrode , gole 111 debelo oblotene , lzradjuju se od live nog gvo-
! dj a sa sadrtaj em ug l jenika kao 1 u asnovno m materljalu ( C 3, 2-
3, 6%) 1 pove6anlm sadrfajem (5 1 2- 3% ). sa-
sill cljUIDa pospe§uje se ug ljenika u vi du g ra-
f ita, t ako da metal istopljen pri za varivanj u ima prete! no ferlt-
nu g r a dju, je ne §to manja od osnovnoq materijala. Ako
j e potrebno da §ava odgo vara osnovnom primenju-
ju se n1skolegirane elektrode (C, S1, Mn, Cr, Ni, Ti, Pb) koje
me talu §ava daju perlltnu strukturu.
Os novnl mate rijal se zagreva u peclma do temperature 700-
850°C. Od li vci se predqrevaju do ovako visokih temperatura da bi
se ' smanjila brzina hladjenja metala Sava pri zavarlvanju i posle
zavariv an j a. predgrevanju me tal §ava zadr! ava dobre
oso bine i nisku tvrdo6u, § to je va ! no za
obradu rezanjem (npr. glava motora se nakon zavarivanja uvek obra-
d juje). Neposredno posle zavarlvanja odlivak se ponovo zaqreva ,
s e ravnomerno hladjenje svih delova odllvkA; vreme
h ladjenja mora biti dugo, ponekad 3-5 dana, § to se post1! e prek-
rivanjem Aava prahom od drvenoq uglja (cumura) 1 zatrpavanjem ce-
log odlivka U 8zbest, pepeo iIi auvi pesak.
Zaoar i oanj e s ivog l iva na hl adno
Elektrode za zavarivanje livenoq gvo!dj a na hladno moqu
b1t1 od nikla, lequre nikl-qvoldje (55'N1) 1 lequre nikal-
bakar (monel metal 68' Ni, 28' Cu, 2,5' Pe, 1,5'Mn).
Pr1 hladnom zavar1vanju 11venoq qvoldja najbolj1 rezultat1
as oatvaruju komblnovanim zavarlvanjem. Prvi slo j obrazuje

- 151 -
s e pom06u elektrode od nikla, a drug1 elektrodom cd
n1kal-gvof dje, 1 tako dalje (s1. 72) do 1spunjenja
f leba . Na ovaj nac in najboljel se dobre osobine jed-
5 1
e
nanet:nikL
SZoj "an e t nikl -
i e l kt rodom
51. 72. Kombinovano zavarlvanje sivog liva na hladno
ne i druge elektrode; elektrodom od nlkla ostvaruje se dobra ve-
zivanje sa Qsnovnirn materijalom, a elektrodom nikal-gvofdje pot-
rebna jacina Za lzvodjenje prvog sloja u flebu treba izab-
rat! elektrodu § to manjeg precnlka 1 najrnanju mogucu jacinu stru-
je zavarivanja. E1ektrodu treba voditi sasvim vertikalno sa
krac! m lukom. Zavari treba da budu tank!, siroki 5-7 mm, a dufl-
ne ne vece od desetostrukog precnika elektrode. Pre nano§enja
sledeceg zavara, uvek se mora sacekati da se prethodni zavar to-
like ehladi da se mofe dodimuti rukom. Za to vreme zavar ueba
jako iskivati cekicem i potom razorenu tresku ukloniti celicnom
cetkom. luk za naredno zavarivanje ne srne se usposta-
viti na osnovnom materljalu, vee na kraju prethodnog zavara.
3. Z a v a r i v a nj e a L u m n i j u m a i
n j e g o v i h L e g u r a
Elektrolucno zavarlvanje . aluminljuca oblozen.1ill elektroda-
rna je novijeg datuma; prakticno se razvilo zahvaljujuci pronalas-
ku specijalnih oblofenih elektroda. Zavarivanje se izvocii u hori-
zontalnom i verttkalnem polotaju jednosmemom strujnom abrnute po-
lamosti, sa kratkim lukorn i bez poprecnog kretanja elektrode.
elektrode za I 111 y- (sl. 73) se prema
izrazu de - s + 1, a za x - neb d a s/2 + 1, gde je s - deblj1-
e
na 11ma u mm. Za osnovn1 mater1jal debljine 6-10 rom potrebno je
predgrevanje na 200-250
o
C, a za delove dabljine 10-16 rom tempera-
tura predgrevanja iznosi 300-350
o
C. Obloge elektroda z& z&variva-
nje aluminijuma au veoma hiqroskOIine, pa S8 zato elektrode pre
o
zavar1vanja obavezno aule pr1 temperatur1 250-350 C u roku od
2-3 sata.

- 152 -
Prlprerna lv1es osnovnog materlja!a , u zavlsnosti od nje-
gave debljlne, prikazana je na s1. 73. Prekomerno odvo djenje to-
plate (3,7 puta vete nego kod umanjuje se postavljanjem
grafltnlh (1 na s1 . 73) 111 umctanjem gr afl tnlh §tapova
(2) . Posl e zavarlvanja troska se odstranjuje
Prednost zavarlvanja a l umin ljuma oblofen lm elekt rodarna U odnosu
n a gas no zavarl van je j e veca zavar lvanja 1 veca otpornos t
spoja p r ema korozljl . Osobioe otpornostl 1 §ava , lz-
vedenog sas vim BU b l lske osn o vnom mate rl jalu. Mana ,
koja nema znacaj , j este mikr opor oznos t na l i eu 1
u p r e l a znoj zon!. Mi k r opore se s amo pod mikrosxopo m 1
ne pogor §ava j u mehanic ka svoj s t va spo j a , a ll u l zvesn oj me r! sma-
njuju otpornos t spoj a koro Znatno nepovol j nij e mogu de -
,7/-",
PZ?3
ss1z3
D=1 - 2mm
o =3- 6mnl
b =1. 5- 3mm
51. 73 . Prlprema a1um1nljwnsklh l1mova za
zavar1vanje
o=7- 1omm
b=
D= lo- 30mm
b= J, 5 - 4, 5mm
lovat1 gasn1 mehur161 koji s e pojavljuju pri zavarivanju
elektrodama 111 ako s e debel1 limovl zavaruju bez predgrevanja.
DeZ obzira na ove nedostatke, metod zavarlvanja ob-
lo! enLm elektrodama danas je pr1menjivan zavariva-
nja
4. Z a v a i v a nj a b a k a i nj a go v h
l #I g I/. a
Bakar se zavaruja strujom velika Ato
je UB1ov1jeno njegovom ve1ikom toplotnom provodljlvoi6u, oko leat
puta od Os1m toga, bakar 1ma ve1iku tAI-
u lstopljenom 8tanjU, pa ga j8 zavar1vati aame u

- 153 -
horizonta lnom i s o. mi.nlrnalnim zazo rom u U protiv-
nom bi se bakar slivao ili isticao 1z
M6si ng je na jbolje zavarivati s arno ga5no, tj . QKsiaceti-
l e n skim plamenom. Prl zavarivanj u nastaju vl§e tem-
perature ne90 prl gasll om, §to lzaziva intenzivnije isparavanje
cinka i stvaranje meh urova i pera u §avu. Os i m toga ,
no zavarivanje meslnga j e opasno po zdravlj e jer se isparavanjem
cinka stvara o t rovni oks i d je zavarljivost mesinga
l osi ja ukoliko je u pitanju l egura sa ve c i m cinka.
Br onz e , tj. l egure eu-sn , eu-51, Cu-f.1n , e u-AI, Cu- P , rnogu
se zavarivatt rucno elektrolucno sarno aka zahtevi u pog ledu kva-
l iteta spoja ni s u s t r ogi; prl tome se , za .... isna ad v rste osnov-
nog materijala , p rimenjuju elc kLrode su jezgra od
kalajne , silicijumske, man ganske, aluminij umske ill fosfor ne bro-
nze . Vecina ovih elektroda vezuje se n a plus p ol l zvor a jedno-
smerne struj e , tj. pr imenjuje se obrnuta p o larnost. Po pravilu se
bron za z avaruje u horizontaln om pol ozaju i I i u n agnutom
do I SO u o dnosu na hor i zontalnu lin i ju .
1 . J EL EKTROLUrJNO ZA VARIVANJE POD PRASKOM
Zavarivanje pod pras k om (EPP) zasniva se na odrzavanju
elektric n og luka izmedju elektrodne zice i zavarivanog
pod sloj e m pra s ka . Istopljeni pras ak obrazuje trosku iznad metal-
nog kupatila , a preostali deo pras ka ostaje nepromenjen , pa se
koristiti za ponovnu upatrebu . Traska i neistopl jeni prasak
stvaraju zastitni sloj ad spoljne atmosfere, a istovremen o de luju
kao toplotni izo l ator (51 . 74) , k o ji vreme hladjenja.
El. e ktl'odna
iica
Pravac zQvQ l' i vaYlja
vi 1- pare me ta La
S1. 74 . Sheroa EPP zavarivanja

- 15 4 -
v r e me na h l a djen j a , kao pos l e d l ca toplo tne i zo l a cij e ,
d c luje veoma p o vo l j no prl z a vari vanju zakal j ivi h ce lika .
Pc i mena EPP postupka je r a z novrs n a i se ko rintl za
zavarivanj e n e l eg i r anih, ni sko l e g i ranih 1 vi s o kolegir anih c elika
- vatroz talnlh i h emijsk i p o s t oj a nih; u, p rimenu
elektrodne z lce i p r a s ka.
Up o trebl j ava s e i 2a s luc a jeve n ava ri vanja ravn ih 1 cilin-
dr i c ni h povrsina, pl ak iran j a i 5 1. , a je za va r ivanje i dru-
9lh me t a la, npr. bakea , S toga je primena EPP p os t upka veoma veli-
ka u mnog im oblastlma meta l o-preradjivac ke industri j e kao s u
brodogra dnj a , izrada mostovski h konstrukcija 1 dr.
Ovome doprin osi c lnjenica da EPP zavarivanje lma niz prednostl
u odnosu na druge postupke zavarivanja, od kojlh
s u veca br zina z avarlvan j a, mogucnost stapanja vece
kolic ine dodatnog materi jala , veca dubina uva rivanja, man ja pot-
cl odatno g m.:l t c l-ljala jer nije potrebna priprerna i viea za
limove debl) ine do 15 mm , ma l o r asprska van j e mate rij al a, dobr! ra-
dni uslovi, jer s e luk ne vidl 1 nema mnogo izdvojenlh gasova, n1-
j e po trebna visoka kval i f i kacija zavarivaca kad je postupak a uto-
ma tizovan 1 ne zahte va pos e bnu obuku zavarivaca kao prl REL
rivanju. Posebno jc zn aca j no §to se kvalitet izvedenog §ava
bez utieaja subjektivnih faktora.
Kao g lavni nedos t atak su relativno ve like investieije u za-
varivacke automate; os im toga zavarivanje se izvodi sarno u horlzo-
ntalnom ' izuzev posebnih slucajeva kada se primenjuju spe-
cijalne naprave (pozieioneri) sto pos Kupljuje proizvodnju. Dalje,
..
pri EPP zavarivanju tankih delova potreban je bakarni podmetac
radi stabi11zaeije elektrlcnog luka, primene struje vece jacine,
sprecavanja izgaranja iviea i prelivanja rastopa ispred elektrod-
ne a zhog opasnosti ad izgaranja iviea, LPP zavarlvanje sa
ne primenjuje za limove tanje a d 5 mm.
Prl viseslojnom zava rivanju, posle 8vakOg pro1aza mora se
odstranjivati troska nastala oCvrscivanjem istopljenog praska.
1.3.1 Zavar1vacki automat za EPP zavarivanje
Automati Be napajaju 1z lzvora struje sa ravnom 111 b1agom
karakterlstlkam. Jedan pol lzvora struje vezuje se za
bakarnl koji je istovremeno vodjlca e1ektrodne flee, take
da slobodan kraj !ice - prepuBt slektrodne l (sl. 75) kroz

- I SS -
koj1 s truj a b ude § to Time se amanjuju
s trujn1 qub1c1 1 gustina struje. koefic1 jent topljenja
i produktlvnoa t rada . Pre ma kans truktlvnom re§en j u sa jednom 111
v l §e e lektrodnih 21 ca 2-5 mm), a z a na va rlvanje u pose-
bnim 1 e lektrodn1h traka ( Urine 30-180 nun) koje s e
automats ki dovode n a me sto spoja ostvaruj e se i kva-
litetno zavarivanje . Zbog toga automat za zavarivanje (&1.75 )
pored strujnog 1zvora (1) 1ma qlavu ( 2 ) (j e dnu . 1l1 vi§e) koja
se mofe U svim pravcima 1 tranalatorno pomeratl koll-
elma (3) ko j a se krec u dui ese §ava brzlnom koja zavisl cd vrste
mater1jala 1 nj e gove debljine. Sastavn1 deo automata je komandni
orman (4) kojim se pode§avaju parametri z a varivanja pri kor1§te-
nju jednosmerne ill struje. za zavarivanje
nalaz l s e u rezervoaru (5) 1z kojeg se ravnomerno zAslpa pripre-
mljeni Ueb.
I ic a
S1. 75. Automat za zavarlvanje pod pra§kom
1. 3 . 2 Dodatni _terijal za EPP zavar1vanje
Dodatni materijali koji se koriste kod ovog postupka au
elektrodna fica 1 praAak. S Obzlrom na primenu za zavarlvanje
1li nav.rivanje metalnih materijala pro1zvoda se i
koriste vrste i kval1teti dodatnog materijala.
1. fie. ZA EPP lzradjuju se od SM ili
elektro i po avom hem1jakom aastavu ali u
avakan sa smanjenim saddajem nemetalnih 1Ium-

- 156 -
para i f os foriJ. lmaju ve61 oadrfa j manga na r a dl sma-
nj e nja s klonos t l §ava xa vru61m p ukotinama 1 a adr!aj
uglje nlka (C < 0, 12\) radi s man j e nja lzdvajanja qaaova. Elekt ro-
dne f i c e sa po ve 6aniru sad r!a jem s 11ic l j \.l1M s e kor i s te za
i zvo djenje uqa onih 111 I - r a di pora , a
f ice s a doda clrua No , z a z a varl van j e kotlo vsklh 11.mova 1
povl§ene ! lce dodaci ma nlkla d a ju §av sa povecanl m
svojs t vl ma po s e bno na nlsklm temperaturama . Zbog
pove6ane moguc no st l poj a ve porozno s t l, u e l ektrodnl m ! lcama kon-
troi l §e se sad r ! a j kiseonl kl'l. , £0 8£01' 4 , sumpora 1 ugl jenika .
I zbo r c l ekt r odnl h f lca zavl s 1 a d hemijskog sas tava zavarl-
vano g mate rl j a l a 1 korl §cenog u postupku.
Po ntanda rdu JUS C.H3 . 05 2/ 14, za zavarlvanje nlsko-
1 niskoleglranih p r oi z vode se f lee
od O, H - 12 rom, made se n ajvl§e koriste f lee 3-6 mm.
t 1ee se slovnlm simbolom ! 1 brojem, npr . !l do !6,
a za n1skol e g l rane 1 s i mb olom hemijskog elementa; npr. Sl,
Mo do Mo , Z2 N1 , 111 za dvostrulto leg1rane N1Mo . S1mbol1
pokaz u ju odre djen sad r f a j l eglraju6eg eiementa u odgova raju6oj f i-
e1 H , Z2 1 sl.
Pos toj e takodje 1 oznake
EPP1, EPP2 , • •• , EPP2Mo , EPP2Nl ••• , koje se rnogu na61 u odgovaraju-
ka t aloz ina
PovrAlna mora bIt1 suva 1 tj. bez oks l da, mas-
1 drugih l s to t a ke moraju blti bez povr§lnsk1h 1
unutr aAnj1h greAaka 1 velikog odatupanja a pov r§1nsk1
zaAti6ene tankom prevlakom b akr a .
Iako ov1.m standardom n 1au obuhva6ene punjene fice, one ima-
j u svoju pr1menu jer se njima menjati u §iroKim granicama he-
mijskl sastav 1 svojstva §avA. Punjene flce se 1zradjuju od nisKo-
trake koj a se sav1ja u ob11ku 1 pun1
apraAenlm ferolugarama.
2. Pralko1J i aa EPP za1Jari 1Janjfl U oanov1, au zmaate medju-
scbno pomeAane toplj1ve mater1j e k oje se sastoje 1z top1jenih 111
netopljen1h Rlinerala aa dodatkom IDBtala 111 bez njega. PreJ114 sta-
ndardu JUS H.Bl.060/74 dale se 1 prema proizvod-
nje, granulacij1 maks1malnoj zavariva-
nja, kao 1 brzini zavarivanja, naponu praznog hoda pri zavarivanju
atrujom, a takodja svojatvimA u kombinac1-
ji aa odredjanoo fioom.

Taka z e npr . prerna nac l nu prolz·,odnje razl1..kuju =0
(a znaka T) I afl lome risatl i - (o znaka A) , si nte r o-
vani (o znaka S ) 1 melani (oznaka M) .
J{ao prime r na vodl se oznaka p ra §kl1 42x5Tllay
u ko joj 4 2 x 5 adgovara g ranul c iji prema Tyle r u , T - pro-
i zvoan j e , 11 - maksimalnoj str uje u A podel jenoj s a 10 0 , a
- da j e mcguc e zavariva t1 j e dnosrne rnom s trujorn aba pol ar ite-
ta i l i str ujam, Y - znaci da j e pri zavarivan j u na1-
zmenicnorn struj om Uo = 65- 80 V.
U u komb lnac i j l s a zlcom, o voj o znacl
se doda j e i o znaka za :ficu, npr . 42 x 5 T 11 Ozna)ca za kOl.l -
bi na e i ju i svo j s tva je T11ay2 13333
gQe zadnji brojevi preds tavl jaju vrednos ti g r aniee i ! i1a-
vos t! na tempera t ur i +20
o
e , oOe 1 _20
v
C ( pre ma standardu) .
Prema hemi j skom sastavu i koefic i j e nt u bazi c nosti B kao i
drugim s vo j stvi rna , mog u b i t i (ta-
be l a 15 ).
Tabllca I S : Hemij s ki s astav ne kl h praSkova za EPP
Pr aiiak HnO Si 0
2
CaO MgO A1
2
0
3
CaF
2
K
2
O+Na
2
0
ki se li 40- 55 l O- 30 5- 15 0-10 0- 5 0- 2
0 - 1 25- 35 25- 35 5- 15 :; -15 5- 2:; 0- 2
nl s koman-
8-12 40- 50 25- 35 0-10 0-10 3-7 0-1
ganski
srednj e -
14- 25 40-50 25-30 0-10 0- 10 3-7 0-1
manganski
visokoma-
35-45 40-50 0-5
ngans ki
0-5 0-3 5-9 0-1
I z sas tava mo:fe
se s tepen
rna lzraz u
CaO + MgO + caF
2
+ 1/2 MnO
B = Si0
2
+ 1/2 (Al
2
0
3
+ Ti0
2
)
je u hemi jskorn smislu za B > 1, kiseo za B < 1,
odnosno neutralan za B = 1 .
pre-
Ki s eli primenjuju za zavarivanje niskouglje-
konstrukcianih a za i hemijs-
ki postojane Uloga kaleijurnfluorida (CaF
2
) je da pove6a
troske (smanji viskozitet) snizi temperaturu topljenja

- 158 -
1. veta vodo nik iz vodene par e HF.
Pr a §ko vl kojl neroaju U SAstavu CaF
2
moraju Be pre upotre-
be (pri 300
0
C) lda se sadrfaj vlage smanj i na manje ad
0,05 ' •
1.3.3 Metalur§ke reakcije prl EPP zavarlvanju
Pri zavarlvan ju pod pra§kom do hemijakih reakclja
pa s e primenom odgovar aju6eg pra§ka 1. elektrodnih fica mole dobi-
ti tra:eni sastav §ava pri zavarivanju raznih vrata Me-
tal !ava u stvari se doblja lstoplje-
nog osnovnog materljala, elektrodne l ice 1. aAstojaka praAka.
Sa stanovl§ta metalur§klh r eakcij a u metalnom kupatllu
se razlikuju - v laokotemperaturska 1. niskotemperaturaka zona.
Visok o tsmp s ratursku 30nu kraj elektrodne 11ce, kap-
Ijice ele ktrodnog metala i prednjl dec metalnoq kupaUla. U ras-
topljenom metalu kojl pr1pada o vo j zon1 od1gravaju ae
oke1dac 1ono-redukc1one reakc1je:
[ re]
+
(MnO) •
[FeO]
+
[Mn]
+
2[Fe]
+
(Si0
2
) • 2 [FeO] + LSi]
+
2lMn) + (Si0
2
)

+
2 (MnO)
+ LSi]
[ Peol
+
[el

(Fe)
+ CO
+
qde uglaata zaqrada pokazuje da sastojak 1z
kupa t1la , mala 1z dodatnog mater1jala, a vertikalna atrel1c. da
aastojak odlazl u spoljnu atmosferu.
Xao posledica hemdjskih reakclja, u v1sokotemperaturakoj
zonl, metal s e manqanom 1 al1lc1jumom keo i Ok8i-
dom qvo! dja FaO. Kolltlna Hn 1 51 u metal lava zav181
od bazltnoeti praAka a time 1 od njegovoq sastava.
Niskotsmps raturaku aonu zadnj1 deo metalnog kupatila
- od elektrodne ! lce pa do mesta koje odgovara temperaturi kria-
tallzaclje. U ovoj zon1 se gornje reakclje delavaju u auprotnom
smeru u odnosu na amer reakc1ja u Vi8okotemperaturakoj zonl. Man-
9&n i ailicijum deluju u tom kao dezokaidetori prela ••
pri temperaturama bllakim kriataliz&ciji, u troaltu u v1du oltaide.
Pri izboru praika 1 elektrodne lice traba anati
aadr!aj MIl 1 S1, kao i drugih elemenata u matal.u lava;
pri C!4oIllU s. teli da aadrhj S, P i 91U1nih mehurova bucle It<> -.nji
de bl Ulavoat matala lava bila ito U tolD cilju potreban

- 159 -
je odnos Mn/Si 2 , a jo§ povoljnlje 4 - 5 za maksimalnu trafenu
pri 51 < 0 , 5 %.
s astav me t a l a Aava, kao i vrsta 1 Int a nzi-
tet reakcija izmedj u rastopa t rosko i metala , zavise ad S8StaV8
zava r ivanja pa 1 granulacije (krupno6e) z rna ca
pra§ka . Pri tome ne treba koristltl sltan pra§ak jar neis-
topljen sloj pra§ka nije dovolj no porozan kompaktno p rekriva
trosku i time l z1azak gasova,koji U obllku g8snl h mehuro-
va ostaju u s a vu.
1. 3.4 Te hnika EPP zavarivanja
Tehnika rada i zava rivanih delova , na91b
ke gla ve ili e lektrodne f ice i n j ihova odstojanje od zavarivanih
de lova , obllk i dimenzije z i e ba , izvodjenja - jednoslojno
111 viAeslojno zavarivanje, vislna 1 sloja pra!ka,
spoja, tempera tura zavarivanih de l ova kao 1 Qsno vni parametrl za-
varlvanjaili nava rivanja su za obllk 1 dlmenzlje §ava
111 navara, o dnosno za kvalitet spoja.
U procesu topljenja pr! EPP zaVarlV&lju se toplotna
enerqlja luka za topljenje osno vnoq ma terijala i istovremeno dala
pra§ka 1 elektrodne ! ice.
Procenjuje s e da se dobija §av koji je sastavljen od 2/3
osnovnoq i 1/3 dodatnog materijala, na §to bltno osnovni
parametri koj1. se lDOqU menjati u odredjenim gran1.cama. Stapanju
straniea !leba doprinosl rastop troske obrazovan od raatopljenoq
pra§ka , a kapljice koje se odvajaju od otopljenoq vrha elektrodne
! ice padaju, obl o!ene rastopom troske, u metalno kupatilo.
na ov1.h kaplj ica zavisi od struje tako de se dobijaju sit-
nij e kapi za jaline struje, pri je prelaz kaplj1.ca us-
lovljen dej stvom 5ila, qravitacije i hemijskih
reakeija (stvaranjem qasova) . Kapljice se prl prolazu kratko zadr-
!avaju u raatopu troske i sa sobom deo troske je
sa rastopom metala, pa ae u metalu moqu pojavlti nematalni

Osnovni parametri EPP zavarivanju: struje zavarlva-
nj a (jednosmerne ili qustina struje). na-
pon luka i brzina zavarlvanja, pr! ostali.m nepromenjenlm uslovima
na hemijsk1. sastev i kvalitet promenom udela 1.stoplje-
neg osnovnog metala u §avu.

N.
0
- 160 -
Nave de ni o s no vni par4mCtrl imaju o ri j e n t ac i one
vrednos tl :
Iz A 100- 2UOOA ( 5000 )
vz - 10- 200 m/h,
Uz - 20 - 48V( 70 )
io - 20- 150 A/ mm
2
( 200)
Kons t anta t opl jenj a e l ek trodne ! lce i znosi 10 -15 A/ gh . Vredno sti
u zagr adama s e o dnose na specij a lne EPP - postupke
zavarl vanja .
Osnovn i pa r ametr i prl EPP zavarl vanj u na
obrazo v anje §ava 1 s voj stv a , taka n pr . s t ruj e a d kolt
1 odnos l s toplj e no g o s novnog 1 doda tnog ma terlj ala u j-edinlc:i
v remena , a t akodje na dubi n u uvarivanja i §ava (a1 .
76a) .
l
s
4
G

J
"
..,
1
Os im struje i napon na ob1ik i di menzije §ava
/1
7
11
/
Iy
/ V
1/ VY '/
/ r/
1/
:;{'o
/
. I
"
.-
Zf
1
"

S
e ,
"
.e
..,

""I

,
]
./
:--.....
h

x;,
,
./
V

V
J Yo
1
lit.
1DO ' DO
lDO
'V
:1
a.
10 U Z' Jl J6 411 " 41
b.
Yo- odnoe h - flUa r
b - l irina lava h
n
- nadv ilenjo laua
51. 76. Uticaj struje zavarivAnja i napona na
dimenzije
(sl. 76b) . Iz dijagrama (sl. 76a) se vidi da au uvar, nadviienje
§ava 1 udeo osnovnog metala u Aavu direktno srazmerni stru-
je zavarivanja, pri s e pove6ava i koeficijent t op1jenja elek-
trodne f iee a smanjuje 1stopljenog pra§ka. Pr1 tome se u
ve60j me ri odstranjuje P 1 SaC, 51 i Mn u manjoj meri prelaze u
me tal Aava.
e1ektrodne f ice (de) uslov1java Btruje za-
varlvanja, koja se prema 9ust1nama atruj e.
Gustina s truje opada sa pove<!anjem elektrcdne H ce, tako
je npr. za de u 1,6 mm, 10 • 60 -170 za de - 3, 0 ,
10 - 40 - 95 i za de - 6,0 rom io - 20 - 50.
Polar1tet jedno .... rne struje na . 1stopljenog
praika tako de je ona kod prave polarnoati za tre6inu manja u od-
noau na. obrnutu.

- 16 1 -
Sa po ras t o m n apo na se praska , a uticaj
na dimen z i j e se sa 5 1. 76b . napana dal je uti-
ce na porast C, S i , Mn 1 P u me tal u i smanje n j e
sadr! a ja sumpo ra .
Br z ina z ava r i vanj a (vz ) utice na na dvl§en je 1
1' 91e d povr s 1ne 11ca s a va, ut r osak p r a Ska i koef1ci j e nt topl je-
n j a elektrodne dubinu uva ri vanja i na mogucno st pojave uk-
I j ucaka u §avu 1 51 . Ekstremne vre dnos ti b r z i ne zavarlvanj a sma-
n juju uvar jer s e sman juj e lini j ska e ne r gij a q l ' stop1 je-
nag p ra §k a 1 ko l i c i na S1 1 Mn u me t a lu s a va. I ata taka se smanju-
j e §ava , a po vec a va porozno st 1 broj ne me t a l nlh
Nap-ro tl v , man j e brzine zav a rlvan ja daj u §lrinu §ava, du!e
vreme dodirll s a pr a skom ltd., a ve s uprotno cd na vedenoq z a. vec e
brzi ne zavar !vanja.
Optima lna brz ina zavarlvanja z avisi ad vrste i debljine
zavari v anog ma terij a l a, obllka ! leba 1 os t a llh parame tara zavari -
van j a 1 k rece s e ad 16-40 m/h pri zava rlvanju I1mova sre-
dn je deb1jine .
Od spoljnih parcure t ara na kval ltet zavarenog spoja. utice
nagib ele k t r odne i zavarivan1h de1ova . Na j bo1 j i re z u1tat 1
se postl! u U horizontal nom polo! aju l1i s a mallm nagibom
( a < 5° , sl . 77) . I sti j e i sa nagibom e1ek trodne

30 40 50 V 10 40 60 100 7iI/h
a.
b.
\
51. 77 . Oticaj parameta ra na ob1ik
se uvar kada je e1ektrodna !1ca upravna
i dimenzije Aava
pri
na zava rl vane
uvar j e
delays. Pri
a H rina je
zavar ivanju odozdo naqore (sl. 77a)
manja i zavar u odnos u na

- 162 -
Aav izveden odozgo naoole (51 . 77b) kada je Alrok i
a dubina uvarivanja manja .
Pored navedenih parametara na dubl nu uva rlvanja pre-
pust e l ek trodne kojl sa mora odr!avatt sa + 5 rom od
vrednosti 1 10 de.
1. 4 ZAVARIVANJE POD TROSKOM
Zavarivanje pod r astopom troske i zv odi se u posebnim ure-
djajlma a zasniva sa na korl §6enju toplote o slobodj e ne prl proti-
canju struje kroz raatop e l ektroprovodlji vog pra§ka
likog omskog a tpora. Za ra z liku ad ostalih postupaka elektro lua nog
zavarivanja, luk s e uspostavlja 1 o dr!ava sarno na procesa
dok se ne stvcr! kupatilo teene troske koja 9a gas1. p rekidanjem
elektricnog luka ne prekida se i elektrlcno kolo , jer struja nasta-
vlja da teee izmedju e1ektrodne f ice i osnovnog
troske (51. 78). Prema tome, u usta1jenom procesu zavarlva-
nja, korisna top1ote os1obadja se u troski na osnovu Dzu-
-
-
'Voditica
r astop
S1.78. Shema procesa zavarlvanja
pod trosKom
1ovog efekta, a ne u
nom 1Uku kao i pri e1ektro1u-
zavarivanju. Istopljeni
prah se naziva troska pa je
otuda i postupak dob10 ime(l) .
za zavarivanje pod
troskom (sl. 78) iviee
delova koji se zavaruju posta-
vljene u ve rtikalni polobj(2).
Na i kraju fleba, tj.
na bokovima delova, postav-
ljaju se pokretne bakarne plo-
koje rasipanje
praha i isticanje troake i te-
enog metala (J >.
Temperatura troske
mora bit! vi§a od temperature
topljenja osnovnog i dodatnog
materijala. Zahvaljuju6i tome tope se lviee oanavnog materijala i
deo e1ektrodae lice uronjen u trosku. Istopljeni osnovni i elekt-
rOdni materijal obrazuju metalno kupatilo eijim na-
staje !ava je ne!to ve6a ad rastojanja izmedju ivica

- 16 3 -
o snovnog ma t erijala koj e 1zn0 81 20 - 35 mrn . Iznad
kog kupatila ?l i va koja se pornera ve r t lkal no navl §e
i t i me me t a l s pri
Za vari vanj e pod tros kom naj vi§e se primenjuje p rl spajanj u
del ava a d cellka , al l se ovim po s tupkom uspesno
mogu zavar i va t i 1 del av! ad s redn j e uglj e nicnih cellka, ne r d j aj u6ih
cel ika i nikl a. De bl j i ne de l ava koji s e za varuju ugl avnom s e kre6u
u granicama 30 - 300 mm . Don ja gr an l ena debl j ina ni j e t ehnicke ve6
ekonomske p r iro de, j er je za tanje delove jevtinlje p rimeniti dru-
ge postupke , na jcep6e EPP . Gornja g r anicna debljina o znacava s arno
obl as t naj ce s6e p r i mene pos tupka , jer se u pr aksi i z vode i
na delov1ma oko 1000 mm.
Pol uprol zvodi kojl se z a varuj u pod troskom au va-
l jane c e 11cne p l oc e , tesk1 ee11en1 o tkovc1 1 vel 1k1 ce11c n1 odl1v-
c t. U mnogl m moguce je odll vka lz1i t i
111 otkovat1 v i se pro stij lh delova koji se mogu zavar1 ti u konst-
b
rukc iono ekvi va l e n tnu ce linu. Us avr§avan j em ovog postupka omogu-
eenc je spaj anje debe l1h pre s eka ko j i au ranij e smatrani neprik-
ladnim za za varivanje.
Poatupak zava ri vanja po d troskom u po redj e nju s a njemu
s lie n1m EPP pastupkan 1ma s ledece prednost1 : rnanju potrosnju ele-
ene rgije za aka 30 \ , produkti vnost do 15 puta zbog
vece br zine zavari van j a (2-8 puta); za delove vec eg preseka
(8 > 100 mm) kori sti se veei broj e lektrodnih ! ica ; zavarlvanje
s e izvodi j ednoslojno i bez prlpreroe s tranlca nezavlsno od
debljine ; manj1 je utros ak praska 1 ele ktrodne ! 1ce.
Nedostatak j e velika cena uredj aja 1 primena
sarno na delove r e lati vno ve like debljine .
1.4 .1 Zavarivacki uredj a j za zavari vanje pod troskorn
Ovi uredj aj i s u automa t! kons truisani z a rad sa 1, 2, 3
111 v1se e l e ktro dn1h ! ica 111 traka. Ure djaj 1ma elektr1e n1 1zvor
s a konstan tnorn 11i blago pada jueom karakterl s t i kom. Za obrazova-
nj e s ava 1 1ntenz1vn1j e hl a djenje 1 apree avanje 1at1canja tec nog
me t al a i t r oske prirnenjuju se eu - hladjene tekucom vodom
(poz. 3 s l . 78) . N1z mehanizama 1 elek tr1cnih aparata ugradjen1
au na ure djaju za 1 boe no p omeranje - njihanje elekt-
r odne ! 1 oe , za regulaciju j ae1ne struje 1 napona 1td. Njihanjem
e lekt rodne povecava se toplotnl utlnak 1 do 8UI zbog ravno-
me rn1j e raapodele toplo t e .

- 164 -
1.4 .2 Dodatnl mate r ijal za zavarivan je pod t roskom
Pr ema osno vnom mabe rij a l u blra se p r a§ak za zavarl vanj e 1
e l e ktrodnl ma t erij a l . sastojak a p r a§ka mole se utic a tl na
n jcgovu t e mperaturu toplje n j a, visko zn08t 1 o epor k o jl
je c d p resudno g za uspeAan tOK zavarlvanj a. Pr aAak za za -
var1vanja pod tros kom j e smesa oka1da 51 , Al , Ca , Mn 1 T1,
1 dodatka elektropr ovodl jivih sastojaka do 3\ (npr . Fe O), k ao 1
pove6anog s a drf aja Ca F
2
U o dn08 U na p ra Aak za EPP ? ostupak. Pove-
d anj em CaF
2
s manj u ju se vl s Kozno at , temperat u r a toplje-
n ja i otpor . Iaka udeo a4stojaka ne mor a biti u vek 1s-
ti , mol e se k ao prlmer naves t l s4stav p r a §ka za zavari van j e niak o-
35 %51°
2
, 40 \MnO, 5'A1
2
0
3
, 7\ CaO, 5'CaF
2
,
3%FeO, 3%T10 1 l ' Na
2
0 .
Kol l c ina praAka potr ebnog za zavarivanj e pod t ros kom odr e -
djuj e s e iz uslova da dub ina t roske bude a d 40 do 50 mm, Ato prose-
odgovara 1 kg p r a§ka za 20 kg dodaL,og mate r l j ala . U toku pr o-
c e S8 zavarivanja pra§ak se t ros i ve oma malo , uglavnom s o l api za
111 l zmedju njlh propada 1 po potreb l ae doda je r adl
od r! a vanja dubine tros ka . Ako troska jako peouAa dubina
j e mal a pa t r eba des uti pras ak, dok sasvim Mirna ukazuje
n& preve11ku dub1nu.
El ektrodne f ice treba da sadr!e Ato manj e neclstoea,
para 1 fos f ora, jer ovi ele menti jako sni ! ava ju udarnu f l1a vos t
sava . Sl l cno deluje 1 a zot, jar s e preko tecne troske u me talu
sava mo!e ras tvoritl prekomerna kollcina azota. Oaim toga, nec ia-
toe e sumpor i f os for uvee avaju 1 sklonost ka prslinama. Pri zava-
r lvanju u norma lnim uslovima nlje mogude sprecl ti rastvaranje sum-
para , f osfora 1 azota, ali se udarna !il avost mof e povecati norma-
l i zaclonlm !aranj em pasle zavarivanja.
Za zavarivanje pod troskom na jcesce s e upot r ebljavaju f l-
ee pre c nlka 3 mm, a redje precnlka 2 , 4 , 5 i 6 ·rom. U zavlsnosti ad
debljlne de l ova kojl se zavaruju mofe &e koristiti vi s e alektroda,
2 111 3 , a za preaek debljine 1000 mm 16. Oa irn f l-
ca, mogu se pri zava rivanju, a naroc ito navarivanju pohabanih rad-
nih povrs lna, upotreblti i celicne trake.
Dodatne e lektrodne H ee sadde ve6u kol1a inu dezaka1danaa,
naroci to mangana . lako nasim standardl r.la do s ada ni.8u
doda tni materi j a ll za pod troskom uop§teno Be mole re-
61 da za zava rivanje nlakoleglran1h odgovaraju 11ce a11anDg
s as t ava kao i os novni materljal , ali s a anl f enlm sadr!ajem uqljenl-
ka .

- 165 -
1.4.3 Tehnika izvodjenja
zavarlvanja pod troBkom
Ov1m pos tupkom, ugl avnom s e izvode i T-apojevi, a
sarno i z uzetno ug8oon1 1 rubn! Aav. Pre spajanja delov i se poatav-
ljaju na odredjeno rastojanje (20-35 mm) zavisno od debljine lima,
kao 1 broj a njihovog pretnlka, kretanja i sl.
Osnovni parametrl procesa su: elektrodne fiee
( de Q 2,5 - 3 mm), broj elektrodnih fIca, struje zavarlva-
nja ( 400-4000 Al, napen zavarlvanja ( 35 -50 V), brzina dodavanja
elektrodne f ice (150-300 m/ h) , brzina zavarivanja (0,5-1,5 m/h).
zavarlvanja se maze lzratunati po izrazu:
2
n . It • r • vz
=
4A
m/h
gde j e : n - broj elektrodnih ficd; r - polupretnik elektrodne fi-
oe, vz - brzlna doduvanja flee, A - povr§ina preseka
Heba.
Broj elektrodnih fica bira se orijentaciono prema debljini
materijala 1 njihovog kretanja, npr. jedna fica se korlsti
za debljine 40-50 rom bez kretanja Hce, a u njiha-·
nja mogu se zavariti delov! debljine 60-150 mm; sa dye elektrode,
bez njihanja, zavaruju se delov! debljine 60-100 mm, a sa njiba-
njem 100-150 mm, itd.
Na kraju se kao osobenost postupka zavarlvanja pod troskom
roo ! e lsta61 njegova dosrrUka pripadnost; s jedne strane qrupi po-
stupaka zavarlvanja a 8 druge elektrootporskoj
grupi. U cilju procesa zavarivanja pod troskom, pot-
rebnc je istopitl odredjenu metala 1 praha. Praktl0no se
to ostvaruje uspostavljanjem i kratkovremenim delovanjem luka 8a
ve6im naponom (35-50V) nego pri EPP zavarivanju (25-32V).
Prelazak sa xratkovremenog zavarivanja lukom na pro-
ces zavarivanja pod trosKom pra6en je padom napona 1 promenom 0&-
talih parametara zavarlvanja. Ostal1 pararoetri zavarivanja kao Ito
su struje, brzina kretanja elektrodne ;tice, dubina matalnoq
kupatila i brzina zavarivanja daju se u zavisnosti od debljine za-
varivanlh delays.

- 166 -
1 . 5 ZA VARIVANJE NETOPLJIVOM ELEKTRODOM U INERTNOM CASU ITI C)
TIG zavari van je je metod zavarlvanja vol f r a -
mskom e l ekt rodom i argonom kao gasom.
Kolic ina toplo te potrebn a za zavarivan j e oslobadja s e u
e l ek tric norn luku i zmedju netopljive vol framske e l ektrode i de la
ko j i s e zavaruje . TIG zavari van j e se razl ikuj e ad ostal ih pos tu-
pka elektr o luc nog zavari vanja po tome se e l ektroda ne t op! 1
ne s luzi istovr erneno kao doda tn i mat e rij a l. El e ktroda s e
je a d vol f r ama jer je to metal koj i irna naj vl s u temperat uru top-
Ije nja (3410
o
C). Pri zava rivanju debl j ih lirnova p o treha n je doda-
tni materijal, k oj i s e pos ebn o
vo2.framska
e1.ekt l' oda
Dodatni
mat e r ijal.
C
S1. 79 . Shema TIG zavarivanja
dovodi slie no kao p rl gasnom zava-
rl vanju. Shema TIG p ostupka pri-
k a zana je na 51. 79 . Osim nazi-
va TIG (tunsten-intern1 gas), u
literaturi s e o vaj p os tupak roo-
sres t! p od i rnenom WIG (vol-
fram-interni gas) ill argonsko-
zavarlvanje ill sarno arg-
onsko z a varlv anje.
Manja 111 ve6a pogodnost
pojedinih p o stupaka zavariva-
nja z a dati mater1jal cenl se
p o tome koliko se korisne 050-
bine metala s a v a razlikuju od
o s no vnog materijala.Da te osobine budu s to potrebno je
je z ast1tlti metal sava od k1seonika 1 azota 1z vazduha 1 po pot-
reb1 ga legirat1 sastojcima 1z doda tnog materijala.
Primenom TIG p ostupka ostvaruje se:
- potpuna zas tita met a la sava, elektrode i dodatnog mate-
rijala o d vazduba, s to oksidac1ju i druge stetne reak-
clje;
- visoka toplotna snaga luka s a brzinom i proizvod-
noS6u zava r1vanja;
- prosta tehnika zavarlvanja, pa se stoga mogu rad-
nicl srednje kvalifika clje, posebno za polu- 1 auto-matsko zavarl-
vanje;
- mehanizacija procesa kOjom se postHe bolji kralitet za-
varlvanja. toga au_tomatlzacija procesa uz uvodjenje elekt-
requlacije omoqu6uje zavauvanje krivolinijskih kODtura ne-
pravilnoq ob1ikal

- 167 -
- rnogu6nost spajanja r aznorodnih me t a la, kao i debljlh
k or.tada ;
- debar spolj ni izgl ed §ava 1 vi sok e mehanicke osobine;
- ogranicena zona zagrevanja pa stega 1 smanjeno kriv lje -
n je us l ed ve6e brzine zavarivan j a 1 hl adj en j a ne prekldnlm s truj a -
n jem gasova - argon a ;
- zavarivan je rne tala 1 legur a ko ji s e ne zava ruju iIi se
rdjavo zavaru ju drugim post upc i ma , a takod j e za zavarivanje delo-
va tankih zldova.
U nedostatke TI G p os tupka ubra j a s e :
- r el ativno vi s oka cena inertnih gasova
- potreba za t eme ljnim po vrs ine de lova
pr l zavarivanju lakih leg ura
- vi soka t acnos t
TI G postupkom rnogu s e zavarivati gotovo svi metal! legu-
re ko j i se u p raksi primenjuj u. Tu spadaju alurninijum, magnezi-
jam, ne r djajuci celix, nikal, b akar, plerneniti metal1, liveno
gvozd j e i met ali ose tljivi n a de l ovanje gasova kao su titan,
tan tal, clrkoni j um i rno lbi den.
Olovo 1 c ink se tesko zavaruju TIG p ostupkom. 11-
movi zas t iceni prevlakama olova, kalaja, cinka, kadmijuma ill alu-
mi nij uma jesu zavarl j ivi, ali se prev laka mora ukloniti. Posle
zdvarivan ja ostecen a zona spoja se naknadno zasti6uje odgovaraju-
com p revlakom.
1. S . 1 Ur e dj a ji za TI G zavarivanje
Ur e d jaji z a TI G zavarivanje mogu ·raditi kako jednosmernom
take i str ujom. Vrsta struje bira se prema osnovnom
materij a lu. Ohllei s aveva izvedenih jednosmernom i
s t r ujom prikazani su na 51. 80.
+
51. 80.
b.
c.
Oblicl savova (TIG): a) prava polarnost,
b) obrnuta , c) struja

- 16d -
Uxedjaj : a TIG z ava rlv anj e s 4s toj i S8 1 z lzvora struje ,
vi s okofrekventnog jonl za tor a , p l §tolja - gorio nl ka , boce 8a i ne r -
tnim g4som 1 s istema za upravl jan j e 1 h l adjen je .
1. 5 . 2 D?dacni za TI G z a va r ivanje
Za Jtitni ga s o vi , k a o ma t e r ljal i , prl TI G zavarl -
van j u a u argo n 1 11 he l i j um, sa ve60nl prlrreno m argon a kod nas 1 u
r: vrop l a heli j uin.1 'J Arne rtci. gas argon rro ra bi t.! be z
pri me sa j e r j e 1 ne znatan n j ihov po gor§ava kval lte t izve-
de nog Prlrne s e iz procesa dohi j anja 1 su 02 '
CO::, 1 H4! 0 . Kod n a ::;. s e p rirenj u j e za .ldva rlvan j e argon k val l t eta C,
Ar (po J US H. Fl ,0 1 4 )j s e u bo-
cama :lulOm boj o m, z apr emi ne 40 1 1 pritls ka 150- 200 b a-
r a .
j e j e dnoa t omnl gas , l nertao i ne r 8s t vor lj iv u
me tal u . Argon 3Hi tel l od va zduha , j e povoljno pr l zava rl-
·. ;..u).ju U nori'l.ontainom pol o!a j u .
de li jum j e is t o i nertni monoatomnl gas , zno t no l aksi
v o! v,J zuu h,J d a j e po t r e bna ve6a helij urua nego
a rgon a za zava r lvan je u horizont alnom polofaj u . Pored t oga, argon
potenc lj al j onlzac J j e a d hel lj uma , §to da j e dovo-
l j an n1f i n4p0n za us ocs t a vljan j e 1 l uka pri lstoj du-
luka . 1% o vog prol zilazi da sa za da tu struje zavarl-
vanj a rnan J a toplo te u a r gona nego he-
11 jumd . j e z a §t t ta u a r qonu pogodnija za zavarlvan je tankih
l iroova ne go u nel l jumu. S druge str ane U z8s titi he lljuma povolj-
nij e je za va rivaCi da lovo vel l kih preseka 1 materljale visoke top-
l o tne provodl j i vost l.
Do dat :ti ma tB z' ijul za TIG zava r lva n je je ! l c a po s astavu
bllska osnovnom mat erijalu 111 uska traka od zavarlvanih
del ova . upo t rebl doda tnoq ma terljal a neophodno je da on bude
do me t a lnog Bjaj a .
U po t ro§nl ma ter lj a l pri TIG zavar lvanju spadaju 1 volfram-
lke e l e k t r o de , ohlik 1 kvalltet kao 1 komponente
)oje se volframu, pre datavljaju va2an faktor pri TIG zava-
r1va nju.
a8 primenjuju volframske elektrode leqlrane sa
oko 2' torljum oksida, po ISO atandardu crvenom bojom.
Zbog toplotne provodlj1voati, elektrocle legLrane torljomom
(TIl) Be """ g" opter.Uti jal!om atrujoa pa sa lule uapostavlja 1

- 16 9 -
ele ktric ni luk ne go k od c isto vol framske e l e ktr o de. Le gi-
rane el ektrode ma J u i vek. , pa su uprkos ve60 j ce ni ekono-
mitnlj e u p rimeni. U rnan joj meri s e kor lste e lektrode leglrane sa
1,25% t o rijuma bo ja po ISO) ili sa o ko torijuma
boja ISO) .
Ugla v nom s e e l ektrode leg irane tor ljumom pri menjuju pri
zavarivanju nerdjaju6eg c ellka, cellka i bakra. Primenom ovih el -
ektroda umanjuje se opasnost od prelaska vol f rama u §av 1 gre §aka
koje prl tome nas taju.
IJ olframoke e l ek trode se preporuc uju za zavarlvanje
legura aluminijurna i legura lakih rnetala naizmeni cnorn stru-
jam. Ovo s toga sto se na vrhu elektrode od cis tog volframa formira
okrugla tacka a na leglranirn elektrodama (W-Th) nazubljen vrh §to
daj e katodnu mrlju koja igra i nemiran 1uk. Po I SO standa rdu
to volframska elektroda se zele nom bojom. se ti c e
elektricnog optere6enja , elektroda od clsto g volframa mo ze podne-
ti struju jacine 70% od jac ine koja odgovara W- Th elektrod1.
Osim torijuma (Th), 1 leglranje cirkonijumom (Zr) doprino-
s1 stabilizaciji elektr1cnog luka , ali se zbog skupo6e Zr pri-
menjuje sarno u specijalnim slucajevima . Jedan primer je nuklearni
reaktor gde c estice iz elektrode mogu dovesti do pojave
ne radioaktivnosti produkata razlaganja torijuma. Elektrode 1egi-
rane cirkonijurnorn sadrze oko 1% cirkonij um oksida i po ISO stan-
dardu su be l e boje.
Posebnu grupu cine elektrode koje se sastoje iz cistog
vol frama i umetnute od cistog torijum oksida. Na ovaj na-
cin se najbolje iskoris6avaju dobre osoblne legiranja torijumom u
pogl edu stabi lnosti luka i osobine volframske elektrode za dobro
formiranje vrha. Ove e l ektrode BU preskupe pa se zato retko pri-
menjuju.
1.5.3 Tehnologija i tehnika TIG zavarivanja
1. TIG jednosme rnom s trujom
Pri TIG zavarivanju celika elektroda se obavezno vezuje na
negativan pol, znaci da je elektroda katoda i z koje izlece
mlaz elektrona ka zavarivanim delovima. Ako se elektroda veze za
pozitivan pol, npr. pri zavarivanju aluminijuma, sroer elektrona
je obrnut. Proucavanjem temperaturnog polja u elektricnom luku
dokazano je da je temperatura visa na mestu u koje elektroni uda-
raju nego na mestu odakle izlecu. Xada se elektroda ve!e na plus

- 170 -
pol,! time bombardovanju e l ektrona , nastupltl delimi-
c no topl jenje n jenog vrha . Ova po java 5e prl z a varlvan j u
mo r a U svakom spreciti , jer istopljeni vol fram pre lazl u
meta l i obrazuje tvrde i krte karbide W
2
C i we, lako je to
moguc e , nije raci onalno s precava ti t o p l jen je povecanjem prec nika
vol f ramske elektrode . Na p r imer , precnika 1,6 mm vezana
za negativan pol izd r fati bez topljenja struju j a c ine 125A,
dok ce se vezana za po z itivan pol t opiti. Topljenje se moze izbe-
61 ake se primeni elektroda prec nika b , 4 mm uz istu jac inu struje
od 12SA.
Povecanje precnika el ektrode nepovoljno utic e ne sarno na br-
zinu zavarivanja vee i oblik Sava. St oga s e pri TIG zavarlvanju
c elika primenjuje prava polurnos t.
Pored ne gativn1h pos led1ca obrnute polarnost1, je
1 povoljno dejstvo tzv. katodno c i scenje, k oje se sastoji u raz-
b1janju oks1dne s krame i njenom odstranjivanju 1 z zone spajanja.
Ovo je naroc lto pri zavar1v anju leg ura lakih metala prlrodno
prekri venih tesko toplj i v im sopstvenim oksidima. Na primer, prl
zavarivanju tankih aluminijumskih limova te s kocu stvara oksidna
skrama Al
2
0 ) koja se topi p ri 205 0
o
C. Huduci da se cist alumini-
jum topi pri 657
o
C, to pri zavarivanju cksid A1
2
0) ostaje u cvrs-
tom stanju, tone u rastop i take sprecava stapanje osnovnog i do-
datnog mater1jala. Vezivanjem e snovnog materijala za minus pol,
elektron1 izlecu 1z osnovnog materijala 1 razbijaju oksldnu skra-
mu A1
2
0) , keja p11va u teen om metalu. Struja argona dovedena kroz
mlazn1cu odnosl oksid Al
2
0) 1z zone spajanja, take da se primenem
obrnute polarnosti alwninijurn zavaruje i bez topi telja
koji razgradjuju A1
2
0). Mikroskopski lzg1ed povrsina neposredno
uz metal sava, oCiscenih na ovaj nac in, sllean je peskarenim me-
taln1m povrs inama.
luk direktne (prave) polarnosti nema efekat kato-
dnog c i s cenja i ne primenjuje se pri zavar1vanju legura lakih meta-
la.
2. TIG zavarivan je strujom
Pr1 zavarivanju na1zmenlenom strujom polarltet i amplitu-
da se menjaju (sl. 81.). Svaki put kada struja prodje
kroz n ultu elektr!cn! luk se gas! i ponovo uspostavlja.
Luk se mnogo uspostavlja ako je elektroda na negatlvnom po-
lutalasu, tj. kada elektrone privlac1 osnovni materijal. Nifi
nivo emislje elektrona, kada je elektroda na pozitivnom polutala-

- 1 7 1 -
s u, i zazi va Jc asni j e uspo s t avljan je luka , § t o se daij1.m c i kl ue l ma
manifes tuje U s kraccn ju po luc iklusa Bve do p o tpuno g
r +
51. 81. Po t punl cik!us na-

51. 82. Ova ciklusa naizmenicne
struje sa prlgu§enim pozi-
tivnim polutalaslma
l s pravljanja struje zavarivanja (51. 82). Zbog toga luk gubi sta-
bilnost ns s arno U slucajevima po tpunog ispravl j anja vee 1 prl
opadanju velic ine pozitivnog polutaiasa. Srnanjenje pozitivnog
polutalas a naziva se delimic ni m ispravljanjem. U sluc aju p'otpunoq
ispravljanja s truje u eiektric nom luku, efekat c l §cenja oksidnih
skrama izos taje. Da se t o spree!, uvode se visokofrekventnl osci-
l a tori (HF), visokog napona all male snage, koji pojacavaju struju
zavarivanja. Prl svakom prolasku struje kroz nulu, ova visokofre-
k ventna s truj a izmedju elektrode i osnovnog materijala,
j o nizuj e medj uprostor i taka prlprema put za adgo varajuci pol uta-
las struje za varivanja. Ugradnjom vlsokofrekventnog ascilatnora
u uredjaj za TIG zavarlvanje se sledece prednost.i:
- uspostavljanje luka bez dodlra elektrode 1 osnovnog mate-
rljala,
- stabl1nost luka,
- vec a luka,
- vek vo lframskoj elektrodi,
- opseg struje za razne elektroda,
- efekat kada je na elektrodi pozitivan
polutalas.

- 1 77. -
J . Teh n ika TIC
Pre zavarivanja ivl ce t r e ba ad oKs i da , ul ja, p ra-
iUne i drugih Ovo je be z uslovno potrebno da sa dobiju
lepog lzgleda 1 osobina. U ve6ini sl u-
je dovoljno c i s 6enj e c e l i c nom cetKom i heroi j sklrn age ns i ma.
Osnovne v r ste spojeva k o ji se lzvode TIG zavarl van jem j e su:
s ueeon l , prekl opnl, prirubn l i T- spoj .
Doda tnl materij a l u obl iku n ije uvek potreban, jer se
say o brazovatl cd r astopljen l h i v iea osnovnog materij a la (sl.
63a) . Za mat erl ja! e debl jlne 8- 25 rom prlmenjuj u s e Y l 1i X- §a vovl,
obrazovanl uz pomoc doda tnog materi j ala ( sl . 83 ,b,c).
a. D. 60
v
. - 6mm
51 . 83 . i zvedenl TIG postupkom
Pri rubn i se izvode na tankim limovima debljine do
Q rom, bez doda tno g materijal a . Oblle! prlrubnlh prikazani
..
GU na 51. 84.a,b, ana 51. 84.c. preklopni 5pOj za debljine do
nun.


a.
Sl. 84. Prirubni (a,b) i prek10pni spojevi (c)
Svi T-spojevi izvode se dodatnog materijala. Broj
prolaza za Bvake strane zavisi cd debljine materijala 1 "tra!ene
deb1 j ine §ava.
na ugl u se veoma koriste u proizvodnji san-
duka, kutlja, zatvorenih profila. Na 51. 85. prikazan je ko-
ji odgovara deb1jini do 3 rom bez dodatnog materija1a, a na sl.
GS.b. na debljem preseku, izveden sa dodatnim materijalom
radi ja<::ine. Na sl. 8S.c. priltazana je priprema dab-
Ijeg materijala neopbodna da se ostvari potpuno provarivanje bez

- 173 -
a.
b. c.
S1. 85. Savovi na uglu
prokapljina. Broj prolaza zavisi od spoja 1 debljine 09-
novnog materijala. Na svim ugaon:1:rn sklopovima treba ostvarlti do-
bro naleganje dodirnih ivica u !lebu.
4 . iavodje nje TIC aavariuanja
Uglavnom je za TIG postupak, kao uostalom i za druge me-
tode zav arlvanja, potrebna prethodna Obuka Ipak neko-
like asnovnih prav l1a mogu olak§ atl rad. Po nacinu za-
varivanja TIG p os tupak je veoma slican gas nom zav arivanju. U aba
sluc aja g orionlk s e drz l u desnoj rue!, a dodatni materljal u 1e-
voj.
Vrh gorionika je usrneren suprotno od lzvedenog §ava jer s e
zavarivanje izvodi zdesna na leva.
U izvesnirn granicama oslobodjena kollcina toplote pri TIG
zavarivanju zavisi od dufine luka. je duzi luk, veci je pad
napona 1 time i kolicina oslobodjene toplote. Prema tome, mogu6e
je u izvesnoj .;neri smanjit1 izlaznu toplote skracivanj-
em luka iIi je pove6ati produzenjem luka. Gasnom je la-
k§e da predje na TIG postupak nego buduci da je
vee nauC:: l0 da r ukuje dodatn1.m materljalom.
Dodatni materijal se dovodi na ivicu zavarivackog kupati-
la 1 ne srne dodirnuti vrh elektrode iIi u6i u luk. S druge strane
dodatna zi ca mora uvek bit! veoma blizu zavarivackog kupatila da
bi joj vrh bio opkoljen atmosferom argona i za§ticen od oksidaci-
je.
U procesu zavarivanja nerdjaju6eq c elika i bakra, dodatni
roaterijal Be mo!e dovoditi neprekidno. Pri zavarivanju aluminiju-
ma, dodatna aluminijumska zica se toliko zagreva da se na njenoj
povr§inl stvara oksidni sloj uprkos argonskoj za§titi. Topljenjem
z ice previ §e oksida prelazl u zavarivac ko kupatilo,tako da efekat
lukom nije uvek zadovoljavajuci. Stoga se pri

zavarivanju a l umin ijuma
gore-dole sa redovnim
Za vreme o vog
- 174 -
dodat ni roaterijal mora uvoditi r.ratanjem
kcaja fiee Xa lvl ei zavarl vatkog
ne sme kcaj doda tnoq materl ja-
1 a izl a ziti lzvan a r gonske z a §titne zone . Sta j e debl ji materijal
koji t r e b a z ava r iti , potreban je i dcbl ji dodatnl ma tecl j al cadi
i s pun javan ja z i eba . Ovi m s e povetava rizi k da dodatni materi-
jal dodi rne vrh elek trode . Oa se dodi e tceba 1 e1ektrodu
pome r at l gore - dol e u s kladu sa doda tnirn materi j a l om. Ka da s e lukom
dovol j no provare i vi ce spo j a , on s e povlacl 6 -1 2 rom, kraj ! i cc se
1 n astaj e Zatim se i iea prov lae ! naz ad , a gorio-
nik p o kre ce napred z a da l je top l j e n je. Ova tehnlka se
j e za j e dnostrano za vari vanje materij a l a debl jih a d 6 mm .
Duzi na l uka va ri ra izmedj u 3 i 6 mrn , z a vi s na ad vr -
s te spo j a , v r ste materijal a , deb l jine ma t e r i j ala , itd.
Ga r i anik se abic no krete pravaIini j ski u pravcu zavariva-
nja bez bacnag kretan j a , l z uzev prl za va rl vanj u debel ih materija-
La gde se p r imen juje baena kre tanje radi ve zivanj a a be
i vlce spoja .
Ugaoni i i vie n i s avovi spada j u u grupu s avova koj i s e TIC
zavarivan j e m na jlaks e izvode . Br zina zavari van j a se podesava tako
da se dobi je u jednac e n zavaren s a y . Ako se gorionl k 5uvi s e
istopl jenl me tal c e i s tica ti iz z Ieba. Nepr a vi lno kretanje
ili pre vel ika br7 Lna prouzrok uju gr ube , neravne povrs ine. Oodat-
ni materijal potreban.
Vi BesLoj no TI G z avarivanje se ob1c no p r 1menjuje za 11move
de bl j e od 6 mm. droj slojeva .avi s i od vrs te i debljine mate r i-
jala , o blika s a va i e ne r getskih mogu6nos t1 ured jaja za zavarivanje.
Koreni p rol a z mora biti dobra provaren. Za razliku ad prvih sloje-
va, p okr i vn1 slo jevi se mogu i zvesti sa jac om strujom.
Tack a s to TI G aavari van je je me tod pric vr s61 vanja lima za
nos ac proi z vo ljne debljine, obr azovanjem malih za varenih
n a s t r ani lima , Luk u kome se oslobad ja p otrebna kali c ina toplo-
te o drz a va s e i zmedj u elektrode 1 osnovnog materljala
dok a r gon s t i tt k upa tl10 od §tetnoq delovanja vaz-
duba. Vreme tra janj a zava+i vanja je od U,S do 4 sekunde, §to zavisi
ad z avarene tacke . Za ad elektrootporskog
stag zavarl vanja koje se izvod1 vrlo vellke i vi-
sokim priti skom na elek trade, TIG me tod omogu6uje zavari-
vanje pritiskom ruke i bopljenjem same jedne strane lima. Savreme-
n1 uredjajl za TIG zavarivanje 1maju automatskl vremenskl
posebno ugradjen za zavarlvanje .

- 175 -
koj i 5e mogu zavarivati TI G pos t upkom dU
i l egirani deblj i ne do 2 mm kao i bakar do
1, 5 mm. Sve debl j ine 6e o dno se na tanji lim u kame se formi r a
t acka .
Za tac kas to TIG zavari van j e ni s u po t rebne dye e l ektrode
kao za elek t r ooqpors k o , p a 5e mog u tac k a s to zavarivati 1 1-
mav! raz llc ltlh debljina, 1 se dospeva n a n e pristupacna
nesta.
Tackas to TIG zava rlvanje 5e p rimen j u je za nano Se-
nje c elic nog lima na s udove po d pritiskom.
Ve orna s iroko polje prirnene je lzra da §koljke a utomobl1a, ce11c -
nag name s taja, aparata 1 ured jaja u d oma61ns t v u 1 opre me za he-
mi jsku i prehrambenu lndustriju. lata taka se tac kasto TIG zava-
rlvanje uspe s no prirnen j uje za popra vku elektrootporskog izve denih
spoj e va o s tec enih u radu. Ovde se kao primer ffiOgU navesti poprav-
ke o § tec enih zavarenih spojeva na putnlc kim automoblll-
rna 11i kamonima.
se TIG pos t upkom uspesno popravljaju delovi
c eni u radu. Tako se npr. kav ltaciona udubljenja iIi razorena me -
sta na odllvclma posle c l §cenja lako popravljaj u nano§enjem do-
datnog materijala bez predgre vanja. Na s lle an nac in se specijal-
nim doda tnlm materijalom mo!e obnovlti pollrana o s trlca razvrta-
c a bez primetnog pada tvrdoc e lvic ne zone.
U mnoglm sluc ajevirna TIG zavarlvanja korisno je postavitl
podmetac na korenoj strani s ava. Pri zavarivanju tankih 1lmova
podmetac stitl donju stranu od prekomernog dejstva vazduha i spre-
c ava poro z nost, a s ava. Kod debljih preseka pod-
me tac sprec ava isticanje tecnog metala iz !leba jer se kroz pod-
metac odvodl suvlsna toplota. U mnogirn slucajevima TIG zavariva-
nja najpogodniji je sa prorezom dubine 1 rom i § irine
3-H mm, kako je to prlkazano na s1. 86.
S1. 86. TIG zavarlvanje s a podmetacern
Ako se zavaruje nerdjajucl ce1ik 111 1egure lakih metala,
se izradjuje od bakra. je da se pristup
atmcsferskog vazduha na donjoj sava. U vecini slucajeva

- 176 -
proti c an je argon a kroz ! l eb j e dovol j no da oduva vazduh . ge
od zavar e n og po sehne ka r akterls tike , mogu6e je usme-
ri t l gas i k r o z prore z n d 1 time pos t le! doda-
tnu z a§ t itu. Aka konstrtikci j a sklopa ne primenu podme-
tata , de l ovanje vazduha s e mo! e spre c i ti produvavanj em pomocu
argon a doveden og krpz po sebne cevi.
1. 5 . 4 TI G z a va riva n je razllc itlh metal a i l egura
Vecln a legura a luminljurna su zava rljive TI G postupkom
bez posebnin me ra izuzev lequra aluminijuma sa bakrom, s iliciju-
mom 1 rnagne zijumom za k o je se preporuc u je predgr e vanje do aka
<oooe .
Pre za varivanj a magn e z ij uma i n jsgo vi h l e gura uvek jd po-
trebno i vied . l<ako magne zi jum veoma laka oksldl!e·, luk
s e mo ra § to je moguee krac i {manje od 2 rom} da se do-
bi j e s jaj no svetao s ay. Ako s e upotrebljava dodatna ona se
mora pod uglom od 100 prema osnovnom materijalu 1 bllzu
I
zavar lvackom bez ve rtikalnog kretanja Oa
s e n a ponsk a koro zija svede na najrnanju meru, deblji delovi od
rnagnezi j uma moraju s e posle zavarivanja zagre vati na 200-lS0
o
C
oko l S min. radi otpu§ tanja napona.
zavarivanje l e gira nih i ugl jenicni h ce lika primenjuje
se doda tna istog hemijskog sastava kao i osnovni materijal.
Zav arljl vi su BV! otporni na koroz iju i vatropostojani
s tim s e koriste dodatne ! ice namenjene za zavariva-
nje ne rdjajucih i vatro-otpornih
Oa s e izbegnu p r aline, mcr t ena itni Cr-c eLi c i moraju bit1
predgre janl pre zavari vanja do 250-300
o
C i ! areni posle zavari-
vanj a.
Cr-Ni uspeAno Sd zavaruju TIC postup-
korn uz odgovara ju6u pripremu iviea i lzbor pogodnih para.a:etara
zavarivanja' , Ako se prlmenl prejaka struja zavarivanja zapa£a se
udarne se zavarlvanje u nekoliko
sloj e v a .
Fo ri t" i (Cr 14 ' ) su pri sklon1 ka ob-
razovanju qrubozmaste qradje i krtosti laped zavara, pa ae ato-
qa najbolje zavaruju feritno-auatenitnim 111 austanitnLm
Cr-Ni dodatnim materljalom.

- 177 -
Zaoa r lj ivoe t b ak ra i t egura ba kra zavlsi cd qrupe l egura ,
za TI G zavarivan j e ve6 i ne l a g ura bakra p rimenjuje se jednosrnerna
struja p r a ve pol a rnostl (neg a t ivna e l ektroda ) . Kao izuzetak mo! e
se na ves t i legur a berili j um- baka r i b r on za koja se zava ruj e na-
s t r ujom sa vi sokofr e kventntm (HF ) oscl1a t or om.
Prethodno c i ! 6enj e iviea j e va!no z a dobljanje dob r o za -
va r e nih s po jeva . Ulje 1 masti se mo raj u odstr anltl odgovaraju6im
Pri upo tre b l k oji s adr !e hlor i de k ao §to
su ug lje nik t etra- hlorid, trlhlore tilen i te trahloretilen treba
preduzeti poaebne me r e . Ispa r e nja ovih razla! u sa pod
de jstvorn t oplote e lek trlcn og luka i obra zuju otr ovne gasove. Is-
to taka s u o t rovni prah i isparenja berilijumovih j e dinjenja .
Stoga se p ri zavarl vanju bakra , l e gura bakra i jedinjenja berl1i-
juma mora obezbedi ti dobra ventilacija na mest u zavari vanja.
U s lucaju zava ri vanja debljih ploca, oksidne skrame mogu
izazva ti koje s e umanjuju primenom topitelja. Delove de-
blj e od 5 mrn treba predgr e jatl pre zavarivanja do oko 280
o
C, 1
zatim zavarivati zdesna ulevo. Na debele ploce koje na povrsini
i maj u oks ldne s krame treba naneti topite lj u blizini ! leba i na
vrh dodatne ! i ce.
Bakar sa visokim sadr! a j em okslda sklon je ka obra zovanju
poroznog i mo! e se za varivati sarno u sluc aju kada s e ne tra-
! i ve lika jac ina Nasuprot tome, dobro dezoksidlsana bakarna
ploc a , mo£e s e uspe §no za variti i dobiti §av jac ine bliske os nov-
nom materij a lu.
Al umi nijumaka b r o naa se zavaruje bez topltelja. Najbolji
§avovi se dobijaju zavarivanjem zdesna ulevo naizmenlcnom strujom
s a visoko frekventnim oscilatorom i doda tnom zlcom od aluminijums-
ke bronze. 5 obzirom na ne §to 'manju toplotnu provodljivost od ba-
kra, primenj uje se 1 slabija struja.
Od tehnic kih Legura g v old j a TIG postupkom mogu se zava r l-
ti slvl llv , odlivcl oa crnog temper llva i transformatorski 11m.
Naj ve6u Industrijsku primenu lma slvl liv, pa se u 11teraturl da-
ju podaci za zavarivanje uglavnom za taj materija!. P.ri zavariva-
nju sivog 11va TIG postupkom sa dodatni materijali
od s pecijalnih livanih gvozden1h ! 1pk1. Top1telj nija potreban .
,
Zavareni spoj ima istu kao os novni materijal i ne nastaje
sagorevanje ugljen1ka i si11c1juma. Najbolje je zavarivat1 jedno-
s me rnom strujom direktne' polarnosti (negativna elektroda). Pre
zavari vanja delovi se uvek moraju predgrejatl, a posle zavariva-
nj a sporo hladiti. Temperatura predgrevanja se kre6e od 260-680
o
C

- 178 -
u zavisnosti od obllka i odlivka . Predgrevanjem se sma-
njuje brz1na hladjenja 1 u zon1 oko !ava dob1ja povoljn1ja struk-
tura. Oaim toga predgrevanjem se omogu6uje skupljanje celog od-
livka ili njegovog de l a u skladu sa skupljanjem sAva , §to svodi
na najmanj u meru zaostal e napone u bllzini §ava.
Pos le zavarivanj a , sporo hladje nje o dli vka se za-
trpavanjem u azbest l1i pepeo.
Rezultat1 TIG zavar1vanja s1vog 11va n1su 10! 1j1 a11 n1
bolji od os talih vldova zavarivanja, pa je iz razloga Ato je TIG
zavar1vanje skuplje bolje pr1men1t1 druge postupke.
Pregled mater1jala zavarljivih TIG postupkom,
struja zavarivanja 1 polarnost dati BU U tablici 16.
Tablica 16. Vrste struje pri TIG zavarivanju
simboli: l-odgovara
Mater1jal
1
Magnezij urn do 3 mm
Hagnezijum preko 3 mm
Magnez1jum, te.10
Aluminijum do 2 mm
Aluminijum preko 2 rom
Aluminijum, telo
Serdjaju61 celik
Bakar
Bronza
Druge legure bakra
Srebro
Srebrni lim
Liveno
eelik
Ti, Tat Zr, Me
Be-eu
Fosforna bronza
Olovna bronza
Tvrd ... tal
2-uslovno odgovara
nalzmenltna struja
sa HF oscilatorom
2
1
1
1
1
1
1
2
o
1
o
o
o
o
o
o
1
o
o
o
O-ne odgovara
negatlvna
elektroda
j
o
o
o
o
o
o
1
1
1
1
1
o
1
1
1
o
1
1
1
pozitlvna
elektroda
4
2
o
2
2
o
o
o
o
o
o
o
o
o
u
o
o
o
o
a

- 1 79 -
1. 6 ZA VARI VANJ E EL EKTRODNOM tICOM U I NERTNOM
GASU ( MI G) '
Zava rivan je u inertnog ga sa topl jivom e l e ktrodnom
z l com (MI G) veorna
(MAG** - postupku ) ,
je s l i c no zavarivanju U ak t l vnom CO
2
- gasu
jer s e kori s t l oprema i veoma
s mesa gasov a Ar + CO
2
"
Elektric ni l uk se u aba s luc aja lzme dj u e l e ktrodne
i zavarlvanih de l ova.
Gl avne pre dnosti MIG postupka U o dnosu n a REL je ve6a br-
z i na za va r i vanj a jer nema potrebe da s e zamenjuj u istrosene e 1e-
ktrode i o ds tran juj e t roska , a istovre meno se prlmenjuje struja
ve c e gustine.
Primenom po stupka dobija s e § av sa nls klm
vodoni ka j e v'eoma pri zavarivanju zakaljlvih c ellka, jer

se time uman j uj e o pa snost od hladnih prslina. Pogodnim izborom
par ame t ara z avarivanj a MIG pos tupkom je mogllte zavarivat1 i c eli-
c ne l1move debljine 0 ,5 Mm.
U mnogim s e dobijaju boiji §avovi MI G postup-
kom nego ruc nim (REL). Ova i z razloga s to pri MIG
zavari vanju ne ma troske koja direktno iIi indirektno utice na
po j avu greski.
Pored navede nih prednostl McrG postupka, u odnosu na REL,
su 1 sledecl nedostaci:
- uredjaji . za MIG zavarivanje su skupiji i tele
pokretljivi;
- ... je na IOOsto zavarivanja pHtoijem za zavari -
vanje nego oblo! enom elektrodom;
- pri zavarivanju zakaijivih spojevi su vi§e skio-
n1 hladnim prslinama jer nema troske da vreme hladjenja,
tj. s man ji brzinu hiadjenja;
- MIG postupak, kao uostalom i drugi zavarivanja
u gasa, manje je pogadan za zavarivanje na otvorenam pro-
storu ad REL pastupka; o va s toga s to vazdusna strujanja adnose za-
s titni gas iz zone spoja.
MIG zavarivanje se najvise primenjuje za zavarivanje legu-
r a magnezijuma i. aiuminijuma kao i nerdjaju6ih Isto tako
j e rnoguce zava rivati ve c lnu ostalih metala 1 legura, all se wag
skupog inertnog gas a ,"to ekonomski ne opravdati .
• ) MIG - Ire tal inertni gas
.. ) MAG - me tal - akti van gas

- 180 -
koji imaju nisku temperaturu topljenja, 111 nisku
temperaturu i sparavanja , ne mogu se zavarlvatl ovim a n1 drugim
pos tupcima zavarlvanj a . Olova, kalaj i cfnk su me -
tali ko j i spadaju u ovu grupu. Na primer, cink klj uea p ri 906
0
C
je znatno ni f e ad t empe rat ure luka, a uz to su njegova iapa-
renj a , kao i olovna, otrovna.
Me t al! sa visokom temperaturom topljenja za§ti6enl nlako-
topljivim metalnim prevlakama (olovom, kalajern , kadmijumom 111
clnkom) veoma se zavaruju, jer prevlake sagorevaju 111 se
legiraju sa osnovnim materljalom
sava . Aka povr sinskl z as ti6en metal treba zavaritl najpre s e pre-
vlaka mora o dstranitl iz zone s poja, a nakan zavarlvanja za-
s titi. lake se legure aluminijuma uspesno zavaruju MIG postupkom,
pri zavarlvanju ce lika zasticenih aluminijurnom nasta ju
zbog isparavanja aluminijurna sa povr s ine.
MaG zavarivanje se izvodi jednosmernom strujom, u vecini
slucajeva obrnute polarnost1 . Ipak se ponekad, kad se
uvari vanje, primennjuje direktna (prava) polarnost.
" i i
... MaG postupkom se mogu zvest ave osnovne vrste
suceani, preklopni, T, ugaoni i ivieni. Pri konstrukciji ovih
,
spojeva mora se voditl racuna 0 mogucnosti da piAtolj za zavari-
vanje dospe na mesto spoja, pogotovu do korena l lebovi za
HIG zavarivanje 18tog au obllka 1 d.1menzlja kao za REL postupak.
Uredjaj za MIG zaoari van js j e isti kao i za zavarivanje
u zastiti CO
2
, jer se u osnovi ovi zavarivanja sarno raz-
likuju u vrs ti zas t1tnog gasa.
1.6.1 Dodatni materijali za MIG zavarivanje
Xao potro§nl materijal za postupak koriste se inertni
gasovi argon i helijum je primarna uloga da spreee prodira-
nje kiseonika i azota iz vazduha u zonu zavarivanja. U pocetku
primene MIG postupka koris6eni su same inertni gasovi (Ar i He),
a danas se sve vis e mesaju kiseonik (02 ) i ugljendioksid (CO
2
)
sa inertnim gasovima.
Prednost jednog ili drugog gasa najbolje se me!e Iskoris-
titi alto ae za zavarivanje upotrebi njihova sDela, ili im ae do-
daju 02 i CO
2
• se mesa argon sa helijumom iIi argon sa
kiseonikom 1 ugljendioksidom (Ar+0
2
+C0
2
). Dodaci inertnom glUlu
pobolj l avaju atabilnost elektril!nog lulta, doprinose laklam pre-
lalenju rastopljenog dodatnog metala U oanovn1 1 umanjuju prltanje

- 181 -
tet nog me t ala. Istovrerneno ovl dodac l (02 1 CO
2
) na prome-
nu oblika §ava jer smanjuju dUblnu uvarivanja i
Ijlvost, a t.i.ne 1 kvaAenje ivlca osnovnog rnaterlj11a . Povec:!:an1m
me tala sava, s e korena
f leba 1 pospe§uje stapanje osnovnog 1 dodatnog materljala.
S druge strane dodaci kao s ta su CO
2
1 02 stvaraju oksida-
c ionu sredinu u prostoru luka §to mofe izazvati po_
ro2Dost s ava pri zavarlvanju Da se to e1ektrodnoj
f icl se dodaju dezoksldatori kojl umanjuju §tetno dejstvo klseo-
nika na metal sava.
Za l zbor jednog 111 drugog za§titnog gasa, 11i njlhove me-
savina , ne postoji jednostavno pravilo; na izbor zastl tnog gasa
za odredjeni zavarivanja deb1jina zavarlvanih delo-
va , cena gasa, kons trukcija spoja, polo!aj zavarivanja i
kval1tet .
Elektrodne !ice za zavarivanje u za§tltl inertnog qasa mo-
raju I matl trazeni hemijski sastav sa usklm granlcama odstupanja.
Ne Sill'lO §to su mala dopU§tena odstupanja hemijskog sastava, ve6
su 1 dozvoljene varljacije zice 1 t vrdo6e veoma male.
Rad1 za§tlte, prl i transportu, zlce su bakarisane. Pi-
tanje dezoksldaclje 1 legl r anja metala ovde se re§ava pomo-
sastojaka elektrodne fice.
1. 7 ZAVARIVANJE TOPLJ IVOM ELEKTRODNOM ZICOM U ZASTITI
UCLJENDIOKSIDA (MAC)
Princlpska shema zavarlvanja u zastlti CO
2
prikazana je na
81. 87. Topljlva elektrodna
fica (1) dovodi se preko vo-
]
djice (2) koja je povezana
sa jedn1m polom lzvora jed-
nosmerne struje (4).
prolAzl kroz mlAznlcu (3),
koja slu!i ZA usmeravanje
G
4
ZA§t1tno9 9A8A nA . zonu spa-
janja. Gas CO
2
se dovodi iz
boce pod prltiskom.
Odrzavanje luka
prl zavarlvanju u zaAtiti
CO
2
je ot&zano jer nama sta-
bl1lzatora luka,
=
Sl. 87. ShemA MAG-po8tupka

- 1B2 -
kao npr . U oblozi elektroda prl REL 111 u prahu pr!
EPP zavarivanju. Iz tog razloga se za MAG zavarlvanje prlmenju-
je j ednosmerna struja obrnute polarnostl kojom se postl1e bolja
stabilnos t l uka nego sa strujom.
S t abi lnost pioc asa zavarlvanja uslovljena je odrlavanjem
usvojenih parametara zavari vanja , pre svega struje 1 n apo-
na .
Prl men a MAG zava ri vanja se Bve p r o §lruje zbog ve l ika
brzine zavar lvanja , a u potpune automatizaclje 1 zb og
ve like produkt.ivnos ti.
Mala pregrevanj a metal a i relativno us ka zona
pod uticajem toplote na s roanjenj e s opstve nih napona i defor-
rnacij a i z rn a Abo doprlnosl l ila vos ti 1 svoj-
stava Zah valjuju61 automati zacijl pos tl!e se stalnost
kVal l teta izvede nih s pojeva.
U nedostaA:.k.e postupka mogu s e ubrojati: visoka cena ure-
d jaja i nestabilnost luka; mogu6nos t poj ave poroznos-
ti zahteva primenu s pecijalnih ! ica; rasprskavanje r astopa
me tala; oduvavanj e za§titnog gasa sa mesta spajanja usled vazdu§-
nog strujanj a .
Prl za varlvanju u za§tltl CO
2
prlmenjuju s e poluautoroats-
kl i a utoma tski uredjaji. Na poluautomatskim ure djajiroa mehanizo-
vano je dovod j e nje a rukuje gorionikom. Na auto-
matsklm uredjajima mehanizovano je dovodjenje 1 njeno pome-
r a nje duf ose §ava.
Razvoj izvora Gt r u je i u pravl jackih sis t ema pove-
zan je sa t ehnickim u e l ektro t ehn ici i e l ektro-
,
nici . Kod prvih ur edaja ugradivani su selenski i s pravl j aci.
za t im s ilici jumski i na j zad Paral elno s e radi-
10 i na uvode n j u indus trij s kih zavarivack i h r obo ta.
Radi konstrukclje automatskih i poluautomatsklh
uredjaja za zavarivanje u zaAtlti CO
2
, pr1menj.uje se uglavnom
konstrukclonq reAenje samoregulacije napona lllka a time i du!ine
luka. SaItOregulaclja napo'na se mol e ostvarlti primenom uredjaja
S8 blagom spoljal njom karakterlstikom (sl. 88). Kriva "A" pred-
st.!lvlja strmu apo1jaJnju karakteriatiku izvora atruje, a krlva
"8" blaqu karakteriatlku. Pri promenl du!ine 1uka od
11 na 1
2
, atruja zavarivanja "relativno malo reate (1
2
-1
1
) ako S8
zavaruje uredjajem ltoj1 ima atrmu karaltteriatiltu (A). Naauprot
tome, 1.eta promena du! ine 1uka izaz1.va znatno jaalne
atruj e zavarivanja (Ii-Ii) alto Be priman1 uredjaj 8a blagom apo-

- 183 -
lja§njom karakterist ikom (8) . Taj znatni porast struje
I . A
izaziva ubrzano toplje-
nje elektrodne
se pove6ava
luka na 1
1
, a napon
vra6a na vred-
To se naziva
efektom samoregulaclje .
Za uspe.§nu za §titu
rretala potrebno
je ostvaritl dovoljan
protok za§titnog gasa i
njegovo laminarno stru-
janje. Laminarno struja-
nje se pode§ava pom06u
S1. 88. Spo1jna karakteristika (8)
uredjaja za MAG postupak
redukcionog ventl1a na
boci za CO
2
koji
na 0,1-0,15 bara. Karakter lstlcanja za§titnog 9
a
-
odredjen je Rejno1dsovim brojem:
va nadpritisak
sa iz mlaznice
Re ... !.2
v
gde je: v - srednja brzina 1sticanja gasa u mis,
o - mlaznice u ro,
2
v - koeflcljent kinematske viskoznosti u m / s.
Aka j e vrednost Re < 2320 kretanje gasa je lam1narno, aka
4 7
je Re = 10 -10 kretanje gasa je turbulentno i ako je 2320 < Re <
10
4
nastup1ti 1 jedan i drugi oblik strujanja.
Sa stanovi§ta za§tite pr1 zavarivanju, povoljnije je lami-
nama strujanje jer se turbulentnlm strujanjem mogu zahvatlti 9a-
sovl lz vazduha 1 unetl u metal.
------
1.7.1 uredjaj za MAG zavarivanje
Uredjaj za HAG zavarivanje (sl. 89) izvor jednosmerne
struje 9a ravnom karakteristikam (1), mehanizam za dovod
elektrodne ( 2 ), sistem za dovodjenje za§titnog gasa CO
2
i bo-
ca (3), sistem za hladjenje (4) i pi§tolj za zavarivanje (5).
Tu au takodje ugradjeni odgovaraju6i ventili za regulac1ju protoka
gAsa i vade , kao i gasa, jer se on kao i njemu

- l d4 -
vodena para prl §lrenju mo!e 1 lst1canj e 1z
boca.
3
I
51. d9. &ema uredjaja za MAG zavar1vanje
1.7.2 Dodatn1 mater1jal za MAG zavar1vanje
Za§tltnl gas CO
2
U ovom postupku stvara takvu atmosferu
aka mesta zavarivanja koja lzo1uje prostor
luka od vazduha 1 pr1 ' tome se menja 1 u hem1jskom pogledu.
(C0
2
) je gas bez boje 1 mir1sa 1 prljatnog
klselkastog ukusa. CO
2
- za zavarivanje 1zn051 99,8\, bez
sadr!aja ulja, a
2
s , NH)I HCI, a sa dozvoljenim sadrzajem vade do
0,2%. se u bocama pod prltlskom dp 150 bara 1
"
zapremLne 40 1; U Qvakvim uslovima je u stanju jar ve6 ne
p > 73 bara CO
2
prelaz1 u a pri ispu§tanju 12 boce (be1
zagrevanja) prelazl u stanje stvaraju61 "suvi led".
U toku upotrebe boce ne treba potpuno iaprazn!tl ve6 mora
ostati COl koja odgovara prlt1sku od 2 bara. lako CO
2
nije otrovan, njegov sadrzaj u vazduhu iznad 3\ §tetno deluje ne
organizam, a ve6e koncentracije mogu izazvati 1 ozbiljne
zdravstvene pa pro1zvodne hale treba provetravati prinu-
dnom ventilacljom.
UtroAak CO
2
prl zavarlvanju je reda 8-18 l/m1n, zavisDo
od debljine zavarlvanih delova.

- l ti 5 -
Elektrod ll e :r i ce za MAG zavarlvanje lzradjuju se u precnl-
eima 0,8; 1, 2 ; 1,6; 1 2 , 4 i se u koturovima . Zhog
slaho oksidis uc e g dejstva CO
2
, koji s e razla! e u luku
na CO i 02 ' neophodno j e da imaju Si i Mn (oko
0 , 6 %S1 i O,9 %Mn) sprec ava oksidaclju metala s ava , jer obrazo-
vani oksidi Si0
2
i MnO isplivavaju na povrs inu. U se ogra-
nicava C do 0, 12 % radi spretavanja s ava i usled oksida-
ci je ugljenika.
Ked nas se proiz vode zice za zavarivan je u zastltnom gasu
CO
2
niskougljenicnih i nisko legiranih celika i imaju
(interne) oznake proizvodjac a: VAC 60, VAC 65, VAC 60Ni, VAC 60CuNl;
kad nelegiranih f ica brojka oznacava Rm 600 MFa, odnosno 650 MFa,
a kod legiranih (Ni, CuNl) Rm 650 MFa 1 Re 470 Vrednostl
zatezne cvrstoce (Rm) i graniee tec enja ( Re ) odnose se na osnovnl
rnaterljal. Os i m toga se i punjene !ice oznaka FLUXOFIL 11
(30, 40, 4 1, 58) 1 FLUXODUR 62, ad kojlh se FLUXOFIL 58 (57-62
HRC) i FLUXODUR b2 ( 5 ti-62 HRC) korls te za nava rlvanje.
Elektrodne !ice moraju biti ciste - odmascene, suve 1 ba-
karisane radi zastite od korozije. Moraju biti ujednacenog precni-
ka i bez mehanickih oste6enja, jer se mo!e poremetiti brzina dovo-
djenja z lce (v
z
= 90 - 900 m/h) .
1.7.3 Metalurske reakcije pri MAG zdvarivanju
u toku zavarivanja u zastiti CO
2
, zona stuba luka kroz ko-
ju prolazi lstopljeni dodatni metal (u vldu spreja, kapljlca i me-
Sovito) sadrzi vise klseonlka (33%02 ) nego zona stuba luka pri REL
zavarivanju {21%02>. Zbog toga sa name6e pitanja: na koji se nac!n
postize pomo6u CO
2
od stetnog delovanja k1seonika i azota
1z okoline atmosfere? Odgovor se moze dati ako se razmotre fizic -
ko - hemijske promene gasa (C0
2
> u elektricnom luku.
Pri visokim temperaturama elektricnog luka - na plus polu
2S00
o
C, na minus polu llOOoe, u sredini aka sooooe - deo gas a CO
2
se razlaze tdisocira) prema reaxciji:
1
CO
2
::: CO + Tl2.
Prema tome se u ldealnlm uslovima prostor elektrlcnog luka
aaatoji iz ameae g&Sova C02, CO i O
2
odnosi zavise ad tempe-
rature (sl. 90). U blizini vrha elektrodne zioe 1 u okolini zava-
kolicina CO
2
je od zbira kolicina 02 1 CO.

