ZAKON O STEAJNOM POSTUPKU I. OSNOVNE ODREDBE Predmet lan 1.

Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain pokretanja i sprovoenja steajnog postupka. Steajni postupak, u smislu ovog zakona, obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na nain i pod uslovima odreenim planom reorganizacije. Nesposobnost plaanja lan 2. Bankrotstvo steajnog dunika ili njegova reorganizacija se sprovode nad steajnim dunikom koji je nesposoban za plaanje. Smatra se da je steajni dunik nesposoban za plaanje ako: 1) ne moe odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; 2) je potpuno obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana; 3) uini verovatnim da svoje ve postojee obaveze nee moi da ispuni po dospeu - pretea nesposobnost za plaanje. Pretpostavka nesposobnosti plaanja lan 3. Ako je postupak pokrenut na predlog poverioca koji u sudskom ili poreskom izvrnom postupku nije mogao namiriti svoje potraivanje, prethodni steajni postupak se nee sprovoditi, niti e se dokazivati da je steajni dunik prezaduen, ve e se odmah pokrenuti steajni postupak. Posebni sluajevi pokretanja steajnog postupka lan 4. Steajni postupak se pokree ali se ne sprovodi, ve se odmah zakquuje kada steajni dunik ima samo jednog poverioca. Steajni postupak se pokree ali se ne sprovodi, ve se postupak odmah obustavqa kada je imovina steajnog dunika manja od visine trokova steajnog postupka. Izuzetno, sud e steajni postupak sprovesti i u sluaju iz stava 2. ovog lana, na zahtev poverioca, ako poverilac kod nadlenog organa poloi sredstva za trokove steajnog postupka.

-2Shodna primena lan 5. U steajnom postupku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Sluajevi na koje se zakon ne primenjuje lan 6. Steajni postupak se ne sprovodi prema: Dravnoj zajednici Srbija i Crna Gora; Republici Srbiji; jedinicama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima iji je osniva Dravna zajednica Srbija i Crna Gora, Republika Srbija, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, a koji se iskquivo ili preteno finansiraju iz buxeta Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, republikog buxeta odnosno buxeta jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na steajni postupak banaka i osiguravajuih organizacija, osim odredaba kojima se ureuju pitanja koja nisu ureena posebnim zakonom. Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi steajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivai odnosno lanovi. II. NADLE@NOST I ORGANI STEAJNOG POSTUPKA Nadlenost Stvarna nadlenost lan 7. Steajni postupak sprovodi sud odreen zakonom kojim se ureuje sudska nadlenost. Mesna nadlenost lan 8. Steajni postupak sprovodi sud na ijem podruju je sedite steajnog dunika. Organi postupka Vrste organa lan 9. Organi steajnog postupka su: steajno vee, steajni sudija, steajni upravnik, skuptina poverilaca i odbor poverilaca. Steajno vee i steajni sudija iz stava 1. ovog lana su organi steajnog postupka pri nadlenom sudu. Organi steajnog postupka pri nadlenom sudu Sastav steajnog vea lan 10. Steajno vee se sastoji od troje sudija od kojih je jedan predsednik vea.

-3Steajni sudija ne moe biti lan steajnog vea. Delokrug steajnog vea lan 11. Steajno vee: 1) odluuje o pokretanju prethodnog steajnog postupka; 2) utvruje steajnog postupka; postojanje razloga za pokretanje

3) odluuje o pokretanju steajnog postupka; 4) imenuje i razreava steajnog sudiju; 5) imenuje i razreava steajnog upravnika; 6) odluuje o zakquaka steajnog sudije; upravnika; 8) daje ovlaenja steajnom duniku-preduzetniku o linoj upravi, pod uslovima propisanim zakonom; 9) obavqa zakonom. Steajni sudija lan 12. Steajni sudija: 1) odobrava trokove steajnog postupka pre njihove isplate; 2) uvodi u dunost steajnog upravnika; 3) odreuje steajnom upravniku; dunika; 5) odobrava nacrt reenja o glavnoj deobi steajne mase; 6) donosi odluke i preduzima druge radnje po pitanjima koja nisu u delokrugu steajnog vea; 7) vri nadzor nad radom steajnog upravnika; 8) obavqa zakonom. Protiv odluka i zakquaka steajnog sudije, steajni upravnik, odbor poverilaca i poverioci mogu izjaviti prigovor steajnom veu. i druge poslove odreene ovim preliminarnu naknadu i nagradu i druge poslove odreene ovim prigovorima protiv odluka i

7) odluuje o prigovorima protiv radnji steajnog

4) odobrava nacrt plana reorganizacije steajnog

-4Steajni ypravnik Imenovanje lan 13. Steajni upravnik se imenuje reenjem o pokretanju steajnog postupka. Steajni upravnik moe biti imenovan reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka, ako je steajno vee odredilo mere obezbeenja steajnom duniku. Uslovi za imenovanje lan 14. Za steajnog upravnika moe biti imenovano lice koje je dobilo licencu za obavqanje poslova steajnog upravnika (u daqem tekstu: licenca), koje ima status privatnog preduzetnika i koje ima tri godine radnog iskustva, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Licencu moe da dobije lice koje ima visoku strunu spremu i koje je poloilo struni ispit za dobijanje licence. Licencu izdaje i obnavqa Agencija za licenciranje steajnih upravnika, koja organizuje i sprovodi struni ispit iz stava 2. ovog lana, vri nadzor nad radom steajnih upravnika i obavqa druge poslove u skladu sa zakonom kojim se ureuju poloaj, prava, dunosti i druga pitanja od znaaja za rad Agencije za licenciranje steajnih upravnika. Licenca se obnavqa, na zahtev steajnog upravnika, po isteku roka od tri godine od dana izdavanja, ako je steajni upravnik savesno obavqao poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravqanje steajnom masom i kodeksom etike. Agencija za licenciranje steajnih upravnika moe oduzeti licencu pre isteka roka iz stava 4. ovog lana u sluaju da steajni upravnik ne obavqa poslove u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravqanje steajnom masom i kodeksom etike. U sluaju neobnavqanja licence i u sluaju oduzimanja licence, Agencija za licenciranje steajnih upravnika je duna da po pravnosnanosti reenja izbrie steajnog upravnika iz Imenika steajnih upravnika. Steajnom upravniku kome je oduzeta licenca iz razloga predvienih u stavu 5. ovog lana ne moe da se izda nova licenca za obavqanje poslova steajnog upravnika u roku od pet godina od dana pravnosnanosti reenja o oduzimanju licence. Ministar nadlean za poslove privrede, na predlog Agencije za licenciranje steajnih upravnika, donosi nacionalne standarde za upravqanje steajnom masom i kodeks etike. U postupku sprovoenja steaja nad pravnim licem koje je u veinskoj dravnoj odnosno drutvenoj svojini, za steajnog upravnika steajno vee e imenovati specijalizovanu instituciju osnovanu posebnim propisom, koja mora imati zaposlena lica koja imaju licencu iz stava 1. ovog lana.

-5Ministar nadlean za poslove privrede blie propisuje uslove, program i nain polaganja strunog ispita iz stava 2. ovog lana. Ogranienje u izboru lan 15. Za steajnog upravnika ne moe biti imenovano lice koje je: 1) osueno za krivino delo nepodobnim za poloaj steajnog upravnika; koje ga ini

2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili brani drug nekog od lanova steajnog vea, steajnog sudije i direktora steajnog dunika; 3) solidarni dunik sa steajnim dunikom; 4) bilo lan upravnog odbora ili nadzornog odbora steajnog dunika u poslednje dve godine pre pokretanja steajnog postupka; 5) bilo zaposleno kod steajnog dunika dve godine pre pokretanja steajnog postupka; 6) poverilac steajnog dunika ili je zaposleno kod poverioca steajnog dunika; 7) dunik steajnog dunika; 8) konkurent steajnom duniku ili je zaposleno kod konkurentskog pravnog subjekta, odnosno koje ima bilo koji sukob interesa u odnosu na steajnog dunika; 9) radilo kao savetnik steajnog dunika u poslovima vezanim za imovinu steajnog dunika u poslednje dve godine pre pokretanja steajnog postupka. Pravni poloaj lan 16. Steajni upravnik ima prava i obaveze organa upravqanja ili vlasnika steajnog dunika, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Delokrug poslova lan 17. Steajni upravnik je duan naroito da: 1) preduzme sve neophodne mere za zatitu imovine steajnog dunika, ukquujui i spreavanje prenosa imovine, njeno peaenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno; 2) u saglasnosti sa steajnim sudijom, u roku od 30 dana od dana imenovanja, sastavi plan toka steajnog postupka sa predraunom trokova i vremenskim planom; 3) zapone popisivanje imovine steajnog dunika u roku od 10 dana od dana imenovanja i da okona popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;

-64) sastavi poetni steajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i na dan okonanja postupka steaja, u skladu sa poreskim propisima, i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadlenom poreskom organu u propisanim rokovima; 5) bez odlaganja obavesti o steajnom postupku sve banke preko kojih steajni dunik posluje, radi spreavanja prenosa sredstava i drugih transakcija steajnog dunika bez propisanog odobrenja; 6) u dogovoru sa steajnim sudijom, na teret steajne mase, osigura imovinu u celini ili delimino, ako je to potrebno radi zatite imovine steajnog dunika; 7) podnosi meseni izvetaj o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase; 8) se kao dobar privrednik stara o zavretku zapoetih a nezavrenih poslova steajnog dunika, u ciqu zatite poverilaca, kao i poslova koji su potrebni da bi se spreilo nastupanje tete nad sredstvima steajnog dunika; 9) zapoqava lica uz saglasnost steajnog sudije i da vri nadzor nad radom zaposlenih; 10) u saglasnosti sa steajnim sudijom, utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavqenih potraivanja prema steajnom duniku, kao i svih obezbeenja potraivanja; 11) unovi stvari i prava steajnog dunika u skladu sa odredbama ovog zakona; 12) u saglasnosti sa steajnim sudijom, sastavi nacrt reenja za glavnu deobu steajne mase i nacrt zavrnog steajnog bilansa; 13) izvri isplatu poveriocima na osnovu reenja o glavnoj deobi; 14) dostavqa zavrni raun; 15) po potrebi, saziva sastanke poverilaca; 16) zastupa steajnog dunika u pokretanju i voenju upravnih i drugih sporova; 17) podnese predlog odgovarajuim organima uprave ili pravosudnim organima u inostranstvu, kao zvanino ovlaeni zastupnik steajne mase steajnog dunika, kojim zahteva plenidbu, oduzimanje, zatitu ili povraaj imovine steajnog dunika koja se nalazi u inostranstvu; 18) obavesti odgovarajue registre o steajnom postupku, ako je to predvieno zakonom; 19) obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom. Steajni upravnik moe podizati kredit bez obezbeenja ili se zaduiti uz obezbeenje na imovini na kojoj ne postoje prethodni tereti, ako je prethodno obavestio steajnog sudiju i ako je dobio saglasnost odbora poverilaca.

-7Kredit ili dug iz stava 2. ovog lana smatra se trokom steajnog postupka. Odnosi sa drugim organima steajnog postupka lan 18. Steajni upravnik obavqa svoje poslove samostalno i s panjom dobrog strunjaka, u skladu sa odrebama ovog zakona. Steajni upravnik u obavqanju poslova iz svoje nadlenosti moe da angauje struna pravna i fizika domaa ili strana lica. Radnje koje preduzima steajni upravnik, a koje utiu na steajnu masu, kao to su podizanje kredita ili kupovina i prodaja znaajnijeg dela imovine i dr. (u daqem tekstu: radnje od izuzetnog znaaja), mogu se preduzeti uz obavetavanje steajnog sudije i dobijanje saglasnosti odbora poverilaca ili pojedinih poverilaca na ija potraivanja ove radnje utiu, u skladu sa ovim zakonom. Ako ovim zakonom nije propisan poseban postupak dobijanja saglasnosti za radnje od izuzetnog znaaja, steajni upravnik je duan da pismeno obavesti o nameravanoj radnji steajnog sudiju, odbor poverilaca i one steajne poverioce na koje ove radnje utiu, najkasnije 10 dana pre preduzimanja radnje. Odbor poverilaca ili bilo koji steajni poverilac na koga radnja iz stava 3. ovog lana utie, ima pravo prigovora steajnom sudiji koji je duan da donosi odluku po prigovoru. Steajni upravnik moe u svako doba da konsultuje odbor poverilaca ili sud o radnjama od izuzetnog znaaja i drugim pitanjima vezanim za steajni postupak. Ako se steajni upravnik i steajni sudija ne mogu saglasiti o pojedinim radnjama i pitanjima duni su da bez odlaganja o tome obaveste steajno vee, koje o tim pitanjima i radnjama donosi odluku. Steajni upravnik podnosi mesene pismene izvetaje o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase odboru poverilaca, skuptini poverilaca, steajnom veu, steajnom sudiji i Agenciji iz lana 14. stav 3. ovog zakona. Steajni upravnik podnosi i druge izvetaje na zahtev organa, a u sluaju reorganizacije, pored mesenog izvetaja, podnosi i finansijske izvetaje, ukquujui bilans stanja, bilans uspeha i izvetaj o novanim tokovima. Meseni izvetaj iz stava 8. ovog lana sadri: 1) spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi nain otuena; 2) spisak gotovinskih priliva i odliva uinjenih u toku prethodnog meseca; 3) poetno i krajnje stanje na raunu steajnog dunika; 4) spisak obaveza steajnog dunika; 5) spisak angaovanih strunjaka i iznosa koji su im isplaeni. Steajni upravnik, po prestanku dunosti, podnosi zavrni raun steajnom sudiji i odboru poverilaca.

-8Steajni sudija e pregledati zavrni raun steajnog upravnika i svojim potpisom potvrditi da ga je pregledao. Zavrni raun iz stava 10. ovog lana steajni upravnik dostavqa odboru poverilaca. Odbor poverilaca moe steajnom veu da podnese prigovor na zavrni raun. Odgovornost za tetu lan 19. Kod odgovornosti za tetu steajni upravnik ima status preduzetnika i odgovara neposredno svojom linom imovinom za sve tete nanete svim uesnicima u postupku, ako je do tete dolo namerno ili krajnjom nepanjom. Ako je teta nastala zbog radnje steajnog upravnika koja je izvrena po nalogu steajnog vea ili steajnog sudije, steajni upravnik nije odgovoran za nastalu tetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili predloga. Za tetu koju uine lica koja je zaposlio steajni upravnik, steajni upravnik odgovara ako je teta nastala usled proputanja steajnog upravnika da izvri nadzor nad njihovim radom. Zahtev za naknadu tete zastareva u roku od tri godine od saznanja oteenog za tetu, odnosno u roku od tri godine od pravnosnanosti reenja o zakquenju steajnog postupka. Razreenje lan 20. Steajno vee e razreiti steajnog upravnika ako utvrdi da steajni upravnik: 1) ne ispunjava svoje obaveze; 2) ne potuje rokove odreene ovim zakonom; 3) postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce; 4) po proteku jedne godine od roita za ispitivanje potraivanja, nije napravio zadovoqavajui napredak u unovenju imovine koja ulazi u steajnu masu, osim kada je unovenje bilo spreeno viom silom ili nepredvidivim okolnostima; 5) nije osigurao imovinu za sluaj nastupanja tete posle dva upozorenja steajnog sudije ili odbora poverilaca; 6) nije traio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim onim sluajevima gde je ovim zakonom predviena obavezna saglasnost odbora poverilaca. Pre donoenja odluke o razreenju, steajno vee e omoguiti steajnom upravniku da se izjasni o razlozima za razreenje. Predlog za razreenje moe dati steajni sudija i odbor poverilaca. Steajni upravnik se razreava i na lini zahtev, ako ne postoje razlozi iz stava 1. ovog lana.

