1

Radikalne ideoloko-politike krajnosti savremene Srbije1

Uvod Kada se govori o radikalnim ideoloko-politikim krajnostima imaju se na umu politike ideologije i politika delanja razliitih politikih delatnika koja se nalaze na levom i desnom polu ideoloko-politikog spektra koji je u odre enom vremenskom periodu na snazi i koje pokuavaju da ga korenito izmene. Zato se esto i uobiajeno takve ideologije i delanja nazivaju ekstremistikim, to ukazuje na njihovu drutvenu nedozvoljenost. U smislu ideologije, radikalne ideoloko-politike krajnosti se odnose na one ideologije koje su veoma udaljene od ideolokog centra u datom istorijskom momentu. U smislu politikog delanja, pak, ekstremistikim se smatraju svi pokreti koji upotrebljavaju agresivne i nasilne metode u borbi za korenite drutvene i politike promene, tj. za vlast. (Wikipedia, 2006: http://en.wikipedia.org/wiki/Extremism) U tom smislu, potrebno je prvo odrediti ta je to levica i desnica u istoriji politikog miljenja i delanja, a onda odrediti levicu i desnicu posle pada Berlinskog zida. Naposletku, zadatak je prepoznati krajnja ideolokopolitika opredeljenja i delanja, te uoiti koje su glavne a koje sporedne politike snage krajnjeg radikalizma u savremenoj Srbiji. Iz injenice da se znaenje pojmova levica i desnica u politikoj teoriji menjalo tokom vremena ne sledi da je dozvoljeno proizvoljno odre ivati te pojmove, jer postoji manje ili vie dosledno istorijsko razvijanje ovih pojava i sledstveno teorijsko razvijanje pojmova. U Francuskoj revoluciji su prvi put u istoriji levica i desnica postali politiki pojmovi. Poslanici u Skuptini koji su sedeli desno u odnosu na predsednika Skuptine inili su desnicu, a oni koji su sedeli levo inili su levicu. Potonji su bili predstavnici treega stalea, tj. buroazije, i zduno su nastojali da se drutvo oslobodi nasle enih stalekih privilegija i uredi prema prosvetiteljskim naelima slobode, bratstva i jednakosti. Tada su buroaski liberali inili levicu. Desnica je bila ili za punu restauraciju stalekog drutva ili za delimine promene u kojem e plemstvo zadrati visok drutveni poloaj, pa makar se moralo odrei nekih privilegija, po ugledu na tadanju Veliku Britaniju. Vremenom su se od liberala, proces je otpoeo ve sa jakobincima i sankilotima i bio je okonan tokom revolucije 1848, odvojili radikalni demokrati, poznati po zahtevima za opte birako pravo, bez obzira na imovno stanje i obrazovni nivo, i neposredne oblike demokratije (npr. referendum), me u kojima je bilo i onih koji su se sve vie okretali uspostavljanju ekonomske i socijalne jednakosti, pa ako treba i na utrb slobode pojedinca: socijalisti i komunisti. Osim njih, na krajnjoj levici su se javili i anarhisti koji su se borili kako protiv svetinja liberalizma kapitalizma, a esto i privatne svojine - to im je bilo zajedniko sa socijalistima i komunistima, tako i protiv drave, crkve i svih drugih autoriteta. Prema tome, jo od Francuske revolucije, a naroito od 1848. godine, ekonomskosocijalna osa drutvenog rascepa je opredeljivala ta e biti desno, a ta levo. Pojednostavljeno reeno, oni koji su preimustvo davali slobodi nad jednakou, tj. oni koji su smatrali da se jednakost moe ostvariti tek u slobodi svakog pojedinca, nepogreivo su se

Ova studija je nastala u sklopu istraivakog projekta finansiranog od strane Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Drustveni akteri i drustvene promene u Srbiji 1990-2010. godine, evidencioni broj 149005. Blagodarim profesoru Metodologije sociolokih istraivanja Univerziteta u Beogradu dr Vladimiru Iliu i mr Djordju Stefanoviu, asistentu na Odeljenju Sociologije Univerziteta u Torontu, na kritikom itanju teksta koje je omoguilo njegovo poboljanje. Naravno, sve manjkavosti idu na duu pisca.

2 svrstavali na desnicu, a oni koji su prednost davali jednakosti, tj. oni koji su smatrali da je drutvena jednakost uslov ostvarenja pojedineve slobode, spadali su u levicu. Sve ove struje, bez obzira na prilino velike razlike me u njima, inile su od polovine XIX veka do danas leviarsku porodicu. Sami liberali su, pak, ako se radilo o socijalnim ili levim liberalima, ostali na centru ili tzv. gra anskoj levici zajedno sa nekim socijalnim i radikalnim gra anskim demokratima, ili se, pak, pomerili udesno pribliujui se, pa ak i izjednaujui se sa izvesnim konzervativnim strujama, ako se radi o tzv. konzervativnim liberalima ili ekonomskim liberalima. Treba uoiti sloenost moguih odnosa izme u razliitih ideologija, npr. da je protivnost socijalista i komunista prema liberalima velika, bez obzira na zajedniko poreklo u idejama Prosvetiteljstva. Naime, negiranje vrednosti privatne svojine i zakona trita koja su liberalima sveta stavlja ih u suprotnost prema njima, jednako kao i prema modernim konzervativcima. Posle Francuske revolucije, pak, kod klasinih konzervativaca ideal drave (monarhije) postajao je sve vaniji2, jednako kao to je to i socijalistima (komunistima je, pak, drava vana u praksi, ako ne i u teoriji, jer u tzv. prvoj fazi socijalistikog razvoja, u diktaturi proletarijata drava mora da bude jaka kako bi uklonila protivnike revolucije i vlasti radnike klase, nakon ega dodue treba odumreti.) S druge strane, anarhisti imaju slinosti u isticanju vrednosti slobode sa liberalima, a od konzervativaca se izrazito razlikuju naglaavanjem otpora prema svim do sada vaeim autoritetima. Za konzervativce je, pak, upravo vera u vaee autoritete glavni cement drutvene harmonije. Ipak, anarhiste od liberala odvaja potpuno nepoverenje u potrebu postojanja drave. Dok liberali, jo od vremena Dona Loka, veruju u neophodnost postojanja drave koja e onemoguiti samovolju monih pojedinaca i drutvenih grupa nad drugima i obezbediti nesmetano poslovanje u skladu sa zakonima trita, dotle anarhisti, u saglasnosti sa marksistima, smatraju da drava uvek predstavlja agenturu najmonijih pojedinaca i drutvenih grupa. U tome se anarhisti pribliavaju marksistima, ali se od potonjih znatno i razlikuju, jer naglaavaju da to to e drava biti uobliena diktaturom proletarijata, to bi navodno trebalo da zajami da e delovati u korist radnitva, znai samo to da e ona biti u slubi partijskoga kadra, te da e zavriti u birokratskom etatizmu. Mihail Bakunjin, jedan od osnivaa anarhizma, upravo je na ovom planu jo u drugoj polovini XIX veka kritikovao Marksove zamisli. Bilo kako mu drago, levica je od Francuske revolucije naovamo bila utemeljena u antropolokom optimizmu, u emu se ogleda u Prosvetiteljstvu zaeta srodnost liberalizma i levice, i vezana za ostvarivanje prosvetiteljskih ideala humanizma i razuma, tj. ideala pozitivne slobode,3 jednakosti (ne samo pravne, ve i socijalne) i bratstva (ne samo me u pripadnicima svoje nacije) me u svim ljudima bez obzira na pol, rasu, etniko poreklo, naciju ili religijsku pripadnost. Desnica je zavisno od vremena mogla pristati na negativnu slobodu i bratstvo koje bi se odnosilo prevashodno na pripadnike sopstvene nacije kadto i vere, a tek katkad i na pripadnike celokupne ljudske vrste, dok je jednakost (ako se izuzme

Naravno, mnogi konzervativni aristokrati su se borili pre Francuske revolucije protiv autoriteta centralne monarhove vlasti nad starim feudalnim pokrajinama i regionalnim autonomijama, ali se to posle 1791. izmenilo. 3 ovek ne treba samo da bude slobodan od ugnjetavanja drugog oveka i drave, kao i za prodaju svoje radne snage na tritu, ve i slobodan za stalno sopstveno usavravanje i ostvarivanje svih svojih mogunosti bez obzira na drutveni sloj iz kojeg potie. Vrednost pozitivne slobode snano zastupa ne samo levica, ve i socijalni liberali.

3 ona pred zakonom u koju su liberali svih vrsta uvek verovali, a i moderni konzervativci je ne dovode u pitanje) za nju uvek bila sporna vrednost. Posle II svetskog rata, me utim, a naroito s prodorom Nove levice krajem 1960-ih i kulturnog obrata postmoderne krajem naredne decenije, te posebno od poraza SSSR-a u Hladnome ratu, uz pomenutu ekonomsko-socijalnu osu razdvajanja levice i desnice javlja se i osa odnosa izme u veine i manjine. Danas se, naime, upravo zatita etnikih, rasnih, rodnih, seksualnih i konfesionalnih manjina, emu se dodaju zatita okoline i ivotinja, smatra bitnom znaajkom levog opredeljenja. Prema stanovitu koje se ovde zastupa, ekonomskosocijalna i osa odnosa izme u veine i manjine danas presudno odre uju da li je neka politika stranka desno ili levo u ideoloko-politikom spektru, te koliko se pribliava levoj ili desnoj krajnosti. Osim toga, racionalno planiranje drutvenih odnosa kao i unapre enje drutva i oveka racionalno planiranom delatnou izaziva me u desniarima sumnju, a katkad i strah. Nasuprot tome, oni nade polau u empirizam, tj. u odravanje postojeeg iskustveno proverenog drutvenog poretka, a protive se bilo kakvom drutvenom eksperimentisanju, makako eksperimenti na razumu bili zasnovani. U pozadini ovog nalazi se neprevladani strah od Boga, tj. na njegovoj volji zasnovanog vaskolikog, pa i drutvenog sveta. Radikalno desna krajnost Radikalno desna krajnost ili desni ekstremizam (radikalizam) je ideoloki naslednik faizma i nacizma iz prve polovine XX veka i pomeren je jo udesno u odnosu na klasini konzervatizam.4 Prema E. Nolteu, faistike partije, pokreti i nastojanja posle Prvoga svetskoga rata su sasvim jasno stajala na krajnjoj desnici. On istie da pre svega su radikalnije antikomunistiki nastrojene od poznatih desniarskih partija pre (Prvog, pr. J.B.) svetskog rata, ali u isto vreme sadre i vie leviarskih elemenata od ovih. Njihova spoljna obeleja su sklonost ka uniformama, naelu vo e i simpatija prema Musoliniju, Hitleru ili obojici. Ako su samo neka od ovih obeleja jasno izraena, moe se govoriti o filofaizmu ili polufaizmu, dok se lanim faizmom moe oznaiti partija drugaijeg porekla koja neke od ovih momenata snano istie (npr. prisustvo oruanih partijskih odreda). Tamo gde su prisutni svi bitni momenti u zaetku uputno je koristiti termin protofaizam. (cit. pr. Kulji, 1990: 469) Savremeni desni ekstremizam se temelji na slinim ideolokim postavkama kao i njegovi ideoloki preci, iako esto odrie svaku vezu (Kulji, 2002: 124) sa njima: 1) krajnjem rasizmu i/ili nacionalizmu, a kadto i klerikalizmu, tj. u tenji da se ostvari to vea drava rasno, etniki ili konfesionalno zasnovana, pa se u tom cilju ne preza ne samo od rasnog, etnikog ili konfesionalnog podjarmljivanja razliitih, ve ni od njihovog ienja, a u krajnjem sluaju, ni od genocida; ovaj cilj se esto ostvaruje pod uticajem netrpeljivog uverenja da je rasa, konfesija ili nacija kojoj pripadamo najbolja na kugli zemaljskoj, te da je uvek u pravu ma ta njeni pripadnici radili; 2) antisemitizmu, tj. u verovanju u jevrejsku zaveru kako bi se obezbedila njihova vladavina nad celim svetom, kao i u tampanju Protokola sionskih mudraca5 koji to treba da potvrde, te negiranju razmera stradanja Jevreja u II svetskom ratu ili, pak,
O znaajkama klasinog konzervatizma pisano je u lanku Politike stranke umerene i krajnje desnice u Srbiji koji treba da bude objavljen u Novoj srpskoj politikoj misli. 5 Protokoli sionskih mudraca predstavljaju antisemitsku bibliju, jer je koristi svaka nova generacija antisemita u svetu, bez obzira na drutvene, verske ili nacionalne razlike. Tu naalost nita ne smeta to je odavno dokazano da se radi o dokumentu koji je stvorila tajna sluba carske Rusije Ohrana.
4