- 18 6 -

Sl. 90. Stepen disocijacije CO
2
u zavisnosti od temperature
elektric nog luka
U s redi §noj zoni luka c a l se
gotov o g ubi, a preovladjuju
gasovi CO i 02. Uz t o se u
s redl §no j zoni luka pojavlju-
je i vodonik dobljen razlaga-
njem vlage koja se kao primesa
uvek n41azl u bocama sa ugljen-
dioksidom. Pri temperaturi vl§-
oj od 4500
0
C nastaje reakcija:
Stoga ce u uslovima zavuriva-
nja rastopljeni dodatni materl-
jal u prostoru luka
biti okruten gasovima CO
2
, CO,
02 i H
2
o Kiseonik izaziva sago-
revanje elemena ta sadrfanih u
kao §to su AI, }m, 51,
C i posredno iIi neposredno
oks1daciju Fe.
Oksidacija gvofdja u zon1 visokih temperatura mofe nastati
prema reakcijama:
CO
2
+ [Fe) t CO + [Feo]
O
2
+ 2 [Fe) ::. 2 [FeO)
Klseonik se u vldu oKslda FeO rastvara u metalu §a-
va, a u procesu ocvr§civanja reaguje sa sastojcLma §ava stvaraju-
C1 trosku 111 porozna mesta (pore) ° Procesl koji se odvljaju pri
metala §ava mogu se prikazati jednacinom:
[Feo) + [C,Si,Mn,H i drugi]
+ {CO, H
2
0} t
[Fe] + (Si0
2
,MnO i druga) +
Jedan od glavnih uzroka poroznosti metala §ava jeste reakclja sa-
gorevanja ugljenika, prema jednacinama:
-+ ' 1
CO
2
+ CO + i02'
1/20
2
+ [Fe) t (FeO) + [Feo]
[Feol + [c] ::. CO t + [Fe]
CO
2
+ [C)
+
+
2CO t

- 187 -
Pri zavarlvanju U za§ tltl CO
2
ne mogu se nadoknaditl 5a90-
reI! e l emen t! Si r Mn , . .. , nitl deZOKSidaCija (FeC) porno-
e u sastojaka U obl ozi iI i u prahu kao prl REL i I i EPP zavarivanju.
U ovom s l ucaj u se to povecanl rn 81(0,7-1%81) i
u dodatno j Deo ovih e l ernenata sager! , a dec
ostane za dezoksidaci ju tj . r edukci ju FeO pri rneta-
1a I s t o vremen o se u dodatnoj ograni cava sadr!aj ugl je-
nika n a 0 ,12% radi uman j e nj a Kolic lne g asnlh mehur ova 1 poroznlh
mesta stvore nih r edukcijom FeO.
I z u zi maju6i dezoksidatore ( S1 i Mo) i ne §to umanj e n s adr-
f a j C, os t a li sastojc i dodatnog rnat e ri j ala tre b a da odgovar a ju
osnovnom.
1 .7.4 Tehni ka zavarivanja
Zavarivanjem u za s titu CO
2
rnog uce je i zves ti ave vrste
s pojeva i U s vim slieno kao 1 rucnim elektroluc nim za-
varivanjem. Oanas se ovim postupkom zavaruju nlskougljenicni i
nis kolegiranl celie1, a debljina se iz r azloga produktivnosti og-
rani c ava na 30 mm.
Priprema za zavari vanje, slicno kao i za REL postupak,
odnosi se n a zakos enje ivlca za lirnove debljine od 4 mm pri jedna-
s tranorn zavarivanju u h6rizontalnom iIi deblje ad 3 mm
za ostale Ug10vi (V, X iIi K) su manji nega za
REL zavarlvanje i lznoae 40-50
0
, a r astojanje (zazor) izmedju 1i-
mova 0- 2 ,5 mm. Pri zavarivanju u zas titi CO
2
primenjuju se ufl
f 1ebovi u odnosu na postupak zato s to je elektrodna f ica zna-
tno manjeg precnika od ob10l ene e1ektrode.
Tehnika zavari vanja u zastiti CO
2
povezana je sa nacinom
pre 1azenja doda tnog materljala kroz luk, debljinom limova, polo-
zajem zavartvanja i vrstom java. Osnovnl parametrl zavarivanja su:
jac ina zavarivanja, napon luka, induktivni otpor zavariva-
ckog s trujnog kola 1 protok zastltnog gasa . Vrednostl ovih para-
metara zavise od precnika elektrodne fiee koju stoga ·treba najpre
izabratl. lako precnik elektradne zice zavisi ad vis e cinilaca,
se prihvatiti slede6a preporuka: za limove debljine s 2 mm
uzeti f icu prec nika d = 0,8 rom; za s = 2-20 rom d 1,2 mm i za
5 g 10-30 mm d a 1,6 mm. Protak gasa bira se prema us-
vojenom f lee 1 l.nosi: 10-14 l/mln prl . avarivanju fica- .
rna precnika d 0,8-1, 2 rom i 14-25 l/min. pri zavarivanju !lcama

- 1UB -
veceg Ostali parametrl zavari vanja biraj u se prema pre -
po rukama p ro i 2vodjac a uredjaja 111 probama .
Pr l poluautomatskom zavari vanj u u za§ t iti CO
2
, pl§ toljem
za zavarivanje rukuj e radnik . Aka s u pravi lno izabr anl pa rametri
zavari vanja , sarno zavarl vanje je znatno l aks e nego oblolenlm
e l ektrodarna. l'togu se ostvari tl Bve vrs t e spoj eva U svim Qsnovnim
polo!ajirna zava rivanja . Za l imove debljlne do 4 mm prlmenjuje s e
jedno p rolazno i j ednostrano zava rl vanj e , dok j e z a l1rnove deblji-
ne 4 - 8 rom neophodno jednoprol azno dvos trano z avarivanje .
Savremenim u redjaj i ma za zavarlvanje u za§tltl CO
2
moguce
je uspes no zavarl vati i l i move de bl j ine aka 0,8 mm. Prl zavari va-
n ju ovako tanki h l imova se mo ra voditl pravo linljskl,
pod odre ctj eni m nagi bom, bez kretanja (51. 91). Pri zavari-
vanju deb1jlh 11mova neophodno je
p riprem1ti i vloe i s ay lzvesti vl-
zavarivanjem.
Broj potrebnih prolaza za-
visi od debljine lima, vrste spo-
j a 1 po1oi aja zavarlvanja. Prlb-
se uzima slede6i broj pro-
laza u zavisnosti ad debljine (5)
o snovnog materljaia:
s 4 - 8 mm do 2 prolaza
s = 6 - 12 mm do 3 prolaza
s = 8 - 15 mm do 6 prolaza
s = 15 - 20 rom do
B = 20 - 30 mm do
8 prolaza
12 prolaza
S1. 91 . Vodjenje pl § to1ja prl
za vari v anju tankih iimo va
Za elektrodne fice najrna-
D,H - 1,2 mm, mlaznice je 10 -
izme dju mlaznice i osnovnog materijala 8 - 10
njeg d =
12 mm a rastojanje
---
Q .
b. c. d.
S1. 92. Tehnika zavarlvanja u za§t1tl CO
2
I
rom; za ele ktrodn1h i lea rastojanje j e iO-15 mm. Prl
zavarivanju debljih limova koreni zavari se izvode p.ravolinljskim

- 189 -
kretanjem elektrodne f loe , dok se za naredne prolaze prlmenjuje
poprec no kretanje. Vodjenje p1stolja za zavar1vanje prikazano je
na 51 . 92 ; 51 . a. se odnosi na hori zon t alan b . na verti -
kalan o dozgo - c. na vertikalan odozdo - i d. na
hori zontalno-vertlkalan.
Pri zavarivanju debellh limova u CO
2
povecava se
o pasnost ad pojave t o pllh prsllna u ob l asti temperatura bliskih
solidus linijl. Tn opasnost se mo!e uman jiti pogodnim izborom dl-
menzlje 1 povecanim sadr!ajem mangana. Odnos v lsine
s ava prema nj egovo j s irinl ne srne bit! veei od 1 , 5. Povecanim
sadrz ajem mangana se dezoks idacija me tala §ava i uma-
njuje § tetno delovanje sumpo ra .
odllka postupka je mogucnost tackastog zavari-
tankih limova. Uredjaj za zava rlvanje je 1st! , 5 tim
Sl. 93. Pistdj sa koni cnim zavr-
za zavarivanje u
zastiti CO
2
Pode§avanjem pararnetara,
se na pi s tolj stavlja konicn1
zavr setak (sl . 93), koji na-
leze na gornji lim pre uspos-
tavljanja luka. Na davacu do-
datne z ice ugradjen je vremen-
ski prekidat koji se moze po-
deaiti na potrebno vreme 2ava-
r ivanja u zavianosti od deb-
ljine lima i vrednosti ostalih
parametara. Limovi na mestu
spajanja moraju biti oeis6eni
od rdje (kovarine) i drugih ne-
radi ga5-
nih mehurova i poroznih mesta.
kao i pri elektrootporskom tacka-
stom zavarlvanju, mogu se post161 trazene dimenz lje (taca-
ka).
1.B ZAVARIVANJE PLAZMOM
Americki fizicar Langmir je 1923. g. predlozio da se
uz poznata osnovna stanja materlje: tecno i gasovito uve-
de i jonizovanog gasa ili plazme. Sarna ree plazma
je starogrckog porekla i . oznacava materiju. U biologiji se osno-
vna supstanca naziva protoplazmom. Primeri prirodne plazme su sta-
nja materije na povr§ini sunca i zvezda . Plazma isto tako nastaje
pri atroosferskim elektricnim praznjenjima.

- 190 -
Prl zavarivanju je tBrmicka pLazma , koja je u
stvari joni zovan gas sastavl jen ad slobodnih e l extrona , pozitlv-
nih jona 1 neutralnih atoma . U gasnom prostoru polo va
e l ektricnog l uka nastaje termi c ka joni zaci ja kao pos !edl ca 9uda-
ra mol ek ula sa e lektronima gas a 1 (radijacije). Plaz -
rna (jonizovan gas ) postoji kad svlh p os tupaka elektrolucnog zava-
rivanja. Aka se zavarlvacki lux odr f ava vol framskom elektrodom u
prostoru ograni cenom telom stepen joni zaclje gasa se
toliko povecava da se ceo pos tupak nazlva zavarivanje plazmom.
Postupak je sllean TIG z ava rivanju.
Plazmom s e ug lavnom zavaruju ugljenic nl i logi ranl c ellcl,
nerdjajuci celici, vatrootpo rne legure, l egure bakra, legure nik-
1a i legure titana. Mada se plazmom mogu zavar1vatl i legure alu-
minljuma, taj pos tupak se gotovo 1 ne pr1rnenjuje za aluminijum
zbog njegove vel ike toplotne provodlj1vosti, dck se clovo 1 clnk
ne mogu n1 zavariti plazmom.
U poredjenju sa TIG postupkom zavarivanje plazmom je produ-
ktivn1j e i jeft1nlje. Pri zavari vanju bez dodatnog materijala br-
zina je 4 p uta veca, a cena za 20 % manja u odnosu na TIG.
Mane zavar ivanja plazrnom u odnosu na TlG postupak su veta
cena opreme ( 2-5 puta), krat1 vek mlaznice, veca skup-
09 argona 1 potreba za dodatnlm uredjajern radl uspostavljanja
1uka.
1. 8.1 Uredjaji za zavarivanje
Uredjajl za zavarlvan je plazmom razllkuju se prema
-
edrzavanja luka moze bit! nssavi san i zavisan
(s1. 94). Nezavisan 1uk se uspostav1ja izmedju e1ektrode (1)
(s1. 94 I i Wlutrasnjosti mlaznice (2) dok se top1ota osnovnom ma-
terija1u (4) predaje strujanjem zagrejane p1azme. P1azrna struji
kroz otvor (3) na dnu mlaznice. Zavisan luk se uspostav-
1ja izmedju e1ektrode (1) , sl.94, i osnovnog materijala (4).
lako se nezav1snim lukom veoma lake rukuje, kao oKslaoe-
tilensk1m plarnenom, vetu pr1menu lma zavisAn luk. Ovo stoga §to
se zav1snim lukom na osnovnom materijalu oslobadja znatno ve6a
top1ote. Zavisan luk se uspostavlja izmedju pozitivnog
pala na osnovnom materijalu i negatlvnog pola na volframskoj ele-
Ktrodi, tj. pravom pola rnoA6u. Oaim osnovnog materijala, za po-
zitivni pol je preko otpornika (R), (sl.94) vezan i ok1op gorio-

- 19 1 -
nika (plazmatrona). Ovim se omogu6uje uspos t avljanje pomoc noq
luka s trujorn ma l e kojl se zatlm "pre nos1" na
osnovni mate rijal.
I
J
4
Arnon
Voda

Zao ti t ni
-ga. I( ArI
+
Vpaljai!
R
E
1::4

51. 94. Zavarlvanje plazmom
Nezavisan luk se primenjuje u kada se prl za-
varivanju mala koncentracija toplote. To se odnosl na spe-
obradu 1 rezanje materljala koji ne provode
struju, kao sto au npr. materijall.
Vr h elektrode je oklopljen mlaznioom pa se luk ne
uspostaviti dodirom kao kod ostalih postupaka za-
varivanja. Ova te§koea se resava na dva p;l struji zava-
rivanja ispod IOOA luk se najpre uspostavlja izmedju elektrode i
oklopa mlaznlce a zatlm "prenosl" na osnovnl materljal; prl jacl-
nl struje iznad lOOA luk se uspostavlja posebnlm uredjajima -
visokofrekventnlm jonlzatorima.
Dodatni materijal za zavarivanje plazmom
Dodatnl materijlli za ovaj postupak zavarlvanja su zdtitni
gasovi i po potrebi 1ica.
Za obrazovanje plazme upotrebljavaju se gasovi koji hemij-
ski ne reaguju sa volframskom elektrodom. To su argon (Ar),
jum (He), vodonik (H
2
), azot (N
2
) ili njihova me§av1na. Gas
obrazovanje plazme ne §t1t1 dovoljno tecan metal ad §tetnog
lovanja vAzduha pa se posebno dovodi za§tltni gAS,
heli-
za
de-
1!1st
argon. Argon mo!e da se koristi za obrazovanje plazme pri zAvari-
vanju svih metala, ali daje najbolje rezultate na ugljenl1!nim 1!e-

- 19 2 -
11clma , jatine 1 legur ama titana 111 cirkonlju-
ma o
Aka se argonu doda vodonlk , poVl..6ava se s t epen l SKor l§6e-
nj a t op l ote l uka , pa t i me 1 brzin a zavarlvanja. Pr!
temperaturi e lektrl cnog luka vodoni k dl socl ra u z ve like
kolicine toplote (endotermna reakcija )
Kada disocirani atom! vodonl ka mlazom plazme udare U 0 9no-
vni rnaterijal
lekuli vodonika u z
t empe r ature , panovo se s t varaju dvoatomni mo-
oslobadjan,;e l ste toplote koja je ut-
r o§ena ?a disocijacij u (egzot.ermna r e akc lj a )
H + H ..
H + 418 kJ
2 mol
Ova se kol l c ina toplote p r e daje osnovnom materljalu, §ta
omogucuje brte zavarlvanje U odnos u na c ist argon. Obl cno se do-
aaje 1- S\H
2
prl zavar ivan j u ne r djaj llt ih celi ka (Cr-Nl), jer ve61
sadrzaj vodonika maze s t vor i t1 por ozna mesta u §avu . U nekim slu-
npr. p ri zava r i van j u 1e gure 29 %Ni, 17%Co, O,2'Hn osta-
10 Fe koja i ma i s ti k oe f icij e nt 1inearnog § irenja kao stak1o,
prl men juj e s e 15%H
2
• se me §av1.nom 50 do 75'He (ostalo
Ar ) p ove6ava top1otna mo6 1uka, uz nepromenjenu dovedene
5 truj e .
Po t r o§nja argona za obrazovanje p1azme kre6e se od 0,3-
5 , 6 l / mi.n u zavlsnosti od deblj1.ne delova kojl se zavaruju (2 do
10 mm), a zas ti tnog a rgona oko 14-25 l/mi.n.
Za variv anj e plazmom se izvoditi sa dodatnim materi-
jalom 111 bez njega. Dodatnl materljal je hemijskog saatava
nog osnovnom 1 pri.menjuje te za deblje delove. Dodatna tiea se
uvodi na ivicu kupat11a, kao kod TIG P08tup-
kaJ a li ovclE; nema opasnostl cIa se vrh dodatne oAtetl bemija-
kim de 10vanjem sastojaka iz vazduha.
1.8.3 Tehnika z a varlvanja p1azmom
U zavlsnostl od Btruje razl!kuje BO .avarivanj.
mikr opLazmom 1 aavarivanje pLaamom. Mikroplazma ae primenjuje za
spajanje delova deblj1.ne 0,03-1,5 mm, pri. Btruje no
prelazl 20A, A plazma za de10ve debljo od 1,5 mm. Na .1. 95 pr1-

II:
.
"
- 193 -
kazano je z avar l vanje makroplaz-
mom, kOj e daje veoma uzak §av sa
go tovo nevidljlvom zonom pod uti-
c ajem t o plo t e i mallm Bops tvenim
naponLm8 i deformacij ama .
l - piHo Lj sa
aavari, oanill
3- .cav ar i v ani
doo
4 - metalna pod-
LoJka
S- aalti. tni.
gas
2- mtaJi plaaMs
S1. 95 . Serna zavarivanja
makropl azmom
2 . ZA VARIVAIIJ F: F:LF:KTRItNI M OTPOROM
PQzn ata osobina metalnlh provodnika da se zagrevaju prl
proticanju elektricne s truje - Dzulov e f ekat - je Z8
e lektro otporsko zavarlvanje. Nerazdvojivi spojevi se obrazuju tao
re z ulta t zagreva nja metala pomo6u struje koja pro-
k roz delove koji se zavaruju 1 deformacije zone
s pajanja .
Na bazi e lektric nog otpora razvijeno je vi§e postupaka za-
vari vanja koji s u na§li veliku primenu u savremenoj industriji.
Oko 30 \ svih zav8renih spojeva dan as se izradjuje postupcima ele-
ktrootpors kog zavari vanja. Osnovni razlog za ovako Airoku prime-
nu ovih postupaka je velika mehanizaclje i Automatlza-
cije proces a i visoka produktivnost. Ovaj vid zavarivanja je 0&-
novoi nac in spajanja otpresaka u automobilskoj industriji, a sve
vi Ae zamenjuje zakivanje u avionskoj industriji . Osim toga, elek-
t roo tporsko z avarlvanje pr1mBnjuje se prl izradi vagona, sudova
za tecn9st, minijaturnih poluprovodnickih sistema, stampanih kola
u elektronlci, ltd.
U 'avisnosti od medjusobnog polo! aja delova koji se zava-
ruju elektricnim otporom
razlikuju se prektopni i BucBoni SPOj B-
vi . Preklopnl spoj e vi mogu se lzvesti r Bl je fnim i la-
vnim zavarivanjem, a zavarivanjem s bi j anj Bm i varni cBnjem.

- 19 4-
2 .1 TAt!XASTO ZA VARIVANJE
Ovim postupkom sPdjaju se tankozidnl de l ay! postavl j e nl
jedan praka drugog taka da obrazuju prekl opnl spoj . spa-
janje pre kl opl jenlh de l ova ostvaruj e se preke l 1venog j e z g ra -
(s l. 96 ) koje nastaje o a mestu gde a u l imovl prltls nutl
elek trodama . Osnovne dlmen z l je prlkazane su na s l. 96 ,
""
de

I
i

Y>< '><N
?<;
.-
>6.
)d'0
'"
-
.,JV<
1>0('

.
i
I
/
d8
"' .
51. 96. Shema z a vare nog s poja
gde je:
de - vrha elektrode, ds - H - vlsina 80-
s - deblj1na lima 1 h -
2.1.1 Uredjaj1 za zavar1vanje
Uredjajl za zavarivanje - stabilne ma§1ne 111 zava-
klje§ta - sastoje se 1z energetsKog dela 1 sistema za
otvaranje 1 zatvaranje elektroda po odredjenom programu. 8akarne
elektrode (sa dodaclma Cr, Zr), imaju naito ulogu nego
elektrode u druqim postupclma zavarivanjaJ njihov je osnovni za-
datak da sprovode struju zavarivanja i prenose silu pritiska na
meato predodredjeno za apajanje delova (al. 97, detalj 1). Na Bl.
97 prikazana je najjednostavnija malina za zavarivanje,
gde je brojem 1 mBato apajanja 1zmedju elektroda (2),
brojem -3 za uvodjenje aile na elektrode 1 brojem 4 tran-
aformator. Savremene mal.f.ne za zavarivanje se saatoje iz
mehaniakog e t e ktrianog kota i aa
aiatam maAine, uredjaj1 za pr1drlavanje

- 195 -
delova koj i se zavaruju i mehanizma ko jim se o s tvaruj e pr ltisak
na e l ektrode . ulogu u Kolu I ma trans f orma-
v o
51 . 9 7. Shema za tac kasto zavarivanje
tor koj l s e napaja strujom iz napona 380 l1i 220V, a na se-
kundaru daje struju napona O,S-IOV i jaEine neko1iko hi1jada am-
pera. U sekundarno kola ukljucene su elektrode koje dovode struju
na me sto spoja. Oprema za upravljanje (ranlje 19n1tronska a danas
tiristo rska) ima zadatak da uk1juEuje i po programu regu11§e
proticanje s truje u prLffiarnom namotaju transformatora, kao i prl-
tisak na e lektrodarna.
2.1. 2 Elektrode za taEkasto zavarivanje
U procesu tackastog zavarivanja elektrode ostvaruju nepo-
sre dan kontakt sa delovima kojl se zavaruju, prenose silu prltta-
ka, sprovode struju 1 odvode vedl dec toplote oslobodjene u limo-
virna . U us10vima serijske i masovne proizvodnje de10vanje top1ote
i pritiska na e1ektrode se ponav1ja (sl. 98), §to iz-
aziva promenu obllka i troAenje elektroda. Pri zavarivanju bez
vodenog h1adjenja e1ektroda, dobija se znatno viAa temperatura na
radnim povr§1nama e1ektroda (kriva 2, 91. 98) i time ubrzava nj1-
hovo tro§enje. Zbog toga se e1ektrode redovno h1ade vodom,
iako se zagrevanjem i hladjenjem stvaraju dopunska
naprezanja.

T I
1' ,
L
- 1% -
-
-
2
• T.max
- T max
T,mi n
S1. 9 8. Promena temperature (T) radnih povr§lna elektroda
pri vodenom hladjenju (1) i bez hladjenj a (2)
I z osno vne uloge elektroda proizilaze uslovi koje treba
da ispuni materijal elektroda. To SU:
- visoka toplotna i provodljivost prl sohnim
i povis enim temperaturama;
- vatrootpo rnost"postojanost tvrdoce 1 dobra mehanicka
obradljlvosti
- otpornost prot1v oksidaclje i leglranja sa osnovnim ma-
terljalom.
Ocana kvaliteta materijala za elektrode se doneti na
osnovu ispitivanja u laboratorijsklm l1i prolzvodnim uslovima.
Kao krlterljuro postojanostl prl zavarivanju celicnih limova mo!e
se uzetl broj zavarenih tacaka do pro§lrenja precnika vrha elek-
trade za 20%. Ovaj kriterljum se ne mofe prihvatitl za I1move cd
AI, Mg 111 povrsinski za§ticene calicne limove, vee broj zavare-
nih do zaprljanog (legiranog) vrha elektrode.
U fazi . razvoja i primane zavarivanja
u uslovlma proizvodnje kori§6ene au bakarne elektro-
de, kojima se po kriterijumu pro§irenja od 20' mofe za-
variti oko 100 Razvojem serijske i masovne proizvodnje
ovaj vek elektroda postao je kratak jer remeti organlzaciju pro-
izvodnje i umanjuje produktivnoet rade. Novim zahtev1ma serijske
proizvodnje odgovaraju disperziono otvrdnute legure tipa Cu-Cr,
Cu-Cd, Cu-Zr i Cu-Cr-Zr. Uporedni pregled nekih osobina materi-
jala elektroda det je u tablici 17, gde , LACS .. v .. elektri-
provodnoat U odnosu na bakar.

- 1; 7 -
7abl lca 17 . Neke osobl ne e l e ktrodnlh materl jal a
Nate ri jal
Cu
Cu- Cd
Cu-Cr
Cu-Cr- Zr
Tvrdo6a ,
HRB
52
60

ij O
% IACS
90
85
80
75
Temp .omek- Za te zna
§gvan j a
C MPa
150
250
500
525
300
39 0
520
520
,
%
40
20
15
15
El ektrode lzradjene od navedenih legura mogu se k o ristiti
zavarlvanje v i §e od hl1jadu pre naknadnog o § trenja.
Konstrukcloni obliei elektroda koji se prime-
njuju u industrijskim uslovima prikazani au na sl. 99 . Oairn ovih
e lek troda , primenjuju se 1 elektrode sa umecLma od sinterovanog
vol f rama iIi molibdena.
K
d,
,
J I
I
If"
I t" :
I I :
I I I
I I
I I I
I
kj"
, I '
I I
I I I
I I
I I :
, ,
.1,
'I'

I
I
I
i

,
l
I

4"
ri
I I ,
I
I I :
I I
: I
I i I
, I
I . I
I ! I
, I i
I
J.-
.1
I
,...±,
· 1
I I I
I I '
I I
I I I
I I
I I
I i I
I ,
, ,
I
I
4-..
I . I
I I I
, I
, I '
, I
I I I
, I
I
51. 99 . Obiiei eiektroda za zavarivanje
pos iednjih go dina su uve11 u proiz-
vodn ju no vi elektrodni materijai za ' zavar1vanje povr§1n-
ski z a § t16enih 11mova. To au disperziono otvrdnutl materljall
s Astava eU-AI
2
0
3
" Osobine ovih elektroda uslovljene au veoma 510-
pro1zvodnje kojl se sastoj1 1z s1nterovanja, unut-
r a§n je oks1dae1je a iumin1juma 1 toplog 1 hiadnog obiikovanja.

- 19H -
2 .1. 3. Tehnlka i tehnologl ja zavarlvanja
Osnovnl parametrl kojl za pozn atl zavarivani materljal
odredjuju tax procesa za varivanja jesu:
- str u j e zavarivan ja (l
z
) ,
- vreme zavarl van j a ( t ),
z
- s lla prltlska (F
z
).
Ove s e uvode 1 pomo6u odgovar a ju6 1h ra-
dnih de l o va ma § lna %a zavarl vanj e otpor om.
Polazna osnova za odredjivanj e pa r ame t a ra zavari vanja je-
ate izbor vrha elektrode 1 alle prltiska. Za
elektrode korlste s e empirlj s kl i zrazi prolstekll iz us-
lova na j ve6e s m1cajne zavare nog spoja .
elektrode zavisl od vrsta. 1 debljine (s ) osnovnog materijala;
za u z ima se de "" 5 Va, z a vi s oko leglrane
de - 4 Yo 1 za a1wninij urn de c 10 Yo.
511a prltlska se odrediti na Orljenta-
ciono ta 811a 1zn081: F
z
= S.s za F
z
=
6,5 8 za visokoleglranl 1 F
z
& 1, 2 s za aluminijum. Deblji-
na lima je u mm a alIa u kN.
Os tala dva parametra - struje zavarivanja i vreme
zavarlvanj a - direktno na oslobodjene toplote na
.
mestu spoja, a time i na d1menzije Struja zavarivanja pro-
kroz sekundarno kola koje sekundarni
mo taj trake koje pove zuju sekundar sa
elektroda, elektrode 1 delav! k9ji se zavaru-
ju (sl. 9 7) . top1ote koja se oslobadja u pojed1nlm de1o-
virna sekundarnoq kola srazmerna je omsklm otporima u tim delovi-
ma (sl. 100) jer au struje i vreme, p o prl r odi stvar!,
konstantne u celom kolu. Kolic ina toplot e oslobodjena
u bilo korn delu strujnog kola lzrac unava se prema za-
konu:
je Q - top1ota u (111 vat-sekund1ma). R -
otpor U omima, 1 - trenutna jacina struje u amperima, t - vreme
zavarivanja u sekundima. Deo oslobodjene gubi se provo-
djenjem. konvekcljom i a korlsna top1ote tro-
§1 se za top1jenje u zonl spajanja 1 omek§a-
vanja materijala eko te zone. Prema tome je, s a gled1§ta zavariva-
nja. potrebno razmatratl omskl otpor lzmedju e1ektroda (R).

- 199 -
Taj atpor se sas tOji 12 Bopstvenog otpora limova (R
2
);
otpora na mestu dodira limova (R ) i otpora na ti 1
1 mes rna na eganja
elektroda n a gornji i donji lim ( R) Na sl 100 i k '
3 • . pr azan Je tok
elektritne struje izmedju elektroda 1 relativne vrednosti kornpo-
nenata ukupnog o tpora izmedju elektroda R = R + 2R + 2R •
1 2 3 u po-
zavarlvanja.
J _
Otp or R
51 . 100. Omski otpori pri uspostavljanju strujnog kola
Ukupan otpor izmedju elektroda (R) menja se u
toku vremena zavarivanja prema dijagramu 91. 101.· U potetnom sta-
dijumu zavarivanja deluju svl navedeni otporl (R
1
, R
3
), a pe-
ale lzvesnog v remena preostaje sarno otpor limova R2" Trenutak u
kOme otpori R1 1 R3 p09taju jednaki null odgovara sta-
nju potpunog medjusobnog naleganja llmova 1 elektrode. Pre toga
se kontakt ostvarlvao same u pojed1nim zbog
hrapavostl lim9va i radnih povr§lna elektroda. Promena elektrlc-
nog otpora u toku vremena naziva se dinamicki otpor 1 za slucaj
Ilmova prlkazan je na 91. 101.
Ova velicina se danas Bve vl§e koristi kao parametar za
automatsko upravljanje procealma zavarlvanja kako na
atabllnim ma§inama tako 1 na pokretnim tzv. kljeAtl-
mao Stanje dodirnlh povdiina 11mova u toku vremena zavarlvanja.
priltazano je na s1. 101 .• , 1 povezano sa krlvom dinamil:kog otpo-
ra R = R{t). Eksperlmentalno je dokazano da od trenutka post.1za-
nja Rmax (a1. 101.b) poolnje obrazovanje zavAjl',e ,nog 1 da
Araflrana povrAina ne savial od debljine, tj. lma pribllzno latu
vrednost za sve uspe§no izvedene zavarene tal:ke. Na al. 102 prl-
kazane au te povrAlne PO,S, P1,0 1 P1,S za 11move debljine 0,5,
1,0 1 1,5 rom. 5toga ae neprekldnlm lntegraljenjem 5 (Rmax-R)dt,

- -
poce tak rao t
enja 80ciIJa R
omt: k if a va 11 j (J 1----1
dodi t"
R . t
- A .. a_
t,
v
t
t
51. 10 1. otpor izmedju elektroda
R
t
mofe odrediti P
pri kojoj treb a
struju zavarivanja. To zna-
da se povr§lna P mofe
iskor1st1ti kao parametar
za automatsko upravljanje
proces1ma zavar1-
vanja
11c nih 11mova na zavarivac-
kim i industrljs-
kim robotima.
51. 102. Promena R(t) za raz11c lte
deblj1ne llmova
Drug1 parametar koj1
se koristi za automatsko up-
rav1janje stab1ln1m aparati-
rna za tac kasto zavarivanje
je ekspanzija sooiva
Elektricni otpor1 R1
zavar1vanja (al. 100) cesto
u faz1 njegovog formiranja.
1 R3 koji dejstvuju same u prvoj fazi
se nazlvaju 1 prelaznl otpori. Sopst-
vent otpor llmova R2 u atanju zavlsi same od vrste osnov-
nag materljala, a otpor kontakta izmedju limova Rl 1 otpor izme-
1ju elektrode i l1mova R) i od atanja povr§ine limovA. Sa
gledista zavarivanja je kontaktni otpor R
i
, jer na
dodiru Llmova proces zavarivanja tj. rast SOC!VA. Zavis-
nost tt.pora Rl od stanja povrAine limova mo!a se pokazati na pri-
... ru lima brullene DovrAine gde otpor Ri u hla-

- 2U 1 -
dnom stanju 1 zn051 dok j e za oKs idisane R =
1
500 . 000jJO. Na zaprl j anim povrs i:l.ama preterano je ve liki kontu-
tni otpor , shodno Omovom zakonu (I = ¥> odgovara strujl mal e
jac ine i nedovoljnoj k oli e in! os l obodj e ne toplote 28 pravilno od-
v ijanj e procesa tacKastOg zavarivanja . Kontaktni otpor i zmedju
limova Rl zavisi i od sil e prlt!ska na e l e ktrode ; j e t a j pri-
tlsak vee! otpor s e s manjuje jer se postl!e bolje medjusobno na-
leganje , i razbija oksidna skrama.
Iz analize otpora R
l
, 1 R) ustanovljeno j e da u pocet-
noj fazi zavari vanja najvecu vrednost i rna otpor Rl (vid! sl. 100)
pa se najveca kollcina toplote oslobadja na mestu dodira limova.
S druge strane, toplotna provodljivost cellka je za ake 8 puta
manja nego bakra, pa se toplota mnogo sporije iz zone me-
djusobn09 dodira limova nego iz zona dodira sa elektrodama. Ova
dva faktora - najve6a oslobodjene toplote na mestu dodi-
ra limova i najsporije hladjenje tog mesta - stvaraju uslove da
Be tu najpre dostlgne temperatura topljenja, 1 da se 1zmedju 11-
mava obrazuje §av. Ciklus- tackastog zavarlvanja sastojl se iz trl
faze (sl. 103):
1. Prltlsklvanja 11mova lzmedju elektroda (sl. 103.a).
2. struje 1 l1mova na mestu spaja-
nja do temperature prl kojoj pocinje topljenje oba lima
1 obrazovanja 11venog jezgra (sl. 103.b).
3. struje, hladjenja jezgra uz delovanje sl-
le prltlska (sl.
Ia.
/'
I
,./
o.
:
,
I
>
I III I
I
I
I
I I
Sl. 103 • .Faze zavarlvanja
Xao Ato je pomenuto ovl ciklWll se automatskl odvljaju
prema prathodeo uvadanim koji Be b1raju zav1sno od
zavarlvanih delova.

- 202 -
1 . navariuanja
Pod anvarivanja podrazumevaju se odredjene vrod-
nos ti o s novnih zavarivanj a (l
z
' t
z
' F
z
>'
oblik 1 dlmen zije clektroda, Kojima je mogu6e i zvestl zavarene
spojeve dimenzija i kVal lteta. zavarivanja mogu
se us l ovno podelitl na tzv . "ot;tre" 1 'tmeke". Olt ri r eiimi odli-
kuju se velikom jatinom struje zavarivanja i k ratkim vremenom,
dok je za meke r e zims jacina s truje manja , vreme a
gotovo (sl . 104 ).
51. 104. Oblik so?1va pr1 zavari va-
nju o strim (1) i mek1m (2)
U uslov1-
ma , zava rivanja mogu
se o dredlti
nsk1 - opitno 1 op1t-
no. Bez obzira na koji je
nacin odre djen, zava-
rivanja se mora proverltl
na probnlm uzorcima koji se
ispituju razaranjem 1 dru-
qlm metodama kontrole zava-
spo jeva. P ri tome se
kao optimalan smatra
takav skup osnovn.ih parame-
tara zavarivanja kojim se
b11-
zak pre6niku vrha elektro-
de , U'Z najmanje povrsinsko
11mova.
I z zakonu proizi lazi da jacina struje i vreme
zavarivanja direktno ut.
i
... 1..1 na kolic inu o'slobodjene toplote. S11a
pr1t1ska u energetskom pogled u iskazuje svoj uticaj samo u prvoj
fazl zavarivanja, jar sarno doUe deluje na prelazne otpore Rl i
R
3
. Time ne prestaje i korisno delovanje s11e pr1tiska. jer ona
stvara i zastitn1 prs ten od deformisanog mate-
rijala gornjeg i donjeg 11ma oko livenog jez9ra. se
razlivanje testastog metala 1z jezgra. lsto tako s11a prltiska
deluje kor1sno 1 u fazi hladjenja u tzv. fazi isklvanja.
Pri zavarivanju 11mova debljih od 6 mm potrebno je posebnlm pro-
gramom silu pritiska u fazi lskivanja. uglavnom radi
resavanja nekih tehnolo§klh problema vezanih za poja-
vu §upljlne u dodirnoj ravni limova.

1. Re!imi aavariuanja
Pod r o!inom podrazurnevaju se odredjene vrod-
no sti osnovnih zavarivanj a (l
z
, t
z
' F
z
),
obllk i dl men z l je clektroda, Kojima je izvesti 2avarene
spojeve dimenzija i kval iteta. zavar ivanja IDOgU
se us l o vno podeli t i n a tzv . i "meke". Ol tl'i r eiIimi odl i -
kuju se velikorn jacinom s truj e zavarivan ja 1 k r atkim vremenom,
dok je za meke r ei i me jacin a str uje manj a , v re me a
got o vo ( 51. [ 04 ).
2
Sl. [04 . Oblik so§i va pri zavariva-
nju os trim (1) i mekim (1)
U u51ov1-
rna , z avar i vanj a mogu
se o dredlti
nsk1 - opitno i opi t-
no . Be z ob zira na ko ji je
nae ln o dredjen , zava-
rivan ja se mor a prove r l tl
na p r obnlm uzorc i ma ko ji se
i s pi tuju razaranjem i dru-
q im rnetodama kont role z ava-
'::enih spo jeva. P ri t o me se
kao optl ma lan smatra
t akav skup osnovnih parame-
t ara zava rivanja kojim s e
b11-
z ak precniku vrha elektro-
de , uz najmanje povrsinsko
o s te6e nje limova.
l z z akonu pro izi l a zi da j a c ina struje i vreme
zavari v anja direktno "' 1.1 na kolic inu o'slobodjene toplote. S11a
pritiska u ene rgetskom pog l edu iskaz uje svoj uticaj samo u prvoj
f azi z avarivanj a , jer sarno doUe deluj e n a prelazne otpore Rl 1
R
J
• Time ne prestaje i korisno delovanje sile pritiska. jer ona
stvara i odr! a va prs ten ad deformisanog mate-
r1jala gornjeg i donjeg lima oko livenog jezgra. se
razlivanje testastog me tala i z jezgra. lsto tako s11a pritiska
deluje korisno i u f azi hladjen j a u tzv. fazi iskivanja.
Pri zavarivanju limova deb1 j i h od 6 rom potrebno je posebnim pro-
gramom pove6at1 s11u pritiska u fazl lsklvanja, uglavnom radi
re§avanja nekih tehnoloSkih problema vezanih za poja-
vu §upljlne u dodlrnoj ravni limova.

ra
'"
• 203 -
pr i meri osnovnih cikl us a zavar lvanja bez dodat -
ne s ile i s kivanja ( a ) i s a dodatnom silom isk1vanj a (b) dati s u
na a l. 105 . Osirn ovih ciklusa pri zavari vanj u ni za me tala neopho-
Fart)
I skivan.i
iart )
ia r t )
t
ta
ta
a. b.
Sl. 105. Osnovni ciklusi tackastog zavarivanja
dno je pos le iskljucivanja struje zavarivanj a i odre djene pauze
ukljuc iti struju koja deluje za vreme (51. 106.a).
Tac kasto (i re1jefno) zavarivanje metala deb1jih od 3 rom cesto se
izvodi periodicnim i uk1juc i v anjem struje zavari-
vanja, tzv. impu1snim z a varivanjem (al. 106.b).
Fa r t )
izlt)
t
ta tz t a
a.
b.
Sl. 106. ciklusi taekastog zavarivanja
t
Na masinama za zavarivanje mogu6e je u sirokom
opsegu birati struju zavari vanja, vreme i silu pritiska. Vredno-
ati ovih parametara zavise ad vrste i debljine osnovnog materipla.
Ako se odredjeni materijal uspesno taekasto zavariti u siro-
kom dijapazonu parametara zavarivanja, onda se smatra dobro zavar-
Ijivim. Na elektrienim otporom utieu: toplotna i ele-
ktrie na provodljivost, jaeina pri povisenim temperaturama, tempe-

- -
ratura topljenja, linearnog § lrenja 1 osetljivoat na.
ciklus za varivanja. se otporom zava-
rufu n lskoleglranl 1 ugljenlt nl
otpornl n a korozlju 1 vatrootporni Od nefeleznih
metala zavaruju sa lequre tltana, l egure bakra 1 legure
juma 1 magne zijuma. lmaju ralativno veliki
otpor ( 8 puta ve6u nego bakar) i nisku granicu
nja pa sa mogu zavarivatl u § lrokom opaegu vrednostl pa-
rametara zava rivanja. Za llmove debljine
B D (1-3) rom jacina aavarivanja prlbli1no se odredjuje pre-
rna emplrljskom izrazu 1
z
- 6500.s u A. Oslm toga ae
struje zavarivanja odredjuje na osnovu gustine struje (1 - I IA
1
-
2 2 0 z
- 4I
z
/de n » na doclirnoj povrAinl elektrode (As a de n/4) aa limo-
vlma. Gustina se uzima u granicama 10 • 80-160 A/mm2 za make reli-
me zavarivanja l.l1 io - 160-400 A/rom
l
za tvrde relime. U akladu aa
porastom debljine osnovn09 materijala gustina struje opade.
Vrel'7l8 EQtJarivanja vreme protlcanja struje
takodje se pove6ava sa debljlnom osnovnog materljala. Prl zavarl-
vanju llmova usvaja sa vrerne zavar1va-
nja u sekunclima t
z
D (0,16-0,36)s ill, kako ae to 6esto deja, u
periodima struja:
(0,16-0,36)&
T
(0,16-0,36)a.f-(8-18),
gde au T - period oscilaclja u sekundama, a - debljina lima u mm,
1 f - 50 frekvenclj& struje u Hz.
Sita pritieka na elektrode zavisl od debljine 1 gran lee
osnovnoq materijala. se po obrascu:
de
2
n
F
z
- p.-c--,N
gde je p - prltiaak elektroda u MPa, koji za nlsko-
1znoa1 49-118 MPa. Ve6e vrednoatl speelfi6nog
prltiska uzimaju sa za dablje dalove 1 atruje zavar1vanja ve6ib
jatina. Nelto ve6a ai1a (oko 20\) potrebna je prl zavarlvanju li-
mova povrAinskl zaAti6enih antikorozlvnlm lakovima 111 nedovolj-
no o61A6anib povrlina.
vrednosti osnovnih paramatara zava-
r1vanja n1sko>g1jen1.t!!n1b lll1'Ova data au u tabell 18.
Ni.kot.girani i a.tici au prl ta6kaatom zava-
rivanju sklonl ka zakaljlvanju metala lava 1 zone pod uticajam
toplota. Zbog toga se primenjuju meki reUmi zavarivanja (manje

- 205 -
br zine zagrevanj a i hladjenja) i farenje pos le za va rivanj a . Ja-
struj e zavari vanj a se uzlma za 25 -30% manja n890 za nisKo-
a sila pritiska ve6a za 1, 5 do 2 puta.
Tablica 18. Re £imi zavarivanja
Debljina jed-
Vrerne za- Sila
nog lima elektro-
varivanja
struje
pritiska,
s,rom de, mm t s
I
z
'
kA
kN
z'
0,5 4
0,1-0,2 4
- 5 0,5 - 1,0
1,0 5 0,2-0,4 6 - 8 1,0 - 2 ,0
1,5 6 0,24-0,5
8 - 12 1,5 -
3,5
2,0 8 0,36-0,6 9
-
14 2,5 - 5,0
3,0 10 0,6-1,0 14
-
18 5,0 - 8,0
4,0 11 0,8-1, 2 15
-
20 6,0 - 9,0
5, 0 13 0,9-1,5 17 - 24 8,0
-
10,0
6,0 15 1, 2-2,0 20 - 26 10,0
-
14,0
Ns r djaj udi csZi c i imaju 5-6 puta ve61 otpor
nego pa je stoga potrebna struja zavarlvanja
manje Visoka granica ovih uslovljava pri-
menu vellkih prltlsaka (p - 250-400 MFa), 1 sile lsklvanja 2 ,5-4
puta ve6e nego za re! 1mima zava-
ruju se i vatrootporni
Lsgure alumini j uma se odlikuju vlaokom 1 top-
lotnom Ato lzlskuje prlmenu struje velike
ne i kratkog vremena zavarivanja. struje je 3-3,5 puta
ve6a nego za a vreme zavarivanja je 2-4
periode struje tj. t
z
(2-4).T-(2-4).j m 0,04-0,08s.
511a pritiska u N se prema lzrazu:
2
F
z
- k.s .Rp
gde je k - koeficijent u granicama 5-9; ni!e vrednostl odgovara-
ju mekAim 1 limovlma, a viAe deformaclono 111
leguramal 8 - debljina lima u mm; Rp - granlca
alum1nljuma (200-300 MFa).
LegurQ titana poseduju otpor, pa se zava-
ruju re!1mom kao nerdjaju61 s tim Ato je
p - 150 - 200 MFa.

...
- 20 6 -
Pr ime na teol'ije i abor par amQtara
aa variva"j a
U praksl je c esto potrebno tehnologiju zavarlvanja z a je-
dne uslove p r imeniti u drugim, iIi manje , razlicl tlm uslo-
virna. Pri svakoj promeni mas ine za tackasto zavarivanje, vrste 111
debljine osnovnog materijala, materijal a e l ektroda iIi sarno njiho-
vih r adnih (usled habanja), neophodno j e uskladiti i os -
novne parametre zavarivanja.
Primenom bezdirnenzi jske analiza mogu se odredi tl kriteri-
jumi osnovnih parametara tackastog zavarivanja i olak-
izbor parametara pri promen! uslova zava rivanja.
1 2 teorije slicnosti je poznato da au dye fizicke pojave
s lie ne aka se opis uju istom di fe renc ljalnom jednac inom i imaju
j e dnake pocetne i granicne uslove. Aka posmatramo raspodelu tem-
peratura po debljini lima (du1 ose z) n a spoj evima (sl + i
na' spojevima (52 + 52) (npr. 52 :::0 25
1
), uslovi sllcnosti su 18-
punjen1 jer se 1stom diferencijalnom
aT a
2
T
= a
'IT ;7
opis uju faze zagrevanja, a jednake su kako pocetne tako i naj-
vise - granicne temperature •. U gornjoj diferencijalnoj jednaci-
ni a - je koeficijent temperaturne provodljivosti ' u m
2
/s.
Vremena potrebna da sa pri z agre vanju post1gne odredjena
temperatura zavlse od debljine limova i povezana su kritepijumom
po Vremenu - Furi jBovim bS3dimenzijskim
kriteri j umom - obl ika:
gde je z - koordinata odgovaraju6e tacke.
Za procese toplotno slicne koeficijent Fo ima jednu te is-
t u vrednest, tj. Fe = canst.
Pri tackastom zavarivanju se kao dokaz top1otne
mo1e uzeti da z = s/2 u momentu struje zavariva-
nja dosti1e temperaturu topljenja osnovnog materija1a (Tt). Ovo
stoga a to se u optima1nim uslovima zavarivanja dobija vi-
s ine H as, koja je simetricno rasporedjena u gornjem i donjem 1i-
mu (vidi sl. 96).
I ostali parametri zavarivanja mogu sa lzrazlti
u bezdimenzijskom ob1iku 1 takO povezati 8a debljinom U ..... , Na

- 207 _
t a:J,. se dobijaj u s l edeci kriterij umi
1. bezd1men zijska geometrijska
d
5
K = 5 = const .
2. bezd1rnenzi j ska vr
emena zavarivanja
T
Z
at
= z
""T = const.
5
3 . energetski kriterijum
2
1z·PT·t
z
4 = cons t.
c.p.Tt.d
s
·1. k ri te r ijum defonnacija
Pz
K
z
= Rp
= const.
Buduci da se u praksi zavarivanja
odredjuje p rema izra zu de '. ds = 5 VB, kriterijumi slicnostl bUe
U obliku:
Ie ' =
Vs
at
z
,. ' =
z -s-'
).J ' = i k'
z
U izrazlma za krlterijume pr1rnenjeni au simboli:
d
s
- soc.1va; s - debljina lima; }, - pro-
vodnost osnovnog metala u J!m.s.K tj . W/ m.K; a = }' /cp - koefici-
jent ternperaturne u m2/s; t
z
- vreme zavarivanja
u a; 12 - jac ina struje zavarivanja u A, P
T
- elektri-
cni otpor osnovnog materijala u nm;
c - toplota osnovnog materijala u J/kg.K;
p - gustlna osnovnog materijala u kg/m
3
;
T
t
- temperatur a topljenja osnovnog (aritmetic-
ka sredina sol idus i likvidus temperature);
Pz - pritisak na elektrode u HPa;
Rp - tehnic ka g r anica osnovnog materijala u HPa.
Primenu krite rljuma pokaza6emo na primeru odre-
djlvanja zavari vanja niskougljenicnog celicnog lima deb-
I j ine s2 m 4 rom na osnovu poznatog za lim debljine
s 1 = 1 mm. Prema podacima
iz tablice 18, iIi na bazi opita, mogu
mm u5vojiti sledec! parametri:
se za lim debljine 51
= 1

rom. I - (7,5-8)J<A, t (0,12-0,16)s,
, z z
F
z
= (2 ,S-J)KN.

- 208 -
Primenom krlterijuma doblja s e zavarlva-
nja koji odgovara llmu debljlne 8
2
z 4 mm. Pritom s e konstante
ve zane z a mat e rljal da osta je :
de l
de
2
de =
Vi;
s1.{f z
::a _II de _ ..
10 nun
fS-z
2
1 "1
tz 1
t Z
2
tZ
l
8
2 4

=
; tZ
2
=
- = (0,2-0,4)1 =
sl s2 s l
Iz 1
IZ
2
Iz
(i;
(6-8) VI = (12-16)kA
_ z
-I Iz - . -
" 1
s 2
2
1 s 1
s 2
Fz - F z . - =
2 1 8
1
- (4-8)1tN
Kriterij urn slic nosti mole se primer.i ti i za odredjivanje
re!lma zavarivanja novog materijala na poznatog re!ima za
neki drugi materijal. Pri tome treba poznavati termo-fizicke ka -
rakteristike osnovnog materijala. Za materijale koji se
zavaruju elektricnim otporom, neke od t1h karakteristika date au
u tabliei 19.
Tabliea 19. Neke karakteristike celika, aluminijuma i mesinga
).
Materijal J/m.s. K
niskougljenic ni
c eliei
niskolegirani i
arednjeugljenic-
ni c eliei

Cr-Ni c eliei
aluminijum
Iresing
62
39
20
229
84
e
J / kg .K
462
471
502
896
3 81
0,14
0, 2 1
0,75
0,029
0,071
1500
1415
1410
657
900
P 3
kg/m
7850
7750
7880
2700
8600
Graniee tecenjs (Ra) i11 tehnlcks graniea tecenja (Rp)
koje figuri§ u u kr1terljumu sllcnostl plasticnih deformae1js od-
redjuju se labora torijsklm ispitivanjem.

- 209 •
2. aavar ivanja
z a va rl vanjem s e spajaju de lovl debljine
od 0 ,05-6 mm, mada j e s pajati 1 debl j e delova . Poluprol z-
vodi od kojlh se l z r a djuju zavarene konatrukclje naj-
s u limovl i trake , otpresci, cavi,
profl1l ka o 1 delovl lzradjenl 11venjem, kovanjem 1 rezanjem.
U prlmenjuje se dvostrano zava-
rl vanj e (sl . 107 .e), made se po potrebl korlste 1 sheme date na
s l. 107 pod a,b,c,d 1 f
Iako su pravl1no lzabr anl osnovnl paramatrl
zavarlvanja - I
z
' t
z
' F
z
1 de - to jo§ nlje dovoljno za uapeAno
l zvodjen j e zavarlvanja. Potrebno je predvldeti lspravlja-
nja 11mova rad! boljeg n aleganja na mestlma gde Be predvldja
obrazovanje spoja, ako su 11mcvl deblji od 2 mm. Zalti-
tne boje, mastl, ul j a, oksldlsane povr§ine 1 druge Ate-
tno deluju prl zavarlvanju, pa se moraju pre zavariva-
nja odatraniti . moraj u biti povr§ine limova u do-
d!ru s a elektrodama, jer u protlvnom rnogu nastatl Aavovl sa
povr§insklm greskama 111 izostatl forrn1ranje Povrsine
11mova se mogu 111 benzinom. acetonom i
trlhloretilenom.
a.
b. c.
Cu
e. f .
d.
51. 107. elektroda pri .. tom zavarivanju

- 210 -
Tatkasto zavarenl s pojevi se izvode nlza
raspo r ed zavisi od ob1i ka i di men zija de10va koji
sa zavaruju . Ake je ras t ojanje l zmedju prethodno zavarene
1 nove mal o , struja se gra-
na zat var aju61 struj no ko lo
I"
51. 108. 5hema grananja s truje
1 preko s tare lsl .
108) . Na taj s e uma-
njuj e s truj e zavari-
vanja za I § ,
( I. I " - I § l, pa umesto
zavarivanja mof s nastati sa-
me s lepijivanje 1imova . 1.-
vodjenj em o vaJc:1.h uop-
§ te se ne pove6ava
spoja kao celine vee se sarno kvarl osnovnl materijal. Najmanj e
vrednos ti rastojanja i.medju susednih tac aka (t
T
) i prek10pa (a)
u zavisnosti cd vrste 1 debljLne osnovnoq mater i jala date au u
tablici 20 .
Tablica 20 . Hinimalni koraci (t )1 prek10pi (a) pri tackastom
zavarlvanju T
s, Konstrukcioni Vatroot porni Lake 1egure Legure bakra
mm t "lici c elici
tT,mrD
a,lIU1l
tT,tnm
a,mm
t T, mm
a,mm
tT,mm a,mm
0,5 10 8 8 6 15 12 10 10
1,0 12 10 10 8 15 14 14 12
2 ,0 18 14 14 12 25 20 20 16
3,0 25 18 18 16 30 26 26 22
4 , 0 35 22 22 20 35 30 30 26
P
\
: I
I
Tac kastim zavarivanjem ja spajati Limova raslici-
tih debljina a i materijala, ali Be mogu javiti i odredjane te§-
k06e. Osnovna teik06a - da ae f ormira u dod1rno j ravn1

- 2 11 -
- s e re§ iti i zborom elek troda
Ako s e zava r uj u limovi debljina s1 i 52' elektrode treba
i z r acunati prerna tan j em 11mu, a prec nik .druge elektrode iz uslova
topl otne r avnote! e U odno su na do dirnu ravan limova.
Ako je de b ljina tanjeg lima sl' se usvojiti
e l ekt r ode k o ja na taj lim del = potom se mogu napi-
sat1 lzrazl z a omske atpore I1mova:
Rl
=
5 1
49
1
Pl °A
=
Pl
o
-:-r.r
1
del r
R2
=
s 2
=
45
2
P2
0
A P2 °-:-r;
2 de
2
F
i uslovi toplotne ravnote! e Rl = ill
U op§ tem kada se razlikuju i materijali i
mova, precnik elek t r ode koja na deblji lim se po
obrascu:
Za limov a od istih materi j ala jednake su
ne otpornosti ( P
l
= P2) pa je
Drugim na deblji lim treba staviti elektrodu ve-
6eg ili ako su limovi iste debljine tada elektrodu
ve6eg prec nika treba postaviti na lim ve6e elektricne
otpornoatl 0
2 . 2 SAVNO ZAVARI VANJE
Elektrootporsko §avno zavariv anje je proces obrazovanja
zavarenog spoja pomo6u niza medjusobno spojenih tacaka (alo 109) 0
Elektrode za §avna zavarivanje su u obllku dlakova koji
se okre6u preko gornjeg i donjeg limAo Njihova je ulaga da pre-
nesu pritlsak na delove koji se zavaruju i da spravode struju
zavarivanjao Debljina delova kaji se zavaruju ne prelazi
2 mmo

- 2U -
51 . 109 . Shema iavnog zavarlvanja otporom
Osnovne vrste spojeva koji se moqu lzvestl §avnlm zavarl -
vanjem pr ikazane au na sl . 110 . Spoj o blika C. 8e korlati u s l u-
kada s e t rafi de oba lima l efe u istoj r avni ili ako je
raspol of l va malin a mal e anage za zavar ivanje I1mova date deblj l -
ne. lato taka 8a r a zlika u polo!aj:ima l imo va mole sves t..1 na mi -
l
c.
d.
e. f.
51. 110. Vrate epojeva &a lavno zavarivanje
---
nimum pr1manom apojeva d. i e. 0 epoju tipa d. preklop je v.oma
-.1i 1 - (1,5-2,5)a,""", tAko de .. uvarivanjem i plaaU/!n1.& de-
fOrmieanjem 11movi qotovo dovode u ietu ravan. 0 epoju e. tenka

- 2 13 -
£olija ostaje utisnuta u mater i jal tako da se dobija
suteoni spoj. Podufllo na spoju f. 10ka1 izuje zagreva-
nje 1 pr1t1sak 1 time doprinosi b rzine zavarivanja.
Alto se parame t ri zavari vanja pravilno izaberu, jat1na spojeva ti-
pa c . 1 d. dostife osnovnog mater1jala.
Pr1 zavar1van j u delova od 1egura 1 bakra p r i -
men juj u se same spojev1 tipa a . 1 b. prek10pa 1 za ug1je-
tel1ke deb lj1ne 1 - 2 mm 1znosi 12-18 mm, dok se za auste-
n1tne vatrootp o rne moze sman j1t1 za 2 mm 11i za legure
a 1umin1juma i b akra za toliko
Zaht e v1 k oj1 se odnoa a n a 11mova 8U nego za
zava r1vanje. Da b1 se prek1apanje ivi-
ca 11i uopAte de f orm1s anje , pot r e bno je pripojima utvrat1ti de10-
va koji s e spajaju n a rastojanju 70-150 mm. rastojanja Be
uzi ma ju za deb1je l imove . Pre za varivanja, nagore1e povrAine p r 1-
po jnih t reba oo1sti ti.
Alt o k onstrukcij a spoja omogu6uje, maze S8 Aavno zava r1va -
n j e izvest1 1 be z pr1pojnih ali uz pr1rnenu krutih Aablona
p r 1tisnutih n a I1move .
2. 2 . 1 Tehnika i tahnologija Aa vnog za varivanja
1. RBli mi Ja vnog aavar i vanja
Savno zava rivanje se moze izvesti prema programima pri-
kazanl m n a sl. Il l . Na jprostij1 je program sa nsprekidno
Fa
1-Z
r
a.
F
t
Pa
Is
I
Z
)

F.
F.
I.
r\
Is
Z
41f
. __ tp
t
t.
b.
51. Ill. 5hems progfamA Aavnog zavar1vanj a
>
P.
r-
Z

t
c.
nom a trujom I
z
1 nep r ek1dn1m kretanjem krufnih e1ektroda brzinom
V
z
,(l . vz .t) u odnosu na zavarivane de10ve (a1. 111.a). Najvl§a
Be koriati program dat na a1. 111.b, koj1 odgovara neprek1dnom
obrt anj u k ruznih elektroda 1 prek1dnom (1mpulanom)

- 2 14 -
s truj e . Najzad, prema prograrnu na 51. lll. c , e l ekt rode se okrecu
sarno kada j e str uja , a str uja zavarivan ja u
nekom v remenskom intervalu dok e l ekt rode miruju .
pokazate lj l prekidnog savnog zavarivanja jesu : vreme z avari vanja
(t ) , vreme prekida t I lini j9ka brzina zava ri van j a V
Z 1
s 1 1 a p r l-
z p
tiska n a e l ektrode F
z
i si rina (b) , pretn i k ( D) i oblik r adne po-
elekt r ode . Vreme pre kida i brzina z avari van j a blraj u s e t a-
k o da s e dobij e p r e klapan je poj edinih tataka po 1/3-1/2 njihove
Orijentacl ono se nzimaj u jacina struj e i s 11a prltl s ka
1, 5 - 2 puta vece nego z a tackas t o z avari vanje limo va late debljine.
Brzina zav ari v anja, v reme z ava rivanja 1 vreme prekida
medjusobno su povezani izrazom

a
V
z
= t +t m/ s
z p
gue je: a - rastojanje izmedju uzastopnih tat aka u m.
Rastojanje 111 Korak. susednih tacaka usvaja se U z :J.vlsnos-
ti od debljine (9) zavarivanih limova. Za razne vrste niskoug-
i srednje t elika uzima se a = (2, 8-3,2)s;
za nerdjaju6e i vatrootporne a = (2,4-2,8)s i za legure
aluminijuma a = (1,5-2, 5 )e.
Orijentaciono se i vreme zavarivanja odredjuje prema vrs-
ti materijala i debljini "s" u mm. se uzeti t
z
=(0,06-0,08)s
za t = (0,08-0,1)9 za aU9tenitne
z
t = (0,1-0,14)9 za nisko legirane konstrUkciane i za legu-
z
re aluminijuma t
z
= (0,04-0,06)s.
Vreme preklda odrediti prema usvojenam vremenu za-
varivanja za dati osnovni ma terijal. Za nerdja-
ju6e i vatrootporne telike t = (1,0-1,2)t , za niskolegirane i
p z
zakaljive telike tp = (0,5-0,8)t
z
i za legure aluminijuma
tp = (1,5-2)t
z
'
Pretnik elektrode se usvaja D = 150-200 mm za zavarivanje
niskougljenit nih t elika, a s irina radne povrsine elektrode od
4-12 rom u zavisnosti ad debljine zavarivanih delova. Pri zavari-
vanju legura Al debljine 2,5-3 mm, uzima se D = 400 radi pObolj-
1anja uslova hladjenja unutrasnjih povrsina elektroda i smanje-
nja trosenja.

- 215 -
2. Te hnologija JaV)lo g %avarivanja
Pararnetri § avnog zavarivanja mogu se nac i u katalozl ma
ur edjaja za zavar ivanje il i p rib11zno usvo jit i
koristeci se emplri jski m i z razima d atlm u prethodnom odel jku . Po-
daci neophodni za zavar ivanj e hladno va-
lj a nog c e l i c n og lima dati su u tablici 2 1.
c ni limo'li 1 povr s inski zastlc eni limavi k oriste se za lzradu
nermeticki h rezervo ara il i c e v i po s tupk om z avarivanja .
Tablica 21 . Par ame tri z avarlvanja
c el1ka

Sirina Sila Vreme J a clna
s, rom elek. pritls
j;
z , s
t
p ,S
!itruje
b , rom F ,kN
Iz , kA
z
Hl adno 'la-
O, S 4, 0 1,0- 2,0 0,04 8- 10
ljani ce U- 1, 0 5 , 0 3,0-5 , 0 0, 08 0 ,12 12-15
lim
1 , 5 7 , 0 4 , 0-6 , 0 0 , 10 0,14 14 - 18
2 , 0 9 , 0 5 , 0-7 , 0 0,14 0 , 16 16-20
3 , 0 11 , 0 7, 5- 9 , 0 0 ,18 0 ,18 20 - 24
Brzina
zavariv.
vz , m/S
° ,0 17-0 , 0 34
0 , 0 17-0 , 02:
0 , 0 1-0,017
0 , 008-0, 01
0 , 008- 0 ,0 1
Pr i uzduznom z avarlvanju cilindrlcnih sudova (sl. 112a,b)
menj a se indukcion i o tpor sek unda rno g kola u skladu sa relat lvni m
pome ranj em elek troda ka sredini cevl. Sekundarno k olo clne nos a c i
e l ektroda, e lektrode ide o cevi i zmedju diskova (sl . 112a) ,
i ll okre tna e lektroda, c ev 1 nepokretna e l ektro da
(s l. 112b) . Prome nom magne tne mase unete u sekundarnu konturu
za zavarlvanje menja se struje
U"
= =
U"
Z
jer je lnduktlvnl otpor X = 2 nfL srazmer an induktlvnos tl L s ekun-
darnog kola . U ovom lzrazu U" je napon sek undarno g k ol a , Z' - lm-
pedansa, R - omskl otpor , f - frekven cij a.
Promena struje zavarlvanja maze se smanj iti zavari -
vanjem od i ·vica cevi ka sredi n i i a utomat s k im 1 11 ru-
pode s a vanjem struje I
z
= f{L ) .
Pri zavarivanju nastaju defo rmacije 3-10 p uta ve ce
nego pri stvara u proi zvodn j i. Najvi s e s e
ue f ormi se nerdj a juci c elik jer Ima vell ki k oefl cl jen t toplotnog
&irenj a a mal u top l otnu p rovodl j ivost , a najmanj e

- 116 -
Le g ure aluminljuma s u u tom pog ledu ne g de u s redinl .
r
---+
1
c-
'-
-
a.
b . c,
51. 112. Savno zavarivanje sudova
Posle §avnog zavarivanja se naknadna
obrada raeli strukture i otklanjanja sopstvenlh napo-
na,
Deformaclje se mogu aV8st! na najmanju meru pove6anjem ja-
struje, obezbedjenjem istih uslova zavarivanja 1 hladjenja
oba dela, broja pripojnih i zavarlvanjem dugih
Aavova ad sredine ka 1 vlcama.
zavarivanje povrA1nski zaAti6enih limova
(pocinkovanih, kalajisan1h) mora se lzvoelitl strujama vellke ja-
elektrodama sa radnim povr§1nama - uz intenzivno
hladjenje,
Pr1 Aavnom zavar1vanju 11mova hromom (Cr), n1k-
lam (Nl), kadmijumom (Cd) 1 kalajem (Sn) na ma§inama sa
nom strujom razara Be zaAtltnl sloj. To se mole prlmenom
apec1jalnih maUna ill stepenastim zavar1vanjem (a1. 111c).
Za vreme Aavnog zavarlvanja legura aluminijuma potrebno je
elektrodne dlakove poole izvedenih 10- 20 m. §ava. Prlme-
njuje Be takodje neprek1dno elektroda spreg-
nutih SA nj1bov1m radn1m povrAinama,
Ma tar1jal za elektrodne eliBkava je 1s,t1 kaa 1 za
zavarlvanje, tj. eIi_penlano legure bakra. U ve6in1 alu-
elektroda Be hlade vodom, mada se prl zavarivanju nlsko-
eliakovlma velikog mo!e pr1men1t1 1 va-
zdulno hladjenje.

- l 17 -
2 . J RELJEFNO ZAVARIVANJ E
Reljevno ili projekeiono zavarivanje je postupak spajanja
delova na jednom ili vise mesta, pri cemu je polozaj tih mesta
odred jen ispustima izradjenim na jednom delu. Ispusti mogu biti
izradjeni na limu kao bradaviee (sl. 113a) iIi na masivnim delovi-
rna rezanjem (sl. 113b,e ). Na ovoj sliei brojevi 1 i 2 oznacavaju
elektrode, a 3 delove koji se zavaruju.
I
I
1
2
a.
b.
!
c .
1
Pre
vanja
pos le
za ua I' i v an ja
Sl. 113. Sherna reljefnog zavarivanja limova (a) i
eilindricni delovi (b,e)
zavarivanje se u praksi primenjuje za tanke
nlskougljenicne celicne limove debljine do 4 mm. Propustanjem
elektricne struje izmedju elektroda, materijal bradaviee se zag-
reva i omeksava, a pod dejatvom aile pritiska na mestu ispusta
fOrmira se zavareni spoj. Osobine bradavicastog spoja veoma au
tackasto zavarenom spoju, te ih ne treba posebno razmatra-
ti.
lIesto drukciji karakter ima reljefna zavarivanje sa masiv-
nim iapustima jer je za njihovo plaaticno deformisanje potrebno
naknadno iskivanje poale zavarivanja.

- 218 -
2. 4 5UtEONO ZAVARIVANJE ELEKTRl t NIM OTPOROM
Po ovo j metodi zavarivanja delovi se spaj aju na eelo j do-
dirnoj (sl . 11 4). U zavisnosti od vrste metala ,
ne preseka za varivanih del ova i zahteva u pogl edu spoja
raz lik uj u se Buceo no aQvariva nje abijanjem ( al. 11 4b ) i aa vari -
vanje val'nicenjem ( 5 1. 11 4c ).
£-8-+-
b.

c .
Q .
Sl. 114. Shema zavarivanja (a) i obliei spo-
jeva izvedenih zbijanjem (b) i (e)
2 .4.1 zavarivanje zbijanj e m
Pri zavarivanju zbijanjem delovi se stez u u c eljusti ma-
i malim aksijalnim pritiskom dovo de u neposredan dodir. Po-
sle toga ukljucuje se struja z avarivanja i u toku vremena oslo-
badja toplota srazmerna omskim o tporlma u pojedinirn delovima se-
kundarnog kola. Najveci je otp or na me stu delova,
pa se ta zona zagreva do s vetlo be log usijanja (za niskougljeni-
Pri tim tempera t urama je veoma plastic an, nala-
z i se u tzv. testastom stanju, taka da se uvodjenjem sile pritis-
ka i struje dobija spoj oblika prema sl. 114b. Za
ovaj zavari vanja potrebna je bri z ljiva obrada povr-
Neravnomernim zagrevanjem z a vreme zavarivanja i oksldaci-
jom pojedinih slojeva na smanjuje se spo-
ja, za velike preseke z avarivanih delova. , 12 tog razloga
se zavarivanje zbijanjem primenjuje za delove
do 30 mm.

- l 19 -
2.4. 2 zavarlvanje varnic enjem
1. suteono ne prekidnim uarni cenjem odvlja se
u dYe etape: prva je varn i c enje a drugd zbijanje . Zavarlvanl
delavi se najpre u celjusti ma§i ne , zatim se ukljucuje
i de l avi polako medjuBobno za-
varivanih delova u pocetku se dodi ruju u j edno j 111 vise tacaka ,
s to zavlsi ad hrapavosti dodirnih povrs ina. Zbog velike gustine
struje u dodirni m formiraju se mastic i tecnog metala,
koj i se gotovo trenutno zagrevaju do temperature isparavanja
(51. 11S). Delovanjem pritiska para metala 1 magnetnog polja 1z-
dvajaju se sagorele i delimicno istopljene cestice materljala,
a.
b.
c .
d.
S1 . 115 . Shema dodlra delova (a), obrazovanja mostica (b,c)
i (d)
se spolja vldi kao varnlcenje. Stvorene pare metala sprec ava-
j u prodlranje klseonika iz vazduha u rastopljeni metal, §to poka-
zuje blagotvoran uticaj na mehanlcke osoblne spoja.
delova mora biti jednolika i tako
odabrana da ne nastupi preterano varnlcenje, a n1 prekld varnlce-
nja wog male brzine.
U fazl zbijanja brzlna prlbllfavanja delova desetostruko
raste 1 tada nastaje plastlcno deformisanje. Prelazak cd varni-
na zbijanje mora se odvijati rnunjevito. zbijanja
odvija se pri struji a kraj bez nje.
2. Suceono zavar1vanje varni cenjem 8a prBdgrevanjcm raz-
llkuje se od zavarivanja neprek1dnlrn varnlc enjem po tome se
elelovi stegnuti u maSine pre zaq-
revaju vi§estrukim medju-S0bnim dodirivanjem i razdvajanjem. U
tim momentima varnicenje je povremeno i delov1 se skra6uju na
racun lzbocenja. Vreme suceljavanja delova, tj. vreme varnicenja
lznosl 0,5-3 a, vreme preklda lzmedju uzastopnog varnlcenja 2-68.

- 220 -
broj k r atkih spojeva mole i znosi ti 5- 30 u zav i s nosti c d ve li-
preseka zavari vani h de l ava .
Pr i zavarivanju varnlten jem sa p r e d grevanjem brz ina h l a-
d jenj a je r e l ati vno mala pa se dobij a vearna spo j i p r l
zava ri van j u zakal j l vih Nlje potre bna posebn a priprema po-
ve6 je dovoljno odstranit i bo ju ili grube s l ojeve r dje.
e l ektroot po r sklm zavar i vanjem mogu se s pa j a tl
limov i 1 t r ake , cev! i a l ati. Zava r i vanjem § t a p oVA od
r az nih vrsta nisko ug l jeni c n l h , 1 ni skol eglra -
nih c e l ika me t o dorn va r n i c e n ja dob i j a s e jac lna s poj a j ednaka ja-
c i ni osnovnog materijal a Rm; p ri z a vari vanj u zbl j anj em jac ina s p o-
ja j e (0 , 7 - 0 , 9 ) Rm.
Za 3ava r ivanje sta po va pre po ruc uje se metod n epr ek i d no g
a u s l uc aj u da se ne potrebne a n a -
ge - varn i c enje sa predgre vanjem. St a p ovl lzradj e n i od zakalji-
vih c e lika takodj e se zavaruju varnlc en j e m sa predg r evanje m.
Slobodna d u zina §tapo v a, dodacl za va rnlcenje i sabljanj e ·
kao i vre me za va ri vanja odredjuju se n a osno v u eksperlmentalnih
podat aka, ko ji a e c esto d a ju u z ma§inu za zava r1vanj e . Za s paja-
nj e l i mova i t raka debljine do 5 mm primenjuje se zavarlv anje s a
neprek 1dni m varnicenjem. Prl veclrn debljinama za varlvanlh delov a
se primenltl me tod predgrevanj a .
Ce vi se , u kotlo gradnji i11 cevo vodiroa , c esto va-
U k o tlogradnji 5e cevi bO-80 mm 1 debljine
z1d a do 6 mm s pajaju pre s vega me todo rn ne prekldnog varnlcenja .
pra ten n a stao zbog s abijanja se odstrani-
ti na toplo probojcern ill specijalnlm pneumatsklm alatom.
U izradi aLata s a obrad u se primenjuje
za varlvanje varnlc enjem. Veoma c e s to se a lati izradjuju od dva
materlj a lai radni Ceo 1 od brzore znog c elika a noaac od
j evt1n1jeg 111 n1sk ole g1ranog
3 . OSTALI POSTllPCI
3 . 1 ZA VARIVANJ E TRENJEM
Zavarivanje trenjem je proces u kome se toplota za zavarl-
vanje s tvara direktnlm pretvaranjem mehanic ke energlje u toplotnu
na docl1 rn1m povr§inama za var1vanih delov ... Naj1!el!<!e je jedan od

- 22 1 -
zava r ivanih de lova nepokretan, dok je drugi koji se na njega na-
slanja - ob r tan (51. 116a ) . U t r enutku prelaska tankog
sloja materij a la u stanje nagl0 se obrtni deo
1 istovremeno uvodi aksijalni pritisak. Moguce je i zavarivanje
trenjem pri obrtanju oba dela u suprotn±m (sl. 116b),
il1 umetanjem obrtnog cilindra izmedju nepokretnih zavarivanih
delova (51. 116c).
a.
5
f
b.
c .
51. 116. Zavarivanje trenjem: l,2-zavarivani delovi,
3-=etak, 4
Zavarivanje trenjem svrstava se u procese zavarivanja u
stanju jer se sav formira prl temperaturl nlzoj ad tempe-
rature topljenja osnovnQg materijala. Ovaj postupak za-
menjuje zavarivanje otporom. Osnovna prednost
zavarivanja trenjem je se maze primeniti za medjusobno spaja-
nje me tala veoma tih i osobina. Veoma
je ova jedini spajanja nekih metal a koji pri zavari-
vanju drugim metodima ohrazuju veoma krte faze. Proces zavariva-
nja je poluautomatizovan i ·visokoproduktivan, taka da se npr.
moze zavariti 1200 ventila motora unutrasnjeg sagoreva-
nja za jedan sat.
U energetskom pogledu zavarivanje trenjem ima veci stepen
iskoriscenja nego zavarivanje energija je
same 20% ad energije pri zavarivanju u is-
tim radnim uslovima. Dalja prednost je sto trofazni motor ma§ine
za zavarivanje trenjem ravnomerno opterecuje mrezu i ima faktor
snags oos$ = 0,80-0,85 dok je pri zavarivanju optere-
cena sarno jedna faza mreze za cos$ = 0,40-0,55.
U nedostatke zavarivanja trenjem ubraja se sto delovi mo-
raju biti kruZnog poprerecnog preseka, (d =
30-50 mm) i duzina ad aka 200 mm. U izuzetnim
nik dela dostlze 90 mm. Osim toga delovi moraju imati dovoljno

- 12;. -
vcllku krutost da se ne deformi§u pod delovanjem sila trenja i
sabijan ja .
l-idsinc za zavarivan je trenjem po spolja§njem lzg1edu
na strug ali Sll znatno skuplje . Imaj u veoma vel iku i nstalisanu
;.
s nagu koja sa krece od 20 - 25 vati po mrn preseka zava-
rlvanog dela .
Redoslcd uvodjen ja aksijalnih sila , obrtan ja i koeenja je-
dnog od zavarivanin del ova ostvaruje se elektronsk1.m upravl j a -
njem. lake se parametr1 daju u ka t a!og u proizvodjaca , oni su Ha-
rne orij e n tacionl i treba i h prak t i c nim proveriti i po po t -
rebi korigovati . Pol azni podatak je broj obrtaja "n" koj i se od-
redjuje 1z
gue je : n - broj
stanta C = 3 . 10
4
n • d = C
obrtaja u
za ce l ike
mi nut! , d - precnik dela u mm, a ken-
i C = 4 . 10
4
za bakar . Os tal i par ametrl
zavarlvanja ug1avnom s u odgova r ajuce si 1e prltlska , momen t tre nj a
1 vrelr.e c iji odnos moze b iti kao na 5 1 . 117 . Pr iti5ak t ren j a P
t
us10vljen j e fizicko- hemi j ski m osobinama o5novnog mat drijala . Ug-
,
,
"
A
n
H ,
J
n
P,
(l H"
H,
J
./
I,
P,
I
, Hu
I
I
,
I
/"
.----i
I
I
I vroeme
I,
S1. 117. Cl k lus zavarivanja trenjem
1avnom zavisi od svoj-
s t ava pl astic nosti ma-
terijala i di rnenzija
de1a. Za me tale visoke
pla stlc nos tl uz i ma se
Pt = 25 f'otPa , a za veo-
rna tvrde Pt 280 IlPa.
Pod de jstvom s11e tre-
nja razaraju se oksld-
nl slo jevl kojl se na-
laze na c eonlm
nama pri premljenim za
z avarivanje. Xao rezu-
ltat me djusobnog prlt-
lsklvanja delova, od-
stranjuju se oksldi i
druge ne c istace Lz zone zavarivanja i stva ra spoljn i venae o d 18-
tlsnutog mate rijala. Stoga se formira sarno od metal a,
a delav1 se u toku proeesa skrac uju prema kri voj s - al . 117.
Vreme tre nja t t i pritisaK trenja Pt au glavni par amatri u p r o ce-
su toplote pomoeu koje se materijal u bli.ini
pov r llin e dovodi u stanje p lasUl!nosti.

- 223 -
Pritisak sbijanJ"a p sa uvodi u trenutku post i zanja t.op-
s
l o tne r avnote!e (oslobodjena topl ota jednaka odvedenoj) 1 naglog
kotenj a obrtnog dela. Prl zavarlvanju lstovrsnlh mater i jala uzlma
se P
s
= Pt' dok se za osnovne materijale uzima Ps=2Pt .
Kao r ezultat delovanja med j umolekularnih 5i 1 a i uzajamne difuzije
nastaje jedar §av (bez pora i nemeta lnlh ukljutaka), uske zone
pod uti cajem toplote, s ltnozrnast.e g radje i dobrih
mehanl tkl h osobin a .
trenja
kocen ja
Vreme sabijanja (t
s
) je rel ativno kratko u o dn ea u na vreme
(tt) 1 kre6e se u granl cama 1 do 5s . Jos je kra6e vreme
sto se vldl sa s llke 117.
Kolltlna toplo te koja s e oslobadja u toku procesa odredju-
je se po lzrazu
gde je: M
t
- moment trenja koji zavisi od vrs te materijala i sta-
nja dodirnih p ovr§lna; w - ugaona brzina.
U okviru pripreme delova za zavarivanje trenjern treba
predvldetl dodatak za nadoknadu s kra6 1vanja (s) prl zbljanju. Ve-
11tlna skra6enja zavlsl od vrste 1 pret nlka materijala, broja obr-
taja i pripreme za zavari vanje kao i vrernena zavarivanja.
Orijenta clono se uzlma: dodatak od 5 mm'za nlskougljenl t ne cellke
precnlka 20 mm, prl n = 1500 obr/min 1 Pt = Ps = 50 MFa; lli za
alum1nljum dodatak od 6,5 rom pri n = 3000 o /mi n i Pt = Ps = 8 MPa.
Zavarivanje trenjem prlmenjuje se za izradu alata i delova u In-
dustrljl automobila, traktora, bicikla i dr" od istih ili razll-
titih materljala, prema komblnacijama datim na sl. 118.
Medjusobno se mogu spajatl delovl kruznog lli prstenastog
preseka, iIi se oni mogu zavarivatl za ravne predmete.
teone povr§ine zavarivanih dclova se ne moraju posebno obradjiva-
ti ali treba odstranitl sve necist06e. Na mestu spoja potrebno je
cllindritne delove razllt ltlh precnika svesti na istu meru. Polu-
prolzvodi za zavarivanje trenjem mogu bit! kovani, liveni i va-
ljani.
Primeri zavarlvanja trenjem u oblasti izrade alata jesu
burglje (sl. 119a), glodala 1 razvrtati od dva ralltita materlja-
lao Radnl dec alata lzradjuje se od skupog leglranog t elika, dok
se gradi od jevtinijeg

- 22 4 -
"
.
...



.
I
j
j

. • >0
.
>0

l
!

>0
>0
>0 j



!
]

M
f
.

8


{'.



e
Materljal

.J
8-

:3

0
!i ::!
j
l
%
8

.c


.
.
Z
>0
>U
'0
1 . Al i l egure
B B B B A
2. Mesing
A
3 . Bronze A A
14·
S t elit.!. A A
Is.
Co-legure A A
16 .
Nb
A
7 . Cu A A A
8 . Cu- Ni A A A
9 . Pb
A
10 . Mg-le gure
A
ll. Mo
A
12 .Ni-legure A A A A A
13 .Leg . C. A B A A A B A A
14 .Ug l j . C. A B A A A B A
15 .C- za autom.
B
16. Maraging C.
17.Sinter C.
A
18.C.otp.na
B A
korozij u
19.Alatni C.
A
20.Ta
A
1l.Ti-leg. A
22 .W A
23 . C za vent.
24. Zr-leaure A
-----------------------------------------------
A -
spoj evl istih osobina keo
1 osnovni
meterija1
B - spojevi n H ih osobina o d
osnovnog
materijala
51. 118. Primeri meta1a zavarljivih trenjem
U automobilskoj lndustriji, zavarivanje trenjem se prime-
njuje za lzradu vratl1a, osovlna, vratl1a, ventila
motora unutra§njeg sagorevanj a od materija1a (sl.
119b) i z a ve zivanje z a ltd.

SGV

G.
- 225 -
.-r--C-+!t+
;;'v
b.
S1. 119. Pri.meri delova zavarenih trenjem
J. Z ZAVARIVAN.JE ULTRAZ'IUKON
Pri zavarlvanju spaj S8 obrazuje lstovremani.m
de lovanjem osc1lae1ja visoke frekvanc1je 1 male a1le
pr1tiska. U suAUn1 se 1 ovaj v1d nvar1vanja avodi na zavar1va-
nje trenjern. Toplota oalobodjena vibr1ranjem preklop-
ljenih delova na maloj povdin1 (mikropovrUn1) dovodi mater1jal
na jpre u stanje a zatim se uvodi 81la pr1t1aka a1-
me se dob1ja spoj.
osc1lac1je 1maju frekvenc1ju 1znad 16-20 kHz
nije u frekventnom domanu za uho. 1 zava-
r1vanje se kor1ste o8e11ac1je ultrazvuane frekvenc1je
do 100 kHz. Metod je ndao pr1menu za taakuto 1 Aavno .avar1va-
nje tankih 1 veoma a1 tnih delova od iatlh 111 raznovranih matar1-
jala kao 1 ad mAS&. Moqu se, na primer, zavarivati ta-
nk1 l1mov1 debljine od 0,004 do 2,00 IIIIIl od 111 leq1-
ranih bakra, alum1n1juma, zlata, srebra 111 njihovlh kom-
b1nae1ja. Spojevi 1zveden1 ultrazvukom odlikuju Be dobrim mabani-
l:ki m oaobinama. Veoma maki metal!, kao npr. clova ne mogu .. za-
var1vat1 ultrazvuano jer aa pojavljuju praline u okolini apoja.
Najv1Ae se na ovaj .avaruju delovi u praa1znoj maha-
n1e!, rad10 1 televiz1jakoj tehn1c1 (kondenzator1,
1 fol1je. Neprek1dn1 preklopn1 Aavov1 1z_den1 ultruvuan!m zava-
r!vanjem au tj. nepropuatllj1v1 sa fluide.
veoma koncentr1aanom zaqrevanju 1 kratkom vra-
menu zavarivanja, fi z1ako-bemijske promena O8novnoq matar1jal. au
nematne. Spojev1 zadr!avaju nepromenjanu elektrianu 1 toplotnu
provodlj1V08t kao 1 otpornoat prema koroz1j1. Procaa praktiano
nije promenom obiika 1 ne pojavijuju a. vidlj1ve trajna

- 21 6 -
promene debljine. Say nema livenu gradju, je va! -
no u zavarivanja deformaciono ili kaljenog mate-
rl jal a _ Potre bna snaga za zavarlvanje veoma je mala (P = 2,5-5
k VA) •
Dobra se zavaruju metal! sa mnllm elektric nim otprorn (Cu,
Ag , Al); nema o granlc enja za debljinu tanjeg metala, npr. u kom-
binaciji metal staklo odnos deoljina moie biti 1:1000 i vi§e. Is-
tovremeno se mogu napajati zavarlvackih glava 1z jednog iz-
va ra, a moguc e j e zavarl vanje lzvoditi na vellkom udaljenju cd
izvora. U predno stl se takodje ubrajaju mogucnost automatizaclje,
pr!prema delova bez cl §cenja povr§lna i s1.
Kao nedostatak procesa je pojava mikro 1 makroprslina 1za-
z vanih rezonancom na mestu spoja, naroclto kad materijala niske
pla stlc nosti. Ovo se mofe stavljanjem gumenih
smanjenjem amplitude oscilovanja ili amplitude osci-
lacija. Sem toga, kod nekih materijal glava za zavarivanje se lepi
za zavarivani dec i zato jako haba.
Kod uredjaja za ultrazvucna zavarivanje koristi se poznata
osobina predmeta ad feromagnetnih rnaterijala da se elasticno de-
formisu pod uticajem promene jacine magnetnog polja. Na primer,
od feleza, niskougljenicnog celika ili nikla, unet u magnet-
no polje promenljive se i skuplja u skladu sa
promene jacine magnetnog polja. Ova pojava, poznata
pod nazlvom magnetostrlkcija, izuzetno se ispoljava ako sa u mag-
aetno polje unese stap od legure 49\Fe, 49%Co 1 2%V.
Uredjaj za ultrazvucno zavarlvanje (51. 120) 5astoj1 se 1z
gencratora vlsoke frekvenclje (1), elektro-mehanlckog pretvaraca

51. 120. §ema uredjaja za ultrazvucno zavarivanje
(2) i ultrazvuene qlave (3). Jo§ aU ns a1. 120 pr1kszsnl zsvsrlvs-
ni delovi (4) 1 poatolje (5), kao i aila prltlaka (P).

