GLAVA 3

ALKOHOL, OPOJNA SREDSTVA I PUENJE

S vremena na vreme svaka od nas se suoava sa pritiscima na poslu, problemima u vezama, brigama o zdravlju, samoom, finansijskim potekoama.Ne razmiljajui mnogo o tome, esto mnoge od nas kao odgovor na ove pritiske preputaju se piu, puenju ili uzimanjem tableta. Svesne toga ili ne, u svakom sluaju mi uzimamo opojna sredstva da bi izale na kraj sa onim to nas pogaa. Bilo da pijemo alkohol, uzimamo pilule ili puimo, samo povremeno, ili zato to smo zavisne od njih,moramo znati vie o supstancama koje koristimo, radi samih sebe. Alkohol ene piju vie nego ikada pre. Dve treine odraslih ena i 80% adolescentkinja danas redovno piju alkohol. Dok ovu pojavu drutvo ranije nije odobravalo, pa se ak i kanjavalo ene koje piju, alkohol je sada dostupan- ponekad nam je i naturen, u vrtoglavom krugu drutvenih i poslovnih situacija.Sada, kada vie ena radi van kue, samim tim ima i vie mogunosti da pije i vie sopstvenog novca za troenje na alkohol. Ne moete da dobijete ba puno poruka da alkohol treba ozbiljno da shvatite. Gledajui reklame za pivo na TV ili sopstveni drutveni ivot u kome ponuena pia dolaze i odlaze, Vi, ustvari, vidite alkohol kao drugi nain da se oseate dobro.Nita strano. Razmiljam o svim svojim pijanstvima na studentskim urkama i o tome kako mi ranije nikad nije palo na pamet kako je to bilo prekomerno.Sada svaki dan kada doem kui sa posla, sednem da popijem dva pia pre ruka i ako bih zaista bila iskrena prema samoj sebi, morala bih da priznam da sam na neki nain zavisna. $esto zaboravljamo da je alkohol mono opojno sredstvo i potencijalna navika.Kad god pijemo vino za rukom, votku ili din tonik na zabavi ili nekoliko piva gledajui kasno uvee film, zapravo uzimamo sredstvo koje smiruje na centralni nervni sistem, time to sniava nae osnovne telesne funkcije.Alkohol smanjuje koordinaciju pokreta, mo rasuivanja, emocionalnu kontrolu i umne sposobnosti. Istraivanja pokazuju da se ene napiju manjim koliinama alkohola, nego mukarci. Ukoliko imate seksualni odnos sa mukarcem, u takvom stanju lake zaboravljate zatitu i rizikujete neeljenu trudnou.U situacijama tekog pijanstva rizikujemo da budemo silovane ili fiziki napadnute. Prekomerno pijenje tokom dueg vremena ne iyayiva samo fiziku zavisnosti, ve izaziva i rizik od sranog udara, oteenja mozga, oboljenja jetre ili nekih tumora. ene koje pue i piju rizikuju da obole od raka respiratornog i digestivnog trakta.Hronina upotreba alkohola daje posledice koje su naroito odraavaju na zdravlje ena. Oboljenje jetre usled progresivnog alkoholizma kod ena, u kraem periodu nego kod mukaraca, daje stopu smrtnosti za 50-100% veu kod alkoholiarki nego kod alkoholiara. ene koje piju u toku trudnoe- mogu da rode decu sa trajnim oteenjima koja ukljuuju mentalnu retardaciju, zaostajanje u razvoju pre i posle roenja, kao i opte oteenu decu. $ak i male jednodnevne koliine za vreme trudnoe, mogu dati oteenja i znatno smanjiti teinu novoroeneta. U drutvu, koje zbog alkoholizma mnogo otrije osuuje ene nego mukarce, ene se trude da sakriju i poreknu sopstveni alkoholizam, pre no to e traiti pomo koja im je neophodna. Zbog osude drutva, kulture i vaspitanja alkoholiarke imaju mnogo vei oseaj krivice i uznemirenosti od alkoholiara, ene imaju manje samopouzdanja i mnogo ee pokuavaju samoubistvo. ene koje imaju probleme sa piem, postaju esto zavisne i od tableta koje su im lekari prepisivali, koji njihov alkoholizam objanjavaju nervozom ili depresijom. Ako pijete