-9Nagrada za rad i naknada trokova lan 21. Steajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih trokova (u daqem tekstu: nagrada i naknada). Konanu visinu nagrade, kao i naknade, odreuje steajno vee u vreme zakquenja steajnog postupka, uzimajui u obzir obim poslova, vrednost steajne mase i poslovne rezultate steajnog upravnika, u skladu sa osnovama i merilima koje propisuje ministar nadlean za poslove privrede. Do odreivanja konane visine nagrade i naknade, steajni sudija reenjem koje se dostavqa steajnom upravniku i odboru poverilaca odreuje preliminarnu visinu naknade i nagrade steajnom upravniku. Protiv reenja o preliminarnoj visini naknade i nagrade, odbor poverilaca i steajni poverioci pojedinano mogu podneti prigovor steajnom veu u roku od osam dana od dana prijema reenja. Steajni upravnik moe u toku steajnog postupka, a pre konane isplate nagrade i naknade, traiti da mu se unapred isplati deo naknade i/ili nagrade. Steajni sudija moe odobriti meseni iznos nagrade i naknade steajnom upravniku, koji mora biti srazmeran dunostima i rezultatima rada steajnog upravnika. Visinu iznosa nagrade odnosno naknade iz stava 4. ovog lana odreuje reenjem steajni sudija. Nagrada iz stava 4. ovog lana se moe unapred odrediti u procentu od ukupne vrednosti steajne mase. Ako se naknadno, s obzirom na daqi tok steajnog postupka, pokae da je iznos nagrade, koja je unapred odreena u procentu od ukupno unovene steajne mase, nesrazmerno visok ili nizak, steajni sudija moe na predlog steajnog upravnika ili odbora poverilaca smanjiti ili poveati unapred odreeni procenat. Naknada iz stava 4. ovog lana se odreuje prema stvarnim trokovima koje je steajni upravnik imao u obavqanju poslova. Skuptina poverilaca Formiranje i rad skuptine poverilaca lan 22. Skuptina poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilakom roitu. Skuptinu poverilaca ine svi steajni poverioci. Razluni poverioci mogu uestvovati u skuptini samo do visine potraivanja za koju uine verovatnom da e se pojaviti kao steajni poverioci. Procenu osnova i visine potraivanja u tom sluaju moe vriti steajni sudija, za potrebe glasanja na prvom poverilakom roitu. Prva sednica skuptine poverilaca zakazuje se na predlog: 1) steajnog upravnika; 2) steajnih poverilaca ija su ukupna potraivanja vea od 20% od ukupnog iznosa potraivanja svih steajnih poverilaca.

- 10 Na prvoj sednici skuptine poverilaca vri se izbor predsednika skuptine i lanova odbora poverilaca. Zakazivanje i voenje sednica skuptine, kao i obavetavanje o njima i odreivanje dnevnog reda, vri predsednik skuptine na predlog steajnih poverilaca. Steajni poverioci se o odravanju skuptine i o dnevnom redu obavetavaju isticanjem obavetenja na oglasnoj tabli suda ili oglasom u "Slubenom glasniku Republike Srbije", ukoliko se ne dogovore o drugaijem nainu obavetavanja. Na skuptini se glasa srazmerno visini potraivanja. Skuptina odluuje veinom glasova prisutnih poverilaca osim u sluaju iz lana 23. stav 5. Ako broj steajnih poverilaca nije vei od pet, skuptina poverilaca ima poloaj odbora poverilaca. Prvo poverilako roite lan 23. Ako se prva skuptina poverilaca odrava na prvom poverilakom roitu, skuptinu zakazuje steajni sudija u roku od tri dana od dana prijema poetnog steajnog bilansa, a najkasnije u roku od 40 dana od dana pokretanja steajnog postupka. Ako steajni sudija odbije da zakae skuptinu u roku iz stava 1. ovog lana, o tome donosi reenje protiv koga podnosilac predloga ima pravo prigovora steajnom veu. Ako ima vie predlagaa pravo prigovora ima svaki od njih. Na roitu iz stava 1. ovog lana raspravqa se o izvetaju o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika i proceni steajnog upravnika da li postoji mogunost reorganizacije steajnog dunika. Steajni poverioci na osnovu dobijenog izvetaja razmatraju da li e se steajni postupak okonati bankrotstvom steajnog dunika ili treba preduzeti mere radi podnoenja plana reorganizacije u steajnom postupku. Ako na roitu steajni poverioci za ija potraivanja se uini verovatnim da iznose vie od 70% ukupnih potraivanja odlue da se steajni postupak okona bankrotstvom steajnog dunika, steajno vee donosi odluku o zapoinjanju postupka prodaje imovine steajnog dunika. Delokrug skuptine lan 24. Skuptina poverilaca: 1) donosi odluke da li e se steajni postupak sprovoditi u ciqu nastavka rada i reorganizacije steajnog dunika ili e steajni postupak voditi bankrotstvu, prestankom rada steajnog dunika i prodajom imovine u skladu sa lanom 23. stav 5. ovog zakona; 2) bira i opoziva odbor poverilaca; 3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase;

- 11 4) razmatra izvetaje odbora poverilaca; 5) vri druge poslove odreene ovim zakonom. Odbor poverilaca Izbor odbora poverilaca lan 25. Skuptina poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilakom roitu bira odbor poverilaca. Broj lanova odbora poverilaca odreuje skuptina, s tim to taj broj ne moe biti vei od devet lanova i to uvek mora biti neparan. lanovi odbora poverilaca mogu biti steajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraivanja. Zaposleni kod steajnog dunika ne mogu se birati u odbor poverilaca. lanovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora. lana odbora razreava skuptina poverilaca ili steajno vee ukoliko ne izvrava svoje obaveze odreene ovim zakonom. Ako odbor poverilaca razrei lana odbora ili lan da ostavku na lanstvo u odboru, odbor moe da kooptira novog lana odbora kome mandat traje do prvog narednog zasedanja skuptine na kojoj e se izabrati novi lan odbora. Nain odluivanja odbora poverilaca lan 26. Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora koji zakazuje sednice odbora. Predsednik odbora je duan da zakae sednicu kada to trai vie od polovine lanova odbora. Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo vie od polovine svih lanova odbora. U sluaju jednakog broja glasova odluujui glas je glas predsednika. Sednicama odbora poverilaca prisustvuje steajni upravnik na poziv odbora poverilaca. Steajni upravnik nema pravo glasa. Steajni sudija ne moe da prisustvuje sednicama odbora poverilaca. Umesto lana odbora poverilaca sednicama moe prisustvovati i uestvovati u donoenju odluka njegov zastupnik, na osnovu posebnog punomoja. Delokrug poslova i prava odbora poverilaca lan 27. Odbor poverilaca: 1) daje miqenje steajnom upravniku o nainu unovenja imovine, ukoliko se prodaja ne vri javnim nadmetanjem i daje saglasnost u vezi sa svim pitanjima koja su od izuzetne vanosti za imovinu, kao to je podizanje kredita, voenje sporova veih vrednosti, davanje sredstava na zajam i slino, u skladu sa ovim zakonom;

- 12 2) daje miqenje o nastavqanju zapoetih poslova steajnog dunika; 3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase; 4) pregleda i o svom troku pribavqa fotokopije iz celokupne dokumentacije; 5) izvetava skuptinu poverilaca o svom radu na zahtev skuptine; 6) vri i druge poslove predviene ovim zakonom. Odbor poverilaca ima pravo: 1) prigovora steajnom sudiji i steajnom veu na rad steajnog upravnika i pravo prigovora protiv zakquaka steajnog sudije; 2) na podnoenje albe na reenja steajnog sudije i steajnog vea, kada je alba dozvoqena; 3) uvida u zapisnike, nalaze vetaka i druga akta koja se nalaze u steajnom predmetu; 4) davanja miqenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih prilikom inventarisanja; 5) predlaganja razreenja postojeeg steajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog; 6) izjanjavanja o visini naknade trokova i nagrade steajnom upravniku. Prigovore na zakquke i radnje steajnog sudije i steajnog upravnika, odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana saznanja za radnju, odnosno od dana saoptavanja zakquka predsedniku odbora poverilaca, a steajno vee je duno da se o prigovoru izjasni u roku od pet dana od dana prijema prigovora. Odbor poverilaca je duan da na zahtev skuptine poverilaca skuptini podnese pismeni izvetaj o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase. lanovi odbora poverilaca odgovaraju za tetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim steajnim poveriocima namerno ili krajnjom nepanjom. Naknada nunih trokova lan 28. Predsednik i lanovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih i nunih trokova koje odreuje steajni sudija. Naknada iz stava 1. ovog lana smatra se trokom steajnog postupka. Svaki steajni poverilac pojedinano snosi svoje trokove u steajnom postupku, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

- 13 III. OSNOVNE PROCESNE ODREDBE, STRANKE I UESNICI U POSTUPKU Osnovne procesne odredbe Pravila postupka lan 29. Steajni postupak se pokree predlogom ovlaenih predlagaa. Steajni postupak je hitan. Predlozi, izjave i prigovori ne mogu se davati odnosno stavqati ako se propusti rok ili ako se izostane sa roita na kojem je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. U steajnom postupku ne moe se traiti povraaj u preanje stanje, ne moe se izjaviti revizija niti se moe podneti predlog za ponavqanje postupka. injenice koje su od znaaja za voenje steajnog postupka sud utvruje po slubenoj dunosti. Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave. Akti u steajnom postupku lan 30. U steajnom postupku donosi se reenje i zakquak. Reenjem se odluuje u steajnom postupku. Zakqukom se izdaje nalog slubenom licu ili organu koji sprovodi steajni postupak za izvrenje pojedinih radnji. Prigovori lan 31. Protiv zakquka se moe podneti prigovor u skladu sa ovim zakonom. Rok za podnoenje prigovora je pet dana od dana objavqivanja zakquka, a ako zakquak nije objavqen, rok za podnoenje prigovora poinje da tee od dana dostavqanja zakquka, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Odluka po prigovoru donosi se u roku od pet dana od dana prijema prigovora. Prigovor ne zadrava izvrenje zakquka. @alba lan 32. Protiv reenja se moe izjaviti alba steajnom veu ukoliko je ovim zakonom odreena apelaciona nadlenost steajnog vea, odnosno drugostepenom sudu, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Rok za albu iznosi osam dana, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Rok za albu tee od dana objavqivanja reenja na oglasnoj tabli suda ili od dana objavqivanja reenja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

- 14 Kada je ovim zakonom odreeno da reenje mora biti dostavqeno odreenim licima, rok za albu tee od dana dostavqanja reenja. Odluka po albi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema albe. @alba protiv reenja ne zadrava izvrenje reenja, osim ako je ovim zakonom drugaije odreeno. Stranke i drugi uesnici u postupku Steajni dunik i primena zakona lan 33. Steajni dunik u smislu ovog zakona je pravno lice i preduzetnik. Steajni postupak se sprovodi i nad javnim preduzeem, ako zakonom nije drugaije odreeno. Steajni poverilac lan 34. Steajni poverilac je lice koje na dan pokretanja steajnog postupka ima neobezbeeno potraivanje prema steajnom duniku. Redosled namirenja steajnih poverilaca lan 35. Steajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraivanja, svrstavaju u isplatne redove. Steajni poverioci nieg isplatnog reda mogu se namiriti tek poto se namire steajni poverioci vieg isplatnog reda. Steajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraivanja. Utvruju se sledei isplatni redovi: 1) u prvi isplatni red spadaju potraivanja po osnovu trokova steajnog postupka u koji ulaze sva potraivanja koja se po ovom zakonu smatraju trokovima steajnog postupka; 2) u drugi isplatni red spadaju neisplaane neto zarade zaposlenih kod steajnog dunika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja steajnog postupka i neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja steajnog postupka; 3) u trei isplatni red spadaju potraivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre pokretanja steajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih; 4) u etvrti isplatni red spadaju potraivanja ostalih steajnih poverilaca. Sticanje svojstva stranke lan 36. Steajni poverilac stie svojstvo stranke u steajnom postupku od dana kada je prijava njegovog potraivanja primqena u steajnom sudu.

- 15 Steajni poverioci na osnovu svojih nenaplaenih potraivanja mogu da uestvuju u steajnom postupku i pre podnoenja prijave potraivanja steajnom sudu u skladu sa odredbama ovog zakona. Izluni poverilac lan 37. Izluni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili linog prava, ima pravo da trai da se odreena stvar izdvoji iz steajne mase. Izluni poverilac nije steajni poverilac. Stvar iz stava 1. ovog lana ne ulazi u steajnu masu. Ako je steajni dunik neovlaeno otuio stvar iz stava 1. ovog lana, izluni poverilac ima pravo da, kao steajni poverilac, trai srazmerno namirenje iznosa koji odgovara trinoj vrednosti stvari. Razluni poverilac lan 38. Poverioci koji imaju zalono pravo ili pravo namirenja na stvarima ili pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu. Razluni poverioci imaju pravo namirenja iz sredstava steenih prodajom imovine na kojoj su stekli razluna prava. Ostvarivanje tih prava moe biti privremeno odloeno u sluajevima iz l. 47. i 73. ovog zakona. Poverioci koji imaju dravinu i pravo zadravanja stvari nisu duni da predaju stvar steajnom duniku dok im se ne isplati njihovo razluno potraivanje. Poverioci iz st. 1. i 2. ovog lana nisu steajni poverioci. Ako je visina njihovog potraivanja vea od visine iznosa dobijenog unovenjem stvari ili prava na kojima postoji razluno pravo, pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju kao steajni poverioci. Razluna prava steena izvrenjem ili obezbeenjem za poslednjih 60 dana pre dana pokretanja steajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeenja prestaju da vae i takvi poverioci nisu razluni poverioci. Razluni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz steajne mase, kao steajni poverioci, ako se odreknu svog statusa razlunog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razluno potraivanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlunog poverioca razluni poverioci podnose steajnom sudiji i steajnom upravniku. Trea lica lan 39. U steajnom postupku mogu da uestvuju lica koja su solidarni dunici, jemci i slino, na nain odreen ovim zakonom. Lica iz stava 1. ovog lana mogu kao steajni poverioci zahtevati da im se vrati ono to su za steajnog dunika platili pre ili posle dana pokretanja steajnog postupka, ako imaju regresno pravo prema steajnom duniku.

- 16 Lica iz stava 1. ovog lana mogu traiti da se u deobnoj masi za njih izdvoji iznos koji e platiti za steajnog dunika srazmerno iznosu koji bi im pripao kao steajnim poveriocima. IV. POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA I PRETHODNI STEAJNI POSTUPAK Predlog za pokretanje steajnog postupka Ovlaeni predlagai i isprave lan 40. Steajni postupak se pokree predlogom poverioca ili steajnog dunika. Poverilac moe da podnese predlog ako uini verovatnim postojanje svog potraivanja i ako uini verovatnim da je steajni dunik nesposoban za plaanje. Uz predlog za pokretanje steajnog postupka poverilac podnosi isprave i druga dokumenta iz kojih se moe utvrditi postojanje i visina njegovog potraivanja. Uz predlog za pokretanje steajnog postupka steajni dunik podnosi spisak imovine, bez obzira gde se ona nalazi, spisak steajnih i ostalih poverilaca sa navoenjem visine iznosa i osnova potraivanja, kao i imena i prebivalita lanova drutva koji za obaveze steajnog dunika odgovaraju svojom imovinom. Nadleno javno pravobranilatvo u ime pravnih lica koja zastupa po zakonu, a koja su poverioci, ima pravo da podnese predlog za pokretanje steajnog postupka. Nadleni javni tuilac moe da pokrene steajni postupak ako uini verovatnim da je steajni dunik nesposoban za plaanje, a ima osnova za sumnju da je njegova nesposobnost plaanja povezana sa izvrenjem krivinog dela koje se goni po slubenoj dunosti. Poreska uprava ima pravo da podnese predlog za pokretanje steajnog postupka u skladu sa zakonom. Forma i sadrina predloga lan 41. Predlog se podnosi nadlenom sudu u pismenom obliku. Predlog sadri: 1) naziv suda kojem se predlog podnosi; 2) firmu ili ime i adresu predlagaa ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlaeno za prijem pismena i za zastupanje predlagaa; 3) ime ili firmu steajnog dunika, kao i podatke o kontakt adresi; 4) injenice i prateu dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraivanja, ako je predlaga poverilac; 5) spisak dokumenata priloenih uz predlog.