4 pravdanju tog stradanja zbog zla koje oni navodno donose itavom svetu, a posebno naoj naciji, konfesiji ili rasi; 3) antiislamizmu, poto islam navodno ugroava evropsku kulturu zasnovanu na hrianskom identitetu; 4) antiliberalizmu, jer su liberali uvek nedovoljno rasno (konfesionalno, nacionalno) vrsti i skloni izdaji nacionalnih (konfesionalnih, rasnih) interesa, poto ne shvataju da je pojedinac slobodan tek u istovrsnoj drutvenoj grupi; istovremeno, me utim, esto se bazini antiliberalizam maskira taktikim prihvatanjem parlamentarizma i stvarnim pristajanjem uz ekonomski liberalizam6; 5) antisocijalizmu, antianarhizmu i antikomunizmu, jer su anarhisti, socijalisti i komunisti kao internacionalisti kadto i kosmopoliti po definiciji nacionalni izdajnici; 6) homofobiji, pri emu se homoseksualizam ne smatra samo neprirodnim, ve se zagovara moralni prezir, pravno sankcionisanje i fiziko nasilje prema ljudima takvog seksualnog opredeljenja; 7) seksizmu koji zagovara da je mesto ene prvenstveno u kui i smatra da je njena dunost da ra a to vie pripadnika nacije i rase kojoj se pripada, jer se samo tako mogu iste odbraniti od pripadnika drugih nacija i rasa koje imaju vii prirodni prirataj; 8) strahu pred nepoznatim, stranim i drugaijim, tj. ksenofobiji koja ra a nasilje, te se shodno tome esto zagovaraju anti-useljenike mere, nasilje prema useljenicima kadto i nacionalnim manjinama, i militarizam; 9) antiamerikanizmu kao mrnji prema Amerikancima7 i njihovim kulturnim, ekonomskim, vojnim i politikim dostignuima i zamislima; 10) antimasonstvu zbog gotovo natprirodne moi koju koriste za upravljanje celim svetom; 11) neprijateljstvu prema globalizacijskim procesima i me unarodnim povezivanjima (npr. antievropejstvo ili evroskepticizam, antimondijalizam, antiglobalizam); 12) prouavanju faistikih i desno-autoritarnih reima iz prolosti kako bi se nali uzori za budunost, pri emu se Hitler i razliiti domai faisti najee uzimaju za ugled; 13) autoritarnosti kao socijalno-psiholokoj osnovi krajnjeg nacionalizma, homofobije, antisemitizma, antimasonstva, sklonosti za stvaranjem teorija zavere, militarizma i sl; 14) viziji poeljnog drutva koja podrazumeva veoma esto jednorasna, jednokonfesionalna i jednonacionalna drutva, dok se kapitalizam prihvata i na reima a ne samo u praksi, i kadto se ak zagovara neka vrsta ekonomskog liberalizma umesto nekadanje korporativno ure ene privrede i drutva.8
6 U pojmu etnokratskog liberalizma, tj. liberalizma ogranienog samo na vladajuu etniku ili rasnu grupu, kao to je npr. bilo u sluaju Junoafrike republike u doba vladavine aparthejda, ili Izraela i Hrvatske u doba F. Tu mana, dolazi do proimanja radikalno desnog ideolokog stava i liberalizma, u emu Roder Grifin vidi i glavnu znaajku razvoja radikalne desnice posle II svetskog rata. (elektronska verzija; Interregnum or Endgame? Radical Right Thought in the Post-fascist Era http://home.alphalink.com.au/~radnat/theories-right/theory2.html) 7 U SAD-u postoji antievropejstvo kod izvesnih protestantskih fundamentalista. 8 Poslednja znaajka je vezana za promene u strukturi kapitalistikog drutva. Naime, dok se pre II svetskog rata sitni kapital oseao ugroenim od strane krupnog kapitala, s jedne strane, i organizovanih radnikih sindikata, s druge strane, pa su pripadnici sitnoga gra anstva inili drutvenu osnovu klasinih faistikih pokreta, dotle je razvoj kapitalistikog drutva doveo do pada ugroenosti ovog sloja gra anstva i do rasta ugroenosti brojno opadajuih, slabije obrazovanih i obuenih radnika koji obavljaju rutinske manuelne poslove i glavne su rtve rastue drutvene nejednakosti u neoliberalnoj globalizaciji. Otuda su sitno gra anstvo kao drutvenu osnovu radikalno desnih pokreta i politikih stranaka zamenili nezaposleni, nie obrazovani i neobueni radnici sa izrazitom nesigurnou radnog mesta. Dakako, tome je naroito doprinelo useljavanje stranih radnika koji im postaju takmaci na tritu rada, a najee se odlikuju drugaijom bojom koe

5 Treba naglasiti da neke od navedenih znaajki u svojoj ideologiji imaju i drugi ideoloki pokreti, ali ovi simptomi kod njih stoje relativno izolovani u odnosu na druge crte ideologije, dok radikalno desni pokreti i stranke poseduju, po pravilu, veliku veinu ovih simptoma objedinje u jednome desno-ekstremistikom sindromu. Nije nuno da pokret ili stranka imaju sve ove simptome da bi se oznaili radikalnodesnim, dovoljno je da imaju veinu njih, pa da zaslue ovaj naziv. Isto tako, ako neka politika stranka ima u ideologiji tri ili etiri crte od ovde pobrojanih, npr. autoritarnost, krajnji nacionalizam, seksizam i homofobiju, to jo uvek ne znai da je radikalno desna, iako se sa sigurnou moe rei da se znaajno blii desnom polu ideoloko-politikog spektra. ini se, me utim, opravdanim iz ireg spleta simptoma desnog ekstremizma izdvojiti etiri centralna: uz krajnji rasizam ili nacionalizam ili religijski fundamentalizam koji svakako ine sr radikalno-desne ideologije, u te simptome treba ukljuiti i ugledanje na faistike uzore iz prolosti, te autoritarnost i antisemitizam9. Kad su ova etiri simptoma objedinjena u jednoj ideologiji, oni oblikuju krajnji radikalno desni sindrom neo-nacististikoga tipa. Deava se, me utim, da neki od ova etiri simptoma naroito ugledanje na uzore iz II svetskog rata - manjka, posebno u zemljama koje su bile podvrgnute represalijama od strane okupacionih faista tokom II svetskog rata. Ipak, dovoljno je i da su tri od njih prisutni, kao i deo ovih drugih koji su navedeni, pa da se sa prilinom sigurnou utvrdi da se radi o prisustvu krajnjega radikalno desnog sindroma.10 Moe se, tako e, zakljuiti da to je vie ovih simptoma prisutno, to su ideoloki pokret ili stranka radikalniji u desnome opredeljenju. Radikalno leva krajnost Krajnja levica je zasnovana na razliitim socijalistikim strujama, najee na tradicijama boljevizma (shvaenog bilo na staljinistiki ili trockistiki nain), maoizma, titoizma, evrokomunizma i anarhizma (kolektivistikog ili individualnog). Krajnje radikalno levo opredeljenje se odlikuje: 1) antikapitalizmom, tj. tvrdnjama da je kapitalizam izvor svih zala u savremenom svetu, te da buroazija, to na osnovu strukturne nunosti izazvane poloajem u drutvenoj strukturi kapitalistikog sistema, to na osnovu subjektivnih elja, eli da porobi i eksploatie radnog oveka do krajnjih istorijom odre enih granica; 2) antiglobalizacijskim stavom, tj. neprijateljstvom prema globalnom kapitalizmu i velikim multinacionalnim korporacijama bogatih drava koje porobljavaju ne samo domae radnitvo, ve i siromane lanice me unarodne zajednice;

i religijskom ili etnikom pripadnou. (Norris, 2004, ch. 6) Treba, me utim, uoiti da ima i alternativnih vi enja drutvenog profila glasaa radikalno desnih stranaka. Prema njima, radikalno desne stranke privlae glasove protesta i nisu utemeljene u drutvenoj strukturi, tj. privlae glasove iz razliitih drutvenih slojeva, dok je ideologija nebitna. (Norris, 2004, ch. 6, nav. pr. Wouter Van der Brug, Meidert Fennema, and Jean Tillie, 2000, Anti-immigrant parties in Europe: Ideological or protest vote? European Journal of Political Research, 37 (1), 77-102.) Ipak, ini se da su ova miljenja empirijski opovrgnuta, dok su snano podrane ne samo teze o natprosenoj podrci za radikalne desniare me u radnicima, ve ak i me u pripadnicima sitnog gra anstva. (Norris, 2004, ch. 6) Potonje dodatno upuuje na srodnost klasinog faizma i savremene radikalne desnice. 9 Kod Jevreja mesto antisemitizma zauzima antiislamizam. Naravno, kod izraelske krajnje desnice nikada nema pozivanja na faistike uzore iz II svetskog rata, ali zato moe biti konfesionalne iskljuivosti, ksenofobije, rasizma, autoritarnosti i militarizma, kao i drugih simptoma radikalno desne krajnosti. 10 Treba uoiti da radikalno desni sindrom moe, ali i ne mora biti neo-nacistike usmerenosti. Kada nije neo-nacistike usmerenosti, opasniji je, jer je bolje maskiran i tee se raspoznaje.

6 3) antigra anskim stavom, tj. neprijateljstvom prema predstavnikoj demokratiji,11 privatnoj svojini i tritu, kao i u osporavanju njihovih vrednosti za drutveni napredak; zagovaranjem klasne borbe (kadto oruane) izme u proletarijata i buroazije; 4) zagovaranjem direktne akcije i generalnih trajkova kao vanih sredstava klasne borbe; 5) neprijateljstvom prema dravi (anarhistika struja), tj. zagovaranjem njene likvidacije; 6) neprijateljstvom prema institucionalizovanoj religiji, tj. zagovaranjem borbenog ateizma i zahtevanjem rasputanja crkvi; 7) borbenim neprijateljstvom prema patrijarhalnoj porodici i zagovaranjem slobodne ljubavi; 8) jakom i kadto netrpeljivom propagandom feminizma, tj. nametanjem stava o feminizmu kao emancipatorskoj ideologiji: prvo e se osloboditi ene, a potom i ceo ljudski rod, a oni koji to osporavaju bivaju cenjeni neemancipovanim i zaostalim;12 9) jakom i kadto netrpeljivom propagandom homoseksualnosti, tj. stavom o homoseksualizmu kao a priori dobrom i drutveno poeljnom13 seksualnom opredeljenju, te proglaavanju onih koji to osporavaju zaostalim konzervativcima; 10) pozitivnijim vrednovanjem drutava realnog socijalizma od kapitalistikih drutava, makar se i realni socijalizam iz prolosti kritikovao i njegova iskustva se prouavala kako se greke u budunosti ne bi ponovile; 11) vizijom poeljnog drutva koja propisuje bilo drutvo apsolutno slobodnih i jednakih pojedinaca koji naizmenino vre upravne poslove, a povezani su u uzajamne proizvodne zadruge i optine koje se federalno povezuju u sluaju anarhizma, bilo dravu koja se bazira na neposrednoj demokratiji i drutvenoj svojini u sluaju socijalista i komunista. Razume se, valja uvek imati na umu i razlike izme u razliitih struja krajnje levice, ali ini se da je opravdano, bez obzira na njih, sve ove razliite socijalistike struje posmatrati zajedno, jer ih osnovna anti-kapitalistika usmerenost ini srodnijim me usobno no to ih bilo kakve razlike, pa i one vezane za odnos prema dravi, razdvajaju. U politici, naime, zajedniki neprijatelj ujedinjuje i znai kadto vie od vizije poeljnog drutva, to ne znai da potonju treba potcenjivati. Globalno drutvo posle 1989. godine Krajem kratkog XX veka, obeleenog padom Berlinskog zida 1989. godine i raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, dolo je do naglog pomeranja politikog spektra u desno.14 Tako XXI vek poinje u znaku preporo ene desnice i razliitih desniarskih ideologija. U razvijenim i bogatim zapadnoevropskim dravama konzervativni liberali, nadahnuti uenjima Karla Popera i Fridriha fon Hajeka, postali su glavna ideoloka struja.15
Jednako kao radikalna desnica, i levica moe iz taktikih razloga prihvatati parlamentarizam. Ovaj ideoloki redukcionizam koji se kadto ogre teorijskim platom podsea na marksizam koji je u proletarijatu prepoznao svetsko-istorijskog subjekta opteljudskog oslobo enja. Radnike su zamenile ene, a buroaziju mukarci. 13 Drutvena poeljnost je upravo ono to je sporno. Iz nje sledi zagovaranje homoseksualnih brakova, to ne mora biti sporno, ali i prava na usvajanje dece, to je veoma sporno, jer ukazuje na poeljnost homoseksualne socijalizacije. Tako se trpeljivost zamenjuje drutvenom poeljnou. Treba, me utim, naglasiti da i najvei deo levih liberala danas podrava ovakve zahteve. 14 Rast desnice je nagovestila ve poetkom 1980-ih i kriza drave socijalnog staranja (welfare state), te sledstveni rast taerizma i reganizma, tj. neoliberalizma. 15 U nas su najpoznatiji neoliberali okupljeni oko on line asopisa Katalaksija. Me u njima se posebno istiu Ivan Jankovi i Borislav Risti. Prvi je u Helsinkoj povelji pisao lanke u kojima je pravdao agresiju SAD u Iraku.
12 11

