Sadrzaj: Spoljnotrgovinsko poslovanje..4 Posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu i njihova uloga5 Definicija INCOTERMS 2000.....

6 Trgovacka dokumenta u spoljnoj trgovini.7 Poslovi uzvoza ili izvoza...8 Organizacija spoljnotrgovinske kompanije opsteg tipa8 Izvoz robe preko posrednika-komisionara.9 Transnacionalne kompanije u spoljnoj trgovini, pojam i nacina rada..10 Organizacije kod filijala transnacionalnih kompanija11 Motive prenosenja proizvodnje u inostranstvo kod transnacionalnih kompanija...12 Faktori koji su doprineli nastanku i sirenju transnacionalnih kompanija13 Uloga medjunarodne spedicije u realizaciji spoljnotrgovinskog posla..14 Pomorski konosman ili teretnica, pojam znacaj i funkcija.15 Vrste osiguranja koje podrazumeva medjunarodno transportno osiguranje...16 Bitni elementi ugovora o osiguranju kod transporta robe..17 Zakljucak.18 Literatura.19

1. Spoljnotrgovinsko poslovanje Spoljnotrgovinski poslovi su poslovi medjunarodnog prometa robe, usluga i intelektualne svojine, stranog direktnog investiranja, zakljuceni izmedju pravnih lica sa sedistem u razlicitim zemljama. Osnovi spoljnotrgovinskog posla cini izvozni, odnosno, uvozni posao. Nosilac izvoznog posla je izvoznik. On je pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da isporuci robu, kupcu rezidentu druge drzave i pravo da naplati ugovorenu vrednost isporucene robe. Nosilac uvoznog posla je uvoznik. One je takodje pravno lice, registrovano na teritoriji jedne drzave, koje ima obavezu da plati robu, prodavcu, rezidentu druge drzave i pravo na isporuku placene vrednosti ugovorene robe. Osnovna obaveza izvoznika je isporuka ugovorene robe u roku, i u skladu sa ugovorenim uslovima, a osnovna obaveza uvoznika je placanje ugovorene robe u roku i po ugovorenim uslovima placanja. Osnovno pravo izvoznika je naplata isporucene robe prema ugovorenim uslovima i rokovima, a osnovno pravo uvoznika je pravo na isporuku robe u roku i u skladu sa dogovorenim uslovima. Poslovima izvoza i uvoza, kao i brojnim drugim spoljnotrgovinskim poslovima mogu da se bave firme-pravna lica, koje su registrovane za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova kod privrednih ili trgovackih sudova ili ovlascenih drzavnih agencija za registraciju. U vecini zemalja, pa i kod nas, na snazi je normativni rezim registracije firmi za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, sto podrazumeva autonomsku registraciju firmi po ispunjenju zakonskih odredbi, koje regulisu oblast spoljnotrgovisnkog poslovanja. Zahvaljujuci liberalizovanom rezimu registracije gotovo sva pravna lica se mogu registrovati za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova. Pravna lica, ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu, rezidenti razlicitih zemalja, medjusobno se mogu poznavati, ali se u vecini slucajeva, desava da se poslovni partneri po prvi put srecu i da jedan o drugom imaju malo informacija, sa obzirom da seu prostorno udaljeni i da deluju u razlicitim privrednism sistemima i u okviru razlicitih nacionalnih pravnih sistema. To samo znaci da postupak dobijanja i sticanja informacija u cilju medjusobnog upoznavanja partnera u spoljnotrgovisnkom poslu, zahteva duzi period vremena od standardnog u okvirima unutrasnje trgovine. Iz ovoga se moze zakljuciti da je spoljnotrgovinski posao, kao oblik trgovinskog posla, vrlo specifican i da njegova specificnost odredjuje i nacin njegovog odvijanja.

