(, , )

.

, .

.
.
.

-
--
,
,
.
.
.
.
(
( - )
)
.
.

:
:
1. ,
, ,
, ,
,
.
. (
(
(
( 50%)
);
);
2. ,
,

;
;
3. 49 (
( -)
,
, - ,
, ,
,

49 .
.
.
.
, ,
, ,
, .
.
.
- 49
. 49 .
,
- .
.

,
,
.

50 .
.
- ,
.
.
- .
- -
( 3. ).
-
. , .

- .
,
,
, , ,
, .


.
, .
, ,
,
.

, ,
.
, ,
15. ,
, ,

.
. , ,

.
, ,
, , .
, ,
,
,
.

, ,
. ,
,
.
, , ,
.
,
. ,
:
, , .
.
,

,
.
.
.
, .
( )
.
, .
- ,
. , 2-3
.
, 8-10 , (
, , , )
.
() :

-
- ,
- ,
= ,
.
. ,
, , , .

( , , ,
)
minium (,
),
, , (:
)
)
, ,

(
)
,
: , ,
: ,

(
)

: ,
, , , ,

12.

12.

13. 14. ,
15. 16.
- ,

14. 15. ,


(. illuminatio )
,

12.
,
,

,
(
)


12.
,
8.
; ;
; , ,

Ex libris

,

, ,
x
x libris
libris
: (1471-1528), (1472-1553)
(1497-1543) .
19. x
x libris-
libris-

Super ex libris (Super
(Super - ),

ex libris-
libris- ,
15.
19. ex libris
, ,

ex libris
libris
38.000

(1175-1235)
:







, ( )
1191. .
- ,
.
- ,
, 1198. .
, ,
(, ,
, , ),
, ,
.
.
,
. ( 1203,
).
.
.
. .
.
.
. .
.

.
. , .
.

 ,
.

().

42 .
12-18.
. 30- 18.,
,
.
,
, .
1169. 1197, .
(41,5 28,5 ) 180 .
, , , .
( , ).
.
.
17. ( 19.
).
1896,
.
1903, ( 1.
), ,
.
.

- 12. .
: - .
, ,
, 1185. ,
, ,
.
. .
(-
.) (
*,
), (), , ,
.
, . .
, ,
.
( ) - - ,
,
, , .
1896. ,
.
, -.
2005.
120 .

 1180. ,
. ,
.
,
. 2005.
' '.

Miroslavljevo jevanelje predstavlja najstariji nedatirani spomenik srpske knjievnosti.

Ovo jevanelje je prepisano sa slovenskog predloka za brata Stefana Nemanje,
humskog kneza Miroslava (1171-1197), a jevanelja je prepisao izvesni Gligorije dijak.
Na svojim pergamentskim stranicama sjedinjuje istoni tekst i u zapadnoj tradiciji
umetniki slikane inicijale i minijature u crvenoj, zelenoj, utoj, smeoj i zlatnoj boji od
kojih su neki, kao ovaj sa leve strane, umetnuti i u elektronsko izdanje srednjovekovne
Srbije, skoro devet vekova kasnije.
Ovaj dokument neprocenjive vrednosti je imao burnu istoriju - kralj Petar I ga je nosio sa
sobom pri prelasku Albanije tokom Prvog svetskog rata, a jedno vreme se vodio kao
izgubljen. Danas se Miroslavljevo jevanelje uva u Narodnom muzeju u Beogradu.
Najinteresantniji deo rukopisa je onaj gde je prepisiva uneo neke line opaske gde
vidimo da nije bio u milosti svog gospodara - taj komentar Gligorija dijaka upravo sledi:

Miroslavljevo jevanelje potie iz druge polovine 12. veka; izraeno je po narudbini

humskog kneza Miroslava, brata velikog upana Stefana Nemanje i strica Rastka Nemanjia,
Svetitelja Save.
Miroslavljevo jevanelje, rukopis iz druge polovine XII veka, ukraen sa 296 minijatura
izuzetne lepote, istaknuti je predstavnik retke grupe iluminiranih rukopisa osobenog stila i
ikonografije, nastalih proimanjem elemenata zapadne (Italija) i istone (Vizantija) kulturne
ose Evrope.
Miroslavljevo jevanelje je najstariji srpski ilustrovani irilini rukopis - Knjiga - po svom
sastavu jevanelistar, sa tekstovima na staroslovenskom jeziku srpske redakcije (rakim
pravopisom), rasporeenim prema itanjima u toku crkvene godine. Knjigu je poruio humski
knez Miroslav, o emu govori zapis na poslednjem listu, te se na osnovu tog podatka ona
datuje u osamdesete godine XII veka (najkasnije 1194, kada je okonana vladavina kneza
Miroslava). Miroslav je brat velikog upana Stefana Nemanje, stric Rastka Nemanjia
(Svetog Save), a vladao je Humom (dananja Hercegovina).
Miroslavljevo jevanelje je 2005. godine uvrteno na UNESCO-vu listu pokretnih kulturnih
dobara od univerzalnog znaaja za oveanstvo Pamenje sveta.

