DEMOKRATSKO SHVATANJE U OBLASTI VASPITANJA

Do sada smo se veim delom, sa malim izuzetkom, bavili vaspitanjem koje moe da postoji u bilo kojoj drutvenoj grupi. Sada treba da jasno uoimo razliku u duhu, materijalu i nastavnom metodu koji se primenjuje u raznim oblicima ivota u zajednici. Rei da je vaspitanje drutvena funkcija koja obezbeuje voenje i razvijanje nedoraslih time to oni uestvuju u ivotu grupe kojoj pripadaju, znai zapravo rei da e se vaspitanje menjati prema osobinama ivota koje preovladavaju u nekoj grupi. Naroito je istinito da e drutvo, koje ne samo da se menja, nego ima za ideal takve promene koje e ga popraviti, imati drukija merila i metode vaspitanja nego ono koje prosto tei da odri svoje obiaje. Da bi se izloene opte misli mogle primeniti na nau vaspitnu praksu, potrebno je izblie upoznati prirodu sadanjeg drutvenog ivota. 1. Implikacije ljudskog udruivanja. Drutvo je jedna re, ali znai mnogo stvari. Ljudi se udruuju na sve mogue naine i u najrazliitije svrhe. ovek uestvuje u mnotvu raznih grupa, a ljudi s kojima se tu udruuje mogu biti veoma razliiti. Izgleda esto kao da one nemaju nieg zajednikog osim to predstavljaju vidove udruenog ivota. Unutar svake vee drutvene organizacije postoje brojne manje grupe: to nisu samo politike podgrupe, ve industrijska, nauna i verska udruenja. Ima politikih partija sa razliitim ciljevima, drutvenih grupa, klika, razbojnikih druina, poslovnih udruenja, deoniarskih drutava, grupa koje su tesno povezane krvnim srodstvom, itd. u beskonanoj raznovrsnosti. U mnogim savremenim dravama kao i u nekim drevnim, postoji velika raznovrsnost ivlja, raznih jezika, vera, moralnih zakona i predanja. S ove take gledita, mnoge manje politike jedinice, npr., jedan od naih velikih gradova, pre je gomila labavo povezanih drutava nego jedna zajednica akcije i misli koja tu celinu obuhvata i proima. Izrazi drutvo, zajednica, su, prema tome, dvosmisleni. Oni imaju jedno eulogistiko ili normativno i jedno opisno znaenje: znaenje de jure i znaenje de fakto. U filosofiji drutva je gotovo uvek najbitnije ono prvo. Na drutvo se gleda kao na neto jedinstveno po samoj svojoj prirodi. Istiu se osobine koje prate ovo jedinstvo; hvale vredna zajednica interesa i blagostanja, privrenost optim ciljevima, uzajamna naklonost. Ali ako se osvrnemo na one injenice koje ovaj izraz obeleava, umesto da ograniimo panju na njegovo dublje znaenje, nalazimo umesto jedinstva mnotvo dobrih i ravih drutava. Susreemo ljude udruene u zloinakim zaverama, poslovne zajednice koje pljakaju javnost dok joj slue, kao i politike skupine koje zbliava zajedniki interes u pljakanju. Ako se kae da takve organizacije nisu drutva, poto ne zadovoljavaju idealne zahteve pojma drutvo, moemo, s jedne strane, odgovoriti da je pojam drutvo u tom sluaju odvie idealizovan, i zato bezvredan, poto se ne oslanja na injenice; a s druge strane, da svaka od ovih organizacija, bez obzira u kojoj se meri sukobljava sa interesima drugih grupa, ima neka pohvalna svojstva drutva koja je odravaju kao celinu. I kod lopova postoji pojam asti, i razbojnika druina ima zajedniki interes kad su u pitanju njeni lanovi. Bande se odlikuju bratskim oseanjima, i uske klike izuzetnom odanou vlastitim zakonima. Porodini ivot moe da karakterie iskljuivost, nepoverenje i ljubomora prema onima spolja, a da ipak bude uzor prijateljstva i uzajamne pomoi meu sopstvenim lanovima. Svako vaspitanje koje jedna grupa prua nastoji da njeni
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 1

pripadnici postanu lanovi drutva, ali svojstvo i vrednost takvog drutvenog vaspitanja zavisi od navika i ciljeva dotine grupe. Otuda se opet javlja potreba za merilom vrednosti ma kojeg postojeeg oblika drutvenog ivota. Traei ovo merilo moramo da izbegnemo dve krajnosti. Ne moemo kao uzor da uzmemo neto to mi smatramo za idealno drutvo. Moramo svoja shvatanja da zasnujemo na drutvu koje stvarno postoji da bismo uopte bili sigurni da je na ideal ostvarljiv. Ali, kako smo upravo videli, taj ideal ne moe prosto ponavljati crte koje se nalaze u stvarnosti. Problem je u tome da se poeljne osobine izdvoje iz oblika drutvenog ivota koji zaista postoji i da se one upotrebe za kritiku neeljenih crta i da se predloi kako da se drutvo popravi. U svakoj drutvenoj grupi, ak i kod lopovske druine, nalazimo neki zajedniki interes kao i izvesnu meru sadejstva i saradnje sa drugim grupama. Iz ove dve injenice izvodimo sopstvene norme. Koliki su i u kojoj meri se razlikuju interesi koji su pojedincima svesno zajedniki? Koliki je i u kojoj meri slobodan uzajamni odnos sa drugim drutvenim grupama? Ako ova razmatranja primenimo, recimo, na razbojniku druinu, uvideemo da su malobrojne veze koje njene lanove svesno dre na okupu, da se one gotovo mogu svesti na zajedniki interes u pljakanju, i da su takve prirode da ovu grupu izdvajaju od ostalih grupa u pogledu razmene ivotnih vrednosti. Prema tome, vaspitanje koje prua takvo drutvo jednostrano je i izopaeno. Ako, s druge strane, uzmemo uzornu porodicu, videemo da svi njeni lanovi uestvuju u materijalnim, duhovnim i estetskim interesima, i da napredak jednog lana ima vrednosti za iskustvo ostalih lanova ono se odmah prenosi na ostale i da ta porodica nije izdvojena celina, ve stupa u tesnu zajednicu sa poslovnim