2. Posredni ucesnici u spoljnotrgovinskom poslu i njihova uloga. Posredni ucesnici u spoljnotrgovisnkom poslu su firme koje predstavljaju neophodnu kariku u lancu realizacije spoljnotrgovinskog posla. Ovi ucesnici nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova, ali bez ucesca mnogih od njih tesko da bi se ostvarila uspesna realizacija izvozo-uvoznih poslova. Zajedno sa neposrednim ucesnicima ovi akteri grade spoljnotrgovisnku rmezu zemlje u sirem smislu. U posredne ucesnike u spoljnotrgovinskim transakcijama spadaju: 1. Nezavisni ucesnici i firme, koji nisu registrovani za obavljanje spoljnotrgovinske delatnosti, ali vrse odredjene poslove, tokom realizacije spoljnotrgoviskog posla i predstavljaju logisticku podrsku neposrednim ucesnicima (izvoznicima i uvoznicima). Svaki od ovih ucesnika ima svoje mesto i ulogu u odredjenoj fazi spoljnotrgovisnkog posla. Tu spadaju: Medjunarodne spediterske firme koje imaju zadatak da se brinu o otpremi i dopremi robe, kao i da brinu o robi tokom procesa isporuke. Trasportne firme koje obavljaju medjunarodni prevoz robe. Osiguravajuce kompanije obezbedjuju smanjenje rizika gubitka dobara tokom njihovog transporta. Poslovne banke spoljnotrgovinskih firmi preko kojih se vrse sva njihova placanja i naplate prema inostranstvu. Razne usluzne firme koje se bave npr. Marketingom, istrazivanjem trzista. Firme koje se bave skladistenim poslovima ciji je zadatak cuvanje robe. Mnogi instituti i istrazivacki centri za atestiranje ovlaceni su za ispitivanje pojedinih vrsta dobara koja cirkulisu u medjunarodnom prometu. To su razni instituti za kontrolu materijala, instituti za kontrolu kvaliteta robe i laboratorije koje kontrolisu pogodnost proizvoda za odredjenu upotrebu.

2. Drzavne institucije od znacaja za spoljnu trgovinu od kojih najveci znacaj ima carina i ministarstvo nadlezno za pracenje spoljne trgovine. 3. Razne nedrzavne institucije kao sto su privredna udruzenja.

3. Definicija INCOTERMS 2000 INCOTERMS 2000 se promenjuje u medjunarodnim kupoprodajnim ugovorima i odnose se iskljucivo na kupoprodajne ugovore, ali se ovako ugovoreni pariteti zatim mogu ukljuciti u ugovore o prevozu, carinska dokumanta i razna druga dokumenta. Incoterms 2000 se odnosi iskljucivo na ugovore o medjunarodnoj prodaji robe. INCOTERMS 2000 se ne mogu primenjivati u ugovorima koji za predmet imaju nematerijalizovana dobra (intelektualna svojina ili usluge). Niti se mogu promenjivati u unutrasnjoj trgovini. INCOTERMS 2000 je zbirka mogucih kombinacija prava i obaveza kupca i prodavca pri isporuci robe, kako uz koriscenje jednom modaliteta transporta tako i uz koriscenje dva ili vise modaliteta transporta. INCOTERMS 2000 definise: Koji vid prevoza ce biti koriscen Ko ima obavezu prevoza robe i ko snosi troskove prevoza Gde ce biti izvrsena isporuka robe Ko ima obavezu da osigura robu Ko vrsi izvozno a ko uvozno carinjenje Kada se prenosi vlasnistvo i rizik na robi sa prodavca na kupca

Kupac i prodavac moraju biti upoznati sa kompletnim tekstom INCOTERMS 2000 klauzula koji je izdala Medjunarodna trgovinska komora u Parizu, verzija vazeca od januara 2000. godine. INOTERMS klauzule svrstane su u 13 sracenica od kojih se svaka sastoji od tri slova. INCOTERMS klauzule se mogu svrstati u 2 velike grupe: grupe klauzula otpreme i grupu klauzula dopreme, odnosno, prispeca. Kod klauzula otpreme vlasnistvo na robi pralazi sa izvoznika na kupca u zemlju otpreme, a kod klauzula prispeca vlasnistvo na robi prelazi sa izvosnika na kupca u zemlji prispeca. Ove dve velike grupe se mogu podeliti na cetiri grupe prema pocetnom slovu skracenice grupe: E,F,C,D. Podela INCOTERMS klauzula se moze izvrsiti na: 1. Opste koje se mogu primeniti za sve vrste transporta u koje spadaju: EXW FCA CPT CIP DAF DDU DDP 2. Posebne koje se mogu koristiti za pomorski i recni transport u koje spadaju: FAS FOB CRF CIF DES DEQ