- 227 -
Vibracije ultrazvucrie glave prenose se neposredno na 11m
koji je 5 njam spregnut dok don jl l im ostaje za to vreme u
Kao rezultat tih vlbracija nastaje razaranje oksidnih slojeva na
dociirnim gorn j eg i donjeg lima. da s e gornji
lim oscilatorno u odnosu n a don j i i da pr i tome deluje si-
la prltiska (P) , os l obadja se l zvesna kol icina topl ote, koja je
dovol jna za savladjivanje e nergets Ke bari jere i stvaranje nov l h
metalnih 2ma zaj ednickiu za aba zavarivana de l a . Primenom obrt-
nih di sko va kao delova ultrazvuc ne glave (3 ) moqu6e j e 1z-
vodjen je i §avnlh s pojeva.
3. 3 ZAVARIVANJE ELEKTRONSKIM SNOPOM
Prvi put je 1950 . qo d . primenje n ele ktronskl snap kao izv or
topl ote za zavar ivanja . U s tvari, toplo ta se dobij a bombardovanj-
em mesta spoja ml azom e lektrona velike b rzine . Pri udaru elektro-
na U osnovl materl j a1, pre t var a 5e n j ihova energlja u
topl otnu. Zavari v an j e se lzvodi u v i s o kom vakuumu reda
0 ,1 3-10-
6
bar a . Radni deo ured jaja (51. 12 1) za z avarlvanje sa-
stoji se i z ka tode ( 1 ) od vol f rama ill titana, mre! l ce za usmera -
vanje e l ektrona (2) i anode ( 3) . Elek t ron1 se emituju 1z zagreja-
S""P
stektl'Ona
Sl. 12 1. SelDa uredj a j a za
zavarivanje e lekt rons kim
anaDom
ne ka tode (2500
o
C), prikupljaju se
ubrzavaju i pomoeu elekt-
polja (4) usme rava ju ka ano-
di (3 ).
Katoda 1 anoda se smeAt.aju u
v lsoko vaxuumsku sredinu radl za!ti-
te od oks1dacij e i kratkog spoja ko-
jeg mogu napravlti pare metala. Taka-
dje se na ovaj umanjuje ras1pa-
nje e lektrona jer nama njlhovog suda-
ranja sa moleku11ma va zduha. Uredjaj
za zavarivanje elektronakim snopom
radi pod naponom 30-175 kV i daj e
s truju 50-1000 mAo
Nev1dljivi elektronsk1 snop do-
b1j a obl1k mag-
netnom polju (6) stvorenam pamoeu
elaktromagneta (5). snopa pa da
na mesto spa janja predmata (7), pra-

- 22 8 -
ko kojag sa ostvaruje 1 uzemljenje (6 ) .
Polo!aj se pode§avA promenom pobudne struje
u elektromagnetu (5), taka da se prl pove6anju struje ona
pomer a navise 1 obrnuto .
Kine t H':ka enerqi j a e l ekt ronskoq s nopa usmerenoq na z ava_ri-
van! p rcdmet pretvara se u t oplotu prl udaru e l ektrona u predme t.
Lnergij a e l ektronsKo g s no pa mo le se po l z r az u
2
Es - U1 - 1/2 n. m . v MJ
a e
gde je: n - broj ele ktrona u toku 1 8;
sa e lektronaJ Va - brzina elektrona u
ubrzAnje ele ktrona u V, reda
u e l ektronskom snopu u mAo
-3l
9 ,l09 l.l0 kg - ma-
u -
20-60 kV;
napon mre l lce z a
I - struja
Hrzina e 1ektrona u polju potencij alne razlike
U prlbll! no s e po izra zu
km/s
e1ektronskim snopom se odlikuje: vlsokom kon-
centrac1jom toplotne energ1ja u snopa (oko lOOO puta
nego ked luka) , lzvodjenjem bez dodatnoq mate rljala
i pripreme stranica, veoma uzanlm §avom (te§ko uotljivim), moqu-
6noA6u zavarlvanj a qotovo s vih me tala 1 lequra, § lroklm dijapazo-
nu deblj1na zavarivan1h delova (s - 0,05-300 mm) 1 za-
va rivanja mater1jala te§ko zavarljivim 111 nezavarljivim drugim
postupcima (He
t
Tat W, Ho, u ..• ).
Zboq malih deformacija u procesu zavarlvanja, mogu6e je elek-
tronakim snopom z avarivatl 1 delove alo! enoq obllka finalno obra-
djene .
I pored navedenih i drugih prednosti zavarlvanje elektrons-
kim anopom joA uvek nema veliku prlme.nu. U prvom redu zbog visoke
cene uredjaja.
Zavarlvanje e lektronskim anopom mo! e se prLmeniti za ve6i-
nu me tala koji se z avaruju Kvalitet zavarivanja je
z a mater1j a l a jednak TIG z a var1vanju 111 bolji od njega.
Dub in a uvarivanja je nekoliko puta veda od i irine, tako
da n1je potrebna posebna pr1prama 1vica za zavar1vanje (sl. l22).
Kao s e 1 z dat1h pr1mera v1d1 velika dubina uvar1vanja
omogocuje formiranj e bez dodatnog mater1jala, jer on nastaje
toplj e njem 1 iv1ca oanovnog materijala.

- 229 -
I '
..
I
I
-Emj-
51. 122. Zavareni spojevi lzvedeni elektronskim snopom
3.4 ZAVARIVANJE LASERSKIM ZRACIMA
Zavarivanje laserom je spajanja ko-
jl daje spojeve veoma spojevima izvedenim elektronsklrn
snopom. Topljenje iviea zavarlvanih delova nastaje delovanjem ko-
ncentrlsanog snopa koherentne svetlostl usmerene
vima na zavarivanl dec. uredjaja za zavarivanje laserskim
zracima prikazana je na sl. 123. Osnovni deo je laserski §tap (1)
sa nepropustljivim ogledalcem (21, propustljivim O9le-
dalcem (3),lmpulsnom (ksenonovom) lampom (4) 1 reflektuju6im ci-
,
lindrom (5). Em1tovana
svetlost pada na usme-
ravaju6e ogledalo (7),
i preko
(8) fokusira se na po-
vr§inu, liniju,
iIi grupu na za-
varivanom predmetu (9).
:ovaj daja po-
voljna tehno-ekonomska
rezultate od 1970.
51. 123. zavarivanja laserom
godine kada all razvijenl
industrijski CO
2
laseri,
snage do 15 kW. Osnovna prednost je Ato nisu potrebni dodatni ma-
terijali, a za spojeva dobijaju Be uski §avovi
(b/h - 1/12), sa veoma malom zonom pod utica-
jam toplote « 0,1 mm). OaiJn toga nema. sopstvenih napona 1 defor-
maclja koji uvek nastaju kod ve6ine postupaka zavariv&>ja toplje-

- 2 30 -
•. j e ::. , a nanx lto k ed e nD s a calo;: koncet:.t.rac i j o :.op l o t:noo;
sa . : a .. "ari,:a..-: ) e s v ib VTS t.a spojeva
s .... ic oC na j t a.."'I jih folij a , ?-A do t Y.:pov a 1 flee de.bl j l -
s... i. o '-'ni laserskog zava _riv an j a s u : s na ga a.ser s -
k .- s :lOp a, b rz ina njego vog po=eranja, pret n ik a psot"9CiOlle
ka rak':.e r ist.i.ke OS:lO\-no; ::at:eri j ala. ?roces z ah t.e va
paraoet.ara.
\"e l iki b roj oeta:a 1 zava-ru j e se k ont.L, c..al n.i..- l ase-
CO
2
1 i ( Al 0 3 + 0 , 05 7 koj i j e viSe
u pri::e.ni .
l; slu-t a j ev-i..3a, na,,·a.tiv_ an j a uvodi se 1 ::ra teri. jal -
t.::raka, 111 k.o j i se t.op! l a.ser-s); og zr.u.a .
Svet.losna e.nerc;lja 1z iIi pr.iroenin lzvora pri-
se za oekO 1 t.vrdo le=1j en j e, zagrevan j e gra
..,1.nslt ih p;.mj enje kosrut k..ih sol arn..i.h a pr-n.
sca:panja :::::et-ala datira oC 1934 . sO<ii..o.e.
;ava.r1ya,n j e S''''f!';..losno=. e-nergi j c= za.sn..iv a se oa fokuslra-
:l j 1,;. S re tios.no:; snopa p r-l l!:e.::u se ?Os tl f ,e '\. "e llla Jc. ooce.n t..r a-c i j a
energi j e.
Sea. o v-a j natio. ::x>;""'-X:e j e o st°., ar1t..i s.:1A.fao svetiosn..1 $DO?
oC izvora s '\."euosti a \: razvoju j-e i sunCe-
ve h elio) s1o"'etios't.i je pcsebno zna.taj no ::a zava.rivanje c
kCSl:CSu .
Uredj a j za zavart·.ran j-e zrac.1..ca ( 5 1 . 1.2" ) , sa,s-
toj l s.e 1-% U:::p" sne la.z:::pe ( 1 ) , °e ti,fa ( l ) s.oeA-
u f.i!i el1ptl&og oglada.la ( ' ) , od koj eg se re:lek-t. uj u svet.-
losni "raei ( 3) pro.l,Au kroz kva.rcno Omo ( 5 ) i padaj u na aesco
spoja ( 6 ) . 0 O>ku u="""j" dovodi 58 1Ahit:n.1 9a5 ( CO
2
, Ax.
He ) kro%. ( ) .
SYeuo:sn.1 iJvor je ucib.lfajeno ,.a ) asne du..!1.ne 0 ,4- .
u spektru .. pripada ob asti b.ll.skoj
f rae rvenoj s 've tJ..os t.1, koj a. odgovara top 10 tn.o:: % ra-Ee:nj u. Ovo z.
Q}e. emr.o..""", 1% l utne JtseD<X'Ove !a-
ko .. _c.ala 1 lequr ...

- 231 -
Na ovaj mogu be
zavarivati vetina metala 1
legura koji se zavaruju TIG
postupkom i mikroplazmom
ali je uslov da debljina
zavarivanih de lova bude ma-
nja ad 1 mm, lzuzev clova
gde je debljina
3 rum.
51. IJ4 . zavarivanja svetlo-
snlm zracima
J.6 ZAVARIVANJE DIPUZIJOII
Postupci difuznog zavarivanja zasnivaju se na dlfuziji
atoma izmedju zavarlvanlh delova. Difuzno spajanje se lzvodi u
posebni m uredjajima (sl. 125) sa vakuumskim komorama (1) ili za§-
titnim gasovima. Sem to-
ga uredjaj poseduje polu-
gu (2) za uvodjenje sile
pritiska (5-20 MFa) na
51. 125. Uredjaj za difuzno
zavarlvanje

lbJa
zavarivane delove (3) i
sistem za zagrevanje (4).
Pri radu u vakuumu (reda
-3
0,014-0,014.10 m bara)
potrebno je delove zAgre-
jat! do temperature ne§ to
ispod solidus linije i za-
tim uvesti pritisak da bi
nastalo spajanje na nivou
a toma. Ravne SA
odredjenom spa-
jaju se difuzijom utollko

- 232 -
br!e 1 e£ikasnlje ukoliko au navede n! parametri bl!!! optlmalnlm.
Na ovaj se mogu zavariti vatroo tporni teAkoto-
pljl vi 1 aktivnl me tal!, keramika , metal! sa nemetallma , jer daju
spoj eve koji se na drugi ne mogu OBtvariti . Zavarenl spoj
irna k.ao 1 osnovn'l materijal jer se ostvaruje bez toplje-
nja pa nema metalurSkih 1 druglh promena u 1 ZUT-u. Prl menju-
je se uglavnorn za spajanje sitnih delova u ma§l ns t vu , elektroteh-
nlei, a utomobilskoj Industriji, elektronici, avijacljl 1 sl, lzra -
djenlh od Cu, Ti, Ni, Zr, legura AI-Mg , raznlh vrsta
1 niskoleglranih 1 livenog gvo!dja.
Kao g lavnl nedos tatak rno!e se uzeti skup ure djaj 1 o grani-
zavarivanih' delova S ohzirom na malu vakuumsku komo-
ru.
J . 7 INDUKCIONO ZAVARI VANJ o
Ked ovog spajanja metala, toplobe potrebna
za stapanje stranica metala oslobadja se elektroIDagnetnom indukci-
jom pOmcCu struje visoke frekvenclje (HF) . Uredjaji su tako kons-
truisanl da lmaju dva lnduktora, od kojlh jedan slu! i za
predgrevanje, a drugi za zavarivanje. Tako npr. uredjaji za zava-
rivanje cevi (51. 126) pomoeu linijskog induktora, sadr!e genera-
51. 126. indukcionog
zavarivanja
J.8 ZA VARIVANJo VRTLO!NIM LUKOM
tor struje visoxe frekven-
cije HF reda 450 kHz, obuh-
vatni indukcloni primarnl
namotaj (1), valjke za prl-
tlsklvanje (2), magnetno
jezgro (3). Na slici je ta-
kodje prikazan smer zavari-
vanja (4) 1 (5) koji sa
po potrebl Obradjuje sa spo-
Ijne i unutra§nje strane.
Zava rlvanje vrt1o!nlm lukam primenjuje se za spajanje cev1,
cevnih p·r1rubnica za cevi (s1. 127), a u poslednje vrema bllo je
pokuAajL zavarivanja oevi_sa Potro§nja enerqlje potrabna
za zavarivanje vrtlo!nim l.ukom imo81 aka 70' energlje utroiena za

- l33 -
zavarivanje luk uspostavljen u proatoru
(1) 1zmedj u pov=Hna pr1rubnice ( 2 ) 1 cevi (3 ) prevodi se
4 _
2
5
-
5
- -- ----"-
+
S1 . 127 . Eavarivanje
1 uJeom
u kretanje aka
aae cev! pod uticajem mag-
netnog pol ja stvorenog u
n arnotaj 1ma (4). Luk se Bve
brze obr6e dok se ne poja-
vi praten plazme
pod utica j em se rav-
nome rno zagrevaju
prirubnlce i cev!.
U trenutku postl zanja pot-
rebne temperature, delav!
se naglo i
pritiskuju pomo6u
na y uredjaja. Unutra§nji ve-
nae lstisklvanjem
testastog materijala odstra-
njuje s e specijalnim alatom.
Na rnest o s poja dovodi se kroz cev gas -
Ar + CO
2
+ °
2
,
3.9 TE: RMITh-O ZAVARIVAIIJE:
lzvor toplote za ovaj nal:ln zavarl vanja je term.1tna re ak-
cija izmedju ok sida nekih metala i c is t og aluminijuma. Dodatni
materijal se doblja sagorcvanjem termita, tj. mesavi ne oksida ne-
kih me t a l a (Fe' Mg) u prahu i zrnastog aluminijuma. Za zavariva-
nje c elicnih delova primenjuje se oksida i cis-
tog a luminijuma u odnosu 78:22. Termit se stavlja u specijalni
l onac ad vatrostalnog mater1jala, unutra oblolen magnezitom
(MgC03)' Termitna reakcija poCinje tek ako se u nekoj masi ter-
mita dostigne temperatura od 11SOoC. To se posti6i elektri-
lukom ili upaljacem koji se sastoji iz barijumperoksida
(Ha0
2
) i trake magnezijuma. Magnazijum sagoreva prema hemijskoj
jednac ini 2Mg + 02 - 2MgO + 1220kJ, stvaraju6i visoku temperatu-
ru jer s e MgO ne topi niti isparava pa perna razlike izmedju top-
lotne vrednosti i toplote sagorevanja gorive materije Mg.
U masi termita zapaljenoj upaljacem PoCinju hemijske re-
acije :

- 2J4 -
JFeO + 2Al d JFe + AI
2
0
J
+ 01
JFe
J
0
4
+ 8Al 9Fe + 4A120 J + 02
Fe
2
0
3
+ 2Al : 2Fe + A12 0 J + 03
Temperatura u usle d ovih egzotermnlh reakcija, dos -
3000
o
C, tako da se topi i i A1
2
0
3
. Rastopljeno
20 pada na dna lonca , a A1203 kao laks l i splivava na povr-
!linu.
toplote koje se dobijaju prl ovim reakci jama za-
vise od v r ste oksida
1 kg FeO 0,622 kg Fe + 0 , 379 A1Z03 + 29 60 kJ
1 kg Fe)o4 0 , 55 3 kg Fe + 0 , 44 7 A1
2
0) + 3300 kJ
1 kg Fe
2
0
3
0 , 524 kg Fe + 0 , 476 A1
2
0
3
+ 3550 kJ
topl o t e je t o llko ve l ika da s e tona
ras top ljenog me tala mo !e dobiti za 30 s. Term1tno j sme s ! mogu se
dodatl i legi r a j uci e l eIiEnti C, Hn, 51 , Ni, Cr, Mo r adi i z jedna -
c av anj a hemij sko g sastava me tel a s ava i o snovnog rna terijala . Pri
de l ova ad si vog liva termitu se dodaje fero sl1icljum.
Al uminotermitskl se mo g u z avarl v ati i leg ure bakra pomo-
<! u termita kojeg c ine srneea CuO i AI. Termitna reakcija t ece pre-
ma jednac ini
Ra zllkuju se dVa vida termitnog zavari v anja:
termitno zavarivanje toplj e njem, 1
- term±tno zavarlvanje prltlskom.
Te r mitno z Qva r i v anje topljenjem (e1. 12 8) primenjuje se
za nastav1janje tramvajskih i vratl1a, osovlna,
postolja ma9ina i delova. Najpre se ivice (5) po-
stave na rasto janje a = o,7sVA, mm, gde je A presek de-
l a u mm
2
, a potom se nAsta1i ispunl voskam. lspu-
njena voskom predstavlja oko kojeg se postavlja kutija
(kalupnik) i nabija pesak (al. 128). U toku izrade livac -
keg kalupa (3) treba predvidet i ulivni siatem. , hranitelj kao i
kanal za zAgrevan.je (4). z avr§enog kalupovanj a , ga&nl pla-
men iz lampe za lemljenje usme ra va s e x.roz otvor (4), top! se
vo§ tani model 1 predgrevaj u i vice o s novnog materijala. Kada se
Istopljenl vosak lacedi, kanal (4) se zatv ara gllnenlm po-
z a t varac (Z) na dnu lones (1) i tec no istice u ulivnu

- 2 35 -
kalupa . !el ezo izl l veno u kal upnu isp un java
pros tor lzme dju i vlea zava rivanih delava 1 istovremeno i h de l imi -
Fe
2
1
A- A
, ....
. . " . . ." .•....•... : ...... : ..•••••. ' .•. .. .
.. ::. '.: : ::, .;",;' "':-. ' .' . 4
S1. 128 . Termitno z avarivanje t opljenjem
topi, taka da s e stapanjem i formira s av, Kada
se delavi ohlade, kalup treba razbiti 1 odse6i za-
os talo u ulivnom sistemu 1 hranltelju.
Glavna odlika ovog naeina spajanja je s to se dobija s av
bez za os t a lih {sops tvenih} napona, pa nije potrebna naknadna ter-
mi cka ob r a da . Oprema za za varivanje je jednostavna i lako pokret-
na t aka da se ko ristltl i na terenu, gde se ne mogu pr1meni-
ti drug! pos tupcl zavarivanja.
Te rmit no zavarivan j e
zavarivan j a §lna , s tapova,

pr i t iBkom (s1. 129) pr1menjuje se za
cevi. Priprerna ze1eza i izra-
J
\ -=;t ....
,l(a Lu pnik
Prs t e71
Sl. 129 . Termitno z avarivanj e pritiskom

- 236 -
da kalupa slil: na je kao 1 za term.1tno z avarlvanje topljenjem.
Raz llka je u posebnom uredjaju 28 prltlskl van je zava -
r ivanih delova i i z l ivan ja tec no g metals 1 z lonca. Nepo-
sredne oaka n reakcij e , tecno felezo l1i celik padaj u na
l on ea , a laksa t r oska (AI
2
0 ] ) ispli vava n avi Ae . Nagln j anjem
lonca (51 . 129) , u kalupnu s e najpre l z 11va troska a
za tim t e e a n me t.al . Tros ka pre:-:. rl va i vice zavar! vanlh delova ,
sprecava njihova s tapanje sa livom, a li Ih zagreva do ve oma vlso-
k ih t emperatura i prevod1 U s tan je plastlc n ostl. Medjusobnlrn pri-
tisklvan j em de l ava , npr. zavoj nom p resom, formira s e c vrst spoj ,
a troska i de c tec n og me tala 5e lstiskuju obrazuju6i venae, P09-
I e hladj e nj a uklan j a s e ka l up ni k , a krti venae se r azbij a cekicem
i b rusi.
3 . 1 0 ZAVARIVAIIJ E: E:KSPWZ IJOM
Ovaj metod se zasni va n a spajanju pod dejstvom dinamicKog
pritiska s evorenog lokalnom eksploz1jom odgovarajuceg rnaterijala.
Zava ri vanj e ekspl ozijom primenjuje se za spajanje 1 izradu dvo s-
lo j nih Dvos lojni preseel primenjuj u se ne sarno za raYne
delove kao su limovi vee i za eevi i rezervoare. Zavarivanje
eksplozijom omogucuje da se medjusobno spoje razlic lti metali, pa
i me tal i sa nerne tal 1ma .
Uglavnom se zavarlvanje eksplozijom primenjuje u hemijs-
koj industriji za oblaganje (plaklranje) rezervoara od
ugljenicnih celika, niklom ili titanom.
Razlikuju se dye vrste zavarivanja eksplozijom: a) posre-
dnlm delovanjem eksploziva i b) direktnim delovanjern eksploziva.
U sluc aju posrednog delovanja, eksplozlvno sredstvo se
postavlja izvan povr§ina spajanja. oslobodjena eksplozl-
jom prenosi se kroz neku materljalnu sredinu Kao §to su voda,
ulje 111 vazduh. Metod je veoma sllc an eksplozlvnom oblikovanju
lima dubokim izvlacenje m. Posrednim delovanjem eksplozivnog
sredstva mogu se istovremeno 11movi oblikovati i zavarlvati, Ito
Be pr1menjuje u raketnoj tehnici, avijaciji, u proizvodnji rezer-
voara, cevi 1 dr. Prine1p metoda prikazan je na prirneru izrade re-
zervoara (51. 130a). Na ovoj slie1 brojcani simbol!
l-vodu, prsten, 3-eksplozivno sredstvo, 4-za§t1tn1
11m, 5-osnovni lLm, 6 kalup, 7-otvor za vazduh i 8-cilindar.

- 137 -
] 2
i-
I
A
a.
b.
Sl . 130 . Zavarivanje eksplozijom: a) posredno,
0) d ire ktno
.... : .........
U slucaju dlrektnog delovanja, eksplozivno sreds t vo (2)
na(sl. 130.b) postavlja se na zastitni lim (4) koji je postavljen
pod uglom a u ounosu na postolje (6) i osnovni lim (5). Uglavnom
5e primenjuje heksogen C
6
H
6
0
6
N
6
, jeda'! od ih eksp10ziva
koj i se pali detonatorom (1 51. 130b.). Radi smanjenja dejstva
eksplozivne 511e, na gornji 11m postavlja se p r igusivac (3 s1 .
130b). Prlgus ni sloj biti guma, vestacka materlja ili metal.
Paljenje poc inje u tac ki A po celoj H rini lioa. Detonantni talas
5e s iri brzlnom 3UOO do 9000 mls s to daje ogrornan pritisak na
gornj i lim (oko 130.10
3
bara) i brzinu udara od nekoliko stotina
metara u sekundi s to je blisko brzlni metka vatrenog oru!ja. U
7..On1 udara zavari vanih delova, omeksani materijal tece alie no te-
s liva 5e u jednu celinu i ocvrscivanjem obrazuje cvrst
spoj .
Uredjaj za zavarivanje eksplozijom je jednostavan i jvetin .
Hj e govi osnovni delovi jesu: masivna podlo! na pribo r za
postavljan je limova, eksplo2ivno sredstvo i detonator. Za posred-
no delovanje eksplozije potreban je jo§ poseban rezervoar napunjen
vodom. Proces se odigrava na otvorenom prostoru pa su neophodne
zas titne mere radi obezbedjenja okolne sredine.
J. n HLADNO ZAVARI VANJE
Ovaj metod zavarivanja zasniva se na deforrnisa-
nju izazvanom lli silom na mestu spoja.
je u tome da se atom.1, deform1sanjem, dovedu na

- 238 -
rastojanje kao U osnovnom materijalu.
N'a hladno Be mogu izvesti tat:kastl , §avni 1
suceoni spoj evi od istih 1 11 materi jala. Suceono se
mogu zavarivati ne sarno delay! preseka ve6 1 pravougaonog .
Najbo1je se h1adno zavaruju a1uminijum i bakar j e r
imaju nisku granicu tecenja .
Za zavarivanje na hladno nije potrebno zagrevanje delova
koji se zavaruju sarno ve1iki pritisak reda 300 - 600 MFa , koji
izaziva velike plastlcne deformacij e. Pod delovanjem vl sokog pri-
tl ska nastati tecenje neki h metala (AI, Pb , eu, Nt) i prl
sobnoj temperaturi, §to j e uz clste dodirne povr§lne neophodan
uslov za h l adno zavarl vanje. Tecenje metala mora da se odvija
podeone povrsine, 1ma za pos l edicu r azaranje 1 drobljenje po-
vrsinsklh slojeva aba dela . Na dodirnlm mest1ma stvaraju se nevi
slojev1 na me t al no cistim povr §1nama , nastaje preme § tange i1i
atoma me tal a delova koj1 se spajaju, §to naj zad dovod1
do zavarivanja .
Sus t ina precesa hladnog zavarivanja ovde se daje na prime-
ru h1adnog zavar1vanj a (51. 131 ) . Limov1 (1) sa dobro
2
o.
b.
$1. 131. H1adno zavarivanje (a) i prasek
zavarene (b)
dodirnim povr§inama stavljaju se izmedju
(2), vrh (3) mote biti ili krstasti. se mogu
zavarivati limovi debljine 2 do 15 rom, dejstvom pritiska 300-600
NPa. G1avni parametar je stepen deformisanja metala f - s/2s,
gde je s - debljina jednog lima a s1 - debljina spoje-
nih limova. Za aluminijum je f - 0,60 a za bakar f - 0,14.
Mana ovog postupka zavarivanja je deformacija na
mestu spajanja i potreba za preaamA velika snage rad! ostvariva-
nja tra!enih pritisaka.

- 239 -
J . 12 KOVA tKO ZAVARIVANJE
zavarivanje je najstarlji spajanja metala,
pozna t od prvih dana prerade metala. Oelav! koje treba zava-
rltl zagrevaju se vatrom 111 u pe6i do crvenoq usljanja,
1 zatim se c ek16em iskivaju na naxovnju. Proces zavarivanja se
sastoji iz slede6ih etapa: pripreme delova za zavarivanje,
zagrevanjado odredjene temperature i odstranjivanja kovarine 1 0)(-
sida , zavarivanja jakim dinamitkim prltlskorn, i, iskivanja naken
zavarlvanja.
Ivlce zavarivanih delava treba pripremiti taka da se dobi-
je veca dodirna (sl.

;;; III I mlll) I
E
132). Na tim mestima osnovni materi-
jal treba zagrejati do temperature
vise ad temperature kovanja, a iapod
temperature topljenja. Pri kovackom
zavarivanju niskougljenlcnLh cellka
ta temperatura lznosl aka 1300
0
C 1
adgavara belom usijanju. Kovarlna se
adstranjuje prevlacenjem ivlca preko
drveta, a aksldi pomoeu topltelja. To-
pltelji za kovacko zavarlvanje: kva-
renl pesak (S10
2
l ill boraks (natrl-
S1.132 . Kovacko zavari vanje jumtetrabarat Na
2
B
4
0
7
.10H
2
0),
raju okslde 1 1m temperatu-
re topljenja. U krajnjem rezultatu osnovnl roaterijal prelazl u cvr-
sto stanje, dok oksld1 pre1aze u tecna stanje. Jakim i cestlm uza-
stopnlm udarelma cek1ca, bl10 rucno 11i mehanlckl, istiskuju se
oksldi 1 samim tim Be clste nalegle Atomi clstih metal-
nlh se na medjuatomno rastojanje, pa medju-
mo lekularne Bile izazivaju spajanje delova u jednu celinu.
Kovacko zavarlvanje je tlm 1 sigurnlje §to je manje
primesa u zavarivanlm delovima. Zavarljivost se pogor§ava sa pa-
rastom C, Cu, Cr, s.
J. 1 J ARK- ATOM ZA VARIVANJE
Princip ark-atom zavarlvanja dat je na 51. 133. Izmedju
dYe volframske elektrode odrlava se luk u atmosferi
vodonilta. Prl vlsokoj temperaturl elektrlcn09 luka nastaje diso-
\

- 240 -
h?

51 . 133 . Ark-atom zavarl v an je
c lj aclja ( r azl agan je) mo lekula
vodonlka n a atomni vodonik H.
Ta reakc i ja j e tj.
se o d uz ima toplota. Na
odreoj e nom r a s toj anju o d elekt -
rit nog luka , a u blizini zava-
rivanih l. vlca, a tomi vodon i k a
uda raju u hladniji osno vnl mate-
rijal pa n as taje r e akclja s upro-
t na od p r t:: th odne t j . s j edinj a-
vanje a t oma vo don l ka H u mol eku-
I e H
2
. Ova r e ak cija je egzote r m-
na , tj . p r a6e n a je o s l o b a d janjem
topl ote . Prema t ome , a t omi vodo-
nika , spaj ajuc l se u mol ekule odaj u top lotu o duzet u
l uku i pre daj u j e as navnom ma teri j a l u na mest u zavarivan j a . Doda-
tna topl ote osloba d j a se i oksldaci j o m, tj. s ago r evan j e m
vodonlka prl nj egovom s j edlnjavanju sa klseonlkom 1z o kolnog vaz-
d uha .
Velika top lote koja se o slobad j a u zo n! luka , za-
s t r u janj em vo d onika , topi doda tni mate ri jal i i vice 05-
novnog materijala. Zahvaljuju6 i r edukuju6em de l ovanj u vodonika ne
nas t aje sagore van je s as t oj aka o s no vnog ma t e rij a l a , pa i z vedeni
nema ju oks idne
U procesu ark -atom zavari vanja vodonik p osreduje u preno-
topl ote i z luka n a osno vni mater ljal, § tltl
metal o d: k l s eonika , azota i sago r evanj a s a s tojaka osnovnog
me tal a ; i , n a kra j u , vo l f r amsku e l ek tro du od oksidacije i
p r e te ranog opte recen ja .
Ark- atom zavari vanj e se primenj u je u onim
kada d r ugi me tddi ne da ju t r a!ene rezultate . Pr imen j u j e s e za
zavari van je n a p rslih a lata o d leglrani h za zavarivanje
nerdjajuc i h i vatr oo tpornih i za z a va ri vanje alumi nijuma
i n jego vih l e gura . s e a rk-a tom z a var ivanje koristi za spa-
janj e tankih limova o d l e giranih p revljanjem i viea bez
doda tnog mater1j a la.
Zavari vanj e ark-a t om pos tupkom mo! e se primenltl sarno za
de l ove debl j1na ne pre laz1 5 rom. L1mov1 deblj1ne do 1,5 mm
zavaruju se bez p ripreme, form1ranjem tzv. spo ja, do k s e
1 v1ce delova deblj1h od s 3 mm zako§ava ju pod uglom 70-80
0
1
z a va ruju dodatn1m mater1 j alo m u obl1k u ! 1 ce

- 241 -
Natpritisak vodonika treba da bude 0,2-0 ,3 bara.
Tanki delay! zavaruju se tzv . tihim lukom, koji nakan UB-
postavljanj a pod vlsoklm napanorn da se 1 pri naponu
izmedju elektroda od 20 -40V. Deblji delovi se zavaruju pri vi§im
naponlma , npr. 60 -100 V .
U odredj enim umeSLo vodonika koristl se diso-
ci ran i amoni j ak , ko ji daje bolje uslove bezbednosti prl radu,
zrulteva manjl napan na elektrodama za uspostav ljanje
luka, all izaziv a ne § to vece troSenje volframsklh elektroda.
Osnovna mana a rk-atom metoda j e vlsoka cena opreme 1 teA-
koee p ri uspostavljan ju luka,koji nastaje tek pri naponu oko
300V . Osim t oga vodonik, kao gori vi gas, uvek stvara opasnost
od eksplozlje.
4 TERI".ICKO SECENJE METALA
Metaln! delavi namenjeni z a dalju prera du mogu se secl
mehanicki ili t ermicki . Za koriste se nozevl,
makaze i testere. sec enje zasniva se na sa-
gorevanj u ili topljenju osnovnog materijala. Izbor nacina secenja
zavisi ad vrste materijala, tac nostl abrade ivica i eko-
nomskih pokazatelja.
U slucaJevima kada se traz i velika tacnost secenja ivica,
danas se kori s te mehanicke testere. Prirnenom drugih vidova meha-
materijal se gnjec i i deformise sto stvar a ner av-
nine, a ponekad i praline u blizini Ivica e Gnjecenje je naroei-
to pri secenju celika poviSenih ..,hanickih osobina , jer ta
mes t a mog u biti koncen tratori napona u izvedenoj kons trukciji. I z
ovlh i naroe i to ekonomskih razloga tarmicko sec enje
aekim Inciustrijskim granama ,
metala je po-
kao sto je stalo nezarnenljivo u
npr. brodogradnja . U tehnici se primenjuju sledete vrste terrnic-
kog sec enja metala: gasno , elektrolucno, plazmom, laserom e l ektro-
nskim snoporn, eksplozivam (traxom eksplo zi va, naponskim tal asima) .
Od navedenib postupaka dalje se opisuju samo metodi sec e -
nja koji se najvi§e prLmenjuj u u pripremnLm radovlma za izradu za-
vare nih konstrukcija.

- 242 -
4 . 1 GASNO- PLAMENO SEtENJE
lako qas no zavarivan j e Bve vl §e ustupa meat o
jim pos tupci ma i e lekt roo tpors kog z avarl vanj a , 908-
no je i dalje j e dna o d osnovnih tehno10g1 ja
--
p ri pre radi limova . gasnim go rionicima
jeste osnovni vid prlpreme i vica delova za zava rl vanje ,
a i za obradu. Od ukupne kl s e oni ka u
tehnlci zavar lvanj a 90 % otpada za metala.
Osnova z a gAsno j e otkrite f r ancuskog
La voa zl jea (Lavoisier), 1775. god., da ! lca s a goreva u te-
ki seoniku.
Na povr §ini s e i pri sobnoj temperaturl stvar aju ok-
s id! (rdja), a sa povl §enjem t e mpe rature raste brzina oksi-
daclje . ad odredjene tempe nature s agorev anj a , sogoreva
u a tmosferi kiseonlka.
Temperatura sagorevanja celika jeste temperatura
pri kojoj sagorevanje. Ona zavisi od s adr! aja ugljenika u
( sl. 134) i za gvo! dje iznosi 1050
0
C a za koji
\
.1
15J9 - -- - - - 4 T;;m eracura topljenj a
1500 I
__ _ __ _ Tempe r at ura Ba gor ctJ an .ia
I - 1400
1400 ------ - --- -- 1375
--- --- --1-- - 1 • -:t:.-
1325
-1
1 300 - - - -- -1- --- .-I--, - t - "'r"<.,J 270
-- 1250---1 - --
I I I I I
I I Q I I I
1100 I : ""I§ ,.JS I I I
I I I I
1050 I I I I
I
1 000 25
o .
1, 0
51. 134 . Uticaj %C na temperature sagorevanja 1 top1jenja

sadrH 0, 25 %C oko 1250
0
C. U s tvari, gasno se mogu sel1i samo
za koje je temperatura ni f a od temperature topljenja.
Teorijskl je ta graniee 2\ , a l,6 \ C.
Za vreme 1 pro fila toplota oslobo-
djena pri s agorevanju nije dovo1jna za odr!avanje tempera-
ture s agoravanj a, jar nastaju znatni gubici provodjenjem toplote
1 I z tog r azloga se pom06u gorlonlka za 0810-

- 243 -
badja oko 1/ 3 toplote potrebne za temperatu-
re sagorevanja, dok se 2 / 3 toplote dobija sagorevanjem metala .
Proces gasno-plamenog seaenja se mo! e ra§alanitl na faze :
- zagrevanja zone do temperature sagorevanja aelikAJ
- sagorevanja aelika u struji a L-;tog kiseonlka 1 stvaranja
oxslda FeO, Fe
2
0) 1 Fe
3
04;
- izduvavanja lstopl j enlh oksida (1 u njima rastvorenog gvo-
!dja aka 20 %Fe) ml aza klseonika.
U 5u§tini se secenj e kiseonikom i Ii oksiacetl1ensko secenje
sastoji u brzorn sagorevanju metala u atmosferi k iseonika i lzduva-
vanju nastalih oksida.
Sagorevanje nastaje prerna hemijsklm reakcijama:
2Fe + 02 = 2FeO + 537,5 k J
4Fe + 302 = 2Fe
2
0
3
+ 1651,5 kJ
3Fe + 202 = Fe
3
0
4
+ 1128,6 kJ .
Stabl1an oks id je Fe
3
0
4
jer ne daljem razlaganju,dok se
Fe
2
0
3
i FeD preroa reakciji
6Fe
2
0
3
= 4Fe
3
0
4
+ 02 + 377,8 kJ
4FeO = Fe
3
0
4
+ Fe.
Gasno secenje metala je mogute samo aka aU ispunjena s1e-
deca tri us 1 ova :
Uslov 1: Tempe r atura sagorevanja metala u kiseoniku mora
biti od njegove t emperature topljenja.
UB Lou 2: Temperatura topljenja oksida metala mora biti
ili najvi§e jednaka temperaturi topljenja metala.
Ustov 3 : Toplota sagorevanja metal a treba da bude §to
veca, a njegova toplotna provodnost manja.
Od najvi§e primenjivanih metala jedino ispunjava na-
vedene us love , i to prl sadrzaju leglrajuclh elemena-
tao Ot uda proizilazi da se gasno mogu se6i sarno uglje-
i niskolegirani
Temperatura topljenja i.nosi 1480
0
C
a temperatura topljen ja oksida 1370
o
C, §to da je mo-
njihovo Temperatura topljenja aluminijuma je
657
o
C, dok se oksid A1203 topi tek prl 2050
o
C. Istopljeni alumini-
j um se oksld1Ae 1 prelazi u stanje,§to onemogucava da
se s t ruj om k iseonika udalji sa mesta je i sa bak-
rom koji se topi pri 1083
0
C, a CuO pri 1336
o
C, §to nemogu6im
,

- 244 -
gasno rezanje bakra. Osim toga bakar 1. aluminijum au doOri provo-
dnici toplote §to ote!ava lokal1zaciju toplote , a t lme 1
Pr i se ad zagrevanja iviea do temperature
saqarevanja , a zatiro 5e kiseonik za U da
5e je poclnje ad s redine I1mova potrebno je najpre na tom me -
stu napraviti otvor . reza zavisi ad usnika g orlo-
nika i orijentaclono se uzima
5:; 1,5 d
gde je: 5 - §lrina reza u mm, d - usnika za u mm.
Brz lna uglavnom zavlsl od klseonlka (99 -
97%) 1. njegovog prltiska. Pritisak klseonika bira se u zavisnosti
ad debljlne osnovnog materijala. Prib l i!no Be na tprltisak klseo-
nlka lzratunati p rema izrazu
2 5
p (0 ,71 + s) . s. 10. Pa
gde je:p - nacpritisak kiseonika u Pa, a 5 - debljina lima u rom.
Iako na brzinu set en ja znatno utite hemijskl sastav osnov -
nog materijala, v reme se pribli ! no odreditl na osno-
vu deb ljine l1mo va
Ts = 2,8 + 0 ,064 5
gde je Ts - vreme 1 m metala u min, a s - debljlna osnov-
nog materijala u mm.
Prl secenju koj1 iznad O,35\C 111 sa druglm
sastavom l eglraj u6 1h e lemenata kojl pove6avaju zakaljivost potre-
bno je predgreyanje . Potrebna temperat ura predgrevanja Tp,(oC)
1 uslovl hl adjenja poale dati su u zav isnosti od CE u
labl1cl 22 .
Tabllca l2 . Temperatur a predgrevanja prl
CE % Tp Hladjenje C % Tp Hladjenje
lie od 0 35 10-30
vazduhu
0, 40- 0,50 100- 200
na vazdubu
,35-0 ,70
na
30 - 100 0,50-0,60 200-300
-
CI Mo
Cr+V + Mn +
Nl
v Ue od 350 - 50 0 u pe61 ICE= C+,-+
--S T IT
o 60
Pored acetilena , jevtlnlje je korlsti ti meliavinu p r opan-
butana, gradski 111 zemnl gas. Odim ovih gaso va, za se
kOristl 1 vodonlk lako je skupljl od acetilena. Vodonik se prl-
menjuje za pod vodom na d ublnl ve60j o d 10 m.

- 245 -
Sirina zone hemijskih promena pri gasnom je u
qranicarna 0 ,1-0, 3 mm. Kao rezultat sagorevanja !eleza ad
ug1jenika ta zona je bogatija ug1jenikom, a pr1 maloj ki-
seonika zbog prlsustva azota nastaj u nltridi.
Zona strukturnih promena je znatno ve6a 1 1zn091 1-3 mm.
Najva zni ji dec uredjaja za gasno je gorlonik, she-
matski prikazan na s1. 135. Osnovna je razlika izmedju gorlonika
za zavarivanje 1 u tome stc gorlonik za 1ma pose-
bni usnik - mlaznicu za dovodjenje klseonika.
W
/ 4\ II
/III II/\\\:
/ /111 111 . .'
/
Rez
51. 135 . 5hema gasnog
Prema tehnicl lzvodjenja, raz-
likuju se poluautomatsko i
automatsko U malim 1 sre-
dnjirn preduze6ima najvi§e se kori-
sti poluautomatsko je
sa pokazatelja
neopravdano uves ti potpunu automa-
tizaciju. Poluautomatsko
se od1ikuje time sto se jedna ope-
racija lzvodl npr. vodje-
nje automata po liniji se¢enja.
Po1uautomatskirn se¢enjern dobija se
ve6a ta¢nost i ravnije povr§ine
nego pri rucnom secenju.
Pored prirnenjuje se, za de10ve lstog
ob1ika i ma le deb1jine, se¢enje u paketima. Proces
nih limova u paketlma zasniva se na tome da se limovi u pa-
ket 1 iseku jednim prolazom. Za v reme secenja limovi moraju cvrsto
medj usobno nalegati, §to se primenom odgovarajucih stezaca.
Na jboljl rezu1tati se postizu pri poluautornatskorn ili automatskorn
paketa od 10 do 50 lirnova pojedina¢ne debljine 1,5 do 8
mrn, ili ukupne debljine 75 do 100 rnm.
uredjaja za gas no propisuje
otvora za zaqrevanje i secenje, pritisak klseonika za zagrevanje
i pritisak ecetilena i brzinu se¢enja u zavisnosti od
debljine osnovnog rnaterijala. Ponekad se deje i potro§nja gasova
1. s irina reza.
Pri rucnom sec enju je da se stalne rastoja-
nje izmedju vrha gorionika i osnovnog materijala od 2-4 rom. Ako
je rastojanje manje tope se se¢ene ivice i gasi se plamen, a pri
vecem rastojanju plamen zahvata vazduh i unoal qa u zonu sece-
nja. Na taj na¢in se klseonik me§a sa azotom §to §tetno deluje oa

- 246 -
lvlce materijala. Zbog t oga S8 za gorion.lk
postavlja na koji obezbedjuju konstantno rastojanje lz-
medju usnika gorlonika 1 dela koji se sete.
U prlnclpu se liveno gvo1dje ne rno1e gAsnl m plamenom,
jer mu je n11a temperatura topljenja od temperature sagorevanja
1 temperature topljenja Fe-oksida. I pored toga, pr lmenom nisKo-
f lca koje se tope gasnim plamenom je
live nog gvo!dja. Topljenjem !lca i live-
nog gvo1dja stvara se na mestu legura koja lspunjava us-
love potrebne za gasno
4. 2 ELEKTROLUCNO SECENJE
Osnovna razllka U odnosu na gasno je § to se e1e-
po.tupcima metali razdvajaju topljenjem. Delove kojl
se seku treba taka postavitl da se omogu61 lstlcanje tecnog me-
tala dejstvom sile zemljlne te1e. Za elektrolucno secenje se prl-
menjuju metalne 1 ugljene elektrode. Treba s tim da .u
nakon secenja ugljenlm ivice osnovnog materljala ja-
ko naugljenisane i zakaljene, §to veorna naknadnu mehanll:-
ku obradu. Osirn toga, sel:enjem ugljenom elektrodom dobljaju se
grube ivice, pa se na taj Beku samo otpadnl materljal1.
Zbog toga se lzradjuju posebne metalne elektrode koje
slufe sarno za 1 flebljenje metala. se elektrode
vezuju za minus pol lzvora jednosmerne struje, jer se time postl-
fe ve6a konoentraclja toplote na osnovnom materljalu. Metalnlm
elektrodama je 1 !lebltl vlsokole-
glrane slv1 11v, aluminljum 1 njegove legure.
Za prlmenjuju se oblo!ene e1-
ektrode, se omoguduje uno§enje elektrode u rez bez opasnos-
ti od kratkog spoja. Pored jednosmerne se primenjiva-
t1 1
U grupu po.tupaka rezanja metala spada 1
t' ltlktroluano Btl3enjs ki s6oni kom . Ovde se korlstl cev8ata elektro-
6a kroz koju struji klseonik sa zadatkom da poape!l ok-
sidacljom 1 odno§enjem lstopljenog metala.
povrAine au manje hrapave nego pri
metalnom i ugljenom elektrodom, all grublje nego prl ga8-
nom Pr1.manom jednoBmerne struje direktne po1arnostl, me-
je !<oleme 1 metals srednjih debljina u bilo

- 247 -
kom lsto se ovaj metod prlmenjuje veoma uspeAno za
setenje pod vodom.
Kod ! l ebljenja se
tada s e postupak nazlva
umesto klseonlka prlmenitl vazduh,
e l ekt r o ludno vazdulno l l e bl j enje. Elekt-
POde s u ugljene sa bakarnim radi bolje provo-
dljlvostl. Ugljena elektroda se najpre postavlja pod uglom od 50
0
prema predmeta, a zatim se dovodl vazduh pod prltlskom
1 us posta vlja luk. Posle uspostavljanja luka, vrh elek-
trode treba odmah zagnjurltl u deo kojl se z lebl . Na taj se
vaz duh odblja od kratera i odnosl metal. Elek-
uglavnom se primenjuje za otklanja-
nje na zav arenim §avovlroa 1 za povr§1na
odllvaka.
plazmom predstavlja najnov1je
zas novano na topljenju metala koji se seku. Mlaz plazme za se-
t enje odlikuje se visokom temperaturom u luku
ako 20.000
0
C) i velikom brzinom reda 300 mls. Visoki
energetski potencijal luka dobija se primenom meAa-
vine od 65%Ar i 35%H
2
1 jednosmerne struje dlrektne polarnost1.
Osim alum1nljuma, bakra, l1veno g gvozdja 1 -
ovako se mogu se6i 1 materljall kojl ne provode stru-
ju. U tom primenjuje se posebna konstrukcija gorionika u
kojoj se negatlvan pol lzvora jednosmerne struje povezuje za ok-
lop gorionlka . Ta vrsta plamen1ka daje tzv. luk, za
razllku od luka pri elektro provodljivih
materljala.
Zbog jakih lsparenja metala i jonlzaclje okolnog vazduha,
potrebno je ventilator1ma proverravati prostorlje u kojl-
ma se sece 111 zavaruje plazmom.
5 ZAVARIVANJE I POD VODQM
Potrebe lzrade i opravki uredjaja 1 opreme morskih platfor-
m!, cevovoda, pumpi za vadjenje 1 transport nafte uslovljavaju
radove ne same na suvom ve6 1 pod vodom od nekol1ko metara do 300
m, Ato je nesumnjlvo povezano sa odgovaraju6im teAk06ama vezanlm
za vlaoke prltlake,vodena strujanja, slabu vldljlvost 1 ota!anu
pokret1jivost i druge I pored svega ovi ra-
dovi se ipak izvode sa viAe 11i manje uspeha, zanvaljuju6i primen1
1 tehnologija zavarivanja. Vreme lzvodje-

- 248 -
nja rado va pod vodom je pa s u stoga 1 cene ve6e
U odnosu na radove na zemlji , a l i su ipak ovl r adovl tehno- eko nom-
ski opravdanl posebno kad opravki . Prl tome s e kva-
litet, uz posebne mere za otklanjanje nekih uz r oka gre§ aka .
Me tod! 1 tehnologija i zvodjenja s avova pod vodom se svode
na mokr o 1 suvo zavarivanje, zavisno od toga da Ii se izvode u
samo j vodi iIi u specijalnim komo r ama - kesonima .
Ove tehnike lmaju Bve vecu primenu jer se Instalacije koje
atalna rade pod vodom (za ekspl oataci ju nafte , mineralnih sirovl-
n a i sl. l l z10zene velikim optere6enjima i hemijski aktivnirn sre-
dinama (dejstvu morske vode ). Zbog toga su opravke znatn o c e§ce
nego za instalacije koje rade n a zemlji.
U kracem osvrtu na mogu6e zavarivacke radove pod vodom raz-
motrite se zavarivanje 1 me tala pod vodom.
Ii . l GASNO- PLAMENO ZA VARIVANJ E I SE(!ENJ f: POD VODOM
I pri primeni ovog izvodjenja radova
osnovnl princlp oslobadjanja toplote na.. mestu rada -jeste sagore -
vanje gorivih gasov a u tehnic ki cis t om kiseoniku. Klasicni plame-
nlci za gasno zavarivanje i secenje ne mogu se keristitl za rad
pod vodom, pa se u?utrebljavaj u posebno konstruisani gorlonlcl .
Za radove pod vodom koriste se gorivi gasovi cije se osobi-
ne u manjoj ili vecoj m_eri menjaj u pod dejstvom pri tiska vode .
Stoga se acetilen ne rno!e upotrebljavati za izvodjenje radova na
dubini vecoj od 10 - 15 m,jer s e acctilen razlafe na C
2
i H2 pri
prltisku > 1 - 1,5 b .• Stega ve6u primenu ima vodonik.
Takodje se dos t a koriste tecna goriva: benzin, benzol, ben-
zol - alkahol i dr., koji se u specijalnim gorionicima prelaze u
gasovlto stanje i u tom obliku sagorevaju.
pod vodom se pre s vega koristi za
materijale koji lako dok se ne mogu seci obojeni
metali i visokolegirani celici.
Optimalna debljina materijala je 10-40 rom, pri c emu je ta-
nje delove rezati zbog brzeg hladjenja vedem ste tem-
peraturu rretala l sped njeg ove temperature sagorevanja. Za deblje
delove cak i do 300 rom se primenjuje vodonic no-kiseonicno
rezanje, ali se tra1i i veca strucnost izvodjaca. Slicno kao i
pri seeenju na Buvero, najpre se metal zagreva do njegove tempera-
ture sagorevanja, a potom devodl kiseonik u kome metal 6a90-

- 249 -
reva. Pri tome au razradjena dva asnovna tlpa gasnlh gorlonlka:
kod jednih za§tltnl oko plamena stvaraju sagorell gasovl ,
• kod plamen se komprimovanog vazduha.
Tehnika 1 kontrola rada su kao i nB suvom, s tim
§to se pre pod vodom prltlsak gasova na ne§to
vl§e vrednosti . Pri radu u kornorama , plamen se pall na povr §lni
da s e nagomi l avanje gorlvog gasa u komori 1 eventualna ek-
splozlj a . Za radove pod vo dom uglavnom se koristi a 1
izuzetno zavarivanje.
5. 2 ELEKTROLUtNO ZAVARI VA NJE I SECENJE POD VODOH
Elektrlcni luk se lako uspostavlja 1 odrzava i u vodi koja
se razlafe 1 obrazuje stabllnl mehur pare oko stuba luka. Mehur
je ispunjen vodonlkom, a gasa u obllku sltnlh mehur16a od-
lazl ka
Od navedenlh podtupaka elektrolucnog zavarlvanja
se koristl a nalaze primenu i u zaititl
gasova kao i zavarivanje plazrnom.
Prl REL zavarlvanju pod vodom lsparenja metala i sastojaka
obloge kondenzuju se 1 sa vodom obrazuju koloidne rastvore (tamne
bojel §tu otezava vidljivost na mestu izvodjenja radova . Elektric-
n! luk top! metal vrlo lntenzlvno 1 osnovnl uslov za stabllno
odrzavanje je debela obloga spolja premazom nepropust-
Ijlvim za vodu. Ovi premazi all U oanovi rastvor celoloida . u ace-
tonu, a takodje nitrolakovi, rastvor bitumena u kerozlnu, dok sa-
stav obloge moze bltl lstl kao kod ablcnlh elektroda, 111 znatno
prostijl, npr. 17\Tl02' 36,\ feromangana, 17\ talka 1 30\CaF
2
.•
elektroda su 2, 4, 5 1 6 mm, a duzlna do 350 mm
s tim §to je struj",· ve6a za 50-60A po 1 mm elekt-
rode u odnosu na zavarivanje na suvom, a napon veei za 5-6 v.
Zavarenl §av dobljen REL postupkom u mokroj sredinl lma
sltnozrnastu strukturu zbog vellke brzine hladjenje 1 oCvr§6ava-
nja, §to u posebnlm u zonl uticaja toplote dovodl do
pojave martenzlta 1 ukljucaka troske, gasnih mehurova 1 prsllna.
Prlsustvo azota je neznatno, all je zato sadrzaj vodonlka vellkl.
U elektrolutnog pod vodom prlmenjuju se
specljalne cevaste el"ektrode kroz koje se dovodi klseonlk cija je
uloga de doprinese sagorevanju i lzduvavanju metala sa mesta sece-
n1a.

- 250 -
Osi m me t a lnlh e l extro da koriste se 1 ugljene 1
ko j e daju rez , man j e s e ali au brzlne manje ,
a stru ja (za e l ektrode I '" 300A) . elekt -
r odama mogu se metal! debljine do 40 mm, a posebnom tehnlkom
(pot ezan j a ad gor e -nadole) i do 60 rom. Me t al1 koji ne sagorevaju
u klseon iku seku se topljen jem i i zduvavanje m.
Za s e t en je p o d vodom ug l a vnom se prlmenj uje jednos me rna
struj a pravog pol a r lteta , a e l ektrode kao i BV! provodnicl
moraj u biti izol ovani . Na n jemu s e nalazl r egul ator prltlska kise-
anika 1 za str u j u zava r i vanj a .
5. J OSTAL I POSTUPCI SEtENJA POD VODOM
Ostal1 pos tupc i za zavarivaake r adove pod vodom lzvode se
na s lic ni m p r i nci pima kao 1 n a suvom sa odredjenim speclflcnos-
tima i maze se s mat rati da 5U u fazi razvoja. Taka, npr. McrG
aecen je sa rnla zom vode za sada je u fazi eksperimentalnog istra-
i s vodi 5e na secenje rastapanjem metala i lzbacivanjem
tog rastopa pomoeu ubrizganog vodenog mlaza. Da bi se metal ra-
stopio po trebne au vrlo jake struje do 1200A, a napon ostaje
20-30 V.
Secenj e pod vodom se lzvodi 2-5 puta br!e od ele-
secenja sa kiseonikom ali postoji opasnost strujnog
udara zbog relativno visokog napona pa je potrebna posebna za§-
titna oprema.
Secen j s sLek t r ons ki m snopom nlje lspltano za rad pod
vodom na metallma, all se seku granit 1 beton brzlnom 100 mmVm1n
( s a uredjajem snage 5 kW). Razlog je nere§eno pltanje dodatnog
ga88 za lzduvavanje istDpljenog meta la sa mesta kao 1
slo!ena i skupa zaAtlta od vlsokog napona opasnog pri podvodnLm
r a dovima .
Se c 8nj e i zauari uan j e eksptoz i jom pod vodom se mol e prlme-
nit! u posebn!m pr1. cemu se eksploz1.vna tralta sa e.k-
splozlvom u metalnom postOovljOo tako do. talaa
velike brzlne 1. snage, deluje dul radne povr§ine.
Sece n js o ksidima fLuora zasniva se na zaman! kiseonika
drugim oksldantimOo, kojl burna reaguju so. ve(!1nom metala 1 pri
tome oslobadjOoju vel1ltu toplote dovoljnu zoo ve-
me tal a 1. legura. U toku procesA posti!u S8 vile temperature
nego kod REL klsaenikom.

NAVAR IVANJ E METALA
Na varivanj e je proces nano s enja sloj e v a me tala na radne
povr s ine nekih delova radi po vecanja njihove otpo rnos t i na haba-
nje , Udarni pritisak i druge oblike opterecenja. l sta taka se
navari vanj em popravljaju delavi o s tec eni u raou, doradjuju de10-
vi nrad jeni s a i i zradjuju neki no vi proizvodi kao
su npr. dVQs lojnl limovi. U prlncipu se navaruju sarno one povr-
s ine radnih delova koje su izlozene najvecem habanju, pri
je ponekad moguc e i vi s estruko navarivanje pre zamene delova no-
vi m.
Zbog toga se uopsteno navarivanje koristl za:
- r e ge ne raciju deto va i ure djaja nano s enjem metala na po-
trenjem, kavitacijom, korozijom ili lomljenjem;
- pOBti zan je t rale nih fisickih iti hemi jski h 080b i na -
na povr s i nama pojedinih delova 111 njihovim segmentima.
U te osobine spadaju tvrdo6a, otpornost prema abraziji,
koroziji i tome
Vek trajanja velikog broja i uredjaja je
usled sarno pojedinih delova, pa se zato i biraju razli-
materijali 5 ciljem da se svim elementima obezbedi
no isti vek. To se do sada postizalo kvaliteta
radnih povrAina obradom, npr. kaljenjem, cementacijom,
nitriranjem, a u poslednje vreme navarivanje sve zame-
njuje neke od ovih postupaka. Prednost je navarivanja metal
navara mo!e bit! hemijskog sastava U odnosu na osnovni
materijal.

- 252 -
I skustva koja su do s a da s t e c e n a u p r imeni t ehnlke nava r i-
van ja na jo§ vecu pr i men u ovog pos t upka u raznl m grana-
ji'IoJ, proizvodnje . tla sadaffijern n ivou razvi j enos ti zava rivanja 1 na-
va riva nj a , j e o r gani zova ti r aaion ice za nava rivanje
a sman j iti p roi zvodn j u nevin r ezervnih de l ova . I s p i tivanja mnogl h
n avarenih celaya s u poka zala da o nl i ma ju ve 6u o t porno s t na haba-
nje o d novi h de l o v a , a aa 1m j e cena znatno ni ! a .
Na va r ivanjem s e izr a d juju obloge sudova u hemijskoj i ndus-
venti l a mo tora s a un utra§n jim s agorevanjem i dr .
l s t a t ak a s e navari vanjem popravl jaju gres ke na
odl i vci ma , o dli vclma od live nog al umini j uma i bronze.
Primenom n ava ri vanja mogu6e j e d a s e tra! e ne o sobine na
radni m povr s lnama dobij u s kupl jih· ma t eri j a l a n a j e v ti-
nij l,os n ovn i .
Navari van je s e zasniva na polagan ju slo j eva dod a tnog ma te-
' rijala na pod log u koja s e r a z lik u je po hemi jskom sastavu
kada je u pi t anju re ge ne rac l ja , a p ribl izno je l s tog he rni jsko g
' sas tava kada se popravl j a j u odlivc i iI i o tkovcl . Ot uda proi z llaz l
je potrebno nanosi ti n avar e hemijskog sastava i oso-
-f>l n a , 'St:.p je moguce sarno ako s e a s ortimanom do-
datni h materi jal a namen jenlh sarno za n avariv anj e .
duduc i da nav a rl otporni n a haban je i ma j u drukc ijl he mi j- '
ski sas tav u o dnos u na podlogu to je va z no d a dublna uvarl vanja

b ude sto manj a ,jer j e u protlvnom ill t ak nemogu6e dobltl - "
nava r trazenog hemi j s kog sastava . Zbog toga s e u ve61nl s luc ajeva
tehnika nava rivanja r a zllkuje od za variv anja l ako su obe metode
u p rincipu jed nake.
Nava rl lz10fenl haban ju mogu i mati j e dnorodnu strukturu:
l edeburit, a us tenit, marten zit , lli vi §ekomponentu kod koje s u u
osnovi, npr. aus tenl t noj uti s n uti karbidl lli karbonitrldi. Aus-
tenitna os nova vi Aekornpone ntne legure unekoliko smanjuje t v rdocu
h
navara, all dobro,uklinj u j e karbide 1 sman juje opasnost od kru-
n j en j a. Kao n a jpogo dnija se pokazala austenltno-martenzltna stru-
k tura s a 2 0-40 % austenit'a, j e r se poati ze relaUvno velika tvrdo-
ca i otpornos t prema krunjenj u.
Potrebnu tvrdo6 u i o tpornost prema h abanju daju karbidi
sadrz ani u oanov1 navara , a njihov oblik i ko11c ina zavise od
ugljenika, elemenata koji grade karbide i obra-
de . Tvrdoea raznih karblda, prema llteraturnim podacima j e u 81e-
de6im gran1cama: Fe
3
C - (840-1150 HV), Cr
z
C
3
- (1000-1150 HV),
Cr
2 3
c
3
1650 BV; WC-(1700-1750 BV), w
2
C 3000 BV, VC - (2700-
1900 HV), M0
2
C 1600 HV, TiC 3200 BV.

- 25J -
lequre za navare o tporne na habanj e au s a
Cr kao osnovnlm leglraju6 1m eleme ntom, mora biti l s punjen
uslov 9 < Cr / C < 22. J o § ve6 a otpornost na habanje s e
uvodjenjem W, V i B na s ni f enja sad r f aja Cr. Kada se traf i
austenitna osnova uvodl se do 9 \ Ni .
Navar! otpo rnl prema korazlji lzvode se ad dodatnog ma te-
r i jal a koji po hemij skom sastavu odgovara nerdj a j u6 im
prl pol aganju n avar a na podlogu od i n l skolegi r a -
neg mofe na s tati znatno me §anje , te 6e s e pr y! sloj ra zll-
kovatl po hemi jskom s a stavu ad dodatnog materij a l a .
Zbog toga je , za svaki konkretan navari van j a, p rvi
korak i zbor postupka i tehnlke navarlvanja, a zatlm sleduje l zbor
doria tnog materij a la. radnog del a , njego v o blik i zahtevi
ko ji z a kv alitet rad ne povr s ine n a izbor pos-
tupka . Gl avne k arakt eristike osnovno g ma te rijala od ko jih za visl
lzbo r po s tupka na vari vanja su he rni jskl sastav, tempera turs kl i nte-
rval koeflcljent linearnog s i r enja 1 s tlm u vezl
sops tveni napo ni 1 deformac i je .
Deb ljina nav ar a j e do 3 mm, a kada se tra! e deblji navari
Danos! se vl §e s lojeva i i pak s e za t v rde 1 veoma krte leg ure uvo-
di od naj vl §e dva s loja ukupne debljlne do 8 mm.
Na va rl lzvede nl gaenlm plamenom i TIG postupkom mogu blti tanji
od 1 rom.
Sk upLjan j. naVa r a pri 1 hladjenju mofe lzaz-
vat! velike s opstvene napone i deformacije, jer prl navarivanju
mogu6nos ti za tehnolosko s opstvenih napona
navarivanjem sa suprotne strane . Ipak su na raspolaganju ve6 spo-
menute mere za srnanjenje deforrnaci j a, kao npr.savijanj e delova
na s uprotau stranu od de formacij e 111 na-
..... rlv;,""og de la
Prl navarlvanju delova velike krutostl neophodno je pred-
o 0
grevanje do 400 C za postupke navarlvanja i do 600 C
prl navarivanju gasnim pl ame nom.
Aval ite t je prl navarivanju veoma grub, te 5e
gotoVQ uve k mora sa naknadnom obradom. Najk-
valitetni j a povrs ina l z grupe postupaka navarivanja
doblja se prlmenorn TIG-a (nadvl §enje oko 1 rom), a najgrublja kod
REL postupka (nadvi§enj e oko 2 rnm).
Za delove kao s to au vedtlce bagera, drobllice
za kamen, radni e lement! ne kih po ljoprl vrednlh ma§ina nlj e potre-
bna nikakva naknadna obradA, .ali 5e kod navarlvanja zupcastih ve-

- 254 -
naca, aedi§ta ventila , blOKova motora ltd., uvek mora blrati 18 -
gura 2& navarivanje koja se mofe obradjivati. Pri na-
va ri vanju alata, npr. koval!k.ih matrica, pre obrada na-
var se omek§ava !arenjem, a tvrdo6a post12e se naknadnom
obradom .
. I.I.todi nQva r i v anja dosta na osobine navare-
nog s l eja. Cotovi 9v1 pos t upci zavarivan ja topljenjem ad 94-
sn09 , REL, MIG , MAG, TI G , EPP, EPT, plazme pa do lasorskog moqu
S8 prlmenlt1 1 za navarlvanje p r i je, pored ostalog, razlika
i u produktivnos ti od 0,5-30 kg/ h nanetog ma terij ala,
Kao §to je istaknuto, oaobine navarenoq sloja uglavnom
zavise ad legure koja se koristi kao dodatni ma terijal. Drug! ut.1-
cijni faktorl BU sastav osnovnog materij a la, postupak navarlvanja
i parametrl navarivanja kao 1 broj s1ojeva.
o snovnog materlja1a rastvo=eno g u navarenom s 10ju
menja se zavlsno od broja nanetlh s10jeva i parametara navariva-
n ja, za dati osnovnl i dodatni materija1 1 usvojeni postupak nava-
rlvanja . Pri tome se o dnos kao procentualnl
udeo osnovnog ma terljala u navaruj njegovlm porastom opadaju kori-
sne osabine n avara ( tvrdoCa , otpor prema habanju 1 a1.>. Ponekad
&e primenom pogodnog medjus l oja odnos me§anj a znatno smanjuje 1
l s tovremeno umanj uje nepote1jne posledice koje nastaju 1bog
tih koeflcljenata §lrenja odnosno s kup1 jan) oanovnoq 1 dodatnog ma-
terijala,
Or i jentac lono se odnos uzlma u granl'cama do S' kod
navarivanja gasnim p1amenom, 10-30\ ked REL, i navarlvanja
,
punjenim ! icama, dok je kod EPP postupka 10-40\, Razwuljivo je da
se U okvlru navedenlh vrednosti,za iate materlja1e 1 postupke na.-
var ivanja, odnos mofe menjati zavlsno cd osnovnih parame-
tara procesa, prvenstveno struje, brzine p01aganja navara
1 prek1apanja susednlh navara .
Za raznovrsne materljale ovaj odn08 varlra od 1-60\, a mi-
nlmalna deb1jina navara je od O,6-S mm zAvlsno od poa-
tupkA 1 tehnike navarlvanja. Kada se tral e debljlne nAvare-
nog sloja primanjuje ae vi§eslojno navarivanje e1me .. poatile
potrebna debljina, Posebno je u ovim slueajevlma bitno obratiti
pafnju na odnosno krtost navarenih slojevA 1 predu-
:eti mere pri izboru dodatnog m&terljala,odnoano
tehnologije, U suprotnom, kada au potrebne dabljine manje od
0,8 mm umeato navarivanja traba primeniti metalisaciju koja ..

- 255 -
izvodi posebnim tehnologijama Ato nije za sada predmet na§ih pro-
ucavanja.
U svim navarivanja neprekldna veza se ostvaru-
je preko zone spa janja osnovnog i dodatnog materij a l a , koja ist o-
vremeno mora da obezbedi i na jbol ja mehani cka svojstva te zone .
lako se nekim me todama metalizacije ostvariti bolja metalur-
tka veza nego pri navarivanju njihove mehanicke osobine i deblji-
na s u t sped vrednosti dobijenih navarivanjem.
4. 1 PREGLED METODA NAVARIVANJA
4 .1 .1 Gasne navarivanje
Ovim postupkom veoma se malo topi osnovni materijal, taka
da odnos mesanja mofe biti nifi od 1%, sto je posebno vafno ka-
da se koriste skupi dodatni materijali u obliku mesavine karbida
u prahu (steliti). veoma lako upravlja proces om pa se
navar naneti i na povr§ine malih dimenzija. Mogu se navari-
vati uski kanali i flebovi i nanositi s lojevi debljine ispod 1
mm, ali sa malom brzinom polaganja dodatnog materijala koja ne
prelazi vrednost od 1 kg/h.
Za gdsno navarivanje koristi se posebno konstruisan gori-
onik (51. 136) sa dodatnim sudom u kome se nalazi legura za na-
S1. 136. Shema gorionUa za gasno navarivanje
varivanje u obliku praha . Prah se na izlazu iz gorionika topi i
u obliku rasprsenih kapljica nanosi na radne povr§ine. Ovo je u
sus tini metal1zacija jer se osnovni metal ne top!. Oebljina na-
netog sloja iznosi 0,05-3 mm, a brzina polaganja navara 0,5 kg/h.

- 256 -
4.1.2 navarivanje obl o!enim elektrodama
:i ohzlrorr. na malu produk tlvnost , REL-postupak nava rivanja
isplali se s arno u kada je materlj a la ko jl
se navarivanjem nanos i mala a vreme efektlvnog rada kratko. Pro-
ces se odlikuje nlskom cenc m op r eme , nj e nom 1 1a -
kim prilagodjavanjem pri nudnlm navarivanja . Odnos me-

1Z0051 10 - 30 %, debljin a navara iznad 3 mm, a br zlna polaga-
nja n avara mo!e debi t! istim jezgrom elektrode od nlskougljeni-
c nog ce lika a li sa obloge e l ektrode . Tra!eni
hemijski s a s tav nava renog sIeja 1 potrebna postl ! u se u
trecem s l oj u navara, j e r prvi sloj, a u manjoj merl i drugi, aa-
drti sas tojke podloge. Tvrdoca n avara u ve likoj me ri zavisi i od
uslova navarivanja. Najveca t v r doca dob ija se bp.z pred-
grevanj a podloge i vl§eslojnim navari v anjem. All u tom po-
stojl opasnost o d pojave p r s lina u prvom n avaru, tim veca §to je
veca tvrdoca nanetog s loja. Zbog toga se pri navarivanju krutlh
de lova velike mase mora obaviti p redgrevanje, mada ce zbo·g toga
opasti tvrdoca navara usled smanjenja brzine hladjenja. Po pravi-
Iu je struja navarivanja ma.nje od struje zavarlvanje, ug-
I avnom radi smanjenja dubine uvarlvanja, tj. oanosa me§anja.
elektroda za navari vanje, uz oz-
naku elektrode daju i tvrdoc u navara.
4. 1 .3 Navarivanj e u atmosfer1 za§tltnlh gasova
Za navarivanje se mogu primenlt1 sv1 zavarlvanja
u ti gasova I1AG, MIG, TIG B tim § to se kod TIG navarivanja
uvek koristi doda tni ma terijal se stapanjem obrazuje navar.
Navedeni postupci se mogu lzvest1 u svim polo!ajima, a mala zap-
remina rnetalnog kupatila omogucuj e polaganje navara mallh pre-
seka na bilo ko jim delovima. Navarivanje u zaAtiti gasova
se izvodit'l automatski 1 poluautomatskl. Pz::;l poluautomatskom na-
varlvanju gorionik se vod1 a !ica dovodi automatski.
Navarivanje u zastltl gas a CO
2
se lzvodi sa tre-
nutnim kr atki m spojevlma elektrodne !ice, pri dodatni mate-
rijal pre lazi na osnovni u obliku izdufenih kapljica. Dobijeni
navar MAG postupkom je pravilan, a gubici na prAtanje relativno
mali . U takvim uslovima dodaci za obradu nisu veliki,
Ato je va! no sa ekonomske pri navariva-
nju sitnih delova.

- 257 -
Postupcl navarlvanja TIG 1 MIG gotovo se jedino primenju-
ju za navarlvanp vlsokoleglranih kao 1 aluminljuma 1
njegovlh l egura. Navarl dobljenl MIG postupkom debell su preko
3 mm, lmaju odnos meaanja 10-30 \ , a ostvaruje se brzina polaqa-
nj a 1 do 6 kg/h.
Postupak TIG navarlvanja spada u tehnlke sa malom dubinom
uvarivanja kojom se mogu navaritl veoma male povr§ine . Debljina
navara je 2-4 mm, odnos me§anja 2- 40%, a brzina polaganja navara
do 2 kg/ h. Nlje pogodno TIG navarlvanje z a lzvodj e nj e radova na
terenu ve6 sarno u radionicama.
4 . 1. 4 Navarlvanje plazmom
U principu se uredjaj za zavarivanje arganskom plazmom
mo!e lskori stltl 1 za navarlvanje, s tlm § to se po potrebl mote
konstruisatl nova mlaznlca. Dodatnl materljal je u obliku !lce
l1i praha kojl se uvodi kao kod qasnog navarlvanja 111 se
pre thodno nanosi na radne povr§1ne, a zatim stapa toplotom plaz-
me. Odnos mesanja prl plazmenom navarlvanju lznosl jedva nekoliko
procenata, sto ne na promenu hemijskog sastava do-
datnog materljala. To da se potrebne osobine, a
tvrdo6a 1 otpornost prema korozljl, moqu dobltl ve6 u prvom na-
varenom sloju. Poznate teAko6e pri nano§enju bakra 111 bronze na
povr§lne delova moqu se prevazidi prlmenom plazmenoq na-
varlvanja.
Ako se kao krlterljum za ocenu pojedinih postupaka navarl-
vanja uzme najmanjl odnos mesanja 1 minlmalna dubina uvarlvanja
onda navarlvanje plazmo m zauzlma prvo mesto.
4.1.5 Navarlvanje pod pras kom i troskom
1. Navarivan je pod pralkom se u praksl dosta korlstl zbog
vlsoke prodUktlvnostl i v lsokoq kvallteta lzvedenih navara. Pod
pra Akom se navaruju sarno maslvnl delovl postavljenl u horlzonta-
lan polo!aj; prl dodatnl matarijal mole bltl u obliku 11ce
(jedne 111 dye) 111 trake.
EPP navarlvanje najv1Ae se pr1menjuje u reqenera-
cij e povrAina valjaka velikoq preenika

- 258 -
51 . 13 7. n avar e nog valj ka
(sl . 137). Navar1vanje S8
izvod1 nepreki dnim procesom
uz obrtno kretanje va1 jka
1 translatorno kretanj e za-
glave du! a se va-
Ijka. Po pra vl1u, navare ni
s lojevi tre b a da imaj u ve-
tvr do6 u 1 otpornos t na
habanj e od o snovnog ma teri-
j a 1 a .
EPP navarlva-
nja usva jaju se
U obzir dva
zahteva: za ve6u produkti-
vnos t potrebna je § to struja nava r i vanja, a za manji odnos
me§anja tra! l s e suprotno. U zavisnosti od s vakog konkretnog
biraju se optimalna Brzina po1aganja navara je
10-30 k g/ h , a deb1jina navara je iznad 4 Mm.
2. pod troskom se lzvodi u vertikalnom polo! a-
ju bakarnih ka1upa dvostrukih zidova radi hladjenja
teku60m vodom. U zavisnosti ad oblika navara, kalup mol e bitt
nepokre tan taka cia obuhva ta c e o navar 111 pokre tan u skladu sa
naras tanj em n avara . Odnos me§anja tj . sadr!aj osnovnog materljala
u navaru ne biti manji od 20 %, a debijina navara ne manja od
12 llIID .
primer EPT navarivanja sa vi Ae elektroda jesu va-
1 jci za hladno vaijanje . E1ektrode se razmeAtaju po obodu verti-
kalno postavijenog valjka na ravnomernom rastojanju. Za dobija-
nje ravnomernog uvarlvanja po celom obodu valjka, elektroda m0-
ra izvoditi osci1atorno k retanje po IUkovima koji odgovaraju ug-
Iu od 120
0

Ne u detaIje, uopli4:eno se mo! e istacH za sve na/!i-
ne navarivanja, da su u cilju post1zanj a potrebnog kvaI1teta na-
varenog sloja neophodne posebne mere pripreme: povx§1na,
predgrevanje, itd. kao i naknadna i obrada i
naj zad kontro1a kao 1 pri zava rivanju.

LEMLJENJE I LEPLJENJE
1 LEMLJENJE
Lemljenje je proces spajanja metala u stanju po-
istopljenog dodatnog materijala - lema, je temperatura
topljenja znatno niia nego kod osnovnog materijala. Osnovna ra-
zlika u odnosu na zavarivanje je se pri lemljenju ne tope
i vice osnovnog materijala, se top! same dodatni materijal.
spoj se ostvaruje, pre svega, uzajamnom difuzijom izme-
dju istopljenog lema i osnovnog materijala, i u manjoj meri ad-
hezijom.
Lemljenjem je spajati sve vrste i le-
giranih sivi liv, temper liv, ne!elezne metale i njihove
legure i plemenite metale.
Lemljenje je jevtiniji spajanja od zavarivanja, la-
k§e ga je izvoditi i mote se primeniti za spajanje veoma tankih
limova i sitnih delova. Struktura i osobine osnovnog
metala se pri lemljenju ne menjaju jer je temperatura zagrevanja
niska. Iz tog su razloga naponi i deformac!je elemenata
koji se leme znatno n!!! nego pri zavarivanju.
Nedostetalt u odnosu na zavar!vanje je manja ja-
lemljenog spoja. Ona u velikoj mer! zavisi od vrste lema,
difuz!onih procesa ! temperature lemljenja. I pored toga se lem-

- -
lj."ja .. spaja ... 1111:1 broj delova u autoJDObllaltoj 1 prehr..-noj
induatr1j1, sati .. u .lektr0ll1c1 1 .lelctrotehn1c1, rac110 1 telavi-
&1j.koj tehn1c1, 1td.
Sultina proceaa l.mlj."ja objalinjava aa.
1) Kvalenj ... metala pomodu 1stopljenoq lemal "kvalenj.-
naatupa ako •• tanak aloj lema. ne prek1d.a, ved: ae r avnomerno ru-
liv& na povrlin ...... pripramljanim za lemljenj •• RazU.vanje nastaje
delovanje .. a11a 1zmedju delova lema 1 oanovnoq matar1-
jala.
2) X4p11arnoi6u koja o .. da se 1atopljen1 lem poc11q-
ne 1 iapuni .vatu pralinu rede 0,012 do 0,05 _.
3) D1fus1jom del1J!a raatopljenoq lema u oanovn1 _terijal
1 ero.1jom oanovnoq materijala. Dubina c11tuz1ja zavis1
od telllp8ratura 1v1ca OBDovnoq mater1jala, vremena trajanja lam-
lj_j_, toplotna provoc1lj1voati oanovnoq mater1jela 1 raz11ll:. 1z-
_dju .... l11!ine atoma OBDOvnoq mater1jela 1 lema.
···Za vr .... rul1vanja lama po povrliin1 tela u qra-
n11!noj triju taoa 1 gaaovite) naataje ravno-
te!a ?attora a11a povrli".kih "OPO"O (sl. 138).
1' 1
, '"
81.138. R.a&poc1el. qreni1!nib povr-
lI1nskib napona lema
0
1
2 - napona na grenic1 okva-
, lenog metala 1
lema
O
2
,3 - napona na gren1c1
DOg lema 1 rastopa top1-
talja 111 zalititnog qa-
ea
a
l
,3 - napoDa na gran1ci okva-
lienog 1!vratoq metala 1
rastopa top1telja 111
zalti tnoq gasa.
Bea obaira lito je pojacU.na komponante povrlinakoq napona
telko oc1rec11ti, naro&.to 0
1
,2 10
1
,3' moqu aa oc1rec11ti ualov1 ra-
vnote!.
co •• -
dc1.kle .a mogu snel1a1rati ualovi potrebni za kvallenja oanovnog
matarijela pomo(!u rastopljancq 1 .....
1. ldealno kvalanja naataje sa • - 0, tj. sa
kada _ lam potpuno rasl1v. po povrlini lamljenoq dela.

- 261 -
U us10vimA ltvaienje .e ocenjuje ltao poz1tivno
ltada je
0
1
,3 - °1,2
O
2
,3
> 0,766
I to odgovara ug1u ltvaienja • < 40
o
C. Oaljom analtzom do1azi se
do da kvalenje potpuno 1zostanje ltada je 9 - w/2 i11
0
1
,3 - °
1
,2' a za - 2w rastopljenl 1em se okuplja na u
obliku 1dea1ne kug11ee.
2. Vis ina do koje se lem podi!e u kapllarnoj
(al. 139a) 1znad nivoa lema odredjena je 1zracom
h _ 4ocoa,
d.p_g
a v1sina izmedju dYe parale1ne 1 b11slte ploee (al. 139b)
h _ 2acos;
1.P.g
gde je a - povrAinski napon lema, • - ugao kvaAenja, d -
ltapllarne p - gustina lema, g - uhrzanje
sUe zemljine te!e, 1 - zazor izmedju ploea •
••
-: _-:-- --' .-
=--..:::

,<
,
,,'"
... ' :X
w

-L"""It_ . _ . _ __
. ... ---
---
- . - -
Sl. 139. Pojava ltap1larnosti u cevima 1
3. Brzina 1 duhina difuzije ras topljenog lema u osnovni
metal zavis1 od temperature lemljenja, vremena trajanja proeesa,
metalne povrliina, termielta provodnosti osnovnog materi-
jala 1 razlilte u velle1nama atoma osnovnog .... tala 1 ltomponenata
lama.
Kinetilta difuz10nih proeesa je ve6 objalinjenja u delu 2,
taeka 1. 3.5 i, u vezi s tim,pr1 lemljenju difuzija dovodi do po-
java evrstih rastvora ili intermetalnih jedinjenja koja ostvaru-
ju vezu 1zmedju osnovnog metala 1 lema, uvisno od hemijskih

- 262 -
elemenata sistema 1 njlho v.e rastvorljivostl . Ua 51 . 140 prlkdza-
na je spoja koji se sAstojl 1z osnovnog materijala
(1) , zone difuzlje le-
ma U osnovn!. metal ( 2 ) zone le-
ma sa dl f undovanlm sastojci ma
osnovnog metal a (3) i
l ema (4).
Pri lemljenju, uglavnom
treha obaviti slede6e operacl-
51. 140 . Gradja lemljenoq spoja je:
1. oeistiti povr §ine koje treba lemi ti i odmas titi ih;
2 . postaviti de love k oj i se spaj a ju u krajnji polo1a j i
obezbeditl ih od pomeranja u toxu lemljenja;
3. naneti topitelj i lem na mesto lemljenja i zagrejat1
, '
to meato do temperature topljenja lema,
Razlikuju se tri vrste lemljenja:
- meko,
- tvrdo,
-
1.1 TOPITELJ I ZA LEMLJENJE
Osnovna uloga top!telja je da rastvori oksidnu skramu sa
pOvr§1na predvidjenih za lemljenje i da povr§1nu za§titi od po-
novne oksidacije u toku lemljenja. U nekim topitelji
sn11avaju povr§1nski napon lema i time pobolj§avaju kva§enje i
prodiranje lerna 1 u najrnanje prsline.
Top1telji za lemljenje se izradjuju u ili
gasovitom stanju; u trenutku lemljenja, pri sVom aktivnom delova-
nju svi topitelji prelaze u 11i gasovito stanje. Topitelj
ima relatlvno malu gustlnu pa pri leroljenju lsplivava na povr§lnu
rastopljenog lema i iatovremeno povecava lemu. Hemijs-
ki sastav topite1ja mora bit1 takav da se on ne rastvara n1 u 1e-
rou ni u osnovnom materija1u, nit1 da na njib u hemijskom pogledu
§tetno deluje. Temperatura topljenja topitelja treba da bude za
2U-40
o
C n11a od temperature topljenja lema da bi se pre lemljer.ja
povr§1ne osnovnog materija1a.

- 263 -
Ze mako lemljenje se keo topitelj primenjuje sona kiseli-
na HC1, cinkhlorld Zn C1
2
, 111 ... Aavina cinkhlorlda sa amonljum-
hlorldom (nlAadorom) NH
4
Cl. Primenjuje se joA 1 poznata
pod lmeDom · voda za lemljenje", Ato je u stvarl rastvor clnkhlori-
de u vodi. se dabija rastvaranjem apl1jaka clnka u 50-
noj kiselini sa mallm dodacim vode. Upotrebljava se 1 topitelj
u vldu paste sastavljene od znCl
1
(14%), NH
4
Cl ( U ), H
2
0 (8 \ ) i
vazel1na l 77 \ ) •
Pasle l emljenja preostali deo topltelja se mara sasvlm od-
stranlti, osim aka se ne primeni beroi jski neaktivna materija ko-
lafanijum (prirodna smola) •
Topiteljl za tvrdo lemljenje uglavnom su natrijumtetrabo-
r a t (boraks) Na
1
B
4
0
7
.10 H
2
0 111 boma k1selina 8
3
B0
3

1. f '- LENOVI
"'"
lemljenja lemovi se dele na meke i tvrde,
odnosDci <;n a lako topljive i tellka topljlve, zavisno od toga de 11
0
1m je temperatura topljenja isped 450 C ili iznad ove temperature •

N.ki t.moui su legure lakotopljivih metala kalaja
o * 0 0
Sn (232 C) 1 olova Pb (j27 C) sa malim dodatkam Sb (631 C).
Visokokalajni lemavi sadr!e oko 90\ kalaja, nasuprot
nim sa aka 20\ kalaja i ostatkom olova. antimona kre6e se
cd 0,5-2 % u zavisnosti ad vrste lema. Dodatkom antimona
oa nagao pad lema na sni!enim temperaturama, izazvan veoma
krtom alotropskom madifikacijom kalaja. Gornja 'emperatura toplje-
nja (likvidus) kalajnoolovnib legura zavisi od sadr!aja avih ele-
... nata, kako je to prikazana na s1. 141.
300
,,3 7
0
"
..........
...........
\
R+
250
200
a
1/19,5
/
I'
150
100
0 10 4::0 30
Pb
R
1:h
61 9
a
+ B
.
40 So 60 (0
232
0
:.:b
97 Y
I---'
80 90 10 o
Sn
51. 141. Dijagram stanja legura kalaj-olovo
Ij 0 ugradl je data temperatura topljenja
,

- 264 -
Legure za mako lemljenje mogu da jo§ blzmut 81
( 271
o
C), k admijum Cd (321
o
C), clnk Zn (4 20
o
C). Glavnl sastojak
mekih nlskotoplj lvih lemova je bizmut , je osn ovna odllka da
lemu s ni !ava ternperaturu topljcnja. Na primer, legura poznata kao
Vudov-metal, sastojl se od blzmuta 8i (50.), olova Pb (l5\), ka-
laj a Sn (12 , 5%) i kadmijuma Cd (12,5 %), lma temperaturu topljenja
svega 60,S
o
C. lemovi na bazl bizmuta prlmenjuju se
za lzradu automatskih protivpozarnih uredjaja,koji se sam! aktl-
viraju topljenjem bl zmutovog lema kad god spolja§nja temperatura
predje vrednost koja zavlsl od radnlh uslova.
Legure za meko lemljenje s u male zatezne cvrs to6e (do aka
100 MFa) 1 lmaju temperaturu topljenja od lSO-300
o
C, a
ju se U obliku zica, §lpki, treka, prema oznakama u standardima
JU5 C.El.041 i C.L9.030.
Za tvrdo lsmtjenjs se kao lemovl primenjuju c ist bakar
(Cu), legure bakra 1 clnka (Cu-Zn), legure bakra 1 nlkla (Cu-Nl)
1 legure bakra sa srebrom (Cu-Ag). elst bakar Cu (lOS3
0
C) prlme-
njuje se prl lemljenju delova u pe61ma sa za§tl-
tnom atmosferom. Legure bakar-clnk (meslng) najvl§e se prlmenjuju
kao lemovl za tvrdo lemljenje. temperatvru topljenja lma-
ju legure sa 36-54%Cu, all su ove vrste meslnga veoma krte jer
sadrie velikl procenat cinka; stoga se ove vrste lemova ne upot-
rebljavaju za delove lz10zene udarclma, savljanju i vlbracljl.
Kad se od lemljenog spoja vellka kao lem se prlme-
njuje legura bakra 1 cinka sa dodaclma kala ja (5n), s111cljuma
(51), nlkla (Nl) 1 mangana
Od srebrnih lemova najvl§e je u upotrebl legu-

ra sa 28,5' Cu, 1 ostatkam srebra. Ponekad se izradjuju srebrni
lemovi S8 dodacima Ni, Mn, Cd 1 Sn, cime 1m se snl!ava temperatu-
ra topljenja.
U tvrde lemove ubraja se i me§avina praha: ferolegura, ce-
lika, slvog 11va 1 bakra sa toplteljima. Ovaj lem se prlmenjuje
za spajanje od brzoreznog 111 tvrdlh metala sa
alatLma za obradu
Legure za tvrdo lemljenje su ve6e zatezne bliske
osnovnog materljala 1 lmaju temperature topljenja od
600-1000
o
C. Prema standardu JUS C.D2.306 1 C.D2.307 lzradjuju se
u obliku granula, traka 1

- 265 -
1 . J VRS TE LE'MLJ ENJ A
U zavisnosti od oblik a i ve litin e l eml jeni h de l o va, vel i-
c ine se r ije , vrs t e o sno vnog mate r ij ala l td. r a zl ikuju se
1ernl jen ja:
1. Lernljcnje
l . Gasno - p1ameno l emlje n je
3 . E1e k troo tpo rsko
4 . Le m1jenje u
S. I n dukei ono 1e rnlj e n j e
6 . Lemljenje potapanj em
1. 3 .1 Lernl jen je lemi1ieom
Najpr os ti ji mekog lernljenja j e lemiliee, uz
primenu dodatnog ma t erijal a i topi t e lja. LemiZi ca (51. 14 2) se
sas t o j i iz vrha (radnog del a ) , c elic nog nosaca i drvene ruciee.
Na vrnu lemilice izradjenom u obliku k l ina o d kovanog bakra, aku-
mul i ra se dovoljna kolic ina t oplote pot rebna da zag reje osnovni
ma terij a l, istopi lem i topite1 j . . Masa vr ha l e miliee biti
od 0 ,1- 1 kg , sto zavisi ad velic ine delova koji se spajaju lem-
Ijenj em. Vrh l e mil ice, tj. nj e n radni dea, maze se na vis e
na zagrejant.i: tecnim gorlvom, gasnim plamenom i uzarenim drve-
ni m ugljem Toplotu za zagrevanje vrha lemiliee treba
dovadlt1 s a 5uprotne strane ad klinaste radne povrsine.
a .