- 17 Postupanje sa neurednim i nepotpunim predlogom lan 42. Ako predlog ne sadri sve propisane elemente, steajni sudija e o tome obavestiti predlagaa i odrediti rok, koji ne moe biti dui od osam dana, u kom je predlaga duan da predlog uredi i da nedostatke otkloni. Ako predlaga ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog lana, steajni sudija e predlog odbaciti reenjem. U sluaju iz stava 2. ovog lana trokove postupka snosi predlaga. Povlaenje predloga lan 43. Predlog se moe povui do isticanja oglasa o pokretanju steajnog postupka na oglasnoj tabli suda, odnosno pre donoenja reenja o odbacivanju ili o odbijanju predloga. Ako predlaga povue predlog, steajno vee obustavqa postupak, a trokove postupka snosi predlaga. Naknada trokova lan 44. Predlaga je duan da u roku od 10 dana od dana dobijanja naloga od suda uplati avans na ime trokova steajnog postupka, koji obuhvataju trokove oglasa i trokove steajnog upravnika, u visini koju odredi steajno vee. Ako predlaga u propisanom roku ne uplati sredstva iz stava 1. ovog lana, steajni sudija e odbaciti predlog. Ako steajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje uslovi za pokretanje steajnog postupka, nastali trokovi, po nalogu suda, izmiruju se iz uplaenih sredstava iz stava 1. ovog lana. Ako su nastali trokovi vei od uplaenih sredstava iz stava 1. ovog lana, predlaga iji je predlog odbijen duan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlaga u ostavqenom roku ne uplati dopunske trokove, steajni sudija e doneti reenje da se postupak obustavqa, a trokove postupka snosi predlaga. Ako steajni postupak bude pokrenut, u trokove tog postupka ulaze i trokovi prethodnog steajnog postupka. Pokretanje prethodnog steajnog postupka Reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka lan 45. Steajno vee u roku od tri dana od dana dostavqanja predloga za pokretanje steajnog postupka donosi reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka i odreuje steajnog sudiju. Prethodni steajni postupak pokree se radi utvrivanja razloga za pokretanje steajnog postupka. Protiv reenja o pokretanju prethodnog steajnog postupka nije dozvoqena alba.

- 18 Steajno vee je duno da pokrene steajni postupak bez voenja prethodnog steajnog postupka u sledeim sluajevima: 1) ako steajni dunik podnese predlog za pokretanje steajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima; 2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje steajnog postupka a steajni dunik prizna postojanje steajnog razloga; 3) u sluaju pretpostavke nesposobnosti plaanja iz lana 3. ovog zakona. Obaveza steajnog dunika da prui potrebne podatke lan 46. Ovlaena lica steajnog dunika i lica koja za steajnog dunika vre finansijske poslove obavezna su da organima steajnog postupka, na njihov zahtev i bez odlaganja, prue sve podatke i obavetenja. Obaveza iz stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove upravnog i nadzornog odbora steajnog dunika kojima je prestala dunost pokretanjem steajnog postupka. Steajni sudija moe reenjem, protiv kojeg nije dozvoqena alba, narediti steajnom duniku, kao i licima iz stava 1. ovog lana da, u odreenom roku, predaju pismeni izvetaj o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika. Lica iz stava 1. ovog lana odgovorna su poveriocima za naknadu tete koju su prouzrokovali uskraivanjem podataka i obavetenja, kao i nesavesno sastavqenim izvetajem o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika ili uskraivanjem tog izvetaja. Lica iz stava 1. ovog lana odgovaraju krivino za davanje netanih ili nepotpunih podataka i obavetenja, zbog netanog prikazivanja podataka u izvetaju o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika, kao i za davanje lanog iskaza u sudskom postupku. Mere obezbeenja lan 47. Steajno vee e reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka odrediti mere obezbeenja radi spreavanja promene imovinskog poloaja steajnog dunika, odnosno unitavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da e steajni dunik otuiti imovinu odnosno unititi dokumentaciju do pokretanja steajnog postupka. Steajno vee moe izrei jednu ili vie mera iz stava 1. ovog lana, i to: 1) postaviti privremenog steajnog upravnika koji e preuzeti sva ili deo ovlaenja organa steajnog dunika; 2) zabraniti isplate sa rauna steajnog dunika bez saglasnosti steajnog sudije; 3) zabraniti raspolaganje imovinom steajnog dunika ili odrediti da steajni dunik moe raspolagati svojom

- 19 imovinom samo uz prethodno pribavqenu saglasnost steajnog sudije ili steajnog upravnika; 4) zabraniti ili privremeno odloiti sprovoenje izvrenja prema steajnom duniku, ukquujui i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlunih poverilaca - moratorijum. U sluaju povrede zabrane raspolaganja iz stava 2. taka 3. ovog lana primenjuju se odredbe ovog zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle pokretanja steajnog postupka. Ukidanje i izmena mera obezbeenja lan 48. U sluaju odreivanja mera obezbeenja iz lana 47. stav 2. ovog zakona ili u sluaju zabrane izvrenja i namirenja iz lana 73. ovog zakona, steajni upravnik ili steajni dunik obezbeuju adekvatnu zatitu imovine, na nain kojim e osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu nepromenjeni. Steajno vee, na pismeni zahtev razlunog poverioca, moe da donese odluku o ukidanju ili uslovqavanju dejstva moratorijuma ako: 1) steajni dunik ili steajni upravnik nisu na adekvatan nain zatitili obezbeenu imovinu tako da je njena fizika bezbednost izloena riziku; 2) vrednost imovine opada, a nema mogunosti da se obezbedi primerena i efikasna zatita; druge

3) je vrednost predmetne imovine manja od ukupnog iznosa obezbeenih potraivanja, ukoliko predmetna imovina nije od kqunog znaaja za reorganizaciju. O zahtevu iz stava 2. ovog lana steajno vee odluuje u roku od 20 dana od dana prijema zahteva. Ako steajno vee u propisanom roku ne odlui po zahtevu, smatra se da je moratorijum privremeno ukinut u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje neophodno za ostvarivanje prava razlunog poverioca na imovini koja je predmet obezbeenja njegove imovine u skladu sa zakonom. Na predlog razlunog poverioca, steajno vee moe da donese odluku o preduzimanju mera adekvatne zatite imovine koja je predmet obezbeenja njegovog potraivanja, koje se odnose na: 1) isplatu redovnih novanih nadoknada razlunom poveriocu, iji je iznos jednak iznosu za koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknadu za stvarne ili predviene gubitke; 2) zamenu imovine ili odreivanje dodatne obezbeene imovine dovoqne da nadoknadi smanjenje vrednosti ili gubitak; 3) podelu prihoda dobijenih prodajom, korienjem ili otuenjem imovine koja je predmet obezbeenog potraivanja razlunom poveriocu, do visine njegovog obezbeenog potraivanja;

- 20 4) popravku, odravanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeivanja i uvanja imovine; 5) druge zatitne mere ili druge vrste nadoknada za koje steajno vee smatra da e zatititi vrednost imovine razlunog poverioca. Javnost mera obezbeenja lan 49. Reenje kojim se odreuju mere obezbeenja iz lana 47. stav 2. ovog zakona objavquje se na oglasnoj tabli suda i dostavqa se sudu ili drugom organu odnosno organizaciji koja vodi registar pravnih lica ili preduzetnika, koji su duni, bez odlaganja, da upiu izreene mere u registar. Ako se reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje mera zabrane isplate sa rauna, reenje se dostavqa i finansijskoj organizaciji ili banci koja vri platni promet za steajnog dunika i sudu koji sprovodi izvrenje. Pruanje usluga od opteg interesa lan 50. Pravna lica koja steajnom duniku pruaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke elektrine energije, gasa ili drugog energenta (u daqem tekstu: usluge od opteg interesa) ne mogu obustaviti vrenje tih usluga po osnovu neplaenih rauna nastalih pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Steajni dunik ili steajni upravnik su duni da redovno vre plaanja za tekue obaveze po osnovu usluga iz stava 1. ovog lana, od dana podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Na pismeni zahtev pravnog lica iz stava 1. ovog lana steajni sudija moe da naloi steajnom duniku da kod suda deponuje deo svojih sredstava u ciqu obezbeenja plaanja usluga tog pravnog lica za tekue obaveze nastale posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Iznos deponovanih sredstava ne moe biti vei od jednomesene uplate za usluge od opteg interesa koje se duniku prue u toku kalendarskog meseca koji prethodi danu podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Steajni upravnik u prethodnom steajnom postupku lan 51. Za steajnog upravnika u prethodnom steajnom postupku moe se imenovati lice koje ispunjava uslove za steajnog upravnika. Ako je izreena mera obezbeenja zabrane raspolaganja imovinom, ovlaenje raspolaganja imovinom steajnog dunika prelazi na steajnog upravnika, koji je duan da zatiti i odrava imovinu i da nastavi sa voenjem poslova steajnog dunika, osim ako steajno vee ne odredi mirovanje poslova. Izjava o preuzimanju duga lan 52. Ako sud odredi roite radi izjanjavanja o predlogu za pokretanje steajnog postupka, pre donoenja reenja o pokretanju prethodnog steajnog postupka, na roitu se moe dati izjava o preuzimanju duga steajnog dunika.

- 21 Steajno vee ocenie datu izjavu, proveriti je i zatraiti odgovarajue jemstvo u kom sluaju moe da odloi roite. Ako se utvrdi da je izjava o preuzimanju duga bez vaqanog pokria ili ako se odgovarajue jemstvo ne poloi u odreenom roku, davalac izjave odgovara za prouzrokovanu tetu i za trokove postupka. Ako steajno vee odobri preuzimanje duga, davalac izjave i njegovi jemci, solidarno sa steajnim dunikom, odgovaraju za njegove obaveze nastale do davanja izjave o preuzimanju duga. Protiv reenja kojim se odobrava preuzimanje duga, predlaga i steajni dunik mogu izjaviti albu. Kada reenje kojim se odobrava preuzimanje duga postane pravnosnano, steajno vee e reenjem obustaviti postupak. Ako sud ne odredi posebno roite za izjanjavanje o predlogu za pokretanje steajnog postupka, o izjavi o preuzimanju duga sud e odluivati na roitu na kom se raspravqa o razlozima za pokretanje steajnog postupka, u skladu sa lanom 54. ovog zakona. Rok prethodnog steajnog postupka lan 53. Prethodni steajni postupak moe trajati najdue 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka od ovlaenog predlagaa. Steajni upravnik koji je imenovan u prethodnom steajnom postupku podnosi izvetaj o svom radu sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika i rezultatima rada u prethodnom steajnom postupku. V. POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA Roita pre pokretanja steajnog postupka Rasprava o pokretanju steajnog postupka lan 54. Ako je pokrenut prethodni steajni postupak, steajno vee e odrediti roite radi raspravqanja o postojanju steajnog razloga za pokretanje steajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka. Ako sud nije doneo reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka, steajno vee e odrediti roite radi raspravqanja o postojanju razloga za pokretanje steajnog postupka u roku od 10 dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka. Na roite na kom se raspravqa o postojanju razloga za pokretanje steajnog postupka pozivaju se predlaga, steajni dunik i steajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom steajnom postupku. Na roitu se ispituje izjava o preuzimanju duga ukoliko o njoj nije odlueno u prethodnom steajnom postupku.

- 22 Odluivanje o pokretanju steajnog postupka lan 55. Odluku o pokretanju odnosno odluku o odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka steajno vee donosi na roitu o pokretanju steajnog postupka, a najkasnije u roku od dva dana od zakquenja tog roita. Odluku iz stava 1. ovog lana steajno vee donosi u formi reenja. U reenju o odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka odreuje se ko snosi trokove prethodnog steajnog postupka. Reenje o pokretanju steajnog postupka Sadrina reenja lan 56. Reenje o pokretanju steajnog postupka sadri: 1) naziv i sedite suda koji je doneo reenje o pokretanju steajnog postupka; 2) firmu odnosno ime i sedite odnosno adresu steajnog dunika; 3) postojanje steajnog razloga; 4) odluku o imenovanju steajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu; 5) ime, prezime i sedite steajnog sudije; 6) rok za prijavu potraivanja; 7) poziv poveriocima da prijave svoje obezbeeno potraivanje; 8) poziv dunicima steajnog dunika da ispune svoje obaveze prema steajnoj masi. Rok iz stava 1. taka 6. ovog lana ne moe biti dui od 60 dana od dana objavqivanja oglasa o pokretanju steajnog postupka. Pokretanje steajnog postupka upisuje se u odgovarajui registar na osnovu reenja o pokretanju steajnog postupka. Dostavqanje reenja i objavqivanje oglasa lan 57. Reenje o pokretanju steajnog postupka dostavqa se steajnom duniku, ovlaenom predlagau, poveriocima koji su poznati sudu, finansijskoj organizaciji ili banci kod koje steajni dunik ima raun i odgovarajuim registrima, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba. Oglas o pokretanju steajnog postupka izrauje steajni sudija. Oglas iz stava 2. ovog lana objavquje se na oglasnoj tabli suda i u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a moe se objaviti i u domaim i meunarodnim sredstvima informisanja. Oglas o pokretanju steajnog postupka sadri:

- 23 1) naziv suda koji je doneo reenje o pokretanju steajnog postupka; 2) izvod postupka; 3) firmu odnosno ime i sedite odnosno adresu steajnog dunika; 4) postojanje steajnog razloga; 5) ime i sedite steajnog sudije; 6) ime i adresu steajnog upravnika; 7) poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja u odreenom roku; 8) poziv dunicima steajnog dunika da izmire svoje obaveze; 9) datum, vreme i mesto odravanja roita za ispitivanje potraivanja i razmatranje finansijskog izvetaja; 10) datum, vreme i mesto odravanja poverilakog roita; 11) dan isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda. Roita posle pokretanja steajnog postupka Zakazivanje ispitnog i poverilakog roita lan 58. Reenjem o pokretanju steajnog postupka, steajno vee odreuje roite za ispitivanje potraivanja i razmatranje finansijskog izvetaja (u daqem tekstu: ispitno roite) i poverilako roite. Ispitno roite e se odrati u roku koji nije krai od 45 dana i dui od 60 dana od dana isteka roka za prijavqivanje potraivanja. Prvo poverilako roite e se odrati u skladu sa odredbama iz lana 23. ovog zakona. Vreme nastupanja pravnih posledica pokretanja steajnog postupka Osnovno pravilo lan 59. Pravne posledice pokretanja steajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju steajnog postupka na oglasnoj tabli suda, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Posledice pokretanja steajnog postupka po steajnog dunika Prelazak prava i obaveza na steajnog upravnika lan 60. Danom pokretanja steajnog postupka prestaju prava direktora, zastupnika i punomonika, kao i organa upravqanja i nadzornih organa steajnog dunika i ta prava prelaze na steajnog upravnika. iz reenja o pokretanju steajnog

- 24 Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u steajnu masu, koji je steajni dunik zakquio posle pokretanja steajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u sluaju raspolaganja za koja vae opta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraanje protivinidbe iz steajne mase kao steajni poverilac. Punomoja koja je dao steajni dunik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u steajnu masu, prestaju pokretanjem steajnog postupka. Podela imovine pravne zajednice lan 61. Pravna zajednica, u smislu ovog zakona, jeste susvojina, ortakluk i dr. steajnog dunika sa treim licem. Ako je steajni dunik u pravnoj zajednici, razvrgnue zajednice sprovodi se shodnom primenom pravila vanparninog i izvrnog postupka. Zajedniar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u pravnoj zajednici. Ako je privremeno ili trajno bilo zabranjeno razvrgnue zajednice iz stava 1. ovog lana, danom pokretanja steajnog postupka zabrana prestaje da vai. Naslednika izjava lan 62. Ako je steajni dunik stekao nasledstvo posle pokretanja steajnog postupka, nasledniku izjavu daje steajni upravnik. Prestanak radnog odnosa lan 63. Pokretanje steajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je steajni dunik zakquio sa zaposlenima. Steajni upravnik odluuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. ovog lana i o otkazu obavetava nadleni organ odnosno organizaciju zapoqavanja na ijoj teritoriji se nalazi sedite steajnog dunika. Steajni upravnik moe, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okonanja zapoetih poslova ili radi voenja steajnog postupka uz saglasnost steajnog sudije. Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog lana, koja odreuje steajni upravnik, uz saglasnost steajnog sudije, namiruju se iz steajne mase kao troak steajnog postupka. Firma steajnog dunika lan 64. Uz firmu steajnog dunika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka "u steaju", sa naznaenjem novog rauna preko kojeg se vri poslovanje steajnog dunika.