4. Trgovacka dokumenta u spoljnoj trgovini. Izvoznik i uvoznik tokom realizacije spoljnotrgovinskog posla kontakt sa robom ostvrajuju iskljucivo posredstvom dokumenata, za koje ujedno imaju obavezu izdavanja i pribavljanja. Iz dokumenata se vidi kada je roba otpremljena, kada je ocarinjena, kako je osigurana, ko je vlasnik nad robom, da li je isporucena na ugovoreni nacin i sa ugovorenim kvalitetom itd. U grupu trgovackih dokumenata spadaju: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Faktura Izvozna lista pakovanja zapisnik o kvanitativnom i kvalitativnom prijemu uverenje o krajnjem korisniku uverenje o kvalitetu i ispravnosti robe atest proizvodjaca

1. Faktura(raun) - Svaka faktura mora da sadri: broj, datum, adresa prodavca, adresa kupca, naziv robe sa ukupnom cenom. Postoji 5 vrsti faktura: 1. Trgovaka faktura(konana) u njoj je formirana cena, bitna je za carinu, osnov za plaanje carinskih dadbina 2. Proforma- sadri sve kao i trgovaka samo nema konanu cenu, izdaje se na zahtev kupca, zbog kredita i plaanja. 3. Privremena(prethodna)- ima sve kao i konana ali je cena privremena, izdaj se kada kupac hoe da se roba prvo pregleda, i od nje zavisi da li e se roba dodatno cariniti 4. Gratis- roba nema komercijalnu vrednost ali se mora proknjiiti 5. Konzularna - kada kupac zahteva da u konzulatu kupca prodavac potvrdi da je roba proizvedena u zemlji iz koje se izvozi. Danas postoji dokument koji zamenjuje ovu fakturu. 2. Izvozna lista pakovanja - roba se pakuje, postoji registarki broj vozila. 4. Uverenje o krajnjem korisniku izdaje se na zahtev izvoznika koji zeli da se osigura od reeksporta prodate robe. 3. Zapisnik o kvantitetu i kvalitetu poslednji prevoznik, neutralna inspekcija, predstavnici 5. Uverenje o ispravnosti - mora da ima sertifikat sanitarni(hrana, iva stoka) 6. Atest proizvodjaca izdaje proizvodjac kojim potvrdjuje da je roba proizvedena u njegovim pogonima, uspesno testirana i zadovoljava zahtevane standarde.