51. 142. Lemiliee: obicne (a,b), benzinske (c)
Lampa za lernljenje (sl. 143) je naprava u kojoj da
sagoreva raznih tecnih goriva kao sto su nafta, benzin, spi-
ritus. Glavni delovi lampe za lernljenje su rezervoar (1) i rnlaz-
nlea (6) . Pod dejstvom vazdU§nog natpritiska, ostvarenog rue nom
va zdus nom purnporn (2), gorivo se do isparivaca (5).
Pre upotrebe lampe, isparivac treba zagrejati §piritusom iz ka-
dice (4). U lsparivacu (5), zagrejano gorivo prelazi u ga-

- 26 6 -
scvi to stanje, kroz mlazn1cu (6) 1 saqore va n a vaz duhu
j ak plamen .
Vrh
Pr e l< idac
51 .143. Lampa za l e ml j enj e 51. 144 . l emilica
Za l eml j e nj e s itnijih dela va meki m l emavima primenjuju s e
l cmi l ice sa s o pstvenim izvorom t o plo te , poznate po d nazivom e lek-
lemi l ice ( s l. 144) . Da l em dobro kV6Si vrh l e milice i da
se na njemu (!to je o s novni us lov za l e mljenje), potrebno
je vrh lemilioe do me t alnog sjaj a . Pre lemljenja i p o vre-
meno u tok u lemljenja vrh lemi l i ce treba kraz tzv. ka-
men za lemljenje NH
4
Cl ) , radi z a! tite ad aksidacij e . 5i-
tne kapi kalaja se posle taga l ako na povr! ina -
rna vrha lemilice. Za g re jani i kalaj em p remazani vrh lemilice se
povlat l du! zazora l ZJre dj u delova koj i se I erne , istovremeno dod1-
ruju61 vrh dodatne ko j a s a povremeno u topitelj . Topl-
telj povr! ine , Gta omogu6uj e da sa i stopljeni lem
preko koje treb a spoj iti . Razliv nnjc lema se olak!ava
ako se povr! ine predvidjene za spajanje p rethadno zagreju do tem-
perature lemljenja.
1.3.2 Gasno lemljanje
U postupcima gasnog lemljenja dodatni materijal Be topi
pom06u plamana usmerenog na spoj 111 njagovu okolinu. Ovako Ba

- 267 -
leme - 1 nlskoleslranl 1e-
gure alum.1nljwna, bakar 1 njegove legure 1 legure magnezljuma.
Gasno lemljen je mo!e bltl rucno, mehanlzovano 111 pot-
puna mehanizovano .
gasno se najvlAe prlmenjuje prl pojedina-
cnoj prolzvodnjl sklopove 1 t ame gde su 1 obllk
spoja takvl da je lemlj enje druglm metodima .
GorlY! gas ovl za gasno lemljenje uglavnom su acetllen,
prlrodan gas 1 propan, a sarno lzuzetno vodon1Jt, butan i gradskl
gas . Ovi gasovi mogu sagorevatl u tehnlckl clstom klseoniku, ill
u kompr lmovanom vazduhu aka to postignuta temperatura i brzina
sdgorevanja dopuAtaju.
U se gasno lem1jenj e razlikuje od d rugih naclna
leml jenja sarno u tehnlel izvodjenja. Kao dodatQl materljal za le-
mljenje celika upotrebljava se legura bakra 1 eloka, a redje sre-
bml l em. Zatezna cvrsto6a dodatnog materijala od legure Qakra 1
ci nka jac lnu nlskougljenlcnog cellka. Medjusobno rasto-
janje (zazor) delova kojl se l eme, prl temperaturl lemljenja,mora
da bude 0 ,05-0,15 mm; Ato je uslov za kapilarno tecenje lema.
Ovaj zazor je od zazora na sobnoj temperaturi za iznos §i-
renja metala prl zagrevanju. Istopljenl lem ne mo!e da "kvasl" ne-
elste povrAlne , nltl se za njih vezlvatl. Zbog toga se povrAl-
De narnenjene lemljenju moraju oclstitl od praAloe, ulja, masti,
rd je i boje 1 potom p r emazatl topiteljem. Topltelj se mo!e pose-
bno naneei vidu praha, paste ill tecnostl, a ponekad 1 u obli-
ku me§avloe saclojene od lema 1 topltelja. Pored povrAloa osnov-
nag materijala, neophodno je od eksldaelje zaAtitltl 1 dodatnl
ma te r ljal. To se postUe povremenlm umakanjem dodatnog materlja-
la u topitelj 111 nano§enjem topltelja na dodatnl materljal. To-
pltelj nane t na ivlee osnovnog materljala mora se pre lemljenja
dovoljno zagrejatl da bl s e razll0 pre nego Ato poene tecenje ls-
topljenog U suprotnom se prl zagrevanju neke povrAlne eksl-
dBu, pa na njlma ne nastaje pravllna leml jena veza, lako spoj u
cellol izgleda kao da je uspe§no lzveden. Oblcno, lstopljenl lem
obllazl eko povrAina toplteljem, Ato nakon
vanj a lema daje porowa mesta u spoju.
Plamen za zagrevanje cellcnih delova do temperature lem-
ljenja treba da bude blago 111 neutralan. Da sa spre-
cl pregrevanje 1 topljenje lvlea osnovnog materljala, vrh plame-
nika sa mora drfati na tol1Jtom udaljenju da se unutraAnjl konus
plamena ne priblUava 8ulliAe radnoj povrAlol. Zag€evanje treba

- 268 -
ostvarltl plamena. Gorio nik se uvek mora
po kre t a tl, da h i se i zbe g lo l okalno pregre vanje i o be zbedl 1o r av-
nome rno zagre van je aba de l a . U l zvesnl m kada je jedan
de o mno g o vece mase od drugog , se sarno taj deo z agreva t l dok
6e s e drug! deo , pro vo dj e n jem t oplote , z agrejat! do tempera t ure
l eml j e n j a . se pos tupa 1 p rl lemljcnj u de l a s a de-
l o rn a d me t ala ko jl 1ma vec u t oplotnu provodl jivos t, s t i m se
zagreva sarno de o i z r adj en od me t a la vece toplotne provo dl jivos ti .
Buduc l da topite lji mo raj u da lma j u ne§ t o ni f u t empe ratu-
ru t op l jenj a ne g o dodatni ma t crijal , t o trenutak n j i hovog t oplje-
nj a ukaz uj e da c e tempe r a t uLa l e mljen ja uskoro bi t t dos t ignut a .
Kap l1arno razl ivan j e i l e ml j e nje nece se o s tvarl tl aka se sarno
l s topi lem, a rnaterijal na mes tu spo j a ne dos tigne tempe-
raturu l emljen j a. U tom sluc aj u umes to r a zli vanja, dodatni mat e -
rijal se n ago mi l ava n a je u tom dal j e
zagre vati l em je r ce se izmeni t i sas t av do datnog mat e rij al a, t j .
l egure b akar- cink (Cu- Zn). Ovaj nepr avil an pos t upak jedan j e od
uz roku pri l eml jenju. Os i m t oga , p rekome rno za-
g revanj e dodatnog materi jal a na bazi l egura bakar- cink biti
z a zdrav ljc jer nastaju o t rovna isparenj a c i nka. Pre ma t a-
me , jedi no je i spravno p lamenom zagrevat l osnovni ma te r ij al i po-
moCu t oplote u njemu akumuli r ane , t opi tl dodatni ma t e rij al.
Dodatni mat e rijal z a gasno l emljenje se u ob-
liku po luga, traka ill u vidu praha. Veoma se zame -
njuje gasno lemljenj e sa leml jenjem. Opre ma i neki
dodatni materijali su isti, a · u neki m s luc ajevi ma i gorionik,
pri nepoznav anju p rocesa na vodi na gre§ku. Jedino s u
vece moguenostl za lzbor gorl vlh gasova za lemljenje jer su pot -
re bne temperature nego pri zava riv anju.
1. 3.3 Elektrootporsko leml jenje
Pri o tporskom leroljenju s e osno vnl mater !jal lokalno zag-
reva a lem, umetnut lzmedju delova koji se spnjaju, top! zahva-
ljujuci top loti oslobodjenoj proticanjem struje kroz
e lektrode i osnovni materijal ( a l. 145 ). Oprema za ovo lemljenje
lsta je kao i za elektrootporsko zavarivanje, ali se
primenjuje str uj a zna tno manje jer se lem topi pri ni f oj
temperaturi nego celic ni limovi. kao pri zavari-

e m
- 269 -
vanju , delovi se na j pre pri-
tlsnutl lzmedju elektroda, a za-
tim propu§ta struja,
topl se lem 1 dejstvom kapl l ar-
nih slla rasporedjuje u spoj u .
Ako se primene ruc na pokretna
mogu6e je lemltl 1 maslv-
ne de love , kao i e lemen te sklopo-
va kojl au nepristupac ni za nepo-
kretne (stabilne) aparate.Prlme-
njuje se dodatni materl-
jal sa temperaturom topljenja
600-815 °C .
Sl . 145. El ekt roo tporsko
lemljen je
Osnovni materijal koji se
spaja otporsklm lemlje-
njem je bakar. Primenjuju se kla-
s i ene e lektrode sa mollbdenskim umetkom 1li ugljene elektrode,
jer se t i me pove6ava otpor elektroda 1 omogu6ava loka-
100 zagrevanje i topljenje lema bez topljenja osnovnog materija-
la o lla ovaj naein se bakar more lem1ti bez topitelja pomocu lema
od l egure b akar-fosfor (4-9 %P, ostalo Cu). Drugi materijali pogo-
doi za otporsko lemljenje jesu legure bakra: bakar-hrom, bronze 1
ol ovne bronze. Elektrootporsklm lemljenjem mogu se spaja-
ti i ¢elieni 11movl, dok se ovako veoma retko spajaju delovl od
nerdjaju6eg ee llka, legura nikla 1 legura alum1nljuma. Za lemlje-
nje cellka upotrebljava se kao dodatnl materljal srebrnl lem kojl
sa l s poruc uje u vidu· f olija . Pri leml j enju neophodnl su to-
pltelj i k oji stvorene okslde, sprecavaju dalju oksldaclju,
kva§enje i time delovanje kapilarnih slla.
Pored ve6 poznate uloge topitelja, onl prl otporskom lemljenju
1 sprovode elektrlcnu struju kroz spoj; ve61na suvih toplte-
Ija nls u elektrlcnl provodnlcl, pa se moraju pre lemljenja rast-
vorltl u vodi da to postanu.
1.3.4 Lemljenje u pe61ma
Lemljenje u pe6ima primenjuje se u masovnoj prolzvodnji
sitnih sklopova. Prakticno je izvodljivo sarno ako se cvrsti lem
postavitl na spoj pre lemljenja 1 taj u to-
ku l emljenja. Za lemljenje ugljenlcnlh 1 nlskoleglranlh cellka

- 270 -
upotreblj avaju s a l e movi na oaz l bakra, i redjo , srebrnl lem. Pri
l emljenju u neophodna je z aA tltna a tmosfera kojom se
n1 ael a vi § t l t e od oksi dacije 1 za v reme lemljAnj a
1 hl ad jenja . Pogodna z as titna atmosfera da l em dob ra
Wkvas i " za l emljenje pa nisu potrebnl topltel jl.
delay! za lcml jenje u petirna moraj u bit! mase ma-
nje cd 2 kg , z a de l a ve vece mora ju se konstruisatl posebne
peei je e konomski neopravdano . Veeina s k1opova 1emi
s e pri ternpe raturi 110 0 - 115 0
o
C koj a je ne§to vlAa ad temperature
top1jen ja bakarnih 1emova. Medju de lovima koji se nej-
ces ee spajaj u lem1jenjem u peeima su deiovi obradjeni dubokim
mali otkovci i neki sltn1j! odllvcl.
Lemljen je u pee ima se sastoj1 1z
va, pos tavljanja i l e mlj e nje i hladjenja. CUeenjem
de!o va ugl avnom se ods t ranj uje ulje upotrebljeno prl prethodnoj
ao radl; najefikasnij e se to postize aoetonom, benzinom ill trlh-
l ore tilenom. Sam proces lernljenja u trenutku kad tem-
pera tura u peei nadvisi temperaturu topljenja lema. Istopljen1
l e e da "kvas1 " povrsine pripremljene za spajanje 1 da se
rezl i va prodiruc i u spoj pod delovanjem kapilarnlh sila.
Dodatni materijal, tj. istopljen1 lem, i zagrejani osnov-
ni materi jal grade l eguru t1pa rastvora i tako formiraju
l emljeni spoj . Vreme zagrevanja potrebno za ostvarlvanje
spoja iznosi 10 -15 min. Posle toga se sklop prebacuje u komoru
za hladjenje u kojoj je zastitna atIrosfera istog sastava kao 1 u
komori za zagrevanje. Delovi se hlade do temperature ad pribli!r
°
no 150 C, a potom vade 1z pect.
Zastitni gasovi mogu bit1 vodonik, d1sociran1 amon1jak
NH) (25 % N
2
, 75 % 02 ) koji je manje eksplozivan ad vodon1ka, i
zemn1 gas - me tan (CH
4
) pripremljen tako de mu se wnanji eksplo-
zivnost. Pesle prlprerre metana
¢
zaAtitna atmosfera je u stvari ma-
b vina gasova: me tan a (CH 4 ), vo-
don1ke.(H
2
), ugljenmonoks1da
(CO), ugljend10ksida (C0
2
) 1 a-·
zota (N
2
). Peei se ZBgrevaju
gasn1m plamenom 11i
nim
Sl.146.Sklop pre lemljenja (A) 1
posle lemljenja (8)
Na L1. 146 prikaaan je
primer sklopa koj1 as mala 1e-
mit1 u pee1 pomaeu baltamog la-
ma. U 1dealn1m ualovima lam
(1) se topi 1 pod dajatvom ka-

- 271 -
pl1arnlh al1a potpuno l spunjava spo j ( 2 ) ne kvaae6l povrline koj e
za to nlsu predvldjene . se mole dogodlti da se raatop-
ljen1 l em sliva 1 na povr§ine koje moraju os tati npr. al s
un ut ra§nje zldove eevi (51. l 46 ). To se pre"",zivanjem
tih povr§1na magne zijumovim mlekom 11i vodenim r aa tvorom bromne
k1sel l ne (H
2
CrD
4
) .
1. 3.5 Induke iono l emlj enje
Indukelono l eml j enje i zvodi s e lokalni m zagrevanjem iviea
delova koj l se leme pom06u energi j e prenete indukeijom.
Energlja se na i vi ce osnovnog mater ijala pre nosi s a induktora koji
5C 5BStojl iz jedno g 11i vB e r adnih namoteja. Kad s e a a induktor
dovede s t ruja. u de lovima koj i s e leme indukuju se
5tr uj e koj e zagrevaj u i viee t1b delovs . Najve6i dec top-
lote os l obodjen preme O! ulovorn zakonu. skoneentrisan je na tanJcom
povrHnskom s loju'u blidni induktora . Raapodela toplote po osta-
11m de lo"..1ma os n ovnog materij &.La zavisi od njegove topl otne provo-
dlj i vos t l. Za jedan te isti materijal dubina sloja zagrejanog
indukcijom za visi od fre kveneije struje . Pove6anjem
f r e kve neije sman juje se dubina do ko j e se prenosi indukovana
s t ruj a pa. prame to .... i dubina zagrevanja. Pri lemljenj u ide sa
od f rekveneije mre! e f = 50 Hz pa do priblifno f - 450 Hz. Vila
frekve ncij a . koja se ostva ruje pomo6u grupe motor-generator, pri-
me nj uj e se za zagrevanje veoma plitk1b povrliinsk1b slojeva mate-
r1jala.
Gl avna prednost indukcionog l e mljenja u odnos u na druge
postupke j e brzo 1 10ka l1zovano unol!enje toplote. §to svodi oksi-
daciju na na jmanju me ru i smanjuje zahteve u pogledu po-
vr §lna namenja nl b Ovaj vid lemljenja nailazi na najve6u
primenu u e l ektroniei i elektrotebnici.
I zuzev alumlnijuma 1 magnezijuma, ve6ina ostal1b metals i
legura koji se mogu spajati drugim lemljenja uspelno sa
l eme i indukcijom. Ako se indukciono leme jedan magnetni i nemag-
nentni materijal prlmenjuje se specijalna oprema, kojom Be mogu
kompenzirati razllke u magnetnim oBobinama 1 ekspanziji.
Naj jednostavnlje je lemljenje manj1b delova prikaza-
nih na s1. 147.
Oodatnl materij a l za indukciono lemljenje uglavnom je sre-
bm i l em koji mole blt! u vldu.prstenova, flca, treka 11i praba.

- 272 -
!..em
S1. 14 7. I ndukciono lemlj enje
IlIdl4kcioni
nalJoj i
Toplte lj i su najcesce vadeni iIi alkoholni r a stvor borne k lsellne ,
borata (soli borne kiseline ri
3
d0
3
), fluorida (soli
ne kisel ine HF) i f luoroborata (soli borofluorovodonicne klseline
HGF 4) •
1 . 3.6 Lemljenje potapanjeru
Lemljenje potapanjem u rastop legura iIi lstopljenlm soli-
ma , iIi kako se naziva "lemljenje u ras topima",ostvaruje se
zagnj urivanj em sklop ova namenjenlh lemljenju u kade sa rastopom.
Tempera tura u rastopu mo ra bit1 lznad l1kvidus linije dodatnog
materijala, ali uvek ispod temperature topljenja osnovnog materi-
jala.
Sona kupatila se sastoje lz metalnog iIi keramickog vatro-
otpornog lonea U Kome se nalazi istopljena so. Lanae se moze zag-
revati lzvorom toplote - gasom ili mazutom (sl. 148a)
i Wlutrasnjim izvorom toplote (s1. 148b). Unutralinji lzvor toplote
primenju1e se sarno pri masovnoj proizvodnji; elektricna energlja
se dovodl t r ansformatora kojl na sekundarnom namotaju daju
napon lO--l SV. Istopljene soli su provodnlci e lektril..!le struje pa
se pri njenom proticanju lzroedju elektroda (sl. 148b) oslobadja
toplota shodno zakonu.
Lonci u plamenim pe61rna se lzradjuju od niskouqljenlcnoq
celika ill od visokoleqiranoq hrom-nikl celika, a u elektricnim
od keramickih materijala . U sonim kupatilima moqu se lemiti delo-
vi od uqljenlcnih i nlakoleqiranih celika, livenoq ner-
djaju6eq celika, lequra aluminijwDa i lequra bakra.

t.lf. l 1.:an
k uciHe
- 2 73 -
GOl' ionik
rmopa r
zolacij a <:L.";>"J
I zo l ac i ,i a
a .
b.
Sl. 148 . Pe6i za l e mlj e nje potapanje m:
a) pl amene, b)
tr od. (1 i Zi 2 )
Za l eml j en j e i niskolegi r anih upotreb-
I javaju se : ne utra lne h lorne s oli (NaCl) sa dodatkom top itelja,
kao su bor aks (Na
Z
B
4
0
7
. 10 H
2
0 ) iIi k riolit ( mine ral alumini-
j uma AI F
3
• 3 NaF) , s oli ugl j ene kiseline (k arbonati Na
2
C0
3
, K
2
C0
3
)
1 natrl j um c i jana t (KaCN). Solima uglj e ne kl oeline i na t rijum ci-
j ana tu ne dodaju se topltel j i,jer one same p r euzimaj u ulogu topi-
tel j a .
Ne ut r a lne soIl p ovrs i ne de lova od oksidaci-
je l z vazduha, ali ne razla! u ranije stvorene okslde, pa s u s toga
neophodni topl t e lj1. a ni se p r etho dno nanose na osno·,mi materijal
1 zajedno 5 n jlrre zagrev aju tako da pri potapanju delova topitelj
b ude BUV. Kad se delovi potope topitelj se rastvara u neutral-
no j soli , iIi izlazi i z sonog k upatila u obliku Blanih isparenja
11i gasa . Zbog toga, pri lemlj e nju potapanjem nema tesk06a vez anih
za o dstranj i v anje topite lja kao kod drugih lemlje-
nj a .
Do da tni mat e rijal pri lemljenju c ellc nih delova je srebr-
nl l em iIi l e gura b akra i cinka . Lem, u obliku z ice, trake, praha
11i paste po stavlja se direktno na mesto spajanja neposredno pre
potapanja. Zazorl izmedju delov a treba da budu veoma mali, reda
vel icine 0,025-0,75 mm, jer se time posti ze dobro razlivanje lema .
Vreme dr zanja delova u sonim kupatilima zavisi od dimenzi-
j e de lov a, trazene jacine spoja i drugih faktora. Za sitne delove
vreme dr z anja maze biti manje i od jednog minuta. Kod sklopova
gde je potre bno da lem prodre do odredjene dubine, radi ve6e jac i-

- 2 74 -
ne spo j a , naophodno je vrame . Posle odredjenog vr emen a dr2a-
n ja del ove t r eba pa fl ji vo i zvu6i ravnomernim k reta-
njem,je r b i s e naglim pokreti ma lem mcgao istisn uti iz s poja .
Pri l e ml j e n ju po t apanje m mora ju sc s trogo propisi
o Za vrame nano §enj a topi t e lj a , i u
p roces u nastati isparenj a i gasovi §tetnl po zdra-
vlj e . Zbog toga se mora obe zbeditl odgovara j u61 sistem prove trava-
nj a. Na prlmer, nekl s r ebml l e movl kadmi jum; isparenj a ok-
a ida k admijuma au o t rovna 1 nj ihovo udisanje j e opasno po ! i vot .
I zvesnl s astojcl u t opltel jlma 1 s olima l s t o tako s u man j e 111 vl-
§e Fl uor ldl u pas tama su dvost r uko opasni: pare ovih soIL
au o trovne a dodi r u sa ko!om, a naroeit o noktl ma , nastaj u bo-
I ne opeko t lne koje te§ko zar a §6uju. Cl janl di su takodje veoma o t-
rovnl, pa prl lemljen ju t r e b a bi tl veoma op re zan.
METALA I LEGURA
sivog nadularnog i t empe }" l iva razl ikuj e
s e l z dva r az loga: a) mo r a ju se prlmenl t l
s peclj alnl da s e odstra n l gr afl t sa povr§lne
gvo zdenog dela 1 b) tempera t ura t r eba da bude j e
mogu6e da bl se pac t vrdo6e i osnovnog mate-
rljal a . Ll veno gvof dje se lemi lstlm pos tupcl ma k ao 1 u
pe61ma, ga snlm plamenom, lndukclonl 1 u sonlm k upa tillma . S ub-
zlrom na nlsku temperaturu 11venog gvof dja, dodatnl ma-
terijall s u srebrnl l emovl.
Vlsok sacrf aj s 111cljuma u 11venom gvo! dju 1 pesak
na povr§lnama odllvaka u lzvesnoj me r l ote! avaju all
najve6 u teAkotu l zazlva grafit kojl postoji u slvom, nodularnom i
temper 11vu. Od navedenih livova n a jtefe je lemiti s l vl 11v,jer
je lamelarni graflt najte!e odstranltl. He z specljalnih elek-
trolltitkih kupatila za povrAina, sivl liv se
ne mofe lemiti. se lemi crni temper llv/jar se graflt u
vidu pahuljica lako odstranjuje abrazivnlm dalovanjem sa-
11i peskarenj em. Uz srebmi lem prlmenjuje se topltelj na ba-
zi fluorlde.
se ponekad popravljaju odllvci lz1iveni sa gre-
§kama 11i sasta vljaju delovi odlivaka, made je U oba
bolje prlmenltl

- 275 -
aluminijuma postalo je mogu6e posle otkr16a to-
pltelja koj1m se razara oksldna skrama, a ne osnovnl ma-
terljal. Ovde postoje 1 posebne vezane za dodetnl materi-
jal, jer je llkvldus temperatura lema na bazl alwn1nljuma veoma
bl lska solldus temperaturl osnovnog materljala. Otuda prolzllazl
da je prl lemljenju legura alum1nljuma potrebna veoma preclzna
kontrola temperature, jer bl solldus temperature lza-
zvalo topl jen je osnovnog materljala. Temperatura lemljenja treba
o
da bude 40 C lspod solldus temperature osnovnog materl-
jala; aka je veoma precl ma kontrola temperature 1 alto le-
mljenje traje kratko onda se mo!e lemitl 1 prl temperaturama sa-
o
rna 6 C lspod solldus temperature. Legure alum1nljuma, u zavisnos-
ti a d n jibovog sastava, mogu se lemitl prl t - 550 - 640
o
C, all
se korlste temperature 560 - 615
0
C. U pogledu opreme i
tehnlke prlpreme za lemljenje nama razlika u odnosu na druge me-
tale 1 l egure. Dodatnl materljal je uglavnom legura alum1nljum-
silicljum sadrzl 7-12%51. Mo!e se u vldu !lca
111 traka, mada je njlhova lzrada sve te!a ukollko se sadr!aj al-
11cljuma ?ove6ava.
Kad se legure alumlnljuma leme na neophodno je
prl menl tl topltelj. Toplteljl postaju altUvnl pre nego sto S8 do-
stlgne temperatura lemlljenja, prodiru kroz oksldnu skramu, za-
s t16uju metal od dalje oksldaclje 1 pospe§uju kva§enje prlpremlje-
nlh povrSina. Toplteljl su smesa alkalnlh hlorlda, h.lo-
rlda alkalnlh zemalja 1 fluorlda; ponekad sadr!e alwn1nljumfluo-
rld 111 krlo11t (AIF
3
.3 NaF). se u obliku suvog praha
kojl mo!e 1 du!e da traje pod uslovom da se pravllno Kutlje
za praha moraju bltl od alwn1nljuma, nikako
ne. Prl samom lemljenju spoj se zasipa toplteljem 111 se zagre-
jana dodatna !lca u prahl druga je da a8 prah ras-
tvorl u vodi 111 alkoholu 1 tom pastom prema!u mesta spajanja.
5pojeve treba tako prlpremitl da se prlstup 'topl-
telja svlm povr§inama predvldjenim za lemljenje 1 njegovo lstica-
nje nakon lemljenja. Zarobljenl deo topltelja mo!e bltl !arl§te
korozlje na lemljenom spoju. povrsine prlpremaju se
za lemljenje 111 hem1jsklm se povr-
sine abrazlvnom 111 Hemijako
nje lzvodi se potapanjem alwn1nljumak1h dalova u vodenl rastvor
azotne klseline (1/2 HN0
3
, 1/2 H
2
0); zadr!avaju se oko 30 a, a za-
tim lsplraju u toploj vodi 1 suAe zagrejan1m vazduhom.

- 2 76 -
Za dobro poznate l egure tipa si lumin (ftl- Si ) neopho dna su
posebna sredstva radi povr s lna, jer ave legure ne reagu-
ju Sd vetinom alkaln1h 111 kiselih rastvora. Najbolje Be one t1s-
te smesom ad 3 del a k oncentrovane kise line i jednog dela
koncentrovane kiseline. Lemljenje treba lzvrsiti
odmah posle ili najkasnije u toku sledetih 48
caso va . Od poznat1h lemljenja , za legure aluminijuma naj-
pogodnije je potapanje u sonom kupatilu mada se primenju-
je i gasno lemljenje . se gasno leme c·evi hladnjaka ,
ramovi prozora i spojevi e lektri c nih grejnlh elemenata.
Za gasno l emljen je se upotreb l java oksiacetilen-
skl plamen, mada se l egure a l uminijuma mogu l emlti plarnenom vodo-
ill prigodnog gasa. Vel i cina gorionlka 1 oblik plamena pri
lemljenju acetilenom s11eni gU k a c i za gasno zavari vanje . Dodat-
nu tes koeu izaziva c injenica sto legure al uminijuma pri zagreva-
nju ne menjaju bOjl, pa moze oak p oeeti i topljenje, a da se to
po bo ji ne zapazi . Iz
promenom nekih s vojih
tog r a zl oga treba i mat i s redstvo koj e ce
osobina na temperaturl leml jenja pokazati
da je temperatura dostignuta . Ustvari treba upotrebiti
takav topitelj c ija j e tempe ratura topljenja nesto niza soli-
dus tempera ture osnovnog materijala . U zavisnosti od vrste spo'a,
dodatni materl jal se moze prethodno postavl t1 iIi direktno uno-
siti u toku samog proeesa . Preostali deo topitelja treba posle
lelOljenja odstraniti.
Aluminijum se zalemiti 1 za d ruge metale. Naroeito
s e l ako mogu gasno lemiti celicni delovi alum1nljumom
(alitiranl celiei), prl!renom aluminljuma kao dodatnog materljala
i odgovaraj utih topltelja . Pos t upak je istl kao prl lemljenju alu-
m1nljuma za alumlnijum, i z u zev predgrevanje 1 l emljenje treba
i zvesti sto brze da se na dodi rnim povrsinama spreCS:i obrazovanje
krtih faza aluminijum-gvoz dje (AI - Fe) .
Veoma je tesko lemiti alumln1jum za bakar, jer ova dva ele-
menta grade krtu e utektiku sa niskom temperaturom topljenja
Kad je neophodno, ovl se metali mogu na sledetl
nac ln: na k raj alumlnljumskog dela treba zalemiti c eliX zastlten
aluminljumom, a zatlm srebrnlm lemom spojitl c elicnl 1 bakarnl deo.
Ba kar i njegove lBgurB mogu se uspe s no lemiti svim meto-
dima lemljenja. Jedino se leme legure bakra koje sadr!e 010-
va 1 kalaj .
Elektrolltic kl bakar je sklon nastajanju prslina ako se
lemi u atmosferl koja sadr! l vodonlk. Ovaj element difunduje ve-
likom brzinom u zagrejani bakar i pri temperAturama od 480
0
C, cak

- 277 -
i male vodonika r edukuju oksid bakra i Obrazuju voden u
par u u metalu; po sle dice su velika kr tost , unut-
ra§nje prsline i poro znos t . Otuda proi z ilazi da s e Bve
v r s te bakra koje povrsinske oksi de ne s me ju l e miti u
sa za§titnom atmosferom koj a sadr! i vo donik, n i ti o tvorenim pla-
me.nom.
MBs i ng J sa sadr zaj e m cinka ad 20 ' , lake se le,mi pom<xu
raznih doda tni h mate rijala i uz primenu topi telj a .
Isto tako se lako l emi i mesing sa sadrz a j e m i do 40 % cinka, ali
se mo ra primeni t i dodatni materi jal s a niskom temperaturom top-
ljenja da b i se isparavanj e cinka i z osnovnog materija-
l a o
Ka Zajn e bronze sadrze do 1% k alaja (Sn) i druge legi r aju-
ce e lemente kao olovo mangan (Mn ), nikal (Ni) i al uminijum
(Al) . Dobro s e leme izuzev legura ko j e sad r ze al uminijum.
Foe f orn e bronz e sadrze male f os f ora (P<0,25 %)
koji se dodaje kao de zoks idato r. Leme se raznim v rstama' lemova
koj i rnora ju i s p uniti uslov da i m temperatura topljenja bude ni ! a
od solidus temperatu re osnovnng materijala . se upot-
reba t opi t e lja. Pre se delovi od f osforne bronze mo raju
zariti pri temper a turi od 190
0
C e i me s e otpu§taju unu t ra§nji na-
poni i uma nj uje opasnost od nastajanja prslina.
Silici j umske bro nz 'B
J
koje s.a dr ze 3,25 % s11icijwna,sklone
su nastajanju naponskih p rsl i na. Da se to spree i, potrebno je pre
l emljen ja i zvr §iti z arenje pri t e mperaturi od prbili zno 250
o
C. Za
r e z ultate po trebno je povrs ine predvidjene za lemljenje
meh ani e ki obradi ti,neposredno pre lemljenja, ili ih Barno
Obavezno j e prirneniti topitelje.
Al umi ni j umska br onz a se lemi zbog osobine aluminiju-
ma da stvara stabilne pov r §inske okside, koji ometaju razlivanje
tecnog l ema . Legure ko j e sadrze manje od 8 % aluminijuma mogu se
lemi t i p ri menom specijalnog topitelja koji rastvara oksid alumini-
juma. Za OV'll vr stu brcnze se srebm! lam sa vlsokim
s adr z ajem s r ebr a i niskom t emperaturom topljenja. bakar i
njihove legure rno gu se medjusobno lemiti. Pri tome, ako se npr.
leme bakar i alurni_nijumska bronza, parametre treba birati
p rema materi:j alu koji se teze lemi, tj. prema aluminijumskoj
bron zi . U ovorn to da temperaturu lemljenja treba
bi r a t i prema solidus temperaturi aluminijumske bronze, koja je
nego za bakar; isto taka se obavezno mora uzeti prepo-
topitelj za aluminljumsku bronzu, iako se bakar mo!e
l emiti i bez topitelja.

- 278 -
Dodatnl ""'terljal :ta l e mljenje bakra 1 n jagovih legura a u
legure Cu- Zn, CU-P , Cu-P- Ag . Toplte ljl mo gu bltl borna klaelina,
boraks; borat l, f luor ltl 1 fluoroboratl; prlmanj uju s e u vldu pra-
ha, paste 111
lako &e baker 1 n j egove legure mogu l e mitl u I n-
dukclono , e lektrootporsko, potapanj em 1 gaano ovde ae pos ebno ob-
radj uje samo s asno lemljenje.
Gaono t Bml je nj e bak ra 1 n j egovih l egura zaanl va s o na 18-
tim p rlnclpl ma 1 l zvodl se i s tom opre mom kao i ga s no leml j anje
Na j vl §e se pri menjuje pr1 1zradi tzv. izmcnjivaca t oplo te,
gde s pa daju kllma ure dj a jl , radij a tor l, hladnjaci
i dr ugl ure dj a j l se r ad za&nl va na vlsokoj toplotnoj provod-
Ijlvostl bakr a . Pore d toga se ga snlm l e mlj en jem' s paj a ju 1 delovi
u koj l ma j e bakar upotr e bljen zboq s voje vlsoks provo-
dl j lvostl ; to s u np r . ve ze namotaja elektr omotora s a lamelama ko-
s a provodnlclma, aa greja-
I:: lma , ltd.
Me dj u navedenlm leguramQ bakra najvl!e se lomi bakar
(pre thodno od povr§insklh oks lda ) 1 legure bakar-cink
(mesln g). U da se mora lemi t l bakar kojl sadr!l ok.l-
de, nlkako se ne s ma prlrnsnitl plamen jar se me!e po-
j avltl k rtos t koju lzazlva vodonlk lz plamana boleat
Za takve se neutralan 111 blago
plamen.
Kad god s e l eml meslng, moraju s e preduze ti mare da se
l sparavanj e clnkal prl gas nom lemljanju treba pazlti de ae
me s lng ne pregre j e 1 da se dugo ne odr! ava tempe r atura lemljenja.
Za lemJ.jenje legura sastojcl grade teliko topljlve ok-
s l de (Al, Be, Cr 1 Sl ), obavezno j e prlmenltl topltelje 1 lzbega-
vatl oksldi§u61 pl amen.
Jedna od bltnl h razllka izma dju lemljenja 1 lagura
bakra j e u brzlnl zagrevanj a ; podnosl vellke brzine zagre-
vanja, dok se prl brzom zagrevanju fosforne bronze u uslovlma 0"-
tenog (neslobodnog) §lrenja javljaju prsline.
1. 5 ZAVARIVACXO LEMLJENJE CELIXA I LIVENOG GVOZDJA
lernljenje ae svrateva u poatupke lernljenja lz
dva razloga: 1) primenjuje ae ne!eleznl dodetni materljal, 2)
spoj a8 os tvaruj a bez topljenja oanovnog materljalo. S druge

- 279 -
strane, naziv lemljen je pottae otuda Ato s e spoj os t-
varuje lspunjavan j em ! leba kao p r l zava r l vanju. Glavna
prednos t lemljen j a u odnosu na gas no 111
no zavarlvanje je §to se l eml j e n j e l z vodl prl zna tno nlloj tempe-
raturi, pa se tirrc uman j ujn te rm1l:kl naponl 1 deformaelje; o a l m
toga , materljal l eml jenog s a va j e znatno mek§l 1 lstegljlvlji ne-
go §av dobijen zavarlvanjem, §to olakAava mas inaku obradu 1 deje
man j e sopstvene napone. Pore d navedenih prednos ti,
lemljenje ima i mana U o dnosu na z avarivanjeJ to s u: 1 )
boja osnovnog 1 a odatnog ma t e rl jala; 2) jal: lna je uslovljena
jnc inorn dodatnog materijala n a ba z l bakra 1 postojana je same do
od 260
0
C; 3 ) spojevl s u podlo! nl galvanskoj korozijl
i raznim hemijskim utlcajima .
Zava rlvack1m lemlj e njem se naj l:e§6e popravljaju polomlje-
oi i11 0§ te6enl odl1ve 1 111 odllvel od s lvog 11ve. lsto
tako s e na ovaj popra v l jaj u 0§ te6eni alatl , venel,
ramovi presa 1 delovi polj oprlvre dnlh ma§ina kojl s e moraju pop-
raviti n a te r enu. P r l lemljenju cellka
t re ba primeniti neutraln! oksiacet i lenski plamen, tehniku ·ulevo·
i protok gasa oko 50 l / mmh; za lemljenje 11venog gvol dja plamen
treba da b ude b l ago oksidl§ u61 sa protokom aeetliena oko 30 l/mmh,
a tehnika zavari vanja - "ulevo"; blago plamenom se
odstranjuje grafit sa pov r s lna ! leba i time ellm1nise najve6a
k06 a pri l emljen ju Uvenog g'loldj a .
Doda tn i mate rij a l , koj i s e naj vi§e upotreblja za zavarlva-
eko jeste mesing p rlbli l nog sastava 60Cu, 40% Zu, s a
ne znatnim doda tkom si1ieijuma (Si = 0 , 04-0,15 %) kojl sprecava ls-
paravanje clnka . Ovaj lern s e topi pri temperaturl t- soooe, a
ispo ruc uje se u obl lku l iea 3-6 mm i oko 1 m.
Pored ove lcgure prl menjuje se 1 lem sastav a bakar-c1nk-nikal
(Cu- Zn- Ni). Zate z n a spojeva izvedenlh lem-
Ijenj c ffi kre6e se od 35 0-500 MFa .
Topitelj za lemljenje je me§avina be-
raksa (glavnl sas tojak ), bo rne kisellne 1 natrljumhlorida. Prl-
men juje se u vi du praha, pas te 111 pome6an sa lemom.
Ako je osnovni mate r ijal debljl od 2 ,5 mm, lviee se prlpr-
ernaju u o vl iku V-! leba pod ug lom od 90
0
(sl. 149) 11i 120
0
da bl
se postigl a sto ve6a ve zivna povr s ina. Pre Iemljenja
l vice spoj a treba najbo lje neposredno pre Iemljenja.
Najve6a jacl n a spoja postize se ako su povr§ine zIeba oel§6ene do
meta l nog sjaja 1 a k o j e o dstran j eno uIje, pra§lna 1 druge strano
materij a. Pored toga , treba oeistiti i metalne povrsine koje sa

- 280 -
sa kako sa gornje tako 1 sa donje scrane. Redos-
l ed s l ede<!ih radova je : n ano§enje topitelja i zagrevanje mesta
spoja do temperat ure ne vise od 730
o
C. Ako se l em!
treba ga p r ethodno zagrejati do tamnocrvene boje 11i boje
vi s n je . Kako dodatni ma t e rijal lma visu temperaturu topl jenja,
jedino se povec an jem temperature upravo pri lemljen ju, mo!e ost-
va ri t i prel azak dodatnog mate ri j ala u
It]m l jenjc.
Dada tni
tc r '£jal
Post e z,e mZj en ja
Sl. 149 . Zleb i say pri l e mljenju
Ka d s e z ava r i vacki l emi liveno gvozdj e , ponekad je po tre-
bno i zvrsiti predg rev anje, lokalno iIi ops te, s to zavisl a d dime-
nzij a odlivka . Obic no s u to tempe rature aka 50 0°C , s t o odg ovara
bledo-crvenoj boji; vi s e temperature predg revanj a se ne preporu-
jer se time jac e oksidisu povrs ine u spo j u i pogorsavaju nji-
ho v a kvas enje lemom.
1.6 VHS'!'E LEMLJENIH SPOJEVA
lla jacinu lemljenih spo jeva uti ce viSe faktora kao s to su
vrsta lema, v rsta spoja, velie ina zazora i unutras nje greske (pr-
sline, po re, prekld lemljenja).
Meki lemavi (Sn, Pb, Cd, Bi ) imaju znatno grani -
ell tec enja i zateznu jac inu ad osnovnog materijala, pa se jacina
spoja ma ze pribli ziti osnovnarn rnaterijalu povecanjem povrs ine
lemljenja (s1. 150).
Pri lemljenju Cu , Al i Ni tvrdim lemovima na bazl istih
me tala jac ina lema prevazilazi njihovu pa nije potrebno
, ove<!avati povrsine lemljenja (51. 151).
Vazan faktor koji utice na jac inu spoja jeste zazor izme-
dju delova koji se 1erne . Ve l icina tog zazora direktno utice na he-
mijski sastav lema preko uzajamne rastvorljivosti osnovnog i do-
datnog materijala. Na osnovu opita je ustanovljeno da za svaku vrs-

- 281 -
51. 15 0. Osnovne vrste lern ljenih spo jeva
_ I
I
I
I
i r
~ ,
/
, I
I
, I
51. 15 1. Konstrukcija spojeva za tvrdo lemljenje
tu osnovnog mate ri jala i lema postoj e qrani ce zazora kOjima se po-
s t i ~ e maksimalna jac ina na .::;:.1i can je. Za delove ad ugljenicnih ce-
lika optimalni zazor iznDsi U,05-0,12 rnm aka se primeni sreerni
iIi rnesingani lem, i oko 0,07 mm za bakarni lem. Slicnim ispiti-
vanjlma moze se odrediti i optimalni zazor rri lemljenju legura
AI - Hg (s1. 152).
Ovako mali zazori izmedju delova koji se Ierne dobi jaju se
mehanickom obradom odgovarajucih povrsina i odmascivanjem hemij -
skim sredstvima.


. ..,
MPa
t: 00

"
...
" 150

o -
!:: .00
0

.s o
...

0
..,
0
- 282 -
o 1 0 , 2 0 , J 0 , '1 0 , 5 a J mm
S1 . 152. Uticaj zazora na smicajnu tvrstocu spoja
l LLPWr:NJE
Poslednjih godina se sve vi§e prlmen juje spajanje l eplje-
njern svih cvrs tih de lova, od kojih su jedan iIi aba metal!, porno-
ell lepka, naj c esce sintetickog.
Lep l jeni spoj nastaje dejstvom adhezionLh i kobezlonih
5ila kao 1 obrazovanj ern makromolekularnih veza hemijskirn reakci-
jama . U lepljenirn spojevirna neke vrste lepkova mogu obezbedlti i
nermet icnu vezu za tecnoetl i gasove.
Prlmenom lepljenja dObljaju se spojevl bez deforrnaclja 1
sa c vrs toCor., koja odgovara trazenim zah tevima . Ovi spojevi po po-
trebi mogu da ispune i druge zahteve npr . za dobru elektrlcnu, to-
plotnu i zvucnu izolaciju, a kada se to posebno spoj maze
blti 1 elektroprovodljlv ill otporan na korozlju. Budu61 da se
lepljenje odvija na hladno , iIi uz malo zagrevanje,to ne dolazi
do strukturnih promena u lepljenorn rnaterijalu, pa se rnogu spajati
1 elementl kojl su ve6 obradjeni 111 su obllkovanl pos-
tupcima prerade na hladno.
Sa tehnolos ke tacka gledista spajanje lepljenjem je jed-
nostavno 1 ekonomlcno, a dodatnl materijal - lepak gotovo ne po-
vecava masu spoja. Nedostatak lepljenih spojeva je njihova mala
postojanost na povi§enoj temperaturl (iznac SOoC), sklonost ka
starenju i puzanju kao 1 osetljivost na vlagu, hemijski agresiv-
ne sreciille i lokalnu koncentraciju napona.
,

- 283 -
J.l POOl!LA Ll!PXOVA
Lepltovi .. WIl.vnam dele p .... tellper.tur1 pra.s.p.ycj.
laplje.nlll delov. , It.oja bltno uUlIe na vt_ tr.j .... j. ... j ••
Pl ..... to_ .. avi lepltovt IIIO<JU avratati u 3 91""
- lapltovl Itojl prt teJoper.= __ ,
- lapltovi Itojl prt cUilI taq>"y.turaaa,
- lapk.ovl Itojl pr1 .otmo·j ' teOlper.turt (be,.
predqrevanj.) •
Sv1 lapltov1., pored oanovnlll aapsta:nc1 jol .. drla. pl_t1f.1-
Ita tore, pWl10ce 1 raal.1.l!1 te ru tvaral!e. ()j!vrl<!ave.nje 1.epk.ove, tj.
prelualt 1_ tel!nog u l!vr-.to ata:nje,1IIOfe !izil!lt1 1 be101jalt1
k.araltter prl l!-.. je povoljrUje d.a vr .... .. vanj .. bude 4u!e.
l'111elto je poeled1ca 1I<pa.ravanja rutvaral!. 1 1 oje-
'lOve d.1fuzije. Stag .. je uloqa rutvaral!a 111 punioe& d.e .. lepalt
Ito d..te za.d.rl1 u tel!Do .. atanju 1 d.a ... _a to vr_ poati9DU tra-
fana a"ojatva lemljenoq apoja. Pre&a broj u It''''9'''''4oftata lapItov1 ..
dele nA jednoltoeyv-ne'otne 1 V1JekoapoDeOtDe, apr ..... O81lC'VDOj a-up-
<tacol blt1.
1. HvotJ..njalt.og 1 blljoog poreltla,
2. ain te Ul!lt1 - orqa:nslt1, neorqa:ruolt1.
Lepk.ov l Hvotinjalt.oq porella au qlutJ..nalt.1, Jt.u.e1nalt.1, alJ>_
-1 oalt! 1 ltcd>1Dovanl (tazeins:.co - alJ>qn
1
oalt1) a blljrU uql.avDoa
uro:bn.1 .
IJ aintetlelt.e lepltove .padeju lzoc1.j .... atnt. ka"""'''dnJ., po-
11.altr1lDl. pol1am1dn1. pol1v1nllaoetatnt. pollv1n1.lhl.ortdlU., polll
_ cO u Ulan.alt1, ;><>11 ure tJ..nalt.1, polLe taralt1 • fenol f o.-.al.deh1.dnl,
epou1dn1. eUloulolZll1. cru-n1. 1td.
Zfelt.at lapljenja .... vial od grad;' makra.>lelt.IllA, .,lelt..u-
ke t.ef1na. ualova obrazovanja prevlalt.e ( Hl:a) 1 oje.nlh Hz1l!ko-
hec:1 j altlll osobina . vrate 1 ltol1l!1ne pun.l=a tao 1 pr1.pre ... povr-
tine lapljeDlll &elova. oclnoano ojlllove pr1rode. o.1a na_denlh
pede 1. leplt ova. de je Be 1 llu1 f 1lt.ac1. j a Da:
- ter::ooraaltt1vne l.epltove ( epolt.a1dn1. Ita,."" .. dol. a111lt.co-
alt1. pe 11 ure tan.alt.1 • tenol- fo.-.al. deh1 dIU. 1 dr. ) Ito j 1 cia j u e yr. te 1
toplotno poatojane lapljene lIpoje"" za MUlne ltanatrukc1jej
- tAl rropl as t:1.eDe l..epk.oYe ( aIt.rtla tnt. pol1 v1n1.lace ta tnt.
po111zobu t1lanalt.1. pol1a:a:1d1U.. polllllorv1n1lni 1 dr. ) . ltoj1 au
=oa.le toplotl>a poatojanoet1 1 pn-njoju .. z.a l.epljeDje oe_taLaj

- 284 -
- elastomere bazl kojl lmaju vlsoku
nost 1 korlst& se za lepljenje gwoe S8 gumom 1 gwoe sa metalom.
Lepak blU u evrstom 111 stanju, a ponekad 1
u obl1.ku pra§ka 111 paste; l epkovl u tvr stom stanju ge pre
upotrebe rastvaraju u odgovaraju6em
2.2 VRSTE LEPLJENIH SPOJEVA
Prl Dpajanj u l epljenjem, treba lmati u vldu tra! enu
6u 1 ne prekldnost l epljenog spo ja a u neklm 1 hermeti-
spoBobnoat l emLjenog s poja, kao krlterijum kva11te-
t a je odre djena i zrazom
R.l
n
gde je: R Ie - t vrsto6a lep1jenog spoja a Rm - C!vrst06a 1ep1jenog
materljala.
Kons t rukclona slgurnost lepljenlh spojeva prema
1 smitu61m napreza n j ima zavlsl od koeficijenta v egi vanja (Kl) bd-
odnosom kvadratnog korena lz debljlne (s) spajanih de-
l ova i prek10pa 1e (pO De Bruyne-u). Zavlsnost srednjeg
napona raskldanja spoja od koefic1jenta raskidanja K1. - V s/le
prlkazana je na 51. 153, a odnosl
R
,

MPa
30
25
20
15
10
5
o o:z 0,< 0,6 o.s IP
51. 153. Napon razaranja u zavis-
nosti cd K1
se na te11k, legure A1 i p1atl-
nlrani Al. Vrednos t K1 kada se
postigne maksima1na tvrst06a
korlsti se aa odredjivanje op-
Umalnog prek10pa pri kome se
potpuno iskori§6ava raspo1o!1-
va tvrsto6a 1epka. U praksl se
lzvode prek10pni spojevi, spo-
jevl sa podmetatima, kosi 1
drugi spojevi prikazani na
51. 154.
Sa porastom radne tem-
perature mo!e do6i do razara-
nja 1ep1jenog spoja jer mu
tvrsto6a opada sa temperatu-
rom i vremenom usled razgr.ad-
nje 1epka.

- 285 -
4
: :
S1. 154. Vrste lemljenlh spojeva metala
Lepljenl spojevl 8e kombinuju sa druqlm Obllcima
.pajanja, 1 izvode se;zalepljeno-nltovani, zalepljeno-elektroot-
por.kl zavareni i zalepljeno-zavojnl spojevi.
2.3 TEBNOLOGI J A LEPLJENJA
Tennoloqlja lepljenja se sastojl lz slede6ih operaclja:
- pripreme povr§ina za
- pripreme lepka,
- nano§enja lepka,
- lepka i
- kon trole lepl je.noq spoj a.
Priprema lepljenih povrlina na svojstva 1
lepka; tra!i se povr§ina vlsoke Ato bez
oKslda 1 masn06a,radi bolje adhezlje 1 reak-
elja u proeesu lepljenja. Povr§ine se 1 hemija-
klm odno.no elektrohemijsklm postupclma. ad hemijskih sredetava
za cl§6enje se koriste organski §to Hu!trihlor
ill tetrahloretilen 111 alkohol, a za brusnl
paplrl, toella, ZOetke, pesklranje. Ve6a hrapavO&t povrAi-
ne doprinosl boljem prlanjanju lepka zboq pove6anja dodirne povr-
1 adnezlje.
Priprema mase za abavlja se neposredno pre na-
no§enja lepka na pripremlLjenu povrSinu, prema uputstvima prolz-
vodjaca.
Na 'l1. oieni e lepka "na odgovaraju6e povr§ine obavlja se, zavi-
sno od oblika povr§ine i konzistencije lepka, plAteljem,
lopaticom 1 sliZ:nlm alatima.
OcvrBtfavanj. lepka pre postavljanja spajanih delova je us-
lovljeno lsparljlvo§6u temperaturom 1 vla!nos6u oka-
llne, Ate sve na sporlje ili br!e suAenje nanetoq sloja le-

- 286 -
pka. Prekl apanje delova se obavlj a u trenutku kad lepak dostl gne
najbolj u l epljivost.
Parametri proces a lepl jen ja , Vl'" ome i pritisak ,
odred jeni s u za s vaku v rstu l e pk a s tim se po pravil u s a por a-
storn tempe r ature l eplje n.j a skra6 uje vr eme .
Lepljeni delovi u zavisnosti od ma te rijal ll , oblik a i ve U l:: i-
ne spojeva odnosno us l ova prolzvodnje , zagrevaju s e u
nim pec i ma , g re jni m l ampaJi\a 1 elektrootporskim ure djaj i ma .
Za us pe§n o lep ljenje potrebna je odr edj ena de bljin a sloja
l epk a , p ri c e mu je c vrsto6a spoja u t oiiko ve 6a ukoiiko je sioj
t anj i i be z gasn ih me hu r o ·la . Praktic n o na debijinu s ioja iepka ne
utice s arno naneti sloj lepka , vet 1 naknadni priti s ak koji se uve-
di u p r oc e s u leplj e nja. Npr . za lepl j e n j e me tal a epoks l dn.1m 9mo l a-
rna po treb na je de bljina l epka 0,1-0, 15 mm, koja se dobija delova -
n jem si le priti s k a 2- 5
Pos l e l epl jen ja s p o j treba os t a v iti d a · odle" i" odredjeno
vreme u a t mosferski m us l o vi ma u cil j u i z ravnjavanj a sopstvenih na-
pona.
Kontrola me t a l nih spoj eva obuhvata prethodnu proveru (lep-
kova i materij a la) , me d j u f a zna i zavrsn a ispitivanja. Kod ispiti-
vanj a gotovih spo jeva karis te s e me tade be z razaranja i sa razara-
n jem.

KDNTRDLA I DeENA KVALIIETA ZAVARENIH SPOJEVA
1 ZADACI I PODELA KONTROLE
Pri izradi zavarenih konstrukcija u zavarenim apojevima
pojavljuju ae manje ili greAke, pa je zadatak kontrola da
utvrdi oblik, raapored i vratu greAki.
Prama atandardu JU5C.T3.071/72 utvrdjuju Ba opAta
za dobijanje zavarenih 8pojeva odredjenih kvaliteta s obzirom ns
(1) materijal, (2) pripremu, (3) dodatni materijal, (4) poatupak
zavarivanja, (5) kvalif ikaciju zavarivaca i (b) vrBtu kontrole.
Razlikuju se kvaliteti zavarenih spojeva.
- apecijalni kvalitet
- klasB kvallteta I
- klaaa kvaliteta II
Sp.cijalni kualitBt ae odnosi na najodgovornije spojeve i
konstrukcije koji au izlo!eni promenljivim 11i v1-
aokim pr1t1acima 1 bi 10m mogao da ugroz1 ljudake !1vote 111
da izazove ve11ke materijalne gubitke. U konatrukcije ove vrate
spadaju pami kotlovi i drug1 sudovi pod pritiakom koj1 podla!u
inapekciji, drumaki 1 mostovi, brodov!, dizal1ce, la-
aije automobl1a 1 kamdona, oevovodi pod pritt.kom, ltd.
KlaBa kualit.ta I 8e odnosi na konat-
rukcije, kao i oatale konatrukcije havar1ja ne uq-
rofava ljude n1t1 izaziva mater1jalne gub1tke. Ovde, npr.
apadaju postolja malina alatki, oevovodi koj1 ne podle!u inapek-
c1j1, konatrukcije kotlova i drugih rezervoara.

- 266 -
KtasQ kuali t eta II obuhva ta manje zavarene kona -
trukci je , np r . mal e reze r voa re i cevo vode bez pr ltlska , dekoraci-
one elemente, me t a l ne ograde 1 sl.
Zavarlvat ki radov1, koj l s e odno se na n avedene klase kvali-
teta, mogu se i zvodit i s arno uz o dgovaraju6 u dokumentacl-
j u koj a sadr f i: ocenu n adle f ne ins pekcij e (fakulteta, instituta)
o s posobnos t i 11i 0 s posobnosti (JUS C.T3.072/72)
pred uze6a za obavljanj e odgova r aju61h radova;
k i 1 dokumentaciju ( 0 mate rijal u, !lebu,Aavu,
re do sledu izvodjenja §ava i planu z a va rl vanja kao 1 kontrol1).
Uzlmaju61 u ob zlr zahteve kojl se trafe za konstrukclje 1
spojeve neophodna su odgovaraju6a ispi t ivanj a obuhva6ena;
- p retho dnom kontrolom
- teku60m kan t rolbm 1
- zavr§nom k ontrolorn.
Pret ll odn a ko n t ro l a lma za cllj da prove rl: svojstva osnoY"-
na g 1 do datnog materi jala, prlp remu za zavarivanje, izbor i 18-
pr a vnos t o p reme z a z avarivanjc 1 mernih i.nstrumenata, reflma za-
va r i vanja i
Tsk u6w kon trola da 11 se odr! avajuJ predvidjena
tehnologija 1 rez1ru zavarivanja 1 Ispravnost opreme i pribora,
kao i predvidjene mere na radu.
Zal1r§na kont r o l a obuhva ta dimenzlonalnu kontrolu i spoljni
izqled kontrolu i strukture, kao i kan-
trolu s vOjstav8; a u posebnim i kontrolu
hemi jakog s as tava 1 otpornosti prema korozlj1.
Be kontrolna ispittvanja izvode metodama bell. raaa-
r a nj a 1 s a pri se za lspitivanje unutraAnjih
u §avu koriate me to de (rendgenaka
metoda, prlmena lzotopa), metode. Za otkrlvanje
spo1jnih greAaka, osim vlzuelnog pregleda na raspolaganju au ma-
9ll e tne metodt!,lum1niscentne metode, penetrantne dok
s e z a komeaktnosti §ava kor1ste vazduAne pro-
be, v BzduAno itd.
U cl1ju odredjlvanj a svojstava zavarsnog spoja
1 posehno Aava, ispltlvanja se obavljaju na. poaebnlm uzorcima ko-
jl se lzradjuju od l s tog materljala 1 lstom tehnologljom kao 1
zavarene konstrukcije, iIi se kada je to lsecaju iz ZA-
varenih spojeva. S obzlrom na radne uslove odredjuje ae pr1 18-
p1tl vanju kar akter optere6enja - 111

- 289 -
Prl svim lspltlvanjlma krlter1jumi kval1teta se usvajaju
prema uslovlma koj1 oenose na kornpaktnost spoja,
njegovu 111 f11avost na odredjenoj
temperaturi, ltd.
oeena a kva11tetu odredjenog spoja donos1 se po-
redjp.njem dob1jenlh rezultata 1spltlvanja sa koje sa
tra!e u dokumentaelj1.
2 GlWSKE U Z/lV/lRENIM SPOJEVIMA
U zavarenim spojev ima se mogu pojaviti spoljne 1 unutras-
n je gre§ke. Sp ot j"e gr eSke se dele na gre§ke obI1ka hva 1 prs-
line , dok su unutrasnj e greske gasnih mehurova razlici-
tih ve 11c lna 1 obllka, unutras nje §uplj1ne 1 prsline ukljuce1 u
t vrs tom stanju, neprovarenost, itd.
Standard JUS C.T3.020/82 svrstava sve gre§ke u 6 grupa,
koje se o znacavaju brojevlma iIi slovnim simbollma po !lfIZ-u .. Pre-
rna tipu razlik.uju se:
- Crupa 1 gde SU svrstane makroskopske 1 mikroskopske pr-
51 1ne , koje po lokaciji mogu bitt (oznaka E), poprecne
(Ep) , u krate ru (Be), 111 odvojene (E ), a prema obl1ku zrakaste
(E ), razgranate (E) 111 pojedinacne (81.41).
- Grl<pa 2 gde su svrstanl gasa 1 §upljlne, 1 to
l op tastl gasni mehurovi - pojedinac nl (Aa), jednoliko rasporedje-
n1, u obli ku gnezda (s1.155) 111 u nlzu (Ae).
201
S1 . 155. Gasn! mehurovi u s avu
Gasni mehurov l se po jav ljuju,sem u loptastom,i u izdufenom
obliku (Al)i a po rasporedu mogu biU pojedinacni 111 u nizu,
unutrasnji iIi povrsinsk.1.. .
usled skupljaa ja metala su medjudendrlteke
ill krate.L·ske.

- 290 -
- 3 qde SU 8 v rat ani u e vra t om s tanju, tro-
aka 1 prah, kojl moqu bltl r asporedj e nl u l 1nljl (Ba ),
no 1 tome s1., oksldnl (J) 1 metalnl (8) a u u
ovo j grup1.
- Grupa 4 koj a obuhv&ta gre§ks n&lepljlvanja 1 nedoe ta-
tak p r ovara (0) ; u gr upl gre§&ka na l epljlvanj a razlikuj e ..
no nalep l j lvanj e po s t ranleama f leba, l zmedju s loj e va 1 u korenu
§ava (sl. 156 ) .
!
Q
I I
H
4013
! OJ
4011 }

a .
1
Q
b.
I
402
51. 156. GreAta na leplj1vanja (a) 1 nedoetat&k
provara (b)

I
402
!
Nedos tatak provara lspoljava ae nepotpun1m stapanjem atra-
nl ea f l eb a tako da ostaje prazn1na l zmedju njih u kore-
nu Heba) ,
- Gr upa 5 gde spadaju grel ke oblika: zajed1 (F) (al. 157
a . ) , brazde u korenu, prevellka preteran prover,
prokapljlna (sl.157 . b ), greAke prelaza, pre11vanje (¥1.157.c),
smaknutos t l v lca , odstupanje elemenata ad pravca utonuloatl la-
va , rupa u lavu, ne dovoljna deblj1na l ava (Bl.157.d), grelk. u
ugaonog
Ilea Aava , Aupljlna u
loA nas tavak zavara.
a .
rzGJ
SOI l
liava, ne ravnomema itrina
korenu ualed Bkupljanja,
l,-----"ffi

b.
d.
511
81. 157.. Grein obl1ka lava
1 neravnomernoat
rohavoat kao 1
!

- 291 -
- Gr upa 6 obuhvata ostale greske: trag uspostavljanja ele-
l uka, prskanje metalnih kap1 ili vol frama ,
metala usled uklan janja pomocn1h zavarenih elemenata,
tragove bru§e n ja 1 i drugih o Atetenja.
Otkrivene g re§ke, spoljne i unutra§nje, mogu se u nek1m
otklon1t1 1secanjem (vadjenjem) ma ter1jala na mestu
1 naknadn im zavar ivanjem i ponovnom kontrolom.
U zavis nostl od klase spajeva propisani su i
vidov1 1 obim kontrole. Tako, npr. za spojeve specijalnog kva-
11teta , pored kontrole mehani c k1h svojstava se 100 \ kontro-
1a me t odama be z razaranja, tj. kontrola svakog izvedenog
va po celoj njegovoj Pr1 tome se u slucaju otkrivenih
gre§aka dozvoljava njihovo otklanjanje, s tim §to naknadna kont-
r o la mora da kvalitet, a u protivnom se
taj zavareni spoj o dbacuje i zamenjuje nov1m.
Zavareni spojev1 klase k valiteta I podvrgavaju se 50\
kontroli bez razaranja, dok za kva11tet klase II 1sp1t1vanje bez
razaranja izostati.
2 . 1 DOPl' STENE GRESKE: U ZAVARENIM SPOJEVIMA
I pored s vih preduzetih mera u pr1premi i izvodjenju zava-
renih spo jeva retko se dobijaju spojevi 1 §avovi bez gre§aka.
12 tih razloga je prihvacena konc::epcija da se za navedene kiase
zavarenih s pojeva odrede rnaks1rnalne dopu§tene greAke, kako po
vrsti tako i po velicini, obliku i raspodel1. Ovakav pristup je
moguc samo ako je kontrola nezavlsna i strucno 1 tehnickl na ni-
vou da sa dati ocenu 0 pouzdanosti kontrolisanog
spoja u eksploataclji. Poznato je da unutrasnje gre§ke, a posebno
naprsline, u uslovirna promenljivih opterecenja deluju kao koncen-
trati napona s to dovodi do progresivnog §lrenja prsline, zamora
materijala i krtog lorna. U mnogim slucajevima otklanjanje i po-
pravka unutra§nje greske do losijih svojstava (usled to-
plotnog 1 mehanickog dejstva), pa se nastoji da se metodama meha-
nike lorna odredi dopustena vellcina gre§ke, za po-
uzdanost. Prl tome je utvrdjeno da su gre§ke znatno ve-
ce za staticka opterecenja nego dinamicka, pa otuda slede 1 razli-
citi krlterijumi za ocenu. lsto tako je dokazano da je vrsta na-
prezanja od utlcaja na pona§anje poeetne prsline, 1 da su opas-
nije prsline u zoni zatezanja naroc ito pri temperaturama.

- 292 -
Ua osnovu napons koq stanja e l ementa konstrukcije mole Be
proceniti opas nost od gre§ke uz primenu osnovnih prin-
cipa rnehanike loma .
prsline (a
max
) U
( 0 < Re), data je izrazorn
a
max
a u (0 > Re) izrazom
6c
a
max
= C Ee' gde je C - koeficijent kojl zavls1
1: --'-- - ,<-
"
S1. 158. Koeficijent C=f(o/Re)
od naponsk.og stdOja
>
lo < Re ) 1 vrs te materl-
jaia (s1. l5 8 ); RiC -
kriticna vrednost koefici-
jenta intenzivnosti nape-
na; Re - gran1ea
oC - kriticna vrednost
rasprostiranja prsline;
£e = Re/E - jedinicno 'i z-

Roeficijent R
1C
i
6c se odredjuju opitnim
rretodama mehanike lorna
(COD - test i druge) .
I zraZ:Wlate vredno-
sti a korlste 5e za
max
poredjenje sa stvarnom
gre§ke (a) utvr-
djenom pri kon tako
da 5e usvajaju kao dozvo-
ijene kada je
uocene rendgenskom kon trolom zavarenih spojeva po-
sebne kad dinami cki opterecenlh, prema uticaju na sklonost ka
krtom lomu, svrstavaju se u grupe 1 do 4 zavisno od odnosa vell-
c ine gre§ke prerna debijini zavarivanog materijaia (tabiica 23) .

- 293 -
Tabiica 13. Kiasifikacija g r e ' aka 1 k vai lteta prema
R5- s n lmku
Ve lic i na
gr., §ke
kva litet
1
2
3
4
Velicina maksi-
ma ine g r eske
mm
do 3
do 5
do 7
i z nad 7
Qdn es
,
d o ·10
10-20
20-30
preko 30
Kg=l:lg/LO. 100, '
< 5
5-10
10-25
> 25
Koncentr acija gre s aka (Kg) de f inis e se odnosorn zbirne du-
z ine otkrivenih gres aka l Ei g ) prema ispitivanoj duZini s ava
Lo = 10 s ( gde je: s - debijlna s a va, a Lo 300 mm* ). Zbirna du-
1ina otkrivenih g res aka odredjuje se 1z radiograma po pravilima
Koj a su spec ific na za pojedine v r s te i pOloz aj g res ke, debljinu
s av a i s1. Klas e kvaliteta se ad 1 do 4 za-
visno o d Kg , prema tabiici 23.
Qznacavanje gres aka poka zuje se na prime r u s ava debijine
5 = 10 rom, u kome su renngenskom kontroiom otkri veni iopta sti me-
hur o vi duzine 1 mm, a na ispitivanoj duzini s ava Lo = 10 s =
100 mm, ustanov1jena je zbirna duzina prikri venih mehurova
E1g = 15 mm. Zbog toga se o va greska moze oznac iti s a Aa 2 3 .
3 KRTI LOM
no ili
Svi se me t a l!,
krto, tj. rnogu
zav isno ad us} ova rada, razara ju pl a stic -
nastati z ilavi ·i krti 10mo vi. U oba sluc aja
l ornovi su transkrlstalnl, sto znaci da se delavi razaraju po
r a vnima k1i zanja meta1nih .<rna. Teorijski nije rnog u6e povu6i
g ranicu i zmedju krtih i zi1avih (p1astic nih) materij a la jer tu
deluju i drugi f aktori kao s to SU temperatura, vrsta opterecenja,
ko ncen tra tori napona i dr .
ZiZav Zom c e1icnill materijala od1ikuje se slede6irn karak-

teris t ikarna: povr s ina pre10ma je obic no pod ug10m od 45 u odnosu
na pravce glavnlh normalnih napona; povrsina lorna je tamna, kra-
jevi po1oml jenog de1a su znatno deforrnisani .
*) Ogranic enje zbog duzine R5-fi l ma.

- 29 4 -
l, rti lorn n as taje poprecno na pravac glavnih nor-
rna lnih napona, a preloma j e svetla i bez vidljivih de-
fonnaci ja na mes tu lorna.
Na nor malnim temperaturama i ma prostor nu c entri sa-
nu kubnu re s etk.n . deformisanje nastaje kao rezultat
sm1canj a izazvanog tangencijlanim naponima u ravnirna kr i s t a la
koje sadr z e di jagonalu kocke. Nas upro t tome, kr to razaranj e na-
staje pu i vicama kocke pod dejstvom nor malni h napona. Ovi l omo-
v i - gotovo oez podsecaju na lomove krtih materija-
1a pa je z ato i usvojen na ziv krti lorn .
U skladu sa navedenim razaranja postoje i dva
vida otpora r azaranju : otpor s micanju i otpor krtom lomu.
nja s aznanja, do kojih se doslo lomova brojnih za-
varenih konstrukeija (mostava, brodava, rezer voara), ukazuju da
uzra k 100a nnte bi ti mala prslina ill greska u materijalu. Ta
nastaje pri prvom opterecenju, u toku vremena se siri
do velicine i na kraju izaziva razaranje. Zbog dejstva
zareza, konstrukcija u radu je puna koneentratora napona koji
nastaju na mestirna promene preseka, nemetalnih ukljucaka u ma-
terijal u 1 na mestima gresaka pri zavarivanju. Krti lorn nastaje
ake je ma terijal sklon krtom lomu, a ka su veliki sopstveni napo-
n1 (reda velicine Re) koji sprecavaju plasticno deformisanje,
ako je postignuta odredjena temperatura i aka postoje greske ko-
je izaz1vaju koneentraciju napona. Na 51. 159 prikazane su kri-
ve pomocu ko jih se objas njava prelazak od z1lavog u krti lorn u
zavi snosti ad temperature. Crtastom linijorn A prikazana je pro-
---
8 I
I

I
T ] T2 T
Te mpera tura
51.159. Uticaj temperature na
v rstu loma
me na otpora prema krtDm lomu,
a krivorn B promena graniee te-
c enja u zavisnosti od tempera-
ture. Pri temperaturama vi§im
od T1 (presek linija A i B) da-
ti metal se razara
a ispod Tl krto. Osim linija
A i B uvodi se i kriva C, jer
se pri postojanju zareza u me-
talu, graniea tecenja poveca-
va i do 3 puta. Pri temperatu-
rama visim od T2 materijal se
u okolini zareza razara plasti-
a pri nifim od T2 krto.

- 295 -
Prema tome, temperatura prelaza cd na krti lorn nala-
zl se u intervalu T
2
-T
1
i zavisi od zareza i njU,ovog
oblika .
Proces krtog lorna metala sastoji se iz ova stadijuma. U
prvom staoijumu u metalu nastaju znatne deformacije.
U drugom stadijumu razaranja me tala nastaje proces neprekidnog
rasta krtih prslina koje su nastale na raznim mes tirna .
ti u zavisnost1 od njihovog hemijskog sastava i struktu-
re, imaju razne otpore prema prelazu u krto stanje. Za dati
li k temperaturni interval prelaska u krto stanje se .odrediti
isp itivanjem vise uzoraka na temperaturama. Celicl
koji imaju temperaturu prelaska u krto stanje s matraju se
boljim. Najjednostavniji za odredjivanje temperature
prelaska u krto stanje je ispitivanje udarne zilavosti.
Na osnovu rezultata ispitivanja rnaterijala u
§lrokom temperaturnom intervalu, maze se odrealtl temperatura na
kojoj udarna naglo opada. !Ia s1. 160 se vidi da u
temperaturskom intervalu T
2
-T
1
postoji velika rasipanje rezulta-
tao Temperatura Tl naziva se gornjom temperaturom pre-
.. .. .
T J T 2
Temperatur a
T
Sl.160. Promena sa tem-
peraturom
laska U krto stanje, a Tl -
donjom.
Ispitivanje udarne
lavosti zone pod uticajem to-
plote je veoma tesko jer je
ta zona veoma uska.
Za ocenu otpornosti ma-
terijala prema krtom lomu u-
oarna po Sarpiju ni-
je najbolji kr1terijum. Ovo
stoga sto se udarna
sastoji iz za razvoj
i energlje sirenje prsline,
koje se ispitiva-
njem na Sarpijevom klatnu ne mogu razdvojiti. Uanas se smatra
da je upravo energija za §lrenje praline u veoma tesnoj vezi sa
otpornos6u metala prema krtom lomu. To da po
p1ju ne biti jedini kriterijum za ocenu krtog lorna.

- 296 -
U vreme uvedeno je o sciloSKOpskih metoda
za lspi ti va nje uzo raka ud arnim savijanjem, pri se posebno
ooreci juj e e n e r g ija za nastajanj e prsline i za njeno sirenje. Ot-
pa r ko ji me t a l raspros tiranju iIi s lrenju prsllne maze
s!uz iti k a o karakterlstika sklono stt metala ka krtom
l omu, mote doprineti potp unijoj Dceni pona s anja materijala
u razlic iti m r a<inl m us l o vi ma.

LI T E R A T U R A
1. Butnicki , S .: Spawalnos t 1 stali , Wyd awnlct\Ol a Nau-
kowo-Techniczne , \',Ta r szawa, 19 79 .
2 . Culo§nikov, P . L.: Kontaktnaja svarka, Moskva,
1977 •
3 . Gr upa autora : r oradnik inzyniera, Spal,l.'alnictwo I ill, \':NT ,
\\larsZawa, 1983 .
4 . Hi llar, J.
t
J arrT"oszuk , S.: Technolooia s pav/alnictwa, "yda\Ol-
ni c t wa sZkolne j pecagog iczne, \·,iarszawa, 196 8 .
5 . Hillar . J .
t
Ja r mo5zuK, S .: Technologia rob6t spawalniczych,
\·lydawr. i cTh' o , "fo.r kady " , t'i'arszawa, 1982 .
6 . Hrenov , K. K. : Svar ka rezka i pal ka Izdateljstvo
Moskva, 19 70 .
7 . Hrivnak , T.: Zvaritel ' nost ocel!, Vyda vat el ' stvo tec h nlckej a
ekonorr.ickej l iteratury , Bratislava, 1979 .
8 . Jakubiec , "'1 . - Lesinsk i, K " Czaj kowsk i , H. : Tec hno log ia kons-
t r ukcji spa ... lanyc h , Naukowo- Techniczne, t\'a r s za-
..... a, 198 0 .
9 . Janota , "" .: Ri a de nie proce su odporoveho bodoveho zvarania ,
vuz , Prati slava, 1984 .
10 . J o va novi 6 , "" . , M. , Stojanovi6, 0.: Ga sno i rufno ele-
kt r oluc no za varivanje, Gradjevlnska knjiga , Beogr a d , 1978 .
11. Jovanov i 6 , ,., ,,: Zavarivanje, Nau c na knjiqa, Beograd, 1983.
12 . Klivipe l , f1 . • : l\owoeze sne techno log ie spa j ania meta] i , WNT ,
\-iarsza ... l a,
13. "" arcolla- K. : Zarys spawalnietwa , Pans t ... , owe wydawnietwo nauKowe ,
Wa r s zawa - 19 79 .
14. M., Rado jkovi6, M. , Kuzamnovi6, B. : Os novl c eli-
c nih kon str ukeij a, C, radjevinska knjiga , Beog rad, 1978 .
15 . ,.,listur , L.: Spav,anle i eleele ga zo,.l e , Wydawnietwa Szkolnei Pe-
dagogiezne, h'a rszawa , 1981.
16. ,.,listur, L .: Spawanle gaZ(7Ne i elektryc zne , Wydawnietwa szkolne
i peda gogle zne , Warszawa, 1981.
17 . Opartny ,· D., r·1ysliwlec , M.: Spawalnietwo , Panstwowe. Wydawnie-
two naukowe , Warszawa,
18 . Paton , E. B. : Tehnologija svarki me tallov j spla-
vav pl a v lenl ero , ",' oskv a, 1974 .
19 . Pllarezyk , J.: t-Ietaloznawstwo spawalnicze \vydawnictwa Pol! tech.
Warszawsklej, Warszawa , 1977.
20. Pl 1arezyk , J .: Spawa nie i napawanie elektryezne metal! , Wyda-
wnlc:two "Slask", Katowice, 1979.
21 . Plwowar, S .: Spawalnietwo, Par'istwow Wydawn!ctwo Naukowe , h' a r s-
zawa , 19 78.

- 298 -
22 . Plwowa r, S .: Kont rola pr oces6w spawalniczych, Wydawnictwa
naukowo - techniczne . Narszawa, 1979 .
23 . Plwowa r, Spa ...... anle i zgrzewanie elekt r ycz ne , \'lydawnlctwa
Szkolne i Pedag oglczne , Nroclaw, 1981.
24 . PiwNar , S .: Spawanie i zgrzewan ie e l ekt r yc zne, Wydawnlctwa
szko lne i War s za .... ' 3, 1984 .
25 . Ri st i6 , nauke 0 materi j alirna, Naut na knjiga, Beo-
g rad ,l 977 .
26 . Rug e , J . : Handbuch de r Schweisstechni k , Band I, Springer -
Ve r la9 , Be rli n , 1980 .
27 . Seferljan , D.: zavarlvanja, Gradjevinskaknjiga,
Beog rad , 1969 .
26 . Sk arb idsk l , M. , Ska r b idskl, J .: Technol og iczno.d
kcji ma s zyn, "]NT, \'la r szawa , 1982 .
konstru-
29 . Sta r. isze"'/sk i , B. : \'Iymiana c iep la, Panstwowe wydawnictwo na-
ukowe , h' a r s zawa , 1980 .
30 . Sunders , L .: nden..rater weld ing for offshore installations ,
The Ve l d 1n? Institute , Abi ng ton, 1977 .
31. Tr o i ck i j , V. A., Radko , i dr.: Defekti svarnih soedine-
njj i s r edstva ih Kiev, 1983 .
32 . Za yka , !1. : Spawanie i nitowanie , wyda\ou'dctwa sZkolne i
pedago<),icz-ne , Katov i ce , 197 5 .

[ A VRAM MAJSTOROVIC [

MILORAD JOVANOVIC

OSNOVI ZAVARIVANJA LEMLJENJA I LEPLJENJA
PETO lZDANJE

-~,!~~
B E O G RA D.I995.

IDr Avram MajslOrovic I
Dr Milorad Jovanovic
OSNOVI ZA VARlVANJA. LEMUENJA 1 LEPUENJ A

Izdavat IP •.Nautna Jrnjiga" Beograd. Uzun-Mirkova 5

Receozenti

Dr Vladislav 2ukic Dr SYelislavJoyitic

Za izdavata
glavni i odgovomi w-ednik

Dr Blaio Peroyic

Tehnitl::i w-ednik

MUojo DrinjiJkoyic

TITa! 1.000 primeraka

ISBN 86-2343109-X
Stamp.: Stamp.rsko-izd.v.~ko prcduzctc ,Bok.r' - Bor

SAD R

~

A J Str.

PREDGOVOR UVOD
1
3 3

I, OSNOVNI TEHNOLOSKI PARAMETR I ZAVARIVANJA
1. OSNOVI SPAJANJA ZAVARIVANJEH

1. 1. OSNOVN I POJMOVI U TEH NIC I ZAVARIVANJA
1.1 . 1. Zavareni spojevi i
~av ovi

6

8
13 13

1.1.2. Elementi sava 1. 2. PRIPREMA DELOVA ZA ZAVARIVANJE

1.3 . KLASIFIKACIJA NACINA ZAVAR IVANJ A 1. 4. IZBOR POSTUPKA ZA VARIVAIiJA
1.4 . 1. Oznacavanje postupk a zavari vanja na crteHma 1.4 . 2 .
02J\a~avanje

16 18 20

raturi po

postupka z avarivanja u lite UDK
Z~

20 22

2 . IZBOR OSNOVNOG MATERIJALA

SPAJi

.WNJEM

2. 1. OCENA ZA VARLJIVOSTI OSNOVNOG
2.1 . 1 . Pojam i definicija zavar1jivosti 2.1.2. Hetode za ispitivanje zavarljivosti 1. Ra~ unske me tode 2. prakticne metode 3. IZVORI TOPLOTE ZA ZAVARIVANJE

A

26
26 30 30
39

42 42 43 43
44

3. 1. KARAKTERISTIXE T OPLOTNIH IZVORA 3.2 . VRSTE TOPLOTNIH IZVORA
3.2.1. Gasni plamen 3 . 2.2 . Elektri ~ ni luk 3 . 2 . 3. Elektricni otpor 3.2.4. Mlaz plazme 3.2.5. Laserski zrak 3 . 2.6. Elektronski snop 3.2 . 7. Egzotermicke reakcije 3.2 . 8. Mehanicko trenje i pritisak 4. TCPLO'INI BIIANS PRI ZAVARIVl\NJU

52 52 53 54 54 55 55

Str. 4.1. Prostiranje toplote i ciklusa 4.1.2.
Analiti~ki prora~un

temperatursko polje

55 60

4.1.1. Eksperimentalno odredjivanje temperaturskog temperaturskog polja 62
67 67
69

1. Nepokretan trenutan toplotni ·izvor 2. Pokretan i
3. Odredjivanje

nepokretan trajan izvor toplote brzlne hladjenja

2. METALURSKI PROCESI I PROMENE PRI ZAVARIVANJU
1. TOPLJENJE METAIA I OBRAZOVANJE f,AVA

72
72

1.1. TOPLJENJE OSNOVNOG METALA 1.2. TOPLJENJE DODATNoa MATERIJALA 1.3. HEMIJSKE REAKCIJE U RASTOPU
1.3.1. Isparavanje 1.3.2. Apsorpcija gasova 1.3.3.
Pre~iA~avanje

72

74
77

77

u Aavovima

78

(rafinaclja) metala §ava

83 84 84

1.3.4. Legiranje metalaa §ava 1.3.5. Uticaj difuzije u procesu zavarlvanja

1.4 . OBRAZOVANJE SA VA I PROMENE PRI
1.~.

O~VRSt1A

VAIIJU

86 97
97
102 103

1.4.1. Pojava 1 vrste prslina u zavarenim spojevima 89

STRUKTURNE PROMENE PRI ZAVARIVANJU

1.5.1. Promene u viAefaznim metalima 1.5.2. Promene u jednofaznim metalima 1.5.3.
Termi~ka

obrada zavarenlh spojeva

2. NAPONSKO I DEFORMACICllO STANJE U ZAVARENIM
SPOJEVIMA 105
105 107
113 114 116

2.1. SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE
2.1.1. Termi~kl naponi i deformacije 2.1.2. Strukturni naponl

, ,. .

2.2. MERE ZA SMANJENJE SOPSTVENIH NAPONA I DEFORMACIJA 2.3. MERE ZA OTKLANJANJE DEFORMACIJA ISMANJENJE NAPONA

Str.

3, POSTUPCI ZAVARIVANJA I TERMl tKOG SEtENJAMETALA
1. TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJA METALA 'rOPLJENJEM

118 118

1.1. CA S /IO - PL AMENO ZAVAR I VA NJE
1.1.1. GasQv1 za zavari v anje 1.1.2 . Plamen za zava ri v anje

119 119
123 12 6 t e hnika 128 metala i legura tehnika 14 3 legura 14 8 130
137

1.1.3. Dodatni materijal i nje

topitelji z a z avariva-

1.1.4. Priprema osnovnog materijala i gasnog zavari vanj a 1.1.5. Zavarivanje
razli~itih

1.2. RUtNO EL EXTROLUtNO ZA VARI VANJE
1. 2.1. Priprema osno vnog zavarivanja 1.2.2. Zavarivanje 1.3.1.
Zavariva~ki
razli~itih

materijala i metala i

1.3. ELEXT ROL UtNO ZA VA RIVANJE

POD PRAS XOM

153
154 155 158 159 162 163 164 165 16 6 16 7 168 169
176 legu ra

automat za EPP zavarivanje pri EPP zavari v anju

1.3.2. Dodatni materijal za EPP zavarivanje 1.3.3. Metalur§ke reakcije 1.3.4. Tehnika EPP zavarivanja

1. 4. ZAVARIVANJE POD TROSXOM
1.4.1.
Zavariva~ki

uredjaj za zavarivanje pod

troskom

1.4.2. Dodatni materijal za zavari v anje p o d

troskorn
1.4.3. Tehnika iz v odjenja zavarivdnj a p o d tros k om

1.5. ZA VARIVANJ E NE TOPL JIVOM ELEXTRO DOM U INER TNO M CASU (TIC )
1.5.1. Uredjaji za TIG zavar i van je

1.5.2. Dodatni materijal za TIG zav ari v anj e 1.5.3. Tehnologija i tehnika TIG za v ari v anja
razli ~ itih

1.5.4. TIG zavarlvanje

metala i

1.6. ZA VARIVA NJE TOPLJ IVOM EL EXT RODNOM t I COM ASU U IN ERT NOM G
1.6.1. Dodatni materijal za MIG zavari v anje

179
180 181 183 184 185 187

1.7. ZAVARI VAN JE TOPLJ I VO M ELE KTR OD NOM tICOM U ZA STITI UCLJEN DI OX SIDA ( M AC)
1.7.1.
Zavariva~ki

uredjaji za MAG zavarivanje

1. 1.2. Dodatni materijali za MAG zavarivanje 1.7.3. Metalur§ ke reakc i je pri MAG-zavarivanju 1.7.4. Tehnika MAG za varivanja

5. SUtEONO ZAVARIVA NJE ELEKTRltNIM OTPOROM Su~eono 213 217 218 2.1. Uredjaji za zavarlvanje plazmom 1.3.1. 1. SAVNO ZAVARII'ANJE 211 2. B.7. 3. 225 227 229 230 231 232 3.B.1. TERMITNO ZAVARIVANJE 3 . ZAVARIVANJE PLAZMOM 1.12.1.Str.13. 5. TERMI~O SECENJE METAloA 232 233 236 237 239 239 241 242 4.2. Elektrode za tackasto zavarlvanje 195 2. ZA VARIVANJE TRENJEM ZAVARIVANJE ULTRAZVUKOM ZAVARIVANJE ELEKTRONSKIM SNOPOM ZA VARIVANJE LASERSKIM ZRACIMA ZA VARIVANJE SVETLOSNIM ZRACIMA ZA VARIVAIIJE DIFUZIJOM INDUKCIONO ZAVARIVANJE ZAVARIVANJE VRTLOZNIM LUKOM 3. ZA VARIVANJE EKSPLO ZIJOM 3. Dodatni materijal za zavarivanje plazmom 1. KOVAtKO ZAVARIVANJE 3.3.9. Uredjajl za tatkasto zavarlvanje 194 2. GASNO PLAMENO ZAVARIVANJE I SEtENJE POD VODOM ELEKTROLUtNO ZAVARIVANJE I SEtENJE POD VODOM 248 249 250 5. TAtKASTO ZA VARIVANJE 2. 2. ZAVARIVANJE ELEKTRI~NIM OTPOROM 189 190 191 192 193 194 2. HLADNO ZAVARIVANJE 3. 3. 3. ARK-ATOM ZAVARIVANJE 4 . 1. Tehnlka zavarivanja plazmom 2.8.11.1.2.4. 3. Tehnika i tehnologija tackastog zavarivanja 198 2. 3.2. GASNO PLAMENO SEtENJE ELEKTROLUtNO SEtENJE 246 247 ZAVARIVANJE I SE~NJE POD VODOM 5 .1.3. 4.1. 3. 6. zavarivanje varni~enjem 218 219 220 220 3.8.1.1. OSTALI POSTUPCI SEtENJA POD VODOM . 4.4. 3. Tehnlka i tehnologlja §avnog zavarivanja 2.1. 10. 5.2.8.2.2.4. Suceono zavarlvanje zbljanjem 2. RELJEFNO ZAVARIVANJE 2.3. OSTALI POSTUPCI ZAVARIVANJA 3.1.

