Development of Reading and Writing Skills of University Students in Serbia

PRIRUNIK

K A K O U S P E N O I T A T I I P I S A T I:
kritiko itanje.akademsko pisanje.pisanje izvetaja.vetine prezentacije

H O W T O R E A D A N D W R I T E E F F E C T I V E L Y:
critical reading . academic writing . report writing . presentation skills

Mr Ana Juri Mr Andrea Fejos Mr Milena Dini Mr Milan upi

Projekat podrava: Program finansiranja lokalnih inicijativa alumnija Amerikog saveta za meunarodno obrazovanje

Partneri projekta: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu Fakultet za meunarodnu ekonomiju Megatrend Univerziteta Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Business Start-up Center Kragujevac American Corners u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu Partner Consulting Agency Beograd

SEPTEMBAR 2010.

Prirunik Kako uspeno itati i pisati? je nastao kao proizvod aktivnosti u vezi sa realizacijom projekta Unapreenje vetina itanja i pisanja kod studenata na univerzitetima u Srbiji. Podrka realizaciji ovog projekta i izdavanju prirunika je obezbeena kroz Program finansiranja lokalnih inicijativa alumnija, koji je pokrenuo Biro za obrazovanje i kulturu Vlade SAD (ECA), to je u skladu sa Fullbright-Hays zakonom iz 1961. godine, a kojim rukovodi Ameriki savet za meunarodno obrazovanje: ACTR/ACCELS. Miljenja izraena u ovom priruniku su miljenja autora pojedinih delova prirunika i ne izraavaju nuno stavove ni ECA, niti Amerikog saveta za meunarodno obrazovanje. Dodatno, realizacija ovog projekta i izdavanje prirunika ne bi bili mogui bez finansijske i logistike podrke sledeih partnera projekta: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu Fakultet za meunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta u Beogradu Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad Graevinsko-arhitektonski fakultet Univerziteta u Niu Business Start-up Centre Kragujevac Ameriki kutak u Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu Partner Consulting Agency iz Beograda Handbook How to read and write effectively emerged as a product of the activities within the project Development of reading and writing skills of university students in Serbia. Support for project realization and handbook publication was provided by the Alumni Local Initiative Grants Program, which is funded by the Bureau of Educational and Cultural Affairs of the United States Department of State (ECA), under authority of the Fulbright-Hays Act of 1961 as amended, and administered by the American Councils for International Education: ACTR/ACCELS. The opinions expressed herein are the authors own and do not necessarily express the views of either ECA or the American Councils for International Education. Additionally, the project realization and handbook publication would not be possible without financial and logistic support of following project partners: Faculty of Economics of University in Kragujevac Faculty for International Economy of Megatrend University in Belgrade Faculty for Law and Business Studies, Novi Sad Faculty of Civil Engineering and Architecture of University in Ni Business Start-up Centre Kragujevac American Corners in Kragujevac, Belgrade and Novi Sad Partner Consulting Agency from Belgrade

SADRAJ
PREDGOVOR .......................................................................................................................................... 1 AKADEMSKO ITANJE .......................................................................................................................... 2 OPTI PREGLED ILI KORACI KOJE TREBA PRIMENITI PRE ITANJA ................................... 2 STRATEGIJE ITANJA ................................................................................................................. 3 KRITIKO ITANJE....................................................................................................................... 5 KAKO ITATI AKADEMSKE TEKSTOVE? ................................................................................... 8 KAKO ITATI UDBENIKE? ......................................................................................................... 9 LITERATURA ............................................................................................................................... 12 AKADEMSKO PISANJE ........................................................................................................................ 13 IZBOR TEME ................................................................................................................................ 14 OD IDEJE DO REALIZACIJE PISANJE KAO PROCES........................................................... 14 POTRAGA ZA INFORMACIJAMA ............................................................................................... 16 POETAK PISANJA .................................................................................................................... 17 KOMPOZICIJA I SADRAJ .......................................................................................................... 17 REFLEKSIJA I REVIZIJA ............................................................................................................. 23 DOKUMENTOVANJE IZVORNIKA .............................................................................................. 24 OSTALA GRAMATIKA I TEHNIKA PRAVILA ........................................................................ 27 LITERATURA ............................................................................................................................... 30 POSLOVNI IZVETAJ ........................................................................................................................... 31 STRUKTURA POSLOVNOG IZVETAJA ................................................................................... 33 FORMATIRANJE POSLOVNOG IZVETAJA ............................................................................. 40 LITERATURA ............................................................................................................................... 41 VETINE PREZENTACIJE .................................................................................................................... 42 USMENA PREZENTACIJA .......................................................................................................... 42 PREZENTACIJA AKADEMSKO-NAUNIH RADOVA................................................................. 46 PREZENTACIJA STUDIJE SLUAJA ......................................................................................... 47 PREZENTACIJA POSLOVNOG IZVETAJA .............................................................................. 47 PREZENTACIJA REZULTATA ISTRAIVANJA PUTEM POSTERA/PLAKATA......................... 50 LITERATURA ............................................................................................................................... 54

O AUTORIMA......................................................................................................................................... 55

PREDGOVOR Iako kritiko itanje i pisanje akademskih tekstova igra vanu ulogu u procesu uenja i studiranja, malo se govori i raspravlja o nainima razvoja ovih vanih vetina. Cilj ovog prirunika je da ukae na praktine naine razvoja vetina kritikog itanja, miljenja i pisanja. On sadri brojne primere, koji objanjavaju mogue pristupe proceni i analizi proitanog. Ove vetine su viestruko vane i mogu pomoi studentima da bre i uspenije zavre studije, te da kasnije ostvare uspenu profesionalnu karijeru. Zato je potrebno razviti kritiki pristup itanju? Bez obzira na to koliko je tema teksta objektivna, tehnika ili nauna, autor donosi brojne odluke tokom istraivanja i pisanja, a svaka od ovih odluka moe biti predmet preispitivanja i diskusije, pre nego slepog prihvatanja. Proitane stavove treba prihvatati sa rezervom, svaku informaciju proveriti, u cilju formiranja sopstvenog stava o razmatranom problemu. U tom smislu je korisno tretirati proitano, ne kao injenicu, ve kao argument pisca. Izazov za studente je da procene i koriste informacije kako bi se ukljuili u akademsku debatu u kojoj treba da iskau svoje stavove, da ih brane i argumentuju. ta ini dobro pisanje ili dobrog pisca? Pisanje se esto definie kao ostvaljanje pisanog traga na papiru korienjem olovke, kompjuterske tastature ili nekog drugog sredstva. Meutim, ovo je samo tehnika definicija pisanja. Pisanje je odgovor na pisane ili usmene stavove nekog drugog, reakcija na svet oko nas, proces formulisanja i preispitivanja sopstvenih misli, odraz sposobnosti pisca da izraava i povezuje ideje. Edvard Forster je jednom postavio pitanje: Kako da znam ta mislim, dok ne vidim ta kaem? Ovo pitanje jasno ukazuje na sutinu filozofije ui kroz pisanje. Pisanje treba da pomogne studentima da naue da formuliu i izraze svoje misli, da izraze svoj kritiki pogled na neki problem i podele ga sa drugima. Uspenim savladavanjem vetina kritikog itanja i pisanja u toku studija, studenti stvaraju preduslove za kasnije uspeno ispunjavanje profesionalnih zadataka. Razvijajui ove vetine, studenti istovremeno razvijaju vetine pisanja poslovnih izvetaja. Odnosno, u meri u kojoj uspeno savladaju vetine akademskog pisanja, oni e moi da jasnije i preciznije artikuliu svoje poslovne izvetaje namenjene klijentima ili nadreenima. Iako su mnogo praktiniji, poslovni izvetaji treba da budu kreativni, argumentovani i jasno napisani. Oni slue kao pisani dokaz obavljenog posla i pregled preduzetih aktivnosti i donetih zakljuaka. Ma koliko kritiko miljenje i pisanje, kao i sistematinost u iznoenju zakljuaka u poslovnom izvetaju bili vani, izgovorene i napisane rei nee biti prihvaene ukoliko se pravilno ne identifikuje ciljna grupa i primene odgovarajue tehnike i vetine prezentovanja. Fridrih Nie je istakao da Ono to je govor nisu rei same, nego ton, jaina, modulacija, tempo kojim se rei izgovaraju ukratko muzika iza rei, strast iza te muzike, osoba iza te strasti. Dakle, sve to se ne moe napisati. Drugim reima, jednako je vano stilski pripremiti prezentaciju, koliko i pripremiti sadrinu prezentacije.

AKADEMSKO ITANJE Akademsko itanje je jedna od osnovnih akademskih vetina neophodnih za uspeno usvajanje i obradu sadraja na visokokolskom nivou. Da bi vetina itanja zaista bila akademska, neophodno je da se zasniva na kritikom miljenju. Akademsko itanje se odnosi na kritiko razmiljanje o proitanom tekstu i analizu argumenata koje je autor izneo. Stoga osnovna svrha akademskog itanja nije samo potraga za tekstualnim informacijama, ve ukljuuje razumevanje autorovog naina razmiljanja i sposobnost interpretacije ponuenih injenica. Evo nekoliko odrednica akademskog itanja: odreivanje osnovne svrhe teksta i analiza naina na koji autor razvija ili argumentuje svoj stav; analiza konteksta u kojem je tekst nastao (kome je namenjen, u kojim je okolnostima tekst pisan i slino); analiza samog izlaganja (nain na koji su definisani odreeni koncepti, teorijska osnova teksta, metodologija, struktura teksta); analiza ponuenih argumenata; evaluacija sveukupnog teksta i zauzimanje vlastitog stava. OPTI PREGLED ILI KORACI KOJE TREBA PRIMENITI PRE ITANJA Kako osoba zapoinje itnje? Njmnje produktivn nin je d italac zapone itanje od prve strane. Ako italac odvoji malo dodatnog vremena na poetku (od pet do deset minut z esej, ili dvdeset do ezdeset minut z knjigu) da zapone itanje na drugaiji nain, dugorono e utedeti vreme i znaajno poveti rzumevnje materije. Zato, pre nego to primeni strategije itanja, italac treba da preduzme osnovne korake koji se koriste u cilju formiranja Opteg pregleda materije koju ita. To su sledei koraci: 1. Korice ili predgovor: Potrebno je proitti svaki opis ili pohvalu izdavaa koji se mogu pronai na prednjoj ili zadnjoj korici knjige ili predgovoru i razmisliti o moguem znaenju naslova knjige. 2. Sdrj: Proitati sadraj knjige. Ukoliko postoji indeks, baciti pogled i obratiti panju na neke rei iz njega. 3. Uvod: Ukoliko knjiga ima kratko uvodno poglavlje, potrebno ga je proitati. 4. Prv i poslednj strn: Potrebno je proitati prvu ili prve dve strane prvog poglavlja knjige i poslednju ili poslednje dve strane poslednjeg poglavlja knjge. Na taj nain e italac stei precizniji uvid u sadrinu knjige. 5. Poeci i krajevi poglavlja: Potrebno je proitati prvi i poslednji psus svkog poglvlj u knjizi. italac treba da obrati panju n ilustracije (slike, dijagrame, itd.). Ukoliko italac prouava esej, a ne knjigu, potrebno je da razmisli o naslovu eseja; zatim da proita uvodne i zavrne sekcije, koje su najverovatnije duge po nekoliko pasusa i da obrati panju na ilustracije ukoliko postoje. 6. Svk strn: Z detljniji pregled, italac treba da okree stranice brzinom kojom e omoguiti svojim oima da na kratko vide svaku stranicu. Ako postoje nslovi, podnslovi ili ilustrcije, vrlo dobro bi bilo da ih italac pogleda na kratko. U suprotnom, dovoljno je da itaoeve oi uhvte neku re ili frzu n svkoj od strnica. Ovo moe izgledti udno n poetku, ali nakon to italac zavri pregled cele knjige na ovj nin, (obino u roku od deset do trideset minut) moe biti vrlo iznenaen koliko je upoznat sa sdrjem knjige. U tom sluaju e italac celu knjigu proitati sa mnogo vie razumevanja, sa vie oseaja vezanog za ono to je pisac eleo da iskae. 7. Pasusi poglavlja: Z veom temeljn pregled, potrebno je da italac proita prvu ili poslednju reenicu svakog pasusa. Ako italac nema dovoljno vremena za itanje kompletne knjige (korak 8) onda je korak 7 od velike pomoi.

8. Svk re: Poslednji kork, ukoliko italac ima dovoljno vremena, je da se ita kompletan tekst, uz istovremeno izvlaenje bitnih beleki. italac e uvek utvrditi da mu itanje ide mnogo lake ukoliko je napravio opti pregled knjige pre itanja, a isto vai i za izvlaenje beleki, pri emu se razumevanje proitanog znatno poveava. Savetuje se da italac koristi sve ove korake za knjigu, a da za esej krene od koraka 5. Ukoliko italac ita knjigu, korienje koraka 1-4 je neophodn minimum da bi pregled bio efiksn. Upotreba korka "5" poveava korisnost, dok je upotreba koraka "6" posebno korisna z itanje udbenik i drugih knjiga koje n krju morju d se proitju u celini. Ovj metod opteg pregleda se takoe moe koristiti ko pomo itaocu da proceni svoje znanje za ispit ili testiranje. Jednostvno se savetuje itaocu da proe ponovo kroz korke d bi osveio memoriju, uz izvlaenje beleki po potrebi. STRATEGIJE ITANJA Efikasno itanje poinje odabirom strategije itanja koja odgovara vrsti teksta koji treba biti proitan. Svrha akademskog itanja moe biti: sakupljanje informacija za esej (npr. seminarski ili diplomski rad), uenje o odreenoj temi ili razumevanje odreene teorije ili priprema za ispit. Postoji veliki broj rzliitih strtegij z efiksno itnje. Vano je znati da je svaka od njih korisna, ali u rzliitim situacijama. Strategije za itanje knjige, na primer, razlikuju se od onih koje se koriste kod itanja novinskih lanaka. Zato treba razmiljati o nainima na koje se neto moe proitati. Iako deluje logino, nije uvek dobr idej d italac proita tekst ili knjigu u potpunosti. Ponekad jednostavno nee biti dovoljno vremena. Tkoe je vno d se rzvije vetin identifikovnj glvnih idej u tekstu bez prekomernog obraanja panje na detlje i bez troenja vremen na traenje rei u reniku. Osnovne strategije itanja su: a) skeniranje, b) letimini pregled, c) identifikovanje kljunih reenica, d) detaljno itanje. Skenirnje Skeniranje je nin itanja koji se koristi za itanje tekstova kao to su telefonski imenici ili televizijski vodii. Oi se kreu veom brzo preko tekst sa ciljem traenja odreene informcije ili kako bi italac video d li tekst sdri odreenu relevantnu informaciju. Nije potrebno itti svku re, ve se panja obraa na kljune rei ili naslove. Letimini pregled Letimini pregled je strategija itanja koja podrazumeva brzi pregled teksta d bi italac uoio osnovnu ideju. Letimini pregled teksta znai da italac ukratko pogleda tekst; da shvati o emu se u tekstu radi tako to e pregledati glavne delove, ali nee itati tekst u celini. Ukljuuje pregled nslova, rezimea i reenica koje se odnose na temu svakog pasusa, a ne itaju se primeri i objnjenj. italac iitava prvu reenicu, ili prvu i poslednju reenicu svkog psusa. Pregledava grfikone i tbele, nslove i podnslove. Ov strtegij je tkoe korisna kd se izvlae beleke. itanje korienjem letiminog pregleda ne smo d moe pomoi d se u potpunosti proe kroz tekstove i utedeti vreme, ve je korisno i u vnrednim situcijm kada je vreme za predaju zadataka stiglo, a italac nije uspeo da uradi zadatak do kraja (to se u nekom momentu deava svima). U vnrednim situcijm, strategijom letiminog pregleda italac moe uestvovati u diskusijm na asu ili testirati poznavanje teksta u celini to je mnogo

bolje i mudrije nego proitti samo poetak knjige ili teksta. Za uspeno savladavanje ove strategije itanja, savetuje se: da italac ima na umu da vein naunih tekstov ima pasuse orgnizovne tko d se ve u prvoj reenici ukazuje ili rezimir o emu pasus govori, da italac koristi korake Opteg pregleda. Potrebno je poeti sa koracima "1-5", koji su potrebni d bi strategija itanja letiminim pregledom bila efikasna, da se italac posebno fokusira na korke "6-7". To su korci upravo namenjeni ovoj strategiji, s obzirom da kod razliitih autora metode organizovanja pasusa mogu biti drugaije, pa iz tog razloga itanje prve reenice svakog pasusa ne funkcionie, treba probati sa itanjem prve i poslednje reenice (u nekim situacijama, najbolji rezultati se postiu upravo itanjem prve dve reenice svakog pasusa). Primer 1 Mkroekonomij izuava interkcije u privredi ko celini. Ona nmerno pojednostvljuje pojedine grdivne elemente makroekonomske nlize sa ciljem da se objasne meuzavisnosti u ekonomiji. N primer, makroekonomisti obino ne brinu o karakteristikama pojedinanih vrsta potroakih dobara kao to su utomobili, poreti, televizori i raunari. Mnogo im je lake da sve ove proizvode tretiraju kao paket roba nazvan "roba iroke potronje", jer su vie zinteresovni z prouvnje interkcije izmeu domainstava koja kupuju robu iroke potronje i preduzea koja donose odluke oko kupovine min i zgrd. Izvor: Yates, 1995 Analiza teksta: Pasus poinje definicijom kljunog pojma, mkroekonomije. Zatim se objanjava definicija. Metodom letiminog pregleda se moe videti struktura pasusa (kljun re, definicij, primer). Nakon to italac letimino proita odreeni tekst on shvata njegove konture. Ipak, treba imati na umu da najefikasnije letimino itanje ukljuuje kritiko itanje. Ono podrazumeva razmiljanje o sadraju teksta i pisanje beleki o tekstu. Identifikovanje kljunih reenica Ova strategija itanja, identifikovanjem osnovne ideje svkog psus kroz kljunu reenicu, e pomoi i prilikom korienja metode letiminog pregleda i za izvlaenje beleki. esto se reenica koja je osnovna za temu nalazi na poetku pasusa. Primer 2 Trit koordinirju pojedinne odluke kroz prilgovnj cene. D biste videli kko, posmatrajte trite pljeskvic u voj okolini. Pretpostvimo d je koliin pljeskvic koj se nudi n prodju mnj nego koliina koju bi ljudi eleli d kupe. Neki ljudi koji ele d kupe pljeskavice nee biti u mogunosti d to urde. D bi izbor kupc i prodvc nainili komptibilnim, kupci e morti d proporcionlno smnje svoje potrebe i vie pljeskavica e biti ponueno n prodju. Ovakav ishod e poveati cene pljeskvic. Vi cen e podsti proizvoe d proizvode i prodaju vie pljeskavica. Izvor: McTaggart et al., 1999, p. 17 Analiza teksta: Ovj pasus se odnosi na trita. Reenica koja opisuje temu (kljuna reenica) je: Trit koordinirju pojedinne odluke kroz prilgovnj cene. Iko je vein reenica vezana za pljeskavice one se koriste ko primer koji ilustruje poentu.

Iko se kljuna reenica obino nalazi n poetku pasusa, to ne mora uvek biti sluj (Primer 3). Primer 3 Kd je ekonomsk efiksnost postignuta, trokovi proizvodnje su minimalni, a potroi ele kombinciju robe i uslug koji se proizvode. Tri rzliit uslov dovode do ekonomske efiksnosti. To su efiksna proizvodnja, efiksna potronja i efiksn rzmen. Izvor: McTaggart et al., 1999, p.13 Analiza teksta: U ovom sluju tem je odreena reenicom: Tri rzliit uslov dovode do ekonomske efiksnosti. Prv reenic u pasusu je primer ekonomske efiksnosti, nakon koje sledi reenica koja opisuje temu. Zatim sledi objanjenje tri uslova. Reenice koje opisuju temu nisu uvek potvrdne i lako uoljive, kao u Primeru 4. Primer 4 Ekonomija podrazumeva milione ljudi od kojih svaki donosi hiljade odluka godinje. To je mnogo izbor! Zar nee biti sukob izmeu njih? Kko su sve one koordinirne? Izvor: McTaggart et al., 1999, p. 17 Analiza teksta: U ovom sluju reenica koja opisuje temu je u obliku pitnj. Osnovn idej je koordincija odluk u ekonomiji. Detaljno itanje Ponekd je vno d se pljivo proit svka re i svki primer, kao i d se proit ceo lnk, poglvlje ili knjiga. Ovakva strategija itanja je neophodna ukoliko je materija koja se ita relevntna z neki rad na kojem italac radi, ili jsno predstvlj koncept koji itaocu zadaje probleme. Svka strtegij itnj je vn u odreenoj situaciji tako da je kombinovanje strategija uvek korisno i dobrodolo. italac moe eleti da skenir poglvlje dok ne prone odreeni pasus ili objnjenje koje je vano za njega samog. Moe eleti da letimino pregleda tekst sa ciljem da shvati vane ideje pre nego to bude poeo sa radom i proita odreene delove u potpunosti kada bude poeo rad na eseju. italac moe koristiti pristup letiminog pregleda jer razume odreeni koncept, ali zato mora itati materiju u potpunosti kada je potrebno da razume ideje na nain na koji ih je autor objasnio i koristio primere da itaocu pomogne u razumevanju. KRITIKO ITANJE Kako itati kritiki? Ve je istaknuto da akademsko itanje ne postoji bez kritikog miljenja. Efikasno itanje nije jedina vetina koja je potrebna pri studiranju, ve je potrebno i kritiko itanje tekstova. Ovo znai ne donositi sud o tekstu dok italac ne: razume poruku koja je soptena, proceni dokaze koji podravaju poruku, proceni perspektivu pisca. Ukoliko se tekst ita nekritiki mogue je prihvatiti tekstove i argumente koji su manjkavi, puni predrasuda i subjektivno napisani. Kritiko itanje moe da pomogne da se studija i aktivnosti istraivanja nastave to je mogue ispravnije. Da bi se odreeni tekst itao kritiki, ali i da bi se istovremeno vebala sposobnost kritikog miljenja, italac moe da koristi listu

za proveru kritikog itanja koja e mu pomoi da uputi prava pitanja u vezi sa materijalom koji je prouavao. Lista za vebanje i proveru kritikog itanja Pitanja u okviru ove liste za proveru su dizajnirana kao vodi kroz proces itanja akademskih tekstova, kritiki i analitiki, i mogu se primeniti na veinu akademskih tesktova. To su sledea pitanja: Koja je perspektiva/pristup autora? Da li postoji drugi teorijski ili filozofski pristup koji bi se mogao koristiti? Ko/ta je izostavljeno iz teksta? Da li autor pie iz perspektive lana zatvorenog kruga (insajdera) ili nekoga ko je van odreenog kruga? Kako ova injenica utie na ono to je ukljueno u/iskljueno iz teksta? Da li se slaete sa onim na ta je autor ukazao? Da li su zakljuci na koje je autor ukazao podrani dokazima? Da li je dokaz anegdotski ili je rezultat naune studije/istraivanja? Da li dokaz ima neke preporuke/reference? Da li su one novijeg datuma? Da li pisac predstavlja (svoje/tue) miljenje kao injenicu? Da li pisac koristi validno rasuivanje? Da li postoje neke pretpostavke koje je pisac pojasnio itaocu? Da li je pisac suvie pojednostavio kompleksne ideje? Da li je pisac donosio nepodrane generalizacije? Da li je pisac izvodio razumne zakljuke? Da li je pisac prezentovao ideje drugih autora tano? Zaista? Da li je pisac izobliio ideje drugih ili ih predstavljao van konteksta? Da li pisac koristi nefer taktike ubeivanja kao to su pozivanje na predrasude ili strah? Da li pisac predstavlja uravnoteenu sliku problema? Kako okarakterisati ton kojim se pisac slui? Da li ton utie na itaoev doivljaj teksta? Da li piev jezik, ton ili izbor primera otkriva ikakve predrasude? Ukoliko je tako da li pieve predrasude smanjuju njegov kredibilitet? Da li tekst izaziva itaoeve sopstvene vrednosti, verovanja i pretpostavke? Ukoliko tekst sadri statistiku, grafikone, ilustracije itd, da li su oni adekvatno predstavljeni i diskutovani i da li doprinose argumentu autora? [Kirszner and Mandell, 1992, pp. 100-117] Dalja lista pitanja posebno se odnosi na istraivake lanke: Da li su ogranienja istraivanja jasna? Da li je metodologija validna? (npr. veliina uzorka, metoda korienog uzimanja uzorka)? Da li su rezultati konzistentni sa ciljevima? Da li se rezultati mogu potvrditi? Da li su tvrdnje koje je je autor izneo o svom istraivanju interno konzistentne, odnosno da li su ciljevi, metode, rezultati i zakljuak istraivanja logiki konzistentni jedni sa drugima (tj. ako je dokaz na bazi istraivanja podran rezultatima; metodologija dozvoljava da cilj istraivanja bude dostignut)? Da li su dijagrami jasni itaocu? [Harris, 1992]