grupama, sa kolama, sa svim kulturnim iniocima, kao i sa ostalim slinim grupama i da, najzad, igra odgovarajuu ulogu u odreenoj politikoj organizaciji i zauzvrat uiva njenu podrku. Ukratko, ima mnogo interesa koje lanovi te zajednice svesno dele i u kojima uestvuju i mnogo raznolikih i otvorenih dodirnih taaka sa drugom vrstom zajednice. I. Da primenimo prvi element ovog merila na dravu kojom se despotski upravlja. Nije istina da u takvoj organizaciji nema nikakvog zajednikog interesa izmeu onih koji vladaju i onih kojima se vlada. Ljudi na vlasti moraju da izazovu uroene sposobnosti podanika, moraju pokrenuti neke njihove snage. Taljeran je rekao da vlada moe initi to joj volja sa bajonetima sem da sedi na njima. Ova cinina izjava je u najmanju ruku priznanje da ljude ne ujedinjuje samo prinuda silom. Moe ipak da se kae da su snage koje se pobuuju na taj nain po sebi bez vrednosti i niske, da takva vlada kod svojih podanika budi samo sposobnost za strah. Ovo je tvrenje donekle tano. Ali ono previa injenicu da strah ne mora da bude nepoeljan inilac u sticanju iskustva. Smotrenost, obazrivost, mudrost, elja da se predvide budui dogaaji da bi se otklonilo ono to je tetno jesu poeljne crte koje su isto toliko proizvod instinkta, straha i njegovog dejstva, koliko i kukaviluk i bedna pokornost. Stvarna tekoa je u tome to se podstie samo strah. Izazivajui bojazan i nadu u pogledu izvesne opipljive nagrade recimo udobnosti i lagodnosti zanemaruju se mnoge druge sposobnosti. Ili jo bolje, deluje se i na njih, ali tako da se one izopauju. Umesto da dejstvuju za svoj raun one se svode na to da samo slue postizanju zadovoljstva i izbegavanju bola. Ovo zapravo znai da ne postoji veliki broj zajednikih interesa; nema slobodne razmene meu lanovima drutvene grupe. Podsticaji i odgovori na njih su krajnje jednostrani. Da bi imali veliki broj zajednikih vrednosti, svi lanovi grupe moraju imati podjednake mogunosti da od drugih primaju i uzimaju. Oni moraju
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 2

imati brojne i raznovrsne zajednike poduhvate i iskustva. Inae, uticaji koji jedne vaspitavaju za gospodare, od drugih stvaraju robove. A iskustvo svake ove grupe gubi u znaenju kada se onemogui slobodna razmena raznolikih oblika ivotnog iskustva. Podela na povlatene i potinjene spreava drutvenu endosmozu. Zla koja time pogaaju viu klasu manje su materijalne i opipljive prirode, ali su isto tako stvarna. Njihova kultura naginje jalovosti, tei da gleda unazad i ivi sama od sebe, umetnost im postaje razmetljiva i vetaka, bogatstvo luksuz, njihovo znanje preterano specijalizovano, a ophoenje im je vie prefinjeno nego to je oveno. Nedostatak slobodnog i pravinog meusobnog odnosa koji potie iz raznovrsnosti zajednikih interesa naruava ravnoteu intelektualnih podstreka. Raznovrsnost podstreka znai novinu, a novina podstie miljenje. to je delatnost vie ograniena na nekoliko odreenih pravaca to je sluaj kada postoji kruta klasna podela koja onemoguava odgovarajue uzajamno dejstvo iskustava to se vie ispoljava tenja da ona postane rutinska kod klase u nepovoljnom poloaju, a udljiva, besciljna i eksplozivna kod klase koja je u boljem materijalnom poloaju. Platon je definisao roba kao onoga ko od drugoga prihvata ciljeve koji rukovode njegovim ponaanjem. Ovaj uslov postoji ak i tamo gde nema ropstva u pravnom smislu rei. Nalazimo ga gde god su ljudi zauzeti radom koji slui drutvu, ali ne shvataju njegovu drutvenu korist i nemaju za njega linog interesa. Mnogo se govori o naunom upravljanju radom. Usko je svako ono shvatanje koje nauku koja obezbeuje uspeh u radu ogranii na kretanje miia. Nauci se prua najbolja prilika da pokae svoj znaaj u otkrivanju odnosa koji ovek ima prema svome poslu ukljuujui tu i njegov odnos prema drugima koji uestvuju u tom poslu a time e se podstai njegov razumni interes za ono to ini. Uspeh u proizvodnji esto zahteva podelu rada. Ali ova se podela svodi na mehaniku rutinu ako radnici ne vide tehnike, intelektualne i drutvene odnose sadrane u onome to ine, i ako se ne predaju poslu zbog pobuda koja su im pruila takva saznanja. Tenja da se momenti kao to je uspeh delanja i nauna organizacija posla svode na sasvim povrinske tehnike inioce svedoi o tome kako je jednostavan onaj misleni podsticaj koji primaju oni koji rukovode industrijom, tj. oni koji odreuju njene ciljeve. Stoga to im nedostaje sveobuhvatan i dobro uravnoteeni drutveni interes, oni nisu u dovoljnoj meri podstaknuti da obrate panju na ljudske inioce i odnose u industriji. Polje delovanja inteligencije suava se i obuhvata samo inioce koji se odnose na tehniku proizvodnje i prodaju dobara. Nema sumnje, u tim uskim granicama moe se razviti jedna vrlo prodorna i otra inteligencija, ali injenica da ona ne uspeva da uvidi znaaj drutvenih inilaca, ipak svedoi o nekoj vrsti nedostatka duha, pa i o jednom odgovarajuem izvitoperivanju emocionalnog ivota. II. Ovaj primer (ijim znaenjem treba obuhvatiti sve zajednice kojima nedostaje uzajamnost interesa), dovodi nas do druge take. Izdvojenost i iskljuivost jedne lopovske druine ili klike, pojaava njen antidrutveni duh. Ali isti ovaj duh nalazimo gde god neka grupa ima svoje sopstvene interese koje je iskljuuju iz punog sadejstva sa ostalim grupama, tako da je njen glavni cilj da sauva ono to ima, umesto da tei preureenju i napretku uz pomo ire saradnje sa ostalim grupama. Ovaj duh karakterie narode u njihovom uzajamnom izdvajanju, porodice koje gledaju na svoje domae brige kao na neto izdvojeno, to nema nikakve veze sa ivotom u irem smislu, kole kada se odvoje od interesa porodice i zajednice, podelu na bogate i siromane, uene i neuke. Sutina je da odvajanje doprinosi krutosti i formalistikom institucionisanju ivota, da potpomae razvijanje statikih i sebinih ideala u grupi. Nije sluajno to su kod divljih plemena rei stranac i neprijatelj sinonimi. To proistie iz injenice da su oni poistovetili svoje iskustvo sa krutom