7 Pridruili su im se socijalni demokrati koji su gotovo napustili socijalistike ideale i zalaui se za tzv. trei put, ne naroito originalno oblikovan od strane Entonija Gidensa i Jirgena Habermasa, postali levi liberali. tavie, oni su se kroz politika delanja Tonija Blera16 i Gerharda redera pribliili neoliberalizmu postajui zapravo u politikoj praksi stranke umerene desnice. Levica je, pak, preputena razliitim alter-globalizacijskim, feministikim, pacifistikim i ekolokim pokretima, zastupnicima prava manjina, anarhistima, strankama demokratskog socijalizma koje su kadto tek bive komunistike stranke, kakva je npr. Partija demokratskog socijalizma iz istonog dela sada jedinstvene Nemake. Umesto u vreme Hladnog rata razgranate levice na levoj strani politikog spektra koji je tada obuhvatao maoiste, trockiste, staljiniste, izvorne lenjiniste (ta god to znailo), titoiste, evrokomuniste, anarhiste i demokratske socijaliste, pa i leve socijalne demokrate, danas je levica suena, a desnica buja sve raznobojnija. Tako, u desnicu se danas ubrajaju ne samo tehnokratski konzervativci i liberali, ve oivljavaju i klasini konzervativci koji nadahnue trae u uenjima de Mestra i de Bonala, kao i neokonzervativci u SAD (moral majority),17 te razliiti religijski fundamentalisti, branitelji faizma i nacizma. Pokreti elavaca (skinheads) i belih nacionalista (white nationalists) vie nisu sastavljeni tek od marginalnih, frustriranih i opasnih mladia koji ne nalaze razumevanje u drutvenom okruenju, ve stiu i naklonost organizovanih politikih stranaka koje osvajaju sve veu podrku birakoga tela. Razobruene snage kapitalizma, tj. krupni kapital nezajaljiv za profitom, vie ne haju za upozorenja o neovenosti uslova u kojima ivi i radi obina radna snaga. Nema vie pretnje istorijski poraenog i delegitimisanoga sistema realno postojeeg socijalizma, Sovjetski Savez je nestao sa istorijske pozornice, pa tako oslobo en straha, krupni kapital namee svoje vizije poeljnog drutva. Takve vizije se uglavnom uklapaju u glavnu struju sadanjeg politikog spektra, dakle, u struju liberalnih konzervativaca i liberala (pojaanih socijalnim demokratama). Ovakvim kretanjima se opiru kako desni estremisti u ime bele Evrope, nacionalnog suvereniteta ili islamskog carstva, i protiv svetske jevrejske zavere ije interese sprovode SAD, tako i levi ekstremisti u ime prava na otpor kapitalistikom imperijalizmu globalne svetske sile SAD i njene vojne industrije, te multinacionalnih korporacija. Priroda reima Slobodana Miloevia i Socijalistike partije Srbije Levica je u Evropi slaba, a u Srbiji je poev od 5. X 2000. gotovo nepostojea. Ona je za razliku od ostatka Evrope, u Srbiji vladala tokom 1990-ih. Tradicionalistika levica oliena u Slobodanu Miloeviu i njegovoj SPS je tokom cele decenije ouvala dominaciju drutvene svojine u proizvodnim odnosima ime je ispunila i ustavnu normu koju je sama propisala da su svi oblici svojine ravnopravni, to je omoguilo blokiranje politike odluke o privatizaciji.18 Istovremeno, me utim, u vreme sankcija OUN, uveden je sistem uvozno-

Nije samo od simbolike vanosti to je upravo na Blerov predlog ukinut 4. lan programa Laburistike stranke koji je nalagao borbu za ostvarenje drutvene svojine. Posle toga, laburisti su mogli nesmetano da postanu promoteri privatne svojine i trita, tj. kapitalizma. 17 Pripadnik moralne veine je i sam neokonzervativni predsednik Dord Bu mla i, za razliku od njegovog oca, koji se pre moe svrstati u neoliberale negoli u neokonzervativce. 18 Naime, ako su svi oblici svojine ravnopravni, onda se politikom odlukom ne moe menjati poloaj dominantne drutvene svojine, jer je ona ustavno zatiena kategorija. U tom smislu, valja uoiti da je svaka privatizacija kao promena svojinskih odnosa politikom odlukom neustavna. Zanimljivo je da dananji legalisti nee da uvide ovu belodanu injenicu.

16

8 izvoznih dozvola i kontigenata koji je doprineo javljanju kapitalista tzv. novobogataa. Oni su listom bili bliski reimu, jer je to bio uslov za dobijanje unosnih poslova. Otuda se u okviru socijalistikih drutvenih odnosa poeo razvijati i politiki kapitalizam. Tako e, socijalisti su manje ili vie dosledno ouvali i jednu vrstu realsocijalistikog vi enja demokratije. Manipulisali su oblicima neposredne demokratije kad god su mogli, a viestranaki sistem im je bio tek fasada za sutinski nepodeljenu vlast S. Miloevia. U tom smislu, ovaj sistem se moe odrediti kao autoritarni viestranaki socijalizam sa vodeom strankom. Zanimljivo je bilo to da su se socijalisti esto suprotstavljali imperijalizmu SAD upravo sledei svoja socijalistika uverenja, a da im se u tim nastojanjima pridruivala SRS, stranka radikalno desnog opredeljenja, kojoj je takav politiki ambijent odgovarao sa stanovita promovisanja nekih od njenih vrednosti, tj. krajnjeg nacionalizma, ksenofobije, antiglobalizma, antiislamizma, autoritarnosti, anti-semitizma, militarizma i antiamerikanizma. U potpunoj izolaciji Srbije radikali su mogli da gone pripadnike drugih nacija iz zemlje i pobornike razliitih ideolokih opredeljenja sa Univerziteta i iz sredstava masovnog optenja, te da nesmetano sistematski zastrauju politike protivnike, to je ilo na ruku socijalistima i linim interesima S. Miloevia. Zajedniki politiki neprijatelji, kako spoljanji tako unutranji, ujedinjavali su na taktikom nivou tradicionalistiku levicu i krajnju desnicu u Srbiji 1990-ih godina, bez obzira na njihova strateke razlike. Radikalno desna krajnost u Srbiji posle pada Berlinskog zida Savremeni desni ekstremizam je, nastajui postepeno posle Drugog svetskoga rata i jaajui sa pomeranjem celog ideoloko-politikoga spektra udesno po slomu realsocijalistikih drutava, zadrao idejne postavke faizma, iako unekoliko promenjene: borbu protiv egalitarnih ideologija, posebno onih zasnovanih na idealima prosvetiteljstva, kao to su liberalizam i marksizam, ali delom ak i hrianstva, poricanje individualistike prirodnopravne osnove ljudskih prava jer ova razbija zajednicu, te zalaganje za organsku zajednicu. (Kulji, 2002: 126-127) U ovome ambivalentnom odnosu prema hrianstvu vidljiva je i jedna od vanih razlika krajnje u odnosu na umerenu desnicu, jer potonja prema religiji ima nedvosmisleno pozitivan stav. U sluaju srpskih radikala, Vojislav eelj se nije libio da trojicu vladika Srpske pravoslavne crkve, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovia, episkopa zahumsko-hercegovakog Atanasija Jevtia, te episkopa kosovsko-metohijskoga Artemija Radosavljevia, aludirajui na poetna slova njihovih vlastitih imena uvredljivo oznai kao tri izdajnika slova A Srpske pravoslavne crkve. Istovremeno, radikali su zbog nacionalnih razloga, tj. veze pravoslavlja i srpskog nacionalizma, uvek branili povlaen poloaj SPC u odnosu na druge crkve u drutvu, a posebno u odnosu na sekte, jer se to uklapa u optiji ksenofobni stav. Utoliko, stav SRS prema religiji i SPC je unekoliko ambivalentan. SRS je, moda, ponajvie zainteresovana za monopol SPC u duhovnom ivotu Srbije, ak i onda kada se politiki protivi delatnosti izvesnih njenih velikodostojnika. Naime, srpski nacionalizam je, po pravilu, sebe vezivao za pravoslavlje, pa je stoga i normalno to radikalni srpski nacionalisti nastavljaju tu tradiciju srpskog nacionalizma. Tako, Vojislav eelj u predgovoru knjige Ideologija srpskog nacionalizma Laza M. Kostia19, veli:
Drutveni naunik je, me utim, obavezan da precizno utvrdi da su sve vlade od 5. X 2000. naovamo vladale na neustavan nain, jer su favorizovale privatnu svojinu na utrb drutvene, iako su one u Ustavu odre ene kao ravnopravne. 19 Vojislav eelj, (2002). Ideologija srpskog nacionalizma: Nauno i publicistiko delo prof. dr Laze M. Kostia. Predgovor. Beograd: Velika Srbija, str. 6. (http://ojkrajino.com/knjige/Ideologija%20srpskog%20nacionalizma.pdf)

9 Svetosavski zavet jedinstvene vere u jedinstvenoj nacionalnoj dravi je bio vekovni orijentir budunosti, ali i glavni cilj osporavanja i razaranja od strane svih srpskih neprijatelja. Odnos prema nacionalnoj dravi bio je oduvek kamen me a izme u asti i beaa, patriotizma i izdaje, vernosti i konvertitstva () Veito na moralnim ispitima, narod je teko stradao sakaen stalnim otpadnitvom, ali je zato dugorono jaao osnovnu maticu slobodarskog duha, herojske etike i dravotvornog instinkta. Nacionalno jedinstvo se vie od jednog milenijuma temeljilo na verskom jedinstvu i kod Srba se ono nadovezivalo na spontano jedinstvo plemena i rodova, vezanih sveu o zajednikom jeziku i poreklu, jo iz praistorijskog vremena.20 (kurziv J. B.) Samo je pravoslavna varijanta hrianske vere sa specifinim nacionalnim sadrajima mogla da predstavlja snaan kohezivni faktor srpske dravne ideje, koji je mogao da savlada i petovekovno tursko ropstvo i perfidni rimokatoliki prozelitizam. U ovome citatu jasno je predoeno kako je ideologija od pravoslavne crkve oblikovanog i verovatno usled toga konfesionalno netrpeljivog srpskog nacionalizma uklonila iz srpstva sve one koji nisu eleli da budu pravoslavni iz ovog ili onog razloga. Danas se ova ideologija iri od strane krajnjih nacionalista ija je religioznost upitna, ali konfesionalna netrpeljivost uprkos tome neiscrpna. Naime, krajnjim nacionalistima me u Srbima, Hrvatima i Bonjacima, gde je etniki identitet najee na konfesionalnom identitetu zasnovan, konfesionalna netrpeljivost uvek dobro do e u nacionalistikim nadgornjavanjima i zahtevima. Treba, me utim, uoiti da osim antiislamizma, koji je u ideologiji SRS zapravo poistoveen sa neprijateljstvom prema domaim muslimanima kao otpadnicima od svetovne religije srpskog nacionalizma, i antikatolicizam igra vanu ulogu u ideologiji SRS-a, to opet nije uslovljeno verskim razlozima, ve injenicom da radikali smatraju i Hrvate otpadnikim, te zato i manje vrednim katolikim Srbima. U oba sluaja, izdajom pravoslavlja otpalo se i od srpske nacije. Druge razlike u odnosu na stranke umerene desnice sastoje se prevashodno u ve pomenutoj odlici krajnjih desniara da se oslanjaju na socijalnu demagogiju u naporima da privuku glasae koji bi, inae, glasali za partije levice.21 Ipak, glavna odlika krajnjih desniara danas je krajnji nacionalizam. Pisac ovih redova prihvata Gelnerovo (Gellner) odre enje nacionalizma kao politikoga naela koje podrazumeva poklapanje etnikih i politikih granica. (Gelner, 1997: 11) Iz toga dalje logiki sledi da krajnji nacionalizam dovodi navedeno naelo do svojih krajnjih logikih i politikih posledica, demagoki ga koristei u propagiranju stavova stranke. Prema tome, krajnji desniari se zalau za etniko ienje ve postojee nacionalne drave od pripadnika manjinskih etnikih i konfesionalnih zajednica ili za osvajanje prostora naseljenih pripadnicima iste narodnosti u susednim dravama, te njihovo pripajanje matinoj dravi. Naravno, tokom mirnoga perioda u drutvenome razvoju, ovo zalaganje ostaje izraeno samo reima i sporadinim nasilnim aktima koje esto sprovode i stranaki nepovezani, ali drutveno i lino frustrirani pojedinci, npr. pripadnici rasistikih i ekstremistikih organizacija Nacionalni stroj, Rasonalisti, skinheads, ili klero-faistike

20

Sasvim je oekivano da krajnje radikalni nacionalista zastupa iskonsko poimanje nacije (primordializam), smatrajui da njegova nacija postoji jo od praistorijskoga doba. 21 Treba se setiti uvene socijalno demagoke predizborne parole o hlebu od tri dinara kada SRS do e na vlast.