Primer 5 Timovi nisu udotvorno reenje za sve probleme. Oni imaju zadatke koji se moraju ostvariti u fiksnom vremenskom roku. Tim koji je oznaen kao upravljaki imae nemogu zadatak i sigurno nee uspeti da ostvari cilj ukoliko ne uloi napor da sazna ta zadatak upravljanja ukljuuje i ta podrazumeva uspeh. Timovi nisu ni jeftina reenja. Oni nepovratno troe resurse i vreme. Timovi retko reavaju konflikte i esto se u timu radi pod pritiskom. Ukoliko pojedinac ume da uradi posao sa potrebnom kreativnou, onda pojedinac, a ne tim, treba da zavri posao. Izvor: Sinclair, 1990 Pitanja za analizu teksta: Tim koji je oznaen kao upravljaki imae nemogu zadatak i sigurno nee uspeti da ostvari cilj ukoliko ne uloi napor da sazna ta zadatak upravljanja ukljuuje i ta podrazumeva uspeh. - Koje dokaze je autor obezbedio da podri ovaj argument? Timovi nisu ni jeftina reenja. Oni nepovratno troe resurse i vreme. - Da li postoje dokazi koji podravaju iznete tvrdnje? Timovi retko reavaju konflikte i esto se u timu radi pod pritiskom. - Da li biste ovo prihvatili kao injenicu? Zato? Ukoliko pojedinac ume da uradi posao sa potrebnom kreativnou, onda pojedinac, a ne tim, treba da zavri posao. Je li to stav autora ili injenica? Primer 6 Jo jedna iluzija je da lideri nisu lanovi tima. Liderstvo se vraa u modu. Ali, ljudi u timovima esto pokuavaju da dokau da dobar timski rad ini liderstvo nepotrebnim. Eksplicitno ili snano lidersko ponaanje se vidi kao suprotnost pojmovnom odreenju timova. Ova iluzija i nedostatak liderstva do kojeg ona dovodi je jedna od najgorih stvari koja se moe desiti timu. Lider je veza tima sa irom organizacijom i vitalni faktor vezan za resurse, podrku i kredibilnost. Zato je timovima neophodna pomo da bi razumeli kako se njihove potrebe za liderstvom menjaju. Izvor: Sinclair, 1990 Pitanja za analizu teksta: Liderstvo se vraa u modu. - Ko kae da se liderstvo vraa u modu? Eksplicitno ili snano lidersko ponaanje se vidi kao suprotnost pojmovnom odreenju timova. - Da li je ovo pretpostavka ili dokazano znanje u okviru discipline Menadmenta? Lider je veza tima sa irom organizacijom i vitalni faktor vezan za resurse, podrku i kredibilnost. - Ova poenta je izneta kao injenica. Na kojoj teoriji je bazirana? Da li se slaete sa njom?

Primer 7 Da li su tvrdnje autora o njegovim istraivanjima interno konzistentne? Da li pisac koristi nefer taktike ubeivanja kao to su pozivanje na predrasude ili strah? Da li ima pretpostavki koje je autor pojasnio? Da li su zakljuci autora podrani dokazima? Kako okarakterisati ton kojim se pisac slui? Da li ton utie na itaoev doivljaj teksta? Da li su ogranienja procedure ispitivanja jasna? Da li je pisac koristio neproverena uoptavanja? Da li je metodologija validna (npr. veliina uzorka, metoda korienog uzimanja uzorka)?

U nedavnom istraivanju o australijskoj pastrmci, biolozi su ustanovili da pastrmka brzo ui da pravi razliku izmeu razliito obojenih kontejnera u cilju prepoznavanja onog u kojem se dri hrana. Biolozi se nadaju da bi mogli da koriste ovu informaciju da razviju kontrolne programe za evropskog arana koji izaziva pusto u vodotocima australije.

Analiza teksta: Kritiki italac treba da postavi pitanje o rasuivanju i metodologiji u okviru ovog iseka. Prvo, pretpostavka da su eksperimenti izvreni na pastrmkama neminovno istie injenicu da drugi tipovi riba nisu podrani dokazima. Drugo, informacija koja se odnosi na metodologiju je veoma ograniena i ostavlja itaocu brojna neodgovorena pitanja vezana za veliinu uzorka, uslove pod kojima je eksperiment izvren, kontrolu promenljivih itd. Bez ovih informacija italac mora da bude veoma oprezan u vezi sa tvrdnjom da pastrmke mogu da razlikuju boje. Druge promenljive kao to je uticaj mirisa mogu da pomognu pastrmkama da razlikuju pravi kontejner. Dakle, italac treba da odabere pitanja iz dostupnog izbora koja e kao kritiki italac postaviti u vezi sa tekstom. Najvanija pitanja, s tim u vezi su: Da li postoje neke pretpostavke koje je autor pojasnio itaocu? Da li su zakljuci autora podrani dokazima? Da li su ogranienja procedure ispitivanja jasna? Da li je metodologija validna (npr. veliina uzorka, metoda korienog uzimanja uzorka)? KAKO ITATI AKADEMSKE TEKSTOVE? Akademski tekstovi su uglavnom formalni po strukturi i stilu pisanja. Da bi se usvojio to vei broj informacija iz proitanog pasusa, poglavlja ili odlomka akademskog teksta, potrebno je koristiti efikasne strategije akademskog itanja. Najbolje bi bilo fokusirati se na: itanje uvoda kako bi se pronala osnovna poenta tj. svrha teze ili kljuni (glavni) argument; uloga uvoda je da naini osnovu teme akademskog teksta i da u prvi plan istakne osnovnu poentu pisca i pregled/pronalaenje kljunih reenica, tj. reenica koje ine poentu pasusa; kljuna reenica ukazuje na osnovnu poentu koja je data u pasusu, dok sve druge reenice u pasusu imaju ulogu da daju dodatna objanjenja ili obezbede dokaz za datu poentu. Proitajte uvod jednog akademskog teksta u Primeru 8 i podvucite reenicu koja predstavlja osnovnu poentu. Primer 8 Ljudi ive na Zemlji pola miliona godina. Poljoprivreda, neophodna osnova za stalno naseljenje, stara je samo dvanaest hiljada godina. Civilizacije su prisutne unazad nekih est hiljada godina. Ukoliko se razmilja o itavom opsegu ljudskog postojanja kao o jednom danu, poljoprivreda bi nastala oko 23:57h. Razvoj modernih nauka bi nastao oko 23:59:30 asova. Ipak, najvei broj promena se dogodio ba u poslednjih trideset sekundi ljudskog dana. Analiza teksta: Kljuna reenica je: Ipak, najvei broj promena se dogodio ba u poslednjih trideset sekundi ljudskog dana.

U primeru 9 se nalazi deo jednog akademskog teksta u kojem je potrebno identifikovati i podvui kljune reenice. Primer 9 Nain naglaavanja ili akcenta rei je blisko povezan sa zvucima koje re sadri, naroito kada su u pitanju zvuci samoglasnika. U engleskom jeziku samoglasnici su dugi, glasni i esto vieg tona kada su u naglaenim slogovima nego to je to sluaj kada su u pitanju nenaglaeni slogovi. Pored toga, ukoliko dodavanje zavretka rei uzrokuje promenu naglaska sa jednog sloga na drugi, neki od samoglasnika u rei mogu biti drastinije izmenjeni i mogu postati drugaije foneme. Ove promene se ne odraavaju u pravopisu. Na primer, kada se re declare, koristi da se neto objavi - declaration, naglasak se menja: prvi samoglasnik dobija lagani naglasak, drugi samoglasnik gubi naglasak dok najjai akcenat ide na trei samoglasnik. U kreiranju reenica i stvaranju znaenja reenica, naglasak ima razne upotrebe. Najpoznatije je kontrastivno ili empatiko naglaavanje, kao kada neko kae I want the black book, not the green book sa najjaim naglascima na black i green. Uporedite ovu reenicu sa sledeom: I want the black book, not the black notebook u ovoj reenici najjai naglasak je na book, a ne na notebook. Akcenat se u engleskom jeziku koristi i za razlikovanje sloenica od fraza: greenhouse je sloena imenica a naglasak je na rei green, ali green house je bilo koja kua ofarbana zelenom bojom. Izvor: Berko-Gleeson, J., 1993 Analiza teksta: Moe se primetiti da se diskusija autora o naglasku pomera sa sagledavanja naglaska u okviru rei do naglaska u okviru reenica, a zatim i do naglaska kao neega to ini razliku izmeu rei i reenica. Nain naglaavanja ili akcenta rei je blisko povezan sa zvucima koje re sadri, naroito kada su u pitanju zvuci samoglasnika. U kreiranju reenica i stvaranju znaenja reenica, naglasak ima razne upotrebe.

KAKO ITATI UDBENIKE? Kao deo eksperimenta, direktor Harvard centra za izuuvanje itanja, dr Perry je zatraio od 1500 brucoa da proitaju poglavlje od 30 strana. Istovremeno im je objasnio da e ih prekinuti za 20 minuta i zatraiti od njih da identifikuju vane detalje i napiu esej o onome to su proitali. Iako su studenti bili relativno uspeni u odgovaranju na kratka pitanja sa vie ponuenih odgovora, samo je 15 studenata bilo u stanju da napie esej o temi poglavlja. Odnosno, samo je njih petnaest proitalo saetak poglavlja i delove teksta koji su bili izdvojeni na marginama [http://www.dartmouth.edu/~acskills/success/reading.html]. Rezultati ovog istraivanja pokazuju da studenti esto gube puno vremena u nastojanju da proitaju itav tekst. Pokuaje da letiminim pregledom proitaju tekst, mnogi studenti ak smatraju neprimerenim. Kako dr Perry istie studenti treba da se zapitaju ta je to to ele da ostvare itanjem, a da zatim u tekstu potrae upravo to. Udbenike treba itati drugaije u odnosu na ostale vrste knjiga, naroito beletristiku. Prilikom itanja standardnih udbenika, informacije se mogu sakupljati korienjem razliitih strategija, ali je najbolje odmah: podeliti knjigu na poglavlja, podeliti poglavlja na sekcije i podeliti sekcije na podsekcije.

Dalje i detaljnije prikupljanje informacija se vri na nivou podsekcija sagledavanjem naina na koji se kljune reenice koriste kako bi se: uoila i razumela osnovna poenta pasusa i uoila i razumela opta ideja podsekcije. Ukoliko se tokom itanja koristi vie ula i sposobnosti (vid, sluh, govor, pisanje i sl.), lake je razumeti poentu pasusa i/ili sekcije. Iako glasno itanje za mnoge moe biti neobian pristup, to moe uticati na preobraaj od pasivnog, ka aktivnom itaocu. Glasno itanje oduzima vie vremena, ali moe doprineti razumevanju i preispitivanju nekih delova proitanog teksta. Zapisivanje zakljuaka i beleki na marginama udbenika ili u svesci, isto mogu biti od pomoi. Isto se odnosi na podvlaenje kljunih rei i reenica, obeleavanje nedovoljno jasnih delova teksta (npr. znakom pitanja), zaokruivanje nepoznatih rei za koje treba pronai objanjenje u reniku. Mnogo informacija o poruci autora se moe dobiti letiminim pregledom kompletne knjige pre nego to se zapone njeno temeljno itanje. Kada se govori o udbenicima, posebno treba da se obrati panja na: naslov knjige, naslove poglavlja, naslove sekcija i sadraj. Da bi se lake razumeo pristup efikasnom prikupljanju informacija na ovaj nain, od pomoi moe da bude odlomak iz jednog udbenika. Radi se o udbeniku Elementi nege: model nege zasnovan na modelu ivljenja [Roper, Logan, and Tierney, 1996]. Naslov knjige je prva stavka koja itaocu moe da kae neto o poruci pisca. Na koju grupu rei u naslovu autori ele da se italac fokusira? Na: a) elemente nege, b) model nege ili c) model ivljenja. Oigledno je da autori akcenat stavljaju na model ivljenja. Sadraj knjige sadri detalje o poglavljima ili temama pokrivenim u knjizi. Potrebno je da italac primeti kako sadraj blie objanjava poruku iznetu u naslovu. Poglavlja i naslovi poglavlja pomenutog udbenika su predstavljeni na slici 1. Deo I Model nege zasnovan na modelu ivljenja Poglavlje 1: Nega bolesnika i zdravlje u bolesti Poglavlje 2: Model ivljenja Poglavlje 3: Model nege Deo II Nega bolesnika i ivotne aktivnosti Poglavlje 4: Odravanje sigurnog okruenja Poglavlje 5: Komuniciranje Poglavlje 6: Disanje Poglavlje 7: Ishrana Poglavlje 8: Defekacija Poglavlje 9: Lina higijena i oblaenje Poglavlje 10: Kontrolisanje temperature tela Poglavlje 11: Mobilisanje Poglavlje 12: Rad i igranje Poglavlje 13: Izraavanje seksualnosti Poglavlje 14: Spavanje Poglavlje 15: Umiranje Slika 1. Sadraj udbenika Elementi nege Izvor: Roper, Logan, and Tierney, 1996

10

Naslovi poglavlja u prvom delu govore itaocu da e knjiga prvo razraditi koncepte nege bolesnika, zdravlja i bolesti, kao i koncept modela ivljenja, pre nego to prikae kako se na osnovu tih modela kreira novi model nege bolesnika. Naslovi poglavlja u drugom delu knjige sugeriu da e model nege bolesnika u nastavku udbenika biti detaljno objanjen kroz pojedinane ivotne aktivnosti. Posmatranjem tiva na ovaj nain, tj. letiminim pregledom strukture knjige, lako se stvara ideja o poruci autora. Poglavlje 1: Nega bolesnika i zdravlje u bolesti ta je nega bolesnika? ta je zdravlje? ta je bolest? Zato se sprovodi reforma sistema zdravstvene zatite? Kako se nega bolesnika suoava sa promenama i izazovima? Slika 2. Naslovi sekcija u prvom poglavlju udbenika Elementi nege Izvor: Roper, Logan, and Tierney, 1996 Kao to se moe videti sa slike 2, prvo poglavlje udbenika daje definicije nege bolesnika, zdravlja i bolesti i dva vana pitanja koja nagovetavaju glavne probleme koji bi mogli biti detaljno obraeni u narednim poglavljima. Poenta je u tome da letiminim pregledom naslova poglavlja (ili sekcija) udbenika, italac dobije optu sliku o kompletnoj temi ili problemu pre nego to pone temeljno itanje. Ova opta slika posao itanja i razumevanja kompletnog teksta udbenika ini mnogo lakim. Kada treba proitati udbenik, podela gradiva na poglavlja, sekcije i podsekcije i itanje sadraja teksta za otkrivanje kljune poruke omoguavaju mnogo vii nivo efikasnosti itanja (vidi primere 10 i 11). Primer 10 Poglavlje 3: Model nege Pretpostavke modela ivotne aktivnosti (A) Upotreba koncepta A Kompleksnost A Povezanost A Prioriteti izmeu A Vanost A A i pojedinac Ljudski vek Rano detinjstvo Detinjstvo Adolescencija Zrelo doba Starost Analiza sadraja: Naslovi sekcija obezbeuju poglavlja Model nege. pregled

itanjem sadraja saznaje se da postoje pretpostavke koje ine osnovu ovog modela: ivotne aktivnosti i ljudski vek su osnovni faktori koji utiu ili doprinose modelu nege bolesnika.

11

Primer 11 Faktori koji utiu na aktivnosti ivljenja 30 Bioloki 32 Psiholoki 35 Socio-kulturni 36 Faktori okruenja 38 Politiko-ekonomski 40 Analiza sadraja: Sadraj ima funkciju da pomogne u lociranju informacija. ta jo ovaj sadraj govori o faktorima koji utiu na aktivnosti ivljenja? Na kojoj strani pronai informacije; Navodi aktivnosti ivljenja; Navodi faktore koji utiu na aktivnosti ivljenja. Ovaj sadraj istie faktore koji utiu na aktivnosti ivljenja LITERATURA 1. Yates, C. J. (1995). Economics. New York: Phoenix ELT 2. Kirszner, L.G. and Mandell, S.R. (1992). The Holt Handbook. Sydney: Harcourt Brace College Publishers. 3. Harris, R. B. (1992). Editorial. Journal Of Construction Engineering and Management, Vol 118, Issue 1: p.1-2. 4. McTaggart, D. Findlay, C. and Parkin, M. (1999). Economics, 3rd edn. Melbourne: Addison Wesley Longman. 5. Sinclair, A. (1990). "Myths about teamwork." The Weekend Australian, April 7-8, 1990. 6. Roper, N., Logan, W.W. and Tierney, A. J. (1996). The Elements of Nursing: A model for nursing based on a model for living. Edinburgh: Churchill Livingstone. 7. Berko-Gleeson J.(1993). The Development of Language. NewYork: Macmillan. 8. Academic Skills Center. Reading Your Textbooks Effectively and Efficiently. Dostupno na http://www.dartmouth.edu/~acskills/success/reading.html, dana 28.09.2010.

12

AKADEMSKO PISANJE Pod akademskim pisanjem se podrazumeva pisanje tekstova u akademsko-naune svrhe. To su tekstovi razliitog obima, forme i sadraja, na primer: esej; seminarski rad; diplomski rad; master rad; doktorski rad, prikaz knjige, nauni rad (akademski lanak). Sposobnost izraavanja u pisanom obliku misli, ideja, stavova, miljenja je veoma vana za svaku profesiju. Zato se nastoji da studenti u toku studija, kroz pisanje akademskih tekstova savladaju osnovna tehnika i metodoloka pravila pisanja. Pisanje nije komplikovano, ali ukljuuje itavu lepezu vetina i strunosti koje se formiraju kroz odreen vremenski period. Nakon svladavanja osnovnih principa, pisanje se ui vebajui. Kroz ponovljeno pisanje razvijaju se vetine izraavanja misli, oblikovanja ideja, i izotravaju se rei i fraze [Kuba and Koking, 2004, 11]. U tom cilju, u toku studija studenti imaju obavezu da napiu nekoliko radova. Na osnovnim studijama to su seminarskih radovi ili eseji, na diplomskim akademskim studijama to je master rad, a na doktorskim studijama doktorat. Osim ovih, obaveznih pisanih radova, studenti osnovnih studija koji pokazuju interesovanje prema naunom radu, kao i studenti diplomskih akademskih i doktorskih studija piu prikaze knjiga i lanke za naune konferencije i asopise. Seminarski rad treba shvatiti kao deo obrazovnog procesa, kao mogunost da student kroz samostalnu istraivaku delatnost naui neto vie o izabranoj tematici. Teme seminarskih radova su u najveem broju sluajeva ve veoma detaljno obradili drugi autori, eksperti iz datih oblasti, tako da se seminarski radovi u glavnom fokusiraju na sistematizovanje i jasno predstavljanje obraenog materijala. Seminarski rad podrazumeva iscrpan pregled postojee literature na odreenu temu i njenu obradu u skladu sa pravilima pisanja akademskih radova [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 1] Za razliku od seminarskih radova nauni radovi, predstavljaju rezultat dugogodinjeg bavljenja odreenom naunom disciplinom i oni treba da nose informacije i injenice koje do tada iroj naunoj javnosti nisu bile poznate. Dakle, nauni radovi su ne samo informativni, ve sadre i znaajne pomake u shvatanju odreenih naunih pitanja, nude nova reenja, nove metode i tehnike za pristup problemu od znaaja za odreenu naunu oblast, pretpostavke za definisanje teorijskih modela, ili potvrdu istih na osnovu irokog spektra injenica koje je utvrdio, proverio i definisao autor naunog rada [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 2]. Diplomski i master radovi se piu u obliku naunog rada, a najvei nauni doprinos ima doktorska disertacija. Struni, ili radovi vezani za odreene profesije, nemaju naunu vrednost u najuem smislu. Oni se piu sa ciljem da se strunoj publici predstave novi trendovi u procesu obavljanja odreenih aktivnosti, unapreenja ve postojeih tehnika i metoda, kao i nove tehnike i metodi koji odreenoj strunoj grupaciji moda nisu do tada poznati, a koji nude znaajno poboljanje uslova i rezultata rada [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 2]. Bitno je da sve gore navedene vrste akademskih radova poivaju na istim principima u pogledu strukture, tehnike i grafike obrade, dokumentovanja podataka, izvornika i sastavljanju bibliografije, a razlikuju se po sloenosti teme i obraene literature. Svrha ovog dela prirunika je da uputi studente na osnovna pravila naunog i strunog pisanja koja e kasnije koristiti kako u toku studija tako i prakse.