- 25 Rauni steajnog dunika lan 65. Danom pokretanja steajnog postupka gase se rauni steajnog dunika i prestaju prava lica koja su bila ovlaena da raspolau sredstvima sa rauna steajnog dunika. Finansijska organizacija odnosno banka, koja vri platni promet za steajnog dunika, na zahtev steajnog upravnika, otvorie novi raun preko kojeg e se vriti poslovanje steajnog dunika. Novana sredstva sa ugaenih rauna steajnog dunika prenose se na novi raun. Posledice pokretanja steajnog postupka na potraivanja Potraivanja poverilaca lan 66. Steajni poverioci svoja potraivanja prema steajnom duniku ostvaruju samo u steajnom postupku. Pokretanjem steajnog postupka razluno pravo se ostvaruje iskquivo u steajnom postupku. Izluni poverioci mogu svoje potraivanje ostvarivati u svim sudskim postupcima. Dospelost potraivanja lan 67. Danom pokretanja steajnog postupka, potraivanja poverilaca prema steajnom duniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim. Konverzija potraivanja lan 68. Nenovana potraivanja steajnog dunika koja nisu dospela smatraju se dospelim i unose se u steajnu masu izraenu u novanoj vrednosti. Novana i nenovana potraivanja prema steajnom duniku koja imaju za predmet povremena davanja, postaju jednokratna potraivanja danom pokretanja steajnog postupka. Potraivanja u stranoj valuti unose se u steajnu masu u toj valuti, ali se obraunavaju u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu dinara koji utvruje Narodna banka Srbije na dan pokretanja steajnog postupka. Kamate lan 69. Za neobezbeena potraivanja u steajnom postupku, obraunavanje ugovorenih kamata prestaje danom podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Na obezbeena potraivanja u steajnom postupku obraunava se kamata, ako je ugovorena, ali samo do visine vrednosti imovine koja slui za obezbeenje potraivanja.

- 26 Ako posle izmirenja svih ostalih potraivanja postoje raspoloiva sredstva za isplatu, steajni sudija moe odobriti obraunavanje i plaanje kamate i posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Kamata iz stava 3. ovog lana obraunava se po propisanim zateznim kamatnim stopama. Odredbe ugovora kojima se u sluaju neispunjenja ugovornih obaveza steajnog dunika, odnosno nesposobnosti plaanja ili pokretanja steajnog postupka predvia ugovorna kazna, poveana kamatna stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se nitavnim u postupku utvrivanja visine potraivanja u steajnom postupku. Steajni dunik odnosno steajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku u kom je on zakquen pre pokretanja steajnog postupka, a u ciqu izvrenja ugovornih obaveza u postupku reorganizacije. Zastarelost lan 70. Prijavqivanjem potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje postoji prema steajnom duniku. Zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima prekida se danom pokretanja steajnog postupka i ne tee godinu dana od dana pokretanja steajnog postupka. Uslovna potraivanja lan 71. Poveriocu ije je potraivanje vezano za odloni uslov obezbeuju se odgovarajua sredstva iz steajne mase. Ako odloni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi steajne mase, potraivanje vezano za odloni uslov se gasi, a sredstva se rasporeuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih potraivanja. Potraivanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe steajne mase ako poverilac prui obezbeenje da e vratiti ono to je primio iz steajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o konanoj deobi steajne mase, smatra se da taj uslov nije ni postojao. Procesnopravne posledice pokretanja steajnog postupka Preuzimanje parnice lan 72. Parnice o imovini koja ulazi u steajnu masu, koje su postojale na dan pokretanja steajnog postupka, preuzima steajni upravnik u ime i za raun steajnog dunika. Zabrana izvrenja i namirenja lan 73. Od dana pokretanja steajnog postupka ne moe se protiv steajnog dunika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvrenje,

- 27 niti bilo koja mera postupka izvrenja u ciqu namirenja potraivanja, osim izvrenja koja se odnose na trokove steajnog postupka. Postupci iz stava 1. ovog lana koji su u toku prekidaju se. Upisi prava na odvojeno namirenje u javne knjige i registre mogu se odobriti i sprovesti i posle pokretanja steajnog postupka, ako su uslovi za upis nastupili pre dana pokretanja steajnog postupka, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. Zabrana iz stava 1. ovog lana moe biti ukinuta ili izmenjena pod uslovima i na nain propisan lanom 48. ovog zakona. Posledice pokretanja steajnog postupka na pravne poslove Pravo na izbor u sluaju dvostranoteretnog ugovora lan 74. Ako steajni dunik i njegov saugovara do pokretanja steajnog postupka nisu u celosti ili delimino izvrili dvostranoteretni ugovor koji su zakquili, steajni upravnik moe, umesto steajnog dunika, ispuniti ugovor i traiti ispunjenje od druge strane. Ako steajni upravnik odbije ispunjenje, saugovara steajnog dunika moe ostvariti svoje potraivanje kao steajni poverilac. Ako saugovara steajnog dunika pozove steajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora, steajni upravnik je duan da saugovaraa steajnog dunika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor. Ako steajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku steajnog postupka prestane da ga izvrava, potraivanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao troak steajnog postupka. Finansijski lizing lan 75. Ako se steajni postupak pokrene nad primaocem lizinga, davalac lizinga ima pravo na odvojeno namirenje i pravo prioriteta na predmetu lizinga. Zabrana izvrenja i namirenja iz lana 73. ovog zakona, shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava iz stava 1. ovog lana. Davalac lizinga moe zahtevati ukidanje ili izmenu mera obezbeenja, odnosno primenu mera zatite, iz lana 48. st. 3. i 4. ovog zakona. U sluaju bankrotstva steajni dunik odnosno steajni upravnik je duan da preda predmet lizinga davaocu lizinga u roku od 30 dana od dana prijema pismenog zahteva, koji moe biti upuen posle odluke o bankrotstvu i prodaji imovine, osim u sluaju da se davalac lizinga saglasi sa drugaijom odlukom. Ako steajni dunik odnosno steajni upravnik ne preda predmet lizinga u roku iz stava 4. ovog lana, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. U sluaju reorganizacije, steajni dunik odnosno steajni upravnik je duan da u roku od osam dana od dana prijema pismenog zahteva, pismeno obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korienjem imovine koja je predmet lizinga.

- 28 Ako steajni dunik odnosno steajni upravnik ne obavesti davaoca lizinga o nameri da nastavi sa korienjem predmeta lizinga u roku iz stava 6. ovog lana, odnosno ne plaa u ugovorenom roku, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga, u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. Na sluajeve pokretanja steajnog postupka protiv davaoca lizinga, kao i na ugovore o operativnom lizingu, primenjuju se odredbe lana 74. ovog zakona. Fiksni poslovi lan 76. Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle pokretanja steajnog postupka, saugovara steajnog dunika ne moe traiti ispunjenje, ali moe traiti naknadu zbog neispunjenja, kao steajni poverilac. Naknada zbog neispunjenja odreuje se u visini razlike izmeu ugovorene i trine cene koja u mestu ispunjenja vai za fiksne ugovore na dan pokretanja steajnog postupka. Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom lan 77. Odredbe l. 74 - 76. ovog zakona shodno se primenjuju i na pravne poslove ako su predmet ugovora inidbe, kao to su: predaja hartija od vrednosti, isporuka plemenitih metala, novane inidbe koje se ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugovoreno vreme ili rok ispunjenja su nastupili posle pokretanja steajnog postupka. Nalozi i ponude lan 78. Nalog koji je izdao steajni dunik gubi dejstvo danom pokretanja steajnog postupka, ako steajni upravnik ne odlui drugaije. Ponude uinjene steajnom duniku ili ponude koje je uinio steajni dunik koje nisu prihvaene do dana pokretanja steajnog postupka prestaju da vae danom pokretanja steajnog postupka, ako steajni upravnik ne odlui drugaije. Zakup lan 79. Zakup nepokretnosti ne prestaje pokretanjem steajnog postupka. Prava koja su nastala u vreme pre pokretanja steajnog postupka prema steajnom duniku, saugovara steajnog dunika moe ostvarivati samo kao steajni poverilac. Ugovore o zakupu steajni upravnik moe otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu tete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne moe biti vii od iznosa polugodinje zakupnine. Saugovara steajnog dunika ne moe otkazati zakup zbog kanjenja zakupnine ili zbog pogoranja imovinskog stanja steajnog dunika posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.

- 29 Ako ugovor o zakupu ostane na snazi steajni dunik je u obavezi da uredno plaa ugovorenu zakupninu, a potraivanje po osnovu tog ugovora spada u prvi isplatni red, kao troak steajnog postupka. Ako je steajni postupak pokrenut pre nego to je steajni dunik uao u nepokretnost kao zakupac, steajni upravnik i saugovara steajnog dunika mogu odustati od ugovora o zakupu. Roba u prevozu lan 80. Saugovara steajnog dunika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaena u celosti, moe traiti da mu se vrati roba koja je poslata steajnom duniku, a do dana pokretanja steajnog postupka nije prispela u mesto opredeqenja, odnosno nije preuzeta od steajnog dunika - pravo na potragu. Ako je steajni dunik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeqenja pre pokretanja steajnog postupka samo na uvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali moe ostvariti svoja prava kao izluni poverilac po optim pravilima. VI. STEAJNA MASA Obim i sastav steajne mase Pojam steajne mase lan 81. Steajna masa je celokupna imovina steajnog dunika u zemqi i inostranstvu na dan pokretanja steajnog postupka, kao i imovina koju steajni dunik stekne tokom steajnog postupka. Izluna prava, naknada za izluna prava lan 82. Ako je izluno pravo upisano u zemqinu ili u drugu javnu knjigu ili registar, teret dokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u steajnu masu pada na steajnog dunika. Ako je stvar na kojoj postoji izluno pravo steajni dunik neovlaeno otuio pre pokretanja steajnog postupka, izluni poverilac moe zahtevati da se na njega prenese pravo na protivinidbu ako ona jo nije izvrena, a ako je izvrena, moe traiti naknadu tete kao steajni poverilac. Trokovi steajnog postupka lan 83. Trokovi steajnog postupka obuhvataju: sudske trokove, trokove zakupa posle pokretanja steajnog postupka, nagrade i naknade steajnom upravniku, privremenom steajnom upravniku, kao i druge izdatke za koje je zakonom predvieno da se namiruju kao trokovi steajnog postupka. Upravqanje imovinom i pravima Preuzimanje steajne mase lan 84. Pokretanjem steajnog postupka steajni upravnik uzima u dravinu celokupnu imovinu koja ulazi u steajnu masu i njome upravqa.

- 30 Ako se odbije predaja stvari koje ulaze u imovinu steajnog dunika, steajni upravnik e od steajnog suda zatraiti da sprovede prinudno izvrenje na osnovu pravnosnanog reenja o pokretanju steajnog postupka. Uz nalog za predaju stvari, steajni sud moe prema steajnom duniku ili treem licu odrediti i mere prinude radi sprovoenja izvrenja. Ako se u imovini steajnog dunika nau gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, steajni upravnik odreuje nain njihovog uvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca. Popis i peaenje lan 85. Steajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u steajnu masu, uz naznaenje njihove procene u visini oekivanog unovenja. Ako je to potrebno, steajni upravnik e, uz saglasnost steajnog sudije, procenu vrednosti stvari poveriti vetaku. Steajni upravnik moe, poto je preuzeo steajnu masu, pre popisa stvari ili posle njega, prema okolnostima, zatraiti da slubeno lice steajnog suda zapeati prostorije u kojima se nalaze stvari steajnog dunika. Steajni dunik obavetava steajnog sudiju i odbor poverilaca o peaenju i skidanju peata. Lista poverilaca lan 86. Steajni upravnik je duan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale dokumentacije steajnog dunika, iz drugih podataka, kao i iz prijave potraivanja. U listi iz stava 1. ovog lana posebno se evidentiraju razluni i izluni poverioci i zaposleni kod steajnog dunika za iznose neisplaenih zarada. Za svakog poverioca u listi se navode podaci o: 1) firmi odnosno prebivalitu sa kontakt adresom; imenu i seditu odnosno

2) iznosu potraivanja, sa odreivanjem glavnog duga i obraunom kamata; 3) pravnom osnovu potraivanja; 4) stvarima na kojima postoji razluno ili izluno potraivanje. Popis dunika steajnog dunika lan 87. Steajni upravnik je duan da sastavi listu dunika steajnog dunika, sa podacima iz lana 86. stav 3. ovog zakona.

- 31 Pripremni pregled imovine i obaveza steajnog dunika i izvetaj o ekonomskom poloaju lan 88. Steajni upravnik je duan da u roku od 30 dana od preuzimanja imovine i prava steajnog dunika sastavi poetni steajni bilans u kom e navesti i uporediti aktivu i pasivu steajnog dunika. Na predlog steajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog lana steajni sudija moe produiti iz opravdanih razloga, ali najvie za 10 dana. Steajni upravnik je duan da podnese sudu i odboru poverilaca poetni steajni bilans sa izvetajem o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika sa procenom mogunosti reorganizacije najkasnije pet dana pre dana odravanja prvog poverilakog roita. Poslovne knjige i poreske obaveze lan 89. Poslovne knjige steajnog dunika posle pokretanja steajnog postupka vodi steajni upravnik ili lice koje on odredi. Pokretanjem steajnog postupka smatra se da je poela nova poslovna godina. Steajno vee moe da postavi revizora za ocenu zavrnog rauna odnosno poetnog steajnog bilansa. VII. UTVR\IVANJE POTRA@IVANJA Prijavqivanje potraivanja lan 90. Poverioci podnose prijave potraivanja pismeno steajnom sudu. U prijavi se naroito mora naznaiti: 1) firma odnosno ime prebivalite poverioca sa kontakt adresom; 2) pravni osnov potraivanja; 3) iznos potraivanja, i to posebno iznos glavnog potraivanja sa obraunom kamate; 4) stvar na kojoj je poverilac stekao razluno pravo ukoliko se radi o obezbeenom potraivanju i iznos njegovog potraivanja koji nije obezbeen, ako njegovo potraivanje nije u celini obezbeeno; 5) odreeni zahtev poverioca, shodno odredbama lana 186. zakona kojim se ureuje parnini postupak. Poverioci koji imaju potraivanja u stranoj valuti prijavquju ih u valuti potraivanja. Ako se prijavquju potraivanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim tee postupak sa oznakom spisa. i sedite odnosno

- 32 Solidarni sadunici i jemci steajnog dunika mogu, kao steajni poverioci, traiti da im se vrati ono to su za steajnog dunika platili posle dana pokretanja steajnog postupka, ako prema steajnom duniku imaju pravo regresa. Izluno potraivanje lan 91. Izluni poverilac podnosi zahtev da mu se iz steaja izlui stvar koja ne ulazi u steajnu masu. Steajni upravnik je duan da u roku od 20 dana od dana prijema zahteva obavesti poverioca da li prihvata zahtev za izluenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom e omoguiti povraaj stvari izlunom poveriocu. Rok iz stava 2. ne moe biti dui od 10 dana od dana prihvatanja zahteva izlunog poverioca, osim u sluaju da steajni sudija iz opravdanih razloga odobri produenje ovog roka. Ako steajni upravnik odbije da izlui stvar iz steajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo prigovora steajnom veu u roku od pet dana od prijema obavetenja od steajnog upravnika. Ako steajno vee ospori pravo na izluenje stvari, poverilac svoje pravo moe ostvarivati u drugim sudskim postupcima. Postupak utvrivanja potraivanja i lista potraivanja lan 92. Posle isteka roka za prijavqivanje steajni sudija istovremeno dostavqa sve prijave potraivanja steajnom upravniku. Upravnik utvruje vaqanost, obim i isplatni red svakog potraivanja i o tome sainjava listu priznatih i osporenih potraivanja u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda. Steajni upravnik je duan da u roku od pet dana od dana isteka roka iz stava 2. ovog lana, istakne listu potraivanja na oglasnoj tabli suda ili, ukoliko je lista nesrazmerno velika, da na oglasnoj tabli istakne obavetenje o mestu gde se lista nalazi. Steajni upravnik je duan da izvri linu dostavu obavetenja onim poveriocima ija su potraivanja osporena. Na zahtev poverioca ije je potraivanje osporeno, steajni upravnik je duan da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa dodatnim dokazima i da posle toga odlui konano da li e priznati ili osporiti potraivanje. Ako steajni upravnik posle ponovnog pregleda prijave promeni svoju odluku, duan je da ispravi listu iz stava 2. ovog lana. Ispitno roite lan 93. Konana lista o svim prijavama potraivanja sainjava se na ispitnom roitu. Na ispitno roite se poziva steajni upravnik, a mogu se pozvati steajni dunik i poverioci, kao i lica koja su obavqala poslove kod steajnog dunika,