10 organizacije Obraz i sl.22 No, u vremenima izraenije drutvene krize, a posebno rata, krajnje desniarske stranke pokuavaju ideale krajnjega nacionalizma sistematski i praktino ostvariti. U tom smislu je i Srpska radikalna stranka pod vo stvom Vojislava eelja23 radila na ostvarenju stratekoga cilja tzv. Velike Srbije, 24 sa zapadnom granicom Karlobag-Ogulin-KarlovacVirovitica koja bi dopirala do pred sam glavni grad Hrvatske - Zagreb.25 SRS je, tako e, u toku Ratova za jugoslovensko nasle e organizovala sistematsko zastraivanje vojvo anskih Hrvata, to je vrhunilo u proterivanju hrvatskoga ivlja iz Hrtkovaca. Ovi neoveni inovi obeleili su delanje ove stranke u proteklih desetak godina i napravili veoma tekom saradnju sa drugim politikim strankama, kako u Srbiji, tako jo vie van nje. Slino se, me utim, slinome raduje. Danas, kada se svet u sve veoj meri globalizuje, tj. postaje sve povezaniji obavetenjima i poslovnom, kulturnom i politikom saradnjom, politike stranke iz razliitih zemalja odravaju me usobnu saradnju bez obzira na geografsku udaljenost. Ideoloki bliske politike stranke se naroito povezuju pokuavajui da ostvare ideoloka okupljanja na kontinentalnim, pa i globalnim ravnima. U tom smislu, krajnji desniari ne samo da nisu izuzetak, ve snano potvr uju pravilo: ove stranke sara uju gotovo iskljuivo me usobno, jer ih druge politike stranke smatraju nedostojnima saradnje.26 Utoliko ne iznena uje to je Srpska radikalna stranka ostvarila saradnju sa ideoloki srodnim politikim strankama, kako na zapadu Evrope, tako i na njenome istoku. Jo znaajnija je, me utim, injenica da radikali u Evropi ne sara uju ni sa kim drugim doli sa desnim ekstremistima. Imajui u vidu da je Srbija smetena na evropskome kontinentu, te da su krajnji desniari, bez obzira na njihovo jaanje u poslednje vreme, prezrena politika grupacija, onda je jasno kakva je spoljno-politika pogubnost takvog opredeljenja za Srbiju. Naravno, ovo nije i glavni razlog protiv negativnog vrednovanja radikalno-desnog opredeljenja. Osnovno je, ipak, to to je ovo opredeljenje u najotrijoj moguoj suprotnosti sa ovenim idealima Prosvetiteljstva: slobodom, jednakou i bratstvom me u svim ljudima, te kategorikim imperativom da se drugi ovek posmatra iskljuivo kao cilj, a nikada kao sredstvo za ispunjenje nekog cilja. Zanimljivo je da SRS batini i jednu egzotinu znaajku kako klasinog faizma, tako savremenog desnog radikalizma, a to je antimasonski stav. Taj stav se kako tada, tako i
U ovom radu bie neto vie govora o Nacionalnom stroju. Razlog nije u tome to se organizacija smatra vanom ili opasnom, ve zato to su utvr ene njene sporadine organizacione veze sa Srpskom radikalnom strankom. Rasonalisti imaju neo-nacistiku ideologiju kao i Nacionalni stroj, a Obraz je izgubio svaki znaaj ne samo zbog smrti nekadanjeg vo e Krstia, ve i zbog arhaine klerikalne faistoidnosti koja ne privlai dananju omladinu. 23 Zanimljivo je da se Vojislav eelj hvalisao titulom etnikog vojvode dobijenom od popa ujia (koji mu je istu potom oduzeo), te da se kao takav kod Vukovara pojavio u uniformi JNA toboe predvodei paravojne etnike snage sastavljene od dobrovoljaca iz redova njegove stranke. Zatim je dobio i posprdni nadimak crveni vojvoda. Njega i danas treba smatrati vo om SRS-a, jer takvim ga smatra sama stranka. to se, pak, njegovih etnika tie, uglavnom su ostali upameni po pljakakim delatnostima po zavretku vojnih akcija. 24 Velika Srbija je ime lista i izdavake kue SRS-a. 25 Valja naglasiti, me utim, da hrvatski krajnji nacionalisti i danas sanjaju da Zemun, predgra e Beograda, kao i celokupna crnogorska obala Jadrana, u u u sastav Hrvatske, kako je to bilo u doba faistike Nezavisne drave Hrvatske. U ovakvim nastojanjima isticali su se poetkom 1990-ih neki zvaninici tadanje vladajue stranke u Hrvatskoj - Hrvatske demokratske zajednice. Danas takve ideje zastupaju samo pripadnici HSP-a, tj. pravai, predvo eni Antom apiem. 26 Naravno, ima izuzetaka kao to je S. Berluskoni koji se ne libi saradnje sa vo om italijanskih krajnjih desniara, anfrankom Finijem, i V. isel u Austriji koji je sara ivao sa Hajderovim slobodarima. Ovakvi sluajevi najbolje svedoe o zabrinjavajue udesno pomerenom ideoloko-politikom spektru Evrope.
22

11 sada vezivao i vezuje najee sa antisemitizmom. Danas, me utim, za razliku od doba klasinog faizma, radikalni desniari ga koriste u kombinaciji sa jakim antiglobalizmom, antiamerikanizmom i evroskepticizmom (ne radi se toliko o antievropskom stavu, koliko o neprijateljstvu prema bilo kakvom federalizmu u EU koji bi potkopao nacije i nacionalne drave Evrope). Tako, Vojislav eelj, u Srpskoj slobodarskoj misli veli (eelj, 2000: 32): () a to se nas Srba tie, mi moramo odabrati kojoj emo se velikoj sili prikloniti u procesu integracije.27 Pred nama su dve opcije da se priklonimo onim silama iji su glavni ciljevi i interesi nae unitenje ili onim velikim silama koje ele da mi opstanemo i da sauvamo i dravu i narod. () To (velike sile koje ele da opstanemo, pr. J. B.) su danas Rusija, Kina, a sutra e biti moda jo neka. Znamo tano koja je to koja eli da nas uniti. To je Amerika.28 () Ne moe ni Amerika, koja eksploatie celi svet, da finansira tu svoju dominaciju na svim meridijanima. To mnogi u Americi shvataju, ljudi od uticaja, ljudi vezani za razne masonske loe, za razne grupacije polutajnog i tajnog karaktera, koji ve javno iznose snove o redukciji svetskog stanovnitva. A jasno je koga bi obuhvatila ta redukcija: slovenske narode, Kinu, Indiju, ostatak Azije, Afriku i Junu Ameriku. Jasno je, dakle, ispoljen antiameriki i u neto blaem obliku (fusnote 27 i 28) antievropski politiki stav, a sve je potkrepljeno teorijom zavere koju su navodno skovali ljudi od uticaja, tj. masoni. Predoen je rat kontinenata: Severna Amerika, Zapadna Evropa i (verovatno) Australija protiv Afrike, Azije, June Amerike i Istone Evrope, tj. Rusije, Belorusije i Srbije.29 Apsurdnost ovakve vizije budunosti nije neophodno podrobnije komentarisati. Ovde je, ipak, opirnije navedena kako bi se jasnije uvidela ideoloka slika sveta srpskih radikala. Vo francuskih krajnjih desniara an Mari Le Pen, organizator evropskog povezivanja krajnje radikalnih desniara u okviru tzv. Evronacionalista, bio je gost SRS tokom 1990-ih u hali Pinki (kojom je tada rukovodio neuspeni radikalski kandidat na izborima za beogradskoga gradonaelnika Aleksandar Vui).30 Da se ne radi tek o privremenoj zabludi srpskih radikala povodom linosti i dela Le Pena, kao i ideolokog identiteta Nacionalnog Fronta Francuske, ve o njihovom trajnijem ideolokom opredeljenju, pokazuje istrajnost kojom oni promoviu krajnje desne ideje nezvaninog vo e evropskih krajnjih desniara. SRS je, naime, 2001. godine u Srpskoj slobodarskoj misli, stranakom asopisu SRS-a sa teorijskim pretenzijama, namenjenog strunoj i naunoj a ne iroj javnosti Srbije, objavila 300 mera za renesansu Francuske, tj. program Nacionalnog fronta
Zanimljivo je da V. eelj nije pobornik apsolutne suverenosti Srbije. Ne, on se zalagao za prikljuenje Srbije savezu Rusije i Belorusije: Gde e se povui granica izme u Evropske unije, na primer, i istonog saveza? Ili granica izme u ruske i amerike interesne sfere? Ja sam optimista u drugom smislu, optimista sam u tom smislu da Rusija ne moe veito ostati na kolenima i da e opet biti velika sila, kad-tad. Kad opet bude velika sila, opet e se vratiti na Balkan. Onda je samo otvoreno pitanje gde e biti granica. Da li e ta granica biti na Drini, ili na Moravi, ili na Kupi, kako bih ja eleo () Mi ne moemo sami da izgradimo bilo kakvu integraciju na Balkanu, a da to ne bude prirepak politike neke od velikih sila. (eelj, 2000: 12, 31) Iz ovog citata podrazumeva se, iako nije izriito reeno, da SRS zapravo eli da Srbija bude prirepak Rusije, te da e biti suprotstavljena Evropskoj uniji. 28 Za Nemaku u istom tekstu veli da nije siguran da li ba eli da nas uniti ili e ona u blioj perspektivi ui u neku konfrontaciju sa SAD. (eelj, 2000: 32) 29 U programu SRS-a je jasno naglaeno s kim Srbija treba da sara uje: Zalaemo se za najblie odnose i svestranu saradnju i sa Rusijom, Kinom, Japanom, Indijom, arapskim zemljama, zemljama June Amerike. (6. lan programa SRSa, donetog na etvrtom otadbinskom kongresu SRS-a 18. maja 1996. godine u Beogradu.) 30 Zanimljivo je da je tada Le Pen blago prekorio radikale zbog neuljudnog desniarenja. Taktika Le Pena i ostalih radikalnih desniara je, naime, da se preteranom radikalnou i brutalnou ne plai birako telo.
27

12 Francuske.31 Tim povodom je i istaknuti lan srpskog Nacionalnog stroja pod nadimkom Bad Skin32 uestvujui 13. maja 2004. na internet-forumu me unarodnih rasista i desnih ekstremista Stormfront White Nationalist Community33: Le Pen Rallies European Right Wing: The vision of a United European Parliament izvestio na r avom engleskom jeziku punom gramatikih greaka svoju rasistiku sabrau Evrope o vezama SRS i Nacionalnog fronta Le Pena (http://www.stormfront.org/archive/t-130720.html): Bad skin 05-13-2004, 08:24 PM
NF (Nacionalni Front) i Le Pen imaju odlinu saradnju sa srpskim nacionalistikim telima. Imamo sjajne veze i saradnju sa dr Vojislavom eeljem i njegovom Srpskom radikalnom strankom. Le Pen je bio nekoliko puta u Srbiji kao gost Srpske radikalne stranke. Govorio je na jednoj velikoj demonstraciji Srpske radikalne stranke. () Srpska radikalna stranka je vodea nacionalistika partija Srbije. Na poslednjim parlamentarnim izborima oko 40% srpske nacije glasalo je za njih. Siguran sam da e na predsednikim izborima 13. juna pobediti kandidat Srpske radikalne stranke, tj. Tomislav Nikoli. Proli put je oko 1 200 000 Srba glasalo za njega. On je pobedio na tim izborima, ali izbori nisu bili valjani, jer je samo 45% Srba glasalo. Srpski zakon kae da 51% mora da glasa, ako se eli da izbor bude validan. Srpska radikalna stranka ima veoma dobre veze sa Slovakom nacionalistikom partijom Jana Slote i Republikanskom partijom eke Miroslava Sladeka. Srpska radikalna stranka ima, tako e, veoma dobre odnose i saradnju sa drugim nacionalistikim strankama Evrope. Vo Srpske radikalne stranke dr Vojislav eelj je trenutno u hakom zatvoru ZOG-a (Zionist Occupation Government, tj. Sionistika Okupaciona Vlada, pr. J. B.) gde je optuen za ratne zloine protiv Albanaca i bosanskih muslimana. U svakom sluaju, nadam se da e ideja (Le Pena, pr. J. B.) uroditi ujedinjenjem svih 34 nacionalnih evropskih snaga u jednu pesnicu protiv ZOG-a.

Srpska slobodarska misao, g.II/br. 3, 2001. Izgleda da dotini uiva prilino visok ugled me u domaim elavcima i u Nacionalnom stroju. esto ume grubo ukoriti nekoga pridolicu da ne pria gluposti. Moderator foruma Nacionalnog Stroja, pod reitim nadimkom Omarska, uvek bi mu u takvim prilikama snano davao podrku. 33 Nacionalni stroj je srpska podrunica ove neo-nacistike organizacije. Dok sa me unarodnom centralom deli divljenje prema A. Hitleru i sva ideoloka obeleja neonacizma, dotle iz domae istorije uzdie kvislinga M. Nedia (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=60825) i faistu D. Ljotia (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=242994). Negativan stav je, pak, zauzet prema D. Mihailoviu i JVO, kao i komunistima ( 27. , .), dok je stav pozitivan prema M. ujiu i P. uriiu. (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=286486) 34 Treba, me utim, rei da se ovaj isti Bad Skin 26. januara 2005. godine izjanjavao na domaem internet-forumu Nacionalnog stroja o SRS-u kao o najmanjem zlu na politikoj sceni Srbije. Dakle, nikako u nedvosmisleno pohvalnom tonu kako je to inio na me unarodnom forumu rasista. Verovatno se radi o specifinom poimanju diplomatije, s jedne strane, a rasistike i neonacistike didaktike, s druge. Naime, re je o tome ko e koga iskoristiti za svoje ciljeve, tj. ko e imati vodeu ulogu me u krajnjim desniarima Srbije, ili kako je to Trijumf volje istakao: Sad mi reci da li se slae da e lake od Srpskog nacionaliste napraviti Nacional Socijalistu nego od nekog usranog demokrate (...) Neka (radikali, pr. J.B.) pre u taj stadijum iz zdravog nacionalizma u jo zdraviju opciju nacional socijalizam! (Trijumf Volje na http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=4) Nacionalni stroj ne bi eleo da bude tek satelit SRSa, ve ovi neonacisti smatraju da su radikali dobar materijal za rasno svesno obrazovanje, a radikalima su, pak, ovakve organizacije potrebne za zastraivanje politikih protivnika, dok vo stvo krajnjih desniara treba da pripadne njima. Tu je uzrok trvenja na krajnjoj desnici. Ono, pak, to Bad Skin zamera SRS-u u ideolokom pogledu jesu demokratska i kapitalistika usmerenost, kao i nedovoljno izraeno rasistiko opredeljenje, to se ogleda u injenici da SRS ima u svojim redovima Jevreje, baliju i Cigane. Na tom istom forumu, me utim, neki drugi uesnici, npr. Laza, Serbian Patriot i Trijumf Volje, otvoreno su dali podrku SRS-u kao jedinoj nadi protiv poturica iz Demokratske stranke i drugih sionistikih slugu. (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556) Osim navedenog, Bad Skin je 13. V 2004. u poruci na engleskom jeziku pozvao sve evropske nacionaliste i patriote da napiu pismo podrke dr-u Vojislavu eelju, obrazlaui takav postupak injenicom da se on nalazi u ZOG gulagu, a da je optuen za ratne zloine protiv
32