13

IZBOR TEME Prvi i kljuni korak pisanja akademskog rada je izbor teme. Cilj akademskog rada jeste da se student blie upozna sa materijom, da produbi znanje i razmiljanje o odreenoj problematici. Svaki akademski rad poiva na istraivanju. Bez temeljnog istraivanja nema dobrog akademskog rada. Tema istraivanja mora da bude: zanimljiva (za studenta i za itaoce); aktuelna (za nauku i praksu); podobna za naunu obradu (da ima odreen stepen sloenosti i nije prethodno iscrpno nauno obraivana); mogua za istraivanje (postoji dovoljan broj dostupne literature, opreme i ostalih uslova); adekvatna po obimu za odreenu vrstu akademskog rada (ne sme biti ni preiroka ni preuska); sposobna da stvori ili kae neto novo (novina); sposobna da rezultati budu primenjivani u praksi; prikladna za onoga ko istrauje; relevantna za studije, smer na kom se rad pie. Izbor teme, uoavanje problema istraivanja, je jedan najteih zadataka u pisanju. Ono je istovremeno i najkreativniji doprinos u istraivanju, jer samo uoavanje vanih problema dovodi do znaajnih otkria. Najbolje je da, nakon kraeg istraivanja, student sam izabere temu u skladu sa svojim interesovanjem, uz konsultaciju sa profesorom, mentorom. Preporuuje se naroito ako se radi o sloenim radovima, kao to su diplomski i master rad, da se prilikom prvog razgovora sa profesorom izabere okvirna tema, a konana formulacija naslova kasnije. OD IDEJE DO REALIZACIJE PISANJE KAO PROCES Pisanje predstavlja proces uobliavanja i argumentovanja ideja. Pisanje je veoma dinamian proces, u kome se stalno menjaju formulacije reenica, struktura i sadrina teksta. Pisanje ne podrazumeva puko razumevanje tematike, ve je to kreativan proces. Pokuaj da se pre poetka pisanja sve zna, moe kod studenta stvoriti nepremostivu prepreku, jer e pored ostalih obaveza student retko imati dovoljno vremena za istraivanje u toj meri da bi stekao subjektivan oseaj znanja i samim tim samouverenosti za pisanje. Zato je bitno da se nakon kraeg istraivanja pristupi pisanju. Pisanje je kreativan proces. Koliko ljudi, toliko udi je istina u ovom sluaju, jer e ista tema od razliitih autora biti razliito obraena. Osim razlika u stilu jezika i strukturi reenica, razlike se mogu uoiti i u strukturi celog rada, pa i u obraenoj literaturi. Pisanje kao proces podrazumeva da je tekst u stalnoj evoluciji. Od prvog nacrta, preko radne verzije, pa sve do konane verzije, tekst proe dug put. U toku pisanja student komunicira sa samim sobom. Misli postaju objektivizirane, tj. odvajaju se od autora i dobijaju sopstveno bitisanje [Kuba i Koking, 2004, 12]. S druge strane, student razmenjuje ideje sa itaocima, komunicira sa ljudima kojima neto eli saoptiti. Znai, akademski rad se nikada ne pie da bi se pisalo, ve se pie radi komunikacije sa italakom publikom, bilo da je to samo profesor (mentor) ili/i ira publika. Pisanje prate refleksija, pregled teksta i ponovno pisanje (revizija). Ponovnim itanjem student se suoava sa objektivnom stvarnou svojih rei. Pored samorefleksija, izuzetno je korisno da rad pregleda kolega, ili neka druga osoba, koja je po mogunosti upoznata sa tematikom rada, kako bi mogla dati kritiki sud o tekstu i u sadrinskom smislu. Veoma esto, nakon dueg bavljenja tematikom i pisanja raznih verzija rada, autor ne primeti greke u svom radu, kao to su neloginost reenica i nejasna struktura.

14

Iako tekst uvek moe biti bolji, jedna verzija treba da se proglasi konanom. Pisanje se mora jednom zavriti. to je tema kompleksnija i dinaminija to je tee doneti odluku o konanosti teksta. Ako tekst ima prihvatljivu strukturu, definisan cilj, predmet i metod istraivanja, dovoljan broj obraene literature i nauni doprinos, treba stati sa pisanjem i postojeu verziju proglasiti konanom. Bez obzira to tekst ne sadri sve informacije do kojih je autor doao u toku istraivanja, jer se sve saznate informacije nikada ne mogu inkorporisati u rad. Znai, kada tekst formalno zadovoljava sve zahteve akademskog rada i u sadrinskom smislu ini zaokruenu celinu, pisanje treba zavriti. PLANIRANJE Za efikasno pisanje je potrebno dobro planiranje. Planiranje podrazumeva planiranje vremena koje e biti posveeno pisanju itavog teksta, kao i pojedinih delova. Pisanje treba poeti na vreme, jer tekst podlee evoluciji, on nastaje kroz odreen vremenski period, a vremena nikada nema dovoljno. Vreme posveeno pisanju treba da se planira, uzimajui u obzir prioritete, dnevni raspored aktivnosti, kao i doba dana koje najvie odgovara za pisanje (upravljanje vremenom). Od linih organizacionih sposobnosti studenta zavisi koliina vremena i detalji plana rada. Za manje organizovane studente je korisno sastaviti detaljan raspored nedeljinih i dnevnih aktivnosti. U skladu sa postojeim obavezama, vreme raspoloivo za akademsko pisanje se ne sastoji samo od pisanja. Veliku panju treba posvetiti i prikupljanju materijala, istraivanju i sreivanju teksta u tehnikom smislu (fusnote, bibliografija, margine, itd.). Prema tome, u procesu akademskog pisanja razlikuju se sledee faze: Planiranje: nakon izbora teme, akademsko pisanje poinje osmiljavanjem i razradom ideje, pre izrade nacrta rada. Korisno je napraviti okvirni plan rada koji sadri: - definiciju problema; - nacrt sadraja; - metode i tok istraivanja; - predviene rezultate istraivanja; - nacrt zakljuka; - pregled literature [Uzelac, 2004, 14]. Istraivanje: prikupljanje materijala ili vrenje eksperimenta i drugih naina istraivanja u zavisnosti od naune oblasti iz koje se rad pie. Izrada nacrta: akademski tekst obino ne nastaje od poetka do kraja; esto se prvo piu delovi za koje autor smatra da su najbolje osmiljeni ili o kojima ima najjasniju ideju, ali uvek treba imati u vidu cilj i organizaciju celokupnog teksta kao i publiku kojoj se tekst obraa. Refleksija: ponovno itanje i kritiko preispitivanje sadrine rada. Revidiranje: odnosi se kako na revidiranje pojedinih reenica, prelazak iz jednog dela rada u drugi ili analizu redosleda ideja, tako i na ponovno pisanje nekih delova teksta. Provera: na kraju sledi provera poslednje verzije, kako u formalnom tako i u sadrinskom smislu. Pojedine faze se prepliu i teko se mogu jasno razgraniiti. Npr. nacrt se ne revidira samo jednom pred zavretak pisanja, ve se u toku pisanja stalno menja stilizacija reenica, a ponekad i struktura teksta. Takoe, istraivanje se ne zavrava pre poeta pisanja, ono traje i preplie se sa tokom izrade nacrta. Bitno je napomenuti da faza istraivanja i revizije kao i provere esto oduzimaju mnogo vie vremena od prvobitno predvienog, te prilikom planiranja treba ostaviti dovoljno prostora za ove aktivnosti. Treba napomenuti da je akademsko pisanje, kao i svako pisanje, veoma kreativna aktivnost, iji uinak u mnogome zavisi od inspiracije za pisanje, te se ne treba iznenaditi da pisanje ne ide svaki dan, ili da se ne nalazi isto zadovoljstvo i ne ostvaruju isti rezultati prilikom svakog pojedinanog pokuaja uobliavanja teksta. U nedostatku inspiracije valja posvetiti

15

vremena tehnikim aspektima teksta, npr. sreivanju fusnoti, a prilikom planiranja vremena treba obratiti panju i na ovaj faktor. POTRAGA ZA INFORMACIJAMA Prikupljanje informacija je kljuni deo procesa istraivanja pa i pisanja akademskog rada. Studenti pisanjem akademskih radova vebaju vetinu potrage za informacijama, jer je potraga za informacijama bitan sastavni deo svake profesije (intervjui, ankete, korespondencija sa ekspertima, prikupljanje podataka od strunih slubi itd.). U potrazi za informacijama veoma je znaajno prepoznati razliku izmeu primarnih i sekundarnih izvornika. Primarnom literaturom se najee smatraju dela koja slue kao polazna taka za teorijsku raspravu i istraivanje. To su nauni radovi, transkripti govora ili predavanja, upitnici, intervjui, privatna dokumentacija itd.; sve ono to se moe smatrati informacijom iz prve ruke. Sekundarnu literaturu ine izvetaji, analize, studije, prirunici i sl., koji se baziraju na primarnim izvornicima, odnosno koji se bave sadrinom i informacijama koji se u njima nalaze. Sekundarna literatura moe sadrati identinu informaciju kao i primarna literatura, ali je ona u tom sluaju prepriana na osnovu originalnog teksta. Na primer, nauni lanak u kome se predstavljaju rezultati eksperimenta o stepenu zagaenja vode na odreenoj teritoriji predstavlja primarni izvor. lanak u dnevnim novinama koji izvetava o rezultatima istog eksperimenta, a na osnovu originalnog teksta, predstavlja primer sekundarne literature [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 6-7]. Biblioteke su uvek pravo mesto za poetak istraivanja i prikupljanja informacija. Veoma esto student nee nai sav potreban materijal u biblioteci svog matinog fakulteta, te u toku istraivanja moraju posetiti i druge biblioteke. Svaka biblioteka poseduje katalog knjiga, asopisa i svih ostalih tampanih materijala koje nudi svojim lanovima. Veina biblioteka poseduje elektronski katalog, to omoguava pretraivanje kataloga sa kunog raunara. Meutim, da bi se knjiga pozajmila, mora se lino posetiti biblioteka. Svaka biblioteka ima elektronsku formu za pretraivanje, najee preko prezimena autora, naziva dela ili kljunih rei. Akademski radovi obino zahtevaju pregledanje strune literature koja se nalazi u naunim asopisima, ali ne treba zanemariti ni enciklopedije, renike, komentare i sl., koji takoe mogu biti nezaobilazni izvori informacija. Prilikom prikupljanja literature veoma je bitno obratiti panju na aurnost literature. Mada ni stariju literaturu ne treba odbaciti, jer moe biti veoma korisna za sagledavanje istorijskog aspekta izabrane teme, treba se truditi da se u pisanju rada koristi literatura novijeg datuma. U savremenoj nauci istraivanje je doivelo znaajan napredak zahvaljujui internet tehnologiji. Internet nudi nesistematian konglomerat najrazliitijih vrsta informacija, a na istraivau je da napravi razliku izmeu dostupnih informacija i da koristi samo one izvore koji obezbeuju odgovarajui kvalitet informacija. Svetski pretraivai, kao Google, kombinovanjem kljunih rei dovode do velikog broja najrazliitijih izvora informacija. Takoe, danas veliki broj naunih i strunih asopisa, imaju tzv. elektronska izdanja iji je sadraj dostupan preko Interneta. Pristup nekima od njih je komercijalan (to podrazumeva neophodnu pretplatu), dok su drugi dostupni bez novane nadoknade. Veoma je korisno, a ponekad i neophodno pretraiti informacije koja se nalaze na zvaninim prezentacijama dravnih organa, instituta, ustanova, i sl. Procena izvornika informacija Materijal koji se prikupi u toku istraivanja se mora kritiki proceniti. Nije sve to je napisano i odtampano apsolutna istina i verodostojan podatak. To se jo vie odnosi na informacije do kojih se dolazi putem Interneta, gde se informacije esto objavljuju bez ikakve kontrole kvaliteta i verodostojnosti.

16

Literatura koja se prikupi u poetnoj fazi istraivanja je uvek ira od one koja se kasnije koristi za pisanje rada. Odreeni izvor literature e se, uprkos primamljivom naslovu, svojom sadrinom pokazati kao neodgovarajui, bilo zato to je previe specijalizovan ili je pak previe opteg karaktera, namenjen irokoj, laikoj, publici. Studenti moraju nauiti da koriste izvornike i informacije. Iako koliina informacija moe delovati zastraujue, student mora razlikovati znaajno od manje znaajnog i truditi se da odabere prave navode za potvrdu svojih stavova. Pri odabiru materijala, izvornici moraju biti: relevantni (odbran materijal mora biti direktno vezan za temu rada, ciljeve istraivanja, kao i publiku); aurirani (ne sme se koristiti zastarela literatura); pouzdani (preporuljivo je koristiti ugledne asopisi i tekstove uglednih autora); dostupni (odnosno literatura za pisanje rada mora biti dostupna) [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 9-10]. POETAK PISANJA Postoje brojne aktivnosti koje odgaaju pisanje za neki kasniji momenat. Osim omiljenog izgovora da nita ne poinje pre ponedeljka, postoji niz svakodnevnih situacija, npr. telefonski razgovor koji naizgled trenutno, ali u sutini u nedogled mogu odgoditi poetak pisanja. S druge strane, faktor odgaanja je i tenja studenata za perfekcijom, za dovoljnim znanjem o tematici pre poetka pisanja. Postoji nekoliko strategija koje mogu biti pokreta pisanja: Poinje se sa pisanje radne verzije, a ona kao takva ne mora bit savrena, Nema pravila u pogledu dela teksta od kog treba poeti pisanje, ali je preporuljivo da se pisanje pone od glavnog dela teksta i da se pisanje uvoda ostavi za kasnije. Ako ne ide pisanje, treba sebi ili nekom drugom naglas objasniti strategiju pisanja, predloenu strukturu. Poinje se sa delom o kojem student najvie zna, koji osea najbliim i u kojem se osea sigurno. Treba odrediti vreme koje e biti posveeno pisanju i izbegavati preduge pauze koje mogu prekinuti tok misli [Kuba i Koking, 2004, 39-40]. Pisanje prve (radne) verzije poinje pregledom beleaka i sumiranjem sprovedenog istraivanja. Ova verzija treba da bude zaokruena celina koja omoguava kritiki pogled na sled argumenata i osnovne teze rada. Ona treba da sadri barem celoviti tekst glavnog dela rada, rasporeen u poglavlja. KOMPOZICIJA I SADRAJ Svaki akademski tekst mora imati naslovnu stranu, uvod, razradu i zakljuak. Veina radova mora imati jo i rezime, apstrakt, spisak literature i sadraj. Naslovna strana Naslov treba da odrazi sadraj rada, a da istovremeno bude kratak, saet i da zainteresuje potencijalne itaoce. Naslovna strana mora odgovarati odreenim, standardizovanim formalnim zahtevima. Treba da na prvi pogled identifikuje autora, temu rada, mentora i instituciju na kojoj se rad pie. Naslovna strana se deli na zaglavlje, srednji deo i podnoje. U zaglavlju stoji naziv univerziteta, fakulteta i katedre u sklopu koje se rad pie. Ako se radi o seminarskom radu ili eseju, treba naznaiti i predmet iz kojeg se rad pie. U srednjem delu stoji naslov rada, tj. naziv teme koja se obrauje u akademskom tekstu. Podnoje je mesto da se naznai autor i

17

mentor. U donjem levom uglu je ime mentora, u donjem desnom uglu je ime autora i broj indeksa, a u samom dnu strane obavezno stoji mesto i godina izrade teksta (slika 3).

Slika 3. Primer naslovne strane Apstrakt, rezime i kljune rei Akademski radovi kao to su diplomski, master rad, doktorat i akademski lanak obavezno sadre apstrakt (saetak) i/ili rezime na jeziku na kome su pisani, i/ili na nekom od svetskih jezika. U pogledu formalnih zahteva saetak treba da sadri naslov rada, zatim u sledeem redu ime i prezime autora, naziv i adresa ustanove autora rada i tekst saetka. Apstrakt se nalazi na poetku rada i njegov osnovni cilj je da itaoce upozna sa sadrinom rada, korienim metodama i rezultatima istraivanja, ali i da pobudi interesovanje za itanje celog rada. Zato, tekst treba da je kratak i saet, sa jasnim i jednostavnim reenicama, obima do najvie 250 rei. Saetak treba istovremeno da bude zanimljiv i informativan. Tekst sadri opis cilja, korienih materijala i metoda istraivanja, rezultata i zakljuaka do kojih se u radu odnosno istraivanju dolo. Pojedini nauni asopisi trae da se uz rad priloe i apstrakt i rezime. Teko je razlikovati sutinu i sadrinu apstrakta i rezimea, naroito to se ove dve rei ponekad koriste kao sinonimi. Ipak, ako ih treba razlikovati, apstrakt bi imao gore naveden sadraj (bez navoenja naslova i podnaslova), dok bi se rezime sastojao od opisa sadrine rada sa navoenjem glavnih naslova i podnaslova rada. Duine rezimea nije ograniena brojem rei, a moe biti i do 1/10 rada. Ako rad ima i apstrakt i rezime, apstrakt se nalazi izmeu zaglavlja (naslov, ime autora, itd.) i kljunih rei, nakon ega sledi tekst akademskog rada. Rezime se nalazi na kraju rada, nakon literature. Kljune rei su termini ili fraze koje adekvatno predstavljaju sadraj akademskog teksta za potrebe indeksiranja i pretraivanja. One mogu biti re ili fraza (npr. Zakon o obligacionim odnosima), ali ne i skraenice (npr. ZOO). Kljune rei omoguavaju preciznu katalogizaciju rada kako u tampanom formatu tako i u elektronskim bazama podataka, te rad ne bi trebao da ima vie od deset kljunih rei. Uvod Akademski rad obavezno poinje uvodom. Osnovna svrha uvoda je da ukae na iri kontekst u kome se istraivanje vri i na teorijski, metodoloki ili empirijski pristup koji e se u radu koristiti. S druge strane, uvod ukazuje na glavni fokus, problem koji se istrauje i u radu obrauje [Kuba, Koking, 2004, 135-136]. U zavisnosti od naune oblasti, priroda i svrha rada

18

mogu biti odreeni u formi hipoteze. Cilj uvoda je da se itaoci zainteresuju za predmet istraivanja na jasan, jezgrovit i informativan nain. U uvodu se nita ne dokazuje, nego se na originalan i zanimljiv nain prilazi problemu, ukazuje na znaaj teme i razloge zbog kojih se student opredelio da istrauje odreeni problem. Uvod sadri: precizno i dobro definisan problem i predmet istraivanja; osnovni motiv i razloge izbora teme; obrazloenje cilja istraivanja; hipoteze, odnosno teze koja se radom ele proveriti; objanjenje metoda istraivanja; izvore informacija; saet pregled prethodnih razmatranja problema; ukazivanje na teorijski i praktini znaaj obrade izabrane tematike; eventualno, kratak istorijski osvrt na problem istraivanja. Problem istraivanja je kljuni deo istraivanja koji treba da ukae na to ime se rad bavi. Njime se objanjava problematika koja e se istraivati, odnosno razlozi zbog kojeg se radi istraivanje. Problem se najee formulie u obliku jednog ili vie pitanja. Sve ono to dalje sledi je traenje pravog odgovora na to pitanje. Pri tom treba imati u vidu da se svaki problem ili upitna reenica mora posebno razraivati. Razrada jednog problema ne vai automatski i za drugi problem. Definisanju problema, odnosno upitnih reenica treba posvetiti veliku panju i formulisati ih to je preciznije mogue. Dobro postavljeno pitanje je pola odgovora. Istraivanje je traenje pravog odgovora na postavljeno pitanje i njegovo proveravanje, a ne potvrivanje odgovora koji autor oekuje da dobije svojim istraivanjem. Hipoteza je mogui, a ne jedini odgovor na pitanje, pa istraivanje mora biti proveravanje, a ne dokazivanje hipoteze. Zato formulacijom problema treba podsticati kritinost u istraivanju. Iako se uz pomo upitne reenice problem donekle precizira, problem istraivanja treba dovesti u vezu s drugim slinim istraivanjima i radovima, jer se na taj nain saznaje ta je najslabije obraeno u nauci. Takoe, izabran problem istraivanja treba dovesti u vezu s drugim problemima datog naunog podruja i obrazloiti zato je izabrana ba tema koja se u radu obrauje. Zatim treba odrediti prostorni obuhvat problema istraivanja (cela zemlja, region, optina), kao i vremenski obuhvat istraivanja. Kod sveobuhvatnijih i kompleksnijih istraivanja, problem istraivanja se formulie kroz nekoliko faza. Problem formulisan na kraju prve faze istraivanja je privremen i predstavlja radnu verziju. Takva formulacija deluje usmeravajue za dalje faze procesa istraivanja. Tek nakon teorijske razrade problema istraivanja se dolazi do jasne, precizne i konane formulacije i definicije problema istraivanja. Na osnovu problema istraivanja definie se predmet istraivanja, kojim se opisuje i precizira problem istraivanja. Cilj istraivanja je tesno povezan sa problemom i predmetom istraivanja. U uvodnom delu rada se u jednoj ili dve reenice precizno definie ta se eli postii istraivanjem. Cilj moe biti pragmatian, tj. usmeren ka koristima koje se oekuju od dobijenih rezultata istraivanja, ili moe biti nauni, tj. da se prui opti uvid u neku pojavu ili proces, da se objasne uzronoposledine veze, ili moda da se predvide budua kretanja. Konkretnije, cilj pisanja akademskog rada moe biti pregled injenica na odreenu temu, objanjenje odreenog fenomena, kritika procena odreenog stanja ili grupe injenica, iznalaenje reenja odreenog problema i sl. Ciljevi pisanja se mogu i kombinovati; rad, na primer, moe sadrati pregled literature na odreenu temu, a zatim ponuditi reenje odreenog aktuelnog problema u datoj oblasti. ak i kada rad predstavlja samo pregled literature, odgovornost studenta je da temu uini zanimljivom, da je priblii itaocima, da im objasnite zato se ona uopte obrauje kao i da na kraju rada pokua da da svoj doprinos u vidu zakljuka [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 6].

19

Na osnovu definisanog predmeta i cilja istraivanja postavlja se opta hipoteza i eventualno posebne hipoteze (gr. hypro thesis = podloga, osnova) odnosno teza ili teze. Razlika izmeu teze i hipoteze nije oigledna, verovatno zato to se sutinski ne razlikuju. I teza i hipoteza su mogui odgovor na postavljeno pitanje u problemu istraivanja, a razlika je samo u formulaciji tog odgovora. Hipoteza i teza se formuliu u jednoj ili dve reenice, u obliku tvrdnje. Meutim, za razliku od teze, hipoteza se u toku istraivanja korienjem odgovarajuih naunih metoda testira, proverava i na kraju, kroz obradu rezultata istraivanja potvruje ili osporava (odbacuje). Teza sadri informaciju o stavu autora povodom teme koja se istrauje, u toku rada argumentima i dokazima potkrepljuje. Ona je kratka i informativna, i izraava se uz upotrebu kljunih rei koje su dovoljno precizne da izraze sie argumenta ili analize predstavljene u radu, kao i osnovne elemente zakljuka do kojeg se u radu dolo. Znai, dok je hipoteza izjava koja je podlona proveri, dokle je teza afirmativna reenica, koja ne podlee proveri. Teza izraava stav autora povodom predmeta istraivanja, potvruje gledite ili miljenje autora. [http://dissertation-service.co.uk/thesis_statement]. Dobra hipoteza je relevantna, jednostavna, proverljiva i adekvatna predmetu istraivanja. Formulisanje hipoteze je delikatan korak, jer nema dobrog istraivanja ako su hipoteze loe. Svrha postavljanja hipoteze je usmeravanje istraivanja prema injenicama. Zato je vano da se za osnovnu hipotezu i svaku pojedinanu (posebnu) hipotezu iznose injenice, vrednosni sudovi i argumenti koji joj idu u prilog, kao i oni koji je osporavaju. Ako je hipoteza u celini potvrena, zakljuak u tekstu je identian stavu hipoteze. Kada je hipoteza opovrgnuta ili samo delimino potvrena, zakljuak se razlikuje od stava hipoteze. Postupak verifikacije se ponavlja za svaku narednu pojedinanu hipotezu (ako rad sadri posebne hipoteze). Svaki uvod treba da sadri metodologiju istraivanja (gr. methodos = put, nain), odnosno opis naina prikupljanja injenica. Poto naune metode istraivanja zavise od naune oblasti u kojoj se istraivanje sprovodi, a dodatno su kriterijumi klasifikacije metoda viestruki, na ovom mestu e se nabrojati samo metodi koji se mogu koristiti u svim naunim istraivanjima. To su: a) Osnovne metode: analiza, sinteza, apstrahovanje, konkretizacija, specijalizacija, generalizacija, dedukcija i indukcija, analogija i komparacija. b) Optenaune metode: statistika metoda, metoda modelovanja, aksiomatska, analitiko deduktivna i hipotetiko deduktivna metoda. c) Metode prikupljanja injenica: intervjua i ankete, posmatranja, eksperimenta, analize dokumenta i studije sluaja [Peujli, Mili, 1995, 102]. Sadraj Sadraj je obavezan deo svakog akademskog rada. Najee se nalazi na poetku teksta, pre uvoda. Sadraj za autora predstavlja plan i orijentaciju za izradu rada, a za itaoce sistematizovan pregled strukture i osnovnu informaciju gde je odreena tematika obraena u tekstu. U sadraj se unose glavni naslovi i podnaslovi i njima odgovarajui brojevi strana (numeracija naslova i podnaslova treba da bude ista kao i u tekstu rada) i redni brojevi poetnih strana svih delova rada (poeci pojedinih paragrafa, bez obzira na to da li su numerisani ili posebnom vrstom slova izdvojeni, ne unose se u sadraj). Sadraj se moe pisati u stepenastom ili u linijskom obliku. U stepenastom obliku naslovi uvodnog dela, glavni naslovi, zakljuak, literatura, prilozi itd. upisuju se od poetka leve ivice strane. Podnaslovi se stepenasto uvlae udesno i tako im se dodeljuje onaj nivo i znaaj koji imaju u strukturi dela. U linijskom obliku, svi naslovi, meunaslovi i podnaslovi poinju od leve ivice strane. Poto sadraj predstavlja tekstualno-numeriki pregled delova rada, pie se nakon zavretka pisanja teksta i obeleavanja rednog broja stranica. Seminarski rad ne bi trebalo da ima vie od etiri do pet glavnih naslova u svom sadraju. Naslovi se dalje dele na podnaslove (odeljke) i odlomke.