* Dobro je da pojedete neto pre ili u toku pijenja.Pijuckanje, pre nego veliki gutljaji, doprinose sporijem ulasku alkohola u krvotok. * Ako ste pijani, nemojte da vozite. $ak i vrlo male koliine alkohola ozbiljno ugroavaju rasuivanje, koordinaciju, vid i vreme reagovanja,dakle sve ono to je sutinsko za sigurnu vonju. * Izbegavajte da upotrebljavate alkohol nekoliko asova nakon upotrebe bilo kog opojnog sredstva, ukljuujui i lekove. Kada ih uzimate zajedno, efekti alkohola i svakog drugog opojnog sredstva se vrlo ozbiljno poveavaju, dajui posledice koje idu od glavobolje, munine i greva do gubljenja svesti, pa ak i smrti.Posebno je opasno meati alkohol sa nekim drugim sredstvom koje depresivno deluje na centralni nervni sistem, kao to su barbiturati ili sredstva za umirenje. * Ponekad je organizam posebno osetljivo na alkohol.Kada se oseate bolesnom ili umornom, na primer, alkohol mnogo jae, no obino, utie na Va nervni sistem.ene naroito mogu biti osetljive na dejstvo alkohola pred menstruaciju, stoga bi bilo dobro da izbegavate alkohol u cilju regulisanja menstrualnih tegoba. Za vreme trudnoe, najsigurnije je da uopte ne pijete. * Izbegavajte uzimanje alkohola kao sredstva u razreavanju problema. * Mnoge leene alkoholiarke saoptavaju da su poele mnogo da piju da bi se nosile sa krizama, pout razvoda ili gubitka posla ili da bi se rasteretile usled hronine depresije ili anksioznosti.Samo izbegavanje pijenja dri nas daleko od razreavanja osnovnih problema i ini nas veoma zavisnim od alkohola- to je, zapravo, sutina zavisnosti.

Opojna sredstva Slino alkoholu, tako su i opojna sredstva,poput sredstava za smirenje, antidepresiva i sedativa, veoma dugo su u upotrebi kao lekovi. U XIX veku primenjivani su lekovi koji su sadravali visoke doze opijata (sredstva za umirenje, uspavljivanje) i koji su prodavani enama da bi regulisale "enske probleme".Danas lekari prepisuju enama 2/3 od ukupnog broja svih (legalnih) opojnih sredstava. Procenjuje se da priblino 2 miliona ena koristi opojna sredstva svaki dan u trajanju od godinu i vie dana. Prepisivanje psihoaktivnih supstanci je opravdano i koristi u odreenim (akutnim) kriznim situacijama, da bi se otklonila depresija ili uznemirenost, kao i razliite ostale psihike tegobe.Meutim, vrlo esto, lekari prepisuju vrlo jaka opojna sredstva, koja esto uzrokuju i zavisnost, da bi "leili" stresove koji su sastavni deo naeg svakodnevnog ivota poput: dosade na poslu, problema sa decom, samoom, branih problema.Razlog za njihovo propisivanje moe da bude, kod starijih ena, poetak menopauze ili smrt suprunika.Svaka etvrta starija ena saoptava da uzima opojna sredstva, za razliku od svakog estog starijeg mukarca. Kada je u pitanju zavisnost od opojnih sredstava, medicinski i psihijatrijski asopisi vrlo esto saoptavaju kako su ene uglavnom nesposobne da se suoe sa svakodnevnim problemima u ivotu bez hemijskihfarmakolokih sredstava. Sredstva za umirenje Sredstva za umirenje su namenjena da bi otklonila anksioznost i tenziju bez znaajnih smetnji po psiho-fizike funkcije. Najee prepisivan je Besendin (diazepam).Besendin, efikasno oputa miia, kao i svako drugo sredstvo protiv anksioznosti. Bez obzira to je benzodiazepin dugo smatran jednim od najsigurnijih antidepresanata on ipak daje neeljene posledice, kao to su:pospanost, smanjena motorna koordinacija, konfuzija, osip, muka, zatvor, neredovne menstruacije i smetnje u seksualnom ivotu.Neeljene posledice Bensendina ukljuuju nesanicu, skraenje REM (faze sna), razdraljivost, neprijateljsko raspoloenje, pa ak i bes.Benzodiazepimi su sredstva koja najei uzrok sluajnih ili namernih samoubistava. Barbiturati