31

13 Kada su pripadnici Nacionalnog stroja upali na tribinu posveenu borbi protiv faizma na Filozofskom fakultetu u Novome Sadu 9. XI 2005. godine, gradonaelnica Novog Sada Maja Gojkovi je taj upad nedvosmisleno osudila, jednako kao i predsednik novosadskog odbora SRS-a. Mnogi su se tada ponadali35 da se radikali poinju udaljavati od krajnje desne ideologije, te da se, moda, stvarno poinju preobraati u konzervativce. Ne lezi vrae, ve kroz par dana je Milorad Miri, predsednik Odbora za bezbednost Narodne skuptine Srbije, izjavio da mu je sumnjiv ovek koji je drao tu tribinu (koju su neonacisti rasturili, pr. J.B.), pa je tog sumnjivca potom i nazvao poznatim liberalom i crnogorskim seperatistom, te nauno-ljudskom krpom, dok sam upad na tribinu nije eleo komentarisati.36 Ipak, najgore je tek usledilo. Tomislav Nikoli je svojom izjavom i konano ponitio prethodne osude neonacizma izreene od strane civilizovanijeg i umerenijeg dela SRS olienog u Maji Gojkovi i Igoru Miroviu. U izjavi Tanjugu ocenio je da se sve ovo svesno radi u Vojvodini, te da se moglo pretpostaviti da e insistiranje na osudi faizma, kao to je bilo odravanje pomenute tribine, nekoga isprovocirati da se predstavi kao faista.37 Time je jasno stavljeno do znanja ta je sporno (insistiranje na osudi faizma), kao i to ko je glavni krivac za ono to se dogodilo: onaj koji je odravanjem antifaistike tribine isprovocirao neke ljude koji inae nisu faisti da se takvima predstave. Da li se doista radi o krajnje desnim uverenjima Vo inog zamenika ili, moda, tek o taktikom namigivanju neonacistima iz Nacionalnog stroja? U istoj izjavi naglasio je, tako e, da nije za to da se organizuju skupovi protiv faizma u zemlji u kojoj ga nema. Doista, posle takve relativizacije onoga to se doga alo, kao i posrednog pravdanja akcije isprovociranih neonacista, tvrdnja da svakako osu uje one koji na takav skup upadaju, te da oni treba da odgovaraju po zakonu deluje neiskreno i krajnje uvredljivo za zdrav razum italaca. Ako se, pak, imaju u vidu i prethodno citirane izjave pripadnika Nacionalnog stroja o trenutno najpopularnijoj stranci Srbije, onda se namee iskrena zabrinutost za sudbinu srbijanskog drutva, jer uprkos trenutnoj ambivalenciji, ideoloka srodnost je prilina, a to moe uroditi i organizacionim vezama, tim

Albanaca i Muslimana u Bosni. Naposletku, uz napomenu da je dr eelj veliki prijatelj Le Pena i veliki srpski nacionalista i patriota izrazio je blagodarnost svim drugovima (comrades) u Evropi koji poalju izraze podrke na adresu u Hagu koju je priloio. (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=132362) Na istome mestu, Bad Skin je naao za shodno da zbog zamerke (ta ti bi Bad Skin?) kamarada ili kamaradkinje Arwen, da dodatno obrazloenje: () Znamo i ja i ti da on i njegova stranka imaju mnogo toga sto nije dobro, ali mu terba pomoci u borbi protiv ovog ZOG tribunala koji je pre svega jedan tribunal lazi i prevare, ane naeki casni sud kako sebe zovu.Zar da dozvolimo da neki pisljivi Jevreji sude Srbima?Sta je taj Seselj toliko lose uradio dok je bio podpredsednik vlade?Oni ga optuzuju navodno da je pazi sad ovo "podsticao" nekog da izvrsi zlocin nad Siptarima i balijama.Kakva glupost da je to necuveno.Mislim da je taj Haski tribunal nista vise od onog istog laznog Ninberskog tribunala gde sude pobednici citaj Jevreji zato svakom Srbinu se tamo mora pomoci. () Ambivalentan stav iskazan je i u sledeem navodu: Ludost je ucestvovati u Jevreskoj prevari koja se zove glasanje i demonokratija. Ma jesu oni daleko bolji od svakog poturickog dosovog sljama, ali su i oni takodje obican sljam.Partija puna Cigana, Jereja i balija.Fuj! (Nisu ispravljane slovne i pravopisne greke.) Ili kao to veli Pera_Z: Za svakog pravog srpskog N(acional) S(ocijalistu), Z.O.G. je uvek pobedio na izborima, pa stoga na njima ne treba ni uestvovati. (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=2) 35 Autor ovog teksta je u izjavi dnevnom listu Politika istakao da je dobro to je gradonaelnica osudila ovaj incident, jer to pokazuje da u toj partiji postoje struje koje hoe radikale da odvoje od desnog ekstremizma. Politika, 12. XI 2005. godine. 36 Politika, 13. XI 2005. 37 Politika, 15. XI 2005.

14 pre to su one u prolosti ve postojale.38 Vladimir irinovski, vo ruske radikalno desne Liberalno-demokratske stranke, tako e je u nekoliko navrata poseivao srpske radikale. Sa njim, kao uostalom i sa drugim krajnjim desniarima Evrope, SRS deli antisemitizam, evroskepticizam, antimondijalizam i antiamerikanizam, antiislamizam i homofobiju. U izdanju stranke, pojavili su se maja 1994. i Protokoli sionskih mudraca, ta biblija svih antisemita.39 O antimondijalizmu, antiamerikanizmu, evroskepticizmu i antimasonstvu ve je bilo rei, a to se tie homofobije, tu je donekle situacija zamrenija. Naime, dok su radikali, prema saoptenju SUP-a Beograd, zajedno sa drugim krajnje radikalnim desniarima (posebno su se istakli klero-faisti iz Obraza i navijai Crvene zvezde i Rada), uestvovali u fizikim napadima na uesnike parade homoseksualnog ponosa (Gay Pride) 2001. godine, i dok je SRS u saoptenju o ovom doga aju tvrdio kako DOS pokuava da protivprirodni blud uvede u Srbiju kao neto normalno i neto to predstavlja ak demokratsku tekovinu (2001: http://www.queeria.org.yu/queeria/vesti.htm), a Vojislav eelj u pomenutom predgovoru knjizi Ideologija srpskog nacionalizma40 tvrdio kako nam od Zapada umesto investicija, posla i hleba stiu narkomanija i homoseksualizam da nam definitivno dokraje narodni moral i porodino okrilje, dotle, me utim, ima i tvrdnji koje dolaze od homoseksualnog aktiviste Borisa Milievia kako nijedna stranka ne podrava otvoreno seksualne i rodne manjine u Srbiji, te da je veliki deo gay populacije (je) konzervativan i podrava Srpsku radikalnu stranku i Demokratsku stranku Srbije, kao i da je navedene injenice pogotovu svesno rukovodstvo SRS, koje u poslednjih godinu dana41 ne zauzima homofobine stavove. (2005: http://www.gay.hr/portal/kategorija.php?kat=26&id=3184) Valja, tako e, naglasiti da je prema nedemantovanom izvetavanju televizije B92, radikalska vlast Zemuna proglasila Le Pena i irinovskog, vo u krajnje desne Liberalnodemokratske stranke Rusije, zajedno sa enhuberom, vo om nemakih krajnje radikalnih desniara iz Republikanske stranke i bivim porunikom SS trupa i danas, po sopstvenom priznanju, ponosnog na ratno iskustvo koje je sticao ratujui za ast arijevske rase od Poljske
O tome svedoe sledee rei Pere_Z: veliki broj srpskih N(acional) S(ocijalista) ovde i u Srbiji nekada je bilo 100% uz Srpsku radikalnu stranku. eeljevi posteri, bedevi, autogrami, majice SRS, novine "Velika Srbija"... Moje drutvance je delilo "Veliku Srbiju" 1997/1998, a kasnije "Zemunske novine" prolaznicima... Me utim sve poinje izdajom srpstva kada je ubijen Duko Jovanovi, kasnije ogroman broj pristalica eeljeve stranke jesu Cigani i lojalni iptari. (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=3) Istine radi, treba pomenuti i to da je tokom 2004. godine u Savetu Evrope SRS primljena u grupaciju Evropskih demokratskih stranaka koja okuplja konzervativce poput engleskih torijevaca, ali i neke krajnje desne stranke kao to je italijanska Liga za sever. Ipak, treba naglasiti da je u ovu grupaciju SRS jedva ula, jer je u prvom pokuaju bila odbijena. S druge strane, Liberalno-demokratska partija Rusije nije ni uspela da postane lan ove grupacije. Bilo kako mu drago, pred srpskim radikalima stoji veoma dugaak put zadobijanja me unarodnog legitimiteta. Pa ipak, prvi polukorak su, moda, ve napravili. Naime, vidan je napredak u odnosu na vreme kada je V. eelj ponosno izjavljivao kako na svu sreu, sa Britanijom nemamo diplomatske odnose. (eelj, 2000: 224) Bilo bi svake hvale vredno da je sa promenom dlake poela istovremeno da se menja i ud. Naalost, jo nema pouzdanijih svedoanstava da je takav proces u toku. 39 V. eelj je dao i jedan izrazito antisemitski intervju naalost neimenovanim ruskim novinama, iji se prevod pojavio na internet forumu Nacionalnog stroja pod naslovom eelj o Jevrejima gde se, izme u ostalog, tvrdi da Jevreji kroz kupljene Srbe kontroliu sve ivo u Srbiji. Naveo je, tako e, da je Mosad, izraelska obavetajna sluba, ubio biveg ministra odbrane Pavla Bulatovia.(http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=116706) 40 Vojislav eelj, (2002). Ideologija srpskog nacionalizma: Nauno i publicistiko delo prof. dr Laze M. Kostia. Predgovor. Beograd: Velika Srbija, str. 12. (http://ojkrajino.com/knjige/Ideologija%20srpskog%20nacionalizma.pdf) 41 Srbija: Osnovana Gej-strejt alijansa, intervju lezbijske aktivistkinje Vesne Zori i gay aktiviste Borisa Milievia dat 27. XII 2005. godine hrvatskom on-line casopisu gay.hr.
38

15 do Ljubljane, za poasne gra ane ogledne radikalske optine Zemun. Krajnja autoritarnost je, tako e, jedna od osobina koju desni ekstremisti batine od svojih ideolokih predaka. Zanimljiva je jedna od ilustracija izme u mnogih koje bi se mogle navesti o autoritarnosti Vojislava eelja. U polemici sa krajnje levim akademikom Mihailom Markoviem u ve navo enom prvom broju Srpske slobodarske misli o tome koji je vladar bio bolji (eelj, 2000: 129), Josif Visarionovi Dugavili ili Josip Broz, vo radikala bio je nedvosmislen: I nisam siguran da bi Jugoslavija onda imala izrazito antisrpsko usmerenje,42 da je Tito pao 1948. godine, ak sam ube en u suprotno, da bi se Staljin ipak bazirao na veinskoj naciji i da bi njoj omoguio da vodi glavnu re u Jugoslaviji. Tako, kamo lepe sree da je Staljin pobedio Tita. Iz ovog navoda se zorno ukazuje veza krajnjeg nacionalizma i autoritarnosti. Radikalskog vo u sutinski ne zanima kvalitet ivota u nekoj politikoj zajednici. On je zainteresovan iskljuivo za nacionalne interese, razume se, onako naopako kako ih sam shvata. Iz navoda je, naime, belodano da se interesi nacije svode na dominiranje drugima.43 Naposletku, sve krajnje desniarske stranke u Evropi imaju slinosti i po drutvenome profilu pristalica. Empirijska istraivanja pokazuju da je tipian bira koji u Evropi glasa za krajnju desnicu nezaposleni44 mukarac potprosenoga obrazovanja i prihoda do 25 godina starosti, koji ivi u predgra ima velikih gradova ili u manjim varoima i snano opaa etniku pretnju.45 (Scheepers, Gijsberts, Coenders, 2002: 25, 27, 29; Lubbers, Scheepers, 2001: 443) Doista, u strukturi pristalica SRS oni sa nezavrenom ili zavrenom osnovnom kolom predstavljali su 1990-ih neto iznad jedne treine (35%), a potom su sledili oni koji su zavrili radnike i srednje kole sa po neto vie od etvrtine (28%) u strukturi stranakih pristalica.46 Tako e, najbrojnije kategorije zanimanja me u pristalicama srpskih radikala bile su manuelni radnici bez kvalifikacija (19%), slubenici i tehniari (16%), kvalifikovani radnici (15%), te nezaposleni (12%). (Mihailovi, 1996: 83) Ove znaajke drutvenog profila pristalica SRS pre 2000. godine ostale su na snazi i posle 5. X 2000.47 Istraivanje izvedeno 2005. godine je pokazalo da se 50% pristalica SRS subjektivno osea gubitnicima u procesu drutvene transformacije u periodu 2000-