20

Sadrina glavni deo rada Glavni deo rada je centralni, najdui i najvaniji deo akademskog rada. Odnosi se na razradu izabrane teme i sastoji se od vie loginih celina oznaenih odgovarajuim naslovima i podnaslovima. Sadrina rada naravno zavisi od teme i od naune oblasti iz koje se pie. Bitno je da rad ne bude isto deskriptivan ve da se vidi doprinos autora koji se protee kroz ceo tekst. Da bi se omoguio doprinos autora potrebno je to preciznije formulisati problem istraivanja. Svako akademsko pisanje treba da dokae neto, da razvije jedinstven argument, tezu ili broj tesno povezanih teza, koje su potkrepljene argumentima i dokazima (npr. primerima i citatima). Pronalaenje dokaza i argumenata podrazumeva prethodno istraivanje teme sa aspekta postavljene teze, odnosno pitanja na koje se trai odgovor. U glavnom delu rada, po pravilu, se daju odgovori na definisani predmet istraivanja, odnosno potvruju ili osporavaju hipoteze koje su formulisane projektom istraivanja. Struktura osnovnog teksta vezuje se za nain istraivanja. U empirijskim istraivanjima, struktura se izvodi prema sistemu hipoteza empirijskog karaktera, koje se verifikuju na osnovu empirijskih podataka. Kod teorijskih istraivanja, struktura se izvodi prema operacionalnom odreenju predmeta istraivanja, gde se hipoteze teorijskog karaktera verifikuju na osnovu vrednosnih sudova i logikih argumenata. Sadraj osnovnog teksta treba da bude koncipiran na sledei nain: Prvi deo izlae istorijat nastanka odreenog problema, upuuje itaoca na dosadanja istraivanja i tumai odreena teorijska saznanja o problemu istraivanja. Drugi deo, koji je analitiki i eksperimentalan, sadri injenice, podatke, zapaanja i ideje do kojih se dolo na osnovu prouavanja literature, korienja razliitih izvora informacija, analize tuih istraivanja, kao i linih istraivanja, i to sve sa ciljem verifikacije hipoteza. Trei deo je praktian deo, predlau se konkretna reenja problema, daju preporuke za dalja istraivanja ili predvia dalji razvoj situacije izloenog problema. U ovom delu izrade rada student treba da pokae da je u mogunosti i da je sposoban da analizira rezultate do kojih je doao u svojim istraivanjima. Obim glavnog dela rada zavisi od vrste akademskog rada, kao i konkretnih uputstava institucije gde se rad pie. Seminarski rad, esej, prikaz knjige i nauni lanak ne bi trebalo da budu dui od jednog autorskog tabaka (16 standardnih A4 strana obima 1800 znakova), diplomski i master rad oko 3-4 autorska tabaka (50-60 standardnih A4 strana obima 1800 znakova), doktorski rad oko 16 autorskih tabaka (250 standardnih A4 strana obima 1800 znakova). Postoje posebna pravila o numeraciji delova, poglavlja (naslova) i potpoglavlja (podnaslova). Postoje vie naina numeracije. Po jednom, delovi se oznaavaju rimskim brojevima (I., II., III.,), poglavlja velikim slovima (A., B., C.,), podnaslovi arapskim brojevima (1., 2., 3.,). Drugi naina oznaavanja delova rada se slui samo arapskim brojevima. Najvea celina ima jedan broj (1,2,3,..), a unutranjim celinama se dodaju dodatni arapski brojevi. to je naslov manji po rangu ima vie brojeva. Tako se u sklopu 1. poglavlja nalaze potpoglavlje 1.1., 1.2, itd. i dalji naslovi 1.1.1., 1.1.2., 1.1.2.1. itd [Uzelac, 2004, 34-35]. U cilju lakeg itanja, drugi naina numeracije je vie prihvatljivo, naroito kod obimnijih radova, koji imaju brojne podnaslove, jer italac lake prati kom naslovu pripada odreen podnaslov (vidi primer 12).

21

Primer 12 PRISTUP 1 ELEKTRONSKI MARKETING I. UVOD II. INTERNET A. Pojam interneta B. Istorija interneta C. Internet servisi 1. World Wide Web 2. Elektronska pota III. ELEKTORNSKI MARKETING A. Pojam B. Tehnike e-marketinga C. Marketing istraivanja D. Identifikacija trinih segmenata i odabir ciljnih trita 1. Segmentacija na Internetu 2. E- marketing poslovanje IV.KREIRANJE POTROAKIH VREDNOSTI NA INTERNETU A. Proizvodi u e-okruenju B. Obeleja i prednosti e-proizvoda V. E-KOMUNIKACIJA A. Modeli i sredstva oglaavanja na Internetu 1. Oglaavanje pomou e-pote 2. Oglaavanje putem web-a 3. Televizija i radio na Internetu a. Televizija b. Radio 4. Nove vrste oglaavanja VI. ZAKLJUAK Prilagoeno od: Rui, 2003 Zakljuak Zakljuak je zavrni deo akademskog rada u kojem se na koncizan, jezgrovit, precizan i logian nain iznose rezultati i saznanja do kojih se dolo u obradi teme. Zakljuak treba da sadri odgovore na pitanja postavljena u uvodu, i u njemu se potvruje ili osporava osnovna hipoteza. U zakljuku se esto ponavljaju najbitnije injenice i stavovi iz glavnog dela rada, ali treba voditi rauna da se ne koriste iste formulacije i iste reenice. Bitno je da se u zakljuku ne iznose nove injenice i novi dokazi. U zakljuku najvie dolazi do izraaja doprinos autora problematici koja je u radu obraena. Zakljuak se moe napisati na dva osnovna naina: PRISTUP 2 ELEKTRONSKI MARKETING 1. UVOD 2. INTERNET 2.1. Pojam interneta 2.2. Istorija interneta 2.3. Internet servisi 2.3.1. World Wide Web 2.3.2. Elektronska pota 3. ELEKTORNSKI MARKETING 3.1. Pojam 3.2. Tehnike e-marketinga 3.3. Marketing istraivanja 3.4. Identifikacija trinih segmenata i odabir ciljnih trita 3.4.1. Segmentacija na Internetu 3.4.2. E- marketing poslovanja 4. KREIRANJE POTROAKIH VREDNOSTI NA INTERNETU 4.1. Proizvodi u e-okruenju 4.2. Obeleja i prednosti e-proizvoda 5. E-KOMUNIKACIJA 5.1. Modeli i sredstva oglaavanja na Internetu 5.1.1. Oglaavanje pomou e-pote 5.1.2. Oglaavanje putem web-a 5.1.3. Televizija i radio na Internetu 5.1.3.1. Televizija 5.1.3.2. Radio 5.1.4. Nove vrste oglaavanja 6. ZAKLJUAK

22

1. Zakljuci koji su izvedeni na osnovu verifikacije hipoteza, gde se hipoteze doslovno prepisuju. Prednost ovog naina je u tome to se svi zakljuci o verifikaciji hipoteza prikazuju na jednom mestu - na kraju globalne strukture saoptenja. Meutim, takav nain prikazivanja zakljuaka - sa doslovnim ponavljanjem delova - optereuje tekst nepotrebnim sadrajima i destimulie itaoca. 2. Do zakljuaka se dolazi na osnovu sinteze zakljuaka koji su izvedeni na pojedinanim i posebnim nivoima, zakljuaka nakon pojedinih naslova i podnaslova, odnosno delova teksta. Drugi nain je prihvatljiviji, ali od autora zahteva dodatne napore, jer je potrebno da se iz pojedinanih i posebnih zakljuaka, analogno obimu i znaaju razmatranog sadraja, izvede valjana sinteza i to prikae u zakljucima dela. Dakle, zakljuak nije ponavljanje onoga to je u tekstu reeno. On sadri novu misao. Izvodi se sintetizovano po zakonima logike i oslanja samo na one teze koje su u glavnom delu rada prikazane. Zakljuak je novi kvalitet koji ima vrstu vezu s tekstom glavnog dela rada i ne moe se izvoditi na osnovu onoga to u prethodnom tekstu nije prikazano. Kao takav, on predstavlja doprinos autora pisanog rada nauci ili struci. Zakljuak se pie na posebnoj strani, a njegova duina obino je 1 do 2 strane teksta. Zakljuak se, po sadraju i obimu, pie u skladu sa tekstom glavnog dela, prema naslovima i podnaslovima. Ne sme imati tabele i ilustracije, a ni citati i fusnote nisu preporuljive. Spisak literature Literatura (zavrna bibliografija) je spisak svih citiranih dokumenata u radu, kao i korienih izvora, poreanih po azbunom ili abecednom redu. Svi izvori moraju biti numerisani rednim arapskim brojevima. Ako postoji vie izvora, razvrstavaju se tako to se prvo navode knjige, potom struni i nauni asopisi, zbornici radova, zakoni, enciklopedije, renici, i na kraju spisak Internet stranica (videti vie u delu prirunika vezano za dokumentovanje izvornika). REFLEKSIJA I REVIZIJA Znaajan faktor pisanja je refleksija, kritiki osvrt koji nije nuno negativan, na napisan tekst. Refleksija naglaava odgovornost studenta za aktivno uenje, za uenje razmiljanjem o tematici, o aktuelnim problemima, formirajui stav o istom. Aktivno uenje podrazumeva uenje sa kritikim stavom, aktivnim razmiljanjem o gradivu, postavljanjem pitanja umesto prostog prihvatanja gradiva kao istinito. Refleksija podrazumeva stalnu reviziju teksta, doprinosi njegovoj stalnoj evoluciji. Refleksija se moe postii: razmiljanjem o odnosima pojedinih formi znanja i teorija u irem kontekstu, tj. gde se stvari poklapaju, kakva je izmeu razliitih oblasti istraivanja, kakav je iri kontekst; ocenjivanjem validnosti sadrine proitanog teksta, ili usmenog saznanja, tj. koji dokazi idu u prilog odreenom stanovitu; pokuajem da se nae, osmisli druga mogunost, drugo reenje, tj. koja su druga objanjenja mogua [Kuba i Koking, 2004, 40]. Prva verzija rada nikada nije i poslednja verzija. Rad podlee refleksiji u sadrinskom smislu i reviziji u formalnom smislu. Revizija je ponovna tehnika obrada teksta u cilju poboljanja kvaliteta rada. Pre poetka revizije je korisno odvojiti se od teksta rada na dan dva, kako bi mogla da se obrati panja na sve detalje napisanog teksta, na jasnou reenica i loginost teksta kao celine. Treba pokuati reenice koje ne zvue dovoljno dobro brisati ili prepravljati sve dok autor ne bude zadovoljan rezultatom. Sve suvine rei treba izostaviti, kako bi reenice bile jasne i jezgrovite. Rei koje slabo pojaavaju, kao to su vrlo, stvarno, svakako treba izbegavati [Kuba i Koking, 2004, 183]. Treba razlikovati rei koje se upotrebljavaju u svakodnevnom govoru od onih koje su pogodne za nauno pisanje. Takoe,

23

potrebno je obratiti panju na izbor rei, jer lo izbor rei prouzrokuje konfuziju ili u najmanju ruku ini reenicu nedovoljno preciznom. Za reviziju je potrebno odvojiti vreme kako bi zaista doprinela kvalitetu rada. to je rad kompleksniji i sloeniji vreme za reviziju je due. Za seminarski rad je dovoljan jedan dan, dok e za reviziju doktorskog rada treba i nekoliko nedelja. DOKUMENTOVANJE IZVORNIKA U prikupljanju i obradi literature veoma je bitno da se koriena literatura uvek dokumentuje kao takva i u samom radu. Dokumentovati izvornik znai pridravati se pravila citiranja izvornika, pravilno naznaenje koriene literature u fusnoti ili u bibliografskim podacima. Pravila citiranja U obradi koriene literature veoma je bitno uvek navesti izvornik, odnosno pridravati se pravila citiranja. Upotreba ideja, injenica ili ak itavih reenica i irih strukturalnih celina bez navoenja izvornika tj. predstavljanje tuih ideja i reenica kao svojih naziva se plagijatorstvo [Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 14]. Plagijatorstvo je kanjivo po zakonu, a za studenta povlai sankcije kao to je diskvalifikacija rada ili ak onemoguavanje nastavka studija. Izvor se moe citirati na dva naina. Svako doslovno navoenje teksta izvornika mora biti praeno znacima navoda, ak i kada se ne radi o kompletnoj reenici ili delu reenice (direktni citati). Prilikom citiranja treba obratiti panju na to da se jasno oznai gde prestaju rei i misli autora koji se citira i gde poinju misli studenta koji citira. Primer 13 "I aorist i imperfekat su oblici za oznaavanje prolih radnji, stanja ili zbivanja koji su u povlaenju pred perfektom (Stanoji i Popovi, 1997, 385)." ili Uprkos injenici da su aorist i imperfekat i dalje aktivna glagolska vremena u srpskom jeziku, perfekat je najee korien glagolski oblik za "oznaavanje prolih radnji, stanja ili zbivanja (Stanoji i Popovi, 1997, 385)." Izvor: Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 14 Kada se tekst iz izvora preformulie (parafrazira), bez obzira na to to su rei nove, ideja je uzeta od drugog autora, te je potrebno navesti izvor (primer 14). Primer 14 Prole radnje u srpskom jeziku se najee izraavaju perfektom, iako su i aorist i imperfekat i dalje aktivna prola glagolska vremena (Stanoji i Popovi, 1997, 385). Izvor: Filipovi, Kuzmanovi i Andrijevi, 2002, 15 Postoje situacije u kojima student nee biti potpuno siguran da li treba citirati izvornik. Za neke injenice koje su opte poznate (npr. da je zemlja okrugla), iako se nalazi u radovima brojnih autora, ne mora se navoditi izvornik, jer je injenica svima poznata. Meutim, i ovde je potrebna doza opreza. Za preuzimanje komentara, stava, itd. vezanog za opte poznatu injenicu je ve potrebno navesti izvornik. Takoe, treba obratiti panju na broj rei dela teksta koje se podudaraju. Iako nema preciznih pravila o tome koliko uzastopnih rei prepisanih od drugih autora treba staviti pod navodnike kod direktnih citata, postoje miljenja da je to pet ili vie uzastopnih rei [Uzelac, 2004, 41]. Poto je plagijatorstvo kanjivo bez obzira na to da li je poinjeno namerno ili sluajno, preporuljivo je da u sluaju sumnje

24

student uvek dokumentuje izvornik. S druge strane, previe navodnika moe biti naznaka neoriginalnosti, prekomernog prenoenja tuih stavova i loeg stila. Zato je preporuljivo da se doslovno citiraju u obliku direktnih citata samo oni stavovi drugih autora koji su kljuni za argumente studenta, sve ostalo da se prepria i da se u fusnoti navede autorsko delo koje je prepriavano [Uzelac, 2004, 41]. Svako pozivanje na izvor se oznaava na odgovarajuem mestu u tekstu u zagradi (prezime autora, godina istraivanja, eventualno broj stranice odakle je misao prezuzet), a pun naziv autorskog dela se navodi na kraju rada u vidu bibliografske grae. Ako se izvor blie odredi u zagradi nakon citiranog dela teksta, rad nee imati fusnote u kojima se navedena dela preciziraju, ve e se citirani radovi u njihovoj punoj formi navesti u bibliografiji. Alternativno, dozvoljeno je mesto citiranja oznaiti referentnim brojem, a pun naziv autorskog dela navesti u fusnoti na dnu teksta stranice citiranja ili na kraju rada. Kod ovakvog naina citiranja, pun naziv rada e se naznaiti dva puta, jednom na dnu teksta stranice citiranja, a drugi put u bibliografskim podacima. Fusnote Fusnote imaju dvojaku funkciju. S jedne strane one slue za dokumentovanje izvornika, a s druge strane koriste se za obogaenje rada dodatnim informacijama. Za dokumentovanje izvornika postoje dve vrste fusnoti: zavrne fusnote (endnotes) kada se sve fusnote nalaze na kraju rada, nakon zakljuka, i fusnote u dnu, podnoju strane, kada se fusnote nalaze na dnu stranice u radu gde se izvor koristio. U nedostatku posebnih uputstva za pisanje fusnota preporuljivo je da se koristi ovaj drugi vid fusnoti, na dnu teksta, jer je takav rad mnogo pregledniji. Fusnote su veoma vaan deo svakog rada. One ukazuju na koliinu i kvalitet obraenog materijala, i na temeljnost istraivanja. Fusnote mogu sadrati niz sporednih podataka glavne teze rada. U fusnotama se: upuuje na izvore svih vanih injenica; definiu se za rad marginalni pojmovi; upuuje na druge radove u kojima je neko pitanje o kome se u tekstu govori detaljno obraeno; upuuje na drugi deo konkretnog rada u kojem se pitanje detaljno obrauje; raspravlja o sporednim aspektima pitanja koji bi mogli biti korisni za itaoce; upuuje na suprotna ili drugaija miljenja od onih koja su u izneta u tekstu [Uzelac, 2004, 36]. Znai, osim dokumentovanja izvornika, u fusnotama se upuuje na sve to student smatra suvinim u glavnom delu teksta, naroito na informacije koje doprinose razumevanju rada i sadre druga korisna objanjenja vezana za glavnu tezu rada. Ipak, u fusnote ne bi trebalo uneti opteprihvaene stavove, optepoznate injenice i uobiajene izreke, poslovice i citate [Uzelac, 2004, 36]. Broj i duina fusnota zavisi od stila pisanja i preferencije autora. Dok e jedan autor sve relevantne informacije uneti u glavni deo teksta te e imati mali broj fusnota, drugi e autor glavni deo teksta rezervisati za najvanije informacije, a sve sporedne informacije staviti fusnote. Ipak, treba pronai balans u korienju fusnota. Premalo fusnota moe biti indikacija nedovoljne potkrepljenosti rada izvorima, dok prevelik broj fusnota moe rezultirati nepreglednou rada i preoptereenosti nepotrebnim detaljima. Kvalitetan odnos uzajamnog nadopunjavanja glavgnog dela teksta i fusnota je osobina dobrog stila i moe imati presudan uticaj na ocenu rada [Uzelac, 2004, 37]. Bitno je napomenuti da je najbolje unositi fusnote u tekst prilikom pisanja glavnog dela teksta, naroito ako rad ima vei broj fusnoti. Pisanje fusnoti oduzima puno vremena, koje

25

autor obino ne planira, te je zato preporuljivo da se fusnote odmah upiu, a kasnije formatiraju i stilski sreuju. Bibliografija (lista referenci) Sva koriena literatura, bilo da je u tampanom, elektronskom ili govornom formatu, treba da se dokumentuje u listi referenci ili bibliografiji. Pravila dokumentovanja vae kako za fusnote tako i za listu referenci. Dokumentovanje izvornika znai beleenje odreenih podataka koji jasno identifikuju delo koje se koristilo za pisanje rada. Razlikuje se vie naina dokumentovanja, od kojih su najpoznatiji APA (American Psychological Assotiation Ameriko udruenje pshihologa), MLA (Modern Language Assotiation Udruenje savremenog jezika) i ikaki stil (Chichago Manual of Stile). Navedeni stilovi su predstavljeni primerom 15. Primer 15 APA: Petrovi, P. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo. MLA: Petrovi, Petar. Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo, 1996. ikaki stil: Petrovi, Petar. Pravna zatita potroaa. (Beograd: Institut za uporedno pravo, 1996). U nedostatku mandatornih uputstava, autor je slobodan u izboru stila citiranja, ali treba obratiti panju da se jednom izabran stil dosledno koristi kroz ceo rad i da dokumentovanje bude potpuno, odnosno da sadri sve bitne parametre za nedvosmislenu identifikaciju izvora. Za citiranje knjiga je poeljno navesti ime, prezime autora, naslov, godinu izdanja, a broj stranice odakle je citat uzet se dokumentuje samo ako se radi o fusnoti (u bibliografiji se ne navodi broj strane). Indikacija izdavaa je fakultativna (vidi primer 16). Primer 16 Knjiga: Petrovi, P. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo, str. 21. Skraenica str. se esto izostavlja, kao u sledeem sluaju: Petrovi, P. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo. 21. Bibliografska jedinica: Petrovi, P. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo. Uobiajena je praksa da se navode imena prva tri autora. U sluaju da ih ima vie od tri, navodi se ime prvog autora, a zatim se upotrebljava skraenica et al. (primer 17). Primer 17 Izvor sa vie od tri autora: Petrovi, P., et al. (1996). Pravna zatita potroaa. Beograd: Institut za uporedno pravo. Za sve lanke objavljene u periodici ili zborniku radova, navodi se autorovo prezime i ime, naslov lanka i ime publikacije, ime periodike, godina izdanja, tom i broj (ako je potrebno) i brojevi stranica na kojima se lanak nalazi (primer 18).

