Fakultet politikih nauka,Univerzitet u Beogradu

OLIGARSI U RUSKOJ POLITICI

Nataa Vueti 52/10

profesor: Zoran Krsti

Beograd,2012

Ustavom iz 1993. kae se da je Rusija federalna predsednika republika. Izvrna vlast je podeljena izmeu predsednika i premijera. Zakonodavnu vlast predstavlja Federalna skuptina Rusije koja se sastoji iz dva doma,Dravne dume-donjeg doma i Saveta Federacije-gornjeg doma. Teko je rei da li je u Rusiji istinska demokratija mogua i da li se demokratskim putem moe pristupiti ovim politikim institucijama. Dogaaji nakon raspada SSSR-a su u velikoj meri obeleili dananju rusku politiku i na scenu doveli aktere iz sfere ekonomije koji e se vrlo veto inkorporirati u politike ustanove odakle e diktirati politiku kakva njima odgovara. Ti akteri se danas nazivaju ruski oligarsi. Sama re oligarhija predstavlja izopaeni vid aristokratije prema Aristotelovoj podeli politikih sistema. Oznaava lou vladavinu nekolicine koji se samo bore za sopstvene interese donosei zakone koji samo njima odgovaraju a nanose tetu narodu. Kao i u antiko vreme i danas se oligrasi ponaaju na isti nain,samo u modernim uslovima,sluei se novim sredstvima manipulacije,ali zadravajui cilj uveavanja svoje moi i uticaja na politiku u kojoj vide vrhunac moi. Uzrok nastanka i neizmernog bogaenja pojedinaca bliskih dravnom vrhu devedesetih godina u Rusiji mora se traiti u procesu privatizacije koji je izvren nakon poraza komunizma.Koncept drutvene svojine nije se pokazao tako plodotvronim u praksi kao to je delovao na papiru. Pobeda liberelizma nad komunizmom donela je sa sobom nove privredne trendove,osnovni je bio tenja za profitom. U Rusiji se stvorila pogodna klima za beskrupulozno bogaenje snalaljivih ruskih privrednika eljnih profita i bega iz bede koja je Rusiju preplavila devedesetih godina. Anatolij ubajs i Jegor Gajdar su dve centralne linosti zaslune za osmiljavanje toka privatizacije,naravno potpomognuti od strane MMF-a i Vlade SAD-a. Obojica su bili vane linosti u politici,Jegor Gajdar je jedno vreme bio premijer,a ubajs je neprestano bio deo Jeljcinovog tima. Zapoeli su proces liberalizacije cena i spoljne trgovine. Plan je bio osmiljen tako da se privatizacija izvri u roku od dve godine. Narodu su deljeni vaueri nominalne vrednosti od 10.000 rubalja,ubajs je isticao da e vrednost tih vauera rasti,ali zapravo do kraja 1993. oni su postali samo bezvredni papiri. U poetku oni su mogli da se prodaju na tritu,da se investiraju u sopstvene kompanije ili da se uloe u ekovne investicione fondove. Tokom 1993. i 1994. sprovoene su ekovne akucije,one su takoe bile izrazito nepravine i krile su ustav. Pravo uea nisu imali radnici preduzea,aukcija je mogla biti izvrena ak i kada postoji samo
2