5. 2 .1. Lemljenje potapanjem 1. KDNTRDLA I DeENA KVALITETA LAVARENIH SPDJEVA 1.4.2 . ZADACI I PODELA KONTROLE 2. Navari v anje pla ~Gm 4 .3 .1. 6 .5. 3 . Navari v anje u a tmosferi zastitn i h g as ova 4.3.3. LEMLJENJE 1. Ruc no ele ktro luUno navari vanje obl ozenim elektrodama 4.1 . Indukciono lemljenje 1.3.3. Gasno l e mlj e nje 1.1.1. LEML J ENJE RAZL I tI T IH METALA I ZAVARIVAG'KO LEMLJEIIJE tELIKA I GVO'tDJA 1.6. 2.1.3. 3. 4.4.3. 1. VRS T E LENLJENJA 1. Lemljenje 1emili com 1. Navari v anje p o d pras k o m i t r o sk om 2 55 25 6 25 6 257 25 7 259 25 9 262 263 2 65 265 266 268 269 2 71 272 L£GURA LIVENOG S.1. GREljKE U ZAVARENIM SPOJEVllI!A 2 .1. Elektrootpors k o lemljen j e 1. TOPITELJI ZA LENLJENJE 1.2. 1. KRTI LOM LIT ERA T U R A 29 7 . LEMLJENJE I LEPLJENJE 1. 1. 2 . 3. LENOVI 1. PREGLED MET ODA NAVARIVANJA 25 1 2 55 4. 1 . LEPLJENJE 2 . Gasno nava ri vanje 4. NAVARIVANJE METALA 4. 4. DOPUST ENE GRESKE U ZAVARENIM SPOJEVIMA 3. Lemljenje u pe 6 ima 1. VRSTE LEMLJENIII SPOJEVA PODELA LEPKO VA VRSTE L EPLJENIII SPOJEVA 27 4 278 28 0 282 28 3 284 285 287 287 28 9 291 2.St r .5. 2. TE HNO L OGIJ A LEP LJENJA 6.

Tako je. presovanjem) mogu proizvesti veorna slo~eni delaY!. lasertehnolo~ke ski zrak 1 dr. doprinosl pove6anju kvallteta. materljal~plastic­ ma~1nstvu. ve6 1 kerarnlckl gradjevinarstv u. §to je do sada bl10 veoma te§ko 111 neekonomicno. npr. postize se u~teda tehnologij~ povl~enlm temperatura- rna. Treba naglasltl da se prlmenom postupaka nerazdvojl vog spajanja metala. mogu biti lz10zeni vlsokim prltlsclma. staklo i drugi materlja11 koji se pr1menjuju u Zavarenl spojevl su razllclto optere6enl u radnlm uslovlma. energije atoma. uz prlmenu mehanizovanlh 111 potpuno automatlzovanlh procesa. kovanjem. lemljenja 1 lepljenja legura. sve vl§e se kor1ste 1 za druge procese . §to se za sada 1zvod1 sarno u eksper1mentalne svrhe pr1 vas1onsk1m 1straz1vanj1ma. na prl- mer. Usavr~avanje postupaka zavarlvanja. proizvodnosti 1 ekonomicnostl. Uvodjenjem zavar1vanja. elektronlci. brzim spajanja u vremenu i materijalu. ltd. Neki izvori toplote za zavarivanje kao npr. Spomenutlm postupclma spajanja mogu se povezlvati u nerazdvojlve spojeve ne sarno metall. a vreme potrebno za izvodjenje odgovaraju6e konstrukclje cesto je i deset puta kra6e. ~lroke mogu6nost1 1 perspektlvu pruza u budu6nostl prlmena novlh metoda zavar1vanja koje se zasnivaju na kori§6enju solame energije.zavarena konstrukcija lak§a od zakovane i do 20%.Uv0 D Intenzlvan razvoj prolzvodnlh slstema. razllcltlh proxzvoda od cellka. Navedeni primer ukazuje na savremene teznje pri izboru raclonalnog postupka izrade metalnih konstrukcija. a posebno tehnlke 1 njenlh dlsclpllna. ne rnase. raznlm agresivnim sredinama. dinamicklm optere6enjlma. promenama temperature i naprezanja 1 sl. rUdarstvu. obojenlh 1 drugih metala i kao 1 nemetalnih materljala. a od livene i do 50%. u komblnacljama sa drug 1m tehnologljama izrade (llvenjem.kao 1 pctreba lzrade nerazdvojlvlh 1 hermetlckih spojeva uz odgovaraju6u pouzdanost 1 ekonomicnost dovodl do sve ve6e prlmene zavarlvanja 1 srodnlh tehnlka. tu su jo§ i mogu6nosti zavar1vanja u vakuumu i bestezinskom stanju. plazma. umesto starih metala. laserskih zraka. odnosno pojevtlnjuje prolzvodnju.

konstruktore 1 lzvodjace da sve v1§e pa~nje posvecuju 1 metalur§naro~ito k1m problemlma oslm tehnolo§kih. Osnovnl problem pr1 spajanju metala 1 legura je zavarlj1vast (lemlj1vost 1 leplj1vost). Prema tome. Zbog toga se metalurg1ja zavarivanja mora razfuatratl zajedno sa tehnologijom. pr1mena razllcltlh tehnologlja spajanja u svlm rna se veoma lake rroife preci sa jednog proizvodnog programa na oblastima tehnlke. povrAinsko legiranje. termil::ka obrada. clne osnovu tzv. naro2:ito pri zavarlvanju delova veeih debljina i pr1mene razl1c1tih dodatnih mater1jala.2 kao §to su se~enje. Razmatrane pojave 1 ut1cajn1 faktor1 na kval1tet 1 pouzdanost zavarenih. obavezuje projektante. a posebno u maslnstvu. 1 pr1 tome korlstltl dosada§nja saznanja a spajanju materljala 1 re§avanju aktuelnih konstruktlvnlh problema. pri spajanju raznovrsnlh cellka 1 drugih metalnlh materljala.. rretaf1ekslbl1ne tehnologlje kojl- 11zaclja ltd. 1asersk1m zraclma 1 s1. lemljen1h 1 lepljen1h spojeva pr1padaju os nov- n1m tehnolosko-metalursklm saznanjima koja se lzlazu juc1m poglavlj1ma. U odgovara- . Zbog toga uredjajl za zavarlvanje p1azmom. drugi. Tehnologiju zavarlvanja U odnosu na druge tehnologlje prate znatno veei sopstveni napani 1 deformacije. ukljucujuc1 1 sklonost ka nastajanju prslina usled strukturnih preobra~aja i obrazovanja novih faza 111 usled dejstva spoljn1h naprezanja odnosno sopstven1h napona izazvanih tehnoloskim prooesom.

odnosno da 11 se razmatrani materi- jal moze spojiti odredjenim postupkom i dodatnim materijalom. sto usmerava na dalja nova istrazlvanja i nosno ispitivanja uslova i prou~avanja kriterijuma sigurnosti. elemenata . posebno zavarivanjem.konstruisanju i izradi. uo~ava se da je eksploataclona sigurnost najva~ni­ zavarene konstrukcije prema lomu ad opterecenja jedan ad jih zahteva pri njenom projektovanju. kao i mera po- trebnih za dobijanje proizvoda trazenog kvaliteta. I pored pravilno predvidjenih i primenjenih konstruktivnosigurnosnih mera u praksi ipak dolazi do lomova. materijala 3. tehnologije.OSNOVNI TEHNOLOSKI PARAMETRI ZAVARIVANJA 1 OSNOVI SPAJANJA ZAVARIVANJEM Prema osnovnim koncepcijarna spajanja elemenata konstrukclje. od- uzroka nastajanja lorna. a da se pri tome bltno ne promene svojstva spaja- nog materijala. to se pri izradi neke zavarene konstrukcije (elementa) tezi optimizaciji i racionalizaciji zavarenog prolzvoda.sposobnosti spajanja. Kako nema tehnicki i ekonomski idealnog resenja. Istrazivanje i prucavanje ova tri cinioca proizvodnog sistema zasniva se na utvrdjivanju: .konstrukcije 2. . odnosno tezi se podesnom 1%- boru: 1.

za razradu tehno1o~kog procesa i njegovo izvodjenje. asnovni faktor . odnos no da 11 au k on s trukt lvna re§enja i zavareni spoje v i tako iz v edeni da obezbedjuju otpornost u toku radal _ mogu6nosti spa j anj a . tehno1oski. sigurnost i pouzdanost ' proiznjegove proizvodnje mo gu se ostva- .konstru koi j u konstruk- --' tivni i dimenzijski deta1ji..sigurnost za odredjeno vreme rada. kako sa druAtveno-ekonomskog tako 1 sa tehno1o§kog i eksp1oatacionog stanovi~ta *' Pouzdanost . . Za prakti~no ostvarivanje projektnog zahte v a odgov oran je: _ konstruktor.karakterUu fizi l::ko-he- '~mjjska svojstva bitna za zavarivanje i t ehn oZ ogiju .lzradu 1 .odredjuju " Tra!eni kvalitet proizvoda. allzaclju zavarl v anja.4 _ sigurnosti izvedenog spoja. pa i na ekonomsko- proizvodne pakazabelje zavarene konstrukclje. S obzlrom na medjuzavlsnost ovlh clnl1aca. . 1). odnosno prolzvoda. . materijaZ . s v aka promena jednog od njih us1ov1java va6u i1i manju promenu i osta1ih. bitan i ~ zahtev za optimalnu re(sl. §to se na kraju odra!ava na tehnl~ko-funkclonalne. tehni~ki i ekonomski faktori. za tra~ena Bv ojstva osnovnog 1 dodatnog ma- terij a1a l . I ~~ ekonomi~nost TEHNOLOGIJA ~ine I Na prikazanoj §emi.projoktov anje. da 1i se mo ~e 'ostv ariti spa jan je odredjenim postupkom u datim p'roiz v odnim us1ovima.' voda u radu kao i riti same prollcAvanjem svih cinilaca vezanih za: .tehno1og zavarivanja.eksp1oateciju. Pri tome se te!i mom opt~lnom izboru i ostvarivanju parame- tara proizvodnog sistema. tj. ~ ija se interakcija mo ~ e prikazati ~e­ I MATERIJAL . za konstruktivna re§enja materij a1a l uk1ju~uju6i i i z bor _ proizvodja~. Iz izlo!enog se mo!e zapaziti da je za izradu elementa konstrukcije.

Prlkaz projektnog zahteva za optlma1hu rea11zaclju zavarlvanja Iz prlkaza na s1 .. Promena vrste materljala us1ov1java 1 1zmenu tehnolog1je Z4varlvanja. :>. " " 0 ~ ¢ 15"-. pa se nastoj1 da zavarlvanl . !11avosti. 0 " .. a u toku procesa dolazl do spontane promene svojstva mater1jala %bog strukturnih 1 druglh promena (prema K1rkenda1u: tehno1og1ja + struktura + svojstva). tvrdoc::e 1 s1. gran1ee te~enja.". 1 se mo!e uo~ltl da projektnl zahtev u t l~e na lzbor ~inl1aca prl reallzacljl prolzvoda .."" USLQVI 0 "- ~ <= :r: - 51.5 - USLOv/ /'<" -5- -Z0 . Zavarene konstrukclje lzradjuju se od raz11~ltlh vrsta materljala. pa je veoma teAko navesti sve kvalltativne karakterlst1ke ko je pokazuju pogodno st materlja1a za zavarlvanjeia1l se mo!e lsta'::1 da se prvenstveno kor1ste kvant1tat1vne procene odredjene mehan1~ke osobine. a kada se onl ostvare p rolzvod '::e bltl "tehno1og1~an" odnosno prl1agodjen jednostavnoj 1 ekonom1~noj prolzvodnjl. 1. Kako au tehn1~ko-ekon o mska svojstva zavarenih elemenata konstrukclje povezana sa kva11tetom 1 funkcljom odabrane vrs te materlja1a 1 tehno1og1jom.-0 .. ~ c:: V. to je krlterljum za n jlhov optlma1an lzbor Zasnovan na ponaAanju materlja1a prl lzvod j enju tehno1o~kog postupka 1 prl eksploatacljl.Iq 'UlI) o~ ~ ~ ~§2 . npr..

sto se sa aspekta slgur. Veli~ina energije medjuatomskih veza zavisi od hUmijskog sAstava lequre kao i ad vrste kristalne re§etke.nostl i ekonomicnostl u svakom slucaju mora spreciti. Za povi§ene (ja~ine). a u na§oj zemlji oko 15. . sigurniju eksploataciju i du~a ~i vek rada . ekonomi~nije izvodjenje.Medjutlm. 2). .1 opasnih havarija za vrerne eksploatacije. zakivanje). jer se grani~e sa vazduhom iIi drugim sredinama (sl. UnutraAnji ato~ u ~vrstom telu uravnote!eni su delovanjern okolnih atoma. uz sve ve6u primenu automatizacije eime se povecava 1 odr~ava tra~enl kvalitet. Zavareni spojevi u poredjenju sa zakovanim obezbedjuju vecu ravnornernost osobi- na spoja. .a posebno je pojacan zahtev "Kontrolu pripreme i lzvoojenja zavarjvacklh radova. dok au atom! na spoljnim povr§inama neuravnote~eni. strukturom.6 - materijal ima dobru zavarljivost i da daje §av i spoj sa potrebnlm svojstv~a za odredjene uslove eksploatacije (pogodnost za date svrhe). a 'u poslednje vreme i kao i drugi metali. kao i vrsti zavarivanog materijala. lsto tako su veorna o§tri zahtevi u pogledu kontrole kvaliteta i pouzdanosti zavarene konstrukcije.posebno na gra- . " za izvodjenje zavarenih proizvoda tra~i se veca strucnost izvodjaca radova. Unutra§nja gradja metala (legure) uslovljena je rasporedom atoma kao i prisustvom 1 raspadelom strukturnih faza . 1. hemijske i m.1 OSNOVNI POJMOVI U TEHNICI ZAVARIVANJA Prou~avanjem metala utvrdjeno je da se oni odlikuju odre- djenom unutra§njom polikrista~1 tnom gradjom tj. njihova spajanje u savremenoj tehnici razvijenl BU brojni nacini 1 postupci. Stoga nedovoljno poznavanje problematike zavarivanja maze dovest! do pojave gresaka zavarenog spoja . i povezu- je se sa rezultatima analize uticajnih parametara koji dovode do spontane i I i dlrigovane promene svojstava osnovnog materijala eke sava. ~elici ugljeni~ni i legirani ~vrsto6e ~elici. Vrste medjuatom- skih veza u ~vrstim metalima uti~u na njihove fizi~ke. i sve vi§e potiskuju raniji postupci spajanja metalnih i nemetalnih materijala (npr. proizvodnost i ekonomicnost. Tehnologija zavarivanja se bira prema vrsti i abliku e1ementa konstrukclje..hani~ke osobine. Dovodjenjem ' spoljne energije menja se atanje posmatranog sistema. Zbog to- ga se danas u svetu primenjuju 74 metoda zavarivanja.' zav~renih U najve6em broju slucajeva za izradu proizvoda se koriste tzv. a promena se ispaljava u vecim amplitudama oscilovanja atoma.

atoma n N - 51. I II I - mogutnost zavarivanja ..-<. c. 3. II - zavarivanje pritiskom uz zagrevanje. II I .&&~~~Qfi 5 1. energetske bazajedn1~kog rijere 1 obrazovanja metalne veze. Prikaz grani~n1h parametara zavarivanja spoja rnogu se prikazati i pornotu d1jag -rama pritisak temperatura (51. prit1ska (51 .4. pritiska .-Ilt unutra§nja energ1ja pay. ~ Fp f'p <.1: il.ivanje topljenjern. dovodje n jem toplote 1 kombinovano . 3a). 2 .nedovo l jan pritisak i temperatura IV Uslovi za obrazovanje zavarenog o 51. E p - povr§inska enerija Eu [. atoma unut . 3b). 4) . ::t ~ . pobo- ljAavaju d1fuzioni procesi pa time raste i rnogutnost da povr§in ski atomi lakAe savladaju energetsku barijeru . ~ a. Iz ovoga proizi l azi da se sa II fizi~ k e t a~ke glediAta spajanje zavarivanjem o9ranl~ena rno~e ostvariti delovanjern p ri t iska . 7 kada su spoljne energetske p obude U slu~aju dovoljno ve l ike rno~e d o ti do savladjiv anja tzv.>-r rI-!: . IV . energ. b. Prikaz energetskog stanja atoma Stoga proizilazi da se spajanje zavarlvanjem rno~e os tvakol1~1ne r 1t1 sarno istovremen1rn delovanjern dva faktora: pr1b l 1~avanjern (1) medjusobn1rn delova (sl. • • • r. Faze obrazovanja spoja Ukol 1ko se dopunski dove de toplotna energija delo v i se zagrevaju 1 ornek§avaju a povetava se njihova plasti~nost. podru~ja Za svaki metal se mogu konstruisati ova- kvi dijagrami i odrediti grani~ne vrednosti i i temperature potrebnih za ostvarenje spoja .(2) dovodjen jem potrebne energij e npr .zava.n l~ n im p ovr~lnama. kao posledica aktlvacije va- lentnih elektrona 1 form1ranja elektronskog oblaka .-111.C. energ.

Z a v a r 1 v a nj e nja primenom raktera. zlebljenje. rnetallzaclja a takodje 1 lemljenje 1 lep- Ijenje. prl zavarlvanju tanklh limov8.8 Prema pojavama koje uslovljavaju obrazovanje zav are nog Bpoja razllkuju Be: .zavarlvanje prltlskom. osnovnl materijal 2. mehanl~kog p r 1 t 15k 0 m stati~kog je proees spajaill dlnami~kog dejstva s11e. ka- U praksl ovl procest spajanja nlsu uvek jasno razgrani~e­ nl. Ako se kod pojedinlh metoda dopunjuju . 1 . 5.1. zona stapanja 51. lato take u pro c e s e terml~ko s rod n e z a v a r 1 v a- nj u kalna ubrajaju se: terml~ka rezanje.kojl se prl zavarivanju topljenjem dodaje u latopljenom atanju u met a 1 n 0 k u p a t 1 1 0. ~pr. od kojeg su lzradjenl elementl kojl 1.spajan j e spada u postupke t e r m o-m e han i ~ k 0 9 z a v a r 1 v a nj a. zona uticaja toplote 4. §av 3. Z a v a r 1 v a nj e t o p Ij e nj e m je proees neraz- dvojlvog spajanja zavarlvanih delova prl temperaturama n a mestu spajanja vl§lm od temperature topljenja. 5u~eono zavarenl spoj (111 v a r) je deo zavarenog spoja kojl se obrazuje o~vrA~lvanjem rastopa rne§avlne lstopljenog osnovnog 1 dod at n 0 9 mat e r 1 j a 1 a na rnestu spoja.1 Zavarenl spojevi i !avovl Z a v are n i s p 0 j (51. §av se obrazuje BArno stapanjem 1 o~vrA~avanjem lvlea osnovnog rnaterljala.. U neklm slu~ajevlma.zavarlvanje topljenjem. Dod a t n 1 mat e r 1 j a 1 je dec metalnog materljala-elektroda 111 11ce . 5) je dec nerazdvojlvog spoja izveden zavarivanjem cd elemenata zavarivanog materijala~ Zapa!a se da se zavareni spoj sastojl 1z § a v a i 0 S n 0 v- n 0 q mat e r 1 j a 1 a se spajaju zavarivanjem. 1. uz prlmenu dodatnog materljala 111 bez njega. navarlvanje. radl § a v . 10- obrada.

t" e( d) s P P 0 0 j j ( c) .turi pojedin ih obl asti ave zone prema u da ljc n . 0 1 o - s a v n a z 0 n a (iI i ~ava Izgled nek o g nice elernenta cd osnovnog mate rijaIa . sa konstruktivne tack.}o v l j en j e p re t ho dnom pripremom stra teha k.e qlediSta i k lop n i i naeina izvodjenja moqu biti: (b) . i v i C n i iIi r u b n i k r s t a t i (e) • a. T 5 l. d. S a v a je o c v r sla me s a v ina ra stopa metalnog 5 t a p a nj a je grani c na po v rs l na izmedju t op l o t e i zone utica j a lvplote . u:. Vrste zavarenih spojeva e. c. b.ispunjenja mesta spoja. ~irina (skraceno Z U T) je deo osnovnog rnaterijala. noloskog postupka zavarivanja.e u struk. Pri metalografsKom ispitivanju ZUT-a vid l ji ve su r a zl i k. Z 0 n a ~ava umesan ideo istopljenog dodiltnOg materijala.za da t i materijal . . ~ava . uz say . prema vrsti spoja (s!. u k a me je do s io do hemijskostruk turnih promena usle d toplote unete pri zavariva zone uticaja toplote.o sava ) . zavisi o d ukupne kollcine unete top lotne ener gi je i nj e ne k on c entra ci je . 6) 5 - 5 U IS e o n i ( a) . pri Met a 1 n 0 ~ se me§a i 1 0 oc vr ~6 ava ~ emu zajedno sa rastopom osnovnog Inate ri :ia l a obrazujuci k u pat i met a 1 s a v a. . 51. je lok a lno istopljeni i udublj e ni dec os n ovnog ma terijala na :uestu spa j anj a u kame je jednovremeno unet i Met a 1 kupatlla .§to je U odgo vara j1lcim poglavljima Zavareni spoje v i odnosno s avovi. p . 6. o dno sno vrsLom zIeba i objasnjeno. u a d o se Zona stapanja i ZUT p onekad se skupa n d zi va j u zona ok. Z 0 n aut i c a j a fizickih i nju. .

ozaj lIadg l a v ni poloiaj 5 1. 8. b. 3. c i d).n e p r e k i d a n (a) ili i s prekidan (b. 7) 0 h 0 r i (c) i z 0 n tal a n u i Ii p o l o 1 e n (a ). v e rtikal a n i z n a d 9 1 a v e (11i nadg l avn i ) (d) • a. ugaon ih. Pro sto rni polo za ji §ava Najvl se je u pri men1 i n ajlakse se iz v o di say u hori zon - t a lnom !i polo ~ aju . T. HO l'iz onta l an p oZ.oia j Vel'tikalni HO l' i?ontal.tihiLni po z. 2. pre ma p o l oza ju u pro5 to ru §av mo ze b1 t i (51. 7.- 10 - Ugaoni sav se kori s ti za i z vodjenje p reklopn ih. Prikaz kon t lnulteta §ava 4. . S 1.no polozaj v e l. prema kontinuitetu §av mo ze biti (51. d. h ra v n i r i z·~ n- t al a n ve r t i ka ln o j (b) . 9) mo~e biti : j e d n 0 p r o 1 a z a n (a) ak o je iz vede n jedni m zavarom 1 v 1 A e pro 1 a z a n (b) ak o j e l zve de n s a v l §e z a va r a . r r=-~ ww W!1l a. a. 8) . prema broju za vara . §av ( 51 . odno s no s loj eva. il1 v 1 § e s 1 0 1 a n (c) ~k o je i zvede n s a v i§e s lo j e va . Kod obo5trano i 5prekidanlh savova razllkuju se uporedn o (c ) i n a i zmeni~ no is prek i dan hv (d) . ~a v ov i u os tal irn po l o~a ji ma se i zvode k ada je to uslovljeno tehnoloskim razlozima i z a n j i ho va i z v odjenje t ra se ve~ a stru~ n os t za v arivac a.i krstastlh s p o j eva. Navedani s avovi se p r i me nju j u za spa j an j e de lo va vece duHne.

( s 1. zove se koreni . 10) ta- 51 . 001. 9. S1. oz- nacen brojem (1) na s1.b. 11) bit i p o p r e can mo~e . prema dejs t vu spo1 jne g optere6en ja sav (sl . c) . i k 0 s pod nekim ug10m u odnos u n a prava c sile (c) i k 0 m bin 0 van (d ) Pored navedenih termina koji se cesta srecu u literaturi. 2 .- 11 - ~av se prakticno maze izvesti ~1eba popunjavanjem jednlm po- tezom 111 sa vise poteza sto a. I zvodjenj e ugaonih savova u normalnom polo- zaju (a . 9. mu hrojevi 1. b) i u koritu (c) 5. c. pri ce c. Ocvrsnut materijal sava pri jednom prol azu zove s e zavar. pod u za n . 9.upravan na pravac dejstva sile (a).T3 . 10. a. Vrs te savova: j ednoprola zni. a poslednji (6) pok rivni zavar . Tu se daje izraz c e o- n i bv urnesto poprec n i say i b 0 C n i u gao n 1 umesto podu~ni .para1e1an pravcu dejstva si l e (b ) . pry! zavar . Aka se zleb ispunjava poprecnim kldcenjem vrha e l ektrode izmcdju zidova Zleba dobija se vise s10jni say. metoda zavarivanja 1 51 . 3 i 4 Qznacavaju s l ojeve. ~----' zavisi od duzine sava i poprecnog preseka zIeba . viseprol azni i vises10 jni kodje se rnogu izvesti sa jednirn (a) i I i vise zavara: U 'lormalnom po 1 o~aju (b) i u koritas - tom po l ozaju (c) . Vgaoni savovi (s 1 . koriste se 1 termini prema JUS C.

Prikaz ugaonih savova prema ob li k u njlhove povrsine Ravn! savovi se najvise i z v ode ..12 - a. 51. sarno za povezivanje elemenata u zavare- 8. ugaoni say treba da 1ma a = 0. Prerna ja~ini savovi se svrstavaju u k 1 a se c v r- s t 0 ~ e. hermeti~ni. a prema kornpaktn osti iIi narneni savovi mogu biti za - ptiv"i tj. odnosnokatetub = 1. r a v n i (b) u d b 1j e- i (c) b. • ) 7. su za promenljiva opteretenja zbog povoljnij eg taka naponskih I1ni ja sila. (a). 05 i - Klasa ~vrsto~e sava pokazuje da say i zavareni spoj na drug!. a ni tl i 5 pUp c e ~. 11. dok se ispupteni dopus- taju sarno za statlcka opterece nja jer p ri dinamickom opterecenju stvaraju veliku koncentraciju naponu. U pogledu dirnenzija. b. i 1 2) .4 a . Prema obliku povr s in e §a v ova mogu bi t i n (51. c.7 b. pri ~ernu se ne tra ~i uvek i hermeticnost (npr. guravaju prenos odredjenog opterece nj a sa jednog spojnog e l ement~ tackas to *) Po JUS-u: nosivi odnosno spojni . Prerna nameni say maze biti j r a d n i iii v e z u- u ~ i. d. c. Prikaz savova prema de j stvu sile 6 . Udubljeni ugaoni savov i najpogodniji . 12. zavlsno od toga da Ii prenosi spoljne opterecenje koje slu~i deluje na spoj i i i hoj konstrukciji. a iz vode se uz vee! utrosak dodatnog materijala. SI.

Elementi §ava ~leba.lice §ava .Sirina 2 s 51. 1. u normama se odredj uje na~in izrade z l eba .1. 2 PRIPREMA DELOVA ZA ZAVARIVANJE Posle odgovaraju6e njem.- 13 - zavareni spoj). 13 . treba posvetiti pripremi stra· nica jer ona odredjuje oblik i dimenzije samog sava.. rastojanje i raspored se odredjuju prema tehnoloskim uslo- virna. Kojima se pripa jaju element! pre zavarivanja radl sprecavanja de formacij a i krivljenja itd. tehnoloskog postupka zavarivanja kao i vrste i debljine osnovnog materijala. brojni au primeri §avova k o ji pored tra!ene ~vrstoce moraju da obezbede dobru hermeticnos t (npr ~ sudovi za f luide). Navedena priprema je u skladu sa konstruktlvnim crtehnolo§kim preporukama. 9.nadvisenje 4 .1 2 . obrade deformisapotrebna je priprema stranica n a mestirna za Bpajanje .2 Element! gava Osnovni elementi sava prikazani su na sl .k o ren 3 .C.) tehnolo~ke abrade elementa za zavari- vanje (postupcima termicke i maAinske izrade. Izgled sava zavisi od prethodne pripre1 1 .uvar me stranioe tipa zIeba. Tipovi §avova mogu biti razl icit i i za iZabran postupak zavarivanja daju se u tehnickim propisima u zavisnosti od de bljine zavarivanog materijala i vrste SpOj4. rezanjem i te!i ma i 51. sto je predme t detaljnijeg razmatranja u oblastima konstruisanja i projektovanja zavarenih rnetalnih konstrukci- ja. Nasuprot tome.T3 . 5 . 1. kojima se. P r i p 0 j i monta~e. 13. na prlmeru 8llceono zava renog spoja. pored ostalog. moNaro~itu pa~nju raju uzeti u obzir 1 Bopstveni naponi 1 deformacije koji nastaju u toku zavarivanja. du~ina. Na crtezima savovi se oznacavaju prema nasern standardu JU5. a njihov broj. 011/80. su kratki zavari (§avovil od nekoliko millmetara.

Izgled i dimen zije V .C. Ova gre- §ka §ava se jo§ vi§e ispo1java kod ~lebova sa re1ativno ve1ikim u 9 10m pro~arenost s t ran i c e Z 1 e bay.14 prema vrsti spoja: 5ucean!. V - 1 e b . ~ 1. z a t u p Ij e nj e k 0 Z 1 e b a r ina 9 rIa Z 1 e b a 51 biraju s e. 14. priposti~e no zavarivanje sa suprotne.i1eba.obl1ka i dimenzija prema 51.Heba . eime se a bo1je a = 50 1 - 70 0 . korenske strane .ob1ika i dirnenzija kao na 91. Izvodjenjem zavarlvanja u §avovi sa greskom pozna tom pod nazivom koren.3 mm = 2 4 '\ /Y \ \/ . u§teda u materijalu 1 rnanja ugaona deformacija. Kada se trazi potpuna korena V -sava. a a = h = I . nego kod V . .h = 0 9 = 2 - 3 mm 4 mm uvarlvanje. pre- porueuje se za e e1iene 1imove deb1jine do 16 mm . menjuje se za 1imove debljine 15 . Prema stan dardu JUS. prema debV -zlebu c esto se dobijaju n ~ provar e n 1jlni materlja1a 1 postupku zavarlvanja. potrebno je koren! zavar odstraniti (l~lebltl) sve do materlja1a kojl nema gre§aka 1 lzvestl naknadX . 15.d mm 51 51. 15 • .~ 1 e b . Izg1ed 1 dimenulje X . 14.<:t=='" 51. 030 preporueuje se ob1ik i dimenzije ~leba za zavari v anje ee1ika topljenjem. u datim granlcama.. Iz spomenutog standarda ovde se na v ade najce ~6e prime - njivani ~lebovi i daju njihove karakteristike.T3 .Heba Dimenzije ~leba: u gao r e n a 0 t v 0 r a h.40 rom. 2. tj. ugaoni . ~ 1 e b a 5 i 0 .

0 Sl.postupka. K -z 1 e b.prlkazan na sl. §to proizilazi 1z tehnoloskog procesa. U.15 3. Povr~lne jer navedene materije mogu izazvati pojavu niza gre§aka u zavarenom spoju. povr§1na duplog U 1 X . Izgled i 15 mm te se ~aju dimenzije K . Osirn toga. rdju. •. kad obostranog zavarivanja deformacije su manje. Tlme se smanjuje potro§nja i e b a v 1-U ill l1move (10-15 mm) umesto dodatnog materijala i V - skracuje vreme zava rivanja. ad mate rl jala debljih ad h . dupl1-U. Uspeh izvedenog zavarivanja. tnasno6u 1 druge neelsto6e. jo§ 1 Hebovl: I. a ne posebno p re - duzetih rnera. '. I.sav se izvodi na materijalima male debljine i bez dodatnog materijala. izmedju ostalog zavisi i cd elsto6e stranlca z leba 1 njihove okol1ne.zle ba smanjuju ugaone de for- postize potpuno u varivanje i maclje. kovarinu.16. Pristupae - sl. j e r je llpr.• prl osnova za izbor da se odg o va rajutim o blikom i je dimenzijama sava doblje zavarenl spoj kojl o dgovara za date svrhe. za sllceone ~emu spojeve. d u P 1 1-U se prlmenjuju za deblje V .spojeva.. J. Mo~e se zavarivati sa ra2makom izmedju elemenata ili b e z razmaka.z Ieba aka dva puta rnanja ad povrSlne U 1 zieba. kao 1 j e d nos t r a n 1 m ~ (za debljine do 4 mm) 111 a bas - t ran 1 m zavarlvanjern (za debljlne do 8 mm). ~lrlna (1) oe l§6ene p ovr§lne mo ra lznosltl najrnanje !O rnrn prl REL* p05tupk~ 1 30 rom kod EP P" ·)REL-ru~no elektrolu~no zavarivanje. Sa povr§lne stranica zIeba 1 njlhove bl1 ze okollne potre: '. Na primer. takodje za Pored navedenih vrsta z l ebova primenjuju se .Heba. sa prirnenom podlo s ke ili bez nje. bno je pre zavarivanja odstraniti vlagu. boju. **)EPP-zavarivanje pod pra§kom . K . 1/2 V. Kod sueeonlh spo jeva materljale deblje ad 15 mm. u ~lebu 1 okolinl koje treba ~ls tltl prikazane su na .z leb se prlmenjuje sarno u slu- zavarivanj a u horizontalno-vert ik a lnom p o lo z aju. 17. 16. obleno se korlstl za lzvodjenje ugaonlh i T .

nepre ki dno s e razvija i sve vl§e primenjuje zbog niza tehnicko-ekonomskih prednesti U OdnOBU n~ druge metode spajanja.. povr§ine koje t r eba 1. sto potvrdjuje ulogu i opravdanost uvodjenja zavarivanja u savremenoj industriji. kao tehnologija spajanja dva i li vi §e e l e rnenata u jedinstvenu celinu razl ic itim postupcima. Ve~ spomenuta c injeni c a da je danas U industrijskl razvijenim zernljama u primeni znatno ve~i broj nacina zavarivanja nego kad nas. itd. toplotna).--'. prema: . mehanicka.. r . I DO .. odnosno ohrazovanje zajedni~kih veza na grani~nirn pov r §inarna spajanja. Bez obzira na vrstu energije koja se koristi (hernijska. dubok o izvla~enje. os tale proizvodne procese (livenje. ukazuje da je potrebno sve viAe uvoditi i u na§oj lndustriji ovaj nacin izrade metaln i h konstrukcija. peskare n j em ) a ne p r i s tupa t na mesta. npr .- 16 - ne po v r ~ in e ~ is te se me h a - c::J1 n1 ~k i ( ~ eli ~ n i m ~e tk am a.. 3 KLASIFl KACI JA NA t I NA ZA VA R I VANJA Zavarivanje. jer sa njihovorn pobudom nastaju uslovi za rnedjusobno spajanje elemenata .~ ~stiti S1. uvek je potrebno da kolicina dovedene energije hude veta od energije aktivacije atoma.) dosti~e 25%. k a d r eparaturnih rado vd. pod ~ijirn uticajern moze nastati odredjeno kretanje i preme ~ tanje naelektrisani h cestica. DO -D-l. 17. Ranije je spomenuto da je za medjusobno spajanje materijala potrebna neka vrs ta i koli~ina energije. kovanje. Zboq brojnih na~ina i postupaka zavarivanja postoji ve6i broj moqu6ih klasifikacija. Primena raznih nacina zavarivanja U odnosu na Bve . rezanje. gasnim plameno m. presovanje.

. povr §ins ko trenje m " h~nl l' k " . . _ vrsti elektroda (top l jivom. nava riva n je). _ stepenu mehanizaclje V3£lO ).' 2 lih qorivi h q as ova REL. oblozenom.. akt i vnog gasa)... golom .. autornatizo- _ ag r ega tn om stanju (topljenjem . " +' on 0 .>< kov a tko.. ) I . r astopa pod tro s kom El ektr ie n i e lektrootpors ko otpor : evr :~og mp h 1. eksploz iv . ... l. Solarn a El . Naein zava r lvanja Gorivo u c vr s t om i tee norn s ta n j u . Klasif!ka cij a nae i na z ava r iva nja prema vrs ti energije v r sta e nergije Izvor t op l ote kovaeka vat r a . (ruc no .. r ~n .inertnog. mehanizovano. e l e ktrons k i s na p u vakuumu e lektr onsk im s nopo m '" svet l os ni zrac i Pr itisak Tre n je unu t r a~ nje la ser om hl ad no ko v a eko. Me todska pode l a zavariva n ja prerna v r sti pr lme n jen e energlje d ata je u t ab . zr a ~enje Zr a/!enj e D~u lova sve t l ost volframsko vlakno u i nertn om gasu sunceva u razvoju ha l oge no -kvar cne l ampe unutra~nje topl o ta i t r e n je se svr stava ju u toplot ne lzvore .. e ksp l ozijorn term i t n o on " .na me n! 17 - (z a varivanje . '" termi t na r eakci j a tom s t a n j u '" ~ Gor iv o u g a sovi- >0 '" " . TI G. " .>< +' k J ed nosmerna ili nal zm eni ~ na str uja gasno pl ameno: topp l amen C H + 02 2 2 lj e n j em i pr ! ti s kom H2 +0 i o sta. M G..<: " " tre n je .v r sti e~ergjje. pritiskom ). _ stanju e l ektrlcnog luka (sa o t vorenim .) .. pokrivenim luk~m . _ za~t i ti rast o pa (bez za ~ti tn e a tmosfe r e i l i u za~ttt noj atrno sfer! . ma g . :<: " Ul tra z vuk . ltd. EPP .. MAG I Elektri c n:l l u k . i td. netopljivom . Tabl i ca 1 . ' ekso lo zi1om tre nj e m e ul t r azv u ~ no -" >0 . sa jezgr om ....

4 I ZBOR POSTUPKA ZAVARIVANJ A Pri izboru postupka zavarivanja potrebno je vi Ae fakt o ra uze- t1 u obzir: _ kval1tet 1 dimenzije zavarivanog materijala sa 5vim nj ego- vim osobinama koje karakteri§u njegova f1zieko-tehnolo§ka svoj s t va (~vrsto6. ili poluautomatizovan1h prenosnih uredjaja. tako da data podela n1je o§tro uslovlj e na.velil:inu zavarene konstrukclje odnosno elementa.cenu uredjaja. pod troskom Elektrolueno netoplj1vom elektrodom u inertDom gasu lsto kao gore same sa impulsnim lukom EPP EPT 10 A. ltd. obi~no bez Bee . plasti~nost. odnosno raspolo ~ l vu opre mu za izvodjenje radova.- 18 - U praks1 se ponekad primenjuje medjusobno kombinovanj e n ave denih vrsta energlje. 1. .u radionic! ili na te r enu. odnosno na~ina 1 izvodjenja zav arl v anja sa gledi§ta mehan1zaeije. .karakteristlke lzvora energije.kao 1 potrebno vreme izrade.A/2 poluaut .u ' i kvalitet prolzvoda kao i ekonomi~nost za v a renog proizvoda.sa automatizovanim uredjajima ili rueno.kolil:in . Indeks cene uredj • 1 Stepen mehanlzaDodatnl cije:A-automatskl materijal R-rueno. Tabliea 2. krupnogabaritni delay! i konstrukcije zavaruju se pomo6u rucnih .l uticaja ~to je od na izbor mesta zavarivanja .A/2 A prah + z 1ea prah + ziea gas (Ar. R • Rueno elektrolu~no REL elektroda Elektrol ueno pod pra§kom Elektrieno. 2. . to znaei da se neki naein mo~e svrstati 1 u drugu grupu. . koja se iskazuje orijentaclono pomo~u re- lat1vnih pakazatelja dat1h u tab. zavisno od broja k omada. .). He) sa Heom 11i bez nje > 20 TIG > 2 R + A TIG 6-10 A gas.u. Relativni pokazatelji eene zavarivaekih uredjaja Postupak zavarivanja • Oznaka post. zavarljivost. Elementi i konstrukeije malih dimenzija mogu se zavarivati.

25-2 do 3 0.MAG • • (25 kW) (75 kW) 75 300 5 - do 4 (4-10) 15 .5-15 ~-50 R + A R + A A + A A + A R .MIG (normainim lukom) .5 0.Nastavak tabl1ce 2 : Elek tro 1 ucno to pIjivom elektrodorn u inertnom gasu Elektrootporsko: .elektronskim snopom (5 kW) • • .plameno Al-termi tsko Mikroplazma + A gas sa zicom ili bez nje Al termit gas obi~no bez zj. Stega se preporucuju slede6i ci zavarivanja prema debijini materijaIa: zavarivanje: debljina materijala.plazmom .25 . kada je to mogute.tackasto savno 19 - ~lIG 1.5-15 0.varnicenjem . A gas + Hca EOT Eoll EOS EOR EOV EOZ GPZ AIT MPZ ZES DZ 1.50) do 30 1 - .mm .5-15 0. pri postu~~ pri izvodjenju zavarene konstrukcije pa treba.5-10 1.2 >0. dati prednost postupcima koji ne nost i poIo~aj tra~e cemu pored oblika i debijine zavarivanog deia uticu pristupaczavarivanja.ce >0.gasno-plameno .2 R + A R + A R >2 10-50 > 10 mo~e + A A A Elek tronskim snopom Difuzni Cena dodatnog materijaia da cini znatan dec rashoda · dodatni materijal.reIjefno .5-8 0 .8uceono .ul trazvucno do 1 0.MIG (kratkim lukom) .5-4(4-15) 2-8 (8 .mikroplazmom .TIG .zbijanjem Gasno.45 .5-10 0.laserom (20 kW) . 2kW tackasto i ~avno . 5-4(4-8) 0.laserom.5-5 A/2 .

EPP .univerzalne decimalne klasifikacij e clje iz 8vlh podru~ja znanja i (UDK) sastoji se od odredjene kombinac1je arapsk1h brojeva koj1 da ju 1nformaslu!e za laka pronala!enje potreb- nih poda taka.4. JUS.AIT 25 . a nazivA se declmalnim jer U svojim ozna- . 1.EPT .zavarivanje u cvrstom stanju . postupaka zavarivanja na ozna~ava_n ja crte~ima Radi jednostavnog i brzog lemljenja i meto da zava rl vanj a. Na .. dva 111 tr1 broja kojl se odnase na postupke.450 5 . slede6e oznake se odnose na: 11 11112 121 122 21 22 - zavarivanje elek trolucno bez zah1tnog gasa • • • • oblo!enom elektrodorn (REL) pod zast1tn1m slojem (EPP) EPP sa dodatnom ! lcom • EPP sa trakom elektrootporsko tackasto (EOT) • • • ~avno " (EOS) Na sll~an na~ in na crte ! lma se o zn a~ava ju i oatal! postupci zavarivanja § to je detaljno obja §njeno u spomenutom standardu .un1verzaln1h pojmova sredjenih po n amenskoj povezanostl predmeta .oznaka: 1 - elektrolucno zavarivanje 2 .termi tsko ) > 10 Date vrednosti odnose s e n a jednos lojho zavar i vanj e .T3.lemljenje. i pored nepoznavanja stra nih jezlka.C. a vre dn os t u zagr a dama na vi§ eslojn o 1.20 REL 2 -5 ( 5 .prlme r .1 Ozna~avanje zavarivanj~ . UDX je podatak .012/BO se utvrdjuju oznake brojevima .elektrootporsko z a va rivanj e 3 .p rltl skom 7 . prema slede6em: . Stan dardizovano oznac a v anje p o j ed ln ih postupaka zava ri va- nja se b11 ~ e odre djuje pr1dodavanjem jo s j ednog . standardom za v ari v a~kog leml j e~ na crte ~ ima.gasno z a var ivanje 4 .4.2 Ozna~a vanje POBtupaka zavarivanja u liberat ur! po UDK Qznaka .2 5 (25-300) (al. odnosno pc dgrupe.drug1 pos t up c1 9 .150) .

791.Specijalne nauke 4 .93 .9 3 gde je: 6 . a po potrebi rnogu se uzeti u . 6 .ELZ t opljivom me talnom e l ektrodom u za~titnom gas u a r 9 0 n u.elektrolucno zavar ivanje topljivom metalnom elektrodom u za s titnom gas u argonu: UDK 621.7 . Stoga ge pre- da se sa podelom ide sarno do min imalnog broja decimala.7 5 3 - c 0 n 0 zavarivanje met a 1 nom zavarivan je e 1 e k t rod m 621.Geografija. 79 1.Nauka 0 jezicima. Hedicina. Medlcina. primenom glavnih i pomocnih brojeva s tim Ato ce za poru~uje u~ i pojam oznaka po UDK biti du~a.Umetnost. 79 1.fabrike . Umetni~ki zanati.E 1 e k t r 621. P o s t up c i 0 b r a de ].Nauka 0 knjizevno sti. Biografija . celim brojevima 0 do 9.Religija. 3 . Na ovaj nacin se mo!e nexi pojam ra §~ laniti do na jrnanjeg detalja .Z a v a r i v a nj e 0 6 21. o- Op~ta biologija . Fotogra f ija.podgrupe: I n k a. Teologija. Beletristika 9 .7 E 1 e k t ri c n 1 u Elektrolu~no zavarivan j e 621 . Tehnika. Is to rija. Na sledecem primeru prikazano je konkre tllO obe le z avanje pojrna .. Na sll~an na ~ ln ozna~av aju s e saznanja i za druge metode.Filozofija 2 . Sportovi 8 .79 1.753.7 5 3.grupa: Primenjene nauke .. t i postupc i o brade 1 slieni postupci 0 621 .M a § i ns t v 62 1. Igre.Matematika. 79 .7 5 . Bib liotekars tvo 1 . postupke i pojave i 91.Primenjene n auke .ELZ t opljivom metalnom elektrodom u z a § t i t n om gas u 62 1. Fi l ologija 5 . Prirodne nauke. SVaka od ovih g rup a deli se na daljih novih 10 grupa. 9 . Tehnika 7 .7 91 .R a z 1 i 621.21 kama primenjuje declma l nu podelu. z ~ e nj e r 0 5 t v o . T e h n i 62 .791. 621 . Radionice. 753.791. Sva svrstavaju se u 10 grupa i prema slede6em redosledu: ozna ~a vaju postoj~ca saznanja po UDK. koji zadovo1java odredjenu namenu. M uzika.

all se detaljnije informaclje megu na61 u blbli o tekama . kao i do tesko6a aka izvodjenja iIi nemogu~nostl lzvodjenja konstrukcije. §to se u savremenlm uslovima slolenih poslova mo l e ostvariti "timsklm radom" strucnjaka razlicitlh specijalnostl. postupaka 1 pojmova~ oblasti zavarivanja. Veliki broj postupaka zavar1vanja omogu6uje ekonornicno 1 sigurno spajanje. do pojava pogresn!h lokacija zavarenih savova na mestirna velikih lokalnih promenljlvlh optere6enja. s'aznanje. 1z postoje6eg velikog asartimana materijala razli~ltih kvaliteta. struktura i zavarlj1vosti. ad najkrupn1j1h do on1h najmanjih.e ban pojam 1 . U tom slucaju su potre bne spore 1 skupe popravke koje us lovl j avaju zakas l1 jenje u Is porucl 1 mog u dovest! do havarlj e u rad nim us lov lma. Ako se ova problematika nedov oljno poznaje 111 n~va~ ava dobijaju se neekonomi c ni i nepouzdani zavarenl prolzvadi. mehan1~ko-tehnolo§k1h ~yo~stava. zbog op §irnosti. sto Bve utlce na ni vo teh- . rnaterijal za izradu clcmenta l1i k on s trukcije bira konstruktor. Ovaj po deflnlciji jednostavan zadatak je u su~tinl vrlo kompleksan. Stoga su inzenjeri zavarivanja. koj1 rade na zavarivanju 111 srodnlm tehn1kama. jer u suprotnom dolazi do neprav11nog 1zbora materijala uz pojave gre §aka i lorna. sa cl1jem da se dobrim izborom odgovaraju6eg materijala i postupka zavarlvanja ostvari pouzdan zavareni spoj koji se mo ! e trajno eksploatisati u datirn radnim uslovima. Osnovn1 zahtev koj1 se pr1 zavar1vanju mora ispuniti u cilju dob1janja kvalitetn1h spojeva je stoga dobro poznav anje problemat1ke ad strane 1nlenjera. Odnosno . Ovde nlje mogu6e. budu61 da se danas mogu koristltl razli c iti mater1ja11 . odgovorni u pogledu koncepc!je. jer zahteva sveobuhvatna tehnlcka saznanja.. 2 IZBOR OSNOVNOG MATERIJALA ZA SPAJANJE ZAVARI VANJEM Odgovaraju61 po~tupak i tehnologija za vari v anj a bira s e prema materijalu i vrsti konstrukcij e koja se zavaruje. detaljno navesti ove oznake metoda.22 - obz1r 1 dodatB1 brojev1 koj1 blUe odredjuju potr. pri izradi gotovo sv1h zavaren1h konstrukcija i njihov1h elemenata.jer zavar1vanje kao postupak spajanja !ma presudan utlcaj na pona~anje i cvrstoeu konstrukc1j a pr1 eksploatac1j1 .raz11~1t1h hemijsk1h sastava. prolzvodnje 1 ekonoroike .

-

23 spaja~i

nologije u masinskaj prolzvodnji. Odnosno,danas se mogu

delovi ma~ina i konstrukeija svih debljlna 1 konflguraelja - od

najsitnijih do gigantsklh, primenom mehanizov anih, polu- ill

potpuno automatizovanih procesa zavarivanja, §to dovod! do povecanja proizvodnosti rada, kvaliteta , ekonomicnosti i pojevtinjenja proizvodnje.
Usavr~avanje

postupaka zavarivanja omogu6ava spajanje razdrugih meta la i legura, kao i
energetici~

nih vrs t a celika, obojenlh i
taL~lh

ne meelek-

materijala. Navedeni rnaterijali se sve vise koriste u preradjivackoj hemiji, vazduhoplovstvu, raketizlo~eni

tronici, baznoj i

noj tehnici itd •• gde su

razlicitim radnirn uslovima npr.

visokirn temperaturama, pritisclma, brzinama, razlicitim agresivnlm sredinama, produktima sagorevanja, hrzim promenama temperature i naprezanja, itd. Primena
odgovaraju~eg

materijala uz

odgovaraju~e

spajanje

obezbedjuje n jihovu postojanost u radnim uslovima, tako da 1m se svojstva ne menjaju pri radu. Prema navedenom, od izbora osnovnog materljala u velikoj me ri zavisi uspeh i zrade znaeaja da pri nog odabranog
koris~enju
zavar~ne

konstrukcije. Takodje je od

zavarivanja,kao naeina spajanja osnovdoei pri proceslrna spajanja do lz-

materija l~moze

mene mehaniekih, hemijskih i dr. svojstava, zbog eega se pri izboru postupka rukovodl time da osnovni materijal mora da ostvari
tra~ena

svojstva posle zavarlvanja bazirajuti to na dobroj zavar-

ljivosti i ekonomienosti. Stoga se pri izboru tezl da se u stedi najvise na rnaterijalu,pa se usvajaju najlaksi delavi i sa najrnanje otpada pri njihovoj izradi, a koji te za date radne uslove i optereeenje bltl najboljl. U najvecem broju slueajeva ovaj zahtev ispunjavaju, kao $to je vee lstaknuto, ugljenlcnl cellel (111 ~L), au slucaju toplotnlh 1 hemljsklh dejstava biraju se leglranl cellel ill druge legure. Pozna to je da se srnanjenje nje moze postiel: - pogodnim konstruktivnim resenjem koje te obezbediti najravnomernija opterecenja 5vih elemenata; - korlscenjern odgovarajuteg rnaterijala, kao i poboljsanjern njegovih osobina odgovarajucorn tehnoloskom obradom npr. terrniekom obradom, defo rmacijom i 51 .
te~ine

za predvidjeno opterete-

- 14 -

Pri izboru rnaterijala
rada

npr. cellka, pored ekonomske opravdanosti , za samu konstrukciju i us love

treba uzetl U obzir cinioce k oje

nije laka kvalitn tivno proceniti. I pored toga cini oc i kao:

- temperatura eksploatacije, - debljina os novnog materijala, - stepen znacaja elementa, vrsta opterecenja 1 nap onsk o stanje, moraju 5e uvek uzeti U obzir. Jer, npr. niska ra dn a t empe ratur a , veca de bljina e lementa i povecani radni zahtevi , udarna d inami ck a opterecenja, a posebno prome na napona ad jednoosn og na dvoosno u prisustvu koncentratora nap ona, uslovljavaju da konst r uktor mora uzeti U obzir ave utlcaje. Xao ~to je napomenuto
te~nja

ka smanjenju tezine k o n strlik-

cije izborom odgo va rajuce g rnaterijala i p os tupka abrade u zavisnost! od nabavne cene materijala i cene naknadne obrade, dopr in e la je razvoju novih vrsta materijala
p o vi~ene

c vrstoce , medju ko -

jlma veliku primenu nalaze c eliei povi§ene cvr stoee. Karakteristicno za ove ce like je da se u odnosu na ug l jen icne odlikuju povecanim svo jstvima cvrstoce i pored ni skog sa dr za ja ugljenika (C <O ,22 %) . Ovo povecanje cvrstoce rezul tat je poz itivnog dejstva malih koliclna legirajucih clemenata (mikr osastojaka) koji ne pogor s avaju zavarljlvost, nasuprot ugl j eni cn i m ce11cima kod kojih povecan sadrzaj ugljenika utice na porast svojstva cvrstoce, ali pogor s ava zavarljivost. Ostalim zavarljivlm metallma i legurama , npr. a l uminijumu , titanu, bakru i dr. odnosno njih ovim legurama,treba takodje pos vetiti paznju i kada je to mogu ce te zi ti njih ovoj pr ime ni, uzi majuci u obzir navedene cinioce i p osebno zavarlji vos t. Pri i zboru bilo koj eg konstruktivno g ma ter!jal a , eksploataciona sigurnost k ons trukcije, posebno prema l omu od p red vi d je nog opterecenja, bitan je zahtev pri proj ektovanju, konstruisa nju i izradi. Zbog toga se kao predmet mno g ih istra z ivanja proucava op§ta koncepcija k o nstruisanja: (1 ) odredj uje s e dop uste ni napon prema predvidjenom stepenu sigurnosti (2) odredjuju se granic na stanja.
(0
~z

=Re / v)

i

Xed proracuna pomoeu dopu§tenlh napona k oe ficijent sigurnosti v za~ lsi od karaktera optere6enja, debljine limova , vrs t e cellka itd. Ovo je dosta upro sce n prorac un je r se ne uzimaju u obzlr brojnl radni uslovi konstrukcije. Tac nljl metod prora ~ una konstrukcije koji uzlma u obzir radne uslove, jednorodnost materijala i dr.,jeste metod prorac una

- 25 prema granicnim stanjima. Polazna jednaclna z a ovaj proracun je

gde je: F

r

So - racunska sila, So - povrs ina pres eka ; R - racunska
jac ~ na

....!. <

F

mR

cvrstoca -

ma t e rijala, m - koefi c ijent radnih uslova.

Koeficijento m m uzima s e u obzir ste pen zna cajnos ti konstrukcije, krutost delova, mbgucnost dopunskih deforma cija pri eksploataciji, itd. Uglavnom se pro racun po dopustenim n aponima primenjuje u rnasinstvu, a po granicnim sta njima pri projekto vanju gradjevinskih konstrukcija. Medjutim, k ao s to je
po~nato,

u praksi dolazi do

lomova elemenata , odnosno zavarenih konstrukcija, i pored svih predvidjenih i primenjenih konstruktivno-sigurnosnih mera, s to ukazuje da usvojeni krlterijumi ocene sigurnosti nisu uve k bili potpunl. Sa tog gledista se ispitivanja znac ajni h zavarenih konstrukcija usmeravaju ka proucavanju slucajeva i prslina i uslo va nastajanja njihovog rasprostiranja do potpunog lorna kao zavrsne

faze dekohezije i deformacije pri od redjenlm u slovima. Neminovno je da zahtev za proizvodima trazenog k vali teta n amece s ve odre djenije us l o ve za ispitivanja i proizvodnju, je r se konstruisanje tre zasniva i na odredjivanju i poznavanju karakteri stika materijala odnosno naponskog stanja; a posebno na utvrdjivanju uzroka i nutka nastanka prslina i njenog daljeg sirenja. Ova pitanja proucavaju se u posebnoj naucnoj disciplini koja se naziva Mehani ka lorna. Obimna i raznovrsna proizvo dnja r a zlicitih za va rlji v ih ma terijala prosirila je mogucnost povoljnog izbora osnovnog materijal a kojl obezb edjuju pouzdanost konstrukclje; to s u grupe legura , npr. ugljenicnih i legiranih celika nih legura. Mogu6nost da se odgovarajucorn termi c k orn obradom poboljsavale g iranih ce lika ili u po s lednje vreme mikroc v rstoce (jacine) kao i nekih ne zelezpovi~ene

ju svojstva ovih materijala jo§ vi§e pro § iruje njih ov u primenu.
Za pravilan izbor osnovnog materij a la pozvan je i odgovo ran konstruktor, a za xvalltet proizvodjac. Tehnoloska razr ada post upka zavarivanja 1 njegova prlmena su u domenu tehnologa za zavarivanje, odnosno rtikovodioca proizvodnje 1 strucno (atestiranih) zavariva~a. proverenih

- 26 Z.l oeENA ZAVAR[,JIVOSTI OSNOVIIOG MA TERIJALA

2.1.1

pojam i

definiclja zavarljivosti

Zavarljivost je kompleksna tehnolo§ka karakteristlka materijala kojom 5e uglavnom izra~avu uticaj procesa zavarlvanja na

zavareni spoj i njegovo
u toplotnom i

pona~anje

~a

vreme i posle zavari vanja

deformacionom s mislu. Stoga 5e mo~e reel da p o jam

zavarljivosti od=edjuje relatlvnu sposobnost materijala da stva-

ra zavarene spojeve odabranom tehnologijom zavarivanja i da izvedeni spojevi udovoljavaju trazenim zahtevima i radnim uslovirna.
To znac! da, npr. pri REL zavarivanju, materijal zavarljiv ovim postupkorn mora obrazovati spoj cija su trazena svojstva pribllzno jednaka svojstvima zavarivanog materijala. kim, strukturnim i sava. S obzirom na k ompleksnost zavarljivosti, definicije i ocene, podela na
u~e Tra~ena

svojstva
mehani~­

svode 5e na ispunjavanje odredjenih zahteva u vezi sa hemijskim osabinarna metala s a va i

zone aka

p o jrnove

olak~ava

proucavanje i v s t

ocenu pogadnosmaterijala za-

t1 rnaterija1a za odredjene zavarene konstrukcije. Prema tome,

- met a 1 u r viSi

s

k a

z a v a r Ij i

0

od nlza faktora: hemijskog sastava, strukture, nacina pro-

lzvodnje materijala, sadrzaja gasova i nemetalnih uk1jucaka itd . Prl tome ova zavarljivost obuhvata sve metalur s ke promene u materi~~u

nastale dejstvom toplote unete pri zav arlvanju. U t o ku

procesa zavarivanja maze do6i do nedopustenog snizenja mehani c klh i tehnoloskih svojstava spoja, narocito u zon1 oko sava, sto zna~i

da kod materijala rdjave zavarljivosti mogu nastatl znatne

promene hemijskog sastava, prsline, tvrde i krte strukturne kompenente 1 sl., Bve zavisno od dato g slucaja. Utvrdjeno je da su metali i legure nezavarljivi sa metalurskog aspekta kada se njihovi sastavni hernijski element! medjusobno ne rastvaraju u ~vrstom stanju ve6 obrazuju t vrda 1 krta hemijska jedinjenja. Nasuprot tome, zavarljlvl
BU

svi h o mogeni metalnl materija-

11 kojl stvaraju cvrste rastvore i neeutektlcke l1i eutektic ke
sme~, odnosno sv! materijali koji poseduju metalur s ku zavarlji-

yost mogu se uspe§no zavariti prlmenom odgovaraju6eg metoda, po_ stupka i tehnologije zavarlvanja.

-

27 -

_ K

0

n

5

t

r u k t i

v n a

a a v a r Ij i

v

0

5

t

pokazuje

uticaj niza pararnetara na re§enja zavarenih elemenata konstrukcije, npr. debljine, vrste, broja i rasporeda spoja, velicine ~a­ vova i njihove raspodele, ltd., koje konstruktor postavlja projektnlm zahtevom za datu konstrukclju zavisno od n aei na opteretenja

i drugih radnih uslova. - T e h n 0 1 0 ~ k a z a v a r Ij i v 0 5 t obuhvata uticaj tehnoloskih parametara na zavareni spoj , npr. dodatnog mate rijala, naeina i postvpka zavarivanj a, linijske energije zavarivanja, brzine hladjenja, ltd. Pri tom se ceni da Ii se tehnoloski postupak izvodi bez teskoea iIi se moraju primeniti posebne mere (predgrevanje, zarenje , rad u spe cij alnim atmosferama), a oeena se daje prema preduzetlm merama i postignutirn svojstvima spoja. Sa operativnog aspckta koji se odnesi na pona§anje nekog materijala u toku zavarivanja iIi navarivanja, oni se ocenjuju sa "dobro zavarljivim" kada je §av ~ist i homoge n, tj. kada se osnovni i dodatni materijal spajaju u homogenu leguru, a pri tom se tope bez te sko6a, bez prskanja i pojave prslina, gas nih mehurova i drugih gre~aka. Ne~istoce na stranicama ~ l eba - prljavstine, masti i ulja, kovarine i 51. - pogorsavaju operativnu zavarl jivost pa je neophodno da se one odstrane pre zavarivanja. Opsta zavarljivost stoga predstavlja g10balnu ocenu pojed1na~no objasnjenih pojrnova zavarljivosti pri cemu se uzima u obzir ve~i broj faktora za ocenu kvali te ta - osnovni i dodatni materija1j zavarivacki rad, karakter naprezanja u savovima i u blizini koncentratora napona, keji su promenljivi od slucaja do slucaja. Pri proceni sklonosti spoja ka krtom lomu, vazan kriterijum jeste da Ii je spoj spesoban da sve velike sopstvene napone smanji do neke kriticne vrednosti putem plas ticnog deformisanja .
Osnovni problemi zavarljivosti metala i legura s vode se na njihova svojstva koja se tra ~e pes Ie zavarivanja. Konac na svoj stva za dati materijal zavise cd procesa i pojava koji nastaju u osnovnim zonama zavarenog spoja:

- u §avu , gde se materijal potpuno topl 1 materijalom a zatim o~vr scava ,

me~a

sa dodatnim

- u prelaznoj zonl - zoni stapanja - poluistopljenog materljala, - u zonl uticaja toplote (ZUT), gde se osnovnl materljal menja usled zaqrevanja i hladjenja u cvrstom agreqdtnom stanju.

- 28 -

Mnogl procesl i promene koje nastaju U ovim zonama neposredno 5e ne mogu zapazlti, vet se 0 njima sud! sarno ispitivanjem ve6 izvedenih spojeva, odnosno ocenjuje 5e sklonost ma terijala ka obrazovanju prslina, sklonost prema krtom lornu, starenju i 51. lz
lz1o~en og

5e

mo ~ e

zaklju~lti

da jc prl zavarivanju

odredjenog materijala potrebno utvrditi: _ kako se materljal pona§a za vreme zavarivanja usvojenlm tehnolo§klm postupkom, _ kako se zavareni spoj pona§a u najnepovoljnijim
~slo-

virna zavarivanja.
To zna~i da se cd zavarivanog materijala
tra~i

dobra '

zavarljivost 1 pauzdanost spoja, odnosno da su zavari kompaktnl i spojevi neprekidnl a §av i njegova oKollna dovoljno jaki i plasticn! da lzdrfe 1 sva naprezanja u procesu zavarivanja, tj. da poseduju odgovaraju6u tehnolo~ku ~vrstocu i da izdrze nepre dvidjena prenaprezanja u toku rada. Obrazovanje odredjene vrste strukture u zavarenom spoju uslovljeno je kinetikom kristalizacije i preobra!ajlma unutra ~ ­ nje gradje sve zavisno od uslova zavarivanja, he mijskog sastava osnovnog i dodatnog materijala 1 stanja rastopa. Stoga za neke materijale (liv, bakar), metalur ~ka za varIjivost ne odredjuje u potpunostl mogu6nost dobijanja zavarenih spojeva koji 6e udovoljiti zahtevu globalne zavarljivosti. Iz razloga §to se metal §ava i zona oko §ava, i pored dobre metalur§ke zavarljivosti, mogu znatno razlikovati od osnovnog materijala i §to mogu imati veoma nepovoljne osoblne. Zato ce i pri zadovoljavajucoj metalur§koj zavarljivosti, tek,tehnolo§ka zavarljivost karakterisati spoaobnost osnovnog materijala da se sa odabranom tehnologijom ostvare trazena svojatva i kompaktan spoj. To dokazuje da se metali koji imaju dobru metalur§ku zavarljivost mogu zavariti lzborom odgovaraju6eq na~lna i postupka, t~. ~ehnologije. Iz do sada poznatih saznanja za ocenu 1 defi~iciju zavarljlvosti zapaza se da nema unlformnih i eksplicltnlh def1nlcija, ovoq za praksu vatnog svojstva. Mote se zato,kao primer, navesti najrasprostranjen1ja definic1ja zavarljivost1 Medjunarodne organlzacije za zavarivanje (Doc.IIS-II~-22-59) koja 91a51: RHetaln1 materijal se smatra, na odredjen na~in zavarIjiv, ako pomo6u zavarivanja, pri korl§6enju odgovarajuce tehnlke spajanja, nastaju jedinstveni metalni spojevi, koji lspunja-

(2) mat e r i j a 1 a (pagodnast za zavarivanje) i (3) t e h n a log 1 j e (mogucnost zavarivanja).izbor uslova i druglh mera prl zavarivanju da bi se realizovali zadovoljavajucl rezultati (potvrda tehnologlje) . Ovim pristupima odredjuju se pojedinl vidovi zavarljivost i i donose ocene 0 pogodnos t ima i mogucnostlma zavarivanja lspitivanog mate rljala sa odabranom tehnologijom. Zbog povezanosti ovih cini- / laca proizvodnog sistema nije uvek nuguce zavarljivost oceniti sarno jednom vrstorn praktitnih proba zavarljivosti.p r 5 1 i n e ! a r e nj a .va U praksi su uobltajena dva pri stupa za ocenu zavarljivo sti: . To je ra - zumljiva. metalni kontinuitet zavarenog spoja . .v r u c e (tople).procena zadovoljavajucih vrednosti pokazatelja zavarIjlvosti za ispltlvani oblik s poja. koji mo~e biti naru~en prisustvom prslina odredjene veli6ine i rasporeda (0 cemu se detaljno razmatra U delu 2). debljina.lam e 1 a r n e. . pa se za teli ke uvode dopunski p 0 k a z a t e Ij 1 koji se odnose na : .mchani6ka svojst. . kao i ad vrste zavarene konstrukcije. Iz navedenog se zapa~a da za ocenu zavarljivo s ti treba uvek uzimati u obzir uz a jamnu vezu (1) k a n s t r u k c i j e (krutost.s truktunu .- 29 - vaju zahteve. . . . tj.kompaktnost . Glabalni smisaa ave definiclje 1 drugih definlcija je da au nepotpune i nedovoljne za praksu §to upucuje na dalja istra~ivanja zavarljivosti posebno sa aspekta pouzdanosti.. vrsta spaja) . materljal i nacin zavarlvanja (testiranje rnaterijala). Pored navedenog kriterijurna homogenosti bltan je i kriterljurn ocene mehanlckih osobina: . jer je zavarljivost kompleksan poj a m i svojstvo zavlsno cd materijala i njegovog pona§anja u toku i posle zavarlvanja a takodje i ad tehnolo§kog postupka zavarivanja . Najva~niji kriterljum za ocenu zavarljivostl je neprekldnost.h l a d n e. Prema mehanizmu nastajanja prsline mogu biti: . koji se postavljaju za svojstva lokalnih §avova i njih ov uticaj na cvrstocu konstrukcije" .

Udarna !llavost najosetljivlje ukazuje na promene tehno- logije i/i11 relima zavarivanja.kao medjusobno 11nearne zavisne vell~1ne. koj 1 lakazuje poznatu ~lnjenic_u da se sa pove~anjem aadr!aja uqIjenika pogorAava zavarljlvost. uslovima nema "ldealne zavarljivostl·.na zavarljlvoB~lzra l ava koeflci- . raZ::unske metode.2 Metoda za ispitivanja za varljivosti U praktl~nim . h em 1 j a k 0 g e k v 1 v a l e n t n 0 9 u q Ij e n 1 k a CE . Podaci potrebni ZA ocenu zavarljlvosti navedenim metodame. pa se kao krlterljum naj~e§6e usvaja ocena zavarljivosti ispitivanjem lilavosti (npr. to se krlterljumi za ocenu zavarljlvostl evade na procenjivanje potrebnih vrednosti usvojenih pokazatelja zavarljivostl. 1 vrednosti tvrdo6e i zatezne ~vr8to6e. usled razlike U 8VOjStVima prouzrokovane procesom zavarlvanja. tip 1 ponekad krutoat zavarenog spoja . U ovu svrhu koriste se: 1. . ZUT-u i osnovnom materljalu.R4~un8ke i metode Procena zavarljivosti prema hemijskom sastavu Z::elika je orljentaclona metoda koja se zAsnlva na lzra~unavanju tzv.u d a r n e ! i 1 a 'v 0 S t 1.debljina.t 30 0 v r d 0 6 e z a v are n g 8 P 0 j a (uklju~u­ jucH ZUT) . tj. 1.1. potpuno ne IIJQ!@ se nljednom metodorn zavarlvanja dobitl spoj istlh svojstava u ~avu. koje se naro~ito ispoljavaju u ZUT-u. . Pri tome se uticaj netoq hemijakeg elementa aadrlanoq u Z::ellku. proba eabelke). 2. 2. prak ti~ne probe.bemijski sastav materijala (~elika). Kako se atvarna zavarljivost razlikuje cd Idealne.naZ::in zAvarivanja. au: .s v 0 j s t v a ~ v r s t 0 6 e . Prema nek1m preporukama polazna osnova za procenu zavarljivoat1 je ispltivanje oat1ovnog materijalal na osnovu dobljenlh rezultata odredjuju se i eventualno potrebne mere za pobolj!anje zavarljlvost1.kori8te se kao jednostavan pokazatelj zavarljlvosti jer njihovo povetanje ukazuje na smanjenje plasti~nos­ ti i udarne ~ilavost1.

u zavisp nosti od kvalitativno-kvantltativnog sastava materi j ala i n j 1hovog uticaja srazmerno ugIjeniku .. .u ustanovljena je kore ~ ~ 12~OC~ lacion a ve za HV HV max min . U praks1 se najvi~e koristi formula ( MIZ . Taka 5e za zakal jive ugljeni~ke eel ike CE pomo6u izraza izra~unava iz kojeg se zapaza da pove6anje sadrz aja uglje nik a utice na pogorsanje zavarljivosti cetiri puta vise ad pr.- 31 - jentom ekvivalentnosti U odnosu na ugljenLk . v z ' ' .2UO i 1200CE . Odnos zavar1jivosti i proka1jivosti CE = C + Mn + Cr + Mo + V r 5 + Ni + Cu IS % Prou~ava n jem u ticaja CE na tvrdocu u ZUT. el .a) : %e . 18).260 . l leg . koji povecavaju sklonost ka zakaljlvanju a pogorsavaj u zavarljivost. proucavana je od strane brojnih autora. 18 . koristi 5e izraz U formulama za CE hernijski s imbol! pojedinih elemenata ozra~avaj u njihove procentualne sadrzaje u zavarl j ~vo s t i ~eliku. Povezujuci (Z) sa prokaljivoscu (P) kao reciprocnim svojstvima (Z = IIp) i poznavajuci faktore koji pove cavaju prokaljivost 1 smanjuju kriticnu brzinu h l adjenja (v ) kr or ij entaciono 5e maze suditi 0 uticaju tih faktora na zavarljivost (s1.:ltecih ele men ata 51 i Mn . 51. Promena zavarljivosti. pa se u 11teraturi mo~e naci veliki broj jednac ina za izracunavanje CE i ocenu zavarl jivos ti. Za ugljenicne celike sa dodacima mangana i ostalim e1e mentima Cr i Mo .

jer se smatra da se do eve vrednosti oe formira martenzlt.intenzltet krutost1 u N/mm.6.aadr!aj difundovanoq vodonika u em 3 na 100 9 metala lava. Uz velika upro§6enja. dok 8U ~ell­ g c1 sa CE > 0. dlfundovanog vodonika 1 krutostl spoja na poqorJanje zavarljivost1.3. r&d! apre~avanja pojave prsl1na. samo za debele 11move. pa ae %bog madjuaobne Interakc1je ne mofe odreditl mak.45 pa se usvaja da su ~ellci SA CE < 0.- 32 - koja vall u qranlcama 0. Tako au japanskl autorl Jta 1 Bessya uvell parametarake jedna~1ne u obliku: P C - CE + ~ a + H ~ 1 + H ~ pr1 l!emu je: CE CE C + S1 + Mn + Cu + Ni + Mo + 11i ~ ~ ~ T!f T!f+ V + sa hem.deblj1na l1ma u mml H .1malna dozvoljena tvrdo6a ZUT-a a da ae ne uzme u obzlr aadrlaj dlfuzoog vodonika.8 TI Predqrevanje. • . ekvlvalentnl ugljenlk. B < 150 mm.2 < CE < p. Na sll~nom prlnclpu pojedini autori ocenjuju zavarljl- vost ~ellka poviAene ja~lne prlmenom p a r a met a r s k 1 h j e d n a ~ 1 n A. zanemarlvanjem nlza utlcajnlh faktora.+14 V P + Cu + 7 + 0. K = 69. Ova granl~na tvrdo6a odgovara vrednosti CE 0. Oaim navedenih parametarakih jedna~lna u l1teratur1 se mo!e na61 1 8lede6a jednal!1na Mus1p16enka 1 K08atkina: P CE G C + ~ + 51 + Ni + Cr + Me • 7t llf .45\ uslovno zavarljivi (uz primenu pose bnih mera) l1i nezavarljlvl. tvrd~a.- . preporu~u­ je se ako au vrednoat1 lzra~unate prema parametaraklm jedna~1nama PC' PW PCE va6e od 0.45\ zavarljlvl bez pr1mene posebnih mera.a . jer za vc~e vrednostl CE zav18nostvl~e nije linearna. debljina 1 krutost ut1~u na pojavu hladnih pral1na.0024. ' 5adr!aj vodonlka. koje pored uticaja hemdjskih elemenata uvode 1 uticaj debljlne. Zbog toga ae za ~elike povllene . mole se prihvatlti da je ~ellk zavarljiv ako kona~na tvrdo~a u ZUT-u ne predje JSO HV.

33 cvrstoce. .750 0.12 0.980 .08 0. C. PeE" Statistitko m obradom eksperimentalnih rezultata doslo se 1 do jednacine obllka.584 0. kad kojih se pararnetarske jednaclne uglavnorn i primenjuju. vrednost maksimalne tvrdoce povezuje sa dovanog vodonika prema sledecem: sadr~ajem difun- 3 za H cm /100g 20 10-20 5-10 1-5 Sadr~aj dopusta se HV 350 375 400 450 vodonika u metal~ ~ava odredjuje se propisanlrn metodama (po JUS. tab. PC' Pw.26 0. za Novijim istrazlvanjima uveden je poseban izraz A(C) korekciju uticaja legirajucih elemenata zavisno od sadrzaja ug- Ijenika u celiku: CEN = C + A(C)"CE' gde je A( C ) dato tablicom: C% A(C) do 0.nskim testom) ili se mo~e usvoJ i ti tehnolo~kom prema odgovarajucern postupku (v. jednatina CEN za t elike sa C < CEK iIi 0.17%.988 0..05 3 Na osnovu prakti ~ nih ispitivanja preporutuje se jednatina jedna~ina za CE ked telika sa C > 0. 0 18/ 82 glicerJ.16 0.17 % a kombinovana . Za ugljenicne i niskolegirane celike moze se ocekivana maksimalna tvrd06a u ZUT-u izracunati pomocu njihovog hemijskog sastava: HV max = 90 + 1050C + 47Si + 75Mn + 30Ni + 31Cr.916 0.500 0.20 0. a CE lzratom: CE'= ~ + ~ + Cu + Ni + Cr+Mo+V+Nb + 5B H 0 Em 5 Jednacina za CEN daje mogucnost odredjivanja temperature predgrevanja sa vecom tacno~6u nego jednacine za CE i parametars- ke jednatine za Pi tj.08 0. CEK = 2C + eE' + 0. 9 ). H3.

faktora oblika spoja. os taje mogu6 nos t pojava strukture ka1jenja pri transforma ci j i. to zna~i smanjenjem brzlne hladjenja u oblas ti najmanje stabl!nostl austenlta. te se na njih ne da se spre~i mo~e znatnije uticatl. d B W R A (British Welding Research As s o c iati o n). Ova po konstruktivno-tehnolo~kim re ~ e nj ima. 2.1. 10 .005. Polazl se od he mijs k o g i Prora~un The Welding Institute) nog elektrolu~noq sABtaV& ~el1ka..slel h odnosno lei ~ lelh(l + 0. razli~itih ~to je posledica individualnih pristupa i ekspe rirne n- talnih provera. posebno celiei pov! §ene c ~ rsto6 e .0.ekvivalentni ugljenik debljine po formuli leis = 0.34 Iz navedenih i u veli~inama drugih formula za CE zapa1a se razl i k a koeflcijenata uticaja pojedinlh hemijs k lh eleme nata. Hladne praline se pojavljuju aka u ZUT-u nastan e martenzitna l1i donja beinitna struktura i slednja faktora uslovljena su velike kolicine difundovanog vodonika 1 sopstvenl napani. Met prora~un 0 d S e fer 1 jan a se najvlse korl s ti za potrebne temperature predgrevanja prema lzr a zu T = 350 gde je: Vlel.3 Prora~un temperature predgrev~ ja ~ Ve6ina ~elika.heroijski ekvivalentni ugljenik odredjen iz f ormule : 360lelh 360e + 40 (Mn+er) + 20Ni + 28Mo 5 leis . pa mere da se to spree ! obuhva ta j u prlmenu takvih tehnologija zavarivanja ko j e iskljuc uju trans f o rlstovremeno se po jave maclonu krtost.ukupni ekvivalentni ugljeni k .s) Met 0 u mrn od red j e n \.25 = °e lei = lel h + leis . Stoga. temperature predgrevanja po metodi BWRA (danas znatno je sl~!eniji. lel h .broja BTS zavarlvanja. §to se ug1avnom postl!e pove6anjem 1inijske energlje z avari va nj a 111 predgrevanjem. s k lon a je pojavi hladnih prsllna.005. . Hemijski sastav ekvlvalentnim uqljenlkom CE: parame t a r a r u ~ lzr a!ava se ~ ellka CE a C + Mn + N1 + Cr +'Mo+V :!n" 'I.

3 111 4. 0. Kao osnova za prora~un uzlma se jedlnlca debljlne 6 mm.28 do 0.30 0.27 0. G prema tabllcl 3 • Na prl. Pokazatelji zavarljivosti a Eklrivalen.35 0. Primer! raznih vrsta spojeva sa odqovara- jut1m vrednostlrna BTS dat1 BU u tab11c1 4 .45 ve6e od 0.26 So 0. iz koje se vld1 da za e.32 0. F.472 0 (0.4720.3 \ Mo).31 do 0.+ r-).45 0.0.. Ako je debljlna lima s1 veta od 6 mm. Tablica 3. onda Be BTS za oni spoj ra~una Bu~e­ po izrazu BTS - B1 r. BTS mo!e bit1 2.Prora~unatim 35 ~eklvanom vrednostima CE i sadr!aju vodonika (zava- rlvanje bazl~nim 111 rutl1nim elektrodama) prldodaju se poka<ateljl zavarljlvosti A. pa se dalje prema tab. 1.2 raz11~it1h Ako Be BpOj lzvod1 9d limova 8 2 ).20 0.36 do 0. ~el1k t.24 do 0.41 do 0.45 nom elektrodom do CE . Su~eonlm spojevima debljine 6 rom odgovara BTS a 2 (dva Bmera odvodjenja toplote).33 do 0. onda se BTS za ugaoni spoj 1 B1 B2 r(r.46 do 0.50 vete od 0.3 debljina (B ra~una 1 i po lzrazu BTS - Izra~unate vrednostl po gornjlm formulama zaokru!uju 88 na prvi ve~l ceo broj. 5 odredjuje temperatura predgrevanja. npr.0. E. ugljenik CE za zavarlvanje rutil- C + Mn + Ni + CrHlo+V ~ IT 10 Pokazatelj zavarljivosti za zavarlvanje bazl~- nom elektrodom do CE .15'C. 0..1\ Mn.40 0. B. ugaonim 3. C.23 0.21 do 0. krstastim 4 .50 A B C 0 E F G Faktor obl1ka spoja izrafen brojem termi ~ ke strogoeti (BTS) zavisl od broja smerova odvodjenja toplote.3\)Cr)1maCE • 0. r.38 0.365\. .25 0. debljlne 6 rom. Ito odgovara pokazatelju zavarljlvost! "EM prl zavarivanju 1011jlm rutilnim elektrodarna.39 do 0.

te s .A Deb~j .W-~ 1 6 i 6 i 6 2 12 6 i 18 12 i 12 24 i 24 24 i 48 1~~11(q ~NI ) 3 4 4 8 12 Tri smera odvodjenj a toplote •• 6 i 6 3 6 ra1 • 12 l.1na Vrsta spoj a OVa smera o d v odjenja lima mm BTS toplote k~!.a t e lj a z avarl j i v o s - p r el! nilta elektroda (t a blica 5 ). poka7.~ 4 8 16 7 ti i 6 + 12 + 1 2 + 1 2 j 8 3 M inima lna t emperatur a p redgr evanj a pr ema BWRA d a t a je u zav lano a t l ad br o ja t ermi~ke a t rogostl . 12 24 i 24 12 - f ~ - ~ '" \ eetiri smera odvodjenja toplote 8 6 i 6 12 i 12 24 i 24 .Tablica 4. 36 - BTS za razne vrs. .p oj eV.

Tablica 5. B C D E F 0 75 100 150 0 50 125 150 200 25 75 125 175 200 0 50 125 A 16. B C D E F 25 100 15C 200 *** I : p a~am 6ta r8 ke jednac in o Plmo!e se izra~unat1 tempe- ratura predgrevanja prema lzrazu TpQ 1440P1 - 392 °c . B C D E F 25 75 125 175 25 75 125 175 200 0 50 125 175 200 225 0 50 125 175 200 225 0 50 12 5 25 50 A 12 .2 4 5 8 6 (oCl (oCl (oCl (oCl (oCl Broj termi~ke strogosti Pokazatelj (BTSl zavarljlvosti D 0 50 125 0 75 100 150 50 100 125 175 50 100 150 175 225 25 75 125 175 200 225 75 125 150 200 225 250 75 125 175 200 225 250 75 125 175 200 225 250 0 25 0 25 100 25 75 125 25 100 125 175 25 75 125 150 200 25 75 125 175 200 225 25 75 150 175 200 250 25 75 150 175 200 250 2. B C D E F 25 50 100 150 A 24. D E F 0 25 C 4. 37 - Temperatura pred2.revanja Minlmalna temperatura predgrev anja zavarlvanih komada Pre~nik elektroda u nun 3. D E F 25 75 125 0 75 0 A 8. D E F 0 75 0 B C 6. E F C 3.

300 mm) raju uslovl ze pouzdano zavarivanje. G 8). Pri zavarlvanju delova veoma vellkih preseka (npr. nlje opravdano da ona bude iznad temperature poc etk a martenzitnog preobrazaja. dok je za debljine iznad 10 mm ponekad potrebna naknadna zagrevanje od nekoliko sati (3 do 5 h). dok se za log (vs / v kr ) > 0. za pozn a - te parametre zavarivanja. To je i razloq Ato se temperature predgrevan ja dan as sve manje odredjuje lz dijagrama iz o terrnalnog ill kontin ualnog razlaganja austenita za dati c elik. Ta brzina v kr se mo ~e lz ra~ unati iz izraza: ZUT-a v s logvkr = o 3.0 . velikl znac aj ima i naknadno zagrevanje z a v a ra 111 §ava pre njihovoq hladjenja do sobne tempe rature .3 p r s line uvek javl j aj u . Stavljajuei u qornji izraz P = -0.5 praline se ne p o javl~ju. 6 o d- redjuje uslove zavarlvanja sa pre d g r e van j em l1i be z pre"dgre v an j a.54Nl+0 .O SMn +O.s. P za P s = l09~ vkr + k +~ a -0. 6 prsl in e se ne javljaju.- 38 - _ U I1teraturi uporedjuje se s tvarna brzlna hl ad jenj a pri 300°C 1 kriti~na brzina v kr ' pri k o j oj u ZUT-u n as taje ~isto martenzltna struktura. Brzina hladjenja Vs lzra~ unata iz odno sa l og (vs / v kr ) = . za P = 0 .i temperatura pre d qrevanj a ( v. a "H" se us va ja i z tablice 9. Za konstrckcl c ne cellke p o v l§en e ja~~ne cesto je dov_oljno zagrevanje u taku 30 do 60 minuta pri 100-lSOoC. 66 MO ) Ci s U zavarenim· sp o jevlma sa lo g (vs / v kr ) < -0. zavarivanje se moze viAe puta prekldati 1 primenltl naknadno zagrevanje ~lme se stva- .O-(4. -Sa qledl§ta pospe§lvanja lzdva janja ~o donika tih o C lzn a d temdijagrama preporucuje temperatura predqrevanja 30. 3 verovatno6a s S pojave praline je 50% 1 prl P > I prslinc se uve k p o jav l juju. brzina hladjenja prl 300 C i na o s no vu t o ga. s -Intenzltet krutosti "k " i z ra~unava se u zavl s n os ti od debljine lima "9" u mrn prema izrazu k=66.S0 iz obla sU n o ~ e n je korl ~6e n ju ti zavarenog spoja. Bez obzira na na~in proracuna tempera t ure predgre v a n j a. ~elova u pe~ t ~ LOO-200oC delu j e posebno na brzlnu hladjenja pri t~mperaturama iapod 300°C. str.5 mo z e se izrac un a ti s 0 povol)na . jer se pri perature Ms.S OC r+O.62C+l. -Za oeenu sklonosti ka prsllna ma prirnenjuj e se 1 izraz kojim se uzlma U obzir sadrf aj difundovan o g vodonika ltost spoja (k).

-

39 -

2. P r a k t

1

c

n e

met 0 d e

Odredjrvanje zavarljivostl opitima zasniva se n a pro uc avanju pojave prsllna u za v arenom spoju u (1) vanja, toku proc e s a z a vari-

(2) neposredno p o sle toga l1i (3) pesle odredjenog v r emena

( - 48 h). M djutim, procena za v arlji vosti prime nom praktic nih me e
toda proslrena je 1 na ispitl v anje p o jave prslina usled naknadnog zagrevanja tj . termiCKe abra de, kao i radnim naprezanjima , na
nast~janje

prslina pri

tzv. eksplo ata=i o ne prsline.

Po java p r s lina u zav are nirn spojevima uop § teno je re z ul tat
napo nsko-deformacio nog stanja, koje materljal s manjene plas ticnos-

ti u zavarenom spoju ne

mo ~ e

podnetl.

Kriterijumi za ocenu z avarlji vosti mogu biti ·razliciti i
zasnivaju s e na odredjivanju kriticne deformacije u funkcijl tem-

perature pri z a varivanju, kao i na odredjivanju kriti c nog napona
prl kame dolazi do poj a ve prs l ina.

Zbog veliko g broja praktic nih metoda za ispiti v anje zavarlji v osti (oko 900) n ij e moguce pOjedinacno ih obrazloziti, ali
je bitno da sve o ne utvrdjuju vrstu i stepen promene ispltlvanog probnog uzor ka . Kod ve6in e
prakti~nlh

metoda isplti v anja zavarljlvosti

probe se izlazu
zagre v anju i znatim

termi~kom

ciklusu: lokalno,po celom profilu ili

hladje nju isto k ao i pri zavarlvanju (sirnuliranje

termickih ciklusa) i sl. Stepen nastalih promena utvrdjuje se pome t odama lspitlvanja (zatezanjem, savijanjem, merenjem
~avu

tvrdo 6e, !ilavosti i 51.), pre i posle termickog de jstva, a po

po t rebi se ispituje i pojava prslina u

i okolini .

U cilju prikaza sus tine pojedinih grupa prakticnih lspitlvanja za o c enu z avarljivosti daju se obja§njenj a karakteristl c -

nih proba iz po j edinih grupa.