Lekari ih prvenstveno propisuju za leenje nesanice. Barbiturati imaju znatno veu mogunost zavisnosti i trovanja, nego to je to sluaj sa sredstvima za smirenje.Barbiturati su est uzrok samoubistava, pokuaja samoubistva i sluajnih trovanja.Iako male doze barbiturata obino podstiu san, njihov efekat (kao pilula za spavanje) u prvobitnoj dozi traje okvirno dve nedelje.U tom smislu, tolerancija se poveava, to znai da treba poveavati dozu da bi se postigli isti efekti. U malim dozama, barbiturati podstiu san koji dovodi do oamuenosti, glavobolje i poremeaja u motorici tokom nekoliko narednih sati od uzimanja. Mi i ne moemo da u dovoljnoj meri naglasimo potencijalne tete njihove upotrebe.Ako se jedanput razvije fizika tolerancija, granica izmeu doze za spavanje i smrtne doze je izuzetno mala.Barbiturati su u veoma opasni, ukoliko se kombinuju sa alkoholom. Odvikavanje od barbiturata se mora sprovoditi postepeno i mora biti pod medicinskim nadzorom, u protivnom, iznenadni prekid moe prouzrokovati ozbiljne poremeaje pa i smrt. Sedativi Smatraju se sigurnijom alternativom u odnosu na barbiturate, ali sobom nose veinu istih rizika fizike tolerancije, zavisnosti, opasnosti prekidanja i prekomerne doze. Uobiajeni efekti sedativa su: glavobolja, mamurluk i vrtoglavica ree se javlja, povraanje, pomuena svest, nervoza i uzbuenost. Veoma su opasni u kombinaciji sa alkoholom. slika na str. 58 Antidepresivi Iako imaju znaajan uticaj kada su u pitanju pojedini tipovi depresija, poboljanje je vidljivo tek nakon nekoliko nedelja. Evidentno je i to da antidepresivi nisu uvek sutinski faktor u otklanjanju depresije: u jednoj studiji, kod 60% bolesnica je postignuto poboljanje sa antidepresivom, a kod 40% sa placebom. Nuspojave: suva usta, zatvor, zadravanje mokrae, pomuena svest, poveanje telesne teine, pospanost.Usled naglog prekidanja, posle dueg perioda, moe se pojaviti munina i glavobolja. Amfetamini Amfetamini su stimulativna opojna sredstva koja se obino propisuju kod mravljenja, hroninog zamora ili poremeaja sna. Male doze postepeno naruavaju apetit, otklanjaju pospanost i podstiu rad srca, podiu krvni pritisak i ubrzavaju disanje.Fizika tolerancija se razvija za nekoliko nedelja kod redovne upotrebe, sa tendencijom poveanja doze. Kod velikih doza, neki ljudi razvijaju oseanja intezivnog uzbuenja i samopouzdanja. Drugi, pak, postaju razdraljivi i uznemireni. Uobiajene nuspojave su: znojenje, nesanica, pomuena svest, vrtoglavica i proliv.Velike doze nose rizik od oteenja srca i krvnih sudova, do iznenadnog poveanja krvnog pritiska, ozbiljnog gubitka apetita, koji rezultira loom ishranom i optom slabou. Posledice opte slabosti mogu biti infekcije. Sigurna upotreba opojnih sredstava * Pre no to primite recept za bilo koje psihotropno sredstvo, pitajte svog lekara emu ono slui, i ima li neke druge alternative? Kakvo je njegovo dejstvo na telo i um? Koji su rizici, dobre strane i mogua neeljena dejstva? Kakva je njihova interakcija sa drugim lekovima, hranom i alkoholom? Koji su rizici korienja tokom trudnoe? Kako da primenjuje opijat - kada, koliko esto, koliko dugo, sa hranom ili bez nje? Kako se uva? * Ukoliko prepisani lek ima uputstvo, proitajte ga paljivo.Ukoliko uputstvo ne postoji traite od lekara ili farmaceuta potrebne informacije. * Obratite panju na svoje fizike i emocionalne reakcije na lek koji uzimate. $ak i lekovi koji se kupuju bez lekarskog recepta mogu dati nepredviene i teke posledice, stoga se moraju obazrivo uzimati.