- 33 a mogu da prue podatke o postojanju i visini potraivanja, kao i revizori koji su vrili pregled poslovanja steajnog dunika. Ispitno roite e se odrati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraivanja. Poverioci mogu osporavati prijavqena potraivanja drugih poverilaca. Ako poverioci nisu osporavali potraivanja drugih poverilaca u propisanom roku, to ne mogu uiniti u kasnijem postupku. Utvrena potraivanja lan 94. Potraivanje se smatra utvrenim ako nije osporeno od strane steajnog upravnika ili od strane steajnih poverilaca u roku od 40 dana od prijema poslednje prijave. Steajni sudija e usvojiti konanu tabelu na osnovu liste potraivanja koju je sastavio steajni upravnik, i na osnovu izmena unetih na roitu. Konana tabela sadri podatke o svim prijavqenim potraivanjima, o tome ko ih je osporio i u kom iznosu su utvrena, odnosno osporena. Na osnovu ove tabele, steajni sudija donosi zakquak o listi potraivanja i zakquak o osporenim potraivanjima. Zakquak o listi potraivanja dostavqa se steajnom upravniku i svakom steajnom poveriocu, i objavquje se na oglasnoj tabli suda. Protiv zakquka iz stava 4. ovog lana prigovor moe podneti steajni upravnik i steajni poverilac, s tim to steajni poverilac moe osporavati zakquak samo u delu koji se tie njegovog potraivanja. Prigovor iz stava 5. ovog lana podnosi se steajnom veu. Pravnosnana odluka kojom se utvruje potraivanje i njegov isplatni red obavezujua je za steajnog dunika i za sve steajne poverioce. Zakquak o osporenom potraivanju dostavqa se steajnom upravniku i svakom steajnom poveriocu ije je potraivanje osporeno i koji je upuen na parnicu, i objavquje se na oglasnoj tabli suda. Steajni poverilac koji dokae svoje potraivanje u parnici na koju je upuen, ima pravo da trai ispravqanje tabele u listi utvrenih potraivanja. Naknadne prijave lan 95. Na ispitnom roitu ispituju se i potraivanja prijavqena posle isteka roka za prijavqivanje potraivanja, ako su prijave podnete sudu i steajnom upravniku pre odravanja ispitnog roita ili neposredno na roitu. Ako steajni upravnik ili neki od poverilaca stavi prigovor, traei da se naknadno prijavqeno potraivanje ne ispituje na ispitnom roitu, ili ako potraivanje bude prijavqeno tek posle ispitnog roita, steajno vee e o troku poverioca koji je naknadno prijavio potraivanje odrediti dopunsko ispitno roite. Na dopunskom ispitnom roitu ne mogu se osporavati potraivanja utvrena na ranijim ispitnim roitima.

- 34 U postupku ispitivanja naknadno prijavqenih potraivanja shodno se primenjuju odredbe l. 90 - 93. ovog zakona. Osporena potraivanja lan 96. Poverilac ije je potraivanje osporeno upuuje se na parnicu radi utvrivanja osporenog potraivanja, koju moe da pokrene u roku od osam dana od dana prijema zakquka iz lana 94. ovog zakona. Poverilac koji je osporio potraivanje drugog poverioca priznato od strane steajnog upravnika, upuuje se na parnicu, u skladu sa stavom 1. ovog lana. Osporeno potraivanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraivanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku. Poverilac koji je upuen na parnicu duan je da o pokretanju postupka iz stava 1. ovog lana obavesti steajno vee. Ako poverilac iz stava 1. ovog lana ne obavesti steajno vee o pokretanju parnice, odgovoran je za trokove i tetu prouzrokovanu proputanjem. Poverilac osporenog potraivanja moe, umesto da pokrene parnicu u smislu stava 1. ovog lana, da u roku od osam dana od dana prijema zakquka iz lana 94. ovog zakona dostavi predlog steajnom sudiji da o osporenom potraivanju odlui steajni sudija kao arbitar, odnosno arbitrano vee, zavisno od visine spora. Predlog iz stava 5. ovog lana sadri izjavu da poverilac eli da o njegovom osporenom potraivanju odlui steajni sudija kao arbitar odnosno arbitrano vee, zahtev i injenice na kojima se zahtev zasniva, kao i dokaze u vezi sa zahtevom. Ako se steajni upravnik ili steajni dunik saglasi sa predlogom poverioca da o osporenom potraivanju odlui steajni sudija, steajni sudija, zavisno od visine spora, odluuje kao arbitar pojedinac ili u arbitranom veu koje je sastavqeno od trojice arbitara kojim predsedava steajni sudija. Sastav arbitranog vea odreuju stranke tako to jednog arbitra predlae poverilac, drugog steajni dunik, a predsednik vea je steajni sudija. Arbitrani postupak se sprovodi po odredbama zakona kojim se ureuje parnini postupak. Protiv odluke steajnog sudije kao arbitra odnosno arbitranog vea, nezadovoqna stranka ima pravo albe drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavqanja odluke. Ako odluka arbitra odnosno arbitranog vea bude ukinuta, predmet se vraa arbitru odnosno arbitranom veu. Postupak o osporenom potraivanju lan 97. Ako u vreme pokretanja steajnog postupka tee parnica o potraivanju, steajni upravnik e preuzeti parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku pokretanja steajnog postupka. Ako se parnica iz stava 1. ovog lana ne vodi pred steajnim sudom, sud pred kojim se vodi parnica e prekinuti postupak, a po stavqanju predloga za

- 35 nastavak postupka oglasie se nenadlenim i predmet ustupiti steajnom sudu. Protiv reenja o ustupanju predmeta nije doputena alba. Pravnosnana odluka o osporenom potraivanju ima dejstvo prema steajnom duniku i prema svim poveriocima steajnog dunika. VIII. POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEAJNOG DU@NIKA Opti uslovi lan 98. Pravne poslove i druge pravne radnje zakquene odnosno preduzete pre pokretanja steajnog postupka, kojima se naruava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca ili oteuju poverioci, kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavqaju u pogodniji poloaj (u daqem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati steajni upravnik, u ime steajnog dunika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona. Proputanje zakquenja pravnog posla odnosno proputanje preduzimanja radnje, u pogledu pobijanja, izjednaava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom. Pobijati se mogu i pravni poslovi i pravne radnje za koje postoji izvrna isprava ili koje su preduzete u postupku prinudnog izvrenja. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvrne isprave prema poveriocima steajnog dunika. Pobijanje se moe vriti od dana otvaranja steajnog postupka do dana odravanja roita za glavnu deobu steajne mase. Uobiajeno namirenje lan 99. Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednja tri meseca pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, kojima se jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje namirenje na nain i u vreme koji su u skladu sa sadrinom njegovog prava (u daqem tekstu: uobiajeno namirenje), mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti steajni dunik bio nesposoban za plaanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaanja. Pravni posao ili druga pravna radnja uobiajenog namirenja mogu se pobijati i kada su preduzeti posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je steajni dunik nesposoban za plaanje ili je znao da je stavqen predlog za pokretanje steajnog postupka. Smatrae se da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaanja steajnog dunika ili za predlog za pokretanje steajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv nain moe zakquiti da postoji nesposobnost plaanja, odnosno da je stavqen predlog za pokretanje steajnog postupka. Neubiajeno namirenje lan 100. Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje namirenje koje on uopte nije imao pravo da trai ili je imao pravo da trai ali ne na nain i u vreme kada je preduzeto, mogu se pobijati ako su

- 36 preduzeti u poslednjih est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Neposredno oteenje steajnih poverilaca lan 101. Pravni posao steajnog dunika kojim se poverioci neposredno oteuju moe se pobijati ako je: 1) preduzet u poslednja tri meseca pre pokretanja steajnog postupka, a u vreme zakquenja posla steajni dunik je bio nesposoban za plaanje i ako je saugovara steajnog dunika znao za njegovu nesposobnost plaanja; 2) posao zakquen posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a saugovara steajnog dunika je znao ili je morao znati da je steajni dunik nesposoban za plaanje ili da je stavqen predlog za pokretanje steajnog postupka; 3) u pitanju preduzimanje ili proputanje preduzimanja pravne radnje steajnog dunika kojom on gubi neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo vie ne moe ostvariti. Namerno oteenje poverilaca lan 102. Pravni posao odnosno pravna radnja zakqueni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka ili posle toga, sa namerom oteenja jednog ili vie poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovara steajnog dunika znao za nameru steajnog dunika. Znanje namere se pretpostavqa ako je saugovara steajnog dunika znao da steajnom duniku preti nesposobnost plaanja i da se radnjom oteuju poverioci. Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu lan 103. Pravni posao i pravna radnja steajnog dunika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati ako su zakqueni odnosno preduzeti u poslednje dve godine pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Nemogunost pobijanja lan 104. Ne mogu se pobijati pravni poslovi zakqueni odnosno pravne radnje preduzete radi: 1) izvrenja odobrenog plana reorganizacije steajnog dunika preduzeta posle pokretanja steajnog postupka; 2) nastavqanja poslova preduzetih posle pokretanja steajnog postupka; 3) isplate po menicama ili ekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meninih odnosno ekovnih obveznika.

- 37 Rokovi lan 105. Rokovi koji se raunaju unazad, a odnose se na pravne radnje i pravne poslove steajnog dunika koji se mogu pobijati tubom, raunaju se od dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se rauna od poslednjeg dana tog meseca. Smatra se da je pravni posao zakquen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovanost, a ako je za punovanost nekog pravnog posla potreban upis u zemqinu knjigu ili u registar brodova, vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao zakquen onda kada je overena izjava voqe za upis i kad je zahtev za upis podnet nadlenom organu. Radnje pobijanja lan 106. Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika pobijaju se tubom. Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika mogu se pobijati i podnoenjem protivtube ili prigovora u parnici, u kom sluaju ne vai rok propisan u lanu 98. stav 4. ovog zakona. Stranke u postupku pobijanja lan 107. Tuioci mogu biti poverilac i steajni upravnik, u ime i za raun steajnog dunika. Tuba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zakquen, odnosno prema kome je pravna radnja preduzeta (u daqem tekstu: protivnik pobijanja) i protiv steajnog dunika, ako u njegovo ime tubu nije podneo steajni upravnik. Tuba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje moe se podneti i protiv naslednika ili drugog univerzalnog pravnog sledbenika protivnika pobijanja. Tuba se moe podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika pobijanja ako je: 1) pravni sledbenik znao za injenice koje predstavqaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji njegovog prethodnika; 2) ono to je steeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji se pobijaju pravnom sledbeniku ustupqeno bez naknade ili uz neznatnu naknadu. Dejstva pobijanja lan 108. Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnano usvojen, pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema steajnoj masi, a protivnik pobijanja je duan da u steajnu masu vrati svu imovinsku korist steenu na osnovu pobijenog posla ili druge radnje. Protivnik pobijanja, poto vrati imovinsku korist iz stava 1. ovog lana, ima pravo da ostvaruje svoje protivpotraivanje kao steajni poverilac.

- 38 IX. UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE, NAMIRENJE I ZAKQUENJE STEAJNOG POSTUPKA Unovenje steajne mase Odluka o bankrotstvu i unovenju imovine lan 109. Zakquak o unovenju steajne mase donosi steajni sudija ako: 1) je oigledno da steajni dunik ne pokazuje interesovanje za reorganizaciju ili linu upravu; 2) na prvom poverilakom roitu za to glasa odgovarajui broj steajnih poverilaca, u skladu sa lanom 23. stav 5. ovog zakona; 3) steajni dunik ne sarauje sa steajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja objektivnih zahteva za pruanje podataka i obavetenja u skladu sa odredbama ovog zakona; 4) steajni dunik ne izvrava naloge steajnog sudije ili steajnog vea; 5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku; 6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen u vreme odravanja roita. Protiv zakquka steajnog sudije, steajni upravnik i odbor poverilaca mogu izjaviti prigovor steajnom veu u roku iz lana 31. ovog zakona. Po donoenju zakquka o unovenju imovine, steajni upravnik e obustaviti poslovanje steajnog dunika i bez odlaganja zapoeti postupak unovenja. Nain unovenja lan 110. Po donoenju zakquka o unovenju celokupne imovine ili dela imovine od strane steajnog sudije, prodaju celokupne imovine ili dela imovine iz steajne mase vri steajni upravnik ili lice koje on ovlasti. Prodaja imovine vri se javnim nadmetanjem, javnim prikupqanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, po odredbama ovog zakona. Ako se prodaja vri javnim prikupqanjem ponuda, steajni upravnik je duan da oglasi prodaju u najmanje tri visokotirana dnevna lista i to u roku koji ne moe biti krai od 30 dana od dana odreenog za dostavqanje ponuda. Oglas naroito sadri uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da vide imovinu koja se prodaje. Prodaja neposrednom pogodbom moe se izvriti iskquivo ako je takav nain prodaje unapred odobren od strane odbora poverilaca.

- 39 Postupak prodaje lan 111. Pre prodaje imovine steajni upravnik je duan da steajnom duniku, odboru poverilaca, poveriocima koji imaju obezbeeno potraivanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obavetenje o nameri, planu prodaje, nainu prodaje i rokovima prodaje. Steajni upravnik je duan da obavetenje iz stava 1. ovog lana dostavi najkasnije 30 dana pre predloenog datuma javnog nadmetanja, odnosno 15 dana pre dana zakquenja prodaje javnim prikupqanjem ponuda ili neposrednom pogodbom. Ako se prodaja vri javnim nadmetanjem, obavetenje steajnog upravnika mora da sadri: 1) mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje; 2) detaqan opis imovine sa podacima o nameni imovine; 3) poetnu cenu i uslove pod kojima e se izvriti javno nadmetanje. U sluaju prodaje javnim prikupqanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, obavetenje mora da sadri: 1) mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi; 2) detaqan opis imovine i njene funkcije; 3) procenu vrednosti imovine; 4) proceduru i uslove za izbor ponuda; 5) podatke o svim prikupqenim ponudama; 6) podatke o kupcu koji se predlae; 7) sve uslove prodaje koja se predlae, ukquivi i cenu i nain plaanja. Kada je imovina koja se prodaje predmet obezbeenja potraivanja jednog ili vie razlunih poverilaca, razluni poverilac moe u roku od 10 dana od dana prijema obavetenja o predloenoj prodaji da predloi povoqniji nain unovenja imovine. Steajni dunik i poverioci mogu podneti prigovor na predloenu prodaju najkasnije u roku od 10 dana pre predloenog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov. O prigovoru odluuje steajni sudija. Prigovor ne zadrava prodaju, osim ako steajni sudija ne odlui drugaije. Posle izvrene prodaje steajni upravnik je duan da o izvrenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti steajnog sudiju, steajno vee i odbor poverilaca u roku od 10 dana od dana izvrene prodaje. Poverioci mogu staviti prigovor na izvrenu prodaju ukoliko za to postoji osnov. Prigovor ne utie na izvrenu prodaju, ve utie na eventualnu tetu do koje je dolo radnjama steajnog upravnika u postupku prodaje. Osnov za prigovor

- 40 moe biti: prevara, pristrasno ponaanje steajnog upravnika, nepotpuno dato obavetenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je steajni upravnik vodio postupak prodaje na tetu steajne mase. Obina tvrdnja da je postignuta cena preniska nije dovoqan osnov za podnoenje prigovora. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala optereenja ulaze u steajnu masu, a njihova deoba vri se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom. Ako je imovina bila predmet obezbeenja potraivanja jednog ili vie razlunih poverilaca iz ostvarene cene prvenstveno se namiruju trokovi prodaje a iz preostalog iznosa isplauju se razluni poverioci ije je potraivanje bilo obezbeeno prodatom imovinom u skladu sa njihovim pravom prioriteta. Namirenje razlunih poverilaca mora biti izvreno u roku od tri dana od dana kada je steajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine. Ako posle namirenja razlunih poverilaca preostanu sredstva, celokupan preostali iznos ulazi u steajnu masu i deli se steajnim poveriocima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na deobu. Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi imovina bez tereta. Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju berzansku odnosno trinu cenu, prodaju se po toj ceni na odgovarajuoj berzi ili tritu. Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge sline stvari koje se uobiajeno prodaju na berzi ili imaju trinu cenu, u vreme prodaje nemaju berzansku odnosno trinu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca. Prodaja steajnog dunika ili delova steajnog dunika lan 112. Predmet prodaje moe biti steajni dunik kao pravno lice ili njegovi delovi koji predstavqaju funkcionalnu celinu, uz saglasnost odbora poverilaca. Pre nego to izloi prodaji steajnog dunika kao pravno lice, odnosno njegove delove, steajni upravnik je duan da na propisani nain izvri procenu njihove vrednosti. Posledice prodaje steajnog dunika lan 113. Posle prodaje steajnog dunika kao pravnog lica, steajni postupak se u odnosu na steajnog dunika obustavqa. Novac dobijen prodajom steajnog dunika ulazi u steajnu masu i steajni postupak se u odnosu na ovako dobijenu steajnu masu nastavqa namirenjem steajnih poverilaca. U sluaju kada je steajni dunik prodat kao pravno lice ili kada je prodat deo steajnog dunika, razluni poverioci koji su imali razluno pravo na bilo kom delu te imovine imaju pravo prioriteta u deobi sredstava ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom. Za potraivanja prema steajnom duniku koja su nastala do obustave steajnog postupka ni steajni dunik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima.