Antijugoslovenstvo i antikomunizam SRS su, tako e, veoma izraeni, ali se po tome ne razlikuju od drugih desnih stranaka, npr. DSS-a i SPO-a. 43 Omiljenost autoritarnoga efa UDBE, Aleksandra Rankovia, predratnog abadije (kroja gunjeva), me u mnogim srpskim leviarskim intelektualcima i nacionalistima se verovatno, tako e, moe tumaiti u ovome kljuu. Trebalo bi se zamisliti nad ovom tunom injenicom. 44 Ukoliko je zaposlen, onda obavlja rutinski manuelan rad za koji nisu potrebne kvalifikacije. 45 Valja obratiti panju da realnost opaaja nije u ovome pogledu bitna, ve opaaj kao takav. U teorijskome pogledu posebno je znaajno da je upravo opaaj etnike pretnje, a ne opaaj line ugroenosti diskriminativan u pogledu spremnosti za glasanje za stranke radikalne desnice. (Scheepers, Gijsberts, Coenders, 2002: 27) 46 Obrazovna struktura pripadnika Socijalistike partije Srbije bila je tokom 1990-ih jo slabija od radikalske. Ovo se moe objasniti produenjem saveza politike elite sa najniim drutvenim slojevima koji je bio na snazi i u samoupravnome socijalizmu: prvi su jamili drugima sigurnost posla i zarada, makoliko potonje bile minimalne, a uloeni rad sumnjive kakvoe i nedostatne koliine, dok su najnii drutveni slojevi ovo nagra ivali glasanjem za stranku S. Miloevia na izborima. (Ili, 1995: 95; Mihailovi, 1996: 83) 47 Uopte, ove znaajke su sasvim u skladu sa istraivanjima koja su u poslednjoj deceniji obavljali sociolozi i politikolozi u drugim drutvima. Dakle, radnici bez kvalifikacija i minimalnom sigurnou posla su najranjiviji na izazove globalizovane privrede i usled pogoranih uslova ivota i rada najverovatnije glasaju za krajnju desnicu. (Norris, 2004)

42

16 2005.48 Podaci o klasnoj pripadnosti pristalica politikih stranaka jasno pokazuju kakva je drutvena struktura svih politikih stranaka, pa i Srpske radikalne stranke. Tabela 2.2: Zanimanja pristalica politikih stranaka (u %) (Mihailovi et all, 2005: 9)
Poljoprivrednik NK ili PK radnik KV ili VK radnik Tehniar Slubenik Strunjak Domaica Uenik ili student UKUPNO Ck=0,41 Male stranke 11 2 35 17 10 17 5 3 100 DS 2 2 18 23 24 17 2 12 100 DSS 7 9 21 12 19 16 11 5 100 PSS 6 8 41 13 17 9 2 4 100 SPS 23 11 29 10 8 4 15 0 100 SRS 21 17 28 9 9 4 11 1 100 Stranaki neopedeljeni 8 7 22 15 11 8 19 10 100 Prosek 10 8 24 15 13 9 13 8 100

Belodano je da nekvalifikovani radnici, kvalifikovani radnici i seljaci predstavljaju okosnicu birakog tela SRS-a. Ovde je bitno uoiti da i pristalice SPS-a pripadaju istom slabije obrazovanom, na manuelni rad oslonjenom u zara ivanju sredstava za ivot i siromanijem delu srbijanskog drutva nesposobnom da se sna e u drutvenim lomovima koje donose preklapajui procesi Informatike revolucije, globalizacije i post-socijalistike drutvene transformacije. Na nesreu, u Srbiji je prema popisu iz 2002. godine 22% stanovnitva iznad petnaest godina imalo nezavrenu osnovnu kolu (unutar tog procenta 5, 7 % bilo je onih bez ikakve kolske spreme) to je duplo vie od onih koji imaju zavrenu viu ili visoku kolu 11%.49 Za trinu utakmicu najmanje spremni drutveni slojevi okreu se radikalnoj desnici, ne samo u Srbiji ve i u celoj Evropi, kao jedinom politikom delatniku koji ih kombinacijom socijalne i nacionalne demagogije ube uje da ima jednostavna reenja za sloene probleme i da im jedini moe pomoi. ini se da stav credo quia absurdum est nije rezervisan samo za religiozno, ve i za politiko opredeljenje onih koji se nalaze u loem drutvenom poloaju. Veruje se basnoslovnim obeanjima najbeskrupuloznijih upravo zato to je primamljivo verovati u neto lepo, neoekivano i neobino, pa makar bilo sasvim razumu nepojmljivo, neverovatno i apsurdno.50 Levica je, pak, posle sloma evropskoga socijalizma i pred naletima neoliberalizma koji razara dravu socijalnog staranja izgubila demagoku uverljivost.
Nasuprot njoj stoji Demokratska stranka iji se pripadnici u samo 14% oseaju gubitnicima. Isto tako, dok se 31% pristalica DS smatra dobitnicima, dotle se samo 4% radikala smatra dobitnicima. (Mihailovi et all, 2005: 6) 49 mr Branislava Juzbai Kosti, Dragica Isailovi, Analiza rezultata popisa stanovnitva 2002. prema pismenosti i kolskoj spremi, (http://www.harizma.com/fajloteka/31/pismenost.pdf, skinuto sa interneta 11. maja 2006. godine). Naalost, nije mogue sasvim valjano proceniti obrazovnu strukturu Srbije, jer se podaci o zavrenim kolama trae nakon navrene 15. godine umesto da se to radi nakon navrene 25. godine, kada se otprilike zavrava proseno kolovanje i kako je to inae regulisano u veini evropskih drava. Od 24% onih sa zavrenom osnovnom kolom, ne znamo koliko e ih zaista ostati s tom strunom spremom. Utena injenica jeste da je procenat onih koji imaju bilo visoko/vie bilo srednje obrazovanje porastao na 52%, premda i tu treba imati u vidu da je ak 30% srednjokolaca imalo tek zavrenu strunu dvogodinju ili trogodinju kolu. 50 Naravno, ovakav religiozan stav prua utehu i nije drutveno opasan, iako kliru moe donositi ideoloku dobit, za razliku od politikog stava koji, makar i pruao privremenu utehu, dovodi do ozbiljnih negativnih politikih posledica, prvenstveno na planu politike kulture i odgovornosti za izgovorenu re.
48

17 Jedino obeleje po kojem se Srpska radikalna stranka razlikuje od svojih ideolokih sestara u drugim zemljama Evrope jeste dob stranakih pristalica. Naime, prosena starost pristalica SRS iznosi 42 godine.51 (Mihailovi, 1996: 86) Ipak, zbog podudarnosti svih drugih drutvenih obeleja treba i ovaj kriterij razlikovanja politikih stranaka krajnje desnice, tj. drutveni profil pristalica, smatrati ispunjenim i u Srbiji. Osim navedenoga, moglo bi se dodati da su pripadnici profesija u kojima je nasilno ponaanje poeljno barem u odre enim situacijama, te u kojima je autoritarnost i bezrezervno potovanje hijerarhije poeljna osobina, npr. pripadnici vojske i policije, tako e natproseno skloni glasanju za krajnju desnicu. (Lubbers, Scheepers, 2002: 139; Kulji, 2002: 136) U domaim istraivanjima politikoga ponaanja nije naalost praeno izborno opredeljivanje pripadnika ovih dveju drutveno veoma zanimljivih profesija, a na osnovu empirijski nepotvr enog utiska pisca ovih redaka koji poznaje relativno veliki broj penzionisanih oficira i policajaca, oekivano je da i u Srbiji pripadnici ovih dveju profesija glasaju velikom veinom za radikalne desniare SRS. Empirijska istraivanja u zapadnoj Evropi pokazala su da sa poveanjem broja useljenikih etnikih grupa u nekom regionu u zapadno-evropskim zemljama raste i broj onih koji u veinskoj naciji glasaju za krajnju desnicu. (Scheepers, Gijsberts, Coenders, 2002: 17; Lubbers, Scheepers, 2002: 140) Moe se rei da slina, mada ne i istovetna, pravilnost postoji i u Srbiji. Iako u njoj nema mnogo od Srba etniki razliitih useljenika,52 ne uzimajui u obzir Kineze koji tek odnedavno pristiu u Srbiju traei u njoj bolji ivot, ipak tradicionalne nacionalne manjine (Albanci, Madari, Bonjaci, pa ak i brojno zanemarljivi Hrvati) predstavljaju u posleratnim uslovima s jedne strane, ugroeno stanovnitvo, a sa druge, od traumatizovanih pripadnika srpske veine, bez obzira da li se radi o starosedelakom ili izbeglikom stanovnitvu, opaenu pretnju, naroito ako se radi o pograninim podrujima. O stranakoj opredeljenosti izbeglikog stanovnitva tek treba napraviti istraivanja, ali se moe pretpostaviti da je natproseno opredeljeno za SRS, jer je ivotno bilo ugroeno u neposrednoj prolosti od strane pripadnika susednih nacija iji pripadnici ive u Srbiji. Tradicionalno dobri izborni rezultati Srpske radikalne stranke u severnoj srpskoj pokrajini Vojvodini mogu se barem jednim delom tumaiti upravo tenjama dela madarske nacionalne manjine predvo ene Savezom vojvo anskih Madara da izvojuju etniku autonomiju, kao i tenjama pripadnika veine drugih nacionalnih manjina (Slovaci, Rumuni, Rusini itd.), od kojih nijedna pojedinano prema poslednjem popisu iz 2002. ne prelazi 3% vojvo anskoga stanovnitva, pa shodno tome ne moe pretendovati na ostvarenje etnike autonomije, da u savezu sa manjinom vojvo anskih Srba ojaaju autonomiju cele Vojvodine u okviru Srbije. Naime, posle ratnih trauma, napose de facto, ako ve ne i de iure gubitka
Autor ovih redova je, me utim, iz razgovora sa srednjokolskim nastavnicima sociologije stekao utisak da je udeo radikalskih pristalica me u omladinom u porastu. Naravno, radi se o utisku koji nije na sistematian nain potvr en, pa se ne zna ni da li taj broj raste po vioj stopi nego u ostatku stanovnitva ili ne. 52 U Srbiji u kojoj ima po zvaninoj statistici 27% nezaposlenih, prema najnovijim podacima, prisutno je oko 276 000 izbeglica od ega je 186 000 iz Hrvatske, a 90 000 iz Bosne i Hercegovine, dok raseljenih lica s Kosmeta ima oko 230 000. To ukupno ini 506 000 izbeglih ili raseljenih lica to dodatno radikalizuje nacionalistika oseanja kako samih izbeglica, tako i starinakoga stanovnitva. (Podaci preuzeti 11. maj 2006. sa sajta Me unarodne mree pomoi, 2004: http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/cms/view.php?id=1020) Met Goulder (Matt Golder) npr. tvrdi da nezaposlenost utie na opredeljivanje za radikalnu desnicu jedino ako je useljavanje u zemlju visoko. (Norris, 2004, ch. 6, nav. pr. Golder, 2003, Explaining variations in the success of extreme right parties in Western Europe, Comparative Political Studies, 36 (4), 432466.)
51

18 Kosmeta, svaki pomen autonomije nekoga dela teritorije Srbije opaa se kao neposredna pretnja teritorijalnoj celovitosti Srbije, pa u tom svetlu i kao etnika pretnja Srbima kao grupi, tj. naciji. Naroito se pogranina podruja Srbije prema Hrvatskoj u zapadnoj Vojvodini, odnosno Sremu, Bosni i Hercegovini, ili juga centralne Srbije prema Kosmetu, odlikuju natproseno velikim udelom biraa Srpske radikalne stranke u birakome telu. Sledstveno, etnika pretnja (stvarna ili opaena kao stvarna) doivljava se kao dovoljan razlog da bi se na izborima podrala ona stranka koja, barem verbalno, podrava najradikalniji i najostraeniji nacionalizam. No, osim ovih odlika koje su zajednike svim krajnjim desniarima, srpska radikalna desnica ima i neke osobenosti uslovljene posebnim istorijskim razvojem Srbije, kao i osobenom parohijalno-oslobodilakom prirodom politike kulture. Krajnja desnica koja deluje u post-socijalistikom drutvu neguje u svojoj ideologiji snaniji anti-komunizam no krajnja desnica u Zapadnoj Evropi koja se koncentrisala na odbranu Evrope od muslimanskih imigranata i amerikanizacije. Sem toga, nasle e dalje, ali i blie prolosti vezane za nacionalne netrpeljivosti u Jugoslaviji pospeilo je faiziranje razliitih grupa intelektualaca, pokreta i stranaka. (Kulji, 2002: 126) Treba, me utim, primetiti, da dok jedno krilo srpske krajnje desnice, okupljeno oko organizacije Obraz i slinih organizacija i intelektualaca,53 koje gaji seanje na faistu Dimitrija Ljotia i njegovu faistiku organizaciju Zbor, nije u idejnome pogledu mnogo odmaklo od uzora iz perioda izme u dva svetska rata i deluje sa svojim korporatistikim i klerikalnim zahtevima u modernim uslovima veoma anahrono, pa je sledstveno u praktinoj politici neuspeno, dotle je drugo krilo srpskih krajnjih desniara, okupljeno u i oko Srpske radikalne stranke, ostvarilo tokom poslednjih esnaest godina, a i nastavlja da ostvaruje zabrinjavajue uspene izborne rezultate. Zasnovana kako na oslobodilakoj komponenti politike kulture Srbije i Srba,54 tako i na nedostatku kunoga vaspitanja, upotreba uvredljivih rei za svoje politike protivnike za srpske radikale je neto najnormalnije. Tako, jedan od njihovih obrazovanijih lanova55 pravda metode politike borbe radikala tvrdnjom da SRS kritikujui opoziciju kao izdajniku u vreme NATO agresije i ukupne izolacije drave, ipak, ne posee niti trai hapenje i zatvaranja elnika opozicije.56 (Avramovi, 2000: 366) Nevolja je jedino u tome to etiketa
53 54