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 3

vezanou za obiaje prolosti. S takvog stanovita sasvim je logino to se oni plae optenja sa drugima, poto bi takav dodir mogao da razori obiaje. To bi izvesno dovelo do rekonstrukcije njihovih navika. Svakome je poznato da iv i razvijen duhovni ivot zavisi od to svestranijeg dodira sa fizikom okolinom. Ali ovo naelo ima ak vie znaaja za oblast u kojoj smo skloni da ga zanemarimo oblast drutvenih dodira. Svaka ekspanzivna era u istoriji oveanstva poklapa se sa dejstvom inilaca koji su teili da odstrane udaljenost izmeu naroda i klasa koji su ranije bili razdvojeni jedni od drugih. ak i neosnovane tvrdnje o koristi od rata, ukoliko ipak nisu sasvim neosnovane, potiu iz injenice da sukob meu narodima bar namee njihovo uzajamno optenje, pa ih tako sluajno osposobljava da ue jedni od drugih i da time proire svoje vidike. Putovanje, ekonomske i trgovake tenje danas su uveliko sruile spoljanje prepreke, i time dovele narode li klase u tenju i oigledniju vezu jedne s drugima. Ali mahom jo ostaje da se ovom fizikom ponitavanju prostornih granica obezbedi intelektualni i emocionalni smisao. 2. Demokratski ideal. Oba elementa naeg merila ukazuju na demokratiju. Prvi ne oznaava samo mnogobrojnije i raznovrsnije uzajamne i zajednike interese, ve i vei stepen oslanjanja na uoavanje uzajamnih interesa kao na inilac u drutvenom voenju. Drugi ne znai samo slobodniju uzajamnu saradnju meu drutvenim grupama (koje su nekada bile toliko izdvojene koliko se ova podvojenost mogla namerno odrati) nego i menjanje drutvenih navika njihovo stalno prilagoavanje novim situacijama koje stvaraju raznovrsni meusobni odnosi. A upravo ove dve crte karakteristine su za demokratski ureeno drutvo. U oblasti vaspitanja zapaamo najpre da ostvarenje jednog oblika drutvenog ivota gde se interesi uzajamno proimaju i gde se mnogo polae na napredak i prilagoavanje, doprinosi tome da demokratsko drutvo ima vie razloga da se interesuje za plansko i sistematsko vaspitanje od ostalih zajednica. Opte je poznato da je demokratija odana ideji vaspitanja. Povrno objanjenje zato je da jedna vlada koja se oslanja na opte pravo glasa ne moe imati uspeha ukoliko oni koji biraju i sluaju svoje vladaoce nisu obrazovani. Poto demokratsko drutvo ne priznaje naelo vlasti koja je nametnuta spolja, ono mora tome nai naknadu u dobrovoljnoj sklonosti i interesu, a to se moe postii samo vaspitanjem. Ali postoji jedno dublje objanjenje. Demokratija je vie nego oblik vladavine; to je pre svega oblik zajednikog ivota, zajednike izmene iskustva. Proiriti broj lica u prostoru koja dele interese na taj nain to svaki svoj rad mora da usklauje sa radom drugih, i da sudi o tuoj delatnosti da bi sopstvenoj radnji odredio smisao i pravac, znai isto to i poruiti one prepreke izmeu klasa, rasa i nacionalnih teritorija koje su ljudima smetale da uvide punu vanost vlastite delatnosti. Ove sve brojnije i raznovrsnije take dodira oznaavaju veu raznovrsnost podstreka na koje pojedinac treba da odgovori; one prema tome veoma mnogo polau na raznovrsnost njegovih radnji. One oslobaaju snage koje ostaju priguene sve dok su podstreci za rad delimini, kao to to mora da bude sluaj u jednoj grupi koja svojom iskljuivou iskljuuje mnoge interese. Proirenje oblasti zajednikih interesa i oslobaanje veeg broja raznovrsnih linih sposobnosti koje karakteriu demokratiju, nisu razume se, posledica razmiljanja i svesnog napora. Naprotiv, oni su prouzrokovani razvojem naina industrijske proizvodnje i trgovine, putovanja, migracija i komunikacija do koga je dolo vlau nauke nad prirodnim silama. Ali, poto je dolo do vee individualizacije, s jedne strane, i ire zajednice interesa, s druge strane, potrebno je
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 4

uiniti svestan napor da se one odre i proire. Oigledno, drutvo za koje bi raslojavanje u zasebne klase bilo kobno, mora da se postara da mogunosti intelektualnog razvoja budu svima lako i podjednako dostupne. Drutvo koje je izdeljeno u klase treba da posveti posebnu panju samo vaspitanju vladajue klase. Jedno pokretno drutvo koje je puno kanala za prenoenje promene koja se zbiva svuda u njemu, mora da se postara da njegovi lanovi dobiju vaspitanje koje podstie linu inicijativu i prilagodljivost. Inae e ih savladati promene koje ih snau, i iji znaaj ili zavisnosti oni nee uvideti. Posledica e biti zbrka u kojoj e nekolicina sebi prisvojiti rezultate slepe i spolja rukovoene delatnosti drugih ljudi. 