5. Poslovi uzvoza ili izvoza. Kada proizvodna firma svoj proizvod sama plasira na inostrano trziste (vrsi izvoz) i kada sama uvozi repromaterijal i sklopove za potrebe sopstvene proizvodnje kazemo da se spoljnotrgovinske operacije obavljaju direktno. Proizvodna firma u ovom slucaju izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun. Ona u celini preuzima rizik realizacije medjunarodne kupoprodaje. Odluka da proizvodjac sam uvozi ili izvozi ili da taj posao prepusti posrednicima zavisi od same prirode robe. Proizvodna firma izvozi i uvozi u svoje ime i za svoj racun direktno kada: Kada troskovi angazovanja posrednika (uvoznika/izvoznika) u velikoj meri prevazilaze troskove organizovanja sopstvenog spoljnotrgovinskog aparata. Ako se u buducnosti ocekuje veliki izvozno/uvozni poslovi. Ovo je povezano sa razvojem firme i njenim planovima i strategijom osvajanja inostranih trzista. Ukoliko firma proizvodi visokosofisticiran proizvod, nestandardan i koji zahteva angazovanje njenih strucnjaka u svim fazama ukljucujuci i fazu prodaje, prezentacije, montaze, obuke kadrova i slicno. Ukoliko firma moze da se obezbedi u zemlji prodaje svoje predstavnistvo koje ce organizovati servis, skladiste rezevnih delova, svoje prodavce. Kada priroda proizvoda zahteva neposredan kontakt proizvodjaca sa trzistem. 6. Organizacija spoljnotrgovinske kompanije opsteg tipa. U savremenim uslovima poslovanja u spoljnoj trgovini tesko je odoleti raznovrsnim mogucnostima i formama poslovanja tako da specijalizovane spoljnotrgovinske firme vremenom preuzimaju nove poslove i prerastaju u spoljnotrgovinske firme opsteg tipa. Spoljnotrgovinske firme opsteg tipa bave se spoljnotrgovinskim transakcijama i to u podjednakom obimu kako izvoznom tako uvoznom. Ove firme su podeljene najcesce na dva odelenja: uvozno i izvozno odelenje. A zatim su u okviru izvoznog i uvoznog odeljenja formirani sektori. Spektar proizvoda i usluga koje mogu biti predmet spoljne trgovine ovih firmi je vrlo sirok. SPOLJNOTRGOVINSKA FIRMA OPSTEG TIPA

7.

Izvoz robe preko posrednika-komisionara.

Komisionar je firma koja zakljucuje i realizuje poslove izvoza/uvoza u svoje ime a za racun svoga nalogodavca-konitenta. Komisione firme su najcesce specijalizovane za izvoz pojedinih proizvoda ili grupe proizvoda, kao i spoljnotrgovinske transakcije na odredjenim trzistima. Izvoz dve vrste robe preko posrednika-komisionara:

8.

Transnacionalne kompanije u spoljnoj trgovini, pojam i nacina rada.

U savremenim uslovima na spoljnu trgovinu ali i na medjunarodnu trgovinu ogroman uticaj imaju transnacionalne kompanije. Njuhov uticaj je dvojak.One uticu na jedan nacin na spoljnu tgovinu maticne zemlje , a na drugi nacin na spoljnu trgovinu zemlje domacina. Mnoge zemlje su istovremeno i zemlje domacini i maticne zemlje za transnacionalne kompanije. Pod pojmom transnacionalnosti podrazumeva se u najsirem smislu, prenosenje poslovnih aktivnosti izvan granica maticne zemlje. Za svaku kompaniju koja ima svoj pogon u inostranstvu moze se reci da je transnacionalna kompanija. Vrlo cesto se u literaturi nailazi pojam multinacionelne kompanije. Multinacionalna kompanija se u odnosu na transnacionalnu kompaniju razlikuje po tome sto se njeno rukovodstvo nalazi u vise zemalja, znaci ne moze se reci samo za jednu zemlju da je maticna zemlja odnosno zemlja porekla vec je to veci broj zemalja. Transnacionalan kompanija koju definisu kao inkorporirano ili neinkorporirano preduzece sastoje se od: Maticnog preduzeca Njegove strane filijala

Maticno preduzece je ono koje ima kontrolu nad ostalim preduzecima van maticne zemlje, obicno posedujuci izvestan udeo u kapitalu (kontrolni paket akcija) 10%. Strana filijala transnacionalne kompanije je i inkorporirano ili neinkorporirano preduzece u inostranstvu u koje jedan investitor, koji je rezident druge zemlje, poseduje ulog koji mu obezbedjuje trajne interese u upravljanju tim preduzecem minimum 10%.

10

9.

Organizacije filijala transnacionalnih kompanija.