jedan uesnik i ko prvi preda prijavu dobija prednost u kupovini akcija. Kako navode ruski ekonomisti uvedena su neverovatna ekonomska pravila koja do tada nigde nisu bila poznata. Sva preduzea od vitalne vanosti za dravu bila su odjednom ponuena na tritu i prodata su po nezamislivo niskim vrednostima,daleko niim od prave trine vrednosti. Zalono kreditne aukcije bile su jo perfidniji plan direktne predaje dravnih preduzea u ruke oligarha. Taj sistem je funkcionisao tako to bi dravne akcije velikih preduzea bile zalagane u bankama i na osnovu toga Vlada bi dobila potrebnu novanu pozajmicu na rok od godinu dana. U sluaju da ne moe da otkupi akcije morala je da ih ostavi lanovima pogodbe. Glavna bitka vodila se izmeu banaka koje e pozajmiti Vladi kredite pod predvienim uslovima. Na elu banaka, koje su uspele da se izbore da daju kredite Vladi, bili su bliski ljudi tadanjeg predsednika Jeljcina. Vrednosti akcija su bile preterano niske,a plan federalnog budeta za narednu godinu nigde nije ni pominjao davanje novca za otkup zaloga kod banaka. Iza svega toga krila se politika igra Jeljcina i njegovih bliskih saradnika. Pred izbore 1996. Jeljcinu je jedino bila potrebna podrka bogatih oligarha,a njima je bila potrebna blagonaklonost predsednika u porcesu privatizacije. Privatizacija je izvrena na obostranu korist oligarha koji su uspeli da zasite svoju e za profitima i Jeljcina kome je bila potreba podrka na izborima. Boris Berezovski,Mihail Hodorkovski i Vladimir Potanjin su trojica najviih oligarha koje je stvorila privatizacijia. Jeljcin se viestruko oduio oligarsima koji su ga podravali,to dokazuje i injenica da je nakon izbora Potanjin postao potpredsednik Vlade,a ubajs je bio na elu kremaljske administracije. To nedvosmisleno opravdava teze mnogih politikih teoretiara koji govore o neraskidivim vezama legalnog politikog vrha Rusije i njgovih ilegalnih pomagaa koji vuku konce iz pozadine.Nekada je moda teko odrediti ko kreira aktuelnu rusku politiku i ko od koga vie zavisi,da li bi oligarsi preiveli bez politike podrke aktuelne vlasti i da li bi ta ista vlast preivela bez njih. Sigurno je da izmeu oligarha i legalnih dravnih organa postoje preutni usmeni dogovori kojima je teko ui u trag,pismeni ugovori su retkost,jer bi njihovim otkrivanjem malverzacije izale na videlo javnosti. Narod je samo mogao biti ogoren na oligrahe,jer je na taj nain sprovedena privatizacija donela propast i osiromaenje ruskog naroda. To najbolje opisuje politikolog Aleksandar.S. Cipko govorei Naa privatizacija je bila lopovska,u bescenje,a ponekad su prosto otimali od naroda njegovu svojinu. Treina naroda davi se u bedi,liena osnovne slobode- da ivi,nema slobodu ishrane,nema slobodu da ima potomstvo,da vaspitava decu. Druga treina stanovnitva ivi u siromatvu i bespravlju i njoj nije
3

ni do kakve politike.Ovim nepredvienim rezultatima inteligentske revolucije mogu se dodati dva miliona naputene dece. Ve se ne mogu prebrojati deaci i mladii koji su se dali na iglu, sablanjeni kriminalnim svetom. Za vreme reformi izgubljen je znaajan deo nacionalnog suvereniteta,sutinski je oslabljena vojna i ekonomska bezbednost zemlje,izgubljena su mnoga geopolitika preimustva istorijske Rusije,znaajan deo nacionalne proizvodnje,naunotehnolokog i ljudskog potencijala zemlje.1 Ameriki ekonomista Dozef Stiglic je poredio amerike barone i ruske oligarhe govorei: dok su u Americi baroni-pljakai stvarali drutveno bogatstvo,gomilajui pri tome novac za sebe,u Rusiji oligrasi su opljakali imovinu,ogolili je,ostavljajui svoju zemlju mnogo siromanijom.2 Moe se gotovo rei da su u periodu privatizacije, kada je Boris Jeljcin bio predsednik,ruski oligarsi i Jeljcinova Vlada srasli u jedno telo. Politiki uticaj oligarha u perodu devedesetih godina je neosporan. Oni su zahvaljujui svom ogromnom bogatstvu bili nuna karika koja je Jeljcinu bila potrebna da bi pobedio na izborima. Bez novca oligarha koji su finansirali kompletnu politiku kampanju Jeljcin u to vreme zasigurno ne bi bio ponovo izabran za predesnika. Oligarsima je politiki uticaj odgovarao i inio ih osornim i monim,takoe za uzvrat su dobijali primamljive delove dravne svojine.Pakt sklopljen izmeu oligarha i predesednika teko je mogao Rusiju pribliiti bilo kakvom demokratskoliberalnom konceptu drave. Ruski narod je,kao i mnogi drugi narodi koji su bili pod komunistikim reimom,samo postao rtva tranzicije,a jedine profitere inila je nekolicina oligarha za koje vreme tranzicije predstvalja istinski raj.Ko je posedovao novac u to vreme mogao je da usmerava politiku u pravcu koji mu odgovara. Pitanje je da li i danas vlada takva crna politika situacija ili se sadanji predsednik i premijer trude da se suprotstave moi oligarha. Neosporiva injenica je da oni idalje postoje i da je njihov uticaj na privredu veliki. Osnovne odlike po kojima se ruski oligarsi danas mogu prepoznati jesu da su svi vlasnici ili suvlasnici preduzea koja trguju naftom,gasom ili metalima i da se nalaze na ekonomskim listama najbogatijih ljudi Evrope. Ako sagledamo aktivnosti aktivnih oligarha dananjice neosporna je injenica da svi na neki nain uestvuju u politici. Trenutni premijer Vladimir Putin pokazuje tendencije za suzbijanjem oligarha u Rusiji i uvoenja raznih mera za smanjivanje njihovog uticaja. Da prema njima ne postupa blagonaklono uverila nas je injenica da je jednog od vodeih
1