3. Platonova filosofija vaspitanja. Poglavlja koja slede bie posveena tome da se opirno i jasno prikau postavke o vaspitanju koje su sadrane u demokratskim idejama. U preostalim odeljcima ove glave razmatraemo one teorije vaspitanja koje su se razvijale u tri epohe u kojima je drutveni znaaj vaspitanja bio naroito istaknut. Najpre se treba pozabaviti Platonovom teorijom. Niko ne bi mogao izraziti bolje od njega injenicu da je drutvo vrsto organizovano kada svaki pojedinac radi ono za to ima prirodne sklonosti, i to tako da je koristan drugima (ili da doprinosi dobru celine kojoj pripada), a da je zadatak vaspitanja da otkrije te sposobnosti i da ih postupno uveba da slue drutvu. Mnogo od onoga to je do sada reeno pozajmljeno je iz uenja koja je Platon prvi svesno saoptio svetu. Ali uslovi kojima nije mogao intelektualno da vlada naveli su ga da ove ideje ogranii u praksi. On nikada nije dospeo do predstave o neogranienom mnotvu delatnosti koje karakteriu pojedinca i drutvenu grupu, pa je prema tome svoje ispitivanje sveo na ogranien broj vrsta sposobnosti i drutvenih ureenja. Polazna Platonova taka je da organizacija drutva, na kraju krajeva, zavisi od saznanja ta je cilj ivota. Ako ne znamo ovaj cilj, biemo preputeni na milost i nemilost sluaju i samovolji. Ukoliko ne znamo ta je cilj ivljenja, ta je dobro, neemo imati nikakvo merilo da racionalno odluimo koje sposobnosti treba unaprediti, niti kako da uspostavimo drutvena ureenja. Neemo imati nikakvu predstavu o pravim granicama i raspodeli delatnosti to je on nazivao pravdom kao o odlici kako individualne tako i drutvene organizacije. Ali kako da se sazna ta je to konano i veito dobro? Bavei se ovim pitanjem nailazimo na prividno nesavladivu prepreku, tj. da je takvo saznanje mogue samo u jednom pravinom i harmoninom drutvenom poretku. U ma kojim drugim uslovima zavode i zbunjuju pogrene procene i perspektive. Jedno neorganizovano i pocepano drutvo istupa sa izvesnim brojem razliitih uzora i merila. Nemogue je da pojedinac pod takvim uslovima dostigne doslednost duha. Samo potpuna celina je u savrenom skladu sa sobom. Drutvo koje poiva na nadmonosti jednog inioca nad drugim, bez obzira da li su u pitanju razumni i dobro odmereni zahtevi, neizbeno zavodi misao na stranputicu. Ono preuveliava vanost nekih stvari, a olako prelazi preko drugih i stvara duh ije je tobonje jedinstvo iznueno i iskrivljeno. Vaspitanje, u osnovi, polazi od uzora koje pruaju ustanove, obiaji i zakoni. Samo u pravinoj dravi e ove ustanove biti takve da mogu da prue pravo vaspitanje; i samo oni koji imaju pravilno obrazovan duh moi e da uoe cilj i naelo reda u stvarima. Izgleda da smo zapali u beznadeni krug. Ipak, Platon je predloio jedan izraz. Nekoliko ljudi, filosofa ili ljubitelja mudrosti ili istine mogu prouavanjem upoznati, bar u glavnim crtama, prave uzore istinskog ivota. Ako bi kakav moan vladalac uredio dravu prema ovim uzorima, onda bi moglo da se sauva njeno ureenje. Moglo bi da se prui vaspitanje koje bi polazilo od izdvajanja pojedinaca prema odreenim mogunostima, i ono bi pruilo metod kojim bi se svakom pojedincu odredio u ivotu
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 5

posao prema njegovim prirodnim sposobnostima. Ako bi svako radio ono to mu je namenjeno i nikada nita izvan toga, bio bi ouvan red i jedinstvo celine. Ni u kom sistemu filosofske misli ne bi bilo mogue nai da je prikladnije uoen vaspitni znaaj drutvenih ustrojstava s jedne strane, i, s druge strane, zavisnost ovih ustrojstava od sredstava koja se koriste u vaspitavanju mladih. Bilo bi nemogue nai dublji smisao funkcije vaspitanja u otkrivanju i razvijanju linih sposobnosti i u njihovom takvom uvebavanju da se one poveu sa delatnou ostalih. Ipak, drutvo u kome je propovedana ova teorija bilo je tako nedemokratsko da Platon nije mogao da nae reenje problema ije je elemente jasno video. Dok je izriito tvrdio da mesto pojedinca u drutvu ne treba da se odreuje prema roenju, bogatstvu, ili prema bilo kom drugom konvencionalnom merilu, ve prema njegovoj prirodi koja se otkrije u toku vaspitanja, on nije uoio jedinstvenost svake individue. Prema njegovom shvatanju jedinke po prirodi pripadaju raznim klasama, i to vrlo malom broju klasa. Prema tome, onaj zadatak vaspitanja koji se sastoji u ispitivanju i odabiranju pojedinaca pokazuje samo u koju od tri klase on spada. Poto se ne priznaje da svaki pojedinac ini klasu za sebe, ne moe da se prizna ni ona beskonana raznovrsnost aktivnih tenji i njihovih kombinacija za koju je pojedinac sposoban. Postoje samo tri vrste sposobnosti ili uroenih moi pojedinca. I tako bi vaspitanje u svakoj klasi skoro dospelo do vrste granice, jer samo raznolikost omoguava promenu i napredak. Kod nekih pojedinaca po prirodi preovladavaju prohtevi, on ih smeta u klasu radnika i trgovaca koja izraava i zadovoljava ljudske elje. Kod drugih se posredstvom vaspitanja otkrije da nemaju samo ove prohteve, nego da je u njima i neto vie; odlikuju se plemenitou i preduzimljivou, hrabrou i agresivnou. Oni postaju graani podanici drave, njeni branioci u ratu i uvari unutranjeg poretka u miru. Ali njima je granica odreena time to ne poseduju sposobnost miljenja, a to je sposobnost da se shvati univerzalno. Oni koji raspolau ovom osobinom sposobni su za najviu vrstu vaspitanja i vremenom postaju zakonodavci drave jer su zakoni ono sveopte i vladaju pojedinostima iskustva. Prema tome, nije istina