1. Podruznice (kceri) 2. Pridruzne kompanije 3. Ogranci 1. Podruznice su inkoporirana preduzeca u zemlji domacina u kome maticno preduzece direktno poseduje vise od pola glasacke moci vlasnika akcija i ima pravo da postavlja i premesta vecinu clanova administracije, menadzmenta i nadzornih tela. One su pravno samostalne u odnosu na maticnu kompaniju. 2. Pridruzne kompanije koje su interkorporirana preduzeca u zemlju domacina, a kojima maticno preduzece poseduje najmanje 10%, ali ne vise od 50% , glasacke moci vlasnika akcije. Pridruzene kompanije su pravno samostalne u odnosu na maticnu kompaniju. 4. Ogranci su takvi oblici stranih filijala u inostrasnstvu koji su pravno nesamostalni deo maticnog preduzeca, potpuno su ili u zajednickom vlasnistvu maticne kompanije, u zemlji domacina, i za njih moraju biti ispunjeni neki od ovih uslova: Postojanje trajnog postrojenja ili kancelarije stranog investitora Postojanje neinkorporiranog zajednivkog ulaganja izmedju stranog investitora i jedne i vise trecih strana Vlasnistvo stranog investitora nad zemljom i nepokretnostima u zemlji domacinu Posedovanje mobilne opreme koju strani investitor koristi u zemlji domacinu, najmanje godinu dana.

Podrazumevaju direktne strane investicije DFI. Ideja je da se otvori pogon u inostranstvu, kao servis, ali se onda i deo proizvodnje prenosi tamo kako bi mogli da kontroliu deo trita koji pripada nekoj uniji npr. EU, jer zemlje u uniji ne plaaju takse i poreze(carinska barijera), jeftinija proizvodnja i radna snaga. Ovo je sloena forma organizacije. Poetkom 20.veka bilo je 7 700 000 filijala, 65000 kompanija. Jo jedan bitan faktor su i ekoloki razlozi Ne mora ciljno trite biti zemlja domaina, moe biti samo odskona daska zbog sirovina, radne snage. Trite moe biti ceo region. Bolje organizovan transport Putem marketinga je dolo do ujednaavanja ukusa potroaa(televizija, kompanije)

11

10. Motive prenosenja proizvodnje u inostranstvo kod transnacionalnih kompanija. Jedan od prvih motiva da se podigne filijala u inostranstvu svodio se na pravazilazenje carinskih barijera odnosno sirenje trzista. Prenosenjem proizvodnje u inostranstvo, proizvod izradjen u ovim pogonima ne podleze carini zemlja domacina, posto ima tretman domaceg proizvoda. U ovom periodu osnovni motiv bio je proizvesti robu za trziste zemlje domacina i osvojiti odredjene pozicije na ovom trzistu. Sledeci bitan faktor su bili nizi troskovi proizvodnje u inostranstvu, prvenstveno radne snage , a potom eksploatacija sirovinskog i rudnog bogatstva zemlje domacina. Antimonopolski zakoni doprineli su takodje selenju proizvodnje u inostranstvo. Ekoloski faktor je nakodje vazan motiv koji transnacionalne kompanije postice da investiraju u inostranstvo. Strogi zakoni u visoko razivjenim zemljama u pogledu zastite zivotne sredine namecu visoke troskove proizvodnje, tako da transnacionalne kompanije podizu svoje filijale u zemljama koje nemaju stroge ekoloske zahteve. Najnovije tendencije ukacuju da su procesi globalizacije i internacionalizacije medjunarodne proizvodnje i trgovine najvazniji faktori koji motivisu i odredjuju strukturu i pravce ulaganja transnacionalnih kompanija.