Krug ljudi oko Nove srpske desnice predvo en Dragoslavom Bokanom, Nebojom Pajkiem i Isidorom Bjelicom. Ta komponenta je veoma izraena u politikoj prolosti i kulturi Srbije. Sve politike stranke, sa retkim izuzecima, nisu joj mogle uvek odoleti, a Narodna radikalna stranka Nikole Paia bila je nosilac takve politike kulture. Ukoliko bi se povela pria o nacionalnim odnosima u Kraljevini SHS (Jugoslaviji), neizostavno bi stranaka glasila vrvela od karakterisanja politikih protivnika kao izdajnika. Istovremeno, sopstvena stranka je uzdizana kao jedina dravotvorna, a oslobodilaki uinak se stalno i neukusno naglaavao pominjanjem krvi prolivene na Kajmakalanu i drugim vidovima solunaenja. Posle II svetskog rata, solunaenje je zamenio prvoboraki sindrom, a posle 5. X 2000, tako e su se koristoljubivo isticale revolucionarne zasluge. Razume se, parohijalna uaurenost i oslobodilako mesijanstvo, te opinjenost nacionalnom problematikom koili su i koe drutveni razvoj. O tome je pisano opirnije u studiji Ideologije jugoslovenstva izme u srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941. (Baki, 2004) 55 Vrio je dunost drugog oveka Ministarstva prosvete u vladi Marjanovi-eelj. Taj period bio je praen najveom istkom univerzitetskih profesora u istoriji Univerziteta u Beogradu. 56 lankopisac jamano odobrava i sadraj teksta Vojislava eelja Ministar prosvete Gao Kneevi kao intelektualna mizerija i moralna nakaza, objavljen u Srpskoj slobodarskoj misli. U tekstu se, izme u ostalog, G. Kneevi naziva i lovakim psom Vojislava Kotunice, a moe se proitati i sledee: To to ministar Gao Kneevi neodoljivo podsea na seosku dukelu, nije sluajno. Cela dosovska vlast je vlast dukela, bagre, jajara i budala. (eelj, 2001: 584) Tako e:

19 izdajnik u proglaenom ratnom stanju ima ak i u naoj sredini, potpuno oguglaloj na najrazliitije uvrede i klevete, dodatno znaenje i znaaj. Proglaava se otvoren lov na navodnog izdajnika, a da zakonski postupak nije ni pokrenut. U tome smislu, nije nita neobino, ali jeste zabrinjavajue s obzirom da je SRS trenutno najjaa stranka u Srbiji, kada Tomislav Nikoli, zamenik Vojislava eelja na kormilu SRS, upotrebi imenicu izdajnik57 za svakoga Srbina koji pozove svoje sunarodnike na Kosovu i Metohiji na izbore koje organizuje UNMIK, bez obzira na argumentaciju koja se o tome problemu iznosi, i kada u obraanju R. Karadiu i R. Mladiu kae: Mogu da vas jure domai izdajnici, ali vama nije mesto u Hagu,58 te kada ministra spoljnih poslova Vuka Drakovia nazove vulgarnom reju koja se odnosi na izmet, kao i kada u Narodnoj skuptini Republike Srbije za lanove Demokratske stranke kae da su izdajnici i plaenici59, ili kada predsednika Srbije Borisa Tadia, kojemu su dedu po majci ustae bacili u jamu Jadovno, nazove upravo tim svakom Srbinu omraenim imenom; ili kada Aleksandar Vui, jedan od retkih obrazovanih i elokventnih radikala,60 nazove poslanike iz redova Demokratske stranke lopuama i kriminalcima,61 a B92 i nedeljnik Vreme antisrpskim sredstvima masovnog optenja. U skladu s tim je i navika radikalskih poslanika da savremenu Hrvatsku uporno u skuptinskim debatama zovu ustakom dravom. Prema tome, sumnjive su tvrdnje kako radikala, tako i nekih intelektualaca u konzervativnome taboru Srbije da se SRS promenila u odnosu na onu stranku koju je tokom 1990-ih predvodio V. eelj. Kako se iz prethodnog pasusa vidi, ak i odre ene kozmetike promene u smislu, ipak, jednog civilizovanijeg nastupa nisu izvedene do kraja. O sutinskim promenama politike, kako je pokazano, ne moe biti naalost ni rei.62 Radikalno leva krajnost u Srbiji posle pada Berlinskog zida U krajnje leviare Srbije spadaju oni malobrojni najee mladi ljudi, gimnazijalci i studenti, okupljeni u marginalnim socijalistiko-komunistikim i anarhistikim udruenjima. Zajedniko im je neprijateljstvo prema kapitalizmu, NATO-paktu i imperijalizmu, religiji, nacionalizmu, liberalizmu, faizmu i desnom ekstremizmu, svima koji se zalau za kapitalistike drutvene odnose, napose prema buroaziji i privatizaciji, te prema svim postojeim parlamentarnim i vanparlamentarnim strankama.63 Oni ni SPS ne smatraju
Kotunica i in i su neuigrani dvojac iji je kormilar NATO. (eelj, 2001: 588) Valja jo jednom istai da se radi o tekstu koji je objavljen u asopisu koji ima naune pretenzije. 57 U oslobodilakoj politikoj kulturi ne smatra se neobinim kada se politiki protivnici krste i najuvredljivijim reima, kakva je izdajnik, jer se nereeno srpsko nacionalno pitanje u poslednja dva veka, sa izuzetkom statusa Srba u dvema Jugoslavijama, stalno koristi kao pitanje o kojem je uputno javno raspravljati i dobijati politike poene za stranku. 58 (22. II 2006: http://www.nspm.org.yu/Hronike/2006_ukratko_1.htm) Valja uoiti da je ovde i Vojislav Kotunica nazvan domaim izdajnikom. Moe li se oekivati da se kada SRS do e na vlast svi koji budu protiv njihove vlasti i za saradnju sa Hakim tribunalom na u u zatvoru zbog izdaje? Nacionalni stroj bi zacelo bio za jo radikalnije metode. 59 U raspravi o rebalansu budeta Republike Srbije u Narodnoj Skuptini Republike Srbije 19. X 2004. 60 ak ni formalni zamenik V. eelja, Tomislav Nikoli, ne poseduje visoko obrazovanje. 61 U raspravi o rebalansu budeta u Narodnoj Skuptini Republike Srbije 14. X 2004. 62 Ove promene u budunosti nisu iskljuene, jer i radikali postepeno postaju svesni da se danas politika legitimnost stie ne samo u okvirima nacionalne drave, ve i u okvirima me unarodnoga okruenja. Moda, elja radikala da sa zemljama Dalekog Istoka i nesvrstanima uspostave bolje odnose svedoi o takvim razmiljanjima i u njihovim redovima. Naravno, za ovaj poeljan razvoj krajnjih u umerene desniare Srbije potrebno je da i u drugim zemljama Evrope ne jaa krajnja desnica, te da u samoj SRS postoji jasna tenja ka tome. 63 Npr. Liberalno-demokratsku partiju protiv koje su na mitingu iste 9. V 2006. delili letke sa foto-montaom na kojoj je eda Jovanovi nosio majicu sa znakom Nacionalnog stroja na grudima. Izvesni Revolucija je, pak, napisao da je nekoliko stotina letaka podeljenih okupljenima bilo usmereno protiv edomira Jovanovia i rasistike vizije budunosti koju nam

20 leviarskom strankom, bez sumnje zbog toga to im je jasno da su socijalisti prilino kompromitovali ideje levice u Srbiji. Ovi gnevni mladi ljudi ak i jednog Desimira Toia, uglednoga doajena gra anske levice, nazivaju matorim etno-liberalom,64 pa onda i nije iznena ujue da se Helsinka povelja i Nova srpska politika misao, jednako kao i radio-emisija Peanik ideoloki izjednaavaju i bacaju u ko kao liberalni asopisi i emisije.65 Jednostavno reeno, ekstremistikoj misli nisu svojstvena vieslojna i nijansirana analiziranja drutvene stvarnosti, pa stoga nije ni spremna na razlikovanje njima dodue neprijateljskih, ali me usobno veoma razliito ideoloki usmerenih asopisa i emisija. S druge strane, ima i produbljenih analiza kada su u pitanju propagatori domaega neoliberalizma, tj. perjanice terora slobodnog trita.66 Tako je izvesni Komesar otroumno uvideo koja je to ideologija i koji su pojedinci na intelektualno-ideolokoj sceni Srbije najpogodniji za napad sleva, tj. za radikalno levu propagandu: Pomenute individue (Ivan Jankovi i Borislav Risti, pr. J. B.) zastupaju stavove koji se kreu u rasponu od usvajanja intelektualne antiratne pozicije "Druge Srbije" do glorifikacije Drae Mihailovia, Augusta Pinoea i ratne politike Dorda Bua, od tirada protiv drave i birokratije do oboavanja konzervativnih vrednosti nacionalne tradicije i patrijarhalne porodice. Sve je ovo protkano najzagrienijim antikomunizmom i zapenualim trinim fundamentalizmom, izraenim u dreeim parolama i bombastinim frazama. Kada svoje vizije poeljnog drutva izraavaju na ovaj nain, oni zapravo prikazuju kapitalizam idealnotipski, u zaotrenoj formi, u njegovim krajnjim konsekvencama. Za nas je korisno da prouimo njihove stavove, kako bismo tranzicione procese restauracije kapitalizma mogli u svojim analizama i propagandnom istupanju da sagledamo sa stanovita upravo takvih krajnjih konsekvenci. Sve socijaldemokrate, liberali i konzervativci kapitalizam kao poeljan sistem prikazuju kroz razliite humanistike koprene, ali ovi libertarijanci su dragoceni jer govore sa pozicije same istine kapitalizma, one nehumane i nemilosrdne. Spremnost da se u e u savez sa bilo kojim faistom u cilju ouvanja kapitalizma pred revolucionarnom pretnjom posebno je iskreno predstavljena u napisima ove ekipe. Kao liberalni lakeji faizma, oni predstavljaju lep argument protiv liberalizma i kapitalizma.
nude korumpirani ostaci takozvane Druge Srbije. Tako e, izvesni :Zero: je prokomentarisao doga aj sledeim reima: najzanimljivije je bilo videti koja je to uasna ekipa..... svi su bili ili japiji u odelcima ili urbanci i...... ma u sutini najgora gra antina........ za sledei put osmisliti letak koji e da povee kotunicu, edu, nikolia i svu ostalu bagru... (9. V 2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=399) 64 (2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder=asc&start=15) 65 Zanimljivo je i ideoloko smetanje B92 negde na sredokrai izme u liberalizma i faizma, jer po Ikonoborcu predstavlja odve dosledno ure ivanu tribinu za propagiranje jednog osobitog tipa rasizma beogradske srednje klase, koji u sebe ukljuuje palanako idealizovanje kolonijalnih metropola Zapadne Evrope i Severne Amerike i zastupanje klasinog repertoara faistikih stavova pod izgovorom protivljenja domaem nacionalizmu i faizmu... Kao alternativni medij liberalnog srpskog nacionalizma i rasizma, B92 je beznadeno zaglavljen u poziciji postmodernih etnika. (februar 2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=181) No, B92 je omraen i od strane Nacionalnog stroja. O tome svedoe plakati koje je ova neonacistika organizacija lepila po beogradskim ulicama, gde je B92 nazvana jevrejskom televizijom, te se zahtevao: "Bojkot zbog antisrpskog delovanja, pogubnog uticaja na srpsku omladinu, podrke nezavisnosti Kosova, podrku irenju narkomanije homoseksualizma i drugih bolesti sa zapada i podrke multirasnom novom svetskom poretku". (22. III 2005: http://www.freeb92.org/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=03&dd=22&nav_category=12&nav_id=164838) SRS je, tako e, otro protestovala kada je TV B92 dobila nacionalnu licencu za posredovanje programa, nesumnjivo zato to se radi o antisrpskoj televiziji. Na tom primeru je vidljivo ono to je iz istorije odavno poznato, tj. kako se na gra anski levi liberalizam ustremljuju kako krajnje radikalna desnica, tako i krajnje radikalna levica. 66 (2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder=asc&start=0)

21

Dodue nisu svi lanovi foruma Socijalni front na kojem uestvuju kako anarhisti, tako i marksisti-lenjinisti jednako sofisticirani. Izvesni Bobi npr. veli sledee: Kada kaemo Faizam (boldirano u originalu) mislimo na ideje koje propagiraju ljudi koji stoje iza internet magazina Katalaksija.67 Svakako, ovde se ve ne bi moglo govoriti o vieslojnom posmatranju stvari, ve italac prisustvuje homogenizaciji raznovrsnih neprijatelja. Ako se ima u vidu da su nekad i komunisti nazivali socijalne demokrate socijal-faistima, onda preteranom iznena enju nema mesta. Zanimljiv je i jedan stav koji je anarhista pod nadimkom Debeli izneo polemiui sa jednim jo nedovoljno osveenim drugom: Problem sa tvojom analizom je drue to to barata potpuno nenaunim pojmovima "dobri" i "loi" ljudi kao elementima. Ono to ti naziva "dobri" ljudi su ono to mi nazivamo buroazijom koja e prei na stranu revolucije, ono to ti naziva "loim" ljudima su oni koji e dok im ne bude sruen metak u glavu braniti svoje privilegije. Razume se, ovakav levi radikalizam moe zvuati uhoparajue, ali verovatno onaj kojemu je uho zaparano spada poput M. Vebera i autora ovog lanka u klasno-svesnog buruja odnosno, ako se hermeneutiki uivimo u poziciju krajnjih leviara, lakeja buroazije i kapitalizma. Zanimljivo je da je jedan od najcitiranijih autora, pri emu su citati neobino opirni, na internet-forumu Socijalnog fronta profesor Univerziteta u Beogradu Todor Kulji koji im je zanimljiv prevashodno radi kritike teorija o totalitarizmu i teorijskih odbrana od izjednaavanja levog i desnog ekstremizma preko pojma totalitarizam, kao i zbog uzronog dovo enja u vezu kapitalizma i faizma. ini se da su neki od uesnika foruma, posebno Komesar i Debeli, proitali i razumeli ne samo Faizam, ve i intelektualno zahtevnije Teorije o totalitarizmu i Prevladavanje prolosti. Doista, osim humanistike usmerenosti, pismenost i teorijska sprema odvaja krajnje leviare od krajnjih desniara. Sa prvima bi se moglo diskutovati ak i na teorijskome nivou, a sa drugima, kojima su boja koe, verska ili nacionalna pripadnost glavni argumenti, bilo kakva rasprava je teko zamisliva. Zakljuak Iz napisanog sledi da radikalno leva krajnost ne predstavlja danas nikakvu opasnost za kapitalizam kako u Srbiji, tako i u svetu i to je zacelo jedan od razloga zbog kojih se danas suoavamo sa divljim kapitalizmom.68 Jedan od osnovnih problema krajnjih leviara u ovoj zemlji je taj to oni nemaju organizovanu i jaku politiku stranku oko koje bi se okupljali, pa iako ne dele ba sve ili ak veinu njenih stavova. Oni su osu eni na tavorenje i iscrpljivanje u neretko besplodnim teorijsko-ideolokim raspravama. Razume se, ako povremeno dignu glavu, lako dobiju po njoj od brojnijih i agresivnijih desnih ekstremista, kao to se npr. desilo prilikom podrke koju su dali srbijanskim homoseksualcima 2001. godine. Istorijski gledano, tek strah od nekog radikalno levog reenja problema kapitalistikog drutva vodi humanizovanju ivota u kapitalizmu. Zato ne bi bilo loe kada bi levi kraj politikog spektra ojaao (ne preterano, naravno), jer bi time verovatno i krajnji desni pol oslabio, pa bi se uspostavila kakva takva ravnotea ideoloki raznobojnih politikih snaga

