Seminarski rad: "Bilans stanja i uspeha"

Predmet: Menad?ment ra?unovodstva

Profesor:

Beograd, 2009. SADR?AJ

bookmark01 bookmark0. UVOD3
3. 4. 5. .BILANS USPEHA9 6.

.AKTIVA7 .PASIVA9 .ZAKLJU?AK13

LITERATURA14

1. UVOD

novodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultat preduze?a tako ?to se poslovni doga?aji, stanja

jalnih pravila bilansiranja nastaju razli?ite vrste bilansa koje se razlikuju prema formi i sadr?ini. Najva?niji kri

aze?i od veze sa knjigovodstvenim ra?unima -razlikuju se dva ra?una:

e, ne samo kao godi?nji bilansi, ve? i kao bilansi u kra?im vremenskim razdobljima u toku godine kao povremeni

?eni dan i uspeh poslovanja u odre?enom periodu nekog preduze?a, odnosno preduzetnika.

siranja.

i i na osnovu njih utvr?en dobitak ili gubitak.p

2. BILANS STANJA

n je dvostrani prikaz sredstava preduze?a sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reproduk

aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoro?ni finansijski plasmani), zalihe,

eda u tome ?to je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iska

at, koji predstavlja vi?ak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazu

zano na primeru Bilansa stanja trgovinskog preduze?a "Tehnooprema". Bilansne pozicije u aktivi bilansa st

ookmark41 bookmark4 http://sr.wikipedia.org/sr-el/AKTHBa

n likvidnosti. U pasivi, pak, osnovni kapital ima najdu?i rok dospelosti, odnosno najkra?e su one obaveze koj

2. Kratkoro?ni finansijski plasmani 12 146,572 0 3. Gotovinski ekvivalenti 4.7, 12 1,439 1,209 4. Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgrani?enja 4.8, 13 2,310 0 III. ODLO?ENA PORESKA SREDSTVA 0 5

V. POSLOVNA IMOVINA (A+B) 1,001,570 677,626 G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 0 0 D. UKUPNA AKTIVA (V+G) 1,001,570 677,626 ?. VANBILANSNA AKTIVA 0 0 - u hiljadama dinara POZICIJA Napomena broj Iznos

Teku?a godina Prethodna godina PASIVA

A. KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI-VII) 5.1, 14 192,226 121,515 I. OSNOVNI I OSTALI KAPITAL 16,281 16,281 II. NEUPLA?ENI UPISANI KAPITAL 0 0 III. REZERVE 862 862 IV. REVALORIZACIONE REZERVE 0 0 V. NERASPORE?ENA DOBIT 175,083 104,372 VI. GUBITAK 0 0 VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 0

B.

DUGORO?NA

REZERVISANJA

I OBAVEZE (I do IV)

809,344 556,111 I. DUGORO?NA REZERVISANJA 5.2, 15 2,621 13,437 II. DUGORO?NE OBAVEZE (1+2) 5.3, 16 265,785 7,346

osnovu bilansa stanja mogu vr?iti samo stati?ke finansijske analize. Ukoliko bismo dinami?ki posmatrali kate

diti koje banka nudi i obavezne rezerve koje su garant povra?aja depozita komintenata banke.

ed novca i hartije od vrednosti, jer se kao kapital mogu upotrebiti u proizvodnji roba i usluga.

pitala, u obliku kredita (za investiranje ili potro?nju). Ta sretstva su rezultat depozita, kako oro?enje ?tednje g

bookmark62 bookmark7 bookmark6 bookmark7www.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls

D. Stojanovi?, Instrumenti finansijsko-ra?unovodstvenih izve?tavanja, Finansijsko ra?unovodstvo II, Beograd, 1998, str. 3

ca u ekonomiji). 4

e?anoj za tro?kove proizvodnje nastale do odre?enog datuma ili po ni?oj tr?i?noj vrednosti; Gotovi proizvodi -

Prof. dr Nata?a Cvetkovi?: "Analiza poslovanja preduze?a", Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2004

u?aj da se vrednost zemlji?ta i gra?evinskih objekata koriguje na vi?e, ukoliko se njihova vrednost na slobod

ovu dugoro?nih kredita, odnosno, deo dugoro?nih obaveza koji dospeva za otplatu u roku od 12 meseci;

meseci.

avki, za robu koja je kupljena pod uslovima odlo?enog pla?anja i krediti iz drugih izvora, osim banaka.

anja, bilans uspeha se sastavlja za odre?eni izve?tajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osn

II. VANREDNI RASHODI

0 III.

DOBIT

PO

OSNOVU

VANRED. STAVKI (I-II)

0 0 IV. GUBITAK PO OSNOVU VANRED. STAVKI (II-I) 0 0 V. DOBIT PRE OPOREZIVANJA (IX+BIII-X-BIV) 75.920 76.053 G. GUBITAK

PRE

OPOREZIVANJA (X+BIV-IX-BIII)

0 0 D. POREZ NA DOBIT 7.5. 4.269 4.702 ?. NETO DOBIT (V-D) 71.651 71.351 E. NETO GUBITAK (D-V) ili (G+D) 0 0

ha treba da se odnose na posmatrani vremenski (obra?unski) period za koji se uspeh obra?unava. To zna?i d

tada se finansijski rezultat javlja u obliku vi?ka produkta, dobitka odnosno gubitka. Ako se bilans uspeha osn

Dr Bogdan Mrdovi?, Menad?ment ra?unovodstva, ?a?ak 2006, str 35

11

eha mo?e iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Ukoliko je bruto dobitak ve?i od bruto-gubitka, iskazuje se d

vu principa dobitka. Osnovica obra?unskog sistema, kao osnove za utvr?ivanje ukupnog prihoda i dobitka je

Z akon o ra?unovodstvu i reviziji

6. ZAKLJU?AK

a gotovine, 4) izve?taj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izve?taje.

retne oblike sredstava sa kojima raspola?e preduze?e, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnost sreds

njem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto-rezultat preduze?a kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak

13

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

URA
.Cvetkovi? N, , 2004, Analiza poslovanja preduze?a, Megatrend univerzitet, Beograd
Bogdan Mrdovi?, Menad?ment ra?unovodstva, ?a?ak 2006,

.D. Stojanovi?, Instrumenti finansijsko-ra?unovodstvenih izve?tavanja, Finansijsko ra?unovodstvo II, Beograd

akon o ra?unovodstvu i reviziji

ww.tehnooprema.com/downloads/finizv2005.xls

ww.belex.co.yu/data/2006/07/00002415.pdf

tp://sr.wikipedia.org/sr-el/AKTHBa