12

11. Faktori koji su doprineli nastanku i sirenju transnacionalnih kompanija. Razvoj tehologije, savremenih komunikacija i saobracajnih sredstava, doprineo je da filijale transnacionalnih kompanija sirom sveta mogu biti u medjusobnoj vezi, kao i u vezi sa svojom centralom, maticnom, kompanijom u svakom momentu. Razvoj savremenih saobracajnih sredstava premostio je ogromne prostorne udaljenosti, kao i rayvoj informacione i telekomunikacione tehnologije i doprineo da se stvori globalna kompanija, koja proizvodnju organiyuje u jednoj zemlji, resurse crpi sa raznih tacaka sveta da bi njen finalni proizvod bio distribuiran na treca trzista. Razvoj medjun arodnih trzista, imao je posledicu ujednacavanja ukusa potrosaca na raznim krajevima sveta (cemu su doprineli savremeni mediji, tv, radio, reklama, kompjuterska tehnologija). Tendencija liberalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa, a posebno liberalizacija medjunarodne trgovine dovela je ekspanziji transnacionalnih kompoanija. Liberalizacija u trgovini pratila je liberalizacija nacionalnih zakonodavstva o stranim ulaganjima sto je ubrzalo i podstaklo strane direktne investicije. Konvertabilnost valuta je faktor koji je doprineo da se dosta precizno i realno gledaju troskovi podizanja filijala u inostranstvu i renatabilnost ulaganja. Upotreba engleskog jezika u poslovnim komunikacijama, na pregovorima i njegova kvalifikacija kao poslovnog, svetskog jezika, takodje je doprinela brzem ugovaranju poslova i laksem prodoru transnacionalnih kompanija na trzista velikog broja zemalja.

13

12. Uloga medjunarodne spedicije u realizaciji spoljnotrgovinskog posla. Spedicija ja organizacija isporuke robe, odnosno opreme i dopreme robe kupcu na najefikasniji i najsigurniji nacin. U najsirem smislu medjunarodna spedicija podrazumeva pruzanje spediterske uloge spoljnotrgovinskoj firmi, radi realizacije ugovorenog spoljnotrgovinskog posla. To znaci da ce domaca spoljnotrgovinska firma angzovati speditera i njegove usluge platiti domacom valutom, da bi on izvrsio opremu ili dopremu robe iz inostranstva.

14

13. Pomorski konosman ili teretnica, pojam znacaj i funkcija. Pomorski konosman ili teretnica je dokument koji prevoznik ispostavlja spediteru po izvrsenom krcanju robe na brod. Konosman je vrlo specifican dokument i od izuzetnog znacaja u spoljnotrgovinskom poslu. Konosman pored toga sto predstavlja dokaz da je roba primljena radi prevoza, kao i dokaz o zakljucenom ugovoru o prevozu, je hartija od vrednosti. Konosma se izdaje u tri orogonalna primerka i dve kopije. Sva tri originala prima spediter izvoznika, od brodara, prilikom otpreme robe i prosledjuje ih izvozniku. Izvoznik oroginalom konosmana dokazuje kod kupaca robe da je otpremio robu i oekuje ispaltu, dok kupac robe, isplatu, uslovljava pristizanje konosmana. Da bi ova transakcija bila korektna kao posrednik ce se pojaviti banka izvoznika i banka kupaca preko kojih ce cirkulisati dokumenta u jednom pravcu a ispata u suprotnom pravcu. Sve dok ima konosman vlasnik robe je izvoznik. Kada primi 3 originala od svoga speditera on ih prezentira banci, banka vrsi ispatu vrednosti isporucene robe izvozniku, a konosman dostavlja kupcu. Izvoznik dobija svoj novac a kupac original konosmana, na osnovu koga preuzima robu po njenom prispecu. Roba se moze podici prezentacijom samo jednog originala konosmana. Specificnost konosmana je u tome sto je imalac konosmana i vlasnik robe. To znaci da posto primi od brodara original konosmana, posiljalac robe moze robu prodati drugom vlasiku, koji na osnovu posedovanja konosmana postaje i vlasnik robe.

15

14. Vrste osiguranja koje podrazumeva medjunarodno transportno osiguranje. Tokom medjunarodnog transporta moze doci do gubitka, propasti ili ostecenja transportovane robe. Stete na robi mogu biti izazvane nemernom nepaznjom ucesnika u transportu, ali i nepredvidjenim dogadjajima koji se mogu dogoditi nezavisno od volje ucesnika u transportu. Osnovna delatnost osiguravajucih drustva jeste ekonomska zastita imovine i lica od raznoraznih rizika. Zasnovana su na nacelu solidarnosti i uzajamnosti. Sredstva se prikupljaju do svih zainteresovanih strana, a isplacuju se samo onima koji su pogodjeni stetnim dogadjajem. Sve vrste osiguranja dele se na: osiguranja imovine, osiguranja lica, ostala osiguranja. Medjunarodno transportno osiguranje je deo imovinskog osiguranja i podrazumeva sledece vrste osiguranja: Osiguranje robe koja se prevozi Osiguranje brodova i drugih plovnih objekata Osiguranje vazduhoplova i drugih vazdusnih letelica Osiguranje odgovornosti prevozioca Osiguranje drugih interesa koji se pojavljuju u transportu.