(2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder=asc&start=0) Upravo je opasnost od sovjetizacije, tj. socijalistike revolucije uticala na humanizaciju uslova ivota u kapitalistikome drutvu od 1920-ih do kraja 1980-it.
68

67

22 u Srbiji.69 Kapitalizam je trenutno u Srbiji i drugde neizbean, jer nikakav drugi ostvariv izbor danas nije na vidiku, ali potrebni su i oveni drutveni odnosi, tj. kapitalizam u kojem se interesi zaposlenih tite barem priblino interesima poslodavaca. Primeri skandinavskog kapitalizma treba da budu ideja vodilja naih socijalnih demokrata i levih liberala. U protivnom, divljanje radikalnih desniara pod nekim desnim autoritarnim reimom moe nas napraviti zemljom uporedivom sa velikim brojem drutava Latinske Amerike od pre par decenija. Posle 5. X 2000. godine ulo se u promene potencijalno revolucionarnog sadraja. Umesto autoritarnog socijalizma (unutar kojeg se razvijao politiki kapitalizam) kao istorijske stramputice, krenulo se na put trinog kapitalizma; privatna svojina, privatizacija i trite postaju glavne ideoloke parole. Tokom 2005. godine se konano dolo i do nadmoi privatne svojine u odnosu na drutvenu u Srbiji. Dodue, odranije postojei politiki kapitalizam iskoristio je poetnu prednost, pa i dalje odnosi prevagu nad trinim i tu se nalazi velika prepreka poeljnom razvoju drutva u kojem bi i zaposlenima bilo ugodno iveti, a ne samo skoro obogaenim poslodavcima. Za budunost je kljuno da dobijanje unosnih poslova ne bude zavisno od bliskosti kapitaliste posednicima politike moi. Osim toga, u politikoj sferi se desila vana promena: vlade su konano postale smenjive na potenim viestranakim izborima. Dakle, iz autoritarnog viestranakog socijalizma sa vodeom strankom i harizmatinim vo om ulo se u poliarhini viestranaki kapitalizam. Naravno, na dui rok trebalo bi da do e i do promene parohijalno-oslobodilakog obrasca politike kulture. Trebalo bi, nadajmo se, da sledea generacija u Srbiji ili bar ona posle nje uoblii trpeljiviji participativni obrazac politike kulture. Pa ipak, revolucionarni put zacrtan 5. X 2000. godine moe na momenat (koji za savremenike moe potrajati i nekoliko dugih godina, pa ak i decenija) biti i prepreen.70 On ne moe biti zapreen delatnou levih ekstremista, jer oni nemaju politike snage za tako neto. ini se da je reim Slobodana Miloevia u Srbiji dodatno delegitimisao leve pokrete, ako ve ne i leve ideje. Utoliko, izgledi levice u Srbiji su u doglednoj budunosti, moda, slabiji negoli u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Ona nije zastupljena u politikoj borbi nijednom ozbiljnom politikom organizacijom, izuzev SPS-a koji gubi birako telo, a materijalno je niko ne pomae ni u zemlji ni van nje. Nad Revolucijom se nadvija opasnost desnog radikalizma. Srpska radikalna stranka je upravo ona stranka oko koje se kao oko kakve meteorom pogo ene planete koja je izgubila raniju putanju kretanja i sada bezglavo pokuava u nju da se vrati okupljaju razliiti dezorijentisani sateliti. Ova stranka je u Srbiji arite okupljanja, razume se, ne samo ideoloki ve uoblienih desnih ekstremista, nego i mnogo brojnijih nacionalno frustriranih, socijalno ranjivih i lino osujeenih, a politiki naalost neobrazovanih ljudi, koji u drutvenom preobraaju Srbije prolaze loe, oseaju se ugroenim i nesigurnim, drutveno odbaenim, bez vere u budunost.

Uopteno i poneto pojednostavljeno govorei, do 10% podrke levim radikalima i do 10% desnim ne bi ugroavalo na liberalno-demokratskom elitizmu zasnovanu politiku zajednicu. Ona je, me utim, bitno ugroena im neka krajnje radikalna politika stranka sama pre e 15% podrke. Isto tako, ona je ugroena i onda kada levi i desni radikali zajedno pre u 20% podrke. Pri svemu tome, treba uoiti da su levi radikali, ipak, neuporedivo bolja varijanta od desnih, jer dok potonji biologistikim, kadto i zoolokim shvatanjem drutvenih odnosa ugroavaju same temelje ovenosti i civilizovanog ivota, prvi svojom drutvenom iskljuivou ugroavaju tek one koji su klasno privilegovani. Desni radikali, prema tome, ele drutvo koje je nepravednije od sadanjeg, a levi pravednije. 70 Treba se setiti da je nakon Francuske revolucije usledio viedecenijski period Napoleonove vladavine i restauracije.

69

23 Naalost, oajnika koji se oseaju bespomono u Srbiji je danas mnogo. Dovoljno je rei da je broj nezaposlenih izme u jedne etvrtine i jedne treine, pa da se shvati koliki je potencijal Srpske radikalne stranke. Pri tome, ivot pod stalnim uslovljavanjima od strane EU i SAD-a, otcepljenje Crne Gore od dravne zajednice SCG, kao i tekoe za izlazak iz zemlje u cilju putovanja jaa oseaj izolovanosti i ksenofobije kod gra ana. Razume se, radikali su ampioni ksenofobije i etnocentrizma, i to znaju da iskoriste. Po njihovoj retorici, Zapad nas namerno dri u izolovanosti, jer je antisrpski usmeren, a njegove elje u zemlji sprovode tzv. reformske partije, tj. sve politike stranke u Srbiji, osim njih i socijalista. Na nesreu, pitanje Kosmeta je, tako e, na dnevnom redu i ne moe se reiti na taj nain da Kosmet ostane u sastavu Srbije. Radikali e i za gubitak Kosmeta optuiti Zapad i izdajnike srpskog naroda. Stari mitoloki obrazac po ko zna koji put se koristi, i tek e biti korien, u borbi za politiku vlast a, moda, i za uklanjanje politikih protivnika u Srbiji. Demagoki koristei nacionalne frustracije i socijalne muke srbijanskoga drutva SRS svakim danom jaa. Time se otvara put i svim drugim desnim ekstremistima, pa i otvorenim neonacistima. Za razliku od krajnjih leviara, razne krajnje desne grupe besprizornika u Srbiji se imaju oko koga okupiti. Da li mogu igrati i ulogu osavremenjenih SA odreda? Dok u ostatku Evrope nema radikalno desnih vlada, nema straha od toga. U me uvremenu, ima razloga za brigu ne samo me u leviarima, i ne samo u Srbiji, ve i me u umerenim desniarima, i u Evropi, me u ovenim i razumnim ljudima uopte. Izvori
B92: (22. III 2005: http://www.freeb92.org/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=03&dd=22&nav_category=12&nav_id=164838) gay.hr (hrvatski gay on line asopis): (2005: http://www.gay.hr/portal/kategorija.php?kat=26&id=3184) Me unarodna mrea pomoi: (2004: http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/cms/view.php?id=1020) Nacionalni stroj(interne forum i arhiva): (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=116706) (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=2) (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=3) (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556&page=4) (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=132362) (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=180556) (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=286486) (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=60825) (http://www.stormfront.org/forum/showthread.php?t=242994) (http://www.stormfront.org/archive/t-130720.html) Nova srpska politika misao: (22. II 2006: http://www.nspm.org.yu/Hronike/2006_ukratko_1.htm) Politika, 12. XI 2005. Politika, 13. XI 2005. Politika, 15. XI 2005. Socijalnog front (internet forum): (2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder=asc&start=15) (2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=109&postdays=0&postorder=asc&start=0) (9. V 2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=399) (februar 2006: http://socfront.anarhija.org/viewtopic.php?t=181)

24
(2001: http://www.queeria.org.yu/queeria/vesti.htm) (Wikipedia, 2006: http://en.wikipedia.org/wiki/Extremism)

Avramovi Zoran (2000). Kakva politika sredstva koriste protivnici Srpske radikalne stranke, Srpska slobodarska misao, g. I/br. 5, str. 361-371. Baki, Jovo (2004). Ideologije jugoslovenstva izme u srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918-1941. Zrenjanin: Gradska biblioteka arko Zrenjanin. Gelner, Ernst (1997). Nacije i nacionalizam (prevod sa engleskog). Novi Sad: Matica srpska. Golder, Matt 2003, Explaining variations in the success of extreme right parties in Western Europe, Comparative Political Studies, 36 (4), 432-466.) Griffin Roger, Interregnum or Endgame? Radical Right Thought in the Post-fascist Era (skinuto s Interneta 27. V 2006: http://home.alphalink.com.au/~radnat/theories-right/theory2.html) Ili, Vladimir (1995). Desnica u dananjoj Srbiji. Srpska politika misao. Vol.2 / No.4. Juzbai Kosti Branislava, Isailovi Dragica (2006.) Analiza rezultata popisa stanovnitva 2002. prema pismenosti i kolskoj spremi, (http://www.harizma.com/fajloteka/31/pismenost.pdf), skinuto sa interneta 11. maja 2006. godine. Kulji, Todor (2002). Prevladavanje prolosti. Uzroci i pravci promene slike istorije krajem XX veka. Beograd: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Kulji, Todor (1990). Fenomenoloko-istoristika teorija o faizmu Ernsta Noltea. (Pogovor knjizi E. Noltea: Faizam u svojoj epohi). Beograd: Prosveta. Lubbers, Marcel and Scheepers, Peer (2002). French Front National voting: a micro and macro perspective. Ethnic and Racial Studies. Vol.25/ No.1, pp. 120-149. Lubbers, Marcel and Scheepers, Peer (2001). Explaining the Trend in Extreme Right-Wing Voting: Germany 1989-1998. European Sociological Review. Vol.17/ No.4, pp. 431-449. Mihailovi, Sreko, Stojiljkovi Zoran, Vukovi or e, Paunovi arko,Mojsilovi Milo i Ivkovi Marko (2005). Politike podele Srbije u kontekstu civilnog drutva (elektronska verzija). Beograd: CESID. (http://www.cesid.org/programi/istrazivanja/index.jsp) Mihailovi, Sreko (1996). Stranaki identitet i izborne orijentacije gra ana Jugoslavije. Gledita. Vol. XXXVII/ No. 1-2, str. 69-89. Norris Pippa (2004). Radical Right: Voters and Parties in Regulated Market. (elektronska verzija) New York/Cambridge: Cambridge University Press, chapter 6. (http://ksghome.harvard.edu/~pnorris/Books/Radical%20Right.htm) Scheepers, Peer and Gijsberts, Merove and Coenders, Marcel (2002). Ethnic Exclusionism in European Countries. Public Opposition to Civil Rights for Legal Migrants as a Response to Perceived Ethnic Threat. European Sociological Review. Vol.18/ No.1, pp. 17-34. 300 mera za renesansu Francuske (Program Nacionalnog fronta Francuske). (2001). Srpska slobodarska misao, g. II/br. 3. Van der Brug Wouter, Fennema Meidert, and Tillie Jean, (2000). Anti-immigrant parties in Europe: Ideological or protest vote? European Journal of Political Research, 37 (1), 77-102. eelj Vojislav, (2002). Ideologija srpskog nacionalizma: Nauno i publicistiko delo prof. dr Laze M. Kostia. Predgovor. Beograd: Velika Srbija. (http://ojkrajino.com/knjige/Ideologija%20srpskog%20nacionalizma.pdf) eelj Vojislav (2001). Ministar Gao Kneevi kao intelektualna mizerija i moralna nakaza. Srpska slobodarska misao, g. II/br. 3, str. 584-870. eelj Vojislav (2000). Diskusije Vojislava eelja povodom razliitih saoptenja na Okruglom stolu. Srpska slobodarska misao, g. I/ br. 1.

Literatura