26

Primer 18 lanak u asopisu: Petrovi, P. (1996). Aktuelna pitanja zatite potroaa, Pravni ivot. 12. 184-186. lanak u zborniku radova sa naunog skupa: Petrovi, P. (1996). Aktuelna pitanja zatite potroaa, U: Pravna zatita potroaa, Zbornik radova sa skupa odranog 1. aprila 2010. u Novom Sadu. Novi Sad: Pravni fakultet u Novom Sadu. 184-186. lanak u dnevnim novinama: Petrovi, P. Aktuelna pitanja zatite potroaa, Blic, 22. juna 2010. Dokumentovanje elektronskih izvornika treba da sledi opte principe koji se primenjuju pri navoenju bibliografskih podataka tampanog materijala, odnosno da identifikacija izvora bude potpuna. Prilikom dokumentovanja elektronskih izvora treba voditi rauna o navoenju datuma jer za razliku od tampanih izvornika, materijal u elektronskoj formi se esto menja, te je neophodno navesti datum kada je materijal preuzet. Preporuuje se navoenje kompletne Internet adrese, koja ukljuuje adresu protokola, adresu servera i ime dokumenta. Adresu treba navesti u uglastim zagradama (primer 19) Primer 19 Elektronska knjiga: Petrovi, Petar. (1996). Pravna zatita potroaa, Beograd. <http://petrovicpetar.com/zastita/potrosaca.html> [20. juna 2010.] Dostupno na:

Elektronska enciklopedija: ORB. Online Encyclopedia. 1998. Dostupno na: <http://orb.rhodes.edu/encyclop.html> [20. juna 2010.] lanak u asopisu: Petrovic, Petar. Aktuelna pitanja zatite potroaa. In: Pravna zatita potroaa, tom. 6, broj 9. Dostupno na: <http://petrovicpetar.com/zastita/potrosaca.html> [20. juna 2010.] OSTALA GRAMATIKA I TEHNIKA PRAVILA Jezik i terminologija. Veoma je bitno da se akademski radovi odlikuju jasnom formulacijom reenica, reenicama koje su, po mogunosti, kratke, saete i naravno, gramatiki tane. U sluaju nedoumice neophodno je konsultovati pravopisne renike. Akademski radovi imaju ciljnu publiku. Tema rada, vrsta istraivanja, format i nain dokumentovanja izvornika, stil pisanja i terminologija moraju biti u skladu sa potrebama, interesovanjima, stepenom znanja i razumevanjem publike. Prema tome, u pisanju akademskih radova se mora koristiti odgovarajua struna terminologija. U pisanju akademskog rada trebalo bi izbegavati upotrebu sintagmi koje se odnose na rod. One stvaraju posebne probleme u pisanju, naroito u drutvenim naukama gde rod igra glavnu ulogu u objanjavanju drutvenih fenomena. Upotreba ovih sintagmi upuuje na pogrene zakljuke, npr. da odreenu delatnost obavljaju samo mukarci, to je u veini sluajeva netano. Bitno je u radu odrati rodnu ravnopravnost. Zato se preporuuje da se u akademskom pisanju izbegava korienje sintagmi koja oznaavaju rod, i da se alterantivno koriste prvo lice ili mnoina, ili pak bezlina konstrukcija reenice (primer 20). Bitno je da se jednom izabran stil pisanja dosledno koristi kroz ceo rad.

27

Primer 20 Treba izbegavati formulacije sline sledeoj: ovekova potraga za znanjem dovela ga je do naina uenja putem istraivanja. Bolje je koristiti formulacije sline sledeim: Potraga za znanjem dovela nas je do naina uenja putem istraivanja (prvo lice) Potraga za znanjem je ljude dovela do naina uenja putem istraivanja (mnoina) Potraga za znanjem je dovela do naina uenja putem istraivanja (bezlina reenica) Izvor: Kuba i Koking, 2004, 173 Skraenice. Poto se u toku pisanja esto ponavljaju odreeni izvori literature, ali i neke rei i izrazi, fusnote sadre brojne skraenice za ije naznaenje postoje posebna pravila. Osnovno je pravilo da je izvor ili izraz, koji se prvi put pojavljuje, potrebno navesti u potpunosti u glavnom delu teksta, a u fusnoti definisati skraenicu. Skraenica se moe definisati i u zagradama u glavnom delu teksta (npr. Osnovna pravila ugovornog prava se nalaze u Zakonu o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO)). O nekim uobiajenim izrazima u akademskom pisanju i njihovim skraenicama videti tabelu 1. Tabela 1. Uobiajeni izrazi i skraenice koje se koriste u nauno-istraivakom radu Izraz i njegovo znaenje ad acta stavljeno meu spise ad locum na mestu addenda dopune alineja appendix dodatak argumentum argument articulus/articuli lanak, lanci broj circa oko confer uporedi contra protiv corrigenda ispravka dodatak editor urednik et cetera i tako dalje et alibi i na drugom mestu, et alii, et aliae i drugi et sequens, et sequentes sledea/sledee ex libris iz knjige exampli gratia primera radi i dalje i drugo i slino i sledee i tako dalje ibidem na navedenom mestu id est to jest idem isti incognito in loco citato na mestu citiranja infra nie Skraenica a.a. ad.loc. add. al. app. arg. art., artt. br. cca. cf. con. corr. dod. ed. etc. et al. et seq., et seqq. ex lib., ex l. e.g. i.d. i dr. i sl. i sl. itd. ibid. i.e. id. incog. in loc.cit. nf.

28

latinus latinski lat. locus sigilli mesto peata l.s. locus citatum na navedenom mestu loc.cit. manu propria svojeruno m.p. na primer Npr. non nominatus neimenovani N.N. non sequitur ne proizlazi non seq. numerus broj no. odnosno odn. opus citatum navedeno delo op.cit. pagina/paginae stranica, stranice p.,pp. per annum po godini p.a. per diem po danu p.d. pleno titulo p.t. respective odnosno resp. scilicet naravno, razume se sc. sectio/sectiones odeljak/odeljci s.,ss. sine anno bez godine s.a. prema tome kao u izvoru (tano kao [sic.] to je citirano) supplementum dodatak Suppl. supra gore sup. titulus naslov tit. to jest t.j. translatio- prevod trans. urednik ur. versus protiv vs., v. vice versa obrnuto v.v. vide amplius vidi ire v. ampl. volumen/volumines sveska/sveske vol., vols. Izvor: Uzelac, 2004, 63 i Gibaldi, 2009, 247-249. Jednom izabran nain skraivanja, jednom izabranu skraenicu, treba dosledno koristiti kroz ceo rad. Nije, npr., dozvoljeno na Zakon o obligacionim odnosima jednom uputiti skraenicom ZOO, a drugi put izrazom Zakon. Slino, u akademskom pisanju se veoma esto koriste latinske rei odnosno njihove skraenice. Po izboru se moe koristiti kako latinski izraz tako i srpski (na pr., to jest tj. (srpski) ili i.e. (latinski)), ali je bitno da se jednom izabran jezik skraenica, dosledno koristi kroz celi rad. Tako, nije preporuljivo da se to jest jednom skrati sa tj. a drugi put sa i.e. Mada pravila citiranja dozvoljavaju da se za skraenice koriste kako latinski tako i srpski izrazi, radi harmonizacije preporuuje se da se koriste one skraenice koje su ee u upotrebi, a u sluaju sumnje, skraenice izvedene iz srpskog jezika [Uzelac, 2004, 63]. Vrste i veliine slova, proredi i margine. Akademski rad se pie u programu Microsoft Office Word, u fontu Times New Roman, latininog ili irilinog pisma, veliina fonta 12 taaka (pt), razmak izmeu redova 1.5, margine 2,5 cm sa svake strane (gornja i donja, leva i desna). Promene u dimenziji pisma, razmaka izmeu redova ili margina upuuju na nestrunost u pripremi rada, osim po izriitom upustvu mentora ili ustanove za koju se rad pie. Izuzeci u veliini fonta su dozvoljeni kod naslovne strane, naslova pojedinih delova unutar teksta i fusnota. Naslov se pie velikim slovima veliine 16 pt. Elementi naslovne strane se obino piu slovima tipa Times New Roman 14 pt; bold, centrirano, i to institucija i oznaka vrste rada velikim slovima, a podaci o predmetu, studentu, mentoru, mestu i datumu malim

29

slovima (osim velikog poetnog slova). Fusnote se piu slovima tipa Times New Roman 10 pt, sa jednostrukim proredom. Pravila naglaavanja teksta. Postoje tri dozvoljena naina naglaavanja akademskog teksta. Podebljana slova (bold) bi trebalo izbegavati i eventualno koristiti za naglaavanje naslova, dok se podvlaenje i kurziv mogu koristiti kako za naglaavanje naslova tako i delova teksta. U akademskom pisanju je uobiajeno da se kurzivom istiu strani izrazi, ako se rad pie na srpskom jeziku (npr. ad hoc), pojedini delovi citata (npr. ibid) i delovi teksta na koje autor eli posebno skrenuti panju italaca [Uzelac, 2004, 28]. Numeracija strana. Naslovna strana se ne oznaava rednim brojem, ali osim naslovne, svaka stranica mora biti oznaena rednim brojem. Numeracija glavnog dela teksta poinje od prve strane uvoda i zavrava se zadnjom stranom zakljuka. Strane se numeriu arapskim brojevima (1,2,3 itd.) u donjem ili gornjem desnom uglu teksta, ili eventualno u donjoj ili gornjoj sredini teksta, istom vrstom slova koja je koriena za pisanje glavnog dela teksta. Sadraj i bibliografija se numeriu malim rimskim brojevima (i, ii, iii, iv itd.). LITERATURA 1. Filipovi, J., Kuzmanovi, A., Andrijevi, M. (2002). Prirunik iz akademskog pisanja: uputstva i sugestija za izradu seminarskih/naunih/strunih radova. Katedra za iberijske studije, Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd. 2. Dissertation Writing Service. Thesis Statement. Dostupno na http://dissertationservice.co.uk/thesis_statement, dana 21.09.2010. 3. Gibaldi, J. (2009). MLA Handbook for Writers of Research Papers, 7th edition. Modern Language Association of America. 4. Kuba, L, Koking, D. (2004). Metodologija izrade naunog teksta: kako se pie u drutvenim naukama. Prevod sa engleskog: Kuljak, M. CID Podgorica, Romanov Banja Luka. 5. Uzelac, A. (2004). Prirunik za izradu seminarskih i drugih naunih radova u oblasti prava. Institut za uporedno pravo, Beograd. 6. Peujli, M., Mili, V. (1995). Metodologija drutvenih nauka. DB grafika, Beograd. 7. Rui, D. (2003). E Marketing. Sveuilite J.J. Strossmayera, Ekonomski fakultet Osijek. 8. http://dissertation-service.co.uk

30

POSLOVNI IZVETAJ Poslovni izvetaj je pisani dokument kojim se prenose i saoptavaju informacije od znaaja za donoenje odluka. Nekoliko je generikih tipova poslovnih izvetaja, ukljuujui: opti poslovni izvetaj, poslovni plan, marketing plan, strateki plan, projektni izvetaj, finansijski plan i sl. Neki od navedenih tipova izvetaja sadre informacije kojima se nudi konkretno reenje za analizirani problem, dok drugi predstavljaju pregled podataka u vezi sa poslovanjem u prolosti na osnovu kojeg se donose odluke o buduem poslovanju. Iako poslovni ljudi po pravilu ne vole da piu izvetaje, jer ih smatraju suvinim, zahtevnim i nezanimljvim, oni su neophodan i vaan deo svakog uspenog poslovnog poduhvata i ukoliko se potuju neka jednostavna pravila pisanje izvetaja moe biti jednostavan i bezbolan proces. Bez obzira na njihovu sadrinu i svrhu, ne postoje znaajne razlike u pogledu forme i strukture poslovnih izvetaja. Osnovni postupak za pisanje poslovnog izvetaja podrazumeva preduzimanje sledeih aktivnosti: jasno i nedvosmisleno odreenje svrhe izvetaja, identifikovanje korisnika izvetaja, formulisanje strukture izvetaja, prikupljanje i klasifikovanje neophodnih informacija (istraivanje) i analiza i procena relevantnih informacija. Odreenje svrhe izvetaja Jedna od najeih greaka u vezi sa pisanjem poslovnog izvetaja je previe opte ili nedovoljno jasno odreena svrha izvetaja. Budui da poslovni izvetaj najee treba da obezbedi ostvarenje definisanih organizacionih ciljeva i strategija ili omogui donoenje poslovnih odluka, neophodno je uspostaviti i dokazati postojanje veze izmeu svrhe izvetaja, istraivanja i zakljuaka izvetaja [Thompson, 2005, 163]. to je ova veza jaa i oiglednija, naruioci izvetaja e imati vie poverenja u pouzdanost zakljuaka iznetih u izvetaju. Izvetaj treba da bude fokusiran, odnosno u celini proet jednom idejom, koja odraava svrhu izvetaja i oekivanja naruioca izvetaja. Neophodno je da pisac i naruilac izvetaja (ponekad su pisac i naruilac ista osoba) imaju ista oekivanja u pogledu izvetaja i da na isti nain vide njegovu svrhu. S tim u vezi, potrebno je od naruioca traiti odgovore na sledea pitanja: koji problem, aspekt poslovanja ili aspekt poslovnog okruenja (kupci, dobavljai, pravna regulativa i sl.) treba analizirati? Koju vrstu odluke treba doneti na osnovu izvetaja? ta izvetaj treba da sadri? ta naruilac oekuje od izvetaja? Na koje faktore treba obratiti panju? Identifikovanje korisnika izvetaja Budui da moe imati brojne korisnike, poslovni izvetaj najee ima hijerarhijsku strukturu koja obezbeuje informacije razliitog nivoa detaljnosti razliitim korisnicima. Naime, u procesu donoenja odluka moe uestvovati nekoliko menadera koji se mogu znaajno razlikovati u pogledu vrste i karakteristika informacija na osnovu kojih donose odluke. Zato je prilikom izbora forme i strukture izvetaja potrebno odgovoriti na sledea pitanja u vezi sa karakteristikama korisnika izvetaja: Zato im je potreban izvetaj? Da li za poslovno planiranje, alokaciju resursa, procenu isplativosti nameravanog ulaganja ili neto drugo? Koji je obrazovni nivo korisnika? Koliko sloene informacije mogu razumeti i na pravi nain upotrebiti? Koju poziciju zauzimaju u preduzeu? U kojoj meri su u poziciji da koriste informacije sadrane u izvetaju? Koje odluke mogu doneti, ili imaju pravo da donesu, na osnovu izvetaja?

31

Demografska struktura (prosena starost, polna struktura i sl.) i line karakteristike (stavovi, vrednosti i sl.) korisnika? [Thompson, 2005, 164]

Kako bi izbegao greke u pisanju izvetaja i donoenje pogrenih zakljuaka, pisac izvetaja treba da sastavi listu i definie profil svih verovatnih korisnika izvetaja. Sve korisnike je obino mogue svrstati u sledee tri grupe: neposredni korisnici, koji su odgovorni za proveru poslovnog izvetaja, procenu njegove izvodljivosti i distribuciju ostalim korisnicima, osnovni korisnici (naruioci), koji treba da donesu odluke na osnovu izvetaja i posredni korisnici, koji su pod uticajem akcija koje e preduzeti osnovni korisnici. Kako bi utvrdio da li e jedna verzija izvetaja biti dovoljna ili je potrebno sastaviti nekoliko verzija sa razliitim informacijama za razliite korisnike, pisac izvetaja treba da odgovori na sledea pitanja u vezi sa zahtevima razliitih korisnika: Koliko detaljne informacije (podaci, zakljuci, preporuke, nalazi i sl.) su potrebne razliitim korisnicima? Da li razumeju terminologiju koja e biti koriena u izvetaju? Da li je potrebno u izvetaj ukljuiti prilog sa objanjenjima za koriene termine? Da li su korisnicima potrebni i da li razumeju grafike i ilustracije? Da li svi korisnici oekuju jednako detaljan izvetaj? Formulisanje strukture izvetaja Ovo je aktivnost koja verovatno najznaajnije odreuje uspeh u pisanju izvetaja, budui da usmerava pisanje izvetaja i obezbeuje ispunjenje njegove svrhe. Podrazumeva sastavljanje sadraja izvetaja, sa precizno definisanim naslovima i podnaslovima, koji treba da poslui kao podsetnik i detaljno uputstvo za pisanje. Preporuljivo je zatraiti odobrenje za strukturu od naruioca budui da to daje dodatnu potvrdu da su naruilac i pisac izvetaja na isti nain razumeli svrhu i sutinu izvetaja. Time se smanjuje mogunost da zavreni izvetaj ne odgovara zahtevima i oekivanjima naruioca. Imajui u vidu njen znaaj, ova aktivnost e biti predmet detaljnijeg razmatranja neto kasnije. Prikupljanje i klasifikacija neophodnih informacija Kada utvrdi svrhu i korisnike izvetaja, pisac izvetaja moe pristupiti prikupljanju i klasifikaciji relevantnih informacija. Poslovno istraivanje i analiza imaju za cilj da se prikupe informacije neophodne za poslovno planiranje, planiranje proizvodnje, upravljanje logistikom, upravljanje kvalitetom, definisanje razvojne strategije i sl. U tom smislu, najznaajnije su informacije u vezi sa aktivnostima i ponaanjem potroaa, ekonomskom i trinom situacijom, konkurencijom i poslovnim strategijama [Richardson, 1989; Gofton, 1997; Thompson, 2003a]. Ove informacije mogu da budu prikupljene putem primarnog ili sekundarnog istraivanja. Primarno istraivanje omoguava prikupljanje informacija na izvoru njihovog nastanka, primenom tehnika poput intervjua, ankete, obrade statistikih podataka i sl. Sekundarno istraivanje omoguava prikupljanje posrednih informacija najee putem obrade istorijskih ili podataka do kojih su doli istraivai u nekim drugim studijama [McCarthy, 1979; Ranstadt, 1984; Thompson, 2003c]. Internet je instrument koji moe pojednostaviti i ubrzati istraivanje i prikupljanje informacija, ali je tada bitno dobro proveriti pouzdanost i verodostojnost izvora informacija. Pisac treba da navede i obrazloi procedure i tehnike istraivanja koje su koriene za prikupljanje i analizu informacija, budui da time opravdava kredibilitet informacija i omoguava donosiocima odluka da procene njihov znaaj. Informacije treba da budu prezentirane na pregledan nain u vidu tabela, grafika i slika, kako bi se ostvarila efektna komunikacija sa korisnicima izvetaja. Ovako prezentirani rezultati istraivanja mogu da

32

budu ukljueni neposredno u glavni tekst izvetaja ili prilog [Richardson, 1989; Thompson, 2003c; Thompson, 2003a]. Analiza i procena relevantnih informacija Svrha ove aktivnosti je da se od kreiranih i prikupljenih informacija stvori zaokruena i smislena informaciona osnova izvetaja. Nalazi (rezultati analize) treba da budu izbalansirani, svrsishodni i tamo gde je to mogue brojano izraeni. Proces poslovnog planiranja i analize trita obino zapoinje postavljanjem pitanja na koje je potrebno dati odgovor kako bi korisnici izvetaja mogli da donesu poslovne odluke. Na osnovu ovog pitanja se definiu istraivaki kriterijumi koji omoguavaju postavljanje istraivakih pitanja. Ova pitanja daju fokus istraivanju, budui da usmeravaju istraivae na analizu informacija od znaaja za donoenje odluka. Za uspeno istraivanje i analizu je, pored istraivakih pitanja, jo potreban plan istraivanja kojim se definiu ciljno trite, metodologija istraivanja, trokovi istraivanja i termin plan [Aaker, 2003; Thompson, 2003a]. Grafici i tabele koji omoguavaju pregledno predstavljanje nalaza treba da budu objanjeni. Treba objasniti njihov znaaj za zakljuke iznete u poslovnom izvetaju i korisnike izvetaja. U glavnom tekstu poslovnog izvetaja se uobiajeno navode samo najvaniji nalazi, dok se svi nalazi, detaljno ralanjeni, nevode u prilogu izvetaja. Kvalitet sprovedenih aktivnosti prikupljanja, provere kredibiliteta i analize relevantnih informacija bitno odreuje znaaj koji e korisnici izvetaja dati zakljucima iznetim u poslovnom izvetaju [Thompson, 2005, 167]. STRUKTURA POSLOVNOG IZVETAJA Kao to je ve istaknuto, iako se poslovni izvetaji mogu razlikovati u pogledu svrhe i detaljne strukture, oni se ne razlikuju znaajno u pogledu njihove sutine i globalne strukture. Globalna struktura poslovnog izvetaja je predstavljena u tabeli 2. U tabeli je ukazano na redosled pojedinih delova u poslovnom izvetaju i redosled njihovog pisanja. Tabela 2. Struktura poslovnog izvetaja Mesto u izvetaju 1 2 3 4 5 7 8 Rezime Rezime treba da informie sve korisnike o svrsi i sadrini poslovnog izvetaja i da im pomogne da utvrde da li poslovni izvetaj sadri informacije relevantne za njih. Takoe, treba da obezbedi saet pregled poslovnog izvetaja, najvanijih zakljuaka i preporuka, a nikako ne sme predstavljati kopiju uvoda ili zakljuka. Obino se nalazi na poetku poslovnog izvetaja, posle naslovne strane i sadraja, a ponekad je deo uvoda. Bez obzira na to, rezime je mogue napisati tek poto su napisani delovi koji sadre zakljuke i preporuke, odnosno poto je izvetaj zavren. esto se istie da je rezime najvaniji deo poslovnog izvetaja zato to, ukoliko je dobro napisan, omoguava donosiocima odluka da bez itanja celog poslovnog izvetaja dobiju odgovore na postavljena pitanja ili smernice za najbitnije delove izvetaja. Ipak, ukoliko je izvetaj kratak (manje od 5 ili 6 strana), rezime nije potreban, ve suvian. Iako treba da Deo izvetaja Rezime Konani sadraj sa brojevima strana Uvod Glavni tekst izvetaja Zakljuak Bibliografija Prilog Redosled pisanja 4 5 1 2 3 Kako izvetaj napreduje Kako izvetaj napreduje

33

bude informativan, ne treba da bude suvie detaljan. Rezime treba da bude napisan na jednoj do dve strane. Sledea pravila mogu biti od pomoi prilikom pisanja rezimea: 1. napisani poslovni izvetaj proitati nekoliko puta; 2. podvui ili markirati najvanije informacije, nalaze i zakljuke; 3. napisati kratak rezime za svaki vaniji deo poslovnog izvetaja; 4. prilikom pisanja rezimea poslovnog izvetaja prvo treba ukazati na svrhu poslovnog izvetaja i pitanja na koja on treba da odgovori (npr. Ovaj izvetaj je rezultat analize sigurnosti informacionog sistema u kompaniji XYZ, koju je agencija ABC Konsalting sprovela u periodu od 1.-7. jula 2010. Posebno je analiziran pristup informacionom sistemu putem interneta, interne mree i telekomunikacija. Informacije su prikupljene proverom internih politika, sistema kontrole i intervjuisanjem menadera i korisnika informacionog sistema...); 5. u nastavku rezimea, dati pregled saetaka za svaki vaniji deo izvetaja, zajedno sa najvanijim informacijama, nalazima i zakjlucima; 6. formatirati rezime, izbaciti suvine rei ili reenice; 7. uvek je poeljno zamoliti osobu od poverenja, koja nije ni na koji nain povezana sa poslovnim izvetajem, da proita rezime. Ukoliko takva osoba brzo proita rezime i ostane bez nedoumica, rezime je verovatno dobro napisan. Sledi kratki primer dobro napisanog rezimea za poslovni izvetaj koji je naruio menadment kompanije od finansijske slube u cilju procene finansijskih performansi jednog potencijalnog velikog kupca (Primer 21). Primer 21 Rezime Ovaj izvetaj je rezultat analize tekue i budue profitabilnosti, Predmet izvetaja likvidnosti i finansijske stabilnosti kompanije XYZ. Analiza je Metod analize sprovedena primenom metoda analize trenda, horizontalne i vertikalne analize bilansa stanja i racio analize. Svi prorauni se nalaze u prilogu izvetaja. Analiza je pokazala da su svi racio brojevi ispod proseka Nalazi grane kojoj kompanija pripada. Na loe performanse posebno ukazuju stopa dobitka, opti racio likvidnosti i koeficijent obrta zaliha. Izvetaj ukazuje na to da, polazei od trenutne finansijske situacije, Zakljuci performanse kompanije ni u budunosti nee biti povoljnije. U oblastima poslovanja sa posebno slabim performansama je potrebno sprovesti dodatna istraivanja i preduzeti hitne mere unapreenja Preporuke poslovanja. Najvanije preporuke izvetaja su: skraenje prosenog perioda naplate potraivanja; poveanje racija obrta zaliha; smanjenje unapred plaenih trokova ili povenje nivoa zaliha. U izvetaju je istaknuto da sprovedena analiza ima ogranienja. Ogranienja Najvanija ogranienja analize su: nije prikupljeno dovoljno podataka o buduem poslovanju; nema dovoljno podataka o tipu i karakteristikama kompanija; nema dovoljno podataka o trenutnoj opte ekonomskoj situaciji; podaci se odnose na vremenski period dui od mesec dana; nalazi su zasnovani na podacima o poslovanju u prolosti. Izvor: Woodward-Kron 1997 U primeru 22 je predstavljen loe napisan rezime.