16

15. Bitni elementi ugovora o osiguranju kod transporta robe. Bitni elementi ugovora o transportnom osiguranju su: 1. Predmet osiguranja je roba koja ima vrednost, ili se njena vrednost moze izraziti u novcu. Predmet osiguranja mogu biri i prava koja se, takodje mogu izraziti u novcu. Osiguravaci klasifikuju robu u zavisnosti od njenih osobina u nekoliko kategorija. 2. Transportni rizici, koji se dele u 4 grupe: Osnovni rizici Dopunsi rizici Rizici usled mana i prirodnih osobina osiguravanog predmeta Rizici nastanka stete iz bilo kof razloga Ratni i politicki rizici

3. Trajanje osiguravajuceg pokrica koje moze biti definisano: Od utovara do istovara robe Od predaje robe vozaru do isporuke primaocu Od skladista do skladista koje je ujedno i najsire pokrice osiguranja robe.

4. Osigurano putovanje koje obuhvata pokrice od polaznog do odredisnog mesta, pri cemu prevozni put ne mora biti striktno naznacen u ugovoru o osiguranju. 5. Prevozno sredstvo koje se obavezno definise ugovorom o osiguranju. 6. Osigurana suma je najveci iznos, koji osiguravac ima obavezu da isplati, ako nastupi osigurani dogadjaj. Osigurana suma je osnov za utvrdjivanje premije osiguranja. 7. Premija osiguranja je cena rizika. Premija ce zavisiti od osigurane sume, ali i od nekih subjektivnih clanica procene rizika od strane osiguravaca. 7. Stete pokrivene osiguranjem odnose se na potpuni ili delimicni gubitak osiguranog predmeta, troskove spasavanja, zajednicke havarije, troskove konstatacije i likvidacije stete. Osiguranje nisu porkivene stete prouzrokovane grubim nemarom i nepaznjom osiguranika ili stete usled prirodnih mana na robi.

17

Zakljuak Vidimo da postoje razni aspekti Incoterms klauzula koji moraju da budu uzeti u obzir prilikom pripreme, ugovaranja i realizacije spoljnotrgovinskog posla, odnosno prodajnog ugovora. Svaka nova verzija Incoterms pravila sa sobom je nosila i nove trendove koji se primenjuju u spoljnoj trgovini, kao i sve aktuelne propise i zakone pretoene u trgovaku praksu. Incoterms 2010 u tom smislu ne predstavlja izuzetak. Globalizacija je donela toliko novih mogunosti pristupa razliitim tritima, sve se odvija mnogo bre, na irem tritu, a samim tim vei je i broj uesnika. No, zbog svega toga poveava se i mogunost odreenih greaka koje bi mogle da dovedu do fatalnih ishoda. Pod fatalnim ishodom podrazumevamo sudbinu odreenih ugovora izmeu kupaca i prodavaca, odnosno plaanje velikih penala ili stvaranje ogromnih gubitaka. Zbog svega navedenog Incoterms 2010 predstavlja kljuni alat za sve uesnike u lancu spoljne trgovine, za firme koje su veliki izvoznici i uvoznici, ali i za banke, zbog instrumenata plaanja koji su kljuni element ugovora. Generalno, ona su vana za sve aktere u meunatrodnoj trgovini. Jednom reju, Incoterms 2010 predstavljaju Bibliju spoljne trgovine.

18

Literatura: -Kostadinovic S., Saobracajno transportno pravo, Ni, 2009 -Kostadinovi S., Medjunarodno privredno pravo, Subotica, 2005 -Internet

19