Vrste neravnote e platnog bilansa.

Finansiranje i prilagodavanje deficita

Neravnote a platnog bilansa mo e biti: slucajna, sezonska, ciklicna i strukturna (fundamentalna). Primer za slucajnu neravnote u mo e biti su a ili neka druga elementarna nepogoda koja kratkorocno dovodi do pada izvoza, a time i deficita tekuceg racuna. Sezonska neravnote a je karakteristicna za zemlje sa razvijenim turizmom. Kod njih je uobicajeno da se ostvaruje suficit tekuceg racuna u sezoni kada je veliki priliv torista, a deficit van sezone. Ciklicna neravnote a je posledica kretanja privrednih ciklusa. U fazi ekspanzije rastu svi oblici potro nje, pa tako i uvoz, to mo e rezultirati deficitom tekuceg bilansa. Obrnuto je u fazama recesije, kada se smanjuje potro nja. Zajednicka osobina za slucajnu, sezonsku i ciklicnu neravnote u je ta da su privremenog karaktera, tj. da se deficiti u jednom periodu smenjuju suficitima u drugom periodu. Iz tog razloga, ovakve neravnote e platnog bilansa ne predstavljaju ekonomski problem i ne zahtevaju sprovodenje mera uravnote avanja (prilagodavanja) platnog bilansa. Umesto prilagodavanja, ovakvi deficiti se finansiraju smanjenjem monetarnih rezervi i/ili zadu ivanjem u inostranstvu, a krediti se vracaju u narednoj fazi, kada zemlja ostvari suficit tekuceg racuna, kada ce se takode povecavati i devizne rezerve. Za razliku od prethodne tri vrste, strukturna, tj. fundamantalna neravnote a platnog bilansa nije reverzibilnog karaktera i nije kratkotrajna. Njeni uzroci su ekonomsko strukturne prirode, kao to su: preterana potro nja, lo a struktura privrede, slab izvozni sektor, pogre na ekonomska politika, dugotrajne i visoke stope inflacije i sl. U takvim situacijama javlja se dugorocni deficit tekuceg racuna. Po to deficit nije moguce finansirati u dugom roku (zbog tro enja deviznih rezervi i ogranicene mogucnosti pozajmljivanja kapitala iz inostranstva), u slucaju fundamentalne neravnote e je potrebno sprovesti mere prilagodavanja, tj. uravnote avanja platnog bilansa, kao i mere promene privredne strukture koje ce povecati izvoz i ukupnu domacu ponudu. Postoje tri instrumenta prilagodavanja platnog bilansa kojima se uklanja deficit tekuceg ra una: - deflacija, - devalvacija i - devizna kontrola. Sve tri mere imaju isti cilj: smanjenje ili otklanjanje deficita platnog bilansa, tj. Smanjivanje ili otklanjanje razlike izmedu vece agregatne potro nje i manje agregatne proizvodnje u zemlji (podsetimo se, deficit tekuceg bilansa podrazumeva vecu agregatnu potro nju od proizvodnje, dok je obrnuto u slucaju suficita). Deflacija, tj. pad op teg nivoa cena cini domacu robu jeftinijom u odnosu na inostranu, to bi trebalo da dovede do porasta izvoza i pada uvoza. Devalvacija pojeftinjuje domacu robu na inostranom tr i tu, a poskupljuje stranu robu na domacem tr i tu, to bi takode trebalo da dovede po porasta izvoza i pada uvoza. Devalvacija ima brojne prednosti u odnosu na deflaciju: deflacija ugro ava ekonomsu aktivnost, smanjuje investicije i vodi ka recesiji, to nije slucaj kod primene devalvacije. Pored toga, devalvacija, za razliku od deflacije, dovodi do promene u strukturi privrede, jer podstice izvozne sektore, kao i uvozno-supstitutivnu proizvodnju.

Devalvacijom se, dakle, podstice razvoj privrede zasnovan na izvozu, uz smanjivanje uvozne zavisnosti zemlje. Ipak, da bi devalvacija dala ocekivane rezultate potrebno je da budu ispunjeni elasticitetni uslovi (definisani Mar al Lernerovom teoremom) i da se preduzmu mere za suzbijanje inflacije koja mo e poni titi pozitivne efekte devalvacije na platni bilans. Devizna kontrola podrazumeva primenu administrativnih mera kojima se ogranicava raspolaganje devizama i defini e nacin njihove upotrebe. Dr avni organi propisuju pravila kao to su: obavezna repatrijacija deviza (uno enje svih stecenih deviza u inostranstvu u zemlju), cesija deviza (prodaja svih deviza dr avi), dozvole placanja inostranstvu, mnogostruki devizni kurs i sl. Cilj devizne kontrole je smanjenje uvoza, cime se smanjuje deficit platnog bilansa, ali na administrativan nacin, pa se devizna kontrola izbegava, tj. primenjuje se samo kada ostali ekonomski instrumenti ne daju re enje.