da je Platon namerno potinio pojedinca drutvenoj celini. Ali je tano da je stoga to nije uvideo jedinstvenost svakog pojedinca, njegovu nesamerljivost sa drugima, pa prema tome nije uoio da drutvo moe da se menja a da ipak bude vrsto, iz njegove teorije o ogranienim moima i klasama nuno proizala ideja o potinjenosti linosti. Nema ta da se doda Platonovom tvrenju da je pojedinac sretan, a drutvo dobro organizovano kada se svak bavi onim delatnostima za koje je od prirode obdaren, kao ni njegovom ubeenju da je prvi zadatak obrazovanja da otkrije ovu obdarenost onome koji je ima i da ga uveba da se njome uspeno slui. Ali napredak saznanja predoio nam je povrnost Platonovog postupka kojim se pojedinci i njihove uroene moi trpaju u nekoliko otro omeenih klasa, on nas je nauio da su prvobitne sposobnosti neizmerno brojne i raznovrsne. Rei da u onoj meri u kojoj drutvo postaje demokratsko, drutvena organizacija znai korienje posebnih i raznovrsnih svojstava pojedinaca, a ne raslojavanje po klasama, znai samo posmatrati ovu injenicu sa druge strane. I ako je njegova filosofija vaspitanja bila revolucionarna, ona nita manje nije robovala statikim idealima. On je mislio da su menjanje ili promene dokaz pokreta koji se ne pokoravaju nikakvoj zakonitosti, da je prava stvarnost nepromenljiva. Otuda, dok je eleo da radikalno izmeni postojee stanje drutva, imao je za cilj da stvori dravu u kojoj ne bi bilo mesta daljoj promeni. Konani cilj ivota je utvren; i, ako je drava stvorena da zadovolji ovaj cilj, ne treba
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 6

menjati ak ni manje pojedinosti. Mada one ne moraju biti vane po sutinu, ipak, ako bi se to dopustilo, svest ljudi bi se privikla na ideju o promeni, pa bi to delovalo razorno i anarhistiki. Poraz njegove filosofije je oigledan ako se uzme u obzir injenica da on nije imao poverenja da bi se postepenim unapreenjem vaspitanja moglo stvoriti bolje drutvo koje bi potom trebalo da unapredi vaspitanje, i tako dalje do u beskonanost. Uzorno vaspitanje ne bi moglo da se ostvari bez postojanja idealne drave, a posle bi vaspitanje bilo posveeno prosto tome da se ta drava ouva. U pogledu ostvarivanja ove drave Platon je morao da se zadovolji nadom da e se nekom sretnom sluajnou podudariti posedovanje vlasti u dravi sa posedovanjem filosofske mudrosti. 4. Individualistiki ideal XVIII stolea. U filosofiji XVIII-og stolea nalazimo se u sasvim drugojaem krugu ideja. Priroda jo uvek znai neto to je u suprotnosti sa postojeom drutvenom organizacijom; Platon je izvrio veliki uticaj na Rusoa, Ali sada glas prirode govori u prilog raznovrsnosti individualnog talenta i potrebe slobodnog razvitka individualnosti u svoj njenoj raznovrsnosti. Vaspitanje u skladu sa prirodom prua cilj i metod nastave i discipline. tavie, prirodna ili uroena obdarenost se, u ekstremnim sluajevima, smatrala kao nedrutvena ili ak kao protivdrutvena. O drutvenim ureenjima se mislilo kao o prosto spoljnim sredstvima kojima bi ovi nedrutveni pojedinci mogli obezbediti za sebe vie line sree. Ipak, ova tvrenja pruaju samo nepotpunu sliku o pravom znaenju ovog pokreta. Stvarno, njegov glavni interes je bio napredak, i to drutveni napredak. Ova naizgled protudrutvena filosofija bila je samo providna maska za jedan snani zalet u pravcu jednog ireg i slobodnijeg drutva u pravcu kosmopolitizma. Njen pozitivni ideal bilo je oveanstvo. Kao pripadnik oveanstva, odvojen od drave, ovek bi oslobodio svoje sposobnosti; meutim, u postojeim politikim organizacijama njegove su moi bile sputane i iskrivljene da bi odgovarale zahtevima i sebinim interesima vladalaca odreene drave. Doktrina o krajnjem individualizmu bila je samo protivtea, druga strana ideala koji raunaju sa beskrajnom sposobnou oveka za usavravanje, i govore o drutvenoj organizaciji iji bi vidik obuhvatao celo oveanstvo. Osloboena linost trebalo je da postane organ i inilac jednog sveobuhvatnog i naprednog drutva. Glasnici ovog jevanelja bili su izrazito svesni mana drutvenog stanja u kome su se nalazili. Oni su ova zla pripisivali ogranienjima koja su nametnuta ovekovim slobodnim moima. Takva ogranienja su oveka izopaavala i kvarila. Njihova strasna odanost ivotu osloboenom od spoljanjih stega, koje su dejstvovale iskljuivo u korist klase kojoj je feudalni sistem poverio vlast, nala je duhovni izraz u oboavanju prirode. Dati pun polet prirodi znailo je zameniti izvetaeni, pokvareni i nepravini drutveni poredak jednim novim i boljim carstvom oveanstva. Neograniena vera u Prirodu kao uzor i dejstvujuu silu pojaana je napretkom prirodnih nauka. Ispitivanje osloboeno predrasuda i vetakih ogranienja crkve i drave otkrilo je da je svet pozornica zakona. Njutnov sunani sistem, koji je izrazio vladavinu prirodnog zakona bio je prizor pun divnog sklada, gde je svaka sila u ravnotei sa drugom. Prirodni zakon bi postigao isti rezultat u ljudskim odnosima, ako bi se oveanstvo moglo samo otresti vetakih okova prinude koje su mu nametnuli ljudi. Smatralo se da je vaspitanje u skladu sa prirodom prvi korak koji treba preduzeti da se obezbedi ovakvo, u veoj meri socijalno drutvo. Jasno je uoeno da ekonomska i politika ogranienja zavise, na kraju krajeva, od ogranienja misli i
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 7