* Iako vam izgleda kao pozitivan gest, izbegavajte da dajete svoje pilule lanovima porodice ili prijateljima. One koje su dobre za jednu osobu, mogu dati nepredviene pa i fatalne posledice po nekog drugog. * Nikad ne uzimajte ove lekove po uzimanju alkohola ili nekog drugog opojnog sredstva. Meavina alkohola i sredstava za umirenje, barbiturata ili sedativa moe biti izuzetno opasna, ak i smrtonosna kombinacija. * Izbegavajte da uyimate psihotropne lekove tokom trudnoe. Sredstva za smirenje, barbiturati, amfetamini izazivaju poremeaje na plodu. * Kada uzmete recept za bilo koji lek iz ove grupe, zakaite pregled kod svog lekara za mesec dana. Pregled bi podrazumevao razgovor o rizicima i dobrim stranama leka pre nastavka uyimanja. Budui da dugotrajna upotreba ovih lekova moe prouzrokovati zavisnost i druge teke posledice, vrlo je vano obavestiti se kako ostalim nainima reavati stresne situacije. Lekovi i alkohol: Kako pomoi sebi Uyimanje alkohola i pilula moe postati satavni deo nae svakodnevice, a da mi ponekad i ne registrujemo kada je to preraslo u problem. Evo nekoliko pitanja koja moete postaviti sami sebi: * Da li je neko, ko vam je blizak, nekada izrazio zabrinutost zbog vaeg pijenja ili uzimanja pilula? * Kada se suoite sa problemom, da li posegnete za alkoholom ili pilulama, da bi sebi olakali. * Da li ponekad niste u stanju da prihvatite odgovornosti u kui ili na poslu zbog pilula ili alkohola? * Da li vae pijenje ili uzimanje pilula izaziva bilo kakve probleme u odnosima sa porodicom, prijateljima ili kolegama? * Da li esto uzimate pilule ili pie ujutro? * Da li ste primetili da uzimate vee koliine pilula ili alkohola da biste postigli iste efekte? * Imate li fizike ili psihike reakcije kada ste pokuali da prestanete da pijete ili uzimate pilule? * Da li ste vi ili neko drugi za vas ikada traili medicinsku intervenciju zbog posledica vaeg pijenja ili upotrebe pilula? * Da li vam se esto dogaa da ne odrite obeanje dato sebi ili drugima da ete kontrolisati ili prekinuti sa upotrebom pilula ili pijenjem? * Oseate li se krivom zbog svog pijenja ili korienja pilula ili se trudite da to sakrijete od drugih? Ako imate ijedno "da" na bilo koje od ovih pitanja, vae pijenje ili upotreba pilula sigurno remeti va ivot, te bi, stoga, trebalo da potraite pomo. [to pre potraite pomo, pre ete se osloboditi zavisnosti od ovih supstanci. Dobro sam se oseala i nisam imala problema sa alkoholom.Nakon svega, pila sam samo pivo i vino, nikad nisam pila posle pet popodne i dalje imam decu, nisam bila beskunica.Ali alkohol mi je bio neophodan da bih izbrisala neto- nekakvu realnost o sebi i svom ivotu, koju nisam mogla oseati...Ali mogu da kaem da sve to sam elela Potrebna mi je pomo. Puenje Kada sam imala 20 godina, puila sam dve paklice cigareta dnevno i oseala se nitavnom. Imala sam hronian kaalj i svaki put kad se probudim usred noi, kaljem, zacenim se, sve dok se, ponekad i ne ispovraam.Oseala sam da su mi plua puna sadraja koji bih mogla kaikom izbaciti napolje.Stalno sam se oseala slabom, oseala sam hladnou koje, kao da se nikad neu reiti.To to me je nateralo da prekinem sa tim je pomisao , da ako se tako oseam sa dvadeset, kakva e biti moja budunost? Mnogo vie ena pui sada nego pre 50 godina, a razlozi su isti za mnoge od nas i kada je puenje u pitanju. Puenje je danas meu odraslim enama u blagom opadanju. Devojice poinju da pue ranije nego ikad.Za mnoge od nas koje puimo, novosti su

loe.ene koje pue imaju vie od 5,5 puta vie verovatnoe da obole od raka plua, nego ene koje ne pue. Uporeivanjem sa enama -nepuaima, one koje pue su podlonije sranim udarima, i drugim ozbiljnim kardiovaskularnim poremeajima.ene koje koriste kontraceptivne pilule i pue su 10 puta podlonije koronarnim oboljenjima, od ena koje ne pue.Puenje kod ena je povezano sa tumorima urinarnog trakta, larinksa, usne duplje, ezofagusa, bubrega, pankreasa i grlia materice.ene koje pue, vie rizikuju od hroninog opstruktivnog oboljenja plua i osteoporoze, hroninog bronhitisa, emfizema, hroninog sinuzitisa, ira eluca i dvanaestopalanog creva i teke hipertenzije, od ena nepuaa.Puenje je takoe povezano sa smanjenim fertilitetom i ranom menopauzom. Pasivno puenje- u smislu izloenosti puenju cigareta drugih- je ozbiljan rizik za zdravlje.Istraivanja su pokazala da su ene koje ne pue, a iji su supruzi puai, dvaput vie podlonije raku plua, nego ene nepuai, iji supruzi takoe ne pue. Puenje i pasivno puenje tokom trudnoe predstavlja ozbiljan rizik za neroeno dete.Deca majki koje su puile u trudnoi su podlonije bolestima i imaju manju telesnu teinu na roenju, sa tendencijom da je nikad ne postignu.Puenje u trudnoi takoe izaziva rizik od krvarenja, pobaaj, prevremeni poroaj i smrt novoroeneta. Pasivno puenje moe ugroziti detetovu inteligenciju, razvoj govora, kolska postignua i ponaanje. Nema sigurnog naina za puenje.Najsigurniji i najzdraviji nain je ne puiti. Studije ukazuju na to da volja da se prestane sa puenjem umnogome zavisi od obaveze da se prestane, na verovanju da moemo prestati i od podrke drugih.