34

Primer 22 Rezime Svaki put kada kompanija ili potroa kupuju proizvode ili usluge oni ispoljavaju razliite oblike ponaanja prilikom kupovine, pod uticajem velikog broja razliitih faktora. Ovaj izvetaj se bavi analizom ponaanja kupaca u industriji brze hrane i analizom uticaja tog ponaanja na prodaju etiri proizvoda i usluga kompanije Mek Donalds. U izvetaju se ukazuje na vrste i karakteristike ponaanja kompanija i pojedinanih potroaa prilikom kupovine i objanjava zato svako od analiziranih ponaanja nastaje. To omoguava izvlaenje zakljuaka kroz primenu teorije u realnom ekonomskom ambijentu. Iako je potpuno razumevanje ponaanja kupaca nemogue, s obzirom na to da kupci mogu biti veoma razliiti, poeljno je ukazati na uobiajeno ponaanje kupaca, a potom klasifikovati razliite vrste ponaanja. ak ni Mek Donalds, marketinki lider, ne moe uvek predvideti ponaanje kupaca. Izvor: Trivet and Skillen Konani sadraj sa brojevima strana Iako pisac poslovnog izvetaja treba da sastavi sadraj, odnosno strukturu, poslovnog izvetaja pre nego to pone da ga pie, ovaj sadraj je samo opti pregled naslova i podnaslova koje treba ukljuiti u izvetaj i ne moe nai svoje u konanoj verziji izvetaja. Konani sadraj treba da bude precizno usaglaen sa stvarnom strukturom poslovnog izvetaja i da pomogne itaocu da se lako i brzo kree kroz izvetaj. Naslovi i podnaslovi navedeni u sadraju treba budu potpuno identini onima u samom izvetaju, identino numerisani i sa precizno navedenim brojevima strana na kojima se nalaze. U sluaju obimnijih izvetaja, sadraj je poeljno dopuniti listom slika, listom tabela, listom priloga i listom korienih skraenica. U primeru 23 je dat kratki sadraj jednog poslovnog izvetaja. Primer 23 Sadraj 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Satisfakcija korisnika sistema . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Kvalitet sistema povratne sprege . . . . . . . . . 2.1.1. Meubiblioteke pozajmice . . . . . . . . 2.1.2. Trodnevne pozajmice . . . . . . . . . . . . 2.2. Analiza dostupnosti knjiga . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Kvalitet on lajn pomoi . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Informacione tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Biblioteki sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.1. Korienje sistema . . . . . . . . . . . . . . 3.1.2. Odravanje sistema . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Baze podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1. Korienje sistema . . . . . . . . . . . . . . 3.2.2. Odravanje sistema . . . . . . . . . . . . . . 4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Ogranienja analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 2 5 7 9 12 13 13 15 17 21 22 25 31 34 36 Svrha izvetaja Ciljevi izvetaja Ima kljunih podataka, ali ne i nalaza, zakljuaka, niti preporuka Informacije su nejasne i ne ukazuju na nalaze u izvetaju

35

Generisanje preciznog sadraja u Microsoft Word 2007 dokumentu je relativno jednostavno (procedura je neto drugaija u programu Microsoft Word 2003. Sadraj predstavljen primerom 3 je mogue sastaviti na sledei nain: 1. Formatiranje hedinga (Heading) - hedinge je mogue pronai u okviru palete alatki Home. Mogue je koristiti hedinge koji su tu ve na raspolaganju ili formatirati sopstvene. Za formatiranje hedinga je potrebno kursorom doi iznad hedinga koji se eli formatirati, pritisnuti desni klik mia i odabrati opciju Modify (videti sliku 1). Za svaki nivo naslova (npr. 1., 1.1., 1.1.1. itd.) u izvetaju je potrebno formatirati jedan heding. Za situaciju u primeru 3 je bilo potrebno formatirati tri hedinga.

Slika 4. Formatiranje hedinga 2. Primena hedinga automatsko generisanje sadraja nije mogue ukoliko naslovi nisu formatirani korienjem hedinga. Naslovi mogu da budu formatirani u toku pisanja izvetaja ili poto je izvetaj napisan. Za formatiranje naslova je potrebno selektirati naslov i odabrati odgovarajui heding u okviru palete alata Home. 3. Generisanje sadraja poto je izvetaj napisan i naslovi formatirani primenom hedinga, mogue je generisati sadraj. Kursor je potrebno postaviti na mesto gde sadraj treba da se nae i slediti sledeu proceduru: References/Table of Contents/Insert Table of Contents/Table of Contents/Ok (videti sliku 4).

Slika 5. Automatsko generisanje tabele

36

Iako sadraj moe da bude generisan i runo, prepisivanjem naslova i podnaslova sa numeracijom i brojem strana, takav pristup je sporiji i optereen brojnim ogranienjima. Automatski generisan sadraj omoguava lako, brzo i apsolutno tano preuzimanje naslova, njihove numeracije i broja strane iz teksta izvetaja i jednostavno auriranje u sluaju eventualnih izmena izvetaja. U sluaju izmene izvetaja i pomeranja pojedinih naslova, kako bi automatski generisan sadraj bio auriran potrebno je kursorom doi iznad sadraja, pritisnuti desni klik mia i odabrati opciju Update field, a zatim opciju Update entire table. Uvod Uvod treba da itaocima prui osnovne informacije o temi poslovnog izvetaja i tako im olaka razumevanje nalaza, zakljuaka i preporuka. Obino sadri sledee elemente: pozadina problema, odnosno razlozi zbog kojih je izvetaj nastao; svrha izvetaja; definicija problema koji je predmet izvetaja, odnosno teme izvetaja (npr. identifikovanje i analiza problema u meuljudskim odnosima u slubi nabavke; analiza strategija koje su sline kompanije primenile kako bi reile ovaj problem); kratak pregled strukture izvetaja; okviri unutar kojih je sprovedeno istraivanje (obim istraivanja) obrazloenje istraivakih metodologija; obavetenje o svim partnerima/saradnicima koji su kreativno, struno ili finansijski pomogli pisanje izvetaja. Iako su preklapanja izmeu rezimea i uvoda mogua, ipak je njihova svrha razliita. Dok rezime daje saetak najvanijih nalaza izvetaja, dotle uvod treba da ukae na probleme koji e biti predmet razmatranja u izvetaju i istraivake metode. U primeru 24 je dat kratki primer jednog dobro napisanog uvoda za izvetaj koji se bavi marketinkom analizom. Primer 24 Uvod U Australiji postoji gotovo milion poslovnih kupaca. Ovo je znaajno manje od 18 miliona pojedinanih kupaca (potroaa), pa ipak ukupni prihodi od prodaje poslovnim kupcima premauju prihode od prodaje pojedinanim kupcima. Iako je ponaanje poslovnih i pojedinanih kupaca slino budui da u oba sluaja odluke o kupovini donose pojedinci, ipak u ponaanju ove dve grupe kupaca postoje izvesne razlike. Ove razlike mogu pomoi da se razumeju trite poslovnih i pojedinanih kupovina. Officeworks je ogranak vodee australijske maloprodajne grupe Coles Myer. Od osnivanja 1994., ovaj ogranak je bio usmeren na zadovoljenje potreba malih preduzea, kancelarija i studenata. Ima 40 prodajnih objekata i neprestano proiruje svoju prodajnu mreu u Australiji. Proizvodni program ovog ogranka obuhvata kancelarijsku opremu, nametaj, kuhinjsku opremu i sanitarije za potrebe preduzea. Officeworks svoje proizvode prodaje poslovnim i pojedinanim kupcima. Pozadina problema

Istraivaki problem Informacije o preduzeu Veza izmeu problema i preduzea

Marketing strategija Officeworks e biti analizirana i procenjena kako bi se Kratki pregled ukazalo na naine na koje su u obzir uzeti zahtevi poslovnih i pojedinanih strukture kupaca, kao i na naine na koje ove dve grupe kupaca utiu na ovu izvetaja strategiju. Konano, u delu sa preporukama e biti ukazano na naine da se pobolja marketing strategija Officeworks kako bi se vie izalo u susret poslovnim kupcima. Izvor: Trivet and Skillen

37

Glavni tekst izvetaja Glavni tekst ili telo izvetaja predstavlja pregled prikupljenih informacija i nalaza analize, koji treba da bude organizovan na logian i koherentan nain. Nalaze je potrebno protumaiti u kontekstu odgovarajuih teorijskih istraivanja i koncepata (npr. Porterov lanac vrednosti, prelomna taka rentabilnosti i sl.). U ovom delu izvetaja je poeljno dati odgovore na sledea pitanja: koji izvori i metodi prikupljanja informacija su korieni (statistiki pregledi, internet, intervju, anketa, finansijski izvetaji, pisani dokumenti itd.); koje metode analize su koriene (statistika analiza, racio analiza, uporedna analiza itd.) koji faktori od znaaja za razmatrani problem su identifikovani i analizirani; da li su nalazi izvetaja u skladu sa kriterijumima i preporukama razvijenim u teoriji; da li su identifikovana neslaganja sa teorijom; da li je analiza dovela do nekih neoekivanih nalaza i sl. Glavni tekst je najdui deo izvetaja koji treba da bude organizovan u skladu sa svrhom izvetaja. Odnosno, redosled naslova ili tema treba da se razlikuje u zavisnosti od toga da li se radi o finansijskoj analizi, marketing planu ili analizi konkurencije, jer se prioriteti razliitih vrsta izvetaja razlikuju. Naslovi treba da budu kratki i formulisani tako da direktno upuuju na sutinu teksta koji sledi. Poeljno je najvanije informacije i nalaze sumirati u tabelama ili ilustrovati pomou grafika, to treba da bude praeno odgovarajuim komentarima i objanjenjima. Manje vane informacije i nalaze treba predstaviti u prilogu izvetaja. Iako je glavni tekst centralni deo izvetaja, itaoci, pre svega donosioci odluka, mu ne posveuju naroitu panju, to ne znai da pisanju ovog dela izvetaja ne treba posvetiti dunu panju. Predmet interesovanja itaoca su uglavnom rezime, uvod, zakljuak i preporuke izvetaja. Zakljuak Zakljuak treba da obuhvati sve najvanije nalaze predstavljene u glavnom tekstu izvetaja, kao i da odgovori na pitanja postavljena u uvodu izvetaja. Zakljuak treba da opravda svrhu i smisao izvetaja, da ukae na znaaj nalaza i njihov uticaj. Na ovom mestu se ne iznose nikakve nove informacije, niti nalazi, dok je potrebno, bez prikrivanja zbunjujuih, nepotpunih ili napoeljnih zakljuaka, izneti sve zakljuke na koje navode ranije predstavljeni nalazi. U suprotnom, italac izvetaja moe posumnjati u pouzdanost i objektivnost predstavljenih nalaza i iznetih zakljuaka. Ovaj deo izvetaja treba da obuhvati sledee elemente: pozivanje na ciljeve izvetaja; znaaj i primenljivost nalaza izvetaja; ogranienja analize; objektivna procena nalaza. Zakljuci mogu biti navedeni od najvanijeg do najmanje vanog ili onim redom kako su u izvetaju navedeni njima odgovarajui nalazi ili polazei od pozitivnih, koje treba da prate negativni zakljuci. Mada se pristupi strukturiranju zakljuaka mogu razlikovati, vano je da oni budu navedeni loginim redom. U zakljuku je potrebno ukazati i na ogranienja analize, koja mogu dovesti u sumnju ili umanjiti znaaj nekih zakljuaka. Iako preporuke mogu biti deo zakljuka, esto ima smisla odvojiti ih u poseban deo izvetaja. Budui da je opta svrha izvetaja da ponudi reenje za identifikovani problem, preporuke su jedan od najvanijih delova izvetaja. One treba da budu zasnovane na nalazima i zakljucima izvetaja. Potrebno je da budu oprezno napisane, a skladu sa trenutnom situacijom i raspoloivim resursima. Mogu da budu formulisane na jedan od sledea tri naina: lista alternativnih reenja, pri emu je za svako reenje potrebno navesti prednosti (prihode, prilive i sl.) i nedostatke (trokove, odlive i sl.) - npr. imajui u vidu smanjenu

38

tranju za proizvodom A treba razmotriti: a) prestanak proizvodnje proizvoda A, b) redizajn proizvoda A, c) intenzivniju promociju proizvoda A; predlog reenja, pri emu je predlog potrebno obrazloiti npr. imajui u vidu smanjenu tranju za proizvodom A treba razmotriti prestanak njegove proizvodnje, budui da to treba da omogui smanjenje gubitka i poboljanje likvidnosti preduzea; predlog odluke (onda kada pisac izvetaja poseduje dovoljno informacija na osnovu kojih moe biti siguran u svoj predlog) npr. imajui u vidu smanjenu tranju za proizvodom A treba treba obustaviti njegovu dalju proizvodnju, budui da e to umanjiti gubitak preduzea za 74% (sa 43 na 11 miliona dinara) i poboljati likvidnost mereno optim raciom likvidnosti (porast sa 0,05 na 1,7). U primeru 25 je predstavljena skraena verzija dobro napisanog zakljuka za poslovni izvetaj koji se bavi finansijskom analizom. Primer 25 Zakljuak Outdoor Equipment se nalazi u veoma nestabilnoj finansijskoj situaciji. Zakljuak Promene i unapreenja su potrebna u svim oblastima poslovanja, kako bi se obezbedio opstanak, a zatim i rast preduzea. Hitne promene i Preporuke unapreenja su potrebna u domenu likvidnosti, obima i kvaliteta obrtne imovine, profitabilnosti i finansijske strukture. Potrebno je da menadment ove promene sprovodi simultano kako bi se prevazila trenutna veoma loa situacija. Ne treba zaboraviti da je analiza pod uticajem nekoliko ograniavajuih Ogranienja faktora. Potpunije razumevanje problema i objektivnije procene su mogue analize samo ukoliko se sprovede dodatna analiza finansijskih budeta i izvetaja o promenama na kapitalu. Samo nakon ovih dodatnih analiza, mogue je potpuno razumevanje trenutne situacije i neophodnih mera za njeno unapreenje. Predvianja u pogledu profitabilnosti, likvidnosti i finansijske stabilnosti su Sumirani veoma nepovoljna, ukoliko preduzee nastavi sa dosadanjim nainom zakljuci poslovanja. Akcionari treba da budu zabrinuti zbog niske stope prinosa na ukupna poslovna sredstva, a menaderi i kreditori zbog loe likvidnosti Implikacije merene racio pokazateljima likvidnosti. Izvor: Trivet and Skillen Bibliografija Na kraju izvetaja treba da se nae bibliografija, tj. lista korienih teorijskih i strunih izvora literature. Za svaki izvor u bibliografiji treba da bude navedeno dovoljno informacija da se omogui njegovo identifikovanje. Izvori treba da budu poreani azbunim ili abecednim redom, prema poetnom slovu prezimena autora ili, ukoliko autor nije poznat, poetnom slovu naziva izvora. Bibliografija treba da obuhvati sve izvore koji su citirani u samom tekstu izvetaja, korienjem fusnote ili u zagradi. Prilog Informacije i nalazi koji nisu od posebne vanosti za donoenje zakljuaka i preporuka, ali ih dodatno objanjavaju, obino treba da budu ukljueni u prilog izvetaja. Nije neobino ni da se u sam izvetaj ukljui poneka grupa podataka iz priloga, dok se u prilogu nalazi celina svih podataka. Obino se u prilogu izvetaja nalaze: a) kopija anketnog listia koji je korien u istraivanju, b) spisak pitanja koji postavljan u toku intervjuisanja, c) transkripti intervjua, d)

39

slike, e) matematiko izvoenje formule, f) mape, g) pisma, h) kopije finansijskih izvetaja, i) informacije o kompjuterskom programu i sl. Iako u prilog mogu da budu ukljuene razliite informacije, nije dobro preterati u tom pogledu. U prilogu mesto ne treba da nau informacije koje ne doprinose dodatnom razjanjenju problema, niti analizi. Prilog treba da bude logiki strukturiran, a informacije grupisane prema odreenom kriterijumu. Svaka grupa informacija treba da bude oznaena na odgovarajui nain, brojevima ili slovima, npr. Prilog A, Prilog B itd. Redosled priloga treba prati redosled njihovog pominjanja u izvetaju. Neophodno je itao izvetaja na odgovarajuim mestima obavestiti o tome da dodatne informacije moe pronai u izvetaju, korienjem fraza poput: Za vie detalja u vezi sa proizvoakom specifikacijom pogledati Prilog D ili Prilog C sadri dodatne informacije o godinjoj stopi rasta sopstvenog kapitala. FORMATIRANJE POSLOVNOG IZVETAJA Nije dovoljno samo da nalazi i zakljuci izvetaja budu relevantni, ve je potrebno i itaoce izvetaja uveriti u to. Iako dobro opremljen poslovni izvetaj ne moe da nadoknadi sutinske nedostatke izvetaja, loe formatiran izvetaj moe biti odbijen pre nego to je proitan. S tim u vezi, panju treba posvetiti paljivom esteckom ureenju izvetaja, formatiranju teksta i formatiranju tabela, slika i grafika. Za poslovni izvetaj su najprikladnije korice sa spiralnim plastinim povezom. Izvetaj ne treba da izgleda kao hrpa fotokopiranih papira spojena heftalicom, niti suvie luksuzno. Neuredne korice asociraju na prljav izlog i nemoralnost, dok se netani nazivi i tamparske greke mogu povezati sa loom kontrolom trokova.Tvrdi povez i pozlaena slova mogu navesti itaoca izvetaja da je pisac sklon rasipnitvu i ekstravaganciji, time nedovoljno racionalan i objektivan. Naslovna strana treba da sadri: Naziv poslovnog izvetaja, Zatitni znak preduzea koje izdaje poslovni izvetaj, Naziv preduzea, Evidencioni broj poslovnog izvetaja, Ime i kontakt informacije autora, Datum podnoenja poslovnog izvetaja. Izvetaj treba da bude paljivo uraen bez pravopisnih i gramatikih greaka. Zato uvek treba detaljno proveriti tekst izvetaja, a poeljno je da finansijske projekcije, tehnoloka reenja i druge strune elemente pregledaju poslovni saradnici. Treba koristiti standardne fontove poput Arial ili Times New Roman, budui da oni omoguavaju brzo i lako itanje teksta i ne skreu panju sa sutine izvetaja. Standardni element svakog savremenog poslovnog izvetaja su tabele, slike i grafici [Thompson, 2005, 171]. Oni omoguavaju jasnije i preglednije predstavljanje informacija itaocima izvetaja. S tim u vezi, potrebno je izabrati nain predstavljanja koji najvie odgovara vrsti informacija i nalaza. Najee se koriste: tabele; linijski dijagram; histogram (grafik u obliku stubia); histogram-krug (poznatiji kao pita); dijagram toka; slike (fotografije, skice, mape i sl.). Tabele, slike i grafici treba da budu postavljeni u neposrednoj blizini teksta u kojem se na njih ukazuje upotrebom fraze poput vidi Grafik 1 ili vidi Tabelu 4.5. Po pravilu, broj i naslov tabele treba napisati iznad tabele, a broj i naslov grafika ili slike ispod grafika ili slike. Osim toga, za tabele, grafike i slike preuzete iz nekog drugog istraivanja ili studije je obavezno navesti izvor (vidi primer 26).

40

Primer 26 Formatiranje tabela, slika i grafika Tabela 2.1. Indeksi cena ugostiteljskih usluga, 2006 2008. 2006 2007 2008 Ukupno 121,7 106,6 109,4 Ishrana 123,8 106,0 110,6 Alkoholna pia 119,8 110,4 108,5 Bezalkoholna pia 122,3 111,2 111,5 Prenoita 116,3 101,5 104,1 Izvor: Statistiki godinjak Srbije 2009, Republiki zavod za statistiku Srbije Podaci koji su predstavljeni tabelom ne treba da budu predstavljeni grafikom i obrnuto. Nije potrebno ni u tekstu navoditi podatke koji su predstavljeni grafikom ili tabelom. U tekstu je potrebno pruiti detaljno tumaenje podataka predstavljenih tabelom ili grafikom. LITERATURA 1. 2. 3. 4. Aaker, D. A. (2003). Marketing Research. Wiley, Hoboken. Gofton, L. (1997). Business Market Research. Kogan Page, London. McCarthy, E. J. (1979). Essentials of Marketing. Irwin, Homewood. Richardson, B. (1989). Business Planning: An Approach to Strategic Management. Pitman, London. 5. Ronstadt, R. C. (1984). Entrepreneurship. Lord Publishing, Dover. 6. Thompson, A. (2003a). Business Feasibility Studies: Dimensions of Business Viability. Best Entrepreneur, Perth. 7. Thompson, A. (2003b). Understanding the Proof of Business Concept. Best Entrepreneur, Perth. 8. Thompson, A. (2005). Entrepreneurship and Business Innovation: The Art of Successful Business Start-ups and Business Planning. Best Entrepreneur, Perth. 9. Trivett, N. and Skillen, J. Report writting. Uni Learning. Dostupno na http://unilearning.uow.edu.au/report/index.html, dana 28.08.2010. 10. Woodward-Kron, R. (1997). Writing in Commerce: a guide to assist Commerce students with assignment writing. Centre for the Advancement of Teaching and Learning. The University of Newcastle.