- 41 Prodaja kvarqive robe lan 114. Steajni upravnik e izloiti prodaji stvari podlone lakom kvarenju, uz obavetavanje steajnog sudije o nameravanoj prodaji. Ukoliko steajni sudija u roku od 24 sata od prijema obavetenja ne obavesti steajnog upravnika o donoenju zakquka o unovenju kvarqive robe, steajni upravnik moe pristupiti prodaji. Steajni upravnik kod ove prodaje nije duan da sprovede postupak prodaje iz lana 111. ovog zakona. Deoba Opta pravila lan 115. Steajnu masu za podelu steajnim poveriocima (deobnu masu), ine: novana sredstva steajnog dunika na dan pokretanja steajnog postupka, novana sredstva dobijena nastavqanjem zapoetih poslova i novana sredstva ostvarena unovenjem stvari i prava steajnog dunika, kao i potraivanja steajnog dunika naplaena u toku steajnog postupka. Deoba sredstava radi namirenja steajnih poverilaca vri se prema dinamici priliva gotovinskih sredstava steajnog dunika. Na osnovu predloga steajnog upravnika, a u zavisnosti od priticanja gotovinskih sredstava steajnog dunika, steajno vee odluuje da li e odobriti odravanje delimine deobe. Odluku o deobi po zakquenju steajnog postupka donosi steajni sudija. Nacrt reenja za glavnu deobu lan 116. Pre glavne deobe steajne mase, steajni upravnik je duan da sastavi nacrt reenja za glavnu deobu deobne mase (u daqem tekstu: nacrt za glavnu deobu). Nacrt iz stava 1. ovog lana sadri sledee podatke: 1) konanu listu svih potraivanja iz lana 93. ovog zakona; 2) iznos svakog potraivanja; 3) isplatni red svakog potraivanja; 4) iznos steajne mase koji e se raspodeliti steajnim poveriocima, kao predloeni procenat namirenja steajnih poverilaca. Nacrt za glavnu deobu steajni upravnik je duan da dostavi odboru poverilaca, a odbor je duan da obavesti steajne poverioce da se nacrt za glavnu deobu nalazi na oglasnoj tabli suda odnosno u pisarnici u odreenoj prostoriji. Nacrt za glavnu deobu e se uiniti dostupnim uesnicima postupka objavqivanjem na oglasnoj tabli suda odnosno izlaganjem na uvid u pisarnici suda.

- 42 Reenje o glavnoj deobi lan 117. Steajno vee donosi reenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana prijema nacrta za glavnu deobu, ako nije podnet prigovor na nacrt za glavnu deobu od strane odbora poverilaca odnosno poverilaca pojedinano. Ako odbor poverilaca odnosno poverioci pojedinano podnesu prigovore na nacrt za glavnu deobu, steajno vee e odrati roite i na njemu doneti reenje o glavnoj deobi. Reenje o glavnoj deobi objavquje se na oglasnoj tabli i dostavqa se odboru poverilaca, poveriocu koji je izjavio prigovor i steajnom upravniku. Steajni upravnik i poverioci imaju pravo albe protiv reenja o glavnoj deobi. @alba iz stava 4. ovog lana izjavquje se drugostepenom sudu, u roku od osam dana od dana dostavqanja reenja. Osporena potraivanja lan 118. Poverilac koji je upuen na parnicu podnosi, u roku od 15 dana od dana izlaganja nacrta glavne deobe, u pisarnici dokaz da je podneo tubu, odnosno da je preuzeo ranije pokrenutu parnicu. U sluaju iz stava 1. ovog lana, iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraivanje nije osporeno, izdvaja se u srazmeri odreenoj reenjem o glavnoj deobi do pravnosnanog okonanja parnice. Potraivanja vezana za uslov lan 119. Ako je steajnom poveriocu utvreno potraivanje sa raskidnim uslovom, ono e se uzeti u obzir ako steajni poverilac poloi obezbeenje da e ono to je primio vratiti ako se ispuni raskidni uslov. Ako je steajnom poveriocu utvreno potraivanje sa odlonim uslovom, isplatie mu se srazmerni deo potraivanja ako odloni uslov nastupi do roita za glavnu deobu. Glavna i naknadna deoba lan 120. Deobi steajne mase odnosno namirenju steajnih poverilaca pristupa se posle pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi. Naknadnoj deobi pristupa se prema prilivu novanih sredstava u deobnu masu. Zavrna deoba lan 121. Zavrnoj deobi steajne mase pristupa se posle zavretka unovenja celokupne steajne mase odnosno pretenog dela steajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaena celokupna deobna masa.

- 43 Zavrna deoba se sprovodi na nain i pod uslovima sprovoenja glavne deobe. Zavrno roite lan 122. Steajno vee reenjem odreuje zavrno roite na kom se: 1) raspravqa upravnika; 2) raspravqa o konanim zahtevima za isplatu nagrada i naknada trokova; 3) podnose prigovori na zavrni raun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada; 4) odluuje o neraspodeqenim delovima deobne mase; 5) odluuje o drugim pitanjima od znaaja za bankrotstvo steajnog dunika. Reenje o zavrnom roitu objavquje se na oglasnoj tabli suda, kao i u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Rok za odravanje zavrnog roita ne moe biti krai od osam dana odnosno dui od 30 dana od dana objavqivanja poziva za njegovo odravanje. Posle zakquenja steajnog postupka, preduzetnik moe biti osloboen obaveze izmirenja onog dela duga u odnosu na koji potraivanja u steajnom postupku nisu namirena. Polaganje zadranih iznosa lan 123. Steajni upravnik e, uz saglasnost steajnog vea, a za raun zainteresovanih lica, poloiti kod suda iznose koji su izdvojeni prilikom zavrne deobe steajne mase. Postupak sa vikom deobne mase lan 124. U sluaju da se u postupku zavrne deobe mogu u punom iznosu namiriti potraivanja steajnih poverilaca, steajni upravnik je duan da preostali viak deobne steajne mase preda akcionarima ili vlasnicima. Ako je preostala imovina u drutvenoj ili dravnoj svojini, prodaja i raspodela te imovine vrie se u skladu sa propisima o privatizaciji. Zakquenje steajnog postupka Reenje o zakquenju steajnog postupka lan 125. Steajno vee donosi reenje o zakquenju steajnog postupka na zavrnom roitu. Reenje iz stava 1. ovog lana objavquje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a dostavqa se sudu ili drugom nadlenom organu koji vodi registar pravnih lica ili preduzetnika nad kojima je okonan steajni postupak. o zavrnom raunu steajnog

- 44 Deoba po zakquenju steajnog postupka lan 126. Steajni sudija e, na predlog steajnog upravnika ili nekog od poverilaca, odrediti postupak deobe po zakquenju steajnog postupka, ako se po zakquenom postupku: 1) pronae imovina koja ulazi u steajnu masu; 2) ako nastupe uslovi ili se sazna za nastupanje uslova za isplatu uslovqenih potraivanja. Protiv reenja o odreivanju deobe po zakquenju steajnog postupka albu steajnom veu mogu izjaviti steajni upravnik i bilo koji poverilac. Reenje kojim se odreuje deoba po zakquenju steajnog postupka dostavqa se steajnom upravniku, koji naknadno pronaenu imovinu unovuje i deli na osnovu reenja o glavnoj deobi, ukquujui i steajne poverioce kod kojih je nastupio odloni uslov. O unovenju i deobi steajni upravnik dostavqa dopunski zavrni raun steajnom sudu. X. REORGANIZACIJA Plan reorganizacije Sadrina plana lan 127. Steajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu reorganizacije koji se sainjava u pismenoj formi. Plan reorganizacije se moe podneti istovremeno sa podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog zakona. Plan reorganizacije sadri: 1) kratak uvod, ne dui od jedne stranice, u kojem su uopteno objanjeni delatnost koju steajni dunik obavqa i okolnosti koje su dovele do finansijskih tekoa; 2) popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i detaqan opis mera koje je potrebno preduzeti i nain na koji e se reorganizacija sprovesti; 3) visinu novanih iznosa ili imovinu koja e sluiti za potpuno ili delimino namirenje prema isplatnom redu, ukquujui i obezbeene i neobezbeene poverioce, kao i postupak za izmirenje potraivanja i vremensku dinamiku tih plaanja; 4) opis postupka prodaje imovine, uz navoenje imovine koja e se prodavati sa zalonim pravom ili bez njega i namenu prihoda od takve prodaje; 5) rokove za izvrenje plana reorganizacije i rokove za realizaciju glavnih elemenata plana reorganizacije, ako ih je mogue odrediti;

- 45 6) spisak lanova organa upravqanja i iznos njihovih naknada; 7) spisak strunjaka koji e biti angaovani i iznos naknada za njihov rad, kao i iznos naknade za rad steajnog upravnika; 8) godinje finansijske izvetaje za prethodnih pet godina; 9) finansijske projekcije, ukquujui projektovani bilans uspeha, bilans stanja i izvetaj o novanim tokovima za narednih pet godina; 10) procenu novanog iznosa koji se oekuje posle prodaje imovine u steajnom postupku, ukoliko je privredno drutvo u steaju; 11) datum poetka primene plana reorganizacije. Mere za realizaciju plana reorganizacije lan 128. Mere za realizaciju plana reorganizacije su: 1) zadravanje celokupne imovine iz steajne mase ili njenog dela; 2) prodaja imovine iz steajne mase, sa zalonim pravom ili bez njega ili prenos takve imovine na ime namirenja potraivanja; 3) zatvaranje neprofitabilnih pogona ili promena delatnosti; 4) raskid ili izmena optereenih ili nepovoqnih ugovora ili zakupa; 5) odlaganje otplate dugova ili obezbeivanje otplate u ratama; 6) izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma ili instrumenata obezbeenja; 7) oprost dugova u celini ili delimino; 8) izvrenje ili izmena zalonog prava; 9) pretvaranje obezbeene zajmove; 10) 11) 12) 13) neobezbeenih zajmova u

davanje u zalog neoptereene imovine; pretvaranje duga u akcijski kapital; uzimanje novog kredita; pribavqanje nove investicije;

14) osporavanje i ponitenje potraivanja koja nisu pravno vaqana; 15) 16) namirenje dospelih potraivanja; otputanje zaposlenih;

- 46 17) namirenja potraivanja; ustupanje neoptereene imovine na ime

18) izmene i dopune statuta, optih akata privrednog drutva steajnog dunika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravqanju; 19) lica; 20) prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili vie postojeih ili novoformiranih subjekata; 21) ponitavanje ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane steajnog dunika, ili bilo kog novoformiranog subjekta; 22) plana reorganizacije. druge mere od znaaja za realizaciju spajanje ili pripajanje dva ili vie pravnih

Podnosilac plana i trokovi podnoenja plana reorganizacije lan 129. Plan reorganizacije mogu podneti steajni dunik, steajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeenih potraivanja, steajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeenih potraivanja, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala steajnog dunika. Trokove sainjavanja i podnoenja plana reorganizacije snosi podnosilac plana reorganizacije. Trokovi u vezi sa sainjavanjem i podnoenjem plana reorganizacije koji predloe steajni upravnik ili steajni dunik obraunavaju se na teret steajne mase. Rok za podnoenje plana lan 130. Plan reorganizacije podnosi se steajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja steajnog postupka. Rok iz stava 1. ovog lana steajni sudija moe da produi najvie za 30 dana. Svako daqe produenje roka za podnoenje plana reorganizacije steajni sudija moe da odobri samo uz jednoglasnu saglasnost lanova odbora poverilaca. Rasprava o planu reorganizacije lan 131. Steajni sudija zakazuje roite za razmatranje plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnoenja plana reorganizacije. Obavetenje o zakazivanju roita dostavqa sud ili predlaga plana, na nain koji odobri sud, steajnom duniku, steajnom upravniku, svim steajnim poveriocima i svim drugim oteenim licima, najkasnije 10 dana pre dana odravanja roita. Plan reorganizacije dostavqa se steajnom upravniku, steajnom duniku, svim poveriocima koji su poznati sudu i svim vlasnicima, ili im se omoguava dostupnost planu najkasnije 10 dana pre dana odravanja roita.