A.S. Cipko 2002. , http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/nastanak-ruskih-oligarha.html ( 02.01.2012.)

2

D. Stiglic 2004., http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/nastanak-ruskih-oligarha.html (02.01.2012.)

oligarha Mihaila Hodorkovskog poslao u zatvor,optuivi ga za prevare i utaju poreza. Da li nam to govori o tenji premijera Rusije da iskoreni oligarhe ili da uz pomo predstojeih izbora nametne sopstvenu diktaturu i postane jedini oligarh teko je,a moda i neprikladno rei. injenica je samo da se danas prema njima drugaije postupa nego u vreme blagonaklonog Jeljcina i da se ne moe rei da oni imaju potpunu mo.U prilog tome govori i podatak o Putinovoj javnoj pretlji ruskim oligarsima da e biti tueni za utaju poreza i tanim imenovanjem etiri odgovorna oligarha. Prvi na listi najmonijih ljudi Rusije 2011. godine3 naao se Vladimir Lisin ija se kompanija bavi transportom elika,nije direktno bio ukljuen u politike institucije Rusije,i vie voli da deluje iz pozadine,to ne mora da znai da njegov uticaj nije izuzetno veliki. Na drugom mestu naao se Mihail Prohorov koji se aktivno bavi politikom i u junu 2011.godine izabran je za predsednika liberalne stranke Prava stvar i reio je da se kandiduje za poredsednika na predstojeim izborima u Rusiji. Na neki nain je prekrio preutni dogovor koji oligarsi imaju sa Putinom,a to je da se klone politike. Putin ih je na vie naina primerima upozorio ta se moe desiti ako prekre dogovor. Jedan od tih primera je Mihail Hodorkovski koji je finansirao dve liberalne stranke,to se nije dopalo Putinu i reio je da ga uniti poslavi ga u zatvor gde e provesti osam godina. I oligarsi Boris Berezovski i Vladimir Gusinski, 90-ih godina meu najmonijima u Rusiji, odavno su izgubili uticaj. Posedovali su medijske kue i putem istih kritikovali Putina,zbog toga ve dugo ive u inostranstvu. Veina dananjih oligarha je shvatilo da je bolje da se ne suprotstavljaju Kremlju,jer e im to samo ugroziti poslovne interese,a nee uveati profit,zbog koga su oni prevashodno i nastali. Na treem mestu najbogatijih ljudi Rusije nalazi se Mihail Fridman naftni magnat i finansijski strunjak koji se takoe radije dri podalje od politikog eksponiranja.Na etvrtom mestu je moda svetski i najpoznatiji oligarh Roman Abramovi,takoe naftni magnat i privrednik poznat kao vlasnik fudbalskog kluba elsi,koji je stalno bio uz politiki vrh Rusije. Berezovski ga je uveo u krug ljudi bliskih Jeljcinu,a kasnije se isto tako priklonio i Putinu.Bio je parlamentarni predstavnik u ruskom Donjem domu i guverner oblasti ukotke. Ove godine je u ii javnosti jer se sudi u Londonu sa Berezovskim koji ga je optuio za pretnju da e mu potpuno oduzeti biznis ako ne proda deo ruskih aktiva mnogo jeftinije od trine vrednosti. Radi se o 43% akcija naftne kompanije Sibneft i 25% udela u aluminijumskom koncertnu RusAl.4 Suenje je idalje u toku i oekuje se da e kao rezultat biti i
3