41

VETINE PREZENTACIJE Vetine meuljudske komunikacije u naunom i poslovnom svetu su od sutinske vanosti, kako bi se efikasno preneli razmiljanja, ideje i nova saznanja. U procesu prezentovanja koriste se razliiti alati, tehnike i mediji. Visoko obrazovanje donekle razvija ove vetine, a svoju punu primenu one dobijaju u naunom i strunom radu. Prezentacije i predavanja su jedan od naina da se nakon sprovedenog istraivanja prikupe, organizuju i predstave najvaniji rezultati, najee u komunikaciji izmeu autora i publike. Prezentacije mogu biti usmene, ili se realizovati putem postera kao nepokretnog vizuelnog medija. USMENA PREZENTACIJA Usmena prezentacija je najei vid prezentacije, bilo da se radi o prezentovanju akademsko-naunih radova, naunih ili komercijalnih studija sluaja, ili poslovnih izvetaja i planova. U ovom delu prirunika bie izloene, najpre opte smernice za usmeno prezentovanje, a potom i konkretne, u zavisnosti od vrste rada koji se prezentuje. Materijal koji se prezentuje treba da bude koncizan, sadrajan i zanimljiv. Podrazumeva se da prilikom prezentovanja najpre treba voditi rauna o odabiru teme prezentacije i tehnikim pomagalima pomou kojih se prezentacija realizuje, jer je to od sutinskog znaaja. Meutim, nita manje vani faktori koje publika primeuje su i glas, govor tela i izgled prezentera/predavaa. Oni esto mogu biti presudni u proceni da li je neko dobar/slab predava, ili ak pokvariti utisak kod slualaca bez obzira obzira na to koliko je sam sadraj prezentacije bio kvalitetan ili zanimljiv. Kako se neto izgovori moe biti podjednako vano kao i ta je reeno. Telesni pokreti odslikavaju ono to zaista jesu stavovi i razmiljanja prezentera. Prvi utisak o predavau veoma utie na formiranje konanog miljenja, te treba nain oblaenja prilagoditi prilici. Kao ni veina linih ovekovih sposobnosti, ni vetine usmene komunikacije se ne mogu nauiti. Nekim ljudima interakcija sa publikom ide prirodno i veoma lako, dok su drugi manje veti i teko se snalaze. Meutim, opte smernice za dobru komunikaciju sa publikom se mogu postaviti, i ukoliko se usvoje i dovoljno uvebaju, mogue je znaajno unaprediti vetine prezentacije. U konanom, prezentacija treba da predstavlja uivanje i ast za predavaa/prezentera. Publika je tu zbog predavaa i eli da uje pripremljeno izlaganje. Priprema Strukturu predavanja/prezentacije treba pripremiti paljivo tako da ima logian sled, ba kao i u sluaju pisanog rada. Prilikom strukturiranja predavanja treba razmiljati o tome koji su ciljevi predavanja/prezentacije i koje su sutinske stvari na koje se ukazuje. Kao i za bilo koji pisani rad, najpre treba napraviti koncept. Revizijom prve verzije koncepta treba izbaciti sve irelevantne i suvine stvari. Potom treba proveriti da li je pria dosledna i dovoljno razumljiva. Materiju treba izloiti jasnim i jednostavnim jezikom, a stvari koje nisu dovoljno jasne ni samom predavau sasvim sigurno izostaviti. Kako ivkovi (1984) navodi citirajui Mils-a: Nerazumljivost teksta obino je, u vrlo maloj meri, ili nije nikako, uslovljena sloenou predmeta, a uopte nije uslovljena dubinom misli. Nerazumljivost jezika je skoro iskljuivo posledica izvesne konfuzije koja kod akademskih pisaca postoji u pogledu njihovog akademskog statusa. ivkovi (1984) dalje navodi: jo dva momenta koji obino dovode do konfuznosti teksta, do prazne frazeologije i one mistifikacije kojom se obino karakteriu neki nauni radovi: prvo, kada je u glavi autora konfuzija, moraju mu i tekstovi biti konfuzni i nejasni, i drugo, kada autor, opravdano ili neopravdano, intimno procenjuje kao nie vrednu i bez znaaja bilo koju temu problem o kome pie, ili itavu naunu disciplinu kojoj pripada taj problem (ili je to predmet koji se predaje), po pravilu se pribegava nejasnoj i sloenoj frazeologiji i jednostavne injenice se predstavljaju kao krajnje kompleksne.

42

Prilikom koncipiranja predavanja/prezentacije, najpre treba odluiti koja je glavna poruka koju prezentacija treba da prenese. Potom se opredeljujemo za nivo detaljnosti izlaganja, u odnosu na kompleksnost teme i mogui stepen razumljivosti za sluaoce. Ne treba zbunjivati publiku komplikovanim konceptom izlaganja. Za razliku od tampanog rada, gde se italac moe vratiti unazad i ponovo proitati neko poglavlje da bi bolje razumeo materiju, to kod usmenog izlaganja nije mogue. Stoga sve suvine ili zbunjujue informacije treba izbaciti. Nikada ne treba itati iz teksta ispred sebe ili sa ekrana. Predava mora biti dobro pripremljen i odlino poznavati materiju o kojoj govori. Kao olakica mogu da se pripreme papiri sa kljunim reima i reenicama, koje e funkcionisati kao neka vrsta podsetnika za predavaa i na kojima e za svaki slajd biti ispisane kljune stvari. Papiri treba da budu numerisani da bi snalaenje bilo u svakom trenutku olakano i da prate slajdove ukoliko ih ima. Pred samo predavanje treba proveriti da li su beleke u redu i ispravno sloene. Ipak, ne treba ispisati sve to je predvieno da se kae. Ukoliko je pripremljeno celokupno izlaganje do detalja, predavau je esto teko da u toj gomili teksta pronae ba ono to u tom trenutku eli da kae. Dalje, itanje pripremljenog teksta moe delovati kao da je predava nedovoljno pripremljen i nosi opasnost od prebrzog prezentovanja. Nikada prezentaciju ne treba pripremati u poslednji as. Ukoliko se prezentacija pripremi na vreme, onda predava moe da o prezentaciji razmisli i psihiki se pripremi. Na taj nain se predava osea sigurnije i eliminie tremu i paniku. Uvek se preporuuje da se prezentacija isproba, najpre pred samim sobom, a potom i pred kolegama. Ovo je potrebno da bi se sinhronizovali pria i slajdovi, proverio tajming i utvrdile eventualne nesigurnosti u prezentaciji. Veba pred kolegama moe da rezultuje korisnim sugestijama, a prezenter stie iskustvo kako govoriti pred publikom. Takoe je vano proveriti unapred i neke tehnike detalje koji na prvi pogled deluju irelevantni, ali mogu veoma uticati na kvalitet prezentacije. Izmeu ostalog, najpre treba proveriti da li se prezentacija bez problema otvara na tom raunaru, odnosno da li su verzije programa u kome je raena kompatibilne. Iz tog razloga uvek treba pripremiti i pdf verziju prezentacije. esto je potrebno obezbediti nekakav rekvizit za pokazivanje na slajdovima (laser ili tap). Poeljno je i za prezentera obezbediti osveenje (voda ili sok), posebno u sluaju ako doe do treme. Predava obavezno mora proveriti da li je iskljuio mobilni telefon. Osim to je nekulturno da u toku prezentacije predavau zvoni telefon, to moe biti i vrlo iritantno jer prekida nit razumevanja kod publike i ostavlja utisak da ih predava ne potuje dovoljno. Prezentovanje Na samom poetku izlaganja neophodno je pozdraviti publiku (npr. Dobro jutro, potovana publiko), a potom se predstaviti. Prvi utisak kod publike je veoma vaan. Poeljno je zahvaliti se organizatoru na pozivu i publici na dolasku i interesovanju. Predava mora delovati samouvereno, ak i onda kada se tako ne osea. Uvek treba imati na umu da je predava taj koji zna najvie o materiji koja se izlae i to na njega mora da deluje ohrabrujue. Predava mora da govori razumljivo, ni preglasno, ali ni previe tiho. Jainu govora treba prilagoditi akustici prostorije. Ne treba izlagati ni previe brzo, niti namerno govoriti sporo. Preporuuje se da predava bude prirodan, ali ne previe spontan, i mora ostvariti odreeni stepen interakcije sa publikom. Na kljunim aspektima prezentacije se treba zadrati, to ukazuje na znaaj poente, odnosno stava/tvrdnje/zakljuka koji je potrebno istai. ale i duhovitosti u toku prezentovanja treba izbegavati, jer retko daju dobre rezultate. Mora se pronai prava mera u prezentovanju ozbiljnog naunog rada na zanimljiv, prijemiv i zabavan nain. Da bi prezentacija dobila na dinamici i bila zanimljiva, mogue je menjati brzinu i tonalitet govora. Ujednaen i monoton govor uinie da publika brzo izgubi interesovanje. Neki

43

stavovi se mogu potencirati telesnim pokretima, ali preterano mahanje rukama svakako nije poeljno i ponekad moe biti vrlo iritantna navika. Najbolje je pitati kolege za miljenje o sopstvenom stilu prezentacije, kako bi se na osnovu tih sugestija mogao korigovati. Prilikom prezentovanja treba se fokusirati na auditorijum to je vie mogue, ali se ne sme usmeriti obraanje iskljuivo na nekog pojedinca, jer to na tu osobu moe delovati frustrirajue. Treba se obraati i publici u poslednjim redovima, posebno kada se radi o velikim prostorijama. Prilikom prezentovanja treba voditi rauna o sledeem: predava ne sme biti okrenut ka ekranu iza sebe, odnosno leima publici; predava ne sme stajati ispred ekrana ili projektora tako da blokira vizure publici ili projekciju na ekranu; predava se mora fokusirati samo na prezentovanje, a nikako se ne sme angaovati nekim drugim aktivnostima, ak ni u cilju smirivanja treme (zveckanje kljuevima, lupkanje olovkom i sl.). Treba izbegavati suvie kretanja u toku izlaganja, jer hodanje gore-dole moe nervirati i dekoncentrisati sluaoce. Odreeni stepen kretanja se ipak preporuuje zbog animiranja publike, ali kretnja sa ciljem (na primer ka platnu da bi se neto pokazalo, ili ka auditorijumu da bi se napravila poenta). Veoma je vano pratiti i govor tela auditorijuma i na osnovu toga proceniti kada treba prekinuti izlaganje ili moda izostaviti neki deo predavanja. Za interakciju sa publikom i odravanje kontinuiteta njihove panje poeljno je postavljati pitanja tipa: ta smo zakljuili?, Koji je bio razlog za ovo?, Kako je taj rezultat dobijen? i sl. Prezentacija se moe dopuniti i tampanim materijalima koji e se podeliti publici (handouts). Svrha deljenja ovih dodatnih papira je da naglase vane informacije, da sumiraju kljune stavove koje publika treba da shvati i da prue dodatna obrazloenja za koja na slajdovima nema dovoljno mesta. Ovaj materijal se moe podeliti pre poetka prezentacije, u toku nje ili na samom kraju, to zavisi od namere autora. Ukoliko se materijal distribuira na poetku, uobiajeno je da se dele kopije slajdova prezentacije. Svaka prezentacija treba da ima uvod, razradu i zakljuak. Dobra prezentacija treba da prati sledeu formulu [http://lorien.ncl.ac.uk/ming/dept/tips/present/comms.htm#Preparation]: izloiti publici ukratko ta je tema predavanja/prezentacije, potom izloiti materiju i na kraju ponoviti kljune elemente onoga to je izloeno. Veoma je vano drati se propisanog vremena i ne probiti minutau. Smatra se da je bolje skratiti nego produiti prezentaciju. Ukoliko je za prezentaciju predvieno 20 minuta, nikako ne treba stavljati dovoljno materijala za 30 minuta, sa obrazloenjem da e se kroz neke slajdove samo protrati, jer u toj brzini publika nee biti u mogunosti da prati izlaganje. Opte uzevi, potrebno je nameniti 2 minuta za svaki slajd, odnosno neto vie za one kljune slajdove na kojima se izlau tvrdnje i zakljuci. Ipak, ukoliko je neto na ekranu due od 5 minuta, publika e poeti da se dosauje, naroito ako se o onom to se nalazi na tom slajdu ne govori aktivno. Ukoliko je ipak potrebno zadrati se due na nekoj temi, preporuuje se da se ekran iskljui ili da se umesto slajda na ekranu pojavi neutralni motiv. Da bi se osiguralo da prezentacija protie u skladu sa odreenom minutaom, dobro je imati nekakav podsetnik na polovini izlaganja kao orijentir. Numerisanje slajdova takoe pomae, a mogue je staviti i sat ispred predavaa. Prilikom prezentovanja potrebno je drati se plana. Svaka digresija moe pojesti mnogo vremena i skrenuti predavaa sa teme. Ukoliko nije izriito zabanjeno, dobro je ostaviti i vreme za diskusiju. Pet minuta je dovoljno vremena da se razjasne, ponove ili potenciraju kljune stvari iz predavanja. Moderator sesije moe da produi vreme za pitanja ukoliko smatra da je potrebno. Na kraju predavanja obavezno treba pitati da li ima nekih pitanja ili nejasnoa, ali na takav nain da se sluaoci osete lagodno dok postavljaju pitanja. Ukoliko nema dovoljno pitanja, mogue je da predava zapone pitajui publiku neto, te u tom sluaju uvek treba imati spremno jedno takvo pitanje.

44

Moe se konstatovati da je dobro koncipirana i realizovana ona prezentacija koja je kod publike izazvala oseaj da su neto nauili i da su svoje vreme korisno utoili. Vizuelna pomagala Vizuelna pomagala znaajno doprinose zanimljivosti prezentacije, ali moraju biti relevantna za temu koja se izlae. Nespretan dizajn ili korienje neodgovarajuih slajdova moe samo omesti predavanje. Odabir vizuelnog pomagala za usmene prezentacije zavisie od vrste prezentacije. Neke od mogunosti su grafoskop, 35 milimetarski slajdovi (fotografski slajdovi koji su se najee koristili pre pojave raunara), kompjuterske projekcije koje su danas najvie u upotrebi (najee PowerPoint prezentacije), video projekcije/film, stvarni objekti/primeri koje predava pokazuje ili krue auditorijumom, flip-chart ili crtei. Izbor pomagala treba da bude jednostavan, jer kompleksna tehnika oprema moe da unese zabunu i kod predavaa i kod slualaca. Predava mora da bude obuen u rukovanju opremom i da zna kako da pusti konkretne slajdove kada mu je to potrebno. Ukoliko sam predava nije tome dovoljno vian, onda je poeljno da mu pomae neko struno lice. Slajdove treba pripremiti podjednako paljivo kao i samo izlaganje. Suvine slajdove treba izbaciti, a neke, ukoliko je potrebno, duplirati. Prilikom izlaganja, kada se ukazuje na neto na samom slajdu, treba pokazivati ka platnu, odnosno displeju, a ne direktno na ekranu ili grafoskopu. U dizajniranju slajdova poeljno je koristiti boje, ali treba izbegavati narandastu i utu jer se one loe oslikavaju na projekciji. Ukoliko je projektor slabijih performansi, treba izbegavati i svetla slova na tamnoj podlozi. Tamna pozadina takoe podrazumeva da svetla u prostoriji moraju biti priguena da bi se tekst na slajdu proitao. Osim to previe zamraena prostorija oteava sluaocima hvatanje beleki, moe delovati uspavljujue na publiku. S druge strane, previe svetla blizu projekcionog platna oteava sagledavanje slajda. Ukoliko je mogue, treba izbegavati paljenje i gaenje svetla, a ako to nije mogue onda treba znati gde se prekidai nalaze i kako se koriste. Koncipiranje slajdova Na slajdovima treba da se nae minimalna potrebna koliina informacija. U sluaju kada se slajd preoptereti tekstom, moe postati neitak ili skrenuti panju publike sa izlaganja na itanje teksta. Ljudski mozak na veliku koliinu informacija na slajdu moe da reaguje tako to e se iskljuiti. A nakon to se jednom izgubi interesovanje publike, veoma ga je teko povratiti. Prilikom osmiljavanja slajdova, treba pokuati da se limitira broj rei po slajdu na maksimalno 10. Veliinu i tip fonta treba odabrati tako da bude lako itljiv na displeju. Preporuuje se korienje minimalne veliine fonta 18pt Times New Roman. Smernica za veliinu i tip fonta moe biti i ta da slajd mora biti itljiv sa distance od 2m. Prilikom dizajniranja slajda ne treba teiti da se iskoristi svaka alatka ili tehnika prezentacije koju PowerPoint nudi. Meutim opcije koje ovaj program nudi (animacija, slojevi, naglaavanje bojama) mogu dati veoma dobre rezultate. Poeljno je takoe konsultovati i literaturu iz oblasti tehnika prezentacija, jer ove knjige esto nude veoma detaljna uputstva za to kako treba dizajnirati slajdove. U primeru 27 su predstavljeni loe i dobro dizajniran slajd.

45

Primer 27 Loe formatiran slajd Dobro formatiran slajd

Izvor: http://www.google.rs/images Tekstovi ili crtei koji se dugo uitavaju na slajdu ili treba puno vremena da se zumiraju mogu biti dosadni za gledanje, pa ak i iritantni. Veoma svetla ili komplikovana pozadina na slajdu moe itaocu da otea razumevanje teksta. Kompleksne i suvie detaljne dijagrame koji se teko itaju treba izbegavati. Za sve crtee i grafikone treba obezbediti tekstualno obrazloenje, to olakava sluaocu da prati izlaganje ukoliko ne uspe da sve uje. Slajdovi prezentacije se obavezno moraju proveriti ne sme biti pravopisnih greaka, razliitih fontova ili razlike u dizajnu. U prezentaciji obavezno treba da se nae zahvalnica ljudima ili organizacijama koji su pomogli istraivanje, posebno finansijerima i sponzorima.

Slika 6. Efekti prezentovanja rezultata pomou nabrajanja i slika Izvor: http://www.presentationmagazine.com/Essential_presentation_skills_1_visuals.htm PREZENTACIJA AKADEMSKO-NAUNIH RADOVA Prezentacija akademsko-naunih radova (esej, seminarski rad, diplomski rad, doktorska disertacija, akademski lanak i dr.) je postupak u kome se prikazuju rezultati nekog naunog istraivanja, sa ciljem da se dobije priznanje za ostvareno dostignue. Najei vid prezentovanja ovih radova je usmena prezentacija.

46

Za prezentovanje nekog akademsko-naunog rada najpre je potrebno napraviti kostur prezentacije i izloiti najpre dve ili tri teze koje najbolje definiu predmet istraivanja. U uvodu se daje opti pregled sprovedenog istraivanja. Potom se izlae problem koji se u istraivanju razmatrao i to na nain koji e biti koncizan i jasan auditorijumu. Dalje se govori kritiki o postojeim reenjima i prethodnim istraivanjima. Naroito je vano uspostaviti vezu izmeu njih i sopstvenog rada. Sledei korak je da se predloi originalan nauni doprinos (reenje problema) i obrazloi zato je upravo to reenje bolje i efikasnije od drugih. Potrebno je reklamirati svoje istraivanje i dati konkretne argumente koji potkrepljuju njegov znaaj. Najvaniji deo prezentacije je detaljna analiza rada. Treba istai ko e od tog istraivanja imati koristi i analizirati nove probleme koji su se u toku rada otvorili. Prezentacija ne bi trebalo da traje due od 12 minuta. Da bi bila ubedljivija, treba koristiti slajdove, crtee, grafikone i tabele. Vizuelne informacije su dobra pauza izmeu delova izlaganja i odravaju panju publike. Takoe je potrebno pripremiti tampanu verziju rada da bi se podelila zainteresovanima u publici. Ne treba koristiti komplikovanu i teko razumljivu terminologiju. Tekst prezentacije nikako ne treba uiti napamet, ve samo upamtiti kljune stvari iz istraivanja. PREZENTACIJA STUDIJE SLUAJA Prezentaciji studije sluaja obino prisustvuje mentor/mentori, to moe izazvati dodatnu tremu. Ipak, treba imati na umu da bez obzira to se radi o veoma strunim ljudima, ipak je autor taj koji je problematiku najtemeljnije istraio. Publika nije u potpunosti upoznata sa procesima i izazovima koji su se tokom studije odvijali. Prezentacija mora da ima definisan uvod, razradu i zakljuna razmatranja. Preporueno vreme za prezentovanje studije sluaja je 20 minuta, od ega 5 minuta treba ostaviti za pitanja, ali se ovo vreme moe prilagoditi ukoliko studija to zahteva. Ukoliko je u studiju bilo ukljueno vie ljudi, svako bi trebalo da prezentuje deo kojim se bavio. Na poetku treba izloiti opti pregled studije sluaja i obrazloiti motive za odabir ba tog primera. Ukratko se moe pozvati na postojeu literaturu, i saoptiti kakva su prethodna istraivanja vrena u toj oblasti. Potom treba definisati problem kojim se studija bavi i postaviti ciljeve. Nakon toga sledi detaljno obrazloenje svakog koraka u studiji, koji moraju biti kompatibilni sa definisanim ciljevima. Treba objasniti i izazove koji su se javljali tokom rada i kako su prevazieni. Zatim, treba obrazloiti rezultate do kojih se dolo i najbolje je da ti rezultati budu merljivi. Dobro je na kraju ponoviti saetak studije, a potom formulisati zakljuke. PREZENTACIJA POSLOVNOG IZVETAJA Prezentacije poslovnih izvetaja su veoma vane, posebno kod onih koji ele da zaponu sopstveni biznis, startuju novu kompaniju, promoviu nove proizvode/usluge buduim klijentima i prodaju dobre poslovne ideje potencijalnim kupcima. Uvek treba imati na umu da su u publici potencijalni korisnici, a esto i finansijeri (predstavnici banaka), pa je najbolje imati takav pristup kao da se publici prodaje neki proizvod. Prezentacije poslovnih izvetaja se najee rade u programu PowerPoint. Dizajniranje kvalitetne prezentacije podrazumeva potovanje optih pravila vezanih za broj slajdova, tekst, ilustracije, multimedijalne sadraje, poetnu stranu i tampane pratee materijale [http://www.jamesabela.co.uk/bus/PowerPoint.html]. Ono to ne treba zaboraviti je da na celokupan utisak puno utiu i izgled i ponaanje prezentera. Ukoliko se radi o edukativnom predavanju namenjenom studentima, onda je mogue imati vei broj slajdova, ali tako da se ne predvidi manje od 1 minuta po slajdu. Vreme koje se utroi na jedan slajd treba da iznosi 2-4 minuta. Ukoliko se pak radi o nekoj prezentaciji u cilju prodaje ili promocije poslovnog predloga, poruka mora biti efektna i mora se preneti

47

brzo. U tom sluaju, treba ograniiti broj slajdova na est. Veina knjiga o prodaji i marketingu tvrdi da maksimalno vreme da se privue panja klijenata iznosi 5 minuta. Nakon est slajdova na zahtev kljienata mogue je detaljnije izloiti proizvod. Prezentacija biznis plana moe trajati due, oko 1 sat. U tom sluaju, uvod i struktura biznis plana treba da oduzmu maksimalno 20 minuta. Nakon toga sledi diskusija i Q&A sesija (pitanja i odgovori), u trajanju od 30 minuta. Za zakljuak je potrebno izdvojiti 10 minuta. Primer 28 Kako prezentovati projekat u pet minuta Minut 1: Objasnite problem ili potrebu zbog kojeg ste kreirali va proizvod ili uslugu, u nekoliko reenica. Najbolje bi bilo da to uradite u jednoj reenici. Ako mislite da se to ne moe postii u jednom minutu, diskutabilno je hoe li va proizvod ita reavati. Minut 2-4: Pripremite mali demo vaeg proizvoda i pokaite kako reavate problem objanjen u prvom minutu. Ako proizvod nije gotov, pripremite simulaciju funkcioniranja proizvoda ili poslovnog koncepta. Animacija ili video mogu dosta pomoi. Minut 5: Objasnite va poslovni model kako e projekt kreirati dovoljno prihoda. Izvor: http://damirsabol.wordpress.com/2009/05/16/kako-predstaviti-projekt-u-pet-minuta/ Opte pravilo za postavljanje teksta na slajd glasi: Ukoliko neko moe da proita i razume PowerPoint prezentaciju bez dodatnih obrazloenja, onda je to sasvim sigurno previe teksta. U ovom sluaju manje je vie, te se treba drati jednostavnih slajdova. Ne treba stavljati nabrajanja u PowerPoint i onda to itati publici. Glavne ciljeve poslovanja preduzea treba prezentovati tako to e se izloiti 2-3 cilja po slajdu. Ukoliko se koriste slogani, onda reenice moraju biti kratke, sa svega nekoliko glagola, a preporuena veliina fonta je 32. Slogan treba smestiti u maksimalno 6 redova, mora imati element iznenaenja i mora da bude lako pamtljiv. Moe se prezentovati red po red, ili itav slogan odjednom, to zavisi od poruke i pomenutog elementa iznenaenja koji se eli izazvati. Dva efektna slogana su predstavljena slikom 7.

Slika 7. Prezentacija slogana Izvor: http://www.google.rs/images Prilikom korienja tabela, treba imati na umu da se one teko ubacuju u PowePoint i da retko daju dobre vizuelne rezultate. Meutim, tabela je ponekad najbolji nain da se napravi poreenje. Ukoliko su neophodne, potrebno je ograniiti tabelu na 3 kolone i 6 redova i obojiti ih tako da publika moe lake da prati. Najbolje je raditi u nekom drugom programu (npr. u Exel-u) i potom prekopirati rezultate u PowerPoint. Mogue je transformisati tabelu u odgovarajui dijagram, korienjem opcije Paste Special (slika 8).