Pr o be sk lo no a ti ka lomu ( toplom 1 hladnom)
Ove pro be su veorna znacajne 1 najvi § e se koriste prl osva j anju novlh vr s ta osno vnih i dodatnih materijala, pri nj1h o voj sistematlzaclji, izboru i potv rdl kv a llteta, odnosno metoda i postupaka z avarivanja. Na jve6u primenu ima ju probe sklonosti ka poj av1 hladn1h prslina,

jer se pri ispitiv anju moze uzeti

u obzlr 1 uticaj parametara z a vari v anja. Probe hladnog lorna, 11nama,dele se na dYe g rupe : t j. probe sklonosti ka hladnim prs-

1. pr obe s lo b o d nih ( ne ukr ude ni h ) apoj e va 2 . probe ukru de nih Bpoje va.

- 40 -

U grupi 2. razllkuju se probe: - sa samouklje s tenjemi pomocu takve monta z e ele men a ta probnog spoja da izvedeni ~av iIi spo j izaziva s amouklj es t e n j e ; - sa nasilnirn uklje s tenjem; primenom pos e bnih a l ata i naprava sa Kojima se elementi spoja prinudno ukrucuju. P ri to me ,

kod nekih proba postoji mogucnost promene stepene ukruc enja i li
brzine hladjenja spoja tzv. toplotne strog osti (o s t r ine), pa se
stoqa primenjuju za ocenu uticaja velicine p o jedin i h f akto ra na

hladni lorn. Probe sa diI't. go vanim na pl' e zan j i ma primenjuju se za ocenu sklonosti ka hladnom lomu posle zavari vanj a , delovanjem spo-

Ijnih opterecenja na zavarenirn opitnim epruve t ama odmah posle
zavarlvanja. Prednost ovih prob a je svakak o mogucnost izbora v r ste i velicine opterecenja, .elme se pro ce njuje njih o v uticaj na
tel"mi ~kih

hladni lorn. Pr ob e simuLil"anj e m

aik Lusa se izvo de na p o seb-

no konstruisanim uredjajima -

simulatorima i po metodi BWRA. U
ta~kama

slmulatorlma se probni nezavareni uzorci izlazu temperaturskim clklusima koji odgovaraju pojedinim od ose
~ava.

razlicito u d aljenim

Na taj se nacin mogu utvrditi promene svojstava ot-

pornosti i

plasti~nosti

u ZUT-u, zavisno od reiima zavarivan j a.

Postoje nekoliko vrsta slmulatora zasnovanih na elektro otporskom iIi lndukcionom zagrevanju. U svetu su danas najpoznatlji simulatori UMET (SSSR), Weld Thermal Cycle Simulato r firme Sroit-Wels (USA) 1 Thermorestor - W (Japan). Therrnores to r, f i r me Fujl Electronlk Industrlal Co. Ltd. jer lmitira ne sarno termicki vee i je najsavremeniji simulator deformacioni ciklus zavari va -

nja, sa mogueno§eu uvodjenja vodonika za vreme hladjenja.

Za ispitivanje po metodi BWRA koristi se jednostavna t ehnika simullranja koja se sastojl u zagrevanju uzoraka u pecima

do 950°C 1 zatlm hladjenju; potom se uzorcl lspituju zatezanjem
1/111 udarnlm zatezanjem. Pregled neklh praktlcnlh metoda za
ispltiv~je

zavarlji-

vostl dat je u tablici 6.
Na osnovu rezultata analltlcke procene zavarljivosti i .ljene provere prime nom praktlcnih proba,iz tabllce 6. ocenitl zavarljivost i predloflti mere i
t1
(tvrdo~e,
I

.

mole se

uslove da se ona p o bolj-

Aa. Odnosno, krlticne veliclne usvojenog pokazatelja zavarljlvos!11avoatl, praline, itd.) mogu se ostvariti zavarivanjem:

Tablica

6.

Pregl ed

prak t i~nih

proba z a ocenu zava r ljivostl

Kr i te ri j um

Vrste probe
samoukruce ne

Naziv probe
CTS , krs tas til

Ocena

Fisca ,

Te}cken ,

Kruzna
-n -n -<
OJ OJ

'" .... ... ..
~
~

h l adnlm

...

sa reg u lisan im naponom sa slmulisanim kim ciklusima

TRe , HRC , IHPLANT , LTP
termi ~ -~ -

-

- BWRA i

imitacijom zagrevanja:

elektri~ n im

0-

otpororn, indukcijom ( strujorn visoke
frekvence)

on 0 0Q)

"

>

-n ::> -n -<

OJ

.J< 0 0

'" ... ..

ukru6ena toplim lamelarnlm !arenj:> s a regullsanim n apo nom
metalografska s truk tu rna mehanicka
i zote l'micka
k ra tk o vremen o g t e c c n ja merenje t vr d oce

Teken , Pisco ,

Kruzna

..
c

.... ... ....

-n
0

Vares t raint , Bauman

Q)

" ...
.J<
til
Q)

Ispltiva n je zatezanjem u pra vcu debljine lima

-<

....
c:.

> .. a. ..
c

...

<11

.:<

t v r do6 a
svo j stva

>0" .... c
'" 0

me t o d

V i kcr ~

IIV < HV

"'.0 " 0

" -. ".

ma x

c vrs t oce
ud a r na zilavo f: t

i s p i ci v anj e z a t e zan j e m
i sp j t i\'a n j e
:' i.~avo s ti

za ee z 3n j e

om Rm

.,.

R!

metod Sarp i
Re~tr ai nt

f' r e l J=na t empe l.·a.:ut"a

CTS - Co nt rol le d 'l'h er ma l RRC -

SC·:l~ rl t~· ;

'l'RC - Te ns i le

C rac ki n g

Rigi d Re s t r a in t \vel d Cr a Ck i n g ; O t.: - o snovn l materijal, S -

s ay.

- 42 _ bez posebnlh mera, kada je materijal zavarljlv, _ sa pr!menom posebnlh mera, kada je materljal uslovno
zavarljlvJ

_ sa prlmenom takvlh mera koje su neopravdane sa tehnoekonomske ta~ke gledl§ta za slu~aj da je materljal teAko zavar-

lj1v. Pr! egzaktnoj acen! zavarljivostl,budu61 da je strUktura ZUT-a zavlsna ad niza pojedlna~nlh pOkazatelja - hemijskog sastaVA, debljine, kao 1 ad parametara zavarlvanja (npr. I1nljske
enerqije qt
:::I

UI/V z-

kojl su povezanl sa temperatursklm clklulzra~unatlh

som, treba uzeti U obzlr 1 temperature transformacija

111 odabranih za us love kontlnualnog hladjenja 1z modiflkovanih KH - dijagrama. Poredjenjem (ovako) odabranih vrednostl sa realno dobljenlm strukturama prl zavarlvanju - ocenjuje se mogu6nost dirigovane promene strukture odnosno svojstva.

3

IZVORI TOPLOTE ZA ZAVARIVANJE

3.1

KARAKTERISTIKE TOPLOTNIH IZVORA
Osnovni top1otnl izvori za zavarlvanje meta1nlh materljamogu biti: gasni ptamen, 6l6ktri~ni tuk,8tQktri~na struja,
energiJa, evetlosni Braoi i snop ot.ktrona. U princlpu se top1otna energlja os1obadjA:

1a

m6hani~ka

- e1ektromagnetnlrn zrA~enjem (radljacljom), - elektromagnetnom Indukcljom, - proticanjem e1ektrl~ne struje (Dfulov zakon), - reakcljom sAgorevanja (oksidacije), - egzotermi~kom reakcijom (oksl-redukcljom), - trenjem 111 mehan1~k1m pr1t1skom. Glavne karakterlstik.e pojedlnlh lzvora to·plote za zavarivanje au: stepen koncentraclje toplotnog fluksa, na~ln prenosa toplote 1 stepen 1skor1Atenja. Raspodela spec1f1~noq toplotnoq fluksa (protoka) pr1 delovanju koncentrlsanog izvora(odgovara Gausovoj jedna~lnl normalne raapodele) (al. 19), datajelzrazom.
q - q maxe

_kr 2

qde je: ~x - maks1maln1 toplotn1 fluks,J/s.m 2 ;k - koef1c1jent koncentracije toplotnog fluksa U 8/cm2 , r - radljalno ra8tojanje date ta~ke ad oae u em.

-

43 -

Koncentraclje pojedinih lzvo ra toplate prikazane su na 51. 20. Najmanju konoentraciju toplote, ispod
3 2 5.10 kW/m ima oksi-aceti1enski

plamen, dok se elektric nirn lukom
352 postize 5.10 - 10 kW/m • a p1azmom 5.10 3 - 10 6 kw/m2. Toplotna energija se predaje

osnovnom materijalu zracenjern , bombardovanjem elektronima i strujanjem fluida (konvekcijom). Kod postupaka elektrolucnog zavarivanja toplata se uglavnom predaje zracenjem i bombardovanjem elektronima, a kad
51.19. Raspodela top1otnog 9a5n09 85 % predate kolicine top lote otpada na konvekc iju a sarno 15%

fluksa - Gausova kriva

na =racenje .
t as e p l

t.

eZek tro nski snop
plazma

elekt r icni
Luk

gasni

&~
vrsta izvora

51. 20. Koncentracija zavarivackih izvora toplote'

3. 2
3.2.1

VRSTE TOPLOTNIH IZVORA
Gasni p1amen

Gasn! plamen se odlikuje lakom regulacijom kako po sastavu tako i snazi. Primenjuje se za zavarivanje, navarivanje, lemIjenje, metalizaciju,ispravljanje, povr§insko ~i§~e nj e i razne vrste povr§inske obrade metala. Gorivi gasovi kojl se korlste za zavarlvanje, predgrevanje i rezanje su uglavnom ugljovodonici i ponekad vodonik.

- 44 Ta~nije, rno~e S~ re6i da se za zavarlvanje ~ellka

gotovo redo legure,

vno koristi acetilen; dok se za lak e topljive metale i kao i

za termi~ko rezanje mogu tak odje primeniti propan 1 butan

ill za rezanje pod vodom vodonik. Iako ovi gasovl mogu sagorevati 1 u vazduhu, prak tl c no

se za zava r ivanje i

rezanje k oristi tehni c kl cis t ki seonik koji
U

se dovodi iz celicnih boca,

Ko j ima se ~uva pod prltlskom

od

150 bara . Reakcije sagorevanja go rivih gasova, kao i

kolicina top -

lote koja se pri tom oslobadja, d ate s u slede61m hemijskim jednacinama:

- acetilen
- butan:

- propan:
vodonik:

C2H2 + 2,502 = 2C0 2 + H2 0 + 1264kJ C4H10 + 6,5°2 = 4C0 2 + 5H 2 0 + 2880,1 kJ C3H8 + 5°2 = 3C0 2 + 4H 2O + 192 5,9 kJ H2 + O,~O2 = H 0 + 242,8 kJ
2

Acetilen sko- kiseonicki plamen ( oKs i - acetllenskl) daje o maksimalnu temperaturu od 3100 C, dok se primenom butand i p r opa -

na najvl§e postl ~ e 2830, odnosno 2850oC~ plamen vodonlka dostl~e
najvl§e 2520 o C. Osim najvi§e temperature medju navedenlm gasovi-

ma, plamen C2 H2 - 02 ~e odlikuje najvecom brzinom ~agorevanja, mogu6no§6u regulaclje sas tava tj . o dnoBa pot r oBnje kiseonika i
acetilena:

a =
dvostepe n im sagorevanjem i najmanjom potro§njom kiseonika po je di n ic 1 zapremine gorivog gasa. Propan 1 butan sagorevaju jednoste peno uz obrazovanje gasova CO 2 i H 0, pa u toku zavarivanja nasta2

je Atetna pojava 3.2 . 2

oksldac~

t ecnog metala.

Elektrlcnl luk
Zauariuacki elektri c ni luk predstavlja trajno elektric no

prafnjenje kroz medjuprostor , izmedju elektrodl3;,.tspunjen jonizovanim gaBovlma i parama metala. U luku se elektricna energlja p reob ra!ava u toplotu, kojom se topi deo osnovnog materljala 1

dodatnl materljal. Oslm toga, posredstvom elektricnog luka (delovanjem
elektrodinami~kih

s11a) olak§ava se prelazak lstopljenog

dodatnog metala u Aav 1 ponekad se otklanjaju te§ko topljlvi povrAinskl oks1di, tzv. katodn1m c1§6enjem. Naj b itnije parametarske karakter1stlke zavariva~kog luka BU: napan luka, gustina i jacinQ struje u luku duiina luka .
1

ci vazduha. a gaBQ mo! e se ostvarltl bomozra~lvanjem 1 z a qrevanjem.pod s lojem praAka . tri~nom Ve li ~ ina luku zavisi od v r ate elek trode. t ablici 7 • .din amidko od r ~a lJan j8 luk a .izmedju kojih se uspostav lj a i odrzava elektrl ~ ni rivonju.t a ti~ki kada napan 1 struja u toku dovoljno dugog vrerne n a ne men j aju s vo- je vrednosti 1 neustaljeno .gsn e r ato r 111 elektri~nog i 8 p r avlj a ~ - ~ ine od- govaraju~i na~1na energetskl sistem. Prevo- djenje gAS a u jonsko stanj e ozra~ l v anjem poznato je k a o fot o jo ni - .Elektrl~ni tran8formator~ 45 . pola riteta (+ 11i . odr!avanja luka : usta ljeni . onl u tom stanju ne provode elektrl~ne atruju. 1 l z vor njegov og n apajan j a - qrupa mo t or . I z flz i ke j e poznato da se Budu~i provodjen j .3 av cri'!. He . struje ako se pre- Gas mo!e pos t atl provodnlk batdovanjem mlazom elektrona . veda u tzv . 21). Joni1Ja oi. Razli~iti na ~ ini B roe ~a ). Ra z likuju se dva karakterlBtl~n a u.pol od parame tara z avarivan j a. 1% elektrl~no elektri~nu u norma1nim us10 v ima sastoje neutralnlh molekula.·a ~ki luk. vrstB qasa 11i pare kojl ispunj a va prostor lzmedju polo VA i ~no luk s e konl- Airi prema zavarivanom materlj a lu n e zaviano od pol a rlteta. Zava riva~kl na elektrod1).~ovi . luk se us postavlja i odr!a v a bomba r do v anje m vazluAnog stuba rnetalnim jonima i termojonizacijorn. kada n apan i atruja mcnjaju Bvoje vredno s t i po d dej stvorn spol jnih t inila ca. a zaqrevanjem kao Za variva ~ ki ~ e rm o jo ni 1J aci j a.. 111 zbog promeno pararnetara z a vari van ja.~ struje kroz metalne provodnike ostvaruje kretanjern da se gasov~ dnih elekt ronA.u atmos fe ri z aA ti tn ih gasova (Ar. Odlika je ve~ine poatupaka 81ektrolu~nog zav arivanja da a8 ele ktri t ni luk odi r a apodela temperatura u elek- ralava izmedju vrha dodatnog materijala (elektrode) i zavarivanog materijala (al.vez u ju se za izvor e lekt r l~ne s truje odgovaraju6e snage i e1e 81~ho­ napo na ktrl~ne pra anog hoda . luk. U Zavlsnoet temperature luka od atmosfera izmedju elektrode 1 08no- vnog materijala data j8. jonsko stanje. U savremen im metodima el e kt rol u~ n o g zav a rlva~ j a e l e k t rl ~ - ni luk se uspostavlja i odr ~a va : ..aoiJa. CO i 2 .u atmosfe. o d r ! a v anj a ele ktrit no g luka uslo v lj a v a - ju i razl ike u toplotnoj moti i konce n traciji toplotnog f luksa. . Ate S8 dalje odraf ava 1 na tokove metalur§kih r eakcija prl zavaPolo v i.

. N2 ) 2 2 o disociraju pri temperaturama 4000-8000 C. a anoda (+ pol) todnoj i anodnoj oblasti moqu se i8pu~enja oblast 1 stub lu'ka .vazduha bodnoj atmosferi 0 11 x 0 m p e n tee l e k t ri c n 0 g t u k a Luk jednosmerne struje se uslovno mole podeliti n.mc. Elektri~ni Volfram u at.kao i Stub udarom (termi~kom jonizacijom). Elektronl 1 neqativnl joni· kre6u S8 prema anodi brzinom koja je arazmerna naponskoj razlici AU 6U UK - UA - UK .kojl se gotovo u stubu elektrl~nog luka ("2' 02' CO . pri udaru nalaze elektrode.. Pojava joninaelekt~ suprotnom pojavom r8'kombinaaij s . Fraces emitovanja elektrona 1z katode mole biti izazvAn dovedenom toplotom polja. anodnu (. U ka- uo~lti mala udubljenja odnosno (mrlje) 1 odgovarajuce oblasti peda katodnog 1 anodnog napona. Stub luka je u elektrostati~kom pogledu neutralan jer je broj elektrona jednak broju pozitivnih jona.46 - Elektl"oda Tabllca 7.. Dvoatomni qasovi.-neve *) Hlor 1 fluor moqu prlvu~l elektrone i obrazovati neqativne jone Cl-. tj. F- . Katoda privla~i elektrone. Xatodna mrtja je ulStvari mala udubljena povrAina na vrhu katode lz kojeg se emltuju elektroni. elektri~noq luka je jonlzovan prostor izmedju elekelektri~nu troda u kome au qasovi i pare metala u velikom stepenu disocirani i jonizovanl pa stoga sprovode zacije u stubu luka je risanih uvek ~e8tica 0 pra~ena struju. a anodna mrtja predstavlja deo pozitivne elektrode koji prima elektrone. obrazovanjem neutralnih atoma 1 molekula. a budu~i da je u stubu luka temperatura t ~ 5000-30000 DC. to zna~i da je stepen joniza- clje vrlo vlsok 111 potpun. dejstvom elektri~nog ~estica suprotnog naelektrlsanja.pol) uvek emituje.UA lzmedju katode i Anode 1 2 .sferi vodonlka Ugljenlk u atmosferi luk u 810. Temperatura elektri~n09 luka Vrsta ga8a 11i pare u stubu luka Vazduh Pare Na 2 C0 3 Pare K C0 2 3 Fe Pare Temper a tura lukoa. 21.ial 51. °c 5800 + 200 4500 + 200 4000 + 100 - oko 6000 oko 5700 6200 + 300 08novni matel"i.tri a glavna dela: kato dnu oblast. H 0.

kOjl se odrz a va lzmedju d va rneta l a u datoj gasnoj a tmosferi. ugl a vnom 1spod 80 Vi pri dodir u elektroda nastaje jaka struja kratkog spoja . . ustaljuje se od redjena zavisnos t izmedju napona 1 trenutne jacine struje . vM . S druge strane 5e kLnetlcka energija pozitivnih jona u trenutku njihovo g udara 0 katodu mo!e izrazltl jedna ~ inom gde je: ~ . U prvom slueaju protlcanje elektrona maze nastati ako se primene specijalni uredjaji .masa molekula . Vee i deo elektricne struje proti ce kroz sredisnl . a zatim njihovim neznatnirn razffi1ca njem. U elektric norn luku naizmenic ne struje menja se nalzmeni c no smer protlc anj a elektrona i pozitivnih jona. Nasuprot tome. pri cemu velie ina . v~ .jer je tu presudan utlcaj br z i ne ( " e :> vM a me < pol na - ~). p o l~ anodnoj mrlji.47 gde je: me . -23 J / K . i z la ~e 5e bombardovanju e lektro na a dodatni materijal pa je stoga vi s a t empe r a tura na radnom predmetu tj. S t a t 1 c k a 1 d 1 n ami c k a k a r a k s t 1 k a z a v a r 1 v a e k 0 9 1 u k a t e r 1- U stabilnom elektricnom luku.. k = 1.jonizatori . rnesto dodi ra se zagreva 1 time olaksava termicka ernisija elektrona i joni z acija gasa.mas a elektrona. Zbog toga 5e po pravilu osnovni materijal vez uje za + tj . dovoljan je napon Uo velic1ne nekoliko desetin a volti. moze uspostaviti na dva na e ina: -"preskakanjem"elektrona u sluc aju ve like naponske razlike lzmedju razmaknutih elektroda.osn1 . u drugom slueaju.brzina elektrona. Elektricni luk s e . zavisna ad napanske razlike izme dj u elektroda.koj a je praeena t fotoemisijom 1 emisijom usled dejstva e l e ktr1 c nog polja .Bolcmanova konstanta.10 Klncticka energija elektrona znatno je veca ad k inetlcke energije molekula. Takva zavisnost se naziVA Btati dk a ka~akt B ~ i B tik a Blek t ~ i dno g lu ka .3805.deo luka. .temperatura uK .dodirom e l ektroda. a elektrode (katoda 1 anodal me njaju s voj polaritet 100 puta u toku 1 5 za elektrienu struju frekvencije f = 50 Hz_ Zbog to ga se luk naiz menicno prekida i uspostavlj a . sto sman j uje stepen jonizacije pa stoga i temperaturu u odnosu na l uk jednosmerne struje.brz i na molekula .koji stvaraju impulse visoke frekvencije i napona od nek o llk o hiljada volti. T .

zakonu). karakteri5 zavarivanja. z a slucaj zavarlvanja jednosmernom strujom. 22 . Ova simemo~e biti na r u§ena pri odrzavanju e1ektricnog luka lzmerazll~ltlh fizi~kih d j u mat e r ljal a veoma o. " '" 20 Jo i I I I I I II I I I I I I I ! I I I II I I I. 2 Daljim povecanjem jacine 5truje (51. jac lne struj e od vremena zavarivanja zove se d i nam i c k a k arakt e ri8t i k a. pa je radi ~ o. prikazana je sime t ricna promena napan a u odnosu na vre mensku osu. kao ito au W i .a tga par u l uku. U oblasti malih gus t ina elektri~ ne struje (51. .!a. pa je statl ~ ka karak t eris tika ravna iIi nezavi s n a. I I i 100 : I 1000 :: Ja~ina 10 0 0 0 8t r u Je u A l uka 51 . U primeru n a 81. koja predstavlja zavisno st napona i 23. za naizmen i~nom zavarivanje tricnost strujom . §to znaci da je to dec u kame je statlc ka k a rakterls t ika negatlvna l1i op a d a j u r. 22-III) raste i odr~avanja stabi~n o5ti ot- luka potrebno p ove - cati i napen. a ist o vreme no se znatna koll~lna toplo te odvodl lz luka ~ to ope t po vecava n j e - gOY ukupan otpor. 24. 24 .- 48 pre ~ nlka preseka stuba luke zavisi cd elektrode i temp era t ure luka. n a pon luka za p ostupak rucnog e l ektrolu~ n og Be go t ovo ne menja sa porastom jacine struje . Druga karakteristika e l ektrlcnog luka .ohina . 22-1 ) otp or u luku je veliki. Kaka je raspodela tempratura u stubu luka promenljiva.. ana 51. u ce a va j u se trl dela. Stati~ka karakteristlka ja~lna elektri~nog U ob l asti s r ednj i h t1~ n ih struje (sl. u toj oblasti je koeficijent pravca krive tqa.jer temperatura 1 pracesi jonlzacije nisu dovolj n i za emitovanje elektrona u p o trebnom broju. to 1 zavisnos t i zmedju jacine struje i nap ona luka nije linearna ( zna~l ne ' pokorava se Omo v om.II). U ob l asti III tga 3 > 0 a staticka karakteri5tika je ras t u da iIi pozitivna . Na krivoj statl ~ ke karakteristike luka (51. Ova karakteristika pr i kazana je na sl. 22.l < 0. 22) . 60 1 I '" • 0 I\ I 40 I " 0.

80 ·/0 0 51. 2 5 ).. ~ ." 0 160 U' C' 1 :1. Ovo nepovoljno isprav1janje naizmeni~ne struje (01 .a laklh legura . Dinami~ka karakteristika ristika naizmenicne struje naizmenicne struje TIG . 0 "0 '" . . 7. W i 1-19 . Dinamic ka karakteristika pri zavarivanju j edno generator) s mernom strujom (grupa mo tor I u t Sl. 23 . 25 ... Op§ta dinami ~ ka karakte- Sl. 24. naroelt o pri z ava rivanju 60 :>.. jer nastaje dellmicno ispravljanje. ~ 50 40 30 20 10 0 A C I I.' I I I I tl1-4 +-I II I I I V:r-em a 200 " 0 . 0 '" ... Nesimetrican na pen stet- no deluje na tehnoloske osobine luka.celiei ( 51. \oJ i Cr . 2 5) mofe se e1iminisati uk- Ijucivanjem kondenzatora 111 omskih otpornlka u zavarlvacko struj- no kole.49 AI .. I I 0 ' '". 1 0 <» ~ ~ A '.

vagoni.3) . uspostavljanje luka i prelazak dodatnog mate rijala k o je izazivaju eksplozivno rasprskivanje kaplji c a metala. on se 1z nicava na 10 0 V za jednosmernu struju i e lektricni luk lakee us ve6i (nape n izmed j u porazloga bezbednostl ogra70 V za naizmenic nu. Zata se primenjuju napon mreze zavariva~ki transformatori pom06u kajih se naizmenicni ni ~e . Ako se transf o rmato r ~pasna unese u takve kaveze magnetnlh materijala. njegovo odr~avanje 1 sta- bilnost. Elektroluc no zavarlvanje se moZe' us~ lzvoditi jedno- smernom i naizmenicnom struj o m.b. Osnovna karakteristika uredjaja za e1ektro1ucno zavarivanje je spolja§nja k arakteristika uredjaja koja pokazuje zavisnost izrnedju jac1ne struje i iz1aznog napona (51.2. automobila itd. 26. Zavariva~ki sni~ava na 70V iIi ~koljke tran sformator se ne sme unositi u zatvo rene kutijaste nosa c e kao § t o su n p r. tak spoj.ispravljac . meta In1 sanduci. Stati~ke karakteristlke 1uka (a. namotaji u Kojima se rlvaca.grupa trans f ormator . oni deluju kao novi mo~e indukovati struja po z lvot zava- c I r I o R IL I PP 51.generator i .grupa motor . Ra210g je pre a zatim fizi ~ ke ~ ivot zavariva ~ a. Za zavarlvanje naizmeni c nom strujom ne mo~e se di rektno pojave: kra- upotrebiti struja i2 svega opasnost po mre~e napona 220 ili 380V.- 50 - o s nov n e k a r a k t e r 1st ike z a v a r i- v a c k i h u r e dj a j a Uredjaji za elektrolu ~no zavarivanje treba da obezbede lake uspostavljanje elektrlcnog luka. 26).c) i spo1jne karakteristike uredjaja (1. Ure- dja j i pomocu kojlh se dobija jednosmerna struja za zavarivanje mogu biti: . lake se postavlja ukollko je napan praznog hoda lava pre uspostavljanja luka).

Zato je za postupke zavarlvanja (RELi TIG ) povoljnija tzv . s Za postupke ru~nog elektrolu~nog zavarlvanja primenjuje 8e struja relativno male ti~ke ja~lne. Stabilnost zavisi od karak- terlstika uredjaja za zAvarivanje 1 od proc8sa kojl ae odigravaju u samom luku (oblogama elektroda se dodaju stabl11zatori Na. §to odgovara oblasti ravne sta- karakteristike za koju je ar K sa ( aUt tg a . pa je Ka ve61 ad . Mogu6nost zavarlva~ko9 uredjaja da odr!ava elektrl~nog elektrl~nl luk proce- njuje se na osnovu spolja§nje karakteristike uredjaja . §to zna~i da ~e sistem biti stab11an sarno ako je (~)1r < 0 • Stab1lnost sistema tefi ka maksimalnoj vrednost1 kada Ato nastaje kada se spoljaAnja karakteristika u radnoj ru~no9 elektrolu~nog au auu ar- • -~ I ta~ki prib- lifava s leva vertlkalnoj liniji (a • • /2 ). Pove6anjem vrednostl MK • raste stabl1nost sistema. Uslo vl stabllnostl luka moqu se matematl~kl lzrazltl pomodu kOBficijenta otabilnosti sistema K .0 Zbog toga se koeficljent stabilnostl svodi na u)! -rr. Kad ve6ine pastupaka zakad ru~no9 elektrolu~no9 zavarlvanja . a naro~lto struje zavarlvanja 1 du!lne luka. da u radnoj statl~ke ta~kl 1r s poljna karakteristlka uredjaja bude strmija od karakterlstlke luka.S1 Savremeni uredjajl za ja~lne elektrolu~no zavarlvanje treba da podru~ju obezbede stabllnost odr!avanja luka u dovoljno Alrokom varivanja.r au > 0 . pri malim brzinama promene bUe u principu stabilan ako je ispunje n uslov: -)1 ja~lne struje.pos- tojl mo9u~nost da se uvedenl paramatri elektri~no9 slu~ajno promene i time naru§l stabilnost luka. • *. ar au u r > 0 . stl'ma Matemati~ki spolja§nja karakterlstika nego blaga karakteristika. se ta pogodnost ~kom tuma~l ve60m vrednoA6u koeflcljenta Kat a u flziBlu ~ ajne ja~lnu smislu se na uredjajlma sa strmom karakteristlkom promene du!lne luka veoma malo odr!avaju na struje zavarlta~ka vanja. Za ~utamAtizovane postupke zavarlvanja radna se na- 14%1 u oblasti l'Qs tuda Itatl~ke karakteristlke. s Elektrl~ni 10k jednosmerne struje. tj. Ca)..

~to je osnova za sarnoregulaclju. dob1ja se uspostavljanjem Naatal1 rastop elektr1~nog luka koj1 top1 prasak.2. prekida elektricni luk. smanjl du!ina luka. Pri povecanju duzine luka de~ava se obrnuto.vreme.52 nule za svako (rr-) Ir < 0 au u O. Rastop troske. Rastop elektroprovodljlve troske i rnetala spro vodi elektri~nu struju prl cemu se oslobadja odredjena kollcina toplote kojom se topl dec osnovnog 1 dodatnog materijala.u takvim odnosima da je ukupno naelektrlsanje jednako null . Plazma je odllcan provodnlk elektricne struje i u tom pogledu mole se uporediti sa metalima. i . jacina struje znatno raste izazivaju6i ubrzano topljenje vrha elektrodne ziceJ time se du zina luka 1 jacina struje vra~aju na pocetne vrednosti.4 MIaz plazme Pod pojmom plazma podrazumeva se specijalno stanje vlsokojonlzovanog gasa kojl se sastojl od naelektrlsanih cestlca jona 1 elektrona. jer se pri promeni du z ine luka znatnije menja i ja~lna struje.potrebna stabilnost luka U o vo j oblasti mo~e se p09tl~1 i primenom uredjaja sa bZag om spoljnom > jer je ~ aUt karakteristlkorn. Zavarljivost rnetala ovirn postupkorn je bolja ukoliko mu je ve6i elektri~ni otpor i nl~a temperatura topljenja. t . 3.omsk! otpor metala. a proces se dalje nas- tavlja dejatvom Dfulove toplote.trenutna ja~lna struj e zavarlvanja. 3. ~tavl~e. Najvise s~ elektrootpornirn postupcima zavaruju tank! limovi od niskougljenlcnog ~el1ka. . Ake se npr. uz 1sti efekat samore g ulac i je. Zavarivanje pod troskom ( EPT) takodje se zasnlva na top- lotnoj energiji dobljenoj iz elektricne energije prema D~ulovom zakonu.2. za automatizovano zavari vanje pogodn l ja je blaga karakteristlka. neophodan za poeetno zatvaranje strujnog kola.3 Elektr1~n1 otpor Et ek trootpors ko z au ari ua nje (EO) zasnlva se na toploti koja se oslobadja prema Ozulovom zakonu o D 2 JR1 dt o t gde je: R . DrugLm re~ima..

. do k k od obio n e s vetclu ~ aj . ol i c i- nama.n i l aser k ao 1 i mpu l 8~ li gasn i l ase r CO s e ast va ruj e ve lika ke nce n traci j a energije na malo j nergiju po v r~ i ni . losti to nije Nazlv l a s er p o tl~e 5 od p r oces a koji s e u njernu des 3va: po- ja~avanje pu~tao s v et:.2 _ 10.lo sti t imuli s ano m e mi s ijam z ratenj a . 2 2 2 Laser je k o nstruisan taka da daje u z ani s ve tlo s ni zrak.x o j ! je i s snap crve ne svetle sti j e Teo de r Mej men . k ofa .1 W m2 1<). ni t rida kao 1 za pro lz v odnju s peci ja lnih Illat e r i j a l a u vrlo Inallm Y.aps o rbuju eCO pa se o nl mo g u rezati u z do vodjenje neutral2 nih gasova radi o tklanjanja produkata re z anja. Toplotna energi ja k o j a se pre k o pla:. 5 Laserski zrak je Laser j e ure d jaj k o jl st vara nonohroma tske s v etlos ne ta lase koji u spektru e l e ktr o rn a gn ~ tni h tala sa le ~ e u obl a sti o d u1 traviolentne d o infrac rven e sve tlosti . .. laser ~ povr§ine c istih me tal a odbij a ju zrakove la. dr ve . Za s vrh e zava riva nj a prime njuje se rubin sk i iIi CO +N +He .me pred a je p l o c ! data j e izra zom 2 gde je: A .53 Pre m ste pe n u j o nizaci je razli k uju se i1 igk ot e mp e l"a t u lteka a 40 (t '" 10 C) i Vi8~kot emp e ~atu~8ka ( t > 10 6 o C) k o d kc je plazma s tepe n jonizacije 1zn0 5 1 ake 100 % Te mpe r a t u ra p l a z me c e s to s e . 6 . §to zna ~ i da su s vetlos nl talasl u fazi. g odine iIi ga sn i 1960. Plazmeni p roc e ~ i k o riste se ne sarno za za v a r i vanj e . u energe tsklm jed lnicama e V (l e V = 1.stakle . Ov a svetlo st je k o he re nt- na. 2 . ~ ime ko n ti nua l.k o jl se gotovo ne § ir l .e ra CO p a je za r e2 zanje neoph o dn a o ksidacija i s t o vremenim do vodjenjem 02' budu61 0) na engleskom: Li ght Amplifica tion by Stimula te d Emission o f Radi a ti on.·) pr ona ~ a o Prvi impulsni l as e r ad kristaln og rubldijuma . reziln je i janje ult radlspe~ ~nlh izra ~ ava '" . 10 J ) p rl ~eo mu leV odgo'/ ara tempera turl a d 1166 0 C .. /<: 3.k oef i c ij e nt prel a za t Op lote jzme dju mlaza plazme i povr s ine metal a ( z a ml a z a r g o n ske pl azme a = 10.povr s ina r a zmene topl o te u em i TI l T2 - te mperatu- ra plazme i plobe u Kj a . Neme talni mate rijati .23 me t a li z a ciju ve6 i met al a ~ z a dob l- pra hova cis tih k a r b ida . Nas up r o t tome .

je reda veli~ine 3. Temperatura koja se dostl ze pri eksplozljl iznosi 3000-4000 o C. Elektronski snap Elektronskl snop se dobija u posebnim uredjajima. alum1nljumom Fe 2 0 3 + 2Al = 2Fe + Al 0 + 1674. . a hemijska reakclja termitna.2. pa stolja masina i drugih masivnih delova. ug lavnom lzme·dju oksida zeleza i t!::istog alurninijuma. Ovaj izbor energije najces6e se primenjuje za nastavljanje trarnvajskih 1 zeleznickih s ina.. Napon za ubrzavanje elektrona je do 150 kV na struje veoma mala ~O a jac i- do 1000 mAo Mlaz ubrzanlh elektrona udakineti~ku ra 0 osnovni materijal pretvaraju61 svoju ~vrsto energlju u toplotu dovoljnu za lokalno topljenje metala. npr. nitrogllcerina. Laser CO + H + He sa lmpuisnlm pra~njenjem omogu6 uje re- zanje rnetalnih 3. oslobadja se za veoma kratk o vreme (reda velit!::lne mikrosekunde). a brzina udarnih talasa odg ovara brzinl zrna vatrenih oruz ja. i maze se koristlti za izradu dvoslojnih (plakiranih) limova t!::lja je os nova t!::ellt!::na a za s tltni sloj od bakra. Osnova termitne reakcije je redukclja okslda zeleza. tj. Dubina prodiranja snopa elektrona u tela srazmerna je energiji elektrona a obi~no obrnuto srazmerna gustini tvrstog tela i desetlh delova milimetra. maze se isko ristiti za tzv. npr. iznosi nekollko h!ljada ml s. titana 11i nlkla. t e rmitno zavariuan j e. u ko jima se nastali mlaz elektrona ubrzava ad katode ka anodi u vakuurnskoj sredini. Energija eksplozije.7 Egzotermicke reakclje Toplota koja se oslobadja u toku hemijske reakcije.heksogena 1 dr.54 - da oksidi metala apsorbuju laserske zrake.7 kJ • 2 3 Drug! metod zavarivanja razvijen na osnovu egzotermi~ke reakcije jeste zauar i uan je ek e pl oz i j om .2. Mes avlna oksldno g praha 1 zrnastog aluminijuma nazlva se termit.6 plo~a 2 2 debljine do 50 mm.

dovodi do • spajanja kao rezultat l o kalno g spontanog zagrevanj a i difuzionih procesa. mo ~ e sluca ju toplota s e prenositi na tri nae ina: pl' ovodje nj em (ko nduk oijomJ . Su§tina zavarivanja trenjern svodl se na obrazovanje tank e g sloja tecnog metala na suc eljenim povr§lnama i na g lo dejstvo sile pritiska.. a po njeg o vom obimu o brazuje se manji 11i v eei venae istisnutog materijala. od brzine promene temperature u toj zoni.a dnog z atJa l'itJ anja sa~o delovanjem sile pritiska. Pritisak kojim se deluje na meta- le vece plasticnosti. metal se u testastom stanju delimicno ist1skuje 1z spoja.55 - 3. c isce nju dod1rnih povrs ina zb o g vibrae1ja izazvan1h ultrazvukom i difuzionim procesima izmedju o~iscen1h i zagrejanih kontaktnih povrsina. a najvaf nija je nekoliko puta man ) i utro§ak elekenerglje. bakar i sl. Kod metoda h l. Frek veneija ultracvrst sp o j se ostvaruje zvucnih talasa koji se k o riste za z a v a rivanje izn05i ok o 20kHz.2. npr. 4 TOPLOTNI BILANS PRI ZAVARIVANJU 4. za dati zavar1vani materijal.1 PROST I RANJE TOPLOTE I TEIIPERAT URSKO PO LJE Osobine materijala u zoni po d uticajem t o plote u velikoj meri zavise.koji se nalaze u relativnorn kretanju.. zahvaljujuci omek~avanju dodirnih slojeva metal a usled toplote oslobodjene trenjem. aluminijum. U op s ~e m . Zavarlvanje trenjem primenjuje se kao alternatlvni postuz a varlvanj u U odnosu n a k o je ima niz prednostl. relativno ma lih precnika. stl' u janjem (konveko i jomJ 1 31'aaenjem ( l' adijaoijom J . Otuda proizilazi da je potrebno poznavati osnove prostiranja toplote u cv rstim t e lima k o j e Be detaljno izuc ava u Terrnodinamici.8 Mehani~ko trenje 1 pritisak mehani~kim Toplota koja se oslobadja trenjem na dodirnim povrAlnama delova. Mana zavarivanja trenjem je § to se p o stupak ogranicava sarno na delove kru znog 111 prstenastog popre cnog preseka.mo!e se iskoristlti za z a v a r i v a n je t r e n jem i pak elektrootporskom trl~ne su~eonorn u ltraz vu c n o z a v ar i v a n je . . Spajanje ultrazvucn1m zavar1vanjem o stvaruje se u cvrstom stanju.

dok se zracenjem toplota prostire i u vak u umu ( np r . Kada se tvrsto tela dalje kinetitka energ1ja raste. amplitude o s cllovanja ato ma su sve vete . Ovaj oblik prenosenja toplote u tetn ostima i gasovima naziva se strujanje iIi konvekcija. kod meta l a se provodjenje toplote uglavnom odvija slobddnim kretanjem elektron a . nta topLotne pro vod Ljivosti (A) . zra~enje svetlosnih elektromagnetnih talasa sa s unca) • • •• Kvan t ita t ivno se provodjenje top l ote u cvrs t im telima 1z ra!ava Furi jeov l m zakonom. rastopu lli gasu) 1 sarna sredina se pomera sa mesta v i §e ka mestu nife temperature prenose6i toplotu sve do i zjednacavanja temperatura . prema kome je kol icina provedene top l o t e dO za vreme d t kroz element izotermicke povr ~ ine A srazme - rn a g r adijen t u temperature gradT = Matematicki se Furijeov zakon izra!ava u obliku: dQ c iIi posle uvod j enja pojma topLotnog prootoka (fluk sa) : Q = • at dQ J 5 t specificnog top lotnog fLukea q (vektorska velicinal =~ dA c -r rn s J dobija se q aT . Suprotno os talim tvrstim telima .atomi kojl se nalaze u rogljevirna kristalne re§etke osciluju oko svojih i ra e Ovaj svaki na~in po l o~ aja time prenose energiju koju su primili od nek og toplotno g izvoprostlranja toplote naziva se provodjenjem 1 vredn o~ tu tv r st materljal se od l ikuje odredjenom k oe fici- jp.). a u manjoj meri oscilacijarna atoma oke tvorova kristalne zagreva njegova unutra~nja re~etke. ani poei n ju s l obodnije da se kretu Bve do prelaska u tec n o stan je.- S6 ravn o te~nih U tvrstim tellma cestlce . Od svih tvrstih te l a metali imaj u najve6i koeficijent top l otne provodljivosti. P r osti ranj e toplote p r ovodjen jem i strujanjem rroguce je sarno kroz ma t erija l ne sredine . U fluidu (tet n osti . an Furijeov zakon se svodi na odnos no u vektorskom oblik u .

g r a dT an 0 111 k oef l c i jent t o p1otne provod lji vo5 ti gde je: I. topl jen je me t a l a . za suceono z ava rivanj e c e l i c no g s t a pa . Tako j e np r. . Pr ema o b1iku iz vori top1ote se de l e na : ta cka.. Na vedene te rmi c ke pojave veoma su s l o ~ ene i zav i s e od: ob lik a iz vo ra top l ote. ka o i obllka . nastaju s1e dece pojave : t opl jen je i oc vr scavan j e . r a s po de l e t emperatu r e . c) . T . 2 7 . b) 1 po vrli n8ki (51 .termi c ka pro vodnos t u W/rn .u kao i termi~ke deformacije 1 sop stveni naponl . j er se ti me sman ju je uk upan u tro §ak e nergij e i skra c uje vre me iz vodj enj a §a va . Pre ma vremenu de l ovanja 1 stanju top l otni iz vo r i mogu biU tr e nu t n i i ko n t in uaZ n i J odno s no pob' et n i 1 nepokretni . 27 . vrAme na de lovanja .1. Pri z a va rivanju. 10 Ji m . n o jedin i c ni ve kter u p r avcu no r mal e . je s naga do vol jna za za grevanje i ce top1otnih g ubitaka. n . 1 DB J/m zbo g ve c e koncentra cije tapl ote e l e k t r ~ o tpo r skog izvo r a. nae in a p rernes ta n ja . potrebno utro ~ iti s pe cific n u energi j u ad 18 .v og zakona pa- tte e otud a § t o se topl o t a pros tire ad mesta vise ka mes t u ni z e te mperatu re. n j egove s nage i k ~nce n t r ac i je . s t ruktu r ne promen e u ~ avu i ZUT. brz i ne promene tempe ra ture i kru t osti zava rivanih delova . ~i j a Teorij sk i pos rnatr a no potre bno l o k a ln o topl jen je me ta la za zava r i v an j e ma ze s e o stva ritl pamodu iz vo r a t oplo te .te mperatura u K.-iS U a d tempe ratu r e t opl je- nja zavarivanog rneta la i da j e s t o kon c e nt r isan iji . a) t i ni jaki (51. a 2 pri elektr oo tporskom same 1.. Tac k as ti izvor topl ote odl ikuje se tr odirne n zi ona l nim provodjen jem t opl ote . kao rezul t at lokal no g zagre vanja 1 h l a djen ja meta la. ve1ic ine 1 flzi c kih o sobina zavari vanog ma te rijal a . 3 . znak minu s u ma te ma t icKom pri kaz u Fu r i j eo. he mi j sko.57 ~ aT n q = . ? = . k ao i za po kri- Sa teh n i c ko .j e dnodimenzion a lnim . ~ ir in a po jasa p r omene ZUT za vi s i od na e i n a i s te pena 10kalnog zagrevan ja . U s va kom s l uca ju s e t o p lo t a doveden a ne k om t e l u . prec n i ka 8 2 20 mm.norma l a na izote r micku pov r ~ in u . to znac i s upro tn o gra d ij e n t u t e mperature k oj i ni~ e je uvek usrrere n ad t e mp e ra tu re k a v l §oj .ti ( 51 . 27 ..fiz i cke r eakci je . l inij~k l dvod i menzi ona1n im i povrs i n ski . K.e k onomske ta c ke gl e dis t a j e povoljnij e da to plotn ! izvo r lena tempe raturu zn a tno I..

iIi ima nizak t o plotn1 kapacitet i visoku temperaturu (npr. b. (x) .rostOl'"no temperatul'"s k o po l je : . tada se jedan deo dovedene toplote pro stire k ro z plocu provodjenjem a drug! dec odlazi U okolnu sredinu prek o povr§ina plo~e. . z. B tacionarno T .. y. y.atacionarno T E (X.' (x.Aka je tel o maaiv no l 111 aka ima znatni toplotnl kapacitet*) i relativno nisku temper a turu. tada Be bez vece g r e s ke maz e smatrati da se celokupna kolicina dovedene toplote pros t i r e pro vodjenjem u masu tela. ve~ qrani~nih i vremena (t). . T .. i one rno~e biti s ta c io na r no i nestacionarno.nestAclonarno T = T(x. S1. ! I 6:::=:=£'={/ C. Obi lei izvora toplote u prolzvoljnoj ta~kl prostire Bve do potpunog izjedna~avanja te- mperatura u svim ta~karna tela. z ) povrlinsk o t emperatul'"s ko po l je : .. ". . U op~tem slu~aju temperatura je ne sarno funkclja k oo rdinata pojedinih taZ:aka (x. *) Xoli~lna toplote potrebna da se telu mase 1 g temperatura po ve~a cd Tl do T " 2 ..y) linijsko temp e ratul'"sk o po l je : . pa se cEf . t) .1niSe: t) . Raspodcla temperatura u datom trenutku vremena u ma si t e la naziva se temperatul'"sk o pol je .. y.SH - a.nestacionarno T ~ T{x. 27. t ) . Pri t o me u zavisnosti od koli c ine dovedene toplo t e i veliclne 1 oblika tel a (ma sivno tel a 1 11 t anka ploca) mogu nastupiti dva slucaja: . z).s taclonarno T c 1.nestacionarno T : T(x. y..Aka je tele U obliku tan ke pLace . usled predgreva nja pre zavarlvanja).-'____A"---Y .

pojedine t a ~k e s e z ag r evaju do odre d jen e rnak sirna l ne t e mv r emena .h l ad j enje. I~I 51. ta~ kast i m povr § l ne . 29 . Raspodel a temperatura p r1 zag r e van ju nepokre tnlm top lotnirn iz v o rorn Pod u tlc a j em toplo tnlh ta l as a. ko ji s e pros t iru k ro z ma s u tel a . b ) .s l vno t e la. za ~e ll ~n e oa e ~ 1j a v1a1 1 zo - odgovara de blj1n 1 p l oce (a l .a prix a zan je p r ost1 c i klus za j edno s l o j no zava rlvanje . Na 81. qde au: xo . u s v im t a~k ama perature a zatim nasta j e sup rotan p r o ce s . te mpe ra~u rs k og polja u t1 ~ u: ob11k 1 stanj e oblik t e l a k oje p rl ~ i z vo r a top lote ( pokreta n i l l nepokretan . koje n a sta j u posle o d re d j e nog v re izvorom t~p ­ men a z ag re v an j a masivn o g te l a nepokre t nl m lote . a pr1 za j edn1 ~ k e F~ plo ~ e . Zo . a. 2 8. c) .a ) . naz1va se temps ra t u- r Bkim cik t uBom. 2 a .b slo l en 1 ciklus p rvog s l eja vl§eslo j n og ~ava r lvanja.jes u u ob1 1 k u za gre vanj u tanke na rna zagre v a debe la kon ce ntr 1 ~ n1 h po lulopt1 (al. koj1 j e odredjen op§ t 1 m 1z ra zo m T - T(xo'yo' zo' t) t a f:ke . na ma. i njihova p r o . . termoflz i ~k e os ~bine t r e nutan i Ii Kon tinua - o snovnog rnate rij a l a i s e z a va ru je . 2a . 29 ) mo!e b1t1 : pr oBt 1 Btolen . Kada s e p lo ~a 1 s t1m ua l ov1U O dnOBU l imo v e s > 5 mrn) terme tempera turs kog po l j a su deformi sane (sl . a t v r e rne .59 - NA f orm1 r an je lan). c. U odgovara ju6 1 m p reseclma tel a te mpera tur s k o polj e se kazuje iao t e rm i ~ kim pov r Jin ama l1 i iaotermickim linij a ma J k oj e ta~ aka predsta v l j aju g8 o met r l j s k o me s t o Izo te ~ ~k e jednakih t empe r a tura.. yo.. 2 8 . a na 8 1.u ob 1 1ku v a l jak a (np r.koord in ate razmatr ane Tempe ra turs ki c1klus (sl. 29.. zbo g promene topl otnog f l ukm na do njo j g ran il: no j po- vrA1ni. Prome n a tempe r a t ure u f unkcl j l tel a koje s e nal aze u temperatu rsk orn polju. n a u t o k u vreme n a tj. tempera tu r ski cik1 u s 1 . Temperature u poj e d1n im ta~kama odnos no tempera tursko po- lje .

ma ksimaZ nom t e mp e ~ at u~ om i .at) postl fe se ra . b) 4.y plsaca . dT . Temperaturski ciklusi: a) prost . Ek s p erlmentalno od red jlvanje t e mp eratur s kog clklus a Savremen i metod! merenja temperature i njene promene u tok u zava r ivan ja omogu6uju dovo l jno ta ~ no reglstro vanje termi c - kih poj ava koj e p rate proces zavarivanja . x. 30) istovre meno pokazuju da je zagre vanje 1inearna . a h1adjenje ekspone n cijalna funkcija vremena. pa zeta one trpe 1 najve6e promene pri ravnomerno kre 6e 1z31 . za REL. du ~ koj e se vor top1ot~ . dobijaju se krive date na a1. Najve6a b rz i na za ta~ ke is pod zavazava rlvanju. Eksperi me nta1 no odredjene k r ive (51.a g r ~uanja i hLadje n ja (v . b ~ . Postav 1janjem t ermoparova u ta ~ kama po izboru r a zlic ito uda1jen1m od podu ~ne oae §ava.pom06u termoparova i . Obllk t emperatur skih cik1 usa s n imljen ih termoparovima. ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ • Q.60 - mogu se odrediti eksperlmentalnlm me r enjem 1 teorijskim pr o r ac un om (analiticki i numericki).. 1 .tempe ra tura .1.opt ickorn kame r om. ugradje nirn ispod za vara . D 1 r e k t nom e r e n j e t e m p e r a t u r e pomo6u te r mop aro va zas n iva s e na njihovom postavljanj u na o dabran lm mesti ma U odnosu n a aBU ~ava 1 povezlva nju sa p lsac em radl dob ijanj a krive . Kri ve tempe ratur5kog cik 1usa odlikuju se: b ra in om zag r euan ja .di r ektno . EPP i EFT postupke zavarivan j a.vreme . Danas s u u p rirneni s lede6i metod! merenja temp erat ure i njene promen e u toku vremena: . 29. ~ ~ • ur eme slo~e n Q.3i n om h Zad je n j a. . p rikazan j e na 51 . Ureme 51 . 30 .

. Zbog toga se preobraiajne temperature celika Al i A podi f u u ob1ast viJ §ih temperatura. Za ve6inu zavarljivih konstruktivnih .61 - l-REL 2-EPP J-EPT 2 00 ~--+--+-++444~---+--~~4dd+~-"~--~ O L-___ L_ _L-~~~~----L--L-L~LL~~---L--J J o o ~---r~~-t++++~~~~-+~++~p"~~--~ 500~/~~--+-~~~~~.austenitnu 51. Pri ovako ve1ikim brzinama zagrevanja strukturne promene ne odgovaraju ravno- tefnim. 31). Jl.. Temperaturski cik1usi za tal!ke 1-4 gradju.3 45 678910 20 304050 100 200 Joo t .~--~~44~~--+---1 // " 100 10 0 r---~--t-~rttttt----r--r-t1-rtttr----r~ 1 2. Za dati materijal i ne temperature i cak i pri 1000 °c ce1ik mo~e usvojene uslove zavarivanja maksimal~to vreme da se te tempe r atu re dostignu zavise od po1o!aja posmatranih tacaka (sl. rivanja. da1je us1ov1java i razlike u novonastalim strukturama u tim oblastima poale zava- Deo temperaturskog ciklufB od maksimaln e temperature do 50- bne naziva se tok htadjenja. dok se pri elektrootporskom iIi laserskom zavarivanju dostiie brzina od 1000 °C/ s. Temperaturski ciklusi zone isped navara Za ve61nu postupaka elektroluc nog zavarlvanja brzina zagrevanja je u granicama 50-400 °C/s. taka da imatl feritno . 8 SL 30.

iIi pak snim1ti i na i skupu aparaturu i znatne ovaj metod se kod nas filmskoj trac1. proizilazi da je za ocenu zavarljivo s1z1o~en og t1 metala odredjenim postupkom zavarivanja bitno i poznavanje mo gu6nosti za promenu pojedinih delova temperaturskog ciklusa.za 9asno zavarivanje qu = 13. U poslednje vreme 5e u tehnici sve vi§e primenjuju zavar- Ijivi celiei povi§ene ~v rstoce (jaclne). Iz praktic nih razloga cesto 5e odredjuje vreme koje ra2 rnatrana tacka 1z zone po d uticajem toplote provede u temperatursKom intervalu faznih preobrazaja.2 te§ko6e ba!darenja temperaturske skale Analltl ck l prora c un temperaturskog polja Teorijski pristup za odredjivanje temperaturskog polja 1 temperaturskih ciklusa zasniva se na primeni osnovnih zakona termodinamike koji se odnose na provodjenje toplote. Ukupna 8naga t op lotnog lzvora lzracunava se prema slede- dim izrazlma! za jednosmernu struju qu za naizmenicnu struju qu = ~ UI Ulcos ~ VC2H~ .62 - ~elika temperaturski interval ad aOO-500 De u toku hladjenja je 1 interval fazn1h prorrena (Y+Q). u kopreobra~ava me se toplotna energija ni signali se se vizuelno poja~avaju mo~e u elektricni signal. pa 5e zato karakteristican interval toka hladjenja pro~iruje na BOO-300oe. naro~ito njegovog taka hladjenja.koli cinu toplote koja se predaje zoni spajanja. U cilju prlrnene ovih zakona potrebno je najpre odrediti ra~unski iIi eks- perirnentalno .1. Ovo zra~enje koje emituje svako telo pada na t e rmoosetljiv detektor kamere.jer ana dosta utice na veliclnu sopstvenih napona u s poju koje pri tom mogu nastati.4 .. za koje 5e pr ome na y-"o odvija u temperatursKo m intervalu SOO-300oe. 4. Opt i ~ k a k arne r a s e primenjuje za merenje temzra~enja perature na bazi infracrvenog i koje se ose6a kao toplota. Dobije- i §alju na osciloskopskl ekran na kome slo~enu pratlti kriva-termogram. S obzirom na malo koristi. Ova 5e vremena skraceno oznac avaju sa t a/5 odnosno tSI 3· Osim navedenih karakteristlKa temperaturskih ciklusa cajno je odrediti i 300 0 a time i na hladne Na osnovu zna- brzine hladjenja naroelto pri temperaturi ad prsl~ne C.

n 1 z I lzra~unati linijaka ener- U 8vlm lzrazlma za q~. po gons k om e nergi jo m.27 .70 . kede je re~ 0 iotom postupku.0 .50 .85 1 = 0. daje lzraz bez 1i' odnosno ZAne- maruju se toplotn1 gub1c i jer au ..ktivnu) snagu izvora toplote (q).0.80 .fa-ktor snage... cos. J/s u . Kod pos tupoJca elektrolu~noq zavarivanja linijska energija defini§e se izrazom ur kJ/cm q 1 a lobbv z· I'l l Ponekad se .0. V z j e brzina zavarivanja u cm/s. . .talni za dati postupa k . VC 2H2 .ukupna snag a u W tj .70 U praks1 se ~esto termi~ko dejstvo toplotnog 1zvora izra!ava Unijskom enel'gijom aavarivanja qut j.0. Stvarna enaga l z ra ~ unava 8e pre ma lzrazu q = qu·ni gde je: n1 . Za najvl§e Kori§6ene postupke zavarivanja vrednost~ koeficijenta ni daju se u slede6im gran1cama: REL EPP MIG 1 MAG GPZ ni = 0. r-ja~ina struje zavarivanja u 11.4.63 - gde je: qu . tj.0.65 n1 '1 ugljenom e1ektrodom - 0.85 n1 = 0 .95 n1 . toplotu i.45 . koja je rnanja ad ukupne 8nage usled toplotnih gubitaka . koji se l z ra ~ unava kac odnos ko li~lne top lote odre d.!.VC H 2 2 kJ/cm idodv . za gasno zavarlvanje mo!e se g1ja pomo6u empir1jskog 1zraza 13.protok aceUlena u l / h . a prou~a va se uticaj promene parametara zavarivanja .jene kalorimetarskom me todom 1 ukupne ra~unske snage.0.napon luka u V.koef1cijent 1skor1§6enja toplote (n i = q/qu < 1). Sa gledi Ata zavari vanja potrebno je poznavati etvarnu I.kori§6enu za zagrevanje zavarlvanog predmeta.

usvaja se da se fazne 1 strukturne promene u metal1ma odvljaju bez lzdvajanja 1 tro§enja toplote. : an A sto zna~l aT I = 0 granl~nlm da je toplotnl fluks na = povrsinama jednak nuli 1 da je na njlma T canst.termi~ka provodnost u W/mK c . Tu spada j u: ~ . dA - element granl~ne povr§lne ~lja je temperatura T. tj.specifi~ni zapreminski toplotni kapacitet u J/m J K a .kod tanke plo~e 1 stapova okolinl se strujanjem (konvekcljom) predaje lzvesna koll~lna toplote deflnlsana Njutnovlm zakonom dQA = a(T-To)dAdt 111 qA = a(T-To ) gde je: a 'u W/m2K koeficijent razmene toplote strujanjem.cp ~ 2 koeficijent temperaturske provodljivosti u m I s .je konstantna za vreme zavarivanja. a toplotnl izvor ne- pokretan ili se ravnomerno kre6e brzinom v z .toplota se prostlre prema Furljeovorn zakonu. ·povr §lnskog .AgradT mo~e se napisati i u skal a rnom obliku preko komponenata vektora gradT - ~ + ~ + ~ .temperatura okolnog vazduha.tac kastog.. To .specifl~na toplota prl stalnom prltlsku u J/kgK p . I1nijskog.usvaja se da su termofizi~ke konstante materijala nezavisne od temperature. . .snaga toplotnog lzvora .gustina metala u kg/m J cp . _ AA Ana litidki pr or acu n tempe ~ atu r 8kog potja izvodi se sa slede6im pretpostavkama: . kad masivnog tela granicna povrsina se smatra adljab a tskarn . . * Furijeov zakon q = . da nema toplotnih gubltaka.64 Pri izvod j enju ugaonih §avova linljska e nerglja prl ruc - nom elektrolu ~ nom zavarlvan j u mo! e se l z ra ~ unati pomo6 u lzraza kJ/cm a prl automatskom zavarivanju pod prahom (EPP) kJ/cm gde je a = debljina §ava u em.

Posmatranjem promene speciflcnog top1otnog f1uksa kroz e1ementarni para1e1opiped ZUT-a (51. dz x z S1 . a y + L( .a T) + qi ay dZ dZ izvora top1ote u W/m 3 = c PTI aT brzina prornene tempera ture u K/s ili °C/s y . (T) odno5no . pa stoga i koordinata (x.. jer razne tacke ZUT-a imaju i raz1icite temperature. = . U pra ktic nim uslouima CBstO 8e aredu delovi komplik o vanih obtika .z). = mo~e re s iti klasi~nim rnetodima sarno aproksimacljom canst. 32)... (x. za v reme dej5tva unutra~njeg izvora toplote qi' izvodi se parc i jalna diferencijalna jednac ina prostiranj a top1ote: a ax (A~) ax gde je: qi aT a.y. = . zQvisnost termofiai~kih oBobina materijaLa od temp e ratur e i koo rd ina ta kao i ne Zi nea r'l os t grani!nih u8 Zo ua.65 ~ = -hay' aT qz = aT -' az gde je u opstem s1ucaju T = T(x. Buduci da nije poznata ana1iticka zavisnost ...-.z) to se gornja jednac ina A.y. k oja s e posle uproscenja .IV d:r.::iz d a~nost aT) + Ll .y. Promena top1otnog f1uksa T~rml~ka provodnost A je funkcija temperature .t).-r----:7I I I / J. U takvim 0 stucajevima najefik asnij e au Datja njihova pr ednost je sto n u mer i eke 88 met U laka mogu ua eti d e. s const svodi na linearan oblik (sto znal! i da su svi izvodi na prvom stepenu): ..-- d!J ":'/_-. 32. taka da nije mogude na ci analiticko r ssenje Furi je -o ve jednacine iti se resenje dobija ua ve lika upro~cenja.. obair unutras- nji i8 V O~i topZote . Ovde su iz1o~eni sarno rezu1tati ana1itickog re s enja diferencijja1ne jednacine provodjenja toplote.z.

/6 x. s = 10 nun.. vz =O . Nasuprot tome. Za sa ob a l e stvore n i po s m a tra ~a po5matr a~u zn a~l t a l as i ntau stacionarni. aka se usvojl da se koordin a tni s is tem krece zajedno sa pokretnim lzvorom toplote du! ese ~ a va x =~ . z) i tzv... mehanl~kom k v an i o tac i o Ma r ~ o tempe raturs kn p o l j e . 33. x I"- ~ ~ I\.2 + :""'1 + :-r az se a2 . dobij a se pokretnl koordinatnt sistem «( .!! at = a V2T + ql Prl za va ri v anj u pokre tni m ta ~ka8tim l zvo r o rn top! ote . ~ Ir . z..---" V I'. t o §to ustva ri zn a~ i p riv idno nepokre tni. koji se ravnomerno kre 6e du i x . onl mogu nazvatl kvazlstaclon a rni me nj a u sa broda da se talasi lzg1edaju nepromen l jivi u toku v rernen a . l c m/ s) Med jutim.0). tj.2 kW. y.2 ay = i.em . t e mperatursko p o l j e ( 9 1. doblja -cp cp ." -/2 I. y. Ovo xvazistaci o narno polj e mo! e se o b j a sn i ti analogijom sa vodenlm tal a sima koj e s tvara bra d p l ove posmatra~a 61 ravnomernom brzin om. njihov oblik s e u oku skladu sa udal j avanjem broda. q:4. Izoterme ~mperaturs kog po1j a (ce l 1 c na ploca. -5 -20. 3 3 ) nije stacion a mo U o dno su n a ne po kre tnl koordin atn i s i s'. pa s e difere n c i j aln a jedna~lna prostlranj a top1ote svodi na: . -8 -4 fem em 4 21/ V- . U ualovlma kvazistacion a rnog s tanja nema unutra~njeg tempera t u rsk o p o l je izvora toplote (ql .66 - Ka da se uve de ope rato r Laplas a --t ax 1 koeflcljent a ." y 51 .cse ~a va.

pomocu jedna c in a: tanke p l o c e i ~tapa (v . A . odnosno (x. t) = ((lOe - ZQ o c pA (h a t) gde je : Q .ra (x + R) .y) i me n a t .ob im odnosno povr s ina popre c nog pre s eka stapa urn. tanku ploc u (x.y) nakon isteka vremen a t . ( x .Re ~ avanjem 67 - ave p a rcijaln e linearne d ife r encijalne jedn a - cine mogu se odrediti te mpera t ursk i c i k l usi s t v o r e ni nepokretnim ill pokre tnim izvorima t o plote .debl j i n a plac e u m. t) .y . c ije su o vrednosti u funkc iji argume n t a "un date u tablici 8 . S. r = Vx 2 +y2+z 2 Vx 2 +y2 2.raoKo (U) vx gde je K (u) modlfikovana Beselova f unkcija prve vrste. 27). b 1 = ak oS/ c pA . z) . temperatura pro izvol jne tacke A sa koordi n atama za maslvno te l a (x.t) = 4 TT atc ps e T(x . 1.y . 51 .za mae i v no tel a T ( R. Pok r eta n i nepokr eta n t ra j an iz v or t optote U s luca j u de l ovanja pokre tnog l zvo r a t oplo t e s t va rne snage q .koef l cijent r azmene t op2 l ate na g r a n i c n oj p o v r ~ ini t a nke p l ace u l i s . t j.za tanku pl. data je lzrazlma: v . 5 .koefici jent r a zrne ne t oplote n a granic n oj pov r § i ni § tap a u l i s . m2 • u m.z a mas i v no t e la T(R ) = rnne .koeficij e nt k 2 k onvekcij e u w/rn K. R = u m.kol i c ina toplote u J . b = 2ok/cp s .o c u Hap 0 T(r. Argume n t "un izra ~ un ava se prema izra z u . a . z) .za tank u pL o ~ u T (r) = ~se. Nepok r etan tre~t/tan topZotni izvor Pri kratk o vre me n o m d e l o vanju koncentrlsanog top l otnog izvora u proi zvo ljnoj t ack! 0 masivnog tela . b r zine v = x / t duz a se x . maze s e za n e ku tacKu A de finisanu k oordin a tama (xl o dre d iti t empera t ura po isteku v re- .1.

0 0.4 3.2 4.000343 0.6 4.4 5.0000959 0.0438 U matem .924 0.2 6.6 6.0 2.0 1. Vrednosti modifikovanih Beselovih f unkcija u Ko (u) ex> U Ko (u) u K (u) 0 0. Kada deluje trajan nepokretan toplotnl lz vor potrebno je u prethodnlm jednaclnama stavitl v ~ 0.188 0.0347 0.66 u = rJ?r V 4.9 1.0276 0.0000178 2.~ 1) Tablica 8.2 9.0219 7.000116 0.0 6.4 6.373 1.0140 0.0000271 0.8 9.0 0.6 6.4 8.115 0.0000219 0.I.753 1.2 6.0893 0.0000776 0.0000334 0.000808 0. pa se doblja: .0112 0.1 0.00369 0.3 0.0702 0.8 5.. Jedna~lne vafe posle isteka nekoq vremena t potrebnoq da u bli- z1n1 razmatrane tacke nastane stabl1izovano temperatursxo polje.000425 0.00460 0.000652 0.6 3.0 5.000526 0.4 2.000224 0.7 0.000277 0.6 7.6 4.8 0.0 3.4 0.000146 0.000161 0.4 4.6 5.0 7.6 0.0175 0.565 0.4 1.2 5.4 7. -u + - b2 • < 10 za u > 10 kor1stl se asimptotska formul a Ko(U) ~ e .8 10.487 0.4 9.8 8.0 8.8 6.114 0.00693 0.00296 0.2 3..8 0.6 2.8 3. ti~koj 11teraturi daju se vrednosti Ko(u) za argument "u"8a dYe decimale.00100 0.00715 0.775 0.8 2.0000628 0 .318 0.159 0. Vlu(1 .00192 0.0000509 0.2 1.00238 0.0 9.661 0.2 0.00154 0.421 0.2 2.447 1.5 0. Napred pokazane jedna~1ne mogu se korlstiti za odredjlvanje temperatura u slu~aju delovanja pOkretnog toplotno g izvo ra.6 1.00124 0.6 9.2 7.244 0.0 4.0000412 0 .0540 0.00573 0.

mo!e odrediti pomo6u i zraza : · 3 v h = 2WACpS 2 (Tk-To ) 2 °Cls 9 f. Tk - karakterit1sti~na tempe- :::.pocetna plo~e. za ta- koje leze na x-osi po kojoj se kre6e izvor toplote .aa masivno tela T(R) = ~ .. za ta~ke koje x-ose. se uzeti da se du~ toplota pros tire sarno u pravcima upravnirn na x -osu..aa tanku plo~u gde je u = rV:< slu~aj Najzad. gde je: 9Z ..*at T(y. 3.::a::~: :~~:~::~o:-::~:a:u~~~og Sli~no ciklusa u °C. U tom prema izrazima: slu~aju temperature se izrac unava ju ..4at 2nJ:Vt . pri polaganju navara na ~ke telo.s Y4nat = Vry~2-+-z~2-. za zavarivanja izvorom toplote velike snamo~e ge koji se kre6e velikom brzinom.za ma sivno telo (upravnl pravei su y i = T ( y. To .!L. se pri zavarlvanju tanke le ~ e du ~ brzina hladjenja. npr.69 - .. . EPP. z . Tako se npr. t ) z) r2 . brzina hladjenja odredjuje po izrazu: (Tk -To) 2 vh 2 WA--'::""'':::''9 f.e.. koje se kre6e izvor toplote.t) gde je: r = 9 e v. Odr edJivanje brzine hZadj enja Brzina hladjenja mo~e se odrediti difereneiranjem dobije~ as ivno nih izraza za temperaturske cikluse po vre menu u to k u hladjenja.za tanku p lo~ u (upravan pravac je y) 2 .linijska energija luka u Jim.

' '.- 70 plo ~ u Najzad se za nano~enja slu~aj polaganja navara na ve6e de bl j ine . pri zavarivanju nije dov01jno poznavati same sastav osnovnog materija1a i njegove strukturne promene pri zagrevanju i hladjenju. u praks!.. veza izmedju brzlne hladjenja 1 tempera ture Tk odredjuje pomo6u i z raza: gde je vrecinost koeflcijenta k data na 51. da se pred- . f. lako se 1z da~h jednaclna mo~e izra~unati temperatura 1 brzina hladjenja u pojedinirn ta~kama zone uticaja toplote. to zna~l u temperaturskom inte r- ~. doatlgnute temperature 1 odgovaraju6e brzlne hladjenja. 5toga se za proracun brzine • / 3 2 . '. pa i za temperaturu struk~urnog preobra~aja austenita (T ) i po potrebi korigovati temperaturski ciklus. hladjenja. pomocu odgovarajuc1h temperaturskih c1klusa.6 1 nita. stoga ~ to su pri zavar1vanju uslovi zagrevanja i hladjenja takvi da se konacno uvek ne dobijaju ravnote~ne strukture. 34 za pretho dno izra ~una te vrednos ti 1 6 2q l ~ k f.. korlsno je odrediti brzinu hladjenja u oblasti najrnanje stabl1nastl auste- ~. 30) mo!e se grafi~ki odrediti hrzina h1adjen j a u svakoj ta~ki. tj.' ~ turnih promena prl zavarivan j u c e llka.' . uzima da tempe- if ratura Tk odgovara aritmetickoj sredin! gornje i donje graniee najrnanje stabilnostl austenita. Dijagram za odredjlvanje k U su§tini temperatura Tx treba da bude ona pri kojoj se odigravaju strukturne promene austenita za konxretnu brzinu hladjen ja . "\. Drug1m recima. ~. Ipak je to nedovo1jno da se predvlde strukture u toj zon1. '" valu 1spod temperature Ar . 81. moze odred1ti brzina hladjenja tacaka ZUT-A koje ne le~e na os1 x. 34. k Na sli~an na~in se grafickim putem..~ 1 teea 800- 500°C). Sa stanovl§ta o~ekivanlh struk- ~. Kada se raspola!e snimljenim temperatursklm cik1usima zavarivanja (v.. 111 pojedinih zavara kad vl §eslojnog zavarivanja. 0.: Tk = t(BOO+sOO) = 650°C 51.

kao i pove6anjem linijske energije zavarivanja q l odnosno izmeno m parametara zavarivanja. . sto daje dosta vernu sliku stvarnih terrnickih ciklusa u zoni uticaja toplote. Aka postojeca brzina martenzitne odnosno beinitnc je u vecini slucajeva nepovoljno. pa se z a mo~e poznate brzine hladj e nja 1z austenltnog po drucja hlad jenja aaje strukture kaljenja tran!forma cije. preduzima- ju se mere da se brzina hladjenja smanji. koje su ukratko izlo zene u ovom poglavlju. mogu se uzeti i korigovane vrednosti nekih termofizi ~k ih konstanti u zavisnosti od tempera- ture.dijagrami kon5trui~u odnosno anlzQ- terrnski dij agrarni (kontlnualnog hladjenja) u uslo virna zavarivanja. Zahvalju- temperatura u pojedinim ta~kama ne predstavlja danas veee teskoee raspola~e mo~e juci tome se iei i na proracun temperature na veoma rnalim rastojanjima.- 71 - vidl jal~ kona~na struktura. lako su na prvi rsko polje i jer se dobijenl izrazi za ·tempcratq- temperaturske cikluse s lofenog oblika.dljagrarni dati su u literaturi.ovanih zavarivanjem. potrebne su za ra zumevanje micke obrade i Za prakti~an metalur~kih promena. c . Za neke ~e lik e KHZ . Navedeni izrazi za pro racun brzine hladjenja ukazuju da se ana maze umanjiti povecanjem pocetne temperature tela (T ). U torn srnislu obavljaju se brojna. U proracun temperaturskog polja trcba poznavati terodgovarajucoj pogl~d rrof izicke ·konstante materijala koje se rnogu nac1 literaturi. o predgrevanjem pre zavarivanja. ~tavise. izracunavanje racunskim rnasinama velikih moguenosti.(T) . dugom ate r~­ trajna i i skupocena dilatometarska i spitivanja pojedlnih odgovarajuci KHZ . a . ter- sopstvenih nQPona prouzrok. I.iuca struktura posle zavarlvanja. tj.a(T) . ~to predvideti i odgovara.c(T) . = I. Os nove toplotnih pojava. npr.

Time .1 TOPLJENJE OSNOVNOG MATERIJALA Parametri zavarlvanja. o~vr§6avanje dodatnog. dinim ta~kama toplota se provo- djenjem prostlre kroz osnovni materijal. ~lje se termi~ko dejstvo najbolje izra!ava 05uv~dena linijskom energijom. kako osnovog take i zovanje metalnog kupatl1a 1 njegovo ru 1 svojstva spoja. odnosno promenama u svojstvima osnovnog materijala. bltno uticu na pojave lokalnog zagrevanja i Ijenja materljala.TE METALA I OBRAZOVANJE ~A VA Stvarni toplotni protok (q) k o j i zavisi od vrste top l o tnog lzvora 1 tehnolo§kog postupka uvod! se u toku zavarivanja lokaln o i celuje na dec osnovnog 1 dodatnog materijala. obrazovanog od delo va mo ~ e ra8topa osnovnog 1 dodatnog materljala se prakti c no odrediti ako 8e naglo preklne zavarlvanje 1 uvede komprlmovani vazduh.METALURSKI PRoeESl I PROMENE PR l' ZAVARIVANJU 1 TOPLJEN. pored termo-fizi~kih osobina metala top- 1 njegove rnase. odnosno na obrakao i na struktu- Obllk i veli~ina metalnoq kupatila. 1. dolazi do zagrevanja i lokalnog topljenja novnoq 1 dodatnog materijala. a njeno de lovanj e u poj e ZUT-a lzra!ava se term1cki~ ciklusima zavarlvanja. Osirn toga. Pod uticajem uve de- ne toplotne energlje.

£ §~ A ~ jevito i 5ukcesivno ocvr- ~.. pri navarivanj u ma - si vnog te l a . se n a njegovom A [. u deo dodatnog mat e rijala U odgova r aju6im step e na me sanja osnovnog i doda tno g o brazovan j u sava maze se iz - At a udeo osnovllog mat e l'ij a la iz r azom Yo = Ap+At ' Y d = "A--"+TK-' Ap p t gde je: A .// / .-".. (A) i termicka provod- (XX " no s t osnovnog ma t er i ja! a n j egova t empera t u- ra topljenja (Tt) . Teorijski posmatra- . Prakt ieno se hemijski s a sta v rne tal a ~ava mo~e re g ul i sat i lzborom dodatno g ma te r i jal a i rac una t l pomo6u l z r aza materijala. odredj e n o je duzi n om (L) ...u i dimen z i j ama metalnom kupatilu . i I i dr ugim re eima o b razuje say ..0 I ~ - ~ - ra (q). 35. V. taka da je pred zadnjern de l u odvi ja 510- nj! deo metalno g k upa t ila uvek u tec nom stan j u. moze se .- 73 - se mo~e istisnuti r astop .povrs in a top lje - nja. q-". . Hetalno kupati l o. 35.oblika prema 51. a nasta l e udub l jenje odgovara po obli - k. n jegov hemijski sasta v ug lavno m s e raz liku je ad osnovn og mate ri jal a . Ako je pozn ata stvarn a s n aga top l o tnog i zvo .:/'l. prl iome mora biti l s pun jen usla v Yd + Yo : l. dole.<: scavan j e .pov r§ in a p o pun javanj a (51. lzrac un a t i duz in a metaln og kup a t ila p rema izrazu s1 . 36) .Tt 9 z Da bi me t a l ~a va pas eda v aa t ra~e n e me hani ~ke asabine adrnah posle zav ari v an j a i b e z termi ~ k e a brade ili d rug ih mera .. pre me § ta se du ~ ase L zavari van j a o d redjenom b r zin om . o c i g l e dno se mo ~ e i z ra c un a tl pornocu du~ine kup a t i l a (L) i brzine za va r i v anj a t = L V z = z 2 1r1. sirinom (b) i dubinom (h) .. At .- 2nLTt z a k o j e s e meta l zavari v a c kog k up a til a na l a z i u (v ) te c nom s tanju . Oblik metalno g kupatil a i sava Vreme (t ) L = . v ...

D!ulove toplote. toplteljima iIi rastopom troske. U 8lu~aju npr. REL zavarivanja. Kapl lstopljenoq metala odvajaju se od dodatnoq materijala u razli~itim veli~inama 1 obllclma. ob1ozene elektrode. elektrodne zlee i sll~no-prenosi se gravltacljom i drug 1m silama u metalno kupatilo. do1azi do dodira sa razli~itim gasov1ma. zagrevanje 1 toelektrl~noq pljenje dodatnoq materljala nastaje delovanjem toplote qasnoq plamena. prakti~no adrediti za dati pos- 1.. tehnologije zavari- vanja.74 n6 sadrfaj nekog hemijsko e1ementa ( M§> u meta1u sadr~aja ~ avu mofe se odredlti na osnovu pozna tog tog elementa u osnovnom materljalu (Mo) i u doda- tnom materijalu (M d ) S1. To dalje zna~l da se stvarnl udeo nekog hemijskog elementa u metalu ~ava (Mst ) mofe izra~unati pomo6u izraza § Vrednast adstupanja + 6M maze se tupak 1 tehnologlju zavarlvanja. Prenos u obllku krupnlh kapl karakteris- . toplote luka 1 druqlh toplot- nih izvora. prenos rastopa elektrode odvlja se kroz stub elektrl~noq luka (sl.2 TOPLJERJE DODATNOC MATERIJALA Zavisno ad na~lna 1 postupka zavarivanja. ltd. leglranja sava nekim e1ementima iIi oksldacije drugih elemenata. tako da pri njihovom prolasku kro~ atmosferu na putu ka metalnom kupatI1u.zice. pa te se stvarni sadr!aj posmatranog elementa u §avu razlikovatt od teorijskog za ~ 6M. Istopljenl dodatn1 materijal . Presek su~eonog ~ava U stvarnlm uslovlma zavarivanja nastaju metalurske retroske. Prl tom se broj 1 veli~1na kapi menja u Airoklm granicama u zavisnostl ad vrste e1e- ktrode 1 debljine obloqe.u kame se me§a sa rastopom osnovnog materljala u stepenu od 10-100\ zavisno od obllka !leba.kao i rastopa i mofe do6i do isparavanja nekog sastojka. 37). 36. Zbog toga akcije lzmedju rastopa 1 gasova.

dok se prcnos sitnim kapima ostvaruje pri zavarivanju a 51. 37. odnosno gubitka metala i toplote.pa je zavarivanje moguce izvoditi i u prinudnim polozajima npr. smanjenja vidlji vosti i zagadjivanja okolne sredine. Na prelaz kapi cd elektrode ka zavarivanom delu uti~e ne sarno sila zemljine te~e vee i plazma luka.kao i elektrodinami~ke sile uz pojavu tzv. Ove pojave se naroc it o iSpoIjavaju kada se zavarivanje lzvodi sa elcktricnim lukom ve6e d u ~ i ­ ne i vislm naponom. Zbog toga smer prenosenja ka- pi ne zavisi ad po l arlteta i po16zaja zavavarivanja. Pri dodiru kapi rastopljenog dodatnog mawrijala sa ga90virna u stubu luka dolazi do oksldacije i rastvaranja nekih gasova u rastopu.jer su navedene sile vece ad gravltacione. iznad glave.ili u slucaju pove6anog sadr ~ aja necistoea u metalnom jezgru elektrode. pinch effect. odnosno neodgovaraju6e obloge. Kako se istovremeno sa metalnim jezgrom topi i obloga. Topljenje i prenos kapi praceno je i pojavom isparavanja nekih elemenata metalnog jezgra i obloge e lektrode. povecanjem zapremine i pritiska s to dovod! do rasprskavanja dodatnog materijala i pojave dima.ti~an 75 - je za elektrode sa tankom oblogom i malim jacinama struje zavarivanja. Proces stapanja pri REL zavarivanju debelo oblozenim elektrodarna i strujom velike jacine. to ~e rastopljena obloga elektrode obrazovati tecnu trosku eko kapi 1 iznad metalnog rastopa .a. Kratkotrajnim dodirom rastopa troske 1 .

defosforizacijom) i drugim termickim pojavama. Kvantitativno se prelaz hemijskog elementa iz dodatnog materijala u metalni rastop izra!ava odnosom gde je: . . prelaza elemenata 1z rastopa u trosku 1 obrnuto. njihovog odv1janja na vlsoklm temperaturama i za krat- .1Mel§ . jer se hemijski sastay i svojstva osnovnog rnaterijala uglavnom razlikuju od dodatnog materijala i. 13) nastala zbog pul~vr§6avanja.jMelE . torn se sa tankom oblogom dobijaju grube povr§l liea !ava. pre~i§eavanjem (dezoksidacijom. i -hemijsklm reakcijama izmedju rastopa §ava i troske. u ZUT-u se menjaju u toku procesa zavarivanja. Proces obrazovanja §ava praeen je legiranjem. to se posle ziraju6eg dejstva pomenutih si1a i sukcesivnog ~vr§6avanja zaPri pa!a neravnomerna povr§ina liea §ava (v. flzi~ko-hemijskim pojavama i reakcljama u medjuprostoru lzmedju toplotnog izvora i osnovnog materijala. hemijski sastav metala §ava uslovljen je sastavom osnovnog materijala i hemijskim elementima koji prelaze iz istopljenog metalnog jezgra i obloge elektrode. odabrana elektroda mora da ispuni odredjene uslove u pogledu hemijskog sastava i mehani6ko-tehnolo~kih svojstava.. oksidacije.. kratkotrajne hemijske reakcije (promena hemijskog uslev! hladjenja poale o~vr§6ivanja mehani~ka Slo!ene i utl~u sastava. desumporizacijom. Kao §to je vee spomenuto.pri vlsokim temperaturama. dok debe10 oblo!ene elektrode daju glatku povr§1nu sa gotovo neprlmetnom "gusenicom" • Zavisno od osnovnog materijala i namene konstrukcije. s1.sadr!aj tog elementa u dodatnom materijalu. oksidacijom. 15paravanja. koje su prou~ene i pirometalurgijl. na hemijski sastav. npr. strukturu.stubu luka. ). ltd . oksidaclja 1 sl~) i nastalog §ava. Utvrdjeno je da se prelaz hemijskog elementa u rastop metala §ava odvlja: .76 netala nastaju hemijske reakcije .. svojstva i oblik Budu6i da se u metalnom kupatl1u me§aju rastopi dodatnog 1 osnovnog metala dejstvom razll~ltih s11a (elektro i termodlnam1~­ kih) koje deluju odozdo ka povr§ini. Zbog slo!enosti svih pojava (disocijaclje.. difuz1je.sadr!aj odredjenog hemijskog elementa u §avu u %.

pa i njego v ih Kada se zavaruje ~ellk mehani~kih isparava Mn. To dovodi do promene hemijskog 5astava metala s ava. uz rastvaranje i izdvajanje gasova u gre~aka. Pb.1 Isparavanje Pri zavarivanju otvo renlm elektrl~nlm lukom ne moze se lzosobina. mase legiraju61h elemenata iz obloge iIi cistog fe leza iz obloge.h.D02. ra st varan je gas ova iz vazduha (apsorpcija) i sag o r e van je nekih elemenata iz osnovnog i dodatnog materijala. u procesu zavarivanja maze se pomocu metalur §kih reakcija iz vesti p r ecisda v anje (rafinacija) 1 leg iran je metala s ava. Velicina koeficijenta topljenja kre6e se u granicama 9-14 g/A.s ill g/A. Pored stetnog dejstva na osobine spoja. Zn. be6i isparavanje nekih sastojaka metala.) sa te!njom njegovo g daljeg pro §irenja. Stog a se ne maze izbeci ispa r avanje nekih sastojaka legure.- 77 ~avu to vrerne.T3. Za uspe§no izvodjenje odredjenog zavarenog spoja raspola!e se danas vellkim a sortimanom dodatnog materij ala (elektroda.h za oblo~ene elektrode i 15-20 g/A. 1. Kolicina isparenlh sastojaka rno~e se urnanjltl ako kapljice metala ostaju §to kra6e vreme u prostoru elektri c nog luka. lsparen ja nekih metala (Zn.3 HEMIJS KE REAKCIJE U RASTOPU Kao §to je ranije pomenuto proces zavarivanja topljenjem odvija se u uslovima manjeg ili veceg uzajamnog delovanja (interakcije) rastopljenog metala i okolne atmosfere. Koli~ina stvarno unesenog dodatnog materijala u say izra!a- va se koeficijentirna topljenj a elek-trode u g/A.3. umanjen za velicinu gubitaka usled rasprskavanja i oksidaclje. prakti~ne potrebe bitna je ~ stva rna kolicina istoplje- nog dodatnog materijala koja u jedinici vremena prelazi u metal Stvarna kolicina predstav lja zbir mase metala istopljene fice. 1. Pb) su otrovna i opasna po zdravlje zavariva~a. Ovi koeficijenti topljenja i rna na~rn se odredjuju pre- standardu JUS C. Osim ovih §tetnih pojava. ~ica i dr.h pri zavarivanju pod lskori ~ce nja praSkom. Za ~ava. a pri zavarivanju obojenih metala 1 njihovih legura ispara va ju Mg. sto se . i stvaranje nemetalnlh ukljucaka 1 drugih svojstva spoja i sava za - vise u velikoj mer! od vrste i kvaliteta prlmenjene elektrode i refima zavarivanja.