- 47 Sud izdaje obavetenje o glasanju za plan reorganizacije koje se objavquje u "Slubenom glasniku Republike Srbije". U ovom obavetenju se navodi ime steajnog dunika, ime lica koje predlae plan, dan i mesto odravanja roita i postupak glasanja. Glasanje i usvajanje lan 132. Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraivanja. U sluaju kada je potraivanje osporeno, steajni sudija moe izvriti procenu visine potraivanja u svrhu glasanja. Kada se glasanje obavqa putem pisma (u odsustvu), pravna lica moraju da podnesu sudu glasake listie koji su overeni njihovim peatom, a fizika lica i subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica moraju da podnesu glasake listie koje overava nadleni sud odnosno ovlaeni organ ili lice. Ako se podnese vie od jednog plana reorganizacije, o svim podnetim planovima se glasa na istom roitu. Glasanje se vri u okviru klasa poverilaca. Potraivanja poverilaca dele se na klase po osnovu njihovih razlunih prava i prava prioriteta njihovih potraivanja. Steajni sudija moe odobriti formiranje jedne ili vie dodatnih klasa u sledeim sluajevima: 1) ako su stvarne i sutinske karakteristike potraivanja takve da je opravdano formiranje posebne klase; 2) ako su sva potraivanja u okviru predloene posebne klase u znaajnoj meri slina, izuzimajui klase formirane iz administrativnih razloga u skladu sa stavom 5. ovog lana. Posebna klasa potraivanja moe biti formirana iz administrativnih razloga, odnosno ako postoji vie od 200 potraivanja iji iznosi ne prelaze 50.000 dinara i ako sud odobri formiranje takve klase. Po dobijanju sudskog odobrenja, takva potraivanja iz administrativne klase mogu biti izmirena po ubrzanoj proceduri, ako je potrebno umanjiti administrativno optereenje koje je svojstveno velikom broju malih potraivanja. Ova potraivanja mogu biti plaena samo ako je oigledno da e biti dovoqno raspoloivih sredstava za isplatu svih prioritetnih i glavnih potraivanja. Pre poetka glasanja, sud obavetava sve prisutne na roitu o rezultatima glasanja putem pisma (u odsustvu). Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju obinu veinu potraivanja u odnosu na ukupna potraivanja poverilaca u toj klasi. Klasa poverilaca ija potraivanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen. Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani nain prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona. Ako se izglasa vie od jednog plana reorganizacije, steajni sudija usvaja plan reorganizacije podnet od strane steajnog dunika. Ako predlaga plana reorganizacije ne dobije potreban broj glasova ili podnese plan reorganizacije koji na drugi nain ne ispunjava uslove za usvajanje ili iz

- 48 drugih razloga nije u skladu sa ovim zakonom, steajni sudija moe odobriti predlagau plana reorganizacije rok od 30 dana da podnese izmenjeni plan reorganizacije i zakae roite u skladu sa ovim zakonom. Ako se ne usvoji ni izmenjeni plan reorganizacije, nad steajnim dunikom se sprovodi bankrotstvo. Usvojeni plan reorganizacije moe se menjati pod istim uslovima i na isti nain na koji je i donet. Pravne posledice usvajanja lan 133. Posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraivanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze steajnog dunika odreene planom reorganizacije ureuju se prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvrne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraivanja koja su u njemu navedena. Poslovi i radnje koje preduzima steajni dunik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. Steajni dunik je duan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije. Tokom sprovoenja usvojenog plana reorganizacije prava zaposlenih se ostvaruju u skladu sa propisima koji reguliu radne odnose, osim ako je ovim zakonom drugaije ureeno. Steajni upravnik vri nadzor nad primenom odredaba plana reorganizacije i ima pravo prigovora sudu i obavetavanja suda i poverilaca o postupanjima koja su suprotna usvojenom planu reorganizacije. Usvajanjem plana reorganizacije u firmi odnosno nazivu steajnog dunika brie se oznaka "u steaju". Prioritet klasa poverilaca lan 134. Po svakom planu reorganizacije, poverioci iz nie klase mogu primiti sredstva iz deobne mase, odnosno zadrati odreena prava, samo ako su sva potraivanja poverilaca iz vie klase u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali, u skladu sa planom reorganizacije, da se tretiraju kao da su poverioci nie klase. Potpuno namirenje lan 135. Planom reorganizacije moe se predvideti namirenje u iznosu veem od nominalnog iznosa prvobitnog potraivanja, kao nadoknada za produenje rokova isplate, a u ciqu ekvivalentnog namirenja. Poverioci vie klase mogu primiti sredstva iji iznos premauje iznos kojim se u potpunosti namiruju njihova potraivanja ako su sva potraivanja poverilaca nie klase u potpunosti namirena ili ako su ti poverioci glasali za drugaiji tretman, u skladu sa planom reorganizacije.

- 49 Izuzetak od primene propisa o hartijama od vrednosti lan 136. Na hartije od vrednosti koje se postojeim uesnicima u reorganizaciji izdaju ili ponitavaju u skladu sa usvojenim planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na emisiju akcija javnom ponudom. Izvrenje plana reorganizacije lan 137. Izvrenjem plana reorganizacije kojim je steajni dunik ispunio sve obaveze predviene planom reorganizacije, vlasnici akcijskog kapitala steajnog dunika ponovo stiu vlasnika prava na kapitalu. Izvrenjem plana reorganizacije kojim je steajni dunik ispunio sve obaveze predviene planom reorganizacije, prestaju sva potraivanja poverilaca iz steajnog postupka. Posle izvrenja plana reorganizacije kojim je steajni dunik ispunio sve obaveze predviene planom reorganizacije, vri se prodaja drutvenog odnosno dravnog kapitala steajnog dunika u skladu sa propisima kojima je ureena privatizacija. Nepostupanje po usvojenom planu lan 138. U sluaju da steajni dunik ne postupa po odredbama usvojenog plana reorganizacije, svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moe podneti sudu obavetenje o neprimenjivanju usvojenog plana reorganizacije. Sud prosleuje obavetenje steajnom duniku i steajnom upravniku u roku od pet dana od dana prijema obavetenja, i zakazuje raspravu o obavetenju u roku od 10 dana od dana prijema obavetenja. Ako sud utvrdi da steajni dunik ne postupa po odredbama plana reorganizacije, moe naloiti: 1) steajnom duniku da u odreenom roku postupi po planu, kao i da otkloni posledice prethodnog nepostupanja po planu; 2) steajnom upravniku da preuzme kontrolu nad steajnim dunikom; 3) nastavak dunika; 4) preduzimanje drugih mera u ciqu otklanjanja posledica nepostupanja po planu reorganizacije, u skladu sa ovim zakonom. Obustavqanje primene plana lan 139. Steajni sudija donosi reenje o zapoinjanju bankrotstva, u skladu sa ovim zakonom, ako sud utvrdi da steajni dunik: postupka bankrotstvom steajnog

- 50 1) primenjuje plan reorganizacije ije je usvajanje izdejstvovao na prevaran ili nezakonit nain; 2) postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predloene zadovoqavajue mere u ciqu otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu; 3) ne sarauje sa steajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obavetenjima; 4) ne steajnog vea. ispunjava naloge steajnog sudije ili

Steajni sudija je duan da pre donoenja reenja iz stava 1. ovog lana zatrai miqenje odbora poverilaca. Lina uprava preduzetnika Uslovi za linu upravu lan 140. Steajno vee moe reenjem o pokretanju steajnog postupka ovlastiti steajnog dunika - preduzetnika da sam upravqa i raspolae steajnom masom ako: 1) se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak; 2) steajni dunik to sam predloi; 3) je verovatno da odreivanje line uprave nee dovesti do oteenja interesa poverilaca ni do produavanja steajnog postupka. Ako je steajni postupak pokrenuo nadleni javni tuilac, lina uprava se ne moe odobriti. Na zahtev odbora poverilaca lina uprava se zamenjuje upravqanjem od strane steajnog upravnika. Poloaj steajnog upravnika lan 141. Reenjem o pokretanju steajnog postupka kojim je odreena lina uprava steajnog dunika postavqa se steajni upravnik. Reenjem iz stava 1. ovog lana steajno vee odreuje poslove za iju punovanost je potrebna prethodna saglasnost steajnog upravnika. Ogranienje iz stava 2. ovog lana ne odnosi se na poslove raspolaganja za koja vae opta pravila pouzdanja u javne knjige. U sluaju nepostupanja po odredbi iz stava 2. ovog lana, druga strana ima pravo da zahteva vraanje protivinidbe iz steajne mase kao steajni poverilac. Obaveza podnoenja izvetaja lan 142. Steajni dunik sastavqa popis imovine koja ulazi u steajnu masu, popis poverilaca i pregled imovine, u skladu sa postupkom propisanim ovim zakonom.

- 51 Steajni upravnik uvek moe pregledati popis i pismeno obavestiti steajni sud da li je sastavqen ispravno i na koje delove popisa steajni poverioci mogu da izjave prigovor. Obustava line uprave lan 143. Steajno vee moe obustaviti linu upravu na predlog: 1) odbora poverilaca; 2) poverioca koji je pokrenuo steajni postupak; 3) steajnog dunika; 4) steajnog upravnika i 5) steajnog sudije. Pre donoenja odluke o obustavi line uprave, steajno vee e sasluati steajnog dunika. Protiv reenja kojim se odluuje o obustavi postupka moe se izjaviti alba. @albu mogu izjaviti steajni dunik, odbor poverilaca, poverilac koji je pokrenuo steajni postupak i steajni upravnik. Posle donoenja reenja o obustavi line uprave, steajni upravnik preuzima steajnu masu i vri sve radnje propisane ovim zakonom. Shodna primena odredaba ovog zakona lan 144. Steajni postupak nad steajnim dunikom - preduzetnikom kome je odobrena lina uprava sprovodi se po odredbama ovog zakona. Odredbe ovog zakona shodno se primenjuju na postupak likvidacije preduzea ako zakonom kojim je ureen pravni poloaj preduzea nije drugaije propisano. U postupku iz stava 2. ovog lana nee se primenjivati odredbe steajnog postupka kojim se ureuju reorganizacija, skuptina i odbor poverilaca, razluni poverioci, pobijanje pravnih radnji i roite za glavnu deobu. XI. STEAJNI POSTUPAK MALE VREDNOSTI Posebna pravila postupka lan 145. Steajni postupak male vrednosti sprovodi se kada je knjigovodstvena vrednost imovine steajnog dunika manja od 5.000.000 dinara. U steajnom postupku male vrednosti postupak vodi i odluke donosi steajni sudija. U steajnom postupku male vrednosti ne obrazuje se odbor poverilaca.

- 52 XII. STEAJNI POSTUPAK SA ELEMENTOM INOSTRANOSTI Primena odredaba o steajnom postupku sa elementom inostranosti lan 146. Steajni postupak sa elementom inostranosti sprovodi se kada: 1) strani sud ili strani predstavnik zatrai pomo u vezi sa postupkom koji se vodi u stranoj dravi; 2) strana drava zatrai pomo u vezi sa postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom; 3) se postupak u stranoj zemqi vodi istovremeno sa postupkom koji se u Republici Srbiji vodi na osnovu ovog zakona; 4) poverioci ili druga lica iz strane drave koja imaju pravni interes, zahtevaju pokretanje postupka ili uestvuju u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom. Znaenje izraza lan 147. Pojedini izrazi imaju sledee znaenje: 1) "strani postupak" oznaava sudski ili upravni postupak u stranoj dravi, ukquujui i prethodni postupak, u skladu sa propisom kojim se ureuje steajni postupak. Predmet ovog postupka su imovina i poslovi steajnog dunika nad kojima strani sud vri kontrolu ili nadzor u svrhu reorganizacije ili bankrotstva; 2) "glavni strani postupak" oznaava postupak koji se vodi u dravi u kojoj je sredite glavnih interesa steajnog dunika; 3) "sporedni strani postupak" oznaava postupak koji se vodi u dravi u kojoj steajni dunik ima sedite; 4) "strani predstavnik" oznaava lice ili organ, ukquujui i one koji su privremeno imenovani, koji su u stranom postupku ovlaeni da vode reorganizaciju ili bankrotstvo nad imovinom ili poslovima steajnog dunika ili da deluju kao predstavnici stranog postupka; 5) "strani sud" oznaava organ nadlean za kontrolu ili sprovoenje stranog postupka; 6) "sedite" oznaava mesto u kojem steajni dunik kontinuirano obavqa privrednu delatnost. Merodavno pravo lan 148. Na steajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo drave u kojoj je steajni postupak pokrenut, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.

- 53 Ako se stvari i prava na kojima postoji izluno ili razluno pravo nalaze na teritoriji drave u kojoj se trai priznanje strane odluke o pokretanju steajnog postupka, onda se na ta prava primenjuje pravo drave priznanja. Za dejstvo steajnog postupka na ugovore o radu primenjuje se pravo koje je merodavno za ugovor o radu. Meunarodne obaveze Republike Srbije lan 149. Ako su odredbe o steajnom postupku sa elementom inostranosti u suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim meunarodnim multilateralnim sporazumom, primenie se taj sporazum. Nadlenost suda lan 150. Odredbe ovog zakona koje se odnose na priznanje stranih postupaka i saradnju sa stranim sudovima primenjuje nadleni sud, u skladu sa zakonom. Ovlaenje steajnog upravnika da preduzima radnje u stranoj dravi lan 151. Steajni upravnik koji je imenovan u skladu sa odredbama ovog zakona ovlaen je da preduzima radnje u stranoj dravi, ako je to doputeno stranim zakonom. Izuzetak u sluajevima suprotnim javnom poretku lan 152. Sud moe da odbije da preduzme radnju propisanu ovim zakonom, ako bi takva radnja bila u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije. Pomo u skladu sa drugim zakonima lan 153. Sud ili steajni upravnik mogu da pruaju i drugu pomo stranim predstavnicima u skladu sa ovim i drugim zakonima Republike Srbije. Tumaenje lan 154. Odredbe o steaju sa elementom inostranosti tumae se u skladu sa meunarodnim standardima, u ciqu njegove jednoobrazne primene. Pravo neposrednog pristupa lan 155. Strani predstavnik ima pravo neposrednog obraanja sudovima u Republici Srbiji. Nadlenost u sluaju podnoenja zahteva od strane stranog predstavnika lan 156. Podnoenjem zahteva sudu u Republici Srbiji od strane stranog predstavnika, u skladu sa ovim zakonom, uspostavqa se nadlenost suda u Republici Srbiji samo za odluivanje o zahtevu stranog predstavnika.

- 54 Obraanje stranog predstavnika radi pokretanja postupka na osnovu ovog zakona lan 157. Strani predstavnik ima pravo da podnese predlog za pokretanje postupka u skladu sa odredbama ovog zakona. Uestvovanje stranog predstavnika u postupku lan 158. Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da uestvuje u postupku koji se prema duniku vodi na osnovu ovog zakona. Uestvovanje stranih poverilaca u postupku lan 159. Strani poverioci imaju ista prava kao i poverioci iz Republike Srbije u vezi sa pokretanjem i uestvovanjem u postupku, u skladu sa ovim zakonom. Obavetavanje stranih poverilaca o postupku koji se sprovodi na osnovu ovog zakona lan 160. U svim sluajevima u kojima ovaj zakon propisuje obavetavanje poverilaca u Republici Srbiji, takvo obavetenje se dostavqa i poznatim poveriocima koji nemaju adresu u Republici Srbiji. Sud moe naloiti da se i prema poveriocima ija adresa nije poznata preduzmu odgovarajue radnje radi obavetavanja. Obavetenje iz stava 1. ovog lana dostavqa se pojedinano, osim ako sud smatra da je, s obzirom na odreene okolnosti, potreban drugi nain obavetavanja. Dostavqanje se vri na uobiajeni nain i nije dozvoqeno dostavqanje posredstvom diplomatskog predstavnitva ili drugo slino dostavqanje. Kad se obavetenje o pokretanju postupka dostavqa stranim poveriocima, obavetenje sadri: 1) razumni rok za podnoenje prijava potraivanja sa naznaenjem mesta na kojem se podnose; 2) naznaenje da li poverioci ija su potraivanja obezbeena moraju da prijavquju svoja potraivanja; 3) druge podatke koje takvo obavetenje treba da sadri, u skladu sa ovim zakonom ili po nalogu suda. Zahtev za priznanje stranog postupka lan 161. Strani predstavnik moe sudu da podnese zahtev za priznanje stranog postupka u kojem je imenovan. Uz zahtev za priznanje prilae se: 1) overena kopija odluke o pokretanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika; 2) potvrda stranog suda o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika;

- 55 3) bilo koji drugi dokaz o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika za koji sud smatra da je prihvatqiv, a u odsustvu dokaza oznaenih u ta. 1. i 2. ovog stava. Uz zahtev za priznanje prilae se i izjava u kojoj se navode svi strani postupci u vezi sa dunikom koji su poznati stranom predstavniku. Sud moe zahtevati da mu se dokumenta koja se prilau dostave i na jeziku na kojem se vodi postupak pred tim sudom. Uslovi za priznanje lan 162. Ako odluka ili potvrda iz lana 161. stav 2. ovog zakona prua dokaz da strani postupak ima obeleja postupka iz lana 147. taka 1. i da je strani predstavnik lice ili organ sa obelejima iz lana 147. taka 4. ovog zakona, sud moe te injenice smatrati utvrenim. Sud moe da prihvati da su dokumenta koja su podnesena uz zahtev za priznavanje autentina, bez obzira na to da li su overena. Ako se ne dokae suprotno, smatra se da je sedite steajnog dunika ili njegovo prebivalite ako se radi o fizikom licu, sredite njegovih glavnih interesa. Odluka o priznanju stranog postupka lan 163. U skladu sa lanom 162. ovog zakona, strani postupak se priznaje ako: 1) ima obeleja postupka iz lana 147. taka 1. ovog zakona; 2) je strani predstavnik koji podnese zahtev za priznanje lice ili organ koji ima obeleja iz lana 147. taka 4. ovog zakona; 3) zahtev ispunjava uslove iz lana 161. stav 2. ovog zakona; 4) je zahtev podnet nadlenom sudu, u skladu sa odredbama ovog zakona. Strani postupak se priznaje kao: 1) glavni postupak, ako se vodi u dravi u kojoj je sredite glavnih interesa steajnog dunika; 2) sporedni postupak, ako steajni dunik ima sedite u stranoj dravi, u smislu lana 147. taka 6. ovog zakona. O zahtevu za priznanje stranog postupka odluuje se po hitnom postupku. Odluka o priznanju stranog postupka moe se preinaiti ili ukinuti ako se posle njenog donoenja utvrdi da su osnovi za njeno donoenje pogreni ili da su prestali da postoje, u skladu sa zakonom.