48

Slika 8. Prezentovanje rezultata konverzijom tabele u dijagram Izvor: http://www.google.rs/images Za prezentaciju poslovnih izvetaja preporuuju se boje koje ostvaruju jasan kontrast, kao to su kombinacije teget/uta i crna/bela. Pozadina ne sme biti dominantna, a ukoliko se postavlja ilustracija kao pozadina onda je treba izbledeti ili potamneti tako da se napravi oigledna razlika u odnosu na tekst. Treba imati na umu da projektori ne prikazuju slike onako kao se one vide na monitoru. Ukoliko se zaista govori o nekoj slici u prezentaciji, onda je to prednost, ali ako je slika tu samo da bi ulepala slajd, onda je ona vie obaveza i odgovornost. Dobro je da prezentacija poslovnog izvetaja sadri jednu upeatljivu i efektnu ilustraciju koju e sluaoci upamtiti. Nikako ne treba prikazivati komplikovane eme poslovnih procesa. Najbolje je da neki profesionalac pripremi potrebnu ilustraciju za slajd. Ukoliko to nije mogue, onda treba paljivo pronai/pripremiti odgovarajuu sliku (nacrtati u crtakom programu, ubaciti skeniranu sliku, pretraiti internet i sl.). Ponekad je korisno koristiti umanjene sliice (thumbnails), kao navigacione elemente koji uspostavljaju brzu vizuelnu vezu sa onim o emu predava govori. Korienje zvunih i video zapisa se ne preporuuje, osim u sluajevima kada je predava tehniki dobro obuen. Ovakvi fajlovi se teko prenose sa jednog raunara na drugi, podeavanje zvuka je komplikovano, mora se koristiti ista verzija programa i sl. Treba biti obazriv i sa korienjem svetlosnih efekata, jer publika mora da se koncentrie na prezentaciju. U veini sluajeva prvi slajd e kao naslovni stajati na projekciji pre nego to zapone prezentacija. Ovo je odlian nain da se publika zainteresuje. Stoga prvi slajd obavezno treba da sadri naziv predavanja, ime predavaa i zanimljivu sliku koja je tematski vezana za prezentaciju. Saetak prezentacije u vidu beleki na nekoliko stranica mogue je podeliti na poetku ili kraju prezentacije. Za marketinke i prodajne prezentacije poeljno je da predava uzme email adrese slualaca, kako bi im poslao kopiju prezentacije i inicirao dalji kontakt. Predava mora biti taan i urednog izgleda, obuen prikladno. Treba imati na umu da se ne prodaje samo neka poslovna ideja, ve i osoba koja je prezentuje. Na kraju prezentacije se obino prezenteru saoptava odluka - ocena njegovog biznisa plana, ali ukoliko to nije mogue, onda treba pitati kada se ta odluka moe oekivati. Dobar poslovni protokol nalae da se nakon prezentacije poalje pismo svim poslovnim saradnicima koji su prisustvovali prezentaciji, u kome im se zahvaljuje na posveenom vremenu i panji.

49

PREZENTACIJA REZULTATA ISTRAIVANJA PUTEM POSTERA/PLAKATA Poster ili plakat je nepokretan vizuelni medij (obino od papira ili kartona), koji se koristi da prenese neku poruku ili ideju. Razlika izmeu postera i usmene prezentacije je ta to poster zapravo preuzima ulogu predavaa, odnosno izloeni materijal treba da odslikava sutinu poruke koja se prenosi. Naravno, neophodno je da autor bude uz svoj poster, odgovara na pitanja i prui sva dodatna obrazloenja. Zapravo, autor je tu da prima pohvale, istrpi kritike i uveri druge da je njegov rad vredan panje. Veliina i sadraj postera Svrha postera nije da se na njemu pojave velike koliine informacija. U tom sluaju mnogo je svrsishodnije napisati nauni/seminarski rad. Ukoliko se poster ili posteri prezentuju na konferenciji ili drugom naunom skupu, raspoloivi prostor e verovatno biti ogranien. Veliina dozvoljenog prostora u tom sluaju uslovie sadraj postera i broj priloga. Prilikom kocipiranja postera za prezentovanje rezultata istraivanja, predvia se [http://lorien.ncl.ac.uk/ming/dept/tips/present/posters.htm]: Naslovni segment, kojim se saoptavaju naziv projekta, imena ljudi koji su na njemu radili i njihova zanimanja. Saetak projekta, u kome se iznose ciljevi projekta, metodologija istraivanja i glavni zakljuci/kljuni rezultati. Uvod, koji treba da sadri jasno definisan i obrazloen problem koji se razreava, karakteristike koje treba ustanoviti i dokaze koji su potrebni. Dalje treba ukazati na cilj ili svrhu projekta. Segment Teorija/Metodologija, koji objanjava osnovne tehnike ili postupke koji se koriste u istraivanju. Takoe, treba navesti i obrazloiti sve hipoteze istraivanja, kako bi se dobijeni rezultati mogli pravilno protumaiti. Segment Rezultati, koji se koristi da se ilustruju primeri glavnih dobijenih rezultata istraivanja. Segment Zakljuak, u kome se iznose glavni zakljuci sprovedenog istraivanja. Segment Dalja istraivanja, koji treba da sadri preporuke i razmiljanja o tome kako sprovoditi dalja istraivanja u toj oblasti, druge metode koje se mogu primeniti i sl. Dakle, na posteru je potrebno prezentovati odreene informacije uprkos limitiranom prostoru, to nije nimalo lak zadatak. Za razliku od usmenih prezentacija, gde veti govornici mogu da prikriju slabo isplanirano izlaganje, kod postera je loe planiranje oigledno svima. Planiranje Planiranje je presudno za svaku prezentaciju, kako usmenu, tako i za koncipiranje postera. Planiranje izrade postera obuhvata prikupljanje informacija i definisanje sadraja. Prikupljanje informacija. Pre poetka rada na prezentaciji istraivanja treba razmisliti o sledeim pitanjima [http://lorien.ncl.ac.uk/ming/dept/tips/present/posters.htm]: Koji su ciljevi istraivanja? Da li se neko ranije bavio tom problematikom? Kako je istraivanje proteklo? Zato je usvojen jedan konkretan nain istraivanja? Koji su osnovni principi primenjenih metoda istraivanja? Koje su bile polazne hipoteze i njihova obrazloenja? Sa kojim se problemima susreemo u istraivanju? Koji su dobijeni rezultati? Da li je problem reen? Koja su nova saznanja proizala iz istraivanja?

50

Da li je sprovedena analiza dosledna?

Iako lista navedenih pitanja nije konana, mogue je uvideti sutinu. Treba dobro razmisliti o sprovedenom istraivanju, odnosno o nainima, razlozima i sadraju rada. Sa vremenske distance mogue je kritiki preispitati primenjeni pristup i dobijene rezultate i lako uporediti ciljeve istraivanja i ostvareni doprinos. Tako se ve raspolae sa dovoljno informacija za pripremu prezentacije. Odgovore na prethodno navedena pitanja treba pripremiti na papiru veeg formata. Njihova svrha je da predavaa podsete na kljune stavove koje eli da iznese. Reanje i selekcija informacija dolaze kasnije - na listi potom treba uoiti i grupisati sline oblasti, teme ili informacije. Ovakvo kategorisanje informacija pomae da se predava bolje koncentrie na sadraj prezentacije. Definisanje sadraja. Ukoliko se ispotuje sve to je prethodno navedeno u vezi sa standardnim formatom, onda je sadaj postera u velikoj meri ve definisan. Ipak, s obzirom na ogranien prostor, mora se napraviti selekcija izmeu onoga to je vano i to se sigurno mora nai na posteru i onoga to je mogue izbaciti. Ovu odluku treba doneti na osnovu odgovora na sledea pitanja [http://lorien.ncl.ac.uk/ming/dept/tips/present/posters.htm]: ta se pokuava postii prezentacijom postera? Da li se prodaje neki proizvod? Da li se objavljuju rezultati nekog rada? Da li se saoptava neko novo vano otkrie? Ko e prisustvovati prezentaciji? Da li se radi o strunoj javnosti? Kakav je njihov nivo znanja o problematici koja se prezentuje? Odgovori na ova pitanja definiu sadraj prezentacije i manir u kome e se prezentovati. Dizajn Reklamni bilbord je primer komercijalnog postera. Ukoliko je dobro dizajniran, bie privlaan i ostavie snaan utisak. Mora biti ozbiljan, ali nikako dosadan, mora nositi poruku Kupi me! i kod potroaa izazvati misao Ja ovo elim! [http://lorien.ncl.ac.uk/ming/dept/tips/present/ posters.htm]. Slino se postupa i kod dizajniranja postera koji predstavlja rezultate istraivanja za prenoenje neke tehnike informacije, dizajn postera mora biti takav da kod posmatraa izazove razumevanje i oseaj da su nauili neto novo. Dizajn postera je donekle i lina stvar, i razliiti ljudi e imati razliita miljenja o tome kako najbolje prezentovati informacije. Ipak, neke opte smernice je mogue usvojiti. Dobro planiranje je neophodan preduslov. Poster mora biti dopadljiv na prvi pogled. Atraktivan poster privlai prolaznike i motivie ih da zastanu i proitaju ono to je na njemu izloeno. Poruka na posteru treba da bude jednostavna. Poster mora da bude lako i brzo itljiv, bez suvinih detalja, ali sa dovoljno informacija za razumevanje. italac treba da bude motivisan da nakon naslova proita i ostali tekst na posteru, odnosno da poster brzo i lako prenese informacije. Reenice treba da budu kratke i koncizne, bez suvinih referenci i pojmova. Apstrakt je esto nepotreban. Dodatni detalji i obrazloenja ne treba da se nau na posteru, ve ih treba prodiskutovati nakon sesije ili dati u dodatnom tampanom materijalu. Povrinu postera treba u potpunosti iskoristiti, ali ga ne pretrpavati informacijama jer u konanom rezultat moe delovati aljkavo. Poster treba da bude koncizan i bez suvinih rei. Da bi se poruka prenela treba koristiti samo vane informacije. Prilikom prezentovanja rezultata treba biti selektivan, odnosno prezentovati samo one glavne. Ipak, treba pripremiti i ostale rezultate istraivanja i imati ih pri ruci, ukoliko se desi da ima takvih pitanja iz publike i da i ove rezultate treba prokomentarisati. Postavka elemenata mora biti skladna. Najbolji nain da se zapone dizajn postera je da se skicira dipozicija elemenata na listu. Da bi se koncipiranje olakalo, sadraj koji treba da se nae na posteru moe se rasporediti u 3, 4 ili 5 kolona. Preporuuje se da elemente treba postaviti na nain kako je to dato na slici 9: naslov se postavlja na vrhu postera, kratak uvod u gornjem levom uglu, a zakljuak u donjem desnom. Za zakljuak obavezno treba predvideti jednostavnu i lako pamtljivu poruku, a ponekad je bolje pozicionirati je pri vrhu plakata da bi bila efektnija. Metodologija i rezultati ispunie preostali prostor. U prostoru za naslov treba

51

navesti naziv rada, imena autora i njihova zvanja. Ukoliko ima mesta, treba navesti puna imena i prezimena autora, bez srednjeg slova. Poeljno je koristiti skraenice.

Slika 9. Raspored elemenata na posteru. Izvor: http://people.eku.edu/ritchisong/posterpres.html Treba imati na umu da je poster nain da se ispria pria o onome to je uraeno i postignuto. Slino kao i kod pisanog rada, kompozicija tekstualnih segmenata treba da ima logian sled, uz korienje fotografija, ilustracija i tabela. Mogue je koristiti brojeve da bi se lake pratio redosled segmenata. Smatra se da su loi oni posteri za koje je neophodno usmeno objanjenje autora da bi se povezali tekstualni segmenti. Strelicama je mogue potencirati pojedine delove (slika 10).

Slika 10. Povezivanje tekstualnih segmenata na posteru Izvor: http://people.eku.edu/ritchisong/posterpres.html Boju treba upotrebljavati umereno i koristiti za naglaavanje, odvajanje informacija i da bi se prezentacija uinila zanimljivijom, a ne samo da bi se impresionirala publika. Treba izbegavati velike povrine svetlih boja, kao to su svetlozelena, ruiasta, narandasta ili ljubiasta. Pastelne nijanse izazivaju oseaj smirenosti i spokoja, dok veoma tamne boje prizivaju slike konflikta i disharmonije. Boje za pozadinu i boje za prvi plan treba da imaju dovoljan kontrast, ali moraju biti komplementarne. Proverene kombinacije koje se preporuuju su crna/tamnoplava na beloj/svetlosivoj pozadini. Bolje je da pozadina bude

52

svetla jer su itaoci tako navikli (npr. knjige, novine i sl.). Meutim, ponekad se insistira na tamnoj pozadini, to takoe moe dati odline rezultate. Dalje, neophodno je povesti rauna da pozadina postera ne ometa tekst poruke. Intenzivnije boje koriste se za naglaavanje (npr. uokviravanje ilustracije linijom u boji), ali ne treba preterivati. Tekstualni boksovi u boji privlae panju posmatraa, te ih treba koristiti za isticanje vanih stavova. Treba biti oprezan sa ispunama koje su nijansirane, s obzirom na injenicu da one mogu odlino izgledati na komjuterskom displeju, a potpuno drugaije u odtampanoj verziji. Vano je voditi rauna i o tome da boje na posteru razliito izgledaju u zavisnosti od vrste osvetljenja.

Slika 11. Upotreba boja na posteru mogunosti za tekst i pozadinu Izvor: http://www.swarthmore.edu/NatSci/cpurrin1/posteradvice.htm Tekst treba da bude sa dvostrukim proredom i poravnanjem uz levu stranu jer je to najlake za itanje. Ne treba koristiti vie od 2 vrste fonta. Razliiti fontovi oteavaju itanje i skreu panju sa poruke postera, naroito kada se pojave u istoj reenici. Smatra se da su Times New Roman i Arial fontovi koji najvie prijaju oima. Ne treba koristiti razliite fontove da bi se neto naglasilo, jer to moe izgledati kao greka. Naslovi i podnaslovi treba da budu boldirani i veeg fonta od ostalog teksta, ali ne preveliki. Preporuena veliina naslova iznosi 36-42pt. Naslovi moraju biti privlani da bi zainteresovali posmatraa. Sledeeg ranga veliine su naslovi poglavlja, srednje veliine je osnovni tekst, a najmanju veliinu fonta koristimo za detalje. Preporuena minimalna veliina fonta na posteru treba da bude 24pt. Veoma je vano da sav tekst bude itljiv sa daljine od 1,5m do 2m. Za naglaavanje rei i reenica treba koristiti podvueni tekst, boldirani tekst ili italik, ili njihovu kombinaciju. Ipak, ne treba preterivati sa korienjem sva tri istovremeno. Ne preporuuje se korienje iskljuivo velikih slova na posteru. Reenice u kojima je samo poetno slovo veliko a ostala mala su lake za itanje. Poster treba da prvenstveno bude vizuelna prezentacija tekst mora da podrava ilustraciju. Slika moe govoriti vie od rei, ali samo ako je upotrebljena na pravi nain. Ilustracije treba izabrati tako da budu odgovarajue onoj informaciji koja se prenosi i moraju biti dovoljno jasne da ne zahtevaju dodatna objanjenja. Prazan prostor izmeu elemenata na posteru slui da potencira ove elemente. Neke preporuke za koncipiranje postera su da treba predvideti 20-25% teksta, 40-45% slika i 30-40% praznog prostora. Linije grafikona moraju biti dovoljne debljine da bi bile sagledive i sa distance. Kada se u ilustraciji (crteu, grafikonu) eli da napravi razlika izmeu razliitih linija, umesto korienja linija razliite debljine mnogo je bolje upotrebiti linije kontrastnih boja ili razliite tipove linija. U sluaju korienja vie razliitih tipova (boja, debljina) linije na nekom grafikonu, potrebno je postaviti i odgovarajuu legendu koja objanjava na ta se koja linija odnosi. Upotrebu boja na slikama treba ograniiti na maksimalno tri. Dijagrami, grafikoni i crtei treba da budu obeleeni i itljivi sa distance. Sve tekstualne komentare treba dati sa strane (pomou strelica ili oblaia), bez pretpavanja dijagrama. Rezultate je bolje prezentovati u formi grafikona nego tabela. Jednaine na posteru treba svesti na minimum. Ukoliko je to neophodno, treba predstaviti samo one najvanije. One moraju biti dovoljne veliine i imati prateu nomenklaturu koja objanjava znaaj svake varijable.

53

Mora se zadrati konzistentnost stila. Ukoliko stil izraavanja nije konzistentan, stie se utisak disharmonije na plakatu, to moe prekinuti tok misli u razumevanju poruke. Naslovi na razliitim prilozima istog postera treba da budu na istoj poziciji. Grafikoni treba da budu iste veliine i razmere, naroito ako e biti uporeivani. Na svim prilozima istog postera naglaavanje treba vriti u istom maniru (bold, italik i sl.). Nazivi ilustracija i tabela treba da budu pozicionirani na vrhu ili u dnu kod svih ilustracija i tabela. Postere treba obavezno dati na reviziju. To moe uraditi kolega, prijatelj ili mentor, ukoliko iznesu svoje iskreno miljenje. Uvek je poeljno da neko nepristrasan proveri pravopis, slovne greke, itljivost i stil postera, kako bi se eventualne primedbe mogle ispraviti i time unaprediti kvalitet. Nita ne izgleda gore od pravopisne greke koja je na uvidu javnosti, naroito ako se radi o naslovnom segmentu. Osim toga, slovne greke odaju utisak da se autor nije dovoljno potrudio i da mu nije stalo. Na posteru treba predvideti mesto za autorovu e-mail adresu i zahvalnosti, posebno eventualnim sponzorima. Uz poster, poeljno je imati i flajere ili druge tampane materijale koje zainteresovani mogu poneti sa sobom. LITERATURA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Bradbury, A. (2006). Sucessful Presentation Skills,3rd edn. London: Kogan Page. James Abela ELT. Designing a Good Presentation with PowerPoint. Dostupno na http://www.jamesabela.co.uk/bus/PowerPoint.html, dana 30.09.2010. Kaye, E. (2002). Maximize Your Presentation Skills: How to Speak, Look and Act on Your Way to the Top. New York: Three Rivers Press. Leech, T. (2004). How to prepare, stage, and deliver winning presentations. New York: Amacom. Mandel, S. (1995). Effective Presentation Skills: A Practical Guide for Better Speaking (A Fifty Minute Series Book). Capitola: Crisp Publications. McCarthy, P. and Hatcher, C. (2002). Presentation skills: the essential guide for students. London: Sage Publications. Vincent-Wayne, M. (1995). Learning without Doing: Enhancing Oral Presentation Skills through Peer Review. Management Learning 26(3): 353-366. Morgan, N. (2008). Kako odrati prezentaciju? Ekspertska reenja za svakodnevne izazove. Data status. Powell, D. (1990). Presentation Techniques. New York: Little, Brown & Company. Purrington, C. Advice on designing scientific posters. Dostupno na http://www.swarthmore.edu/NatSci/cpurrin1/posteradvice.htm, dana 30.09.2010. Ritchison, G. Scientific literature and writing: poster presentation. Dostupno na http://people.eku.edu/ritchisong/posterpres.html, dana 01.10.2010. Sabol, D. Kako predstaviti projekt u pet minuta? Dostupno na http://damirsabol.wordpress.com/2009/05/16/kako-predstaviti-projekt-u-pet-minuta/. Dana 26.09.2010. Siddons, S. (1999). Presentation Skills (Management Shapers). London: Chartered Institute of Personnel & Development. Tham, M. Communication skills making oral presentations. Dostupno na http://lorien.ncl.ac.uk/ming/dept/tips/present/posters.htm, dana 27.09.2010. Venables, J. (2007). Communication Skills for Engineers and Scientists. Glasgow: Bell and Bain, Ltd. ivkovi, M. (1977). Uvod u metodologiju naunog istraivanja. Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. http://www.google.rs/images http://www.presentationmagazine.com/Essential_presentation_skills_1_visuals.htm, dostupno dana 28.09.2010.

13. 14. 15. 16. 17. 18.

54

O AUTORIMA Milena Dini radi kao asistent na Graevinsko-arhitektonskom fakultetu u Niu, na Katedri za urbanizam i prostorno planiranje, na vie predmeta. U teorijskom radu se bavi urbanistikim planiranjem i projektovanjem, a uu oblast interesovanja ine centralne urbane funkcije i rekonstrukcija centralnih gradskih prostora. Objavila je monografiju Meovite funkcije u obnovi gradskog centra. Autor je veeg broja naunih radova objavljenih u asopisima i zbornicima radova sa domaih i stranih konferencija. Uestvovala je u naunoistraivakim projektima i bila mentor studenata na nekoliko studentskih kongresa. Kao stipendista JFDP programa, u cilju nastavno-strunog usavravanja, boravila je na Univerzitetu u Kanzasu, SAD. Kontakt: milena.dinic@gaf.ni.ac.rs Milan upi radi kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu na predmetima Poslovne finansije i Finansijsko prestrukturiranje preduzea. Kao struni saradnik i trener je bio angaovan u Business Start-up centru u Kragujevcu. Objavio je prirunik Cost-benefit analiza, kao i vie naunih radova u domaim i stranim asopisima. Sa prihvaenim radovima uestvovao je u radu nekoliko meunarodnih konferencija. Bio je lan timova za realizaciju projekata procene vrednosti kapitala, istraivanja trita i razvoja mree regionalnih kancelarija, kao i komisija za ocenu biznis planova. Kao stipendista JFDP programa, u cilju nastavno-strunog usavravanja, boravio je na Univerzitetu u Denveru, SAD. Bavi se investicionom analizom, procenjivanjem vrednosti, merenjem performansi, finansijskom analizom i korporativnim upravljanjem. Kontakt: mcupic@kg.ac.rs Andrea Fejs radi kao asistent na Fakultetu za pravne i poslovne studije, Novi Sad na vie predmeta iz oblasti graanskog i privrednog prava. Student je doktorskih studija Pravnog fakulteta Univerziteta u Segedinu, Maarskoj. Njena oblast interesovanja je pravna zatita potroaa. Konsultant je Udruenja za zatitu potroaa Vojvodine i Nacionalne organizacije potroaa Srbije. Sprovela je dva samostalna istraivaka projekta, objavila vie naunih radova u domaim i stranim asopisima i sa prihvaenim radovima uestvovala je na domaim i meunarodnim konferencijama. Kao stipendista JFDP programa, u cilju nastavno-strunog usavravanja, boravila je na Berkliju, Univerziteta u Kaliforniji, SAD. Kontakt: afejos@useens.net Ana Juri radi kao asistent na Fakultetu za meunarodnu ekonomiju na predmetima Uvod u menadment i Interkulturni menadment. Na Visokoj poslovnoj koli Megatrend je predava na predmetima Menadment i Interkulturni menadment. Sertifikovani je predava Triple S Learning programa obuke za oblasti Uspena prodaja i Kvalitetna usluga. Sertifikovani je moderator Interaktiviti fondacije iz Vaingtona, SAD, za izvoenje Student Centered Discussion kurseva. Trenutno radi na doktorskoj disertaciji pod nazivom Meuzavisnost nacionalne kulture i menadmenta; uloga interkulturnog menadmenta u stvaranju multikulturne organizacije. Kao stipendista JFDP programa, u cilju nastavnostrunog usavravanja, boravila je na Univerzitetu Dord Vaington, SAD. Kontakt: jurcicana@yahoo.com

55