15 0 10 ! I F -~_ ~ Pe --. 20 E ~ 4:c?- ~ . Rastvorljlvost gasova u te~nom metalu zavlsl od parcljalnog prltlska qasa lznad zavar1va~kog kupat11a. 3. - o ~ o tJ o ". Pri zavarivanju mesin ga. 38. 01 l ~oo 1 800 1 00 0 Te mp e r a tur a 0c 51. 2 2[N J + [c] + [N ) t 2 [0] + co t [H ] t I 2 goo srednje zagrade poka zuj u da je gas 1z metala ~ ava . Poroznost metala ~ava + posle dica je slede6ih hemijskih reakcl j a 2[H] + [0] 2[H] + H ot . I 0 N 0 . U ve6~n1 postup aka elektrolu ~ no g zavarlvan ja. 16spre~iti paravanje ainka se mo!e jedino primenom 9 a&n0 9 zavari - vanja 1 t o oks1d1§u6eg plamena... 02 " " ~ E 5 0 H2 . U ve~ o~vrs lom me t alu rastvorljlvost gas ova se menja 5 . N2 ) 111 u v1du oks1da (02 ) . isparenl e l ement se onadoknadjuje njegovim pove6anirn sadr ~ ajem u dodatnom mater1jalu 111 za§ t1tnom pra ' ku.: I 6 0 . 1 . o N N2 . a vertikalna strelica da gas odlazl u spolj n u atmosferu. . U takve e1emente spa daju vodoni k 1 aB o t.. pa se zato u te~ nom !elezu rastvara sarno u vid u oksida FeD. 2 5 HZ I 0. temperature i vrs be metala. Ravnote~1 d1jagram rastvorlj1vost1 vodon1ka 1 azota U g'votdju . Ki s e on i k je oksidacioni elemen t . Bez ob zlra da 11 se navedeni gasovi rastvaraju direktno u metalu (H 2 . on1 pogor§ a va ju mehan1 ~ ke osobine §ava 1 narusavaju rou jedrinu stvaraju61 porozna mesta. o J I .posti ~ e 78 - zavarivanjem kratkim iukom. ~ .2 Apso rp clja gas ova u ~avovlma Gas av! se mogu rastvarati u metallma sarno aka se prevedu u a tomn1 obl1k 1 ako ne gra de sa metal1ma jonska jed1njenja . 50 0 Ii 2 u ~F B I i I HZ u ' ~ :.J .

a. parcljalni pritis ak kis e oni- ka je veoma nizak (mali sadr!aj °2 ). 5klonost ka oksidaclji odgovara redosledu Al.1h u metalu lava.v. Xoncentraclja nekih gaaova. talo!1 na iv1cama oanavnog ma~rljala.tovanje kis60nika di~ e ­ Okaldaclja metala u procesu zavarlvanja mo!e nastatl ktno 1 reakoijama raam e ne lzmedju metala §ava 1 oksida iz troske. o metalu ~ava mogu postojati man~e ~tatne ~vrstl 1 gasovtti proizvodl kao npr. npr. pa ne nastaje me - talne kapljice ve6 razlaganje prethodno stvorenih okslda. Ito ae poati!e prlmenom jednosmerne struje obrnute pol amoati 1 skra6enjem elektri~nog luka. koja zatim isplivavaju iz rastopa.. CO . Direktnoj oksidaciji podle!u kapljice dodatnog materijala aa vreme njihovog form1ranja i prola!enja kroz medjuelektrodnl proatorl ta vrsta oksidacije mo!e se prlkazati op§tom za bilo koji metal: Me + 1/2° 2 • MeO jedna~inom Okaldaclja zasnovana ne hemijsklm reakcljama razmene lzme- dju metala jednal!incm (1) i oks ida troske (2) mo!e se prikazati hemijskom Me(l) + Ma(2)0 • Ma(l)O + He(2) + Smer o4v1janja reakcije direktne oksidacije zavlsi od parcijalnog pritiska kiseonika iznad varivanju u za~titi zavariva~k o g kupatila. 38). oksid Al 203 tone u donje aloj. Ti. talu u v1du sitne dlsperzije Al20j u ~uiku. u lequrama Al. Naprotiv.1u~ajev1ma naataje oksidacija (sagorevanje) nekih sastojaka dodatnog materijala. remete- .nata lz dodatnoq materija). lava ill a. 5i. Pri zaoksld~cija inertnlh gasova. Skokovl- be promena raatvorljivosti gas ova nastaju pri temperaturama fa z - nih promena u metalu (sl. evrsti proizvodi oksldacije lsplivavaju u trosku lli o ataju u . Fe pa po tom redu ldu 1 gubici legirajuC!ih eleu. . MIl. okaidac1je. C. ~tBtno d. U ostalim . Koli~lna §tetnih gasova u metalu lava mo!e se smanjitl i meta lur§kim reakcljama izmedju sas tojaka u oblozi 111 prahu uz obrazovanje jedinjenja nerastvorlji- v.79 sa temperaturom a naro~lto sa promenom kristalnc g radj e . Nagl a promena rastvorljl v ostl gasova za vreme faznih preobra!aja mole lzazvatl poroznos t s ava i pojavu neatabllnih prezasl~enih ~vrstlh rastvora sklonlh star enju. u tefnom metalu za 2 varlva~kog kupatila mo!e se smanjltl lntenzivnlm me§anjem te ~ nog metala.

U principu se dezoksidacija obavlja na dva nacina: . Pri zagrevanju ~elika v laga isparava. rdje.apsolutna temperatura u K. T1p1~ne rekac1je dezoks1dac1je su. oksid FeO rastvara se u rastopu celika. pa kise3 4 onlk nastao dlsocijacijorn vodene pare u zont elektricnog luka pove6ava parcijalni pritlsak kiseonika.T10 koja 1sp11va2 2 vaju u trosku. lorn metalu sava nalazi se u obliku nernetalnih sistemu Fe-FeO koli~ina U tecnom kiseonika odredjuje se po 1. Oezoksidac1ja razlaganjem oks1da FeO nastaje u metalu §ava pomo6u elemenata ve6eg hemijskog aflniteta prema kiseonlku od gvoldja. je da veei dec ovog gasa izadje iz ~tetan Preostale kolicine CO stvaraju stetne gasne mehurove u metalu sava. Difuzna dezoksidacija nastaje na granici troska . te~nom gvo!dju rastvara se sarno Fea koji moze nastati slede6im hemijskim reakcijama: 2Fe+0 Fe 2 = 2FeO Fe+C0 + CO = FeO+C = FeD + CO 2 Fe+H 2 0 = FeO + H2 Pored toga. Kiseonik obrazuje sa gvo!djem:oksid FeC temperature topo ljenja tt = 1360 o C. Gasovitl proizvodl oksldaclje odlaze u spolja§nju atmosferu 111 ostaju zarobljeni u metalu §ava U obliku mehurova.Fe 2 0 ) 1 Fe 2 0 3 (tt = 1530 C). u 3 4 3 .935 jedna~ini log(% 0) = - ~ + gde je T . Dea oksidacijom se sni~ava ti- koncentracija kiseonika u meta- lu sava. Fe 0 (FeO..S10 111 2FeO.metal. . .jer se time omogueu~ava.razlaganjem oks ida FeD. Fee moze da nastane 1 1z povr§inskih okslda (Fe 0 ) tj.80 61 metalnl kontinultet na granicama rastopa. pr1 ~emu nastaju jed1njenja 2FeO. a u ~vrs­ uklju~aka.dlfuzijom FeO u trosku. i 4Fe 30 4 + 02 = 12FeO + 302 Cd ukupne kolicine Fea u tecnom metalu §ava jedan deo se razlaze izazlva reakciju prema jednacinama: FeO + C = Fe + CO FeC + Fe)C = 4Fe + CO Gas CO izlazi iz rnetala sava sve dok gornji slojevi sava ne ocvrsnu pa je stoga povoljnije sporije hladjenje. Oksidni ukljucci FeO remete rnetalni kontinuitet sava i me mu pogorsavaju mehanicke osobine.

mala da sa&- u trosku a vertikalna stTe lica da gas o dl az i u spo- Ija s nju atmosferu~ DezoKsidacij a aluminijumom se redje koristi.. Losa strana dezoKsidacije sava razlagarijem okslda FeO j e mogu6no s t zag adjenja s ava nemetalnim ukljucclma nerastvorljivim u troski. pa se u njima rastvara srazmerno temperaturi (sl. Na taj nacin r a ste metalur§ka cvr s to6a §ava. Obe gre §ke mogu nasta ti kako u osnovnom materij a lu. a pri vi§ im pritiscima nasta j u mik r op r s l i ne . Posledica reakcij e FeO sa C jeste smanjenje sadr ~a ja C 1 o u metalu s ava . Zbog toga se molekularni vodonik nagomilava u tzv.- 81 - [FeO] + [e]- + CO t + [Fe ] 2 [FeO] + lSi] + (S10 2 ) . To je pra6eno pove6anjem precnika taka da vodonik v i §e ne mo ~ e da prolazi kroz kristalnu re§etku celika. tako i u ZUT-u. Mada to sni f enje kor isno deluje na mehani ~ ke osobine sava . Atomni vodanik ima precnik manji od parametra kristalne re§etke ve6ine metala. jer se tada stvara niskotopljiva troska koja lako isplivava na p ovr § inu i vezuje vel1ke kolH5ine oksida. Pri hladjenju metala § ava nastaje difuzija atoma vodonika 1 njiho va sjedinjavan j e u molekule . Pri niskim pritiscima nastaje gre §ka U obliku ga Bnih me h urov a . [Fe ] [Feo ] + [Mn] + (MnO) + [ Fe] gde srednja zagrada tojak prela z i zna ~ i da je sastojak 1z . Stetno de Zovan je v odo nik a Na visokim temperaturama elektrlcnog luka nastaje najpre disocijacija vodene pare + + a zatim jonizacija molekula vodonika eime Sll stvoreni uslovi za njegovo rastvaranje u tecnam metalu. CO 2 ). rezervoarima stvorenim uvarenom troskom ili izla! enjem gasova (CO. 38). . nepovoljno je §to maze nastati poroznost sava zbog n a stajanja gas nih mehurova narocito pri niskom sadrz aju Si.§ ava.jer au takv l savovi skI on! prslln ama pri udarnorn opte re6en j u na povls enim te mpera turarna. stvaraju6i pritis ak od nekoliko stotina pa do nekoliko hiljada bara. jer gas CO 1z1az1 1z s ava. Najbolje je primeniti vise dezoksidatora.

. ~rabu ne~btoc!a sa lv1"a oanovnog materijala. _tal "va bladl . vodcmlk aa nakim metalima gradl 1 ball1jaka jedinjenja. vllek azote oataje aarabljan u a-Fe.. nltride lel. tno.terijala i rulaga. U toJr:u vr... TiS 1 NaB.. tke. aa nj. "rlblje oI!l".. atvorltl g . j. . vlalnih i aardjalih lviea oanovnog .B. ' . tvo .2 Prlauatvo vodon1l<a u ...N a drugl cleo oataje u evratom r . . . Oalll toga.. drugi deo jOlllauje pre. Ito ukaauje na priauatvo vodonlka.. npr. [!'eO) + [S2) . _talu rutvaraju ..) + J[Fe) Reaultet ovih ball1jakih raakelja je atvaranje mahurova voclena pare (S20) .. 8nilav""jeJII 0 ta. t. DjeJII organakih jedlnjenja kao Ito au boja. abraauj. Raatvorljlvoat asota u a-ra"tkl qvoldja opa- da sa snizenjem temperature prema sliei 38. na praloamim povrJin_ nutaju loptuta udubljenja tav. lDBhurove redukeljom okelde !'eO. jedna~ini N2 + 02 : 2NO..anj. ~vrwtocJ r_tvora ...n u aetalu Java. latlvno _llkCIII brainoa.aa Fe 2 N 1 Pe. .. . .. dok . . .. aumporovodonlka (S28) i metana (CB.lak •• ot. vi.. .[S20) + [Pe) . 2 ~ a\l . • jedln javan jam aa aUllpe)l"''' [S2) + [s) 111 [S2 S ) razugljani~avanje. j. 1. . .8aDa lsluauj . odatranjl". ~llka [FelC) + 2 [S2) - [cs. tvoru y-... . Zbog toga .talu Java taJko ja otkrlt1. ulj. Ako . Vodonlk 1 indlrektno . Tel< prl bpltlv""ju aate.. jedn~inl + U te~o... Vodonlk naj~elc!e doapeva u lav ia vlalnih obloga elektrode 111 praba. CaF koji trajno V'8zuje vlaqu.d"" deo aaota.avarlvanje dodaje . C&B J r Prl te8p8raturama elaktrl~og luka nutaje okaldaeija jed"Og clela asote pre. .<. .govu dlfuaiju potrabno odredjano V~.rature lapod 900 C j. vlage i . NbS..... valno auJenje elektroda 111 praba pre &avarivanja.) kojl oataju u _talu Java ili ZOT-u. VB.'.r j.. la ..anje. NO i N~ tako de _ u rutopu :metela Java aogu pojavitl Inatoe koll~ine rutvorenog aaota. r ..

§tetno delovanje azota mo~e se umanjiti aka se elektrodnom materijalu dodaju elementi koji grade stabilne nitride i karbide (kao ~ to su AI.tetnog delovanja azota. temperature topljenja bliske 1 rastvorljive u troski. Ova reakcija je efikasna sarno kada je MIlls ve6e o d 2 2. MnS. pa time smanjuju slobodnoq azota. CaS 1 FeO u trosk1 1 koncentracije Mn u liavu. Desumpor1sanje se izvodi pomocu elemenata koj1 1maju vee1 hemijski afinitet prema sumpo~u. nja FeS koje se dobro rastvara u va ~ no s obzirom na sklonost sumpornih jedinjenja ka segregaciji i obrazovanju dvojnih ili trojnih lako- bopiv1h o eubektikuma koji mogu prouzrokovat1 vruce prsline. jer povecava tvrdo6u 1 krtost 1 izaziva disperz1ono starenje metala sava. y -geni element (aust e nizator ) po jacini austenitizacije jednak ugljeniku. Nb.nego ~elezo.m elroa koristan sastojak u kolleln1 ad aka 0. posebno jed1njece11ku a slaho u troski. vremena pove6ava tvrdo6a a opada plasticnos t pojava se naziva disperzno starenje iIi otvrdnjavanje. Ta). Mg iIi veoma stabilne nitride npr. Ovi element! grade jedinjenja sa koli~inu azotom 1 ugljeni- korn koja su stabilna 1 na -sobnoj temperaturi.i 83 i ~ilavost. sa gvo~djem obra =uje nitride Fe 2 N. on je u austenltni. Iz analize ravnote!nih stanja ovih reakcija proizilazi da efikasnost desumpor1zacije 1zrazom zav1s1 ad koncentracije MnO. Osnovn1 je cilj ko11~ina te~nom raf1nac1je da se sniz1 ukupna Preci§6avanje je naroe1to sumpora. Fe 4 N. izlu~enim Zr. ~ell­ I pored s . Ti. sadrzaj azota iznad 0. To su element1 Mn i Ca koj1 sa FeS stupaju u hemijske reakclje: [Fes] + (MIlO) [FeS] + (CaO) + + (MIlS) + (FeO) (CaS) + (FeO).3 Pre~i s 6avanje (rafinacija) metal a ~ ava Metalur§ke reakc1je u metalu §ava mogu imati takav tok da umanje sadr~aj sumpora 1 fosfora u metalu §ava.2 % stetno de- ugljeni~nim ~ elicima luje na zavarljivost. Zbog toga se u toku ~ava. V.i gvo ~ dju obrazuju sulfide.3. CaO. a 30 puta U ja~i od nikla. lito se mote prikazllti [S J (MIlS) D (CaS) (MnO) (FeO) (CaO) [Mn) . 1.2 % Azot deluje kao .

1. Ova hemijska reakcija odvija se pri temperaturl bllsKoj solidus 11n1j1. Uvodjenjem legiraju6ih elemenata u metal §ava obavlja se nadoknada tog elernenta za iznos smanjen usled isparavanja i oksidacije. Ovakvl atom! mogu da aavladaju energetsku barijeru koja ih zadr!ava u ravnot8!nom polo!aju i da zauzmu nova lntersticijalna mesta. Pr1 REL zavarivanju.3.- B4 - Odavde sledi da se najrnanji sadrfaj sumpora [5] u metalu §ava postl~e smanjenjern MnS. koje tako nastaje mofe . Isto tako se primenjuje uvodjenje legiraju6ih elemenata u metal §ava 1stovremeno 1z elektrodne !ice i praha kad EPP postupka. Ovaj na~in se primenjuje pri EPP zavarivanju niskougljenicnih i niskolegiranih ~elika.4 Legiranje metala §ava Legiranje metata J ava mo!e se ostvariti na vire na~ina. ili vakancija (lat. Prazno meato.5 Utlcaj dlfuzije u procesu zavarivanja Pojed1ni atom! u rogljevina. zavarivanju pod troskom 1 EPP zavar1vanju visokolegiranih ~elika. vacantia). kristalne re§etke mogu dobit! ve6u energlju od srednje vrednostl za datu re§etku. leglraju61 elementl se uvode u obllku ferolegura 111 praha cistog metala u oblo. treba imati u vldu da je legiranje efikasnije preko lice nego preko obloge ili pra~ka. kolebanja amplitudnih vrednosti unete toplotne energije. Osnovni na~ln uvodjenja legiraju6ih elemenata preko elektrodne 11- ce se primenjuje pri zavarivanju u za§tlti qasa. U tom slu~aju 'r edukcioni element je Fe ~to izaziva porast sadrlaja Mn i Si u metalu §ava. wag toga au slabije 050bine plastl~nosti metala §ava. Odstranjivanje fosfora mogu6e je hemijskom reakcijom meta1a sa bazl~nom trosKom.3. 1. CaS 1 FeO i pove6anjem MnO i CaO u troscl i [MnJ u ~ava ~avu.i. U §avovima lzvedenim pod slojem kisele troske izostaje prevodjenje fosfera u trosku. Izdvajanje fosfora je uspe§nije ukoliko je ve6a koncentraclja CaD u troski i ukoliko je bazi~­ nost troske ve6a.zbog fluktuaclje tj. Najzad se legiraju6i elementi mogu uvesti u Iretal §ava r:edukcijom oksida kojL se nalaze u troaki. Proces se odvija u dve etape: najpre nastaje fosforpentoksld P20S' a potom trajno kompleksno jedinjenje sa oksidom kalcijuma.

promena hemdjskog sastava u ZUT-u. 0 . gde je Tt - temperatura topljenja u K. sinterovanje 1 narocito precesi termi~ko-hemijske abrade leao ~ to ·su cementacija. uglje- nlka. karbi- .elementarna rna) kroz povr§inu A (u sastojka (u grami- 2 cm ) za vreme dt(u S)i koli~ini ~ - gradijent koncentracije u pravcu x-ase.konstanta dlfuzije. D*fuzija je svakako potpunija ukoliko je visa temperatura. Difuzija atoma u njegovoj Bopstvenoj se samodlfuzija. puzanje.) za cvrstim telima. prsline takodje su prouzrokovane difuzijom.Bolcmanova konstanta. Koeficijent difuzije D zavisi ad temperature (T) prema izrazu D = D e -E/KT o qde je: E . re!tristalizacija. o~vrslom metalu sava leao i izmedju sava i mre~i ZUT-a. god.koeficijent proporcionalnosti ilikoeficijent difuzije odgovara kroz povr§lnu ad 1 cm 2 difundovane supstance u baku 1 s pri razlicl koncentracije jed- nakoj 1. posledica je razlike u koncentraciji nekog elementa u navedeniro delovima spoja. hladne prsline. o U savovima se odvija difuzija hemijskih elemenata 0 .. Difuzija se naroci= to ispoljava pri temperaturama vi§im ad T 0. hemijskih jedinjenja. npr.3 Tt. MnDge pojave pri zavarivanju kao.pojavu re~ naziva je 0 rnigraciji atorna. Do difuzlje uglavnom dolazi aka su pojedini sastojcl neravnomerno rasporedjeni u materijalu.koja se javlja u metalnom kupatilu. koja se sme§taju u vakancijama ili na. K . Prvi Fikov zakon glasi dm = D vore. dufe vreme. a u protivnom Matemati~ki. Na pojavi difuzije zasnivaju se fazne promene u metallma.enerqija aktivacije procesa difuzije. . npr. ~arenja i dr. ve6a rastvorljivost 1 manja sklonost odredjenog ele- menta ka obrazovanju da i dr. a zatirn se "pokazalo da se maze primeniti i ~A dT koli~ina difunduju~eg gde je: dm .85 biti popunjeno jednim od susednlh atoma sto je difuzij e ~lja pra~eno utlcajem brztna raste sa temperaturom. nitriranje i dr. Difuzija. te~ne difuzije opisuje prvi Fikov (Fick) zai gasovite rastza difuziju u kon kaji je najpre uveden (1858. azota i dr. uz obrazovanje cvrstlh rastvora 11i jedinjeduf granica metalnih zr- nja. nitrida.

86 - Pri zavarivanju difuzlja je veoma tntenzlvna u slu~ aju znatnih razlika u koncentraciji d~funduju6e9 elementa u ~avu i ZUT-u. na prime~pri zavarivanju ~ellka primenom austenltne elektrode ugljenik i azot iz osnovnog materijala difunduju u metal sava i stvaraju karbide i nitride hroma. Utl~u . Iz tih razloqa se.dvaja 1. takodje l1kvacija i segregacija. koja se 1zdvajaju u toku vremena 1 t1me progreslvno pogor!avaju neke osobine zavarenog spoja. Vodon1k je jed1n1 hemijsk1 element koj1 se 1. metala §ava 111 ZUT-a u spoljnu atmosferu 1 pri normalnoj temperaturl.. v odonicnu krt ost i pojavu prslina u zoni stapanja. 1. dlfuzija vodo~ka mo!e prouzrokovatl tzv. Isto taka. kao dodatni materijal za oblaganje straniea !leba koriste Ni-elektrode. Uop§t~ je pri zavarivanju celika karakteristicna i pojava difuzlje vodonika. difuzija dovodl do pojave starenja usled obrazovanja tvrdih i krt1h hemijsk1h jedinjenja. zbog promene temperature du! popre~ne ase sava i nastajanja novih krtih faza u zon1 stapanja .• Vrerne izdvajanja vodonika iz zavarenog spoja u spoljnu atmosferu zavisi od njegove koncentracije.koja se odvija 1 na sobnlm temperaturama. U posebnim slucajevima. . rastvorlji vost vodonika nagl0 opada prl faznom preobrafaju y + a). U slucaju zavarivanja bakra koji sadr~i izvesne kolicine klseonika.kao 1 promena rastvorlji vost i hemijskih elemenata u pojedinlm fazama (npr. kada se zavaruju raznorodni materijali oqranicene rastvorljivosti komponenata u cvrstom stanju.u c11ju sprecavanja pojave ov1h krtih faza u metalu §ava.1spunjavanja !leba rastopam osnovnog i dodatnog materlj a - .debljine i unutrasnje gradje zavarivanog dela 1 mo!e lznositi nekoliko satt do nekoliko dana . pa je naneta obloga nepropustljiva za navedene elemente. difuzija nepovoljno deluje na svojstva plastl~nosti 1 svojstva ~vrsto6e zavarenog spoja. Taka. §to se praktlcno korlsti 'za odredjivanje sadr~aja vodonlka u zavarenirn spojev1ma.rastapanja stranica osnovnog materijala do odredjene dubine uvarlvanja. jer nikal ne rastvara ugljenik. 4 OBRAZOVANJ E SA VA I PROMENE PRI Ot VRSCA VANJ U Proces obrazovanja §ava pri zavarlvanju topljenjem sastoji se 1z celiri faze: .

Zbog vovi irnaju slojevitu i kristalizacije ~a­ unutra~nju g radju. Obrazovanje za variva~kog kupatila. .E an j a Prim a rn a kristaZ i z acija s ava odvija se u uslovima 15tovremenog zagrevanja r astopa odgovaraju6irn iz vo rom toplote i hladjenja provodjenjem toplote u osnovni materijal. Mehanicke osobine s ava dobijenog too~njegovog hemijskog sastava. 39). na tz v. §to utice na porast dubine uvarivanja.kao centrima. Primama kristalizacija pocinje na koje S1. Brzina porasta dendrita javljuju i uspostavljene periodi~nim se menja. granici stapanja (sl. Oba ova faktora zavise od jacine struje zavari v anja i napona luka. povr~ine koja razdvaja kao i na njeno stalno preme § tanj e u skladu periodi~no sa brzinom zavarivanja. npr. izilazi iz procesa o~vr ~ 6avanja. 51. S obzirom na slo z en oblik ~vrstu i te~nu fazu. ~ak se po- zastoji kristalizacije u trenucima toplotne ravnoteze oslobadjanjem toplote kristalizacije. dobij a ju se kristaliti oblika sabijenih dendrita. aka se pove~a racija toplote i pritisak pljenjem zavise gasova. Nasuprot tome. 39). pri elektrolucnom elektri~nom zavarivanju (v.~ime se umanjuje dubina'uvari- vanja a pove6ava sirina s ava. Aka rase koncentraclja toplotnog fluksa i napon luka smanjuje se koncentprltlsak jonlzovanih gasova. periodi~nosti Daljim hladjenjern kristalizacija se nastavlja na neravninama prethodnog sloja. kristalizacije i koeficijenta oblika ~a va. Prikaz prima me kristalizacije ograni~avaju ko kupatilo. jer nema uslova da se u rastopu stvore centri kristalizacije. 37) je uslovljeno visokom koncentracljom top- lote i pritiskorn gasova janizovanih u ste gustina struje pove~ava luku. 39. strukture koja protj.- 87 - . Pri Te ena tome se zanemaruju toplotni gubici kondukcijom i njern uti~u U . GT'ani co st!!. Kristaliti rastu normalno na povrsinu hladjenja suprotno od s me ra odvod je- nja toplote. .prirname kristalizacije ( s l.prekristalizacije. okolni zra~e- vazduh jer ne bitnije na tok kristapovr~inarna zavariva~­ lizacije.

~ tetno delo vanje lokalne segregaeije (51. Pri zavarlvanju metala jednofaznih struktura. naroclto na jednos10jnlm savovlma ve6eg poprecnog preseka.88 - U toku procesa prlmarne krlstalizaclj e zapafa s e pojava unutar kristalne. pove6ava segregacija i rastu dendriti . te~i se stvaranju druge strukturne faze u rastopu. Nagornila vanje ovih § tetnih primesa mo!e trnat! za posledicu pojavu prslina. austenitnl celiel. Utieaj oblika sava na polozaj segregaei onih prlmesa Brzina kristalizaeije u velikoj meri zavisi od 1inijske energije zavarivanja (ql = UI/V )' Pri ma10j linijskoj energiji z (npr. Na mehanl~ke osobine ~ avova naro~ito nepovoljno de luju medjukristalna 1 lokalna segregacij a. jer mu umanjuju udarnu !ilavost 1 pove6avaju sk1onost zavarenog spoja ka vr uci m prslinama. • alotropskih . Na primer. Zato se smatra da pri zavarivanju malim linljsklm energijama pojave segregaeije gotovo i nema. 4ob). Prl ocvr~~avan~u zbog snifenja temperature opada rastvorljivost nekih elemenata u re §e tkl metala.. kao sto su ~pr. 40. pa se preostali sredl §ni deo rastopa obogacuje tim sastojcima. Porastom 11nijske energije zavarivanja (mala v ) smanjuje se trenutna brz zina h1adjenja. a 51. Primer ~ tetnog delovanja medjukrlstalne segregaclje je sumpor koji se izlucuje na granicama kristallta i gradi eutektikum Fe-FeS temperature toplje nja 985°C (crvena krtost). Porast de ndrlta i segregaeija stetno de1uju na metal ~ava . velika v > raste trenutna brzina hladjenja sto da lje dovodi z do usitnjavanja dendrita i ravnomerne raspodele sastojaka izmedju cvrste i tecne faze. 40a) maze se umanjiti izradom s ava ve6eg koe- ficijenta obLika Ko = b/h (al. radi sprecavanja rasta dendrlta. Proe s 8 prekristaliaacije odvlja se u temperaturskom intervalu promena osnovnog rnaterijala. pri zavarivanju celika sekundarna struktura nastaje kao posledica eutektoidnog razlaganja auatenita. Lokalna segregacija se javlja zbog toga ~to periferni i centralni delay! §ava ne krlstali~u istov remeno. PiC. medjukrlstalne 1 lokalne segregaclje eleme nata S.

da u datlm radnl m uslovima konstrukcije. pri isto m he- mijskom sastavu sava 111 ZUT-a. sastoji se 1 u koris~enju postoje~e na~in. doblja povla~l se ju ~ltav nlz razll~ltlh struktura s to z a sobom anlzotropl- mehanl~klh svojstava.ona ne zavarenih spojeva. mogu se dobltl re po~ev razll~lte struktu- od ferltno-perlltne pa do belnltne 1 martenzltne.koje le ~ e p o pre~no S obzirom na vlsoke temperature u ZUT-u i razllke u temperaturama pojedinlh na osu sava. ta~aka. razloga zavarljivost metala se s v odi na g ru- pu uslova kojl omogu~uju lzvodjenje zavarene konstrukclje u kojoj "se veze odllkuju unutrasnjom neprekldno s ~u metala kao 1 tra! enlm "mehani~kim osobinama. mlkroprsllna. . ali se u po s l e dnje vr eme dopustaju odredjene v rste gre s aka i date svrhe " . bez prsllna.o tpornost a avareni h spoJeva na vru ce ( kr istaliaacioneJ pralin e ~ . uvarene troske itd ~ Do nedavno je zastupana teza zastupa teza "po g odno st i za - da say mora biti izveden bez gresaka . pralin e l ar e n j a . Prl ocenl zavarljivosti polazi se od toga da zav areni spoj u prvom redu mora bltl neprekldan (jedar) tj.. Zbog toga se. neprovarenih mesta. Da bi se ostvario tako postavljeni cilj osnovni materijal mora posedovati odgovaraju6u zavarljivost. para.Rezultat prekristalizacije ~ava i ZUT-a zavisi od nje g ovog hemijskog sastava 1 brzlne hladjenja u temperaturskoj oblastl najmanje stabilnosti austenita~ U zavisoosti od trenutne brzine hladjenja. problem! zavarljivosti mogu s v esti na grupu zahteva za: . negativno na rnehanic ke osobine 1~4. .ot pornos t Ba v ar eni h spojeoa na k r ti lorn .otpornos t Bavar e ni h spoje v a na hladne p r sline ~ . anlzotroplje na takav uti~e Umesnost zavarlvanja. na koju se po potrebl mo!e utlcatl 1 terrnl~kom 111 terrno-mehanl~kom obradom. uz iz ve sna ppros 6enja. Pri tome kontrola kvaliteta mora biti na viso kom ni vou da bl se mogle razllkovat1 g reske Iz prakti~nih ve~e cd dopu s ten1h. Taj spoj mora odgovaratl nim radnim uslovima po m eha nick i m ~ tra~e­ str uktu rnim i hemij s ki m s v ojst - vima.otpornos t Bava r e ni h s poje ua na lamela rn e p r aline i .1 Pojava i vrste prslina u zavarenim spoje v ima Osnovni cilj zavarivanja je da se dobije trajan spoj lzme- dju sastavnlh delova konstrukclje. izmedju ostalog.

Zhog toga se mora ra- cunat1 na mogu~nost pojave ovih prslina bez obzira da Ii se za v a- ruju n1skougljenicn1 i austenitni celiei iIi celiei povi s ene c v rstoce. Naroclto se 0 Qvome mora povesti racuna pri zav arivan j u c elika pavl§ene cvrstoce. U to m smislu Be preporu~uju manja linijska energ. sklonost ka vru6irn prslinama dosta zavisi ad karak~era prima rne kri s - talizac1je.tja zavarivanja i mere za smanjenje sopstvenih napona i brzine defor. O\~ tri promenljive o dredj u j u Za k on i elasti~no-plasti c no g oblast koja se naziva po d ru cje v i o o k o t e mpe r a t ur ne k r to Bti. Vru~e prsline se najces~e pojavljuju u celieima sa visokim sadr ! ajem S. . Pri hladjenju s poja nasta j u zate!u~i naponi k ao poslediea 11vackog skupljanja metala sava i deformisanja.m1sanja.cvrstarn 1 tecnom n a graniei kri s talita. V r u ~ e p r s 1 i n e Vru c e pr a lin e i i i mikroprsline nastaju za vreme hladjenja o u temperatumom podru~ju oko solidus linije (za celik SOO-900 C ) . stantan adnos cvrste i krto B t i ~ tecne faze dobija s e t e mp e r a t urn i in te2' va t koji u s tvari predstavlja odnose brzine d~f o rmisanja temperature pri Kojima upravo nastaju prsline. ave prsline se ~ogu pojaviti u metalu §ava i zovu se kri sta l iaacione.90 otpornost zavare nih spojeva na v r ude i hladne prsline ~ es­ to se naziva te hn ot o~ k a o t pornoat spoja i prou~ava se u Te orij i tehnolo§ke otpomost1 metala. dok hladne prsline mog u biti i transkristalne'. jer se u p o drucju vtsokotemperaturne krto- sti ponasaju kao Rezultati n1skougljen1~ni celiei. Razumlj1vo je da za dati hemijski sastav metala § a va. Glavni uzrok poj a ve vrucih prslina jesu mala deformaciona sposobnost i niska tehnolo§ka otpornost metala u dvofaznom stanju . S1 i Ni. C. ja~ine struje i brzine zavari vanja.§ to zna~i p reko metalnih zma. To znaci da za svaku tehnologiju treba izabrati optimaIne vrednosti napona. Os novna razlika izmedju v r u~ ih i hladnih prslina je ~to su vruc e prs line medjukrist alne o dnosno nastaju i §ire se izmedju me t alnih z rna. a ~ odg ovaraju~u jacinu s a y dobija tek posle fazne transformaeije y prakti~nih o. kao i u zon1 p o d uticajem toplote kada se zovu l ik v ac i o ne.. Svaki za vareni spoj u fazi izrade mora pro6i kro z temperaturnu oblast sklonosti ka vrucim prslinama . isp1tivanja pokazali su da je pojava vruclh prsl1na vrlo verovatna aka u § avu postoje sastojct skloni ka obrazovanju nis k otopljivih eutektika i hemijskih jedinjenja 1zdvojenih na granicama metalnih zma.

Pojava hladnih prslina u oblasti zavarenih spojeva uslo vIjena je sledetim faktorlma: .prltlskujutlm naponima odredjene Jedan od glavnih vla ~nog uzr o ~nika hladnlh prslina j e vodonlk. One au posebno opas ne. 41 ) ove prsline 51. U gasova z a§ tltne a tm os f ere k ao Koli~ina metal §ava vodonik dospeva iz sastojak a obloge e lektrode.dovoljnom dlfundo vanog vodonlkal veli ~ in e . Shema hladnih prslina u mogu bltl podu~ne ~avu i ZUT-u (1) iIi popre~ne (2). U o~l§tenih ~ lca 1 z a vari v anih I v ica. ne ~ lstlh 1 nedovoljno 6e se. okolnog vazduha. Nastaj u prl temperatura o ma nl~im od 300 C. vet mogu nastatl 1 u unutra§njim delovlma Aava. Hladne prsline s e mog u pojav l t l u zonl pod utlcajem toplo- te 1 u metalu §ava.martenzitnom 111 donjo-bejnltnom strukturom ( za povl§ene ~vrstote) ~ ellk e metala §ava 111 ZUT-a. prah a . Vodonik iz metala § av a di f un d u j e u zonu pod u tic a j em . u g ranicamA 1 do 30 ml/lOO g. Hladne prsllne ne lz1aze uve k 3 na povr§lnu §av~kao na sl. v odonl - ka u metalu lava izra!ava se u ml na 100 q mase me tala lava 1 k rezAvlsnostl ad tehnologlje z a varl van j a .. Zbog toga Zvu~na ovakve p r sline otkrl vaju sarno ultra te~nosti lspl t ivanja a penetrantne ovde ne daju rezultate. zavr~oj po ~ t o s e prl prljemnoj kontroli ne mo g u otk r lti jer j o § nlsu nastale. . su gre§ke koje nastaju pos le z a v r Aetka zavarl van j a 11 1 posle polaganja pojedinih zavara u §avu. Prema mak romo r fologlji ( sl . 4 1. 41. Prsllne na hladno u ZUT-u (3) nastaju po pravl1u u zonama koje su bile zagrejane l znad temperature faznog preobra ! aja (A ). koll~lnom .91 - B 1 a d n e p r s 1 1 n e Bl adne pra Line . j e r mogu nastati i u t o ku eksploata c i j e k onstrukcl j e. vodonikom l zazvane pra line iIi zakasne l e praline. Poznatl su prlmeri nasta janj a h l a dnih prslin a poale du!eg vremena na kan zavarl v an j a.

Ovaj preobra~aj pra- 6en je visokim temperaturama 1 jakim pritiskuju6im naponima. Pri vi§im temperaturama rastvoren vodonik je u dlsQciranom stanju. Gre§ka je poznata pod nazivom "riblje o~i". ubacuje u sud sa glicerinom iIi zivoma Sud se sa gornje strane zatvara i vodonik izdvaja od nekoliko dana do mesecia Najjednostavnije re~enje za snHavanje -rodonika je primena sadr~aji takvih ·tehnologija zavarivanja koje daju nisku koncentraciju vodonika u metalu sava. a hladjenjem ispod 200°C. Pri promeni y. Na toj oaobini zasniva se i licine difundovanog vodonika u zavarenom spoju. lseeen iz zavarenog spoja neposredno posle zavarivanja. vodonika za ne- Elektrode koje daju~spod 15 ml/l00 9 vodonika smatraju se elektrodama sa kontrolisanim sadrzajem vodonika. Prema preporuci MIZ*~a razlikuju se elektrode sa veoma niskirn sadrzajem vodonika (0'-5 ml/l00 g). sa nisklm (5-10). i + H ~ H ) na rnestima pora iIi *} Medjunarodni institut za zavarivanjea .92 toplote.. Prikaz promene y+a U metalu sa va i kao Ho je istaknuto. Dec vodonika.a nagl0 se smanjuje rastvorljivost vodonika u metalu §ava.naro~lto za vreme faznih promena (y·a) U metalu §ava. Uticaj difundovanog vodonlka na osobine zavarenih spojeva moze biti prolazan i Naro~ito trajan a Prolazni uticaj se uo~ava pri ispiti- vanju zavarenog spoja u toku zavarivanja iIi odmah posle toga. se pri ispitivanju savijanjem mogu pojaviti prsline vet i za male uglove savijanja. Uzrok ovih prslina je difuzija atoma vodonika i obrazovanje molekula (H uklju~aka 2 troske. Prakticno se UZQrak. 42 u jednom delu metala sava ve6 je zavr §ena promena y+a. Kao §to se vldl sa 51. dati su ke tehnologije zavari vanja. difunduje i na slobodne povr~ine zavarenog merenje KO- ZUT-u spoja i odatle u atmosferu. 51. pa veliki dec vodonika difunduje u ZUT. U tablici 9. dok je u ZUT-u(na istoj vertikalnoj liniji) jo§ austenitna struktura. lzdvaja se vodonik u molekularnom stanju. srednjim (l0-15) i visokim (iz- nad 15 ml/l00 g). 42. na slobodnim Met a l sa va Tr oska rnestima u masi rnetala 3Qv ari vanJ Q .

Otuda sled! da je transformaciona krtost ZUT-a odredj e na hemijsklm sastavom c elika 1 . Ato umanjuje kohezlonu jaclnu graniee zrna. uklju~kom troske..2S sjaja sa sitnim na iIi riblje o~i. Krtost povecavaju i drugi faktori kao Ate su segDegacija i obrazovanje eutekticklh legura na g ranicama zrna. Na~ln U d ubl j e nja me taln og Sadr~aj vodonika u metalu ~a va zavarlvanja 2 Sadrf aj vodonika u ml / 10 0 9 A~ U smssi gasova CO i ti ru~"o ~ista fica 2 6 - 7 12 . odnosno preobraz ajima koji pove6avaju krtost (transformaciona krtost).33 - ispoljava se tek posle deformisanja u lab o ra to rij s ki m iIi ra dni m uslovima. linijske energlje i primenom predgrevanja iIi naknadne termi~ke obrade zavarenog spoja. Stoga je sklonost ~elika ka hladnim prslinama usko povezana sa prokaljlvoA6u. . Ciklus zavarivanja tj.elektrode su§ene prl 400-S00 o C .20 .elektrode rutilnlh obloga bazi~ne nesu~ene 12 .Na povr~inl preloma vide se lop tast a Tablica 9.elektrode su§ene prl 6 .12 20 35 pod prahom ( EPP) ~ista fica i su§en prah 5 - 10 .naro~ito kada je u zoni pod uticajem top- lote stvorena martenzltna iIi tvrda faza razlaganja .elektrode 100-ISOoC .prljava fica e lek t r o lucn o 3 7 . koj eg U ovom slu~ aju ka- o rakterl§e vreme hladjenja u tempera t urskom intervalu 6 t = 800. primenjenlm ciklusom zavarlvanja.donji bejnit. tok hladjenja se mo ~ e menjati promenom · tehnologlje. koja svojim izgledom podsecaju Trajno delovanje vodonika ispoljava se pojavom hladnih vodoni~nih prslina.prljava fica i nesuseni prah 10 .50 0 C .

-

94 -

Lam e 1 a r

1e

p r s l ine
deo u

Lamelarne praline se mogu pojavlti aka n a za v arenl

zoni pod uticajem toplote deluju zate ~ ut i naponi u prav cu deblj i ne lima. Nastaju na k r aju ZUT-a 111 U Qsnovnom materljal u . La me-

lame praline au naj~e§te po obliku atepenaate, paralelne alobodnoj povr§in i lima (al. 43) i
prete ~ no

nastaju u debljim limovima •

.-.-,

.~.

--- - - -- - 5 0mm

\

51. 43. Shematski prikaz lamelamih prslina Faktori kojl pojavu lamelarnih prslina uglavno m au: osobine limova u pravcu debljine (ose z), tehfiologija i parametri zavarivanja, kao 1 konstrukcija zavarene veze. Ove su praline povezane s a sad r zaj em nemetalnih
uklju~aka

,

uti~~a

u

~eliku

(FeO,

Fe(N, Fe 20 3 , Fe 2 N, A1 20 3 , Fe 30 4 , Si0 2 , AIN, MnO, FeS, cr 20 3 , Mn0 3 , P20S' Kn04' grafit). Vetina uklju~aka, bilo da su oksldnog ili sulfidnog karaktera, pri preradi lima toplim valjanjem se
rastapa i stvara trakas tu 111 nagomdlanu atrukturu koja naru §ava

jedrinu metala. Be z ob z ira na to Ato su poznatl uzrocl nastajanja °lamelamih prslin a , nije jednortavno
apre~iti

njihova nastajanje.

Te ~ i

se pravllnom kons t ruktivnom re Aen'j u z a varene veze s cl1jeru da se

napre zanje lima u pravcu debl j ine svede na najrnanju mogutu me ru, I!emu jo§ doprinosi predgrevanje i naknadna
termi~ka

obrada. Ipak

Be najafikaanije ave praline mogu sprel!iti izborom I!elika ~ ije au

osobine plaatil!noati po debljini (osi z) za dovoljavajute . Ove

- 95 osobine odre dju ju s e 1spi-tivan j em uzoraka 1sel::enih u pra vcu ~_ lj1ne l1ma, prema 91. 44 . Na p r ime r , pr1 za v a r1 van j u ~elik' 'ateme

~vrBto~e

reda 500 MP a

(0 , 15-0 , 50 ' 51) potreb no je d a sadrlaj

sumpora ne predje 0,015' , da kontrakc1ja u p r avc u deblj ine b ude na jmanje 15 ' 1 da se prime n 1 p re d grevanje n a s ooc . Dok a zano je da za 1!e11ke srednjih 1 v 1§ ih j al::1 n a n1je p re po ru~ lj1 vo prekcra1!1t1 0,015'5. Prema 1 s pit1vanj1 rna j a p an s k1h a u tora pro 1 z a§ l e au Klase zavarlj1vos ti ~ e11 ka ve zane z a ' S 1 kontrakc 1 j u po de b l j 1n1 ( ~ ). ee11c1 Kl a se " A" a u ga r an to vano o tporn1 n a l ame larne

z

prsline 1 ima ju S ~ 0,0 0 7 %, ~z ~ 2 5 %1 ~c 11c 1 Kl a se "n" su otpo rn1

u .o

..
8> 25mm
s < 2 5 mm

51. 44. Uzorci z a ispit1vanje sklonost1 ka l ame larni rn prsllnama preme lamelarn1m prslinama 1 1ma ju S
~z ~

0,010 %,

~z ~

15 %1

~e 11c1

Klase ·C · au neotporni na l ame larne prsline i i maju 5 ~ 0 ,0 2 0 %,

!

8'. Os 1m toga , d a ju se 1 pre poruke za

~ajmanj e

v rednos t 1 lzk ons tr ukk o nstruk clj e .

du!en j a po debljln1 llma : 6 cljel 6 z
&

z

=

10 % z a sl abo

opte r e ~ene

15% za srednje 1 6 . = 20 % jako z

opte re ~e n e

P r s 1 1 n e

! a r e nj a

Prs11ne !arenja mo gu d a n a stan u 11 1 d a s e §lre p r1 naknadnoj termi~koj obradl z a varenlh spoje va. Ta obrada je n a j ~e~~e !arenje pr1 temperaturi
<

Al

r a di umanj e nj a sops tve n1h napon a . Prte rmi~ke

sline !arenja se ne mo gu o tk r iti je r se spo jevl ob 1~ no kont ro11§ u metodima defektos kopije pre n akn a dne l1nama !arenja. Raz11kuju se d ve g rupe p rs1 1na koje n as t aj u za vreme ! a re nja: o brade. Za to s e dogadja da mnoge konstrukcije pol::i n j u d a rad e s a ve ~ S t vo r e ni m p rs -

- 96 0 1. prsline za~ete u niskotemperaturnoj oblasti (200-300 C)
jo§ u toku zagrevanja do telnperature ~arenja; 2w prsline koje nastaju u toku farenja na temperaturl
naro~ito
~arenja4

odgovaraju~oj

Naj~e§6e

nastaju prsline u

po~etnom

stadijumu zagrevanja,

prl preterano velikim brzinama zagrevanja. U takvim us-

lovima stvaraju se velike temperaturne razlike lzmedju povr §lne ~va 1 njegovog sredl§ta, §to prouzroKuje termitke napone

koeficijent term1~kog linearnog §irenja u K , 1 gde je a E - modul elastl~nosti u Pa. Kako pri zavarivanju nastaju neravnorrerne i neravnotezne
strukture, pres16enl cvrsti rastvori, marten zit l1i bejnit, to se zagrevanjem eve strukture razlalu 1 nastaju strukturnl naponi.
Sablranjem termicklh 1 strukturnih napona, na pojedinim mestima,

-1

prevazilazi se jacina metala 1 stvaraju praline . Osim toga, pojavi ovih prslina doprinose i zameei toplih ili vodonicnih prslina, koji pokazuju lokalno o~te6enje graniee piimarnih zrna ili urnanjenje njihove kohezione jacine. Pri zagrevanju do temperature ~arenja ove inieijalne praline mogu se pro§iritl do kriticne veli~ine. Zbog toga se te prsline nisu rnogle otkriti defektoskopskom kontrolom nakon zavarivanja vee tek posle larenja. Najeflkasnlje se prsline ~arenja ave vrste sprec avaju malorn brzinom zagrevanja, naro~ito do temperature oko 300 o C. Ta brzina prl zagrevanju delova velike mase treba da bude u granicarna 15 do 20 0 C/h. Drugo re§enje, koje se veoma cesto koristi, jeste dogrevanje sa tzv. prelazne temperature. To znaci da se posle zavarlv anja i hladjenja dela do oko 350-1S0 o C, direktno nastavlja sa zagrevanjem radi ~ arenja. Isto tako treba obratitl palnju i na mogu6e koncentratore napona kao §to su povr§lna §ava i njegovl geometrijski faktori
(rad1jusi iv1ca).

Oruga grupa visokotemperatursklh prslina larenja vezana je za slol enu strukturu zavarenog spoja i difuzione procese pri
~arenju . Mehanizm1 nastajanja t1h prslina jo § nisu razja§njeni i

posebno se proucavaju na nivou hipoteza u naucnoj disciplini Metalurgija zavarivanja.

- 97 1.5 STRUKT UR NE PROMEN E PR I ZA VARI VANJU

Promene

unutra~nje

g radje metalnih zrna, koje se de § avaju
mehani~ke

u zoni pod uticajem top10te, nepovo1jno deluju na a umanjuje

oso-

bine zavarenog spoja. U ZUT-u ' se pove6ava tvrdo6a i nehomogenost,

p1asti~nost

i

~i1'vost

u odnosu na osnovni materija1.
~vrstom

Promene u gradji metalnih zrna se posebno razmatra j u za:

1. metale sa vi s e stabilnih faza u
~elik)

stanju (npr.
~ v rstom

2. meta1e sa sarno jednom stabi1nom fazom u
(Al, eu).

stanju

U abe grupe metala, u zav isnostl ad

na~lna

prerade, treba

raz1ikovati topZ o i hZ a dno v at j an e poluproizvode.

1.5.1

Promene u v isefaznim metalima
Pri zavarivanju navedenih metala topljenjem u zavisnastl

od

term1~kog

ciklusa u pojedinim

ta~kama

"spoja neminovne su teku6e

strukturne promene, kako pri zagrevanju, tako i pri h1adjenju, koje su na primeru
ug1jeni ~ nog ~elika

Sematski prikazane na sl.45.

"' I
I

I

p
p
.~
.~

I

- ~

I

V l' em e

51. 45. 5trukturne prome ne i h1adjen ju

u g1 j eni ~ no g ~ e1ika

pri z a g revanju

- 98 Trajno dejstvQ toplote pri zavar ivanju vi§efaznih leg ura
mo~e

se prikazatl na primeru zavarivanja topljenjem hladnovalj aniskougljeni~nog ~eli~nog ~eli~nim

nog

lima. Promene u gradji metalnih z rlirnovima, razlikuju se od hladnova ~elika

na na toplovaljanirn

Ijanih jer ne sadrze zonu rekristalizacije.
Promene strukture pri zavarivanju posledica su

njegovog polirnorfnog preobrazaja.

P~etna

feritno-perlitna gradja

stabilna je pri zagrevanju sarno do temperature Al (51. 46). U zoni izmedju temperatura Al i A3 5truktura je ex + y, a iznad temperature
A)

cela masa je

preobra~ena

u austenit.
T

~_ Zon a _n. pjenj_ao-g to _~_ ")t;t~--:_:_~ l 'l.· dl(8 Z_o~-.!opl_ _p_un_ _---R:.....:..:!~ _ _ ot _p jenJ· a
kvi

to ;,

Zona pregre vanja

---------1
Zon a n o rma LizaciJoe

I I

~ +

R

I I

Zo na nepotpune r ek ro is't ali2Qcije

- - - ~i

Zo na re k ~i 8ta ZQ

f-+-L.....,~~----+-

ci .i .

I I ex I. (ex I
I

I
I
0. 8
2 ~ oJ ~C

51. 46. 5trukturne promene pri zavarivanju ni5kougljeni~nog ~elika

Na temperaturl Al perlit se razla~e i prel a zi u austenit. Ova promena je uslovljena difuzijorn ugljenika, sto zahteva odredjeno vreme, pa se preobra~aj ne odigrava istovremeno na s v im per-

litnlm zrnima. U ~esticama a koje BU ve~ preobra~e ne u y, parale-

Ino se odvija difuzija ugljenika u okolni jos ne preobra ze ni ferit. Zbog kratkog vrernena zadr~avanja rnaterijala (pri zagrevanju) izrnedju temperatura Al i A3 nema dovoljno vrernena za difuziju, pa s e do 3 bija se nehornogena feritno-martenzitna struktura ~ak i pri rnalim
I

dobija grubo zrnasta struktura (p r i hl adje nju strukture A -A

-

~9

-

brzlnama hladjenja, jer nlje bl10 dovoljno vreme na da ugl j enik difunduje iz prebogatog austenita u okolna perl l tna zrna) . Treba
uzeti u obzir da
Be

pod uticajem histerezisa stvarne temperature

AC , Ac 3 , Ar l , Ar 3 razlikuju od ravnoteznih. Ve l iclna hlsterezisa 1 zavisi od brzlne zagrevanja i hladjenja ka o 1 hemijskog sasta va celika . U zonl zagrejanoj iznad t emperature A3 Bve do solidus-te mperature struktura je austenitna , a
kona~na

struktura zavisi ad

brzine hladjenja. Daljlm zagrevanjem temperatura raste lznad solldus-tempera ture kada legura pocinje da se topi i prl dostizanju l1kvidus temperature prelazl potpuno u rastop. Pri hladjenju posle stapanja, promene u cvrstom stanju koje se
de~ a vaju

u

~avu

i ob 1 astima oko

~ava

zavise ad brzine h la-

djenja. U slucaj u hlad j enja relatlvno mal 1m brzinama koje odgovaraju
ravnote~nom

stanju metastabllrog dijagrama, promene rastopa su

pratene prlmarnom kristalizacljom metala s ava 1 p r ekristalizacijom (v. pogo 1.4). Sa slike 46 se takadje zapa!a da pri hladjenju spoja, posle Sava slucaj
oe v r~tavanja ~ava

dolazi i do promena u zoni oko

tj. ZUT-u,takO da se javljaju oblasti pregrevanja, normalizaprethodne prerade materljala hladnlm deform!sanjem) . Kod

cije, nepotpune prekristalizacije a takodje i rekristalizacije ( za toplovaljanih celicnih limova izostaje rekristalizacija,jer se ona spontano odvijala vet u fazi proizvodnje lima, tj. u toku obrade na toplo. U slucaju hladjenja vetim brzinama od kriticne brzine, promene koje nastaju kod celika u
rsku sitnozrnastu strukturu u
~ avu ~ a vu

i
i

ZUT-u uslovljavaju poliedastrukture neravna te znog raz-

laganja austenita u ob lastima ZUT-a u kojima je stvarna brzina hladjenja dostigla vrednost vetu od kriticne. Krlticna brzina hladjenja kao najmanja brz in a pri kojoj dolazi do martenzitnog
preobra ~ aja

austenita za v isi od hemijsk og ugljenika i krete se u

sastava celika, prvenstveno o d

sadr~aja

granlcama od 800-10.000 °e / s za niskougljenicne celike , 200-800

°e/s za srednjeugljenlcne ce llke i manje od 200 °e/s za visokougljenicne celike. Prl hladjen ju brzlnom vetom od krltlc ne dolazi do pothladjenja austenita do Ms - temperature kao 1 M f
noano i

tj. do temperature poeetka Ms (sl. 4 7)

klnetike martenziene transformaclje . Ova temperatura
Bs temperatura
po ~et.ka

temperatura zavrSetk l\ martenzitne t r ansformacije, odhelnitne transformacije , zavisi

SHo Hf = 346-474C-33Hn-17 Nl-l7Cr... Hf 1 Bs daju zavisno cd sadr~aja hemijskih elemenata u ~ ellku.t-.~ 700 A .. - . l t'.- 15 / '/ I f. (--. ~J ... 400 A .po autoru STEVEN i HAYNES: Hs Hf ~ °c °c S61 -4 74C-33Hn-17Ni. k -..- " .po autoru COE: Hs = S39-423 ..1-. 47..i-' 1...17Cr-21Ho Hs °c a - 2 1S °c °c ..lCr-7. . ~ P t--- 300 r-:~.: " E ~ I ~ "- .~ ·s ~ 'e-: :>. .7Nl-l2... 1J7 147 52 I-~ 1-..( ..t-. 33 iJo 142 42 "• " ~ ~ ~ ~ \ I'\... Tako je npr. ButektO'iti1li ceUk Q8'X..~ . . Dljagram izotermalne promene austenlta Ovu zavisnost mnogi autori daju preko brojnih empi rij sklh izraza u kojlma se temperature Ms.C-30.-'p.. ~. 200 .. OJ 10 51. ..' A I .~'.4Hn-17...C 800 ~ ~ (...21Ho .-~ t'~ . .. 0:: ~ 57 58 62 A'H 100 .-" 600 V V" F+C r-' (..- 100 - uglavnom od sadr~aja ug ljenika i legiraju6ih elemenata..po autoru HON EY CO MB: Ss = 830-270C-90Hn-70Cr-83Ho .l 10 4 8 64 1 2 02 5 10 20 50 10 10 J ureme. r--.\ A·r·C f. 500 Bs 1.

prate odgovaraju6~ strukturne odnosno zapreminske promene. 2 1000 1 . Razlika izmedju pomenutih dijagrama je u tome §to su u KH-dijagramu . 47).48). a takodje i u uslovima (pri stalnoj temperaturi) i prikazano pomo6u TTT-dijagrama (ternperatura-transformacija-vreme) kontinUalnog (neprekidnog) hladjenja i prlkazano KH-dijagramom (s1.§to je nar~ito dlnami~ki optere6enih. 49).-. 48.. klnetlke transformaclje austenlta je u oblasti terml~ke obrade.- AC1 J I \ _I 1 / 400 200 6V / V Sl.. bilo promenom parameistra~eno tara zavarivanja 1/111 druglm tehnolo§klm merama.. (3) zakaljivog Martenzitna struktura u spoju je krtost. nepo~eljna jer pove6ava posebno spre~l §tetno kod nose61h kons~rukclja Stoga se nastoji da se martenzitna transformacija smanjenjem brzine hladjenja ispod Prou~avanje kriti~ne. U slu~aju procene promena pri zavarivanju prikladnlja je bli~i primena KH-dijagrama jer su uslovl hladjenja stvarnim. u uslovlma izotermalnog hladjenja (sl. (2) nezakaljivog.---1 600 1 .. naro~ ito se pove6ava zapremina pri obrazovanju martenzlta (sl.. izaziva sopstvene napone..101 Kinetiku austenltne transformacije.-80 0 AC J .-... Promena zapremine pri zagrevanju (1) i hladjenju ~elika. Specifi~ne zapremine pojedinlh struktura su razli ~ ite. mada Be 1 TTT dijagrami mogu koristiti za orijentaciona saznanja. zavisno od brzine hladjenja.. § to u elasti~noj oblasti (t < 6¢OoC) u uslo v ima ometenog §irenja.

"" K '" 1\ \ "" \ "( '" h( \ 1\ " "" A" ." ~ ~ ~ ~~ 0.dljagrama l e dn je vre me za po t rebe zavarivanja varnih term1~klh ~elika izradjuju se KHZ.::~ - ~ T ~~ \ \\ \ \ \ ~.1' " :- \ \ ~ ~ ~ \ ~.. all dolaz i do promena prl hl ad j enju. SOB.5.10-2 unete krlve hl a djenj a ra zll ~ltlm brzlnama 1 strukture 1 tvrdoee koje s e kon a~no dob lj a ju h l adjenjem odgovaraj ueom brzlnom. ••• Sl.2 Promene u jednofaznlm metallma Prl zavarlvanju hladnovaljanlh 11mova i drug lh prol zvoda sa jedno£aznam strukturom. Zavlsno od brzlne hladjenja obra z uje se § av sa odgovara j ue orn veli~1nom 1 o rijentaeijom krlstalita tj. \ fO ..dlj a g ram. 200 fOO f .2. strukturom.\1 ~ '\ ...u toku zagre v anja nema struk turn i h p ro - mena 081m prateeeg rasta zrna. ~. a zonu oko i lava karakterilu rekristalizacione promene i z ostaje trans fo rma- eimo razlaganje.~\. 350 .\- ~ ~ r-. Ova se tempe ra tura odredjuje emp l rljsk- . Prlkaz KH .tempe ra t ure pra ga r e kri stalizacije . ••• . U pos- 60 70 o~ ~~~ ~~ ~----"'~ ~~ ~ ~ 1 r---. 1..tvrdo ea RV. ' \ '\ \ 11\ ~ . .~ \ \~ 0'0 \ 1\ \ ~ ~ ~ tlil~ ~ \~~8 .~ ~ ~ '\ Iv 8 \ "" . . slmullranjem s tcik l us a zavarivanja i unosenjem njiho vog taka hlad j en ja u KH ." 1 '" \ \ II '\.\.krlve h ladjenja 1.dol a zi do pojave rekrlsta~aeije. U oblastima ZUT-a u kojima je vell~lna temperature prl hla- djenj u vila ad TR .I~ \::-" .1 1 00 lOaD v r e me " 8 .\'l. '" ""~ a <> 60 a <> a a ~" I \"1 ~ . 49 .di- jagrami (kontlnualno g hladjenja prl zavarl v anju) .

potpunlm zarenjem.3 z a obitne 1 obllka zrna metale 1 a = 0. Kao Ate je poznato normaL i sa cio no zar e nj e se sastoji iz zagreva~ja do temperature 1znad AC 3 odnosno Accm. nemlnovno dolazl do ve6 i h njih strukturnih promena koje uglavnom deluju nepovoljno na me- svojstva zavarenlh spojeva. veli~lne Rekrlstallzaclja je pojava promene hladno deformlsanog materljala. stepena 1 brzlne hladne deformacije.naknadnu termitku obradu. zavlsno od prl111 ma- 1 postupka. re- krlstalizacija all sa jedva uotljlvlm promenama u odnosu na hladno 1. a tehnltke ~lste ~ 0. otklanjanje sopstven1h napona od prethodne prerade 1 dob1janje pogodnih mehan1~kih osob1na..5. n e potpun1m zarenjem. Velltlna rekrlstallzaclje zavlsl pored temperature 1 vremena 1 od kolltlne leglraju6lh elemenata. progrevanja pri toj temperaturi 1 hladjenja na mirnom vazduhu.2 .0.prethodnu termitku obradu termi~ku koj1 se pr1menjuju u toku 1zvodjenja zavarenog spoja dele se na: obradu u toku zavarlvanja 1 . ~to je detaljnlje bli~e ~avu obja~jeno Pri zavarivanju Sll stoga u zonama zrna znatno krupnlja kao posledlca duzeg vremena koje su ta zrna provela na temperaturl ve60j od T R • U granltnoj oblasti gde se upravo dostlze TR potlnje i deformlsana zrna. Sv1 postupc1 termitke obrade . Prethodna termid k a obrada 1ma za c11j optimalnu pr1premu materijala za zavar1vanje: ujednatavanje hemijskog sastava. Terml~ka obrada zavarenlh spojeva razli~ltlh Pri zavarlvanju menjenog hanl~ka na~ina metala 1 legura.4-0. 1 1maju za c11j da se dob1je odgovaraju6a struktura koja po svojstvima treba da 1spnn1 trazene zahteve.3.1 za vrlo tiste metale.103 1m lzrazom zavlsno od temperature topljenja (Tt) razmatranog metala TR = aTt gde se koeflcljent "a" uzlma u zavisnosti od t lst06e metala. Nakon te obra- . u 11teratur1. Tako je npr. a = 0. To se post1ze normallzaclon1m zarenjem. zarenjem za otklanjanje napona 1 kaljenjem.8 za legure.

T. far. Potpuno lar_nj_ se oatvaruje zagrevanjem do temperature neznatno iznad AC . rad! del1m1~­ ne promene mehanl~klh osobina 1 otklanjanja sopstvenih napona -. Naknadna t. Svl vldovl hrenja (potpuno. naataje austenltlzacijom 1 zatlm brzim hladjenjem prl ~emu se doblja martenzltna 111 bejnltna stru- ktura. u atvarl.rmi~ka obrada u toku aavarivanja uglavnom je nepotpuno !arenje 1 . naro~lto ako se delovl prlpremaju za zavarlvanje mehanl~klm se~e. !arenje za otklanjanje napona 1 kaljenje a~ otpu§tanjem. kojt su pre zavarivanja preradjenl. U term1~ku obradu u to. Normallzacionom !arenju podvrqavaju se nlskou91jeni~ni ~elici. !arenje za otklanjanje napona. postupclma plasti~ne obrade.nj • • a anil.nj_ napona ostvaruje se zagrevanjem iaped Ac ' proqrevanjem pd! toj teq>eraturl 1 hladjenjem. Obl~no se kao naknade term1~ka obrade pr1menjuje normallzaclono !arenje.e spojevl kojl se 'Ie obradjuju pos1. proqrevanjem pri toj temperaturl 1 hladje3 njem lspod Ar1 radl potpune prekrlatallzaclje.rmi~ka obrada ima za cl1j da se delovima zavarene konatrukc1je obe zbede truene mehanl~ke osobine 1 da se odstrane unutralnji napanl nastali u proceau zavarlvanja. OtpultanJe se prlmenjuje odmah posle kaljenja. 1 Kalj_nj. Kaljenju i otpultanju podvrqavaju . Nepotpuno larenje ae sastojl lz zaqrevanja lzmedju temperatura AC 1 AC 1 hladjenja do temperature Ar 1 rad! dellm1~ne 3 1 prekrlatelizaclje. Poatupcl term1~ke obrade blraju se prema konkretnlm uslovirna na oanovu aaznanja 1% term1~ke obrade 1 ~eklvanlm' strukturnim promenama prl zavarlvanju. zavarlvanja. njem.\ ku zavarlvanja mole se ubrojat! 1 predqrevanje delova pre zavarlvanja no 1 za vreme zavarlvanja. a ostvaruje Be zaqrevanjem delova lapod AC 1 1 laqanlm hladjenjem. ..- 104 - de dobija se sitno metelno zrno i ravnomemlja raspodela strukturn1h aastojaks. nepotpuno 1 za otklanjanje napona) nalaze prlmenu kod ~el1ka pov1§ene ja~lne.

) . Osim o v lh napona u poluproizvodlma 1 g oto v l m prolz vod l ma gotovo uvek se javljaju 1 t z v~ 8 0pst v eni n apon i (zaostal i ili u- nutra§nji).. je d a se ta spoljna optere6enja nazivaju radnim. U slu~ajevima kada au s o pst ven i n a poni i a tog znak a kao 1 radni..NAP OII I I DEFORMACIJ E Neravnomernim zagrevanjem i hlad j enjem u toku zava ri vanja nastaju uslovi za pojavu sopstven1h napona. koji niau rezultat dej~t v a spol j n eg o ptere 6 e nja ve 6 su posledica postupka lzrade del a (n p r . v itopere nje). da bi u nekim slu~ajevima doveli i do dekohezije materijala (poj a ve prslina i 10r a ~~ih.- 105 - 2 NAPONSKO I DEFORMAC IONO STANJE U ZAVA RE NI M SPOJEVHIA Sve zavarene k o n s trukclje 1 elementl i zlozeni su nosti od namene dinami~kim . a zat1rn hladi u uslovima ometenog tj. a u drugom oduzimaju. a njl h ovim dejstvom u obll ku sila 111 momenata nastaju 1 odgovaraju6i r adni n ap o n i . pa se u jednom delu zavarenog sp o ja sabira ju sa radnim naponirna. Uzrok tome je §to s e dovodjenjem i prostlranjem toplote materijal na j pre z a g r e va i topi. 1 1ven ja . jer su u ve6ini slv1:.plasc i c na de f o rm a c ija koja se uoc avu promenom dimenzija i oblika (krivljen je. n e slob odno g §irenja i akupljanja. razli ~ itirn Veli~inu u zavis- spoljnlm opt ere 6en jlma . mal • Kada su sopstve n i n apan! 5uprotno g z naka ad o nda 6e naponsko stanje biti nl ze o d II . nj t hov zbir maze pre6i g r anlcu el a s t lcn o st l . zavarlvanja . termicke obrade. rmi~ k i i st r ukturni sopstveni naponL .1 SOPSTVE NI . a jeva sopstve ni n a p oni promenljivog znaka. hladno g de£onnisanja.statickirn ill tlh optere6enja uzlrna u o bzlr pro j ektant pri Uobl~ a jeno dimenztonisanju z avarene konstruk c ije primenoro s a z n anja lz Otpor- nostl rnaterijala i Teorije elastic nos t i.uglavnorn se to de§ava san~ ra~unskog i ponekad 6e te z iti n u- u pojedinim delovi ma za v arenog spoja. odnosno posledica je trajna . 2. Pri tome nastaju·t .

te ne zavise od velic ine i oblika del a 1 nemaju odredjen prava c ( strukturni napeni ) . S Oc ) i za prem1r.r eda se u rela t ivno vellk o j za preminl rnaterijala (makrozaprernini) sllena kao i n ap an t od spol jn j eg opterecenja. SOb). - b. Sopstveni n apo nl se ug lavnom u ravnc te~avaju u ~l ut­ ra ~ njo5ti tela i do gov o rn o se sv r s tava ju u n apon e I. llap o n < III . SOd). t rajan ja . I Co I I I d. mo~e n0 6no u granicama pa r amet a ra kri5taln e unutr a~ njih napona. °x O x-+. prema v r e me nu biti pr oZa zn o i t r ajno . Prosto rni raspored napona °" . n ap o n sko sta- Zi n earno (51. k o ji magu biti z at eiuc i Prema nje moze hiti ako (51. SO. Pro1azno nap on s k o i def o rmac1 o no stanj e n a j v i s e uti c e n a poja v u prs1ina u z a varenl m spojevima.reda i uravnotezavaju se Dej5tVO U submikroskopskim zapreminama mate ri jala. 5 0a). Naponi I I -r e da s e ura vn ote ~a v a j u u mik ro z apre rnin l mate rijala.- 106 - P rema vel i~ in l s o pstven ih n a p on a mo1 e d o c ! do p o jave e l a sti~nih iIi elasti~n o -plasti c nih defo rmaclj a. odre ~etke. Posle h lad j e nj a zavarenog spo ja do sobne temperature ostaju z aos tali i I i so p s t ve n1 naponi. S1. II 1 I I I uravn ote~ a vaj u r~­ da./~ ___ _ a. u g 1avno m toplih. Na poni I. Zbog promene tempera t ure i f azn i h prome n a menjaju 5e i unutras nj1 napo ni p a su z a t o pro 1 a znog kar ak t era. zrnima me t al a . dejstva · u adna s u na a su §ava poduzni i polo z aju komponen a t a n a p o na. u zavis no s ti od to- ga da 11 je veli c in a sops t ve nog nap o na manj a iIi veca od graniee elasticnostl. l'a v ansk o (51. a p o pravcu popl'ecn{ (51. tj. pr ost ~ rn o m i pr itiokujuci .

U 5 uprotnom . oscilatornlh) .mod ul elas tic nosti . .o. Dokazano j e da Bvi me t a l! i z stan j a p l as tl c nos t l poseb no celie! prela ze u krt o s t anje u o d r edje n i m us lovima (pri nis koj temperatu ri.o. Pr i tome Be r~ zll kuje sk upljan j e u pravcu debljl ne ~ava . Tehnolog ij a za vari vanja 1 iz r ad a zava re ne konstr ukcij a treba tak o da se izvodi da sops t veni napani u kons t r uxciji bud u minimaln i . s u neekonomic na a p on e k a d i ne izvodlj i va . ) . U s upro tn o m a ko se t ehn o l o ~ ko. SOc . Na pr lmeru zavare nog spoja (51. n j e g o ve si g~ rn o sti i p o uz i cak dano sti . . Potv rd j eno j e d a za 6T ::: 100 0 C za ni s kou g ~ j e n i c n e cellk e nap on 0 vee p rel a zi gra n l eu tece nj a i i zaz i va t r a j ne de f o rmaclje.T. line arno dejst vo s ops t ve n l h n apon a m o~e dove st i do sman je nja moti no §en ja z a va r e nog spo j a . 5 1). Alte rnativna re s e nj a za s manjen j e s opstvenih na pona i i sp r avljan je defo r mlsane konst rukeije .k ons t r ukt ivnim mera ma sopstven l n a poni ne s ve du n a v r edn o st i ispod g r a n1ee te cen j a do laz1 d o poj ave l o ka lnih plas t icn i h de forma eija p rac e n i h promenom dimenzlja i obllk a za va ren e kon struke ij e .r azlika temperatura izmedju pos ma tv an i h t a caka u preseku . kad a j e n ij e s pos o ban da se plas t icn o de f orml se . p os l e s l obod nog h l adje n j a prl zavarivanju n a stace s k up l jan je §ava u s va tr i p rave a . koj e g c ine dve zavarene ploc e u obl1ku V .1. Takod j e je u t vrd j e no d a i pri r avan s k om i pros t o rnom n apo- nsk a rn s t a nju ( 51. dinam i c k i h.z I e b a .- 107 - Linearno de j st vo s o pst venih n a p on a ne utlc e b i tno n a smanjenj e s igurnosti z ava re n o g spo j a p ri de j s t v u g o tovo svih oblika optere~enj a ( s t a ticklh. 2 .k oe f i cijen t t ennlc kog l i ne arnog § lre nj a. prl s ustvu kon cen tra t o r a n ap on a .1 Termic ki naponi i de f ormaeij e Lok a lno (neravnome rn o ) zagre vanje i hl a dje n je me t a l a pri zu va ri van ju toplje nj em do vodi k onacno do pojave s o pstvenih te rmic klh napona. ltd . a .d) ne dol a z! do smanjen ja moe ! no s en j a za vare nog s poja p ri static Kom de js tv u spol j neg opterecen j a i pl as ticnom s t a n j u materi jala . tj . T gde j e : E . c ij a s e velic ln a moze iz r ac un at i prema i z r a z u (] ::: Ea. p od uslo vom d a se metal nal a zi u sta n j u me t a l u k r t o m s tan j u i p~aBtic n oB ti . u pra ve u no rmalnom na o s u § ava (p op r e c no) 1 skupl j an j e d uz ase §ava (podu zno ) .

U spoj evi ma ko ji se ne mog u slaba dn a sk up l jati p ojavl j uju se unutr aS1 ji nap e n!. 52) .a. Savijanje p loca p ri zavarivanj u u " V" z leb u ziva pribllzavanje ploe. 5 3. pri zavarivanju limova debljine do 25 mm. dole se hladjenjem d r ugog i o s ta lih zava r a. jeste s l o bocno i ~ u tom pra vcu ne i zaziva unu tra s nj e na p o- ne. 52 . Ko r eni zavar (51. 51. Pona§anje ~ell~no9 ~ tapa u uslo v i~a slobodnog i ome t e nog skupljanja pri zavarlvanju prlkaz ano je n a 51. Ake se na pl ocu postave te gov! sp r ec16e se slobodno savijanje. : i 51 . S 2b). pa u usl ov l ma o me t e - ne deformacije nastaju za tezuc i n a p eni po pre c n o n a ~av . L S1. Kak o nisk o- . Sk upl janje 5llc eon og " V " sava Skupljan6e sava p o debljini. stvara ugaon a deformacij a (51 . U "V" savovima izvedenihl na sl o bodnim pl ocama nas ta je sa- vijanje prema otvoru zIeba (51 . uto liko vet i ukoliko je deblji 05no vn1 mate rij a l. 52a ) iza- a.- l UU - I pop r e cwi cry po deb lji.

U s1ucaju prlkazanom na s1 . . \I ~(~. kr utost i naci n uklje§tenja. dok se u us 10 v l ma ometen og ugaonog zaokre - tanja (uklje~ten j a) dob1ja raspodela n apona prema s1. Nap e ni y po debljini lima oznaca va j u se sa o z . b. Sops t ven i napa n! u bila korn preseku zavarenog spoja uravnote z a v aj u se odgovaraj uc im silama i momentima. . us10vi h1 ad je nja . 56a .l c iji je pravac p aralelan osi sava nazi va - ju se poduznim napo'lima i oznacavaju sa a _ Nap c. / . t o se pri h ladjenju do 650°c ~ av SK UP - ~ ~ \I f~ I~ ~ /~ =: . pripojni §avovi nisu is topl jeni.. 5 5 .. I spod be te mperature prelazi s e u e l asticno-plasticnu oblast u k o j o j n as taju elasticne d e fo rmaci je unutra§nji napeni.a . Raspodela poduznlh napona Ox 1 poprecn ih napon a 0y na jednopro1 aznom sllceonom spoju prikazana je na 51. 5 do 6 % vecu nu nego u cvrstom stanju.!':'- 51 . 54.- 109 z ~ p=e m i ­ ugljenic ni ~ e lic i u tecn om stanju i ma ju 4 . :.. .·ni koji deluju x upravno n a asu s ava nazivaju se p o pre cnim napo nim a . Na ve1i~lnu i raspode1 u zaostali h poprecnih n apon a uti ce mo~e 1inijska energija zavarlvanja. Primer kako uklje § te nje 55a da promeni c ak i vrs tu zaost a1 ih napona dat je na s1..== J ~ ~7/ 7 ~ £=W ~ ~ % i :=:9.':eJ. do k se u primeru p od (b) Raspodela popre~nih na kraju z avari v anja tope i pripoji. napona po de bljini slobodne ploce prikazana je na s1.::= \1J uk lje ~tenih a . Sob . ~. Poprecno sk upl janje slobodnih (a ) i s tapova (b) Ija ne iza z ivajucl zaostale napone jer se na ternperaturi t > 650 0 c elik deformi§e sarno pl as ticn o ./.. s Lobod tl -t !. 53. Normatni nap on i .

55. 56 ..) I I I I I I + I I I l ____ J a.'l i o. S ol .. Prome na popre ~ n og nap ona po deb1jini place . I - . I b. Uticaj uk l je sten ja na poprecne n apone Q.. 51 .'lou/d.< o 51. b. Sl. Raspodela poduznih i poprecnih sopstven i h napona .- llU - x .

. Nabl ran je t anklh limo v a pos l e z a var i vanja ls p ltl v a njima i ko de f o rmac i o n o g s tan ja # us t ano v lj eno j e da s e u zava r e ni m k on strukcija ma ve like kru tosti uve k pojav l ju ju s ops tve n i na poni. . .. . \ \ \ \ 1 \ \ \\ \ '~ /1 \\ Praktl ~ n i m \ ' " " .." . 58) . . dak 6e de fo rmacije biti z anema rlj ive . pl o ~ e se n e mog u k ri v l ti je r i ma ju veliku k rut o st . y "51 . ) " .- 1 11 p l o~ a g u~ eon 1 m U sl u~a ju z ava rivanj a debelih § avom . Na k r aj ev i ma ju poduzn i n o r malni nap on i p r i t !~ka de lu- ko j i i z a z l va j u s kra6i van je §ava. 57 .. Hed ju tim . RaBpodela temp e ratu ra u v laltn ima ( t 1 .. Zbo g t o ga s e posle hl a dj e nj a .. prl z avarl v anj u tan kl h l i mo v a de blj i ne do 4 mrn sops t ve ni n a p o ni i za zi vaju nab lranje l i mova .• ) . \ ). 5 1 . k ao sto je prik az a - no n a s1 . . Ovi za t e z u6i n a pon t u ravno te ~ a vaj u se p opre ~ nim n a po n ima p ri tisk a U 'lcaljen ijim ~ava v laknima zava ri v anih delo va (v . 1 2 " oanovnog ma te r ijal a . " \' ' ' ' l) ) \' ~ 1\\\\ \ t e o rljsklm prorac uni ma n apon s - 51 . u s rednj em delu s ava po javlj uj u zatez u6i p o p re~ nl n a ponl l zaz vani te ~ n j o m limova da s a t u r a z dvo j e . 57 .. 54 ) . De l a v i od t ankih l imova l ma j u manj u k r utos t pa s e za t a de forrn iA u i vltope re u toku zavari van j a st v a r a j u ~i n ez natne s op stelas t i~ n om vena nap one • · · ·Meh an i zam n as t a j anja term1 ~ k ih napon a u pod- ru~ju (t < 6 50°C z a ~e li k ) mo ~ e s e objasn i t i p ogmat r anjem i zoterm1 u neravn omemom te mpera t u mom p o lju (8 1. 58 .

.cki iz dn zena na neku duzinu zana na 51 . < £ .. I Z ) .je d n . zagrejano na visu te mperatur u. a n a c e se zaje d ni ck i iz duz i vati jli sk up ljati pri promeni temperature . 59) pa zata del uj e zatelu- ce na vlakno (1) sa ni zom tempera t urorn . te - zi da se vise izdu ~ l ( do 1 2 > [ 1) (51. S1... Z 2 ZZ? . Re zultat takv o g uz ajarnno ome - tj. k oj a Ie ? i u po drucj u £ .i. ~ sto je prjka- S9 . Is t ovre me n o vlak n o ni ie tempe ra ture ometa sloLodno i z duz i vanje v l a kn a vise t err. ss ss s . Deformacija susednih v1akana u os novnom materijalu S i l e koje deluju n a posmatrana v l akna izra c unavaj u s e pomotu iZ r aza F j = Aj o O j sila zatezanja. np r . p ovezuju tac ke jedn a 0 p o kaz uju da i zmedju susednih v l akana p oc etne duHne t o po stoji razl1ka temperatur a (T 2 > T j ) Budu~i da u metalnim materi j alima susedna vlakna c ine je dnu celinu.peratu re . Vlakno (2) . tenog deformis a n ja je da su a b a vla kna z c:. 59 . Tl i kih tempe ra t ura i T 2 . . sila pritiska F2 = A2o o 2 1z ~slo va ravn oteze unutra s njih sila £ Fi = 0 sledi Primenom lzraza podru~ju elasti ~ nosti cr = Ec - za prora~un jednoosn og nap o n a u dob ija se i goo je: . na n jega deluje pritiskujuce. k .- III - Posmatrane izoterme. 27 2 2 iss .

2 StrUkt u rnl naponl Promene naponskog stanj a pri za v a r i v anju zbo g loka ln og zagrevanja i hlad jenja ne nas t a ju s arno usled termic k i h napona. kao 1 druge v 1 ~ef a zne l e gure. 46) z apa~ a s e d a u uskom podru~ ju oka meta l a § a va p os toje isto v r emeno: po t pun r as top. u pos ebnim sluc ajevima. pove z ani s u s a promenom s pecifi c n e z apremine svake n a - Za s l u~aj z aprerninom.T ) i da ne zav i se od d u ~ ine v l ak ana.- 11 3 - i2 n og = i 1 + i ol.u t o ku zavarivanja izlo~enl Sll po j a v i o v i h strukturnih n a p o- n a u slojevlma materijala. temperat urama napons Ko . 1 . jedn o f a z nih metal a 1 le g ura (npr. ve 6 s e dopunjuju. pa nema l okalno ometen i h p ro mena z ap re mine .T1 ) . a 2 1 - koefic i j en t t errnic kog linear- ~ ire nja. i naponirna nastalim zbog s trukturnih p re obra~aja. Strukt u rnl preo bra ! a j l stale faze .deforma ci ona stanja p ro u - cav a ju s e u Teori j i plasticn os ti. U delovanj em unete toplo te do l azi do faznih pre obra~aj a lznad te mperat ure t ransformac ije 1 s o pstve nl n a p oni usle d t l h p re r az li ~ itorn obra!aja. jer j e c e la ma s a ma terlj ala lste specl f i ~ ne okol i ni d r ugi h f aza sa austenltnih c el1k a). p o j a va sopstve nlh n apon a n i je p o ve z an a sa strukturnim z ap r e - mine .T 1 ) 2 Dobijen i i z r a zi pokaz u ju da su sop s t ve ni norma lni nap ani sraz~e rn i 01 i cr ~ u podruc ju elastic nos tl ra zlici t e mpe ra tura (T . Drugim rec i rna to zn a c i 2 1 da se sopstven i n apani mo gu iz r ac un ati na os n O V ll r aspode le te mpe r a t ure 0 \1 pop recnom pre s e ku pri hl a dje nj u za v arenog spoja i s pod Na v i ~ i rn 6 50 C (za ~el i ke ). Na osnovu ovih po st a vki ukupan napan j e °1 + ° 2 o dnosno = Ea( T .1. 2. Ak o s e u zmu k ao p ri mer promene k oje nastaju pri hl adj en j u ugljeni ~no g ~e l 1ka ( v l d i . le g iranih ferl tnih. delimic an r as - . ~ elici. u kojima 111 prl hl adjen ju lspo d nje .( T .

fino austenltno zrno. pre avega.koje n a staj u u ZU'l'-u lzazlvaju krt08t 1spod zavara.) . sa predgrevanjem 111 bez predgrevanj a .- 11 4 - top. ferltno-perlltna zon a rekrlstall zaclje 1 najzad nelzm&njena ferltno-perll~ a gradja. l td. . grubo austenitno zrno. 1 ako ~elik sadr!1 dovoljnu k o11 ~ inu ug l jen1ka 1 leglraju~1h elemenala . 48). tsj u lokalnl sops tvenl napon1. Okoln1 iivrst _tal drugog s trukt urnog s a s tsvB ne dopulita alobodno Alrenje marten. Strukture kaljenja-martenz1t 1 bejnlt . vi§es lojno. pa se zapreminske pro_ne ne mogu OB t variti vel! na. U toku zavar i vanj a najve~e deformaclje naataju prl jednopote znom ne prekldnom l zvodjen j u §ava od poeetka do kraja . napcnako stanje u ZUT-u je veo ma B lo ~e no te se ne mote matemaUek1 op1saU. Ukoliko je hl a dj e n je metala dovoljno brzo. pa ae zapremin ske pro_ne lako oatvaruju plasti~nlm deformLasnjem ok olnog mat erlj alao Naauprot to_ .UenoA~u (lzdu!enje AS ' ) 1 ! 11avoA~u ( Kev ). velikom · tvrd~om (krlterljum BV > 350). Ove strukture odl iku j u Be. S obzlrom n a r az ll~ lte specltlene z~pTemine pojedinih atrukturn l h fa za 1 promenlj 1 vo tempe raturno polje. j e dnostrano 111 aboatrano. Zbog toga se duga~k l Aavovl l zvade sa kra- .koll~1nom unete toplote i n j enom kon centracijom. Termi~k l s op- stveni n&pan1 srazmerni all gradijentu te mpe rature koji j e o dr e - djen: .its pa nastaju unutraAnj1 n ap on1 . De f ormaclje se mogu % a tno sm&njiti pod uslo vom d a se vodi n ra~una 0 redoa ledu po14ganj a zavara . austenlt ~e se preob razi t l u te t r a gcnalni martenzlt. 2 MERE ZA SMANJENJ E SOPST VENIH NA PONA I DEFORMACI JA Pr1menom odgovaraju61b mera pre 1 u toku z a v arl v an j a mog u Be "natno smanjitl sopstvenl naponl 1 deformac l je . U austen1tnim zon ama koje s u veoma istegljive atrukturni naponi ne nasta j u .oblikom elementa (maslvno telo. ~ellcl nlako 1 vlsoko-leglranl ima ju f azne promene pri nl!lm temperaturama tj. 48. Uticaj strukturnih napona nlje velikl kod ugljeni ~n lh ~e ­ lik. llY!A ano aus tenit- no-ferltno zmo. jer se strukturnl preobrd ajl odvlj a ju u tempe r a t 'lr sko m podrueju plaatl~nostl eelika (al. d .. . plo ~a . krlva 2 ) . Prl obra zovanju martenzita pove6ava se zapremin a jer je gU8tina martenzlta manj a od gustine feri ta 111 per11ta . 2. litap). 1 nisk om p l a..tehnikom zavarlvanja (jedno slojno. u podrueju elaatlenosU (krlva 3.

U slu~aju 11 0 10 J 7 8 < 9 D' ~ SB < J tL 9 8 ~ma izvodjenja krufnih savova vi- zavarivanja delova ve6ih deb1jina izvodi iealojno zavarivanje sa lstom tehnikom .. < . Redosled vl§eslojnog zavarl va n ja pr1kazan je na 51. 61. 60b). Dugacki s avovi Be mo gu izvesti od sredine ka krajevima (najbolje sa dva istovremeno).6 0e . 1 I b 3 2 P l' .~im 115 - zavarima. Izvodjenje dugal:kih ~avova U slucaju zavarivanja komblnov anih suceonih i vova. s· --------~-------s S1. najpre se zavaruju suceon! ugaonih sa- a zatirn ugaon!. ali nikako ad krajeva Jea aredlni (s l. zavariva~a 5 -praLlGc zQvariJ. 6 0 . • P l~ B kC'kom npr. a. 111 pov ra tnog koraka 8a (51. odnosno poduf ni a zatim krufni (poprecni). 60a). Du zina z~vara.3 • ::u 6 I . sto je sematskl prikazano na 51.'anja c. <1 J < J 1 1 • " 7 6 < 1 • 5 1 6 J 17 • Sl.al~ uz pr~menu dodatnoq . tehnikom pov r atnog kor a ka . kod REL postupka j edna- ka je duzini ko j a se dobija topljenjem jedne elektrode. \~ s . Pri lzvodjenju kru znih §avova redosled polaganja zavara je 1sti. 61.

Termieki postupci zasnlvaju se na zagrevanju do 650°C (za ~ellk) i progr&vanju na toj temperaturl oko 3 min po mm debljlne zavarlvanog dela (ne manje od 1/2 h) i postepenim hladjenjem u pe61.Bro j zapremina istopljenog metala. Slofenast ovih problema 1 izbor konstruktivno-tehnolo~kih mera za smanjenje napana zahteva temeljniju studiju svakog pojedina~nog slu~aja. pozicionera).kao 1 iski van je zavara (osim pokrivnog). Svi postupci koji se u tom cl1ju izvode pOBle zavarlvanja. indukclonim 1 &1. koji omoqu6uju povratno-stepenasto nanosenje zavara posebno kod primena automatizavanih postupaka zavarivanja . Pri tome. Slo!ene zavarene konstrukcije treba izvoditl prethodnim zavarlvanjem potsklopova.koji se zatim povezuju u konstruktivnu celinu~uz koris6enje specijalnih uredjaj a za monta zu i pritezanje (tzv. §avova treba da je §to manji. izvode naknadne operacije radi smanjenja nivoa zaostalih sopstvenih napona i otklanjanja de formaci j a. lata taka u praksi se eesto primenjuje 1okalno zagrevanj~ Cgaano-plamen1m gorioniclma. J MERE ZA OTKLANJANJE DEPORMACIJA I SIIANJENJE NAPONA I pored svih preduzetih konstruktivno-tehnolo§kih mera.termiake i mehaniake. Pripoji ne smeju biti na mestu ukrstanja ~ avova.. nije' mogu6e u proizvodnim uslov~a izvestl zavareni spoj bez sopstvenih napona 1 deformacija elemenata • Iz tih razloga se. doprinosi smanjenju napona 1 deiormac ija. dok pri nastavljanju sava temperatura prethadnog zavara ne SITe hiti ni za od 300-200 o C. posebno za savovc ciji ~avova p~esek pod 'dejstvom spoljneg opterecenja "radi" zajedno sa osnovnim materijalom. pre d- gre vanje radi smanjenja gradijenta temperat ure. 2.) zone oko ~ava do • . Op~ta je te~nja da dodatni ruater ij a l 1ma ve6u plastlc nost nose~e cd osnovnog rnaterijala. tad a nastaje relaksaclja 1 smanjenje sopstvenlh napana. dele se na dYe grupe: . kao i Ispra vna montaza k o ja obezbedjuje ravnome ran preGe k §ava . po potrebi.116 materijala sa boljim s vojstv irna plastlcno6tl. a gornji prLkazi sluze sarno kao op§te smernice. treba izbegavati nagomilavan je u naroc i- to njihova ukr~tanje kad dinamickl opterecenih konstrtik c ija.

postupak za smanjen je s o p s tvenih napona z dsniun u tra ~n jlh va se na preraspodeli ~je napona dejstvom r.62 . Otklanjanje deformacija pasle zavari vanja obavlj a se: . p oljne g opte- re6enja koje prevazilazi granicu te ce n ja . jer u protivnom mogu n a s t ati supro tni efekti. ~ . 62 . Ov aj n aei n se ne preUxq deformaclono g ojacanja 1 srnanjenja plastlcn os tl. ~ ...temperature napona~ "- - 117 - < Al (oke 600°) cirne n astaje s manjen je sopstvenog Meh~i . ~~.s ].. .ispravljanjem na hl a dno spo ljn im sil ama koje i zaziva ju suprotnu trajnu deformaclju..::: 1 " ~~ . Isp ravljan je gasnirn p la menom .~ ~~ ~~ ~ ~ ~ $ 51. Q'/ aj p o stupak zahteva velika isku- stYe.lspravljanjero na t oplo . l okalnlm zagrevanj en lspup c ene strane do plasticnog stanja . Posle ispravljan j a prepo rucuje s e ~a ren je delova u cilj u sm anjivanja zaostal i h napona.. :----..