oseanja. Prvi korak da se ovek oslobodi spoljanjih stega bio je njegovo oslobaanje od unutranjih okova lanih verovanja i ideala. Ali drutveni ivot, i postojee ustanove su bile suvie lane i iskvarene da bi im se poverio ovaj zadatak. Kako bi se moglo oekivati da ga se one prihvate kada bi to znailo njihov sopstveni slom? Priroda mora onda da bude ta snaga kojoj treba prepustiti taj poduhvat. I krajnje senzualistika teorija saznanja, koja je vaila u to vreme, proistekla je i sama iz ovog shvatanja. Tvrenje da je duh prvobitno pasivan i prazan bio je jedan nain da se peva hvalospev mogunostima vaspitanja. Ako je duh votana tablica na kojoj predmeti ispisuju svoj trag, nema granica mogunosti vaspitanja posredstvom prirodne sredine. A poto je prirodni svet sa svojim predmetima pozornica skladne istine, ovo bi vaspitanje neizbeno stvaralo duhove pune ove istine. 5. Nacionalno i socijalno vaspitanje. im je opalo prvo oduevljenje za slobodu, postala je oigledna slabost ove teorije u konstruktivnom pogledu. Prepustiti prosto sve prirodi, znailo je, na kraju krajeva, porei samu ideju vaspitanja; to je znailo prepustiti se sluajnim okolnostima. Ne samo da je bio potreban neki metod ve i neki odreeni organ, neko administrativno telo za izvoenje vaspitnog procesa. Potpun i skladan razvitak svih moi iji bi drutveni odraz bio prosveeno i napredno oveanstvo, zahtevao je radi svog ostvarenja odreenu organizaciju. Pojedinci su ovde-onde mogli da objavljuju svoje jevanelje; oni nisu mogli da ga sprovedu u delo. Jedan Pestaloci je mogao vriti eksperimente i bodriti bogate i mone ljude koji su bili filantropski naklonjeni da slede njegov primer. Ali, ak je i Pestaloci uviao da svako uspeno ostvarivanje ideala novog vaspitanja zahteva podrku drave. Ostvarenje novog vaspitanja kome je bilo odreeno da stvori novo drutvo je ipak zavisilo od postojeih drava i njihovih delatnosti. Pokret u pravcu demokratske ideje neizbeno je postao pokret za javno nadziranje i upravljanje kolstva. to se tie Evrope, istorijsko stanje je izjednailo pokret za vaspitanje o kome bi se starala drava sa nacionalistikim pokretom u politikom ivotu to je injenica od neizmernog znaaja za potonje pokrete. Naroito pod uticajem nemake misli, vaspitanje je postalo graanska funkcija, a graanska funkcija je izjednaena sa ostvarivanjem ideala nacionalne drave. Drava je zamenila oveanstvo; kosmopolitizam je ustupio mesto nacionalizmu. Cilj vaspitanja nije vie bio da se stvori ovek ve graanin. Istorijsko stanje na koje se gore misli je posledica Napoleonovih osvajanja, naroito u Nemakoj. Nemake drave su osetile (kasniji dogaaji su ukazali na ispravnost ovog verovanja) da je sistematsko staranje o vaspitanju najbolji put da se povrati i ouva njihov politiki integritet i mo. Spolja su one bile slabe i pocepane. Pod vostvom pruskih dravnika one su u ovome stanju videle podstrek za razvitak jednog obimnog i vrsto zasnovanog sistema javnog vaspitanja. Ova promena u praksi neizbeno je sobom donela i promenu u teoriji. Individualistika teorija je uzmakla u pozadinu. Drava nije pruala samo sredstva za javno vaspitanje ve je odreivala i njegov cilj. Ako je stvarna praksa bila takva da sistem kolovanja od osnovne kole pa do univerziteta stvara patriotski nastrojenog graanina i vojnika, budueg dravnog inovnika i upravljaa, i pruala sredstva za vojnu, industrijsku i politiku odbranu i irenje, bilo je nemogue da teorija ne naglasi kao cilj drutvenu korisnost. I poto se nacionalnoj dravi pridavala velika vanost, a ona je okruena drugim dravama koje se sa njom nadmeu i vie su ili manje prema njoj neprijateljski raspoloene, bilo je isto tako nemogue da se drutvena korisnost tumai u smislu neodreenog kosmopolitskog humanitarizma. Poto je ouvanje
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 8

nacionalnog suvereniteta odreene zajednice zahtevalo podreivanje pojedinca viim interesima drave, kako u vojnoj odbrani, tako i u borbi za meunarodnu nadmonost u trgovini, shvatalo se da drutvena korisnost podrazumeva slinu potinjenost. Vaspitni proces je shvaen vie kao proces razvijanja discipline nego razvijanja linosti. Meutim, kako je i dalje ostao ideal kulture kao ideal potpunog razvitka linosti, filosofija vaspitanja je pokuala da izmiri ove dve ideje. Ovo izmirenje pojavilo se u obliku shvatanja organskog karaktera drave. Usamljeni pojedinac ne znai nita; on postaje istorijska linost samo u procesu i kroz proces usvajanja ciljeva i znaenja organizovanih ustanova. Mada izgleda da se potinjava politikoj vlasti i da se od njega zahteva da se rtvuje naredbama svojih pretpostavljenih, pojedinac, u stvari, ispoljava u dravi svoj objektivni razum a to je jedini put da postane istinski racionalan. Shvatanje razvitka koje, kao to smo videli, karakterie institucionalni idealizam (kao to je sluaj u Hegelovoj filosofiji) bio je upravo jedan takav svestan napor da se ujedine ove ideje, ideja potpunog ostvarenja linosti i ideja doslednog disciplinovanog potinjavanja postojeim ustanovama. U kojoj je meri izvren preobraaj filosofije vaspitanja do koga je dolo u Nemakoj kod generacije koja je bila zaokupljena borbom protiv Napoleona, a za nacionalnu nezavisnost, moe se videti kod Kanta koji je dobro izrazio raniji individualistiko-kosmopolitski ideal. U svom ogledu o pedagogiji, koji se