- 56 Obaveza obavetavanja lan 164. Posle podnoenja zahteva za priznanje stranog postupka, strani predstavnik je duan da bez odlaganja obavesti sud o: 1) svakoj bitnoj promeni statusa priznatog stranog postupka ili statusa imenovanog stranog predstavnika; 2) svakom drugom stranom postupku u vezi sa istim steajnim dunikom o kojem strani predstavnik ima saznanja. Pomo koja se prua posle podnoenja zahteva za priznanje stranog postupka lan 165. Sud moe, od momenta podnoenja zahteva za priznanje do odluivanja o tom zahtevu, na zahtev stranog predstavnika pruiti potrebnu pomo u sluaju da je ta pomo hitno potrebna radi zatite imovine steajnog dunika ili interesa poverilaca. Pomo iz stava 1. ovog lana ukquuje izricanje i sledeih mera: 1) obustavqanje postupka izvrenja nad imovinom steajnog dunika; 2) poveravanje upravqanja ili prodaje imovine ili dela imovine steajnog dunika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi zatite i ouvanja vrednosti imovine kojoj, zbog njene prirode ili drugih okolnosti, kvarqivosti ili osetqivosti, preti opasnost od gubqenja vrednosti ili je ugroena na drugi nain; 3) druge mere u skladu sa zakonom. Pomo koja se prua na nain propisan ovim lanom prestaje kada sud donese odluku o zahtevu za priznanje, ako ovim zakonom nije drugaije ureeno. Sud moe odbiti da prui zatraenu pomo ako bi takva pomo ometala voenje glavnog stranog postupka. Pravno dejstvo priznanja glavnog stranog postupka lan 166. Posle priznanja glavnog stranog postupka: 1) obustavqaju se zapoete ili nastavqene pojedinane pravne radnje ili pojedinani postupci u vezi sa imovinom, pravima, obavezama ili odgovornostima steajnog dunika; 2) obustavqa se izvrenje na imovini steajnog dunika; 3) privremeno se zabranjuje pravo prenosa, konstituisanja tereta ili na drugi nain raspolaganja imovinom steajnog dunika. Primena, kao i izmena i okonanje prekida i privremene zabrane iz stava 1. ovog lana, ureena je odredbama l. 47, 48. i 73. ovog zakona.

- 57 Odredba iz stava 1. taka 1. ovog lana ne predstavqa smetnju za preduzimanje pojedinanih pravnih radnji ili za pokretanje postupka, ako je to neophodno, radi zatite potraivanja poverioca prema duniku. Odredba iz stava 1. ovog lana ne predstavqa smetnju za podnoenje zahteva za pokretanje postupka u Republici Srbiji, na osnovu ovog zakona, ili za prijavqivanje potraivanja u takvom postupku. Pomo koja se prua posle priznanja stranog postupka lan 167. Posle priznanja stranog postupka, bilo glavnog ili sporednog, ako je to neophodno radi zatite imovine steajnog dunika ili interesa poverilaca, sud moe, na zahtev stranog predstavnika, pruiti odgovarajuu pomo, ukquujui i: 1) obustavqanje pojedinih pravnih radnji ili pojedinih postupaka, prava, obaveza ili odgovornosti, ako ve nisu obustavqene u skladu sa lanom 166. stav 1. taka 1. ovog zakona; 2) obustavqanje izvrenja na imovini steajnog dunika, ako nije obustavqeno na osnovu lana 166. stav 1. taka 2. ovog zakona; 3) privremenu zabranu prenosa, optereenja ili drugog raspolaganja imovinom steajnog dunika, ako takva zabrana nije sprovedena u skladu sa zakonom; 4) izvoenje dokaza, sasluanje svedoka ili pruanje podataka u vezi sa imovinom steajnog dunika ili poslovima, pravima, obavezama ili odgovornostima; 5) poveravanje stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud upravqanja ili prodaje imovine ili dela imovine steajnog dunika koja se nalazi u Republici Srbiji; 6) nastavqanje pruanja pomoi iz lana 165. stav 1. ovog zakona; 7) ukazivanje svake druge pomoi koju sud ili steajni upravnik moe da prui na osnovu ovog i drugih zakona. Posle priznanja stranog postupka, bilo da se radi o glavnom ili sporednom postupku, sud moe, na zahtev stranog predstavnika, poveriti raspodelu imovine ili dela imovine steajnog dunika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi odgovarajue zatite interesa poverilaca u Republici Srbiji. Prilikom pruanja pomoi predstavniku stranog sporednog postupka u skladu sa ovim lanom, sud mora da utvrdi da se pomo koja se ukazuje u skladu sa ovim ili drugim zakonom odnosi na imovinu kojom se upravqa u stranom sporednom postupku ili na podatke koji se zahtevaju u tom postupku. Zatita poverilaca i drugih zainteresovanih lica lan 168. Prilikom donoenja odluke o pruanju ili odbijanju pomoi, u skladu sa l. 165. ili 167. ovog zakona, o izmeni naina pruanja pomoi ili o uskraivanju pomoi u skladu sa stavom 3. ovog lana, sud mora da utvrdi da su interesi poverilaca

- 58 i drugih zainteresovanih lica, ukquujui i steajnog dunika, zatieni na odgovarajui nain. Sud moe usloviti pruanje pomoi u skladu sa l. 165. ili 167. ovog zakona, kako bi obezbedio zatitu interesa iz stava 1. ovog lana. Sud moe, na zahtev stranog predstavnika, lica iji bi interesi bili ugroeni pruanjem pomoi na osnovu l. 165. ili 167. ovog zakona ili po slubenoj dunosti, izmeniti nain pruanja pomoi ili uskratiti pomo. Tuba za pobijanje pravnih radnji steajnog dunika lan 169. Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da podnese tubu za pobijanje pravnih radnji, u skladu sa lanom 98. ovog zakona. Kada se radi o sporednom stranom postupku, sud mora utvrditi da se podnesena tuba odnosi na imovinu kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravqa u stranom sporednom postupku. Uee stranog predstavnika u postupku koji se vodi u Republici Srbiji lan 170. Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik moe, u skladu sa zakonom Republike Srbije, biti uesnik u svakom postupku u kojem je steajni dunik stranka. Saradnja izmeu sudova u Republici Srbiji i stranih sudova ili stranih predstavnika lan 171. U sluajevima iz lana 146. ovog zakona, sud je duan da u najveoj moguoj meri sarauje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima, neposredno ili preko steajnog upravnika. Sud ima pravo da neposredno sarauje, odnosno da neposredno zatrai podatke ili pomo od stranih sudova ili stranih predstavnika. Saradnja izmeu steajnog upravnika i stranih sudova ili stranih predstavnika lan 172. U sluajevima iz lana 146. ovog zakona, steajni upravnik, u izvravanju svojih dunosti i pod nadzorom suda, u najveoj moguoj meri sarauje sa stranim sudovima ili stranim predstavnicima. Steajni upravnik ima pravo da, u izvravanju svojih dunosti i pod nadzorom suda, neposredno sarauje sa stranim sudovima i stranim predstavnicima. Oblici saradnje lan 173. Saradnja iz l. 171. i 172. ovog zakona ukquuje sve oblike saradnje u skladu sa zakonom, a naroito: 1) imenovanje lica ili organa koji preduzima radnje po nalogu suda;

- 59 2) razmenu podataka na nain za koji sud smatra da je odgovarajui; 3) koordinaciju upravqanja imovinom i poslovima steajnog dunika; i nadzora nad

4) odobravanje i primenu sporazuma o saradnji postupaka od strane sudova; 5) ostvarivanje saradnje u postupcima koji se istovremeno vode prema istom steajnom duniku. Pokretanje postupka na osnovu ovog zakona posle priznanja glavnog stranog postupka lan 174. Posle priznanja glavnog stranog postupka, postupak u skladu sa ovim zakonom moe se pokrenuti samo ako steajni dunik ima imovinu u Republici Srbiji. Postupak iz stava 1. proizvodi pravno dejstvo samo u odnosu na imovinu steajnog dunika koja se nalazi u Republici Srbiji, u meri koja je neophodna za ostvarivanje saradnje u skladu sa l. 171, 172. i 173. ovog zakona, kao i na drugu imovinu steajnog dunika kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravqa u tom postupku. Koordinacija postupka koji se vodi na osnovu ovog zakona i stranog postupka lan 175. Kada se strani postupak i postupak koji se vodi na osnovu ovog zakona vode istovremeno prema istom steajnom duniku, sud e traiti saradnju i koordinaciju u skladu sa l. 171, 172. i 173. ovog zakona, na sledei nain: 1) kada se postupak u Republici Srbiji vodi u vreme kada je ve podnet zahtev za priznanje stranog postupka: a) svaka pomo koja se prua u skladu sa lanom 165. ili 167. ovog zakona mora biti u skladu sa postupkom koji se vodi u Republici Srbiji; b) lan 166. ovog zakona se ne primenjuje ako je strani postupak priznat u Republici Srbiji kao glavni strani postupak; 2) kada je postupak koji se vodi u Republici Srbiji zapoet posle priznanja ili posle podnoenja zahteva za priznanje stranog postupka: a) svaku pomo koja se prua u skladu sa l. 165. ili 167. ovog zakona ispitae sud i izmeniti nain njenog pruanja, odnosno uskratie daqu pomo, ako njeno pruanje nije skladu sa propisima Republike Srbije kojima je taj postupak ureen; b) ako se radi o glavnom stranom postupku, prekid i privremena zabrana shodno lanu 166. stav 1. ovog zakona izmenie se ili ukinuti na osnovu lana 166. stav 2, ako nije u skladu sa propisima Republike Srbije kojima je taj postupak ureen. Kod pruanja, dopune ili izmene naina pruanja pomoi predstavnicima sporednog stranog postupka, sud mora da utvrdi da se pomo odnosi

- 60 na imovinu kojom se, u skladu sa zakonom Republike Srbije, upravqa u stranom sporednom postupku ili da preispita podatke koji se zahtevaju u tom postupku. Postupanje u sluaju postojanja vie stranih postupaka lan 176. Kada se u odnosu na istog steajnog dunika vodi vie stranih postupaka, sud e zatraiti pomo i saradnju, koja se u skladu sa l. 171, 172. i 173. ovog zakona, ostvaruje na sledei nain: 1) pomo koja se prua u skladu sa l. 165. ili 167. ovog zakona, predstavniku stranog sporednog postupka, posle priznanja glavnog stranog postupka, mora biti u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom; 2) ako je odluka o priznanju glavnog stranog postupka doneta posle priznanja sporednog stranog postupka ili posle podnoenja zahteva za priznanje sporednog stranog postupka, sud ispituje pomo koja se prua na osnovu l. 165. ili 167. ovog zakona, a ovlaen je i da donese odluku o izmeni ili uskraivanju pruanja pomoi, ako takva pomo nije u saglasnosti sa glavnim stranim postupkom; 3) ako, posle priznanja sporednog stranog postupka, bude doneta odluka o priznanju drugog sporednog stranog postupka, sud je ovlaen da prui, izmeni ili uskrati pomo, u ciqu obezbeivanja koordinacije postupaka. Pretpostavka nesposobnosti za plaanje koja se zasniva na priznanju glavnog stranog postupka lan 177. Ako se ne dokae suprotno, priznanjem glavnog stranog postupka smatra se da je dokazana nesposobnost za plaanje steajnog dunika, to je uslov za pokretanje postupka koji se vodi u skladu sa ovim zakonom. Namirenje poverilaca u postupcima koji se vode istovremeno lan 178. Steajni poverilac koji je delimino isplaen u postupku u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak u stranoj dravi, ne moe da primi od istog steajnog dunika isplatu na ime istog potraivanja u postupku koji se vodi u skladu sa ovim zakonom, sve dok su isplate ostalim steajnim poveriocima iste klase proporcionalno manje od iznosa koji je poverilac ve primio. XIII. KAZNENE ODREDBE Krivina dela Podnoenje falsifikovane dokumentacije lan 179. Ko podnese dokumentaciju u postupku koji se vodi na osnovu ovog zakona u koju su uneti podaci sa neistinitom sadrinom, kaznie se zatvorom od jedne do tri godine i novanom kaznom do 800.000 dinara.

- 61 Prijavqivanje lanog potraivanja lan 180. Ko sudu u steajnom postupku koji se vodi po ovom zakonu prijavi lano potraivanje podnoenjem lanih dokumenata ili na drugi nain, kaznie se zatvorom od jedne do tri godine i novanom kaznom do 800.000 dinara. Umanjenje steajne mase lan 181. Ko u smislu odredaba ovog zakona umanji steajnu masu time to steajnom upravniku ili licu u svojstvu steajnog upravnika ne preda celokupnu imovinu steajnog dunika kako bi izbegao postupanje po ovom zakonu, kaznie se zatvorom od jedne do tri godine i novanom kaznom do 800.000 dinara. Nesavestan rad u steajnom postupku lan 182. Odgovorno lice u steajnom postupku koje svesnim krenjem ovog zakona ili na drugi nain oigledno nesavesno postupa u poslovanju, voenju steajnog postupka ili u pogledu korienja imovine iz steajne mase i ako je bilo svesno ili je bilo duno i moglo biti svesno da usled toga za poverioca moe nastupiti teta, pa takva teta i nastupi u iznosu veem od 50.000 dinara, kaznie se novanom kaznom do 200.000 dinara ili zatvorom do tri godine. Raspolaganje imovinom steajnog dunika posle otvaranja steajnog postupka lan 183. Ko posle pokretanja prethodnog steajnog postupka, dok steajni upravnik ne stupi na dunost, raspolae stvarima i pravima iz steajne mase, kaznie se zatvorom do pet godina i novanom kaznom do 800.000 dinara. Prekraji Podnoenje predloga za pokretanje steajnog postupka iz neopravdanih razloga lan 184. Ako je predlog za pokretanje steajnog postupka podnet iz neopravdanih razloga ili u nameri da se obmane sud ili poverilac, sud moe podnosiocu predloga izrei novanu kaznu, i to: - do 1.000.000 dinara ako je podnosilac predloga pravno lice; - do 500.000 dinara ako je podnosilac predloga preduzetnik; - do 50.000 dinara ako je podnosilac predloga fiziko lice ili odgovorno lice u pravnom licu. XIV. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE lan 185. Steajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Slubeni list SFRJ" broj 84/89 i "Slubeni list SRJ" br. 37/93 i 28/96) u kojima, do

- 62 dana stupanja na snagu ovog zakona, sud nije doneo odluku o unovenju imovine ili u kojima nije zakqueno prinudno poravnanje, nastavie se po odredbama ovog zakona. Steajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Slubeni list SFRJ" broj 84/89 i "Slubeni list SRJ" br. 37/93 i 28/96) u kojima je doneta odluka o unovenju imovine ali u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona nije prodato vie od 50% od knjigovodstvene vrednosti imovine, nastavie se po odredbama ovog zakona. Ostali steajni postupci i postupci prinudnog poravnanja, kao i postupci likvidacije, pokrenuti po Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Slubeni list SFRJ" broj 84/89 i "Slubeni list SRJ" br. 37/93 i 28/96) do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavie se po odredbama zakona po kom su i zapoeti. lan 186. Steajni upravnici mogu obavqati tu dunost bez licence najdue tri meseca od dana poetka izdavanja licenci iz lana 14. stav 2. ovog zakona. lan 187. Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji ("Slubeni list SFRJ" broj 84/89 i "Slubeni list SRJ" br. 37/93 i 28/96). lan 188. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a poinje da se primenjuje po isteku est meseci od dana stupanja na snagu.