Nesumnjivo jc da se svakl ad mogucih na~ ina zavar lvanja o dlik uje odredjen i m spe clflcnostlma. laserski m zracima i t ome 51. ultrazvuk offi . . Takodje se izla ~ u osno ve spaj anj a me ta la k o~b in o vanim de l ovanjem pritiska i zavarivanja. Detaljnlje se izla~e tehn o l og ij a zavari v anj a t op l je n jem . e k s ploz l jom . zavi s n o od ma teri ja l a i e k o n omskih pokazatelja pri c emu se mora ostvaritl t ra~ en a po u zdan ost zavare nag spoja. o dn o sno prime n o m r a z lic i ti h me toda i postupaka zavarivanja. kao npr. koji se goto v o svakodn e vn o p ri me nj u j u u lndus t rij l eg ura . U daljem izla ganju razmatraju se poj edini n acin i skoj praksi za spajanj e razli c ltih met a la i i postur- e! zavarivanja. na koje se sarno uka z uje b ez ul az enj a u deta l j n a ob razlo~enja. jer se ana j o ~ uvek na j vi ~e k o risti za ner a zdvojivo s pa j a n je me tala. elektranskim snopom. toplote . p osebn o t e h no l og i j e elekt r ootporsKog Potrebna pa~nja p o sve6ena j e i savre meni m p o s tupci ma zava rivanj·a. zavarivanju trenj em .POSTupeI ZAVARIVANJA I TERMICKOGSECENJA METALA 1 TEHNOLOGIJA ZAVARIVANJ A ~1ETALA TOPWEN JEM Brojni nat!n! zavarivan j a omog ucuju i zvodj en j e zava r enih spojeva razlltitlm t e hno logijama.

plamenog z avar i van j a je mog uc ncs t bolje g provariva nj a k orena 1 bo l je praeen j e k r etanj a taka r as topa prl za vur i va n ju t ankih de l ova . Ova j p o st upak z a zavar i v a n j e ma t e rl j ala manjih deb tOp se dosta k o risti u praks i Ijin a zbog ni za te hno.PLAME:N O ZA VARIVA IIJf: Gas no.1 . ste e mog ueuj c zava ri v an je 1 na te r enu gde p one k ad ne ma d ru ~Jih l zvo ra ene r gije . 1 GAS /IO . Dob r a st r a na pos t up k a ga sno. kao i H s o ps t venih napon a 1 defo rma cij a . mada j e i da l je u nekim ob las t i ma ne za me nl j i vo . u z ~r i ­ menu p r i t iska i d o datn o g ma te rij a l a iI i bez n jih. 1 Gas av i za z a varivanj e Garivi ga s k o ji se n a jvi se prilLe n j uje za gasno zavarlvan je raznl h metala 1 l egura je acetilen . 10) . da r a z lo ~e vee o bra zovane o kside 1 obe zbede c is t e povr sine me t ala na mes t u spaj a n j a 1 sami m tim pospese ve z ivan j e ( s tapanje ) doda tn og ma t erija la s a osno vn im . l n vest iei e na u l a ~ n j a u ' op rem'l s u ma l a uz vel i ku pok r ~tlj l v os t apa ra t ure. n a ~ljern s e iz lazu pa li gori v i gas i s a go r eva u smes i sa ki seon i kom . a luminij uma) upotrebljava j u s e t opi t e lji. Gas ne zava r ivanje j e duge v r eme na bilo vodee l nae in spajanja me tala zava ri van j em.11 9 1. i l i kod tank ih limova bez doda tnog materi j a l a o P ri z ava ri van j u ~~ o g i h l eg ur a qvo z dj a i neze l e znih metal a (bakra . zb o g t oga . struk t urne p romene zah vataju vec u oblast i ja ce se ispolj a vaj u na r o 2 to u pog l edu p o rasta metalni h zm a. 1. toplj e nja i h l adje n j a . Po r ed acet l lena . Gl avni dec uredjaja za gas no zavari vanje j e g orionik . Za va r ivan j e se os t varu j e t opl j e n jem i vi ea o snovnog ma t e ri jal a i doda tnog mate r i j ala . Ve6 i stak nu t a c ln je n ic a da je stv a r na ko l i c in a un ete l o te pl a rne nom (q) rnanj a n egq kod d r ug i h metoda z avari v anja uslo - vl java p roduze no v r eme zag re van j a .e kono ms klh predn o s t i . a ni i maju za datak da za s t i t e r astoplje n l me t a l od oksldaeij e . p r i zavari vanju 1 rezan j u metala i l egu r a sa niskom tempe ra t ur om top l je n ja .p lameno zava ri vanje je skup z avarivac kih procesa kojima se os t v aruj e spoj porno6u p l ame na go ri vi h g~ s ova . a po t om je po tl s n u t o elek tro l uc n lm z ava ri va nje m. mogu se prlmenl t 1 1 drug1 gorivl gasovl (tab . .

je gas 1z grupe nezasicenih ugljovodonik3 . 30 -- *) DonjQ. a u acetonu (CH . D5 Zernni gas - 33 16 15 4 Svetlec i ga Koksni gas Me tan CH 6 .- 120 - Tablica 10. 50 7 . Sa poveeanjem prltiska nes tabilnost ace tile na ras t e i dovo l j no je 3\ C H2 u sme si sa vazduhom da dodje do ek2 spl ozl j e . 90 36 3 .CII ) znatno v i se 1: 25 pri 3 3 ~ c etl 1 e n te mper a t u r i od 20°C 1 a t mosferskom prltlsku . Pregled f i z ickih osob in a go rivi h gasova Nazlv ~e . Tre ba ist aci jo s jednu znacajnu prednost a c et il e na k a o 90rivog gasa za zavarivanje .CD. 50 5 10 610 560 520 537 8 . Iz t ab lice lOse vid i da s u temperature plamena i brzin e sagorevanja razlicite i da su naj ve c e pri s aqorevanj u acetil e na. emperat ure _ Ace t l1en je nestabl1an 1 vr l o eksolozivan U sme s i s a vazduho m 11i kiseonlkom. PbD . p la &Jrzina s agoreva _ mena sa n ja °2 ' °c m/ s Acet ilen Butan Propan Vodonik C H2 2 C H 4 10 C 3 H8 112 57 3100 2 8 30 13 . pri c emu j e sadrzana vlaga 'u gasQvltom s tan ju. npr. Sem toga prednost je aceti l ena ~to se moze proiz ve s t i na m't'!s t u zaya r ivanja delovanjem vade na kalcijum karbid (Ca C ) . Ostali 902 rivi gasovi su jev tiniji (10 do 20 puta) i mogu se korist i ti za zavarivanje lako toplji v ih rnetala i le gura. To je jedini go rlvi gas koji s agoreva u dYe faze i time sp re cava oksidaciju nekih elemenata ili pak raz la~e vee stvorene okside. CuD . 5 3 I 70 <1 Il4 94 11 2 ~50 2520 2760 270 0 2860 2720 . l s t o t ak o pri za va r ivanju bakra ( Cu~ i srebra (Ag) nast aje reakclja s a C2 H2 p r i cemu s e stvaraju jedln jen ja acetl1enski bakar. to je bezbojan . koji su e ksplozivni pri udaru i I i povi- .·.~'ii j!3k a formula ga sa moe· Conj a toplot n a HJ/m 3 'l'e mpe ratura sagore van ja na vazduhu °c 335 4 90 510 Temp . 90 3 . kao i z a termic ko r e zanje . Rastvorljivost ace ti l ena u ac e t o nu raste sa p oras tom prltlska . toplotna moe g ariva je kolicina toplote os l obo d jen a pri potpunom sa g orevan ju jedinice mase ( ::ap r emi n e) . a opada sa p o rastom ·. ras tvorljiv u vodi u odnos u 1 :1 . odnosno sreb ro. ispravljanje i povrs insk u termi c ku obradu . neot rovan gas karakteri s t ic nog mirisa.

5 bar. se odredjuje da 1 kg CaC daje 340 1 C2H2 . Da se eksplozlja spre~i. Prema pov- uzajamnog delovanja kalcijum karbida i vode. .0. pored acetilena (C H ).10 2 2 -5 . oznacenlm belom bojom. kojl se doprema u specijalnlm cell c nim bocama. razvijac i ace- tl1ena se zasnivaju na: kapanju vade. Praces je e ndotermna hemijska reakcija CaO + 3C c cac 2 + CO . Q. Ove boce se najpre pune poroznom masom (l~fuzorljs­ kern zemljom). Priblilna kolleina C B u boci mole se izra~unati po obrascu: 2 2 Vc B . nastaje aceti 2 2 Ca(OH)2 i oslobadja ge toplota Polazna sirovina za dobijanje acetl1ena je kalcijurn karbid (eae ). stehiometrijsk~ . koji se prolzvodi topljenjern me§avine 2 nega~e n og kre e a i koksa u elektrolucnim pe6irna. acetl1en 1z1az1 1z acetona 811~no kao ugljendioxs1d lz ~eral ne vode . transport 1 korl~6enje ac etilen a.p.35. raspada- nje acetl1ena koje mole nastati na jednom rnestu se ne prenosi na celu m&8U qasa. odn09no da za 1 m3 C2H2 treba oka 4. mo~e smest1tl aka 6 m3 acetl1ena. a zatlm nalivaju acetonom taka da se pod natpritis- korn acetilena ad 15 bara 1 t . umesto razvijaca. Kad se otvori ventil na boc! za acetl1en. odnosno na dalje korl§6enje.Vb ·a. pri cemu se potrebna kold.121 ~nim temperaturama~ Iz n'av'e denih razl oga potrebno je prldrfavati se odredjenih propisa vezanlh za p roizvo dnju. koristitl rastvoreni acetl1en u acetonu (dlsu gas). Na lz1azu 1z boce mehur161 gasa se sjed1njavaju §to mole lzazvatl eksploz1ju aka natpritlsak predje 1. kac proizvod ove reak cije. u bocu zapremine 40 1. Pri prolzvodnji aoetilena. koj1m se prltlsak acetilena snlfava 1apod 1. remenom dodiru CaC 2 i H20~ U manjim radionicama ili otvorenim gradili~tima mo!e ge .Q .5 kg cac 2 • Uredjaji za dohljanje acetilena zovu se na~inu r azuija~i. Zah~aljuju61 poroznoj masi. ubaclvanju karbida.5 bar.20 o e.3 2 4.cina toplote Q dob l Ja pomo6 u ele ktri c nog luJca uspostavljenog izmedju dve ugljene elektrode u peel. direktno na grla boce postavlja ge reduJccioni ventil pri~vr§­ ~en uzengijom. Gas CO cdlaZi u spoljnu atmosferu. Acetl1en se dobija hemijsk om reak cijom kalcijumkarbida i vode prema jedna~ini c CaC 2 + 2H 2 0 len9ki kre~ C2H2 + Ca(OH)2 + Q ..

mora bi ~ i manji ad 1 m3 /h da ne hi dos lo do is pa ravanja acetona 1z boce i zamrzavanja r e dukcionog ventlla. 15 . Ato se postlfe njegovim sabljanjern na pritlsak lznad 40 b i o hladjenjem do -200 e.000 1 k1seon1ka sab1jenog pod pritiskom od 150 bara. U gorlonlku za zavarivanje potrebno je da klseonik lstlce pod prltiskom ad 1 do 3 bara. Boca se ne sme potpun o isprazniti vee mora ostatl izvesna kolicin a CZH2 k o j a odg o vara prltlsku na manometru 1-1. Kad neka oslobodjen~ goriva materija s ago rev a " u vazduhu. ( K j s eon i k Gor1v1 gasov1 1 druge gor1ve rnater1je pr1 sagorevanju u vazduhu sjedinjuju se sa kiseonikom i odaju toplotu . Koli~ina klseonlka u boci izracunava se po obrascu: gde j": . u nj ih staje oko 6. jedan deo 78% azota i t op l o te tro §l se 1 na zagrevanje azota (vazduh sadrz i aka 21 % kise o nika. sa dr zaj acetilena u punoj bocl vC H ' = 0. Vb .35.10 5 -5 = 4.04. Osnovna je za frakclonu destl1aciju da se vazduh najpre prevede u te c no stanje..5 b ara . Boce su zapremine aka 40 1.122 gde je: a = 23 koeficijent rastvorljivosti aceti l ena u ace t o nu 3 pri t = lSoC. Aka se tecan vazduh potorn zagreva.0. §to se ostvaruje postavljanjem redukcionoq ventila.23. Gustlna klseonika na temperaturl 20 0 e i pritisku 1013 rob 3 je 1. 1 % ostalih gasova). odnosno protok .43 kg/m • Kiseonlk se dobija frakcianam destilacijorn va zduha. 111 redje elektrollzom vode (skupljl pastupak). p . zavisno ad spoljne temperatu re . ~ m • 3 2 2 p / i praznjenju boce brzina lstlcanja gasa . Klseonlk se ~uva 1 dostavlja potro~acima u celicnim bocarna obelefenlm plavom bojom. 1z tog razloga g ori ve materije kolicinu toplote kada sagorevaju u c i s torn kioslobadjaju vecu seonlku.04m). Taka je npr. . tako da u aparatu za izdvajanje ostaje sarno te~an k1seon1k (klju~a pr1 -18 30 C). lsparl~e azot kojl kljuca pri -196 o e.zapremina boce u m3 ( Vb =O. nego u vazduhu. 10 .pri - tisak u boci u Pa.

p r iti s a k u boc ! u Pa.04 m zap r em i na b o c e . 0 4 . Za b ile koji p r l t l s ak . isto t ako z a v rtn ji n a r edukcio nom ve n t ilu na rad n ! pri - ti s a k ozna ce n na gor ionlku. 10. g o ri v i g a s o v i CO i H2 . 10 . Bo ce se p r e na knadnog pu n je nja koli c ln a ki se 7. r e - d u k clonl vent i1. p la men p r1vl ac 1 k iseo ni k 1z v azd uha i nastaje sek unda r no Dag o r e vanje . ~ unati o ~ ltan na manomet ru . v e6 s e mo r a ovog na t p rl tiska Pas e bnu s e oni k om. boc! o tvara se ru kom se rukom p ode~ avaju n ajvi ~e d o pola o b rtaj a. najpr e s e pod ut icajem t o p l o t e C 2B 2 + ° ra z la ~e 2 .1 .ab i j a n ja k i seo ni k a p r l t Na p r im e r .a j edna ~ inl C 2 H = 2C + 11 2 + 2 °2 . p k .5 3 V = 0 . 5 ba ra.4 68 m . 1 5. se pr odlra n jc va zdu ha i vla g e u b o ce ko rl ~ c e nj u otvore n e r a d! p u nj e n j a . 2 P lame" za zavarlvan j e Gasovl za zav ari v a n je d ovod e se do g or i onika g um e ni m c r e - v irna sa te k sti ln i m u l o ~c i ma . ~t o spre ~ a v a onl k a koja odgo var a prlt l sk u c d najm a nj e 0 .1. 1 0 = 6 . 07 8 . t i hemlj s kom jedna~inom treb a zapali ti rro~e s m e~ u a cetl 1e na 1 k tseonik a . spojnice 111 c r e VQ za k iseo nik .5 koefi ei j e nt .- 123 - Vb - 3 0 . 6 . ma st ! 1 o s ta cl s apuna ne d o spe j u na ve n t il boce . na staje p r ima rn o sago r evanje 4C + H2 + 20 2 = 4CO + H2 · Pro i z vod i nepo t pu nog s agorevanj a . 1 . ac e ti l e n 1z srne~e a pot o". p r e n. Pr e post a v l janja r e dukcionog ve n ti la sve p r ik l j u c nice na boci t r e ba dob r o oc l sti ti . cr e va su o bo(I l l er no) za k i seo n l k . Zbog velikog aflni te ta ov1 h g a sova prema kiseo ni ku . Da s e lzbeg ne z a mena. 2 2 2 2 U fi zi c kom smi s l u se s a go r eva n je ac e tile na odv i j a u d ve faze. Venti1 n. p una boc a s adr~i ki s~o nika: = 1 5 °C . 1.. 0 7 8. je na: cr v e no z a a cetlle n I plavo No i Zl a znom de l u gorionlka (u sn i ku) kaz . pa ~ nju tr e ba po svetiti r ri boca sa k i - Naro ~ i t o t r e b a p a z i ti da la k e z a p a lj i ve ma te r l j e ka o s u ulj e . na l aze se U o mo t a c u p l a mena okru ~e nog okol n i m v a zd u hom . Potpuno sago r evanje acetilena se pri - 2C H + 5 0 2 = 4C0 + 2 H 0 .adr~ ava njem ne sme ju pe t p une ispra z n !ti . maze s e l zra z ad r ~ a t i zapr emina k i seonika u boc!.

Plamen sa v i skom kiseonika naziva se ok - sidi6udi (51. Iz izlo~enog se mo~e zakljuciti da je za potpuno sagoreva3 nje 1 m acetilena potrebno oka 1 m3 kiseonika iz boce i I . Zavarivacki ptamen koji se dobija iz pribli~no jednakih zaprernina acetllena i kiseonika dove denog iz boce zove se naut: - ralan plamen (51. Afinltet gasova CO i povrsinama razla:! u oksldi zeleza i tl l stopljen metal zavarivackog kupatila od §tetnog delovanja ki Il2 prema ki seodobijaj u ciste niku je toliko ve liki da se pri dodiru omotaca plancna sa zardja11m cellcnim povrsine. potreban je neznatan vis a k k iseonik a iz ra ze n odnosom potrosnje jer se dec kiseonika iz boce trasi na oksidaciju vodonika nastalog raz1aganjem v 1age iz vazd uha i sa povrsine zavarivanih delova. 63a). 5 m3 iz okolnog vazduha~ Zbog toga ce se pri neprekidnom zavarivanju u zatvorenirn prostorijama brzo potrositi kiseonik . Teorijski je za primarno sagorevanje potrebno dovest! 1z boca iste zapremine kiseonika i acetl1ena. I z jednacina potpunog. • 51 .jer ima najve6u toplotnu mo6 1 najbolje s titi rastapljeni metal od stetnog delovanja kiseonika i azota iz vazduha . 63. 63b). koji istovremeno seonika i azota 1z vazduha. U stvarni m us- lovima zavarivanja. pa se gasno ne srne zavarivati u zatvorenim prostorijama bez ventilacije. 6 3c ). Ob11ci acetl1en5Kog plamena .- 124 ~ti ­ Goriv! gasovi dogorevaju U omotacu plamena. za c lscenje metalnih povrsina plamenom. a sa viskom acetilena re dukuj u d i (sl. sto proizilazi 1z jednacine primarnog sagorevanja. Pri zavarivanju ve6ine meta1a 1 legura primenjuje se neutralni plarnen. primarnog i sekundarnog sagoreva- nja sled! da se za potpuno sago revanje tras! 2/502 1z boce a 3/502 1z okolnog vazduha. pojava se koristi.

§ to mole 1 z azvat1 1 e k sp l ozi ju creva za qa aove . 64.-i!. Ovako nauglj e nl s ani s lo j t op ! se vee n a a k a 1200 C u z ma n j u p otro!nju toplotn e e n c rg i je i redukuju6eg ~ la me n a 0 man je s k up l j an j e pri h l adj e n j u . Sve veze n a gor1onik u sastavl j e n om od u s n lk a .- 3 . je r rne stima .'"I ' ~. Ne utr a ln i pla me n ima n aj rast oj an j u S rom ispre d je z g ra p l ai zag r eva radi zavar iv a n j a . e p Ojav1 t! plame n n a ne zapti\oeJ\ire vor uan1ka zb og mo g u6 n osti da se jav1 po v ratnl udar pl amena . Rasp ode l a tempt:ra t u r e du ~ o s e p l a me n a Uredjaj u ko me se o br azu je o d govara j u6a me § a v in a ga s o v a naziv a se gor1onik. drla~a. jer se rasp adanjem a c etilc n a ohoqa6uju u g ljeniko m p a s e n j i hov sasta v p ri bli f ava eu t e ktici .i-. I zuzeta k j e za varivan je rne s i n ga.IO< fI\Il\ 1 . Be pla me n ika i kao 1 n j e gove ve ze s a bocama mor a ju bit1 h erme ti ~ n e .. Ve61na gorionika r ad! n a u sis n om principu . ~:::JX . jer se vi§k om klse o nlk a spre cava lsparava n je c i nk a .- 125 mo~ c Z ahvaljuju~ l m o~ u~n o s t l r egu l isan j a plamena . j ezg r o p~am e na 2 . .O~-~~&o==T====::~~ --~ p~ a me " a '.~--- 0 2 i z v a z duha S1. . 64 ._ .. mena.. Rasp odela t empe r a t u re v1§u temperaturu (3 2 0 0 °el n a du ~ ose neu t ral n o g pla me n a i p o j ed i- ne zone sag ore v an ja date su na 5 1. O t (ml a zn 1ce) n e srne biti za~ei) l j e n u protivnom mo!. Prl z a v a r i vanju p ost j ~e p ovr~ in skl niskou g ljenl ~ nih ve 6a br zin a zavarivan j a kUju6im pl arne nom... Us n ici su 1zmenlj1vi delo v i g orio n i k a k oj1 se bi r aju pre ma debljini z a varl vanlh de lova. se dose redusl o j evi biti mate r ijal ~av a sll ~ an ~e llk a os n ovnom mate r i jalu . Man a je smanj e n a plas tl c n o s t s a v a us l ed vcceg pro - centa ug ljenik a . :O'la red llk c ijc 37-- .f-- d u l i na . Oks i dl§uc im pl ame no m se r etko z a varuje jer n asta j c pe n us a - nje 1 pr§ tanj e te c no q rre t a l a .pa se tim delom p1a me na me t a l -'-+ -.

. Pravilno formiran i stabilan plamen ma z e se odrz ati ka d a je brzina isticanja sme s e veca od brzine njeno g s a g orevanj a . debljine do 2 mrn. Uzrocl o vome mogu biti zaprljan usnik plamenlka. Je d an o d uz - roka uvlacenja plamena je prc g revanje usnika gorionika. 11i koturova mase 40 kg. Zna~enje simbola dato je u tab. Uglavnom BU floe kruznog p oprecnog preseka standardizovanih precnik a 2.3 mm. Dodatni materijal za zavarivanje i navari vanje c elik a isporucuje se u obliku i ~lca. po JUS C. Za deblje limove upotrebljavaju se d odatni materijali istog iIi sllcnog hemijskog sastava kao i osnovni mat. polazi se od oksidisuceq ka n e utra lnom. aplite oznake P. nedo v o ljna brzin a lstlcanja posledica je s uvise velikog o tvora usnika 111 nisk o g pritiska ace tllena 1 kiseonika na redukcionirn ventilima. '11. 4.15. odnosno cilindric no zaobljenog kraja kod usnika vece g protoka . ka da jez g ro plamena doblje konture os trog konusa. 3. za zavarivanje aluminijum a i nje go- vih legura u vidu fica i sipki. 6. pre g r ej an plamenik i nagli porast pritiska k i seonika. Pri pode sa vanju ne utr a 1n09 plamena.0znake ovih zica sa- stoje se 1z dva dela. mo guce je g asno z ava ri vati bez dodatnog materijala. za zavarivanje bakra u vidu z ica za bronze u vidu f ica 1 slpki. 1 dopunske oznake za mehanieke osob1ne. .erijal. sto se sprecava nje govim povremenim uranjanjem u v o du. najrnanje lzdu!enje AS u .- 116 - U prak. Zi ce a a zQ va l'i v an js cellka gasnlrn pl·a menom isporucuju se u obliku sipkl du!ine 1000 mm. pri cemu ona n~gu da j e dobij e n i eksplodirati. to znac i neutralni plamen. 1.si 9a5n09 z a varivanj a plamen se c es to gas1 uz p r a sak.051/81. Povratni ud ar p la me na maze nastati zbog los e veze plamenika sa dr~a c em go rionik a ili suvlse male brzine i s tlcanja mesa vine gas ova.H3. Pril1ko m paljen j a i podes avanja plamena p r o p isan je o dre - djeni redosled: prva se otvara ventil za kis e onik a z a ti rn za acetilen i p o potrebi se podesava plarnen. Pri tome se dopunska oznaka odnosl na zateznu c vrstoc u Rm U MPa. 5. u protivnom plamen se uvlac i u plamenik i ma z e prodreti u c r eva za dovodjenje gasova.3 Dodatni materijal i topitelji za g asno zavariv a nje Tanke limove.1. koje au razdvojene crticom. 1 najmanju enerqlju loma KV u J .5. 2.

AS > 1 8 \ . na dodat ni iIi osnovni materijal . J < 3 40 3 40 400 430 470 570 550 590 14 14 18 22 30 30 60 90 120' 150 Z Y 1 2 3 4 26 30 5 6 0 . da je Rm < )40 t-lPa . p re vodee ih u niskotoplji vu i ja se ne ras tvara u tecnom metalu ve6 isplivava na povr?iinu. :-IPa A. ka o i za tvrdo lemljenje le gura . . bronzl . S1mboli za meha n icka svojstva c i stog metala Simbol 0 Rm. p ri menjuju se pr i Zd - variv anju li venog gvozd ja .. znOB 0).Z54 zna e i KV < 12 0 .i i .borate: CUOB 0) . a KV nije odredjeno .l se upotrebl j avaju jed1nje nja na bazi bor~ na primer .- 127 ~ av a Tablica 11. Oznacavanje z i c a prema navedenoj tabe li 11. BoraJcs se najvl s e upot reb lj ava pri za2 2 2 3 va rivan ju bakra i nje gov1.h l egura . mes in ga .ne moze ua se odred i. ""nOB 0 . . AS < 30 % i oznaka P . a okside druqih metala p revode u trosku .bez garancije . Bo raks l ako raz gradjuje ok 2 4 7 2 side mnogih metal a stvaraju6i 5011 borne kiseline . stvorene okside i to~itelj i razl azu - razgradjuju r an ije laku t rosk u f k o 11i bazi c n i .1 . Od kiselih top1telja ug lavnor. Topi tet.-imerima: oznaka P-)43 zna e ! d a je Rrn>470!-1Pa . - ~ KV..10H 0 (natrijumtetraborat) . Nan o s en jem topite l ja . oznaka P. Os i m toga . U o bllku p r aha iIi pa~ta.Y2 znaei da je Rm > )40 . Prema hemijsKom sastavu t op itelji mo q u biti ~ i 8eli a njihovo dejstvo zas ni va se na c i nje nici da me tali rastva raju sopstvene okside . s to ome t a stapanje dodatnog i osnovnog ma terijal a . bakra . zasti 6 u je se te c an ma terijal od oxsidacije u procesu zavarivanja.. 90 J. AS > 26 % i KV . born a kiselina H3B03 iIi boraks Na B 0 . daje se na sledecim p1. Pri zavarlvanju bakra te~k06e stvaraju aksidi CuO i Cu 2 0 . aluminijuma i nerdjaj u61h celika i drugih legura. U toku zavarivanja mog u se ob r azovati tesko t oplj i vi oksi di . .

celicne cev1 manjeg precna toplo. prlkazani su u tab . §to izaziva sopstvene napone. liveno gvozdje kar 1 njegove legure i aluminijum 1 njegove legure . 12.S10 lake isplivava na povrs inu 2 2 rastopa 1 prelazl u trosku koja se naken zavarlvanja odstranjuje. Naj~e~6e se gas- nim zavarivanjem izvode suceoni spojevi. za limove deb l jine 2 . jednostavno rukovanje i zavariva~ke odrzavanje i niska na- bavna cena toplote i opreme . dovodjenje ve l ike kolicine u okolinu mesta spajanja. tankozidni celicni profili .128 Oksid Cuo redukuje se gasnim plamenom iIi pomoCu topitelja H)BO) prema jedna~ini CuO + 2H)BO) = CuOB 2 0) + )H 2 0 nja ad bakra . u odnosu na druge postupke . njihovo delovanje moze se objasniti na primeru zavar1va2 nja sivog liva. pri zavarivanju nastupa hemijska re2 3 akcija: Proizvod eve reakcije Na 0.1. Bazni s u topite~ natrijum karbonat (Na 2 CO)) i pota~a (K CO)). pr1 cemu moze nastati te~ko topljiv1 oksid S10 2 · Dodavanjem topltelja Na Co .) mm brzine a iznad toga ' br~e se zavaruje elektrolucnirn pos- tupcima. za limove debljine do 1..5 mm. Od11ka gasnog zavarlvanja je lake prilagodjavanje gotovo svLm polozajima kad su~eonlh spojeva.4 Prlprema osnovnog materijala i tehnika 9a5n09 zavarivanja Gasnim zavarivanjem najvi~e se spajaju tank! limovi ad n1skougljeni~nog 1 niskoleg1ranog celika . . Stoga su zavarljive sarno one vrste bakra sa niskim sadr~ajem Oksid Cu 0 ne moze se redukovati jer ima vi§u temperaturu toplj~­ 2 Cu2 0. Najve6i je nedostatak ga5nog zava- rivanja. Brzina gasnog se izjedna~uju . Na~inl prlpreme. Treba izbegavati gasno zavarlvanje ugaonih i preklopnlh spojeva. izvedenih od srednje debelih i debelih limova. u zAvisnostl ad debljlne. ~avarivanja ve~a je od ru~nog elektrolucnog deformacije i promene u gradji metalnih zrna. gas CO 2 sam ad sebe odlazi U okalni vazduh. Za uspe§no zavarivanje moraju se prethodno pr1premiti ivice delova koji se spajaju . naroclto ako su ov1 spojev1 1z1ozeni ve6im optere6enj1ma. ba- n1ka . 1.

istovremeno n j i s e iz medju z ldo - Dodatni materijal se vod! pra v o linij skl ls pred g orlonl - ka 1 povremeno umac e u me t a lno kupatilo. Ze. . hi lima.so)' DOdtJ#ni rnat.c ~ 16 ..6 J 1 . ._ • b SI. .2 - 16 ~'-C V - GO 0 81 .4 2 2 - - 3 3 .(-.- 129 - Tablica 12: Priprema iviea celic nih li mo va z a s uce o ne s p oje ve Naziv §ava Obl1k s poja Dimenz lje (mm) zaz or zat up l J e deblji n a nje.2 - r.. '. 65. Na~ lnl zavarivan j a: a ) u levo .2. '( '" . b ) u des n o . 5 ..ri}o l (fico) r-__________~(~~ o~) __________~ i. 0 Prirubni §av bez d odatnog materijala r=:JJI ~I . 0 .0 5 .25 2 . ~ avs jednostran Dvos tran l V X ~av ~av ~ - I - 3 3 . U:i. 65a) primenjuje se za tanke limo ve debljin e d o 5 mm Gorionik 5e kre6e zdes n a na1evo i va ~ leba.5 a'=1~5lJ T e h n 1 k a gas n 0 9 z a v a r i v a nj a ude ::n o .. 5. 5 51 0 .§av za ra - z li ~l te deblj- ine delova r.4 2 .·c~ 50\1' ..va ri va - Raz liku jemo tehnlku zavari v anja u l. pIanttM .motert) ol ~ DOdD"" Pbm rl'l ..20 2 - 4 1 .e Ll o i nj e ulevo ( 5 1. 5 -1.

1.45%) se mogu zavariva- t i same primenom posebnih mera (predgrevanje. Limovi debljine do 3 rom vi~kom se zavaruju neutralntm plamenorn. naknadno zarenje) da bi se spre~ilo obrazovanje prslina. Dodatni materijal se pomera iza gorionika i istovremeno kruzno kreee izrnedju zidova z leba. ~ime se plarnenom sa izvesnirn se poveeava dubina uvarivanja a time i brzina zavarivanja. 1.130 Niskougljeni~ni ~eli~ni limovi debljine do 2 rom mogu se zavarivati ulevo bez dodatnog materijala. . a za 0 u odnosu na ravan lima. Najveea je sklonost ka ponano~nju javi prslina kod ugaonih §avova i pri prvog sloja kod preklopnog spoja. Spoj ima ne~to lo~ije mehani~ke karakteristike u odnosu na osnovni rnaterijal. Osim rnehani~­ ovih prednosti. deblji lirnovi zavaruju kiseonika odnoBa a = 1. ali se to rno!e dopustitl. a 17 min tehnikom udesno. ~av se obrazuje topljenjem ivica osnovnog materijala. za~tieuje rastop i vrh zice od gaso- va iz vazduha i istovremeno termi~ki obradjuje (zari) vee izveden Nagib gorionika pri zavarivanju raste sa poveeanjem debIjine osnovnog materijala tako da za s s = 15 mm 80 obi~no = 1 rom iznosi 20 0 ..5 Zavarivanje razli~itih metala i legura 1. u odnosu na zava- rivanje sa dodatnim materijalom. Srednjeugljeni~ni ~elici (C = 0. manje deformacije i veea brzina rada. pogotovu ako se zavaruje pri niskoj spoljaAnjoj temperaturi. Pri zavarivanju udesno (sl.2-0. Prednosti SU. pri zavarivanju lima debljine 4 rom tehnikom ulevo tro~i se 20 min za jedan metar ~ava. Niskougljeni~­ Gasno se najvi~e zavaruju ni ~elici (C < 0. S obzirom na namene konstrukcija ~iji se elementi ovako zavaruju. Z a v a r ~ V a nj e eel i k a ugljeni~ni ~elici.2%) se gasno zavaruju bez te~koCa. ~avovi dobijeni zavarivanjem niskougljeni~nih ~elika odlikuju se rnalom sklo- no§eu ka pojavi prslina. ~to na~in omogueuje vetu brzinu zavarivanja i rnanju potro§nju gasova za zavarivanje. Na primer.4. Ovaj se zavarivanja odlikuje veeom koncentracijom toplote. 65b) gorionik se vodi prav olinijski sleva nadesno. spoj izveden zavarivanjem udesno ima bolje ke karakteristike jer plamen ~av.

trarco . Visokolegirani celiei (sadrza j le g irajucih elemenata 10 . V a nj e li v e n 0 9 9 V 0 i dj a Liveno gvozdje spada u grupu tesko zavarlji vih legura. male plasticnosti. Z a v ar t. Liveno gvozdje se uglavnom zavaruje radi dorade odlivaka sa greikom (npr. . predgrevan~em. Zbog manje t oplotne provodljivosti 1akse se ostvaruje 10kalna koncentracija toplote. ~eliei sa sadrZajem ugljenika iznad 0. U tom slucaju mora se primeniti predgrevanje i naknadna termic k a obrada. ve6 sarno za odlivke . mada su pogodniji drugi postupei. 2.0. Ovi celiei imaju koefieijent toplotne provodljivosti (oka 2 puta na povisenim ternperaturama).7% pripadaju. Pri zavarivanju celika legiran1h hromom neophodno je primeniti topitelje ciji je zadatak da oksi- de hroma prevedu u trosku i sprece dalju oksidaeiju.70 %) se ne upotre- bljavaju za izradu zavarenih konstrukcija.Visokougljenicni c e1iei (e 131 - = 0. Te§ko6e pri zavarlvanju ovih legura iskrsavaju zbog njihove velike tecljivosti. Strukture ka1jenja se odlikuju povecanom tvrdocom i smanjenjem p1asticnoscu. pa je visokolegirane ce like potre- bno zavarivati tehnikom ul evo. Niskolegirani celie! teze se gasno zavaruju ad niskouglje- nicnih konstrukeionih ce1ika . nedolivenost).46 .alatte ih ovde i ne razma - nim celicima i praktlcno nisu zavarljivi. a koefici- jent linearnog sirenja veci (oko 1. Najuspe§nije se gasno mogu zavarivati sivi liv i beli t~mper liv. Potreba za zavarivanje ovih celika ma ze nastati radi popravke pogresno izlivenih odlivaka ili njihovog ostecenja u rad u.50 % rnogu se i ) znatno manji gasno zavarivatl . . radi popravke istro§enih i polomljenih delova i pri izradi zavareno-livenih konstrukcija.na hladno.dok se erni temper liv ne zavaruje.5 puta) nego niskougljenicni ce liei. jakog sagorevanja ugljenika i obrazovanja teSko topljivih oksida i tvrdih strukturnih komponenata.sa delimicnim predgrevanjem.sa potpunim . Osnovni na~ini gasnog zavarivanja li venog gvozdja su: . sto se donekle moze popraviti termickom obradom posle zavarivanja (otpustanjem). Teskoce su ug1avnom vezane za obrazovanje struktura kaljenja u zeni pod uticajem toplote zavare- nog spoja.

Za odlivke slozenog oblika preporueuje se. Zavarljivost bakra pogorllavaju primese: bizmut. 3. Tempe ratura predgrevanja zavisi ad dimenzija dela. lokalne prsline i tzv. Delovi velikih dimen. odlivak se prekriva azbestom izuzev mesta zavariva- nja. Posle zavarivanja. olovo. ali tako da toplotne deformacije budu sto ravnomernije rasporedjene. a potom zagreju na SOO-700 o c.- 132 - sa potpunim predgrevanjem delovi se najpre pripreme za zavarivanje. iIi sarno mesto spoja. potrebno je da se deo.mesta koja su bila predgrejana treba prekriti azbestom iIi suvim peskom radi sporijeg hladjenja. Zavarivanje se izvodi u horizontalnom ju.ih u trosku. Velika toplotna provodljivost ote z a va 10kalnu koncentraciju toplote pa su neophodni gorionici sa velikim protokom gasova. Hladno zavarivanje livenog jev~a gvo~dja nja i primenjuje se u sluea- kada se -delav! pri zagrevanju i hladjenju mogu slobodno (neometano) siriti i skupljati. neutralnim plamenom (iIi sa viskom C2 H2 ) uz primenu odgovaraju6ih topitelja. naknadno zagrevanje do temperature 600 7S0 o C i lagano hladjenje u pe6i. Po zavr~enom zavarivanju odlivak treba lagano i ravnomerno polo~a­ hladiti jer bi u protivnom nastalo krivljenje. posle zavarivasporog hladjenja. Z a v a r i v a nj Zegura 6 b a k r a i nj ego v ~ h Bakar nije lako zavarivati zbog sklonosti ovog metala ka stvaranju teSko topljivih oksida. Ovim se produ~u)e vreme hladjenja i time umanjuju sopstveni naponi i deformacije kcje nepovoljno utic u na kvalitet zavarenog spoja. posle zavarivanja pokrije azbestom iIi peskom. Pri zavarivanj~ zapremine istopljenog metala i strukture livenog gvo~ dja. sumpor i . Da se spre e i br- zo hladjenje.zija sarno se lokalno predgrevaju do oko 400 o C. Velika sklonost ka oksidaciji iziskuje upotrebu topitelja Na2B4~' 10H 2 0 + H B0 . njegove velike toplotne provodljivosti i velikog koeficijenta linearnog 5irenja pri zagrevanju. oni lItite tecan metal od oksi3 3 dacije 1 rastvaraju ranije nastale oks~de prevode6i . U nedo- statku specijalnih pe6i delovi se zagrevaju u pe6ima sa ug l jem i pokrivaju azbestom. njegove krutostl. I za ovaj nacin zavarivanja. upijanju gasova. odbeljivanje. Posle zagrevanja do odredjene temperature. delovi se vade iz pe6i i postavljaju na radni st~.

Posle iskivanja u smeru suprotnom od zavarivanja sleduje z arenje na temperaturama 600-650 0 C 1 sporo hladjenje. Ovi elementi. tako da ce on1 reagovat1 umesto cinka.deblj1na u mm). upljanje gasova i ne zone ka stvaranju pora i prslina. Kad se zavaruje oksidi§ucim plamenom. S1. bez zazora. npr. a za mesing sa manje od 40% cinka u h1adnom stanju. Mesinq se zavaruje tehnikom ulevo. clnka. Ni. Vodon1k 1 ugljenmonoks1d zajedno sa oks1dom bakra (Cu2 0iCuO) obrazuju vonenu paru 1 u g lj e nd10k sid Ate izaziva poroznost u §avu. Pre zavarivanja. 111 se pomocu top1teX-~av Ija prevodi u trosku. a za deblje limove izradjuje se pod uglom cd 45 sa odse~c1ma 0 1 zatupljenjem 0.2. AI.H). Treba znati da usisiva~em su pare cinka otrovne i da se mesing mora zavarivati sa iznad osnovnog rnaterija1a. za mes1ng sa v1se od 40 % c1nka pr1 temperatur1 lznad 650°C.s (s . rea g uju prerna jedna~1n1 . ali se njihova §tetno delovanje umanjuje dodavanjem top1telja. sklonost metala §ava i okol- Osnovne tesk06e prl zavarivanju mesinga su: isparavanje Zn. Nepovoljno de!uje ne sarno rastvoreni klseonik ve6 1 kiseonlk 1z okolnog vazduha. iv1ee treba dobro o~istitl ~elicnom cetkom.- 133 - kiseonik.100 mm. U svim slucajevima se koristi jednoprolazno zavarivanje 80 . Bakarni limovi debljine do 3 mm zavaruju se suceljavanjem iv1ea. naj~e§ce Od legura bakra sa9~revanje se zavaruje mes1ng (20-50 % Zn).071. Vi§kom kiseonika takodje se vezuje slobodnl vodonik iz plamena i time spre~ava njego\~ prodiranje u ra- stop. Smanjenje sadr~aja cinka pr1 zavar1vanju nastaje zbog nje- govog sagorevanja po Cu 0 + Zn 2 G jedna~1n1 ZnO + 2Cu Gub1tak c1nka 1zazvan sagorevanjem (do ZnO) umanjuje se pr1menom dodatnog mater1jala koj1 sadrz 1 elemente sa vec1m hemijskim afin1tetom prema k1seon1ku nego c1nk. Z1ce za zavar1vanje Cu date eu u JUS C. Ove se te§koee de10rn preva- zila~ pr1menom oks1d1§uceg plamena. Da hi se izbeglo stvaranje para bakar se zavaruje sarno neutra1nim plamenom. ~ime se dob1ja s1tnozrnasta gradja. na pcvr§inl osnovnog materija1a stvara se oksldna skrarna koja je neprobojna za pare clnka. spec1jalnih top1telja i dodatn~ materija1a 1egiranog silicijumom i borom. a najrnanje 30 mm ad me- sta zavarivanja. Oks1d CuO se redukuje plamenom. S ciljem da se poveca gust1na (jedrina) sava 1 poboljsaju njegove mehan1~ke osob1ne vr- s1 se 1sk1vanje.

Od zavarljivih vrsta bron z i bolje se gasno zav ar uje sarno 5 111c1 - jumska (5i-Bz). zbog vece gustine.7 g / cm J . dok kalajna bronza (5n-B z ) i pore d pri me ne dezo ksidatora daje na j lo ~ ije rezultate u odnosu na druge pos tupke vezan e (REL. II vldu vodenog rastvora. Sa povr§1ne delova . Te ~kocu pr1 zavar1vanju alurn1nijuma uglavnom 1zaz1va povrs1nsk i oksid Al 0 . a l umin 1j ums kih i silicijumskih c ije su pri zava rivan j u veza ne za oksidaciju sastavnih elemenata l e gure Cu. op ~te te ~koce Zavarljlve bronze prip a d a ju g rupi k a l aj n i h. Z a V a r i V a nj e a l u m in ~ j u m a ~ nj e g o v i h l e g u r a Alurnin1jum 1 njegove legure dosta se upo t r ebl java j u u in dustr1j1 u v1du l1rnova. Nanos e s e..134 - stvarajuci 5i0 forrnisanjem i koji ispli vava u trosku. z a jedn i ~ ­ 2 3 ko stapanje osnovnog i doda~. posle zavarivanja se . tj. smatra s e zava r lj i v im a k a pol ovine . loak j e po tisnuto TIG 1 MIG postupc1rna. Oni sadrze lako topljiva jedinjenja hlora (natr ijurnhlorid).85 g / cm 3 . Sn . prime njuju se topite l j i. MIG) pa se danas goto vo i ne koristi . Te§koce u procesu zavarivanja sillcijumskih bro n z l su za povecanu sklonost ka pojavi v rucih prsl1na sa p ora s tom s a drzaja silicijuma..og materijala. cev1. koj1 se topi pri 2050 0 C i ima gust1nu p = 3. .Da r azo- 11 se odstran1l1 oks1di alurn1n1juma 1z metalnog kupa til a i r10 oks1dn1 sloj sa osnovnog mater1jala. Odredjene smetnje predsta v lja i oksi d 5i0 koji se izdvaja na 5i0 povr~ini 2 rastopa u obliku prevlake (pokor1ce) . Al . odlivaka i raznih pro f1 la. a lkalne elemente 1 neznatne kolicine jedinjen j a fluora. 2 Od brojnih v rsta bron z i (oko 30) za o bradu plas ti ~ n1m de - li ve njern. 4. Zato je pri gas nom zavarivanju p o treban topitelj koji pre vod1 u laku 1 n1skotopljivu trosku koja 1splivav a na po v r s 1nu 2 rastopa.. TIG. lake je ovako moguce za varivanje 51-bronze. Dodatna te ~ ko c a pro uzrokovana je time § to alurninijum ne menja boju p r 1 zag re v anju. Pri zavarivanju. l. neras t opljeni ok si d Al 0 tone u rastop i time ometa potpuno spajanj e . na ivlce osnovnog materijala iIi z agre - jani dodatni mater1jal..a je zavarivacu te§ko da oceni trenutak kad po ~ ne t opljenj e . Si. 2 3 dok se c1st alurn1n1jum top1 pri 657 0 C i irna gustinu 2.

5-2 mm. l1movi debljine d o 4 mm suceono se zavaruju bez pripreme iviea s a zazorom 0.2-2. dok je temperatura topljenja clstog magn ezijuma 650 e.silumin preporu~uje predgrevanje do temperature 350-400 o c~ice za zavar1vanje Al i ~egura date su u JUS c. C1 §~e nje se mo~e obavit1 mehan1~k1 1 hemijaki. iviea se moraju pazljivo ocis- tit1 cd oks1dne skrame.H). Iz tog razloga. Na povr§ ini delova od magnezijuma i nje go vih legura stvara se oksid MgO ~ija je temperatura topljenja oko o o 2S00 e. povr~ine V. Za gasno zavarivanje aluminijuma i njegovih le gura primenjuje se tehnika ulevo sa lzaziva oksidaclju n~utralnim plamenom.. Pre zavarivanja ivlce se moraju ocistlti me talnom cetkom najmanje 30-40 rom sa svake strane i potorn odmasti ti . v1sokog koef1c1jenta linearnog s1 ren ja 1 ve11kog hemijskog afin1teta prema klseoniku. oksidi§uci plamen 1e- a redukujuci poroznost §ava . U te svrhe prirne- njuju se top1telj1 na baz1 soli hlora 111 fluora. 5.5-3 mm i Pre zavarivanja. Z a v a r i v a nj e leg u ram a 9 n e z ~ j u m a Zavarivanje legura magnezijuma j e otezano zbog slabe toplotne provodljivosti. Odlivci ad gura aluminijuma zavaruju se posle potpunog predgrevanja na 250°C. ostavlja zazor 1 .5 rnm. . sa dodatnim materijalom lstog sastava kao i osnovni.o61. temperature 50-60°C. posle toga delove treba opratl u vru~oj vodt. pri zavarivanju magnezijuma i nj egovih legura se mora stalno uklanjati oksidna skrama i Ijeni metal ad kiseonika. Kod hem1jskog ~i§6e nja 1vice osnovnog materijala se uranjaju u voden1 rastvor hromne k1se11ne (18% H2 Cr 0 4 ) pr1 ternperaturt 90-200 o e 1 zadrzavaju oko 5 min. a iznad 12 rom U obliku ~ !leba.2 rom zavaruju se s u ~e ­ ono bez dodatnog materijala. Pri zavarivanju aluminijuma preporucuje se sarno suceoni spoj. azota i bri ~ljivo zastltlti rastop- vodene pare. bliskosti temperatura topljenja i sagorevanja.135 ~eli~nom ~etlcom cxistranjuje preostal1 deo top1telja. Posebno se za leguru aluminijuma i silieijuma . a do 3 mm be~ obrade i viea . pa u hladnoj i najzad 1h oaui1t1 na vazduhu. a §av 1 ~ime okolina peru vru60m vvdom se sprecava korozivno delo va- nje topltelja na §av 1 okolinu. Pri za~ varlvanju delova debljlh od 3 mm izvo di se 30-35°. Delovi ad magnezijuma debljine do 1.z leb sa uglom zatupljenje 1. Aluminijumski li movi debljine do 12 mm pripremaju se U obliku v_ ~ leba.

Te§ka6e pri zavarivanju cinka nastaju zbog stvaranja oksida (ZnO) koji se ne redukuje plamenom ve6 se moraju primeniti odgovaraju6i topitelji. U toku zavarivanja do3 datni materijal mora da bude neprekidno zaronjen Q zavariva~ko kupatilo. Z a V a r i V a nj e 0 8 t a I i h m B t a I a Osirn navedenih metala i legura jo§ se gasno ROgu zavarivati cink (Zn). Zbog niske temperature topljenja cink se isklju~ivo zavaruje gasnirn plamenom uz primenu specijalnih topitelja (sme§e ZnCl. 1ID1ibden. Ukolilo se i zavaruj u odli vci li venl pod pri tiskom. Zavaruje se nel alnim lli alBbo redukuju6im plamenom C2 H2 -0 2 . metali (Au. jedioo je to mogu6e gasnim postupkom sa topiteljima ~ naizmeni~kim koriA6enjem dodatnog materijala u obliku Aipke Zn i ~ell~ne fice uz presudan uticaj uma§nosti zavariva~a. Ag). . Cink se ubraja u te§ko zavarljive met ale zbog velike toplotne provodljivosti. azota 1 vodonika zavaruju se drugim postupclma. i s1. Ovde nema teAka6a.kao pri zavarivanju drugib metala. berl1ijum.i ako se lzvodl uz predgrevanje na lOO-lSOoC (na hladno nastaju prsline). Legure cinka (sa Al. u vidu Aipkt. niske temperature isparavanja i velike sklonosti ka oksidaciji kao i pojave znatnib deformacija. za delove debljlne do 5 mrn primenjuje se tehnika ulevo.136- Dodatni materijal.. Zavaruje se neutralnim plamenom. fluorida zernno-alkalnih i alkalnih me tala). malog protoka. ~v poole zavarivanja ima veoma nisku zateznu ~vrsto6u . preporu~uje se predgoevanje do temperature 300-3S0 o C u slu~ajevima kad se zavaruju delovi deblji od 5 rnrn. Ovaj oksid se ne topi ve6 sublimi§e na 1800 0 C stvaraju6i bele otrovne pere. Ove Aipke. niobijum. olova (Pb) i plemeniti . Cu2 0 na tempera3 turi topljenja ovib legura (oko 380 o C). zbog ltetnog uticaja kiaeonlka. sa planlenom gori vog gasa i vazduha ili gorivog gasa i kiseopika. 6. treba provu6i kroz vadeni rastvor azotne kiseline (20\ HN0 ). aumpora. a za delove deblje od 5 mm tehnika udesno.pa au avojatva lava jednaka oenovnom materijalu. treba da je istog sastava kao i osnovni. Olovo Be Bmatra idealno zavarljivim metalom. pre zavarivanja. Cu) su gotovo ne zavarljive jer nema topitelja koji mogu razgraditi okside A1 2 0 . titan.jer je njegov OkBid lakAi i isplivava na povrAinu bez topitelja gde se redukuje plamenom. Oatali metali: nikal i nje~ove legure (monel Cu-Ni).

- 137 - 1. REL lavarivanje go1om (a) 1 ob1o ~ enom e1ektrodom (b) . 67b) KOjima se posti z u b. 6 6b ) a zat~l nagllm odvajanjem elektrode 00 osnovnog materijala (s 1. 67. 67a). luk s e us posta vlja najpre primlcanjem e1ektrode (sl. 51. Uspostav ljanje 1uka cija toplote. kratki m s po jem ( s l. U praksl REL zavari v anja. Danas se up ot rebljavaju uglavnorn obloi e n e e l e ktr o d e (s1. veca brzina zavarivanja i uza zona pod uticajem to- plate nego pri gasnom zavarivanju. 66c). b. 8agorev 51. Rucnim elektrolucnin zavarivanjern p osti ze s e ve c a konc e ntra - pl'imicanj E LK . 66. U poeetku primene REL postupka kori~cene su gote elektl'ode koje su dav ale savove lo seg kvalitet a (51. 2 R U ~NO E:LEK T ROLUtIlO ZA VARIVANJE elektrolu~nom Pri rue nom postavlja i za varivanju ele k tr ic ni luk se us do da tn o q mate rij a- odr~av a izmedju z a va r ivano g de l a i la . ratak spoJ El ck t?'i~ni Zuk a.elektrode. c. 66a).

Elemen ti Si i Mn sagorevaju ·u prostoru elektri~nog luka pom06u kise onika i. . Mehani~ka s vojstva takveg §ava su veoma mala a nar~ito plasti~nost i udarna ! ilavost. Nagli razvoj REL zavarivanja p~inje od pronalaska oblo zenih elektroda 1908. . kiseonika. a vodonik iz vlaznih obloga elektroda 1 ovla!enih oksida zeleza na povr§ini zavarivanih delova. duzine 300-450 mm. gasovitih proizvoda sagorevanja obloge i proizveda disocijacije raznih gasova..clezoksidi Au rastop. a. vazduba.5-9 mm. Neki sastojci obloge Se pri zavarivanju tope.legiraj u me tal Aava . ~elik zavaruje golim elektrodama u me talu §a va se zapa!a prekomerna koli~ina oksida FeO. a veli·ka primena od 19 25. na koje se presovanjem iIi redje umakanjem nanosi obloga od specijalnih materija. .§ ava izveclenog golom elektrodom ustanovljeno je pove6anje sadrz aja 02 i N2 (i do 30 puta ) u odnos u na osnovni materijal. go dine . Hemijskom analizom metala . tako da se gasna atmosfera u zoni zavariva~kog kupatila sastoji iz para metala. o t a i . U Lo g a 0 b L og a e L e k t r od a Obloge pri zavarivanju lmaj u vl §estruku ulogu: . Kiseon i k i azot poti~u iz vazduba. a s manjen s adr! aj Si I Mn i C. Danas se oblozene (opla§tene) elektrode izradjuju u obliku metalnih ! ica pre~nika 1.§tite zonu zavarivanj a od kiseonlka i a . va. Pove6anje sadr!aja FeO nastaje zbog poznate osobine metala da rastvaraju sopstvene oksicle. a oksicle drugih me t a la prevode u trosku.ota i njihovih parcijalnih pritisaka. Ako s e npr .dub a.pritisak pa se mo!e posti6i zasi6enje me tala §ava vodonikom od 40 ml/ l00 gFe .138 tra!ena svojstya spojeva i stabilni ji elektri ~ ni luk .drugi sagorevaju. Hemij s ka aktivnost gasovite faze u odnosu na te~an metal zavisi u prvom redu od saddaja vodonika. U stubu elektri~nog luka vodena para disocira prema jedna~ini 2H 2 0 + 2H2 + 02 a zatim nastaje jonizacija Atomni vodonik H i proton H+ imaju veliki parcijalni .

voden og stakla Na 0(Si0 )m. a dejstvuje kao topitelj i stabilizuje elektri~ni luk. gr afit.- 13 9 e le kt r i ~ n og . a do2 daje se o blozi pre ko gline. MnO. Pojava se zove difuzna dezoksidacija. . azbes ta (3MgO. Za ob r azo v an je za s titnih gas ova ( osnovni s astojak CO ) oblozi s e doda j u prah c umura .a o st varuj e se gasoviti rn i sago rev anj e m o bloge . Ako de c ki seonik a i azot prodru u zonu luka. MgO.pomoc u t r o ske stvorene i z n ad r astopa ( top l jen jem o blo- se v reme hl ad j e n ja metala sava. ZUT.doprin o s e stabilizaci j i gel p rod u ~a v a l uka . Obloge elektrode mogu sadr ~ ati kisele i bazi ~ ne okside.3Si0 2 ). CaO. Troska le g ura - bazi~no g ka . i Ti0 • Silicijumdiok2 sid (Si0 ) snizava temperaturu topl j enja z aostalih oks ida.Si0 Kako su o v a jedinjenja nera stvorljiva u tecnom c eliku. za k < 1 bazi c na 1 za k > 1 kisela . Bazi ~ ni Kiseli sastojci u oblogama su Si0 a karakter troske se o d redjuje pomoeu izraza k za k = = r (%1 r (% bazicnifi oksida ) kiselih oksida ~ 1 > 1 troska je ne u tr a lna . aktera (CaO) ne proizvodi difu~nu dez- oksidaciju. hidrati metal a i ce2 lulo zne ma terij e (C 6 H100S)' Zas t i ta i pre ~ i sca vanje (ra finacija) rastopa meta la vara troskom posti ~ e se hemijsklm r e akcijama troske sa rastopom. tro s k a nastala topljenjem o bloge ti: kisela. 2 FeO. p~etka kristalizacije me tala mo z e . Titandi oksid se dod a je kao prirodan rutil ili sin2 2 teti ~ ki. bazi ~ na bi- i neutralna. obrazovanjem silikata ili titanata (2FeO. ona is p liva vaju n a p ovrsinu e ime stalno iz v l ac e kiseonik iz rastopa. 2 sastojci obloqa su Na 0. Premo ~e rna hemijsk o m sastavu. Fe 0 i Cr 2 0 • Neutralni dodatak A1 2 0 3 ima tehno3 2 3 3 lo s ku ulogu unutrasnjeg podmazivanja pri " presov anju obloga.Ti0 ). Hemijskim delovanjem izmedju troske i te c nog rnetala smasadr~aj njuje se kise onika rastv o renog u vidu stetnog jedinjenja 2 ili 2FeO. me hani ~ k i Za s t l t a metal a s ava i ~ vrs tirn pro i zvodima n asta l i m top lj e nj em i Gasov i mogu s titi ti met al s ava i h emi jski. sasto jci iz o blo ge ih vezuju pa s e taka ostva ruje he- mijsk a zas tita. 2 He han i ~ k a z a§ tita se o stv a r uj e okru z e n j e m r a stopa gasom CO ko j i ne r eagu- je sa s pol jasnj om atmosferom . ferotltana radi o mog ucavanja dezo ksida- cije. FeO a ne 2 utralni A1 2 0 . pa se i bazi ~ nim o blo garna Jodaju Si i Ti u vidu feroo ~ vrScivanja f e ro s illcljumQ. Sarno ako je temperatura r~ture o ~ vr§ civanja troske viSa od tempes av~ tj.

SV.latentna (skrivena) toplota da se metal Ate du ~e zadr z i u te ~an te~ n om stanju. a k a d z akaljivih i ad nepozeljnih struktura kalje nj a u metalu sava 1 ZUT. Najbolje je vode n o stakia modula m S10 2 /Na 2 0 - 2. Mo . natrljuma. U princlpu se kao dezoksidato- r1 mog u primenl ti eleme n t! ve~eg hemijskog afiniteta prema klseoU n i k u cd zeleza. aluminijuma 5. Ni.argona 15. Potreban sastav metala §ava pr1 REL zavarlvanju oHtvaruje se pomo~u sastojaka 1z fiee 1 obloge jer je osnovnl materljal unapred dat .u . elektri~nog jonizacije od ze lez a . Jedino se tako mole da spoj posle zavar1vanja 1ma trafene karakterlstike. Cr .83V. To su jedlnjenja kalljuma. a ponekad se tra!1 da budu ~ak zilavost i 1 ve6e. Fe. oxsidi Fe . Cr. Manja brzlna hladjenja uma- n juj e o pa snost c d prsl ina. Mn. C. Pr1 prolasku kroz elekt%na~1 luk dodatni materijal trpi nepovoljne promena.~helijuma 7. na primer. vodenim staklom Na 2 0. 3V. Sastojci U oblo zi name n jen i za l eglranje rastopa slu!e istovremen o i kao dez o ksidatori .(S10 2 )m iIi visokopollmernim lepko v~ ma koji prl zavarivanju saqorevaju 1 s prelaze u trosku. i pove~a­ Svi sastoj c i koji ulaze u sastav obloqe povezuju se medjuza metalno jezgro elektrode.95. fero- s ilicijum. ele menti k o ji se Ma te r i je za stabiliz aci j u tencijal (n apon) slecie6em redosledu nalaze luka imaju n1fi po- le vo od Fe: AI . Osim toga u me talu kojl dufe ne~lsto~e g asovi s e b ol j e izdvaja j u i vr u~ ih i s p livava ju na p o v r §inu . Si. ~to doprinosi da troska bolje pokr1 v a §av. AI. 0 elektrodama za ~e11ke uglavnom standardizo- .- 140 - s e iskori stiti n jena . sobno. ferotltan . potenc1jal kalijUJT1a4. to su 1 p o dacl vani. Budu61 da se REL postupkom najv1§e zavaruju razne vrste ~e­ l1ka. Ovi m s e spre~ava pojava § upljlna bolje vezuju ~e llka ko je n ast a ju nag lim ostaje za trosku i o ~ vr ~ ~ivanjem .a gvozdene pare 7. tj.. to su naj~ e§ 6e feromanqan. o z " a c a v a nj eLL z b ~ ava 0 r e l e k t rod a Osnovni zahtev je d a metal svojstva ri ~ n1 ~ to sll~nlja plasti~nost 1 ZUT-a imaju gradju 1 osnovnom materijalu. Ti . kalcij uma. Ato posti~l da dodatnl materljal mora bit1 balj1 oct osnovnoq. oblozi se dodaje i kalcljum fluorid (Ca F l koji s manjuje viskoznost troske i time joj 2 va te~ljivost.2-3. jon i zacij e vaz d uha I SV • para P o red na veden ih sastojaxa. Cu. Tako je.

ES13B160 2B . Obloga elektrode je rutilna (R) a mo!e se za1VarlvaH u svlm polo!ajlma (1). 13 poll. Saddaj vodonika u metalu §ava je 1 do 2 ml/l00 g. Elektrode namenjene za zavarlvanje niskougljeni~nlh 1 nlskoleg1ranlh ~ellka ozna~avaju se po standardu JUS C. lma Rm < 610. Posle hladjenja elektroda do sobne temperature mo~e se zavarivatl. Drugl na~in suAenja koji se primenjuje za elektrode sa rutlln1m 1 k1se11m karakterom oblo~e je u pe6ima prl temperaturl 80 . Sve elektrode. Razllkuju se dve grupe elektroda u zavlsnostl od vrednostl zatezne ~vrst06e Rm ~istog metala §ava.017/S2). namenjena je za zavar1vanje u svlm polo!aj1ma os 1m vertikalnog nan1!e 1 samo za jednosmernu stl:'Uj u obrnute polarnosti. pa ih treba ~uvati u hermetl~k1 zatvorenlm kutljama 11i pollvinilsklm kasama. 13. Ako se 1 pored preduzetih mara elektrode ovla!e. a lzveden1 §av 1ma lo§a mehan1~ka svojstva. Obe grupe dalje se dele na 5 grupa prema vrednostl najmanjeg lzdu! enja ~1stog metala §ava AS na du!lni L = Sd. Elektrode sa RmP430-S10 MPa lmaju lza slmbola E broj 43.E432R13 lma Rm < 510 MPa. Ovde se takodje daju broj~anl slmbo11 1 drug1h karakteristlka elektroda bltnlh za ozna~avanje • Primer ozna~avanja elektrode.. polo! aju zavar1vanja 1 vrstl struje kao 1 sadr!aju vodonlka u ~istom metalu §ava. a KV > 28J na -20 o C. Prl zavarlvanju ovla!enlm elektrodama luk suvi§e pr§tl. . AS > 20. Obloga elektrode je bazl~na. i udarne ! 11avost1 kako je to dato u tab.141 Prema na§im standardlma zasnovanlm na norm! ISO-2SE/73 oblo! ene elektrode za ru~no elektrolu~no zavarlvanje ozna~avaju se prema mehanl~kim oeobinama ~lstoq metala Aava.azuje da elektroda sa oznakom: . stepena lskor1§6enja oko 160. prema tab. Na sll~nom princ1pu ozna~avaju se elektrode za zavarivanje ~e11ka otporn1h na puzanje (JUS CH3. a elektrode sa Rm ~ 510-610 MPa broj 51. Elekrrode sa rutl1nim 1 celulozn1m karakterom obloge mog~ se su§1t1 neposredno uo~i zavarlvanja ukIju~lvanjem u kratak spoj.01S/81) 1 za zavur1vanje nerdjaju6ih 1 s11~nlh v1sokolegiranlr.011/82. ~elika (JUS CH3. ill jedo nosmerne struje obrnutog polar1teta E na + polu). Za elektrode sa baz1~nlm . pr1manom nalzment~ne struje sa U = SOY. Naro~1to SU na vlagu osetljlve elektrode sa bazi~nim karakterom obloge.120 0 C. moraju se ~uvati na BU- VOm mestu. moraju se pre zavarlvanja suAlti. AS < 24% 1 KV > 28J na 0 °C. vrsti obloge. izuzev celuloznih.H3.

. U 0 Oznaka AS .polarltet za j e dnosmernu 1 U .Tab l lca 1 3. HV .20 . 5 E 515 1) tOe.k i se li nema AR . + +ili- 50 2 3 4 ba z 1c ni e .horizont~no v ertikalni .na p:m praznog ho da z a n alz me nl ~ nu struj u (V) 4) H .40 o R - oksid ni rutil n i ( s rednja ) 11 5.20 -30 -4 0 E 511 E Sll E 513 E 514 7 90 12 5-135 130 4 RR . rutilnl (deb e la) S - + 8 9 <1 3H os t a le i td .k i se li (rutlln1) 10S -11 5 B - sv1 sern ve r11 0 ti ka l nog n a n l ~c E 43 2 E 433 E 43 4 E 43S J:.5 H 1 E 430 E 4 31 20 22 24 24 24 + 2Q U . % 1) tOe 28J Tip ob l oge 2) KOef:~ijen t is k or M Ozna Ki ka < 105 Po l o!a j Po l o!a j sv i zavarivan ja Sadr ~ aj H 3) p zn a p ka 1 + 11i 2 Ozna rnl Oznaka 10Ug ka 0 3.k oefici j e n t iskor1 §cenja .. 2 ) Ki .125 12 0 svl s uceo nl 1 ugaon l u H i HV po l o~ aj u 4) Bvi s u~eon i i ugaon i u H po l ozaj u ugaoni s pojev i u ko rltas to m po l o~aj u 3 + + 111- 70 5 6 1-3 2H 510 18 18 20 20 20 +20 0 . 3) p .ce luloznl .hor1zontalni.. Ozna~avanje e l ek tro da za n i s k o u g lj en l ~ne i nl sko l ~g l rane ce llke S t ru ja zavar . 28J .tempera tura k o j a odgo v ara ene rg1ji u da ra od 28 J.30 A..

0= 1. na ~i ni pripcerne. 5mm r =7 .2mm ~ mm c= 1 .- 143 re~im ka r akterom obloge potreban je poseban su§enja u pe6 i. . 67.£: 0711171 8= 45 .lzvodjenje zavarivanja.lzhor elektrode.20° b=o .=i. S1.20° O=Q. Ivice osnovnog mate rijal a prlpremaju 5e mas inskom obradom 111 5e seku gasnim plamenom.3 .5 mm b =o ..60° 9?????5tS5~'3 b . 8 • s • 6 b= 0 . 5. po he mijskom sastavu i po mehadinl~kbm svojstvima.8mm B = 16 . 1.. elektrode 5e tako zagrev~~u da temper a tura u pe~i dostign e 3S0oC odr~ava za jedan sat a potom 5e ana oko 2 sata . dvostrano zavarlvanje .. zavisno od deblji- ne osnovnog materijala l ' vrste spojeva . U pogledu osnovnog materijala. 5 . 8=4 .3mm F1 2 . priprema limo v a za elektro lui::no zavariva. dalje s leduje hladjen je da temperatura opadne n a 150°C u t o ku jednog sata.4mm r =4 .J'1j! Pr! lzboru elektrode za zavarlvanje presudnu ulogu 1ma hemijski s astav os novnog materijala i elektroda mora da mu odqovara i tra~ena mehani ~k a svo j stva koje mora da 1ma zavaren spoj. 5 .Jmm ~ ~=1 2 -40 ~ b=5o. 67.· c=o . 1 normalno hladjenje do sobne temperature.prlpremu osnovnog materJpla.1 Priprema osnovnog materljala 1 tehnlka zavarivanja Tehnika zavarlvanja obuhvata : . 8=45 .2 mm ~ o ~_~~?2!~_\t!''''iS_~'''' s 2 > 3 0 Tnm '' ~ ~ D ]> ls mm 1] = 0 - D)1 5mm c =1.40mm. .2.60° 3mm ~=o ..Jmm c = 0 .izbor vrste i ja~lne struje zavari vanja.jmm 1'=7 .2 mm J mm ••• "1m a b=o . Za jake napcegnute ce llc ne konstrukclje i • jednostrano *.9mm . 5 .. prlkazani su n a 51 .3 . .J mm a~J o mm 8=1 6 .

Pre po ruk e nami~ ki p repo ru ~ uj u se el ek t rode sa b az i ~ nlm ba z i ~ ­ za i zb o r e l e k t ro da s a k l se llrn.- 144 - opte rece ne s kl opove n l m karak t e r o m o bloge.nije za upotrebu I pored pravilno izabrane elektrode . Pri prelasku na novu vrstu elektrode. za ve rtie l e ktro d inamic ke pri- Kalan po l o~ aj 1 za nadg lavn o z ava ri vanje po go dan je sarno mali polo ~ ajima broj e l ek troda . Na i zbor e l ektrode i po lo ~ aj zavari v anj a .14. neophodno je da se zavarivae na nju privikne pre nego §to poene zavarivanje zna~ajnih sklopova. U ovi m prlnudnlm rij a la mo r a ju bi t i v l a cne s ile i zmedj u osnovno g materijala i kapljica dodatnog mate- v e ce od sile ze mljine te ze .lnost e lektriCnog luka Ko licin a i § tetnost gasova sa gledi~ta za ~ tite pri radu Ods t ranjl vanje troske Zavari vanje n a pregnutih konst r ukcij a + +++ Za Za ~elike ~ elike j a~ ine ja~ ine do 500 MPa iznad 500 MPa Za limove debljine ve6e od 30 rom Za z~varlvanje. A +++ + +++ ++ +++ +++ e + ++ + ++ ++ ++ +++ +++ +++ +++ +++ +++ +++ ++ R +++ +++ +++ +++ +++ ++ ++ +++ ++ ++ ++ ++ +++ zazora u z lebu Estetski izgled povrSine ~ava S tab l. pogotovu u prinudnim polozajima zavarivanja. Iskustvene preporuke za izbor elektroda QBLAS T PRIMENE I KARAKTERISTIKE ZAVARI VANJA i a zavarivanj e tankih limova (do 5 mm) u horizontalnom polo z aju P remo~c lvanje. dobre rezul tate ne rro- - !e posti6i nedovoljno obu~en zavariva~. " . uti ~e i r util- nlm karak t e ro m o bloge date s u u t ablici . Tab lica 14 . dinamicki opterecenih konstrukcija Sigurno st od pojave prsllna Udarna z ila vost Otpornost na vlagu + + + + +++ LEGENDA: +++ n a jbolje odgovara ++ odgovara + ne preporucuje se . Najpogo dnije s u za a ve po l oza j e e l e ktro de sa rutilnim i celulo zn im karakterom oblo- ge .

5. od precnika a zatim od osnovnog materijala. 2 . I = 35. a d - pre~nik elektrodc u rom.25 zavar~ vanja. 8. U okviru priprema za zavarivanje celika jednosmernom strupa~nju na skretanje elektricnog luka. a konacnu jacinu treb a iz a bratt probnim zavarivanjem. pre svega . elektroda ce suvi~e prstati.zabrati elektrode razlicltih pre c ni k a i za prve slojeve maze se up o tre biti tanja elektroda.- 145- Zlekt r oae j e dn e vrste mog u se razlikovati Garno u pre~ni cl ­ ma o Pod precnikom elek tro de po drazumeva se pre c nlk ce ll c n oq j e zS ra. Oka 5 1.za elektrode precnika d gae mm. >a za os tale slo j eve elektroda najveceg precnika kOjom se mo:te pr1ei no g zava r a . ~l e y. Standardi zovani precnici elektroda s u: 2 .l.2 5 . Pci izboru prec nika elektrode treha po § tovati prav ilo: uzeti elektrodu ~to veceg precnlka K0 11k o to fleb omogu6uje . v rste spoja i polozaja Na osnovu izabranog pre c nika elektrode mofe se odre< 3. 3. I - = 45 . y I jac ina struje u A . e lektrodne fi ce. Kad se . radi boljeg provarivanja. 4 .avaruj u deblji materijali treba . ja~a Ovo s u sarno p olazne jac ine struje zavarivanja. i 10 tnrn . trode do kore- J ac ina struje zavarivanja zavi si . Magnetno po1je pri zavarivanju jednosmernom strujom . ditl srednja vrednost jacine struje zavarivanja: .d za elektrode precnika d > 4 rnrn.se cesto srec e izraz za odredjivanje jacine =( lS+ode}de i u A. b . tj. parozna mesta i struje zavariv~ja I jom t reba obratiti sa v a . 5. Ako se primeni struja ad o~timal ne .d. 68. U literaturi . a slabija struja daje preterano zaobljeno lice ne a a v o l j no uvarivanje.

pogodnlm redos1edom zavarlvanja. 69b) . suprotno od prikljucka struje (51. neophodno je u toku rada odr- Du~ lna . 69d) . elektricni luk mo!e skreta tl hoeno od iviea (5 1. naizmenicnom strujom te se sl l e pa ne~ skretanja luka. Zbog delovanja magnetnih 5i1a.prlpojima 1 redosledom.. gee je de preenik elektrode u rom. 51. dodavanjem ~e11~ne (maqnetne) mase (sl. d o datnQ masa d. b. koja zavls1 ad vrste e1ektrode 1 po1o~aja zavarlvanja. 70b). Odabranu du!1nu luka. 69a) . 69. koja odredjenim s11ama deluju na luk. ukljucke troske. pokretnlm prlk1ju~kom (sl.S-l. prema ve60j masi (51. 69c) i ka izvedenom zavaru (51 . prlpojlma (sl.146 elektrode. prik!jucak struje a. 70d) 1 pr1menom . Pri zavarivanju uravnote~uju. 68).l)de . g re §ke oblika § ava i ne do voljno provarivanje. nalzmenl~ne 8truje~ • se umanjltl naglnjanjem e1ek- 1uka naj~eA~e je u granlcama (O. Skretanje elektrl~nog luk~ Nepovoljno skretanje 1uka mo~e trode (sl. luk a i osnovnog materijala stvaraju se magnetna polja (s l. prl zavarivanju ce lik a jed- nosrnernom struj o m. Skretanje luka ote~ava gre~ke: topljenje i kontrolu kretanja troske ~ to mo~e izazvati ne dovo ljn o stapanje. 70a). 70c).

i z vodi neprekidno ili obratno stupnjevitom 5u ~ tina me todom. . Ato se mofe ostvariti poprecnim kree tanjem elektrode. Pri zavarivanj u elektrodama sa debe l om izvodje n ju ugaonih § avova p rlme n j u je se k ra~l l uk . §ava koja se mofe dobiti bez poprecnog kretanja elektrode iznosi (O. M era za smanjenje skretanja luka Prav ac zavarivanja m ze bitt s leva na deana. pripoj I a. e gde je de .je potrebno da Airina liea Aav a bude (1. 51. zdesna na leva. pok r etni. dodatna maSQ / b. Obratno stupnjevit metod sastoji se u tome Ate se §av po duzini deli na -relattvno kratke delove. ugao nagiba elektrode mora biti 15 vertikalne linije U 0 od smeru iz v odjenja sava. NajceA6e .5)d . Is - ta taka se prl zavarivanju jednosme rn om str ujom preporu~uje kra- 61 l uk.ob l ogom i 147 - ~avati nepromcnjenom . jer se time srnanju j e skretan je luka l zazvano magne tn im silama . Za dobijanje zadovoljavajuceg s ava. Kod tanjih limova e1e~ii:ina k troda se v?di pra volinijski. Nezavlsna od pravca zavari v anj a elektroda mora biU nagnuta ka osi Heba pod uglom kojim se postHe najbolje uvarivanje. pri zavarivanju u horizontalnom polo ~ aju.8-1. prikljucak c. neprekidnog izvodjenja je Ato se Aav od pocetka do kraja izvodi u jednom smeru. o o d sebe i ka sebi. d. ~av se po du f ini . dok je za deblje limove neophodno i poprecno kretanje izmedju zidova H e ba.S-4)d .precnik elektrode u mm. 70.

Ra zmak 1zmedju limova treba da bude §to manji da bi se potro§nj a dodatnog mater1jala svela na najmanju meru. ~ ime se ostvaru je pod j e dn ako p rova rl van j e du ~ cel og §ava . Po ~ eljno je bru§enje ivica osnovnog materij a l a i pripaj~ je na sredini i suprotnom kraju od po~etka zavarivanja. Z a v a r i v a n j e Z. Na me stu preklda o s taje udubljenje koje n azi v arno kl'ater om . prose~ nog z a v ari v a ~ a. kako bi se umanjila opas nost od izgaranja i viea osnovnog materij a la. 2 . pa je ponekad po! eljno stavlti limove na bakarnu plo ~ u kOjom se odvodi znatno ve6a koli ~ ina toplote i tako s pre ~ ava l z garanje iviea. U kra t e ru mogu naata t! pore i fine p r s li ne k o je pri o ptere6e nju s poja de luj u kao 8 pre ~ i l e )con ce n trator! napon a . 1. . Elektroda s e mora pome rati ustaljenom brzinom i bez popre ~ nog kretanja . Najpovoljnije j e obrazovati ~ to tan j e i dul e z a vare strujom manje ja~ine. pa je neiskusnom zavarlva~u veoma te §ko da odr ~ i luk . u zima kao graniea uspe~ no g zavari vanja lim debIjine 1. Brzina zavarivanja za tanka ltmove mora biti zna tno veta ne90 za debele. Najve6a brz ina z avarivan j a i najle p §i izgled §ava posti ~ e se zavarivanjem ooozgo nadoIe s a nagibom elektrode p od uglom od 30 0 u odnosu na verUkalnu oau u s me ru izvodjenj a §a va . ~ to omogu6 u j e zavarivanje j a~ om strujom. Pri za varivanju tankih 11mova preporu~ uje se prlmena jednosmerne struje direktne polarnosti. Strujom manje ja ~ ine je ote ~ ano odr ~ avanje luka. vezivanje elektrode na minus pol. m 0 V a ta n k i h C 6 t i o n ~ h Li mo ve od ni sko ugljeni ~ no g ~ e lik a debljine oko 1 rom mogu uspe s no za var l va ti oblo ! enim elek tro dama sarno z a v ari va~ i v l ~ nl tom poslu . Pri z avarivanju tankih limova potre bno je toplotu unos iti ravn ome rno po s vakoj j e diniei d u~ in e §ava.~av potpuno z a vr§ l 14 d - Pri z a v a r i v anju S8 e l e kt rl ~ ni l uk n amerno p r eklda k a d se 111 r a d! zamen e i s tro §en e e l e kt rode . a e l e k t r oda po v r a tltl napre d .n a za d tol iko p u ta dole se dostlgne v i s in a r an i je i zvedenog zava r a. 1. 2 Zava ri v anj e ra zll ~ l t i h rne t a l a 1 l e gu ra 1. Da h i se kramx i sp un l 0 i po me nute gre s ke. tj . Pored umes nostl z avarlva~ a mora sa r a spolagatl 1 tank im e l ek trodama . Uobl c ajeno j e da se za sre dnje obucenog .5 rom. novi luk se mor a usposta vi ti n a k r a t e r u. ~ ~ime se dopr1nosi ujedn a~enju kvaliteta po du! ini §ava.

or po celoj du!inl apo j a .em. 7 1a ). pa se atoga rno~a lzabrat! 1 odr!avatl optlmalna brzina zavarlvanja. Ako je suprotna stran a neprlstupa~na. gre§ka "neprovaren presek" mo!e se otklonlti naknadnim provarivanjem. tj . prlmenom bakarne plo~e pove~ava se u~inak. rnom uvarlvanju obe lvlce a poja .. a time 1 provarlvanje celog preseka. d. U slu~a jevlma pr1mene ve6e brzine zavarivan j a mo!e do~l do pojave nalepljlvanja zbog smanjenja I1nljske encrglje zav arlvanja. . prokap tjino (al. Poaebnu pdnju t r eba poavotitl r avno . Po pravilu je kod tanklh 11mo v a preaek Aava ve~ l nego Ato bi to odgovaral0 deb lj l nl oanovnog materljala. p. 71e) ( 5 1 . c.r egorevanja 1 qre §aka na suprotnoj a tranl (al. jer se zavarlva~ ne boJl da 6e ae pojavltl prokapljine 1 pregorevanje pa mo!e zavarlvatl atrujom 1 ve~om ja~om brzinom. bez prokapljina. pa u baku zavarivanja ne mo!e ut!eati na pobolj§anje kvallteta.- 149 - Iviee limova de bljine do 5 mm ne treb a zakoAavati . doveIjno je obezbedlti u zajamnu parale lnost lvlea. 71. 71b) 1 prDgorovan jo (prekomerna toplota). Pravilan Aav aa dovoljnlm prova- rlvan. §to lzazlva zamor 1 lorn konatrukelje. se prlmenitl bakarna podloAka koja omogu6uje zavarlvanje ja~om strujom.. Su~eonl spojevl tanklh ~el1~nlh Za konstrukelje koje au napregnute osel1atorno promenljivlm 111 udarnim optere6enjlma nlsu do zvoljenl neprovarenl preaeel jer deluju kao lzvorl koneentraelje napona. a.. koja je prethodno provorena zavarlvanjem probnlh uzoraka. Osim togA. 0 fI ( l1mova b.e k (mala kol1~ina un ete top10te) (al. U alu~ajevlma kada je mog~e zavarlvanje i sa mole 9uprotne strane. 71d) mo!e lzvest! same lakusan zavarlva~. Ovo stoga Abo zavarlva~ ne vidi supro tnu stranu Aava. latl za. Najte!e je prl zavarivanju tanklh l1mova pravl1no oblikovati s uprotnu atranu §avAa I mala odstupanja ad izabranog re!ima za- varlvanja prou zrokuju gre Ake: neprovaran pro. Sl.

S1. ponekad 3-5 dana. oso bine Z~valjuju61 predgrevanju me tal §ava zadr! ava dobre naro ~ ito plasti ~ nostl i nisku tvrdo6u. n odul a rni 1 te mp e r li v nje kolic ine ome t e n im toplo te . § to se post1! e prekriv anjem Aava prahom od drvenoq ug lja (cumura) 1 zatrpavanjem celog odlivka U 8zbest. Ak o materi~lu. 6 %) 1 po ve6anlm sadrfa jem d r ~ aje rn ~ 111cljuma (5 1 ~ 2 . ~ to luc no n eg o g a 5 no . Ni. 2 - 3 .5'Mn). Prvi slo j Aav~ obrazuje . gole 111 debe lo oblo te ne .3% ). Za variva n j e s iv o g tiva n a t o p l o ll~ P rip re ma j e ali e na k a o 1 za g as n o zav ari'/anj e .150 2. § to je va ! no za obradu rezanje m (npr. Mn. pepeo iIi auvi pesak. j e potrebn o da ja ~ ina §ava odgo vara osnovnom primenju- ju se n1skolegirane elektrode (C. Cr. i ak ~p l j anje m Pr i me - n j u ju s e dva n a e i n a r uc n og e l ekt r o luc n o g zavari v anja s hog gvo f d ja : j e dan je zavarivanje n a t op l a . 2. Pr1 hladnom zavar1vanju 11venoq qvoldja najbolj1 rezultat1 as oatvaruju komblnovanim zavarlvanjem. lequre nikl-qvoldje (55'N1) 1 lequre nikal- bakar (monel metal 68 ' Ni. Zao ar i oan j e s ivog l iva na h l adno Elektrode za zavarivanje livenoq gvo!dj a na hladno moqu b1t1 od ~18toq nikla.5 ' Pe. 1.. Pb) koje me talu § ava daju perlltnu strukturu. lzradjuju se o d live nog gvo! dj a sa sadrta j em u g l jenika kao 1 u asno vno m ma terljalu ( C 3. Os novnl mate rijal se zagre v a u peclma do temperature 700850 °C. 28 ' Cu. Ti. je ja ~ ina ne § to manja od osnovnoq materijala. s tim § to se ovde jo § vl ~e mora vod i t i ra cun a 0 ve l l k o j t e c l jivostl li v a. Neposredno posle zavarlvanja odlivak se ponovo zaqreva . ~ Elek trode . glava motora se nakon zavarivanja uvek obrad juje). a d rug ! n a h l a dn o . ~ime se pOBti ~ e ravnomerno hladjenje svih delova odllvkA. Od li vci se predq revaju do ovako visokih temperatura da bi se ' smanjila brzina hladjenja metala Sava pri zavarlvanju i posle zavari v an j a. Z a V a r i v a nj 6 l i v e " i h us pe ~ ni je g u o ! dj a se za v ar u ju e l e ktro un o ~e n j e Slv! . Pove ~ anlm sa- sil l cljUIDa p ospe§ uje se ~ ija lzlu ~ ivanj e ug ljenika u vi d u g ra- f ita. Pre dn os t o v o g n a e ina zavari vanja j e ~ ire n jern ma - smanjuj e napon e 1 d efo r mac i je l za z v ane po jedinih de l ova od~ lvk a . vreme h ladjenja mora biti dugo. t a k o da me tal istopljen pri z a varivan j u ima prete ! no ferltnu g r a dju.

~leb (sl. Za osnovn1 mater1jal debljine 6-10 rom potrebno je predgrevanje na 200-250 o C. sa kratkim lukorn i bez poprecnog kretanja elektrode.neb de a s/2 + 1. a za delove dabljine 10-16 rom temperatura predgrevanja iznosi 300-350 o C. siroki 5-7 mm. t:lektri~nl luk za naredno zavarivanje ne srne se uspostaviti na osnovnom materljalu. a drug1 elektrodom cd leg~re n1kal-gvo f dje. Z a v a r i v a nj e nj e g o v i h L e g u r a a L u m ~ n i j u m a i Elektrolucno zavarlvanje . elektrodom od nlkla ostvaruje se dobra vezivanje sa Qsnovnirn materijalom. a elektrodom nikal-gvofdje potrebna jacina ~ava. Kombinovano zavarlvanje sivog liva na hladno ne i druge elektrode. 3. pa S8 zato elektrode pre o zavar1vanja obavezno aule pr1 temperatur1 250-350 C u roku od 2-3 sata. aluminljuca oblozen. Za lzvodjenje prvog sloja u flebu treba izabrat! elektrodu § to manjeg precnlka 1 najrnanju mogucu jacinu struje zavarivanja. Pre~n1k elektrode za I 111 y. 73) ra~una se prema izrazu de . Na ovaj nac in najbolje l se lskorl~6uju dobre osobine jed51 nanet:nikL e iel SZoj "an e t nikl - kt rodo m 51. uvek se mora sacekati da se prethodni zavar tolike ehladi da se mofe dodimuti rukom. E1ektrodu treba voditi sasvim vertikalno sa ~to krac! m lukom.. Za to vreme zavar ueba jako iskivati cekicem i potom razorenu tresku ukloniti celicnom cetkom.s + 1. Pre nano§enja sledeceg zavara. a duflne ne vece od desetostrukog precnika elektrode. Zavari treba da budu tank!.deblj1na 11ma u mm. 72. 1 tako dalje na1zmen1~no (s1.151 s e pom06 u elektrode od ~ lstog nikla. Obloge elektroda z& z&varivanje aluminijuma au veoma hiqroskOIine. 72) do 1spunjenja f leb a . a za x . gde je s .