sastoji od predavanja koja su odravana u kasnijim godinama XVIII-og stolea, on definie vaspitanje kao proces pomou koga ovek postaje ovek. oveanstvo poinje svoju istoriju utonulo u prirodu ne kao ovek koji je razumno bie, a priroda prua samo nagone i udnje. Priroda prosto daje klice koje vaspitanje treba da razvije i usavri. Osobenost istinskog ljudskog ivota je da ovek mora da se izgradi svojim sopstvenim naporom volje, on mora da stvori od sebe istinski moralno, razumno i slobodno bie. Ovaj stvaralaki napor sporo ostvaruju vaspitne delatnosti mnogih generacija. Ubrzavanje ovog procesa zavisi od ljudi koji svesno tee ka tome da omogue budue bolje oveanstvo. Ali tu postoji velika tekoa. Svaka generacija je sklona da svoju omladinu vaspita tako da se snau u postojeem svetu, umesto da obrati panju na pravi cilj vaspitanja: da se unapredi najbolje mogue ostvarenje oveanstva kao oveanstva. Roditelji vaspitavaju svoju decu tako da bi uspeli u ivotu, vladaoci svoje podanike kao orua svojih sopstvenih ciljeva. Ko e se, onda, starati o vaspitanju kako bi se oveanstvo popravilo? Moramo se osloniti na privatne napore prosveenih ljudi. Svaka kultura poinje od usamljenih pojedinaca i od njih se dalje iri. Jednostavno, pomou napora ljudi irih sklonosti, onih koji su sposobni da shvate ideal budueg boljeg stanja, mogue je postepeno pribliavanje ljudske prirode njenom cilju... Vladaoce zanima samo ono uvebavanje sklonosti koje e od njihovih podanika nainiti bolje orue za njihove vlastite namere. ak i potpora koju vladari pruaju kolama pod privatnim nadzorom mora da bude predmet krajnjeg opreza. Jer, briga vladalaca za dobro njihove sopstvene nacije umesto brige za ono to je najbolje za oveanstvo, navee ih, ako daju novac za kole, da poele da za njih sastave planove. S obzirom na ovo raspolaemo jednom izriitom formulacijom shvatanja koja su karakteristina za individualistiki kosmopolitizam osamnaestog stolea. Pun razvitak privatne linosti poistoveuje se sa ciljevima oveanstva kao celine i sa idejom napretka. Uz to, nailazimo na izraenu bojazan da e vaspitanje koje nadzire i rukovodi drava ometati ostvarivanje ovih ideja. Ali ni dve decenije nisu prole od ovog vremena, a Kantovi filosofski naslednici, Fihte i Hegel, razvili su ideju da je vaspitanje osnovna funkcija drave; a posebno, da se obnova Nemake moe postii vaspitanjem koje ima u vidu interese drave, a da je privatna linost neizbeno sebino, iracionalno bie koje
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 9

robuje svojim eljama i okolnostima ukoliko se dragovoljno ne potini vaspitnoj disciplini dravnih ustanova i zakona. U ovom duhu, Nemaka je bila prva zemlja koja je uvela javni, opti i obavezni sistem vaspitanja poev od osnovne kole pa do univerziteta, i koja je svaki poduhvat privatnog kolovanja ljubomorno podvrgavala dravnim propisima i nadzoru. Iz ovog kratkog istorijskog pregleda treba da proisteknu dva vana zakljuka. Prvi je da su izrazi kao individualno i drutveno shvatanje vaspitanja potpuno besmisleni ako se uzimaju kao izrazi u optem smislu i van teksta. Platonov ideal bio je vaspitanje koje bi trebalo da izjednai ostvarivanje individualnog razvitka sa postizanjem drutvene povezanosti i stabilnosti. Njegovo doba nateralo ga je da svoj ideal vee sa predstavom jednog drutva organizovanog u raslojene klase, gde se pojedinac gubi u klasi. Filosofija vaspitanja osamnaestog stolea bila je po obliku krajnje individualistika, ali ovaj oblik je bio nadahnut jednim plemenitim i velikodunim drutvenim idealom: idealom drutva koje je tako organizovano da obuhvata oveanstvo i koje mu omoguuje beskonano usavravanje. Nemaka idealistika filosofija s poetka devetnaestog stolea opet je teila da izjednai ideale slobodnog i potpunog razvitka kulturne linosti sa drutvenom disciplinom i politikim potinjavanjem. Ona je od nacionalne drave nainila posrednika izmeu ostvarenja privatne linosti s jedne strane i oveanstva sa druge. Prema tome postoji ista mogunost da se naelo koje je pokree sa podjednakom istinitou obelei bilo klasinim izrazom skladni razvitak svih snaga linosti ili novijom terminologijom drutvene korisnosti. Sve ovo potvruje postavku kojom poinje ovo poglavlje: Shvatanje vaspitanja kao drutvenog inioca i procesa nema odreenog znaenja dok ne objasnimo koju vrstu drutva imamo u vidu. Ova razmatranja nam utiru put za drugi zakljuak. Jedan od osnovnih problema vaspitanja u demokratskom i za demokratsko drutvo postavlja se sa sukobom izmeu nacionalistikog i ireg drutvenog cilja. Nedostatak ranijeg kosmopolitskog i humanitarnog shvatanja sastojao se kako u neodreenosti tako i u tome to nije predvidelo odreene izvrne i upravne organe. U Evropi, naroito u dravama na kontinentu, novu ideju o znaaju vaspitanja za ljudsko blagostanje i napredak zarobili su nacionalni interesi i upregli u slubu iji je drutveni cilj bio svakako uzak i iskljuiv. Poistoveeni su drutveni i nacionalni cilj vaspitanja, a rezultat je bio osetno zamagljivanje znaenja drutvenog cilja. Ova zbrka odgovara postojeem stanju ljudskih odnosa. S jedne strane, nauka, trgovina i umetnost prelaze nacionalne granice. One su umnogome meunarodne po svojstvu i metodu. One za sobom povlae meusobnu zavisnost i saradnju meu narodima i raznim zemljama. Istovremeno, ideja nacionalne suverenosti