Prema pisanju asopisa Forbes koji svake godine objavljuje liste najbogatijih ljudi sveta, http://www.therichest.org/nation/russian-billionaires-2010/
4

http://serbian.ruvr.ru/2011/10/04/58172560.html ,(02.01.2012)

vie informacija o nainu poslovanja ruskih oligarha i direktnog uticaja na legalne institucije u Rusiji. Na petom mestu liste nalazi se Oleg Deripaska,jedan od najmlaih ruskih oligarha trenutno.Kontrolie vie od 70% ruskih nalazita aluminijuma,bavi se i proizvodnjom automobila,tekstilom,drvogradnjom i mnogim drugim profitabilnim poslovima. Njegova politika povezanost sa sadanjom a i nekadanjom politikom scenom nije tako uoljiva,ali kada se pogleda malo dublje on je oenjen erkom Valentina Jumaeva mua Tatjane Djaenko, erke biveg ruskog predsednika Jeljcina. Sa Putinom je ostvario dobar kontakt finansirajui njegove dve predsednike kampanje,a mediji navode da su i kuni prijatelji. Navevi mnogobrojne primere direktne i indirektne upletenosti ruskih oligarha u rusku politiku mislim da je zakljuak jasan da oni nisu samo ekonomski akteri koji se brinu za uveanje svog profita. Oni imaju vanu ulogu u funkcionisanju Rusije i moda se mogu nazvati etvrtom granom vlasti jer na neki nain danas utiu na razvoj depresivnih regoina Rusije. Tu praksu,nazvanu praksa dodatnog poreza,uveo je Putin obeavi da nee preispitivati privatizaciju ali za uzvrat e se oligarsi starati o finansiranju projekata za koje vlada nema novca. Drava doputa privatnom biznisu da profitira u oblastima koje su njemu znaajne,ali zato trai od njega da finansiraja manje profitabilne sektore o kojima drava ne moe da se brine. Oligarsi to prihvataju jer su to pravila njihovog uzajamnog prosperiteta,a verovatno i prosperiteta same Rusije. Iako su je oni svojom pohlepom devedesetih godina potpuno iscrpli,moda ipak mogu da bar jedan deo novca vrate i na neki nain pomognu svojoj dravi i narodu. Ipak ne treba verovati u altruizam oligarha,jer oni e uvek iz svega to rade izvui neku korist,ali dok god to bar malo poboljava ivot naroda moe se okarakterisati kao pozitivno. Budunost oligarha u ruskoj politici ne moe se sa sigurnou predstaviti,ali evidentno je da se njihov uticaj promenio od devedesetih godina kada su nastali i kada su imali neogranienu mo odluivanja do danas kada se veina njih dri preutnog dogovora da ne uestvuje direktno u politikom ivotu i da pomau neprofitabilne grane ruske privrede. Da bi se u potpunosti stalo na put korupciji i malverzacijama i ostvarila pravna jednakost svih politikih uesnika oligarsi bi morali potpuno da se povuku u sferu ekonomije gde vladaju pravila trita. Za rusku politiku je moda ipak najbolje stanje koje sada postoji,jer na taj nain krupni biznis moe pomoi dravi i unaprediti je i tako uloiti svoj profit u nove nerazvijene grane privrede i samim tim postepeno doneti prosperitet zemlji. Po mom miljenju koliko god da su oligarsi radili protiv zakona i oteli
6

silnu dravnu imovinu sada mogu biti dobitna kombinacija i pomoi ruskim politikim institucijama da se izbore sa krizom. Bolje je i postojanje oligarha u ruskoj politici koji e biti kontrolisani od strane ruskih politikih institucija nego vladavina jednog monopoliste koji e diktirati sve sfere ivota.

Literatura:
7

1. Kutlei,Vladan: Organizacija vlasti,Beograd 2002.

2.

Linc,Huan; Stepan,Alfred: Demokratska tranzicija i konsolidacija,Filip Vinji,Beograd 1998.

3. 4.

http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/nastanak-ruskih-oligarha.html http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:354171-Sukob-ruskih-oligarhapred-engleskim-sudom

5. 6. 7. 8. 9.

http://dalje.com/hr-svijet/sedam-najmocnijih-ljudi-rusije/123015 http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Porez-za-ruske-oligarhe.lt.html http://www.therichest.org/nation/russian-billionaires-2010/ http://www.compromat.ru/page_9754.htm http://www.forbes.com/