nije bila nikada u politici toliko naglaena kao danas. Svaki narod je na pragu rata sa svojim susedima, i ivi sa njima u stanju priguenog neprijateljstva. Za svaki narod se pretpostavlja da je vrhovni sudija svojih interesa i prima se kao samo po sebi razumljivo da svaki ima interese koji su iskljuivo njegovi. Osporiti ovo znai osporiti samu ideju nacionalne suverenosti koja se uzima kao osnova politike prakse i politike nauke. Ova protivurenost (jer nije u pitanju nita manje) izmeu ire oblasti udruenog drutvenog ivota, ivota gde postoji uzajamna pomo i ue oblasti iskljuivih, pa stoga mogue neprijateljskih delatnosti i ciljeva, zahteva da vaspitna teorija jasnije obrazloi shvatanje znaenja drutveni u smislu inioca i merila vaspitanja nego li je to bio sluaj do sada. Da li je mogue da nacionalna drava rukovodi sistemom vaspitanja, a da ipak puni drutveni ciljevi tog vaspitnog procesa ne budu ogranieni, prigueni i
Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 10

izopaeni? U samoj dravi ovo pitanje mora da se suoi sa tenjama koje su ponikle iz sadanjih ekonomskih uslova koji drutvo razbijaju na klase od kojih su neke prisiljene da budu samo orua vie kulture ostalih. Spolja, stojimo pred zadatkom da izmirimo lojalnost naciji, patriotizam sa uzvienom odanou stvarima koje ujedinjuju ljude za opte ciljeve bez obzira na nacionalno-politike granice. Ni jedan stupanj reavanja ovog problema ne moe se realizovati samo negativnim sredstvima. Nije dovoljno samo paziti da se vaspitanje aktivno ne upotrebi kao orue za lake iskoritavanje jedne klase od strane druge. Moraju se obezbediti obimne i delotvorne mogunosti kolovanja koje e stvarno, a ne samo nominalno, ponititi dejstvo ekonomske nejednakosti, i svoj deci nacije obezbediti podjednaku spremu za njihovu buduu karijeru. Da bi se ostvario ovaj cilj nije samo potrebno da drava obezbedi dovoljno kola i da uz to porodice prue onu pomo koja e mladima omoguiti da se okoriste mogunostima koje prua kola, ve su nune i takve promene tradicionalnih ideala kulture, tradicionalnog nastavnog gradiva i tradicionalnih nastavnih metoda i discipline koji e sve mlade zadrati pod uticajem vaspitanja dok ne budu spremni da postanu gospodari svog vlastitog ekonomskog i drutvenog ivota. Ovaj ideal moe da izgleda daleko od svog ostvarenja, ali demokratski ideal vaspitanja je smena a opet tragina samoobmana ako on sve vie i vie ne ovlada naim optim sistemom vaspitanja. Isto ovo naelo vai i za razmatranja koja se tiu odnosa jednog naroda prema drugom. Nije dovoljno da se ukae na strahote rata i da se izbegne sve ono to bi podstaklo surevnjivost i neprijateljstvo meu narodima. Mora se podvui vanost svega onoga to narode povezuje u zajednikim ljudskim delatnostima i ciljevima nezavisno od geografskih granica. Pojedincu mora da se nametne kao radna dispozicija duha drugorazredni i privremeni karakter nacionalne suverenosti nasuprot punijem, slobodnijem i plodnijem udruivanju i optenju meu svim ljudskim biima. Ako izgleda da su ove primene pomenutog naela daleko od uvaavanja filosofije vaspitanja, onda taj utisak ukazuje na to da nije pravilno shvaeno znaenje ideje vaspitanja koje je ranije izloeno. Ovaj zakljuak se vezuje sa samom idejom o vaspitanju kao oslobaanju sposobnosti jedinke u neprestanom razvitku koji je upravljen prema drutvenim ciljevima. Inae se ne bi moglo dosledno primeniti demokratsko merilo vaspitanja.
Osvrt. Poto je vaspitanje drutveni proces, a ima mnogo vrsta drutava, merilo za kritiko ocenjivanje i planiranje vaspitanja sadri u sebi jedan poseban drutveni ideal. Dva su gledita kojima se procenjuje vrednost nekog oblika drutvenog ivota: jedno je u kojoj meri svi lanovi grupe dele njene interese, druga potpuno i slobodno sadejstvo sa drugim grupama. Drugim reima, nepoeljno je ono drutvo koje i iznutra i spolja stvara prepreke slobodnoj razmeni i prenoenju iskustva. Jedno drutvo koje se stara da svi njegovi lanovi pod istim uslovima uivaju njegova dobra, i obezbeuju gipko prilagoavanje svojih ustanova uzajamnim dejstvom raznih oblika zajednikog ivota, moe da se smatra za demokratsko. Takvo drutvo mora da ima jednu vrstu vaspitanja koja kod pojedinca budi lino interesovanje za drutvene odnose i kontrolu, i formira one navike duha koje obezbeuju drutvene promene, a da pri tome drutvo ne izlae anarhiji. S ove take gledita razmatrane su tri tipine filosofije u istoriji vaspitanja. Nali smo da Platonova filosofija ima ideal koji je formalno potpuno slian onome koji je ranije izloen, ali je izgubila vrednost u primeni time to je za drutvenu jedinicu uzela klasu umesto pojedinca. Reeno je da takozvani individualizam prosvetiteljstva osamnaestog stolea sadri predstavu o jednom drutvu koje je iroko kao i oveanstvo, u kome bi pojedinac trebalo da bude orue napretka. Ali, ovoj teoriji je nedostajala snaga koja bi osigurala razvitak njenog ideala kao to se to i oitovalo njenim vraanjem prirodi. Institucionalne idealistike filosofske teorije devetnaestog stolea nadomestile su ovu prazninu time to su od nacionalne drave stvorile pokretaku snagu, ali su time suzile shvatanje drutvenog cilja na one koji pripadaju istoj politikoj zajednici, i ponovo oivele misao o potinjenosti pojedinca ustanovi. Don Djui, Vaspitanje i demokratija; Cetinje, 1970; str. 6072. 11