.
( 15. 16. ),
(), (), (), ()

.
, ,
14. 15.
,
, , ,
.
15. ,
. ,
.



15. , ,
.
,
, .
,
.
, ( ).
42 .
, 42 ,
, , , ,
.

.
15.
.
, , , ,
,, , , , .
1455. ,
.

( 1397-1468)

42
1452, 1455.
: ,
1280 - 324 648 , 317
634 42
150-200 , ,

44 , 12 , 32 ;
18 ,
36 1457-1460. (
)


,
- ,

, ,

,

,
1465. ,
,

,
- 1469.
, , 15. ,
150
4000 (
56, 50)
15.
50 200 ,
1 100
,
, 1493.

,
42 ,

.
6
800
Blody Little 1483.

,
, 1783.
(Carlo
(Carlo Antonio
Occhi)
Occhi) 50
7-8

,
( ) 1493
: 1-4 (1493/4), 5-8
( 1494), (1495),
(1495) ( 1496)
1496.
, ,
( ,
)
1459. , ,
77 , 1536.

, ,

16.
,
,

1500.
,
14. 15.
.

,
: .
, , ,
.
16. .
, .
,
.
(
)

Inkunabula (lat. incunabulum = "kolevka, poetak, poreklo, detinjstvo") naziv je za najstarije

tampane knjige, nastale pre 1500. godine, dok je tamparstvo jo bilo "u povoju". Sauvano
je oko 450.000 primeraka inkunabula (oko 35.000 izdanja) tampanih u oko 1.100 tamparija
u Evropi.
Inkunabule su veoma retki i vredni primerci knjiga. Prva zabeleena upotreba rei
"inkunabula" u ovom znaenju jeste u jednom spisu Bernarda von Mallinckrodta pos
naslovom De ortu et progressu artis typographicae ("O nastanku i razvoju tamparske
vetine"), koji je tampan u Kelnu 1639, a u kome se nalazi izraz prima typographicae
incunabula ("najranije detinjstvo tmaparstva"). Ovaj je termin od kasnog 17. veka poeo da
se upotrebljava i za same tampane knjige.
Postoje dve vrste inkunabule: ksilografske i tipografske. Mnogi smatraju da se naziv
incunabulum moe odnositi samo na drugu vrstu, koju je primenjivao Johann Gutenberg.
Krajnji datum do kojega se knjiga moe smatrati inkunabulom je izabran sasvim proizvoljno,
s obzirom da se za 1500. godinu ne vezuju nikakvi znaajni dogaaji u razvoju tamparstva.
Termin se uglavnom odnosi na najranije tampane knjige, koje su se pojavile u doba kada su
mnoge jo uvek bile prepisivane rukom.
Postepeno irenje tamparstva obezbedilo je veliku raznolikost tekstova za tampanje i stilova
u kojima su se oni pojavljivali. Mnoge rane vrste slova nastale su po uzoru na lokalne
rukopisne oblike ili su poticale razliitih evropskih oblika gotikog pisma, ali ima i primera
koji su potekli od rukopisa iz dokumenata (takve je, na primer, koritio William Caxton u
Engleskoj) te, naroito u Italiji, vrsta slova nastalih po uzoru na humanistike rukopise. Ti
humanistiki fontovi, s vrlo malo izmena, i danas se esto koriste u digitalnom obliku.
tampari su obino radili u gradskim centrima, koji su bili sredite filologa i naunika,
klerika, pravnika, plemia i pripadnika drugih profesionalnih zanimanja koji su bili njihovi
glavni klijenti. Najvei deo prvih tampanih knjiga inila su standardna dela na latinskom
jeziku nasleena iz srednjevekovne tradicije, ali kako su knjige postajale sve jeftinije, poela
su se pojavljivati i dela na narodnim jezicima i prevodi latinskih dela.
Meu poznatim inkunabulama su Gutenbergova Biblija (1455), Putovanje u svetu zemlju
(Peregrinatio in terram sanctam, 1485), obe iz Mainza, te Nirnberka hronika Hartmanna
Schedela iz 1493.
Naslova knjiga izdatih pre 1500. godine ima na hiljade, a najbolji popis nalazi se u nemakom
Gesamtkatalog der Wiegendrucke, koji se jo uvek dopunjava u berlinskoj Dravnoj biblioteci
(Staatsbibliothek zu Berlin). Britanska biblioteka (the British Library) sastavila je jedan
katalog inkunabula koji sadri i popis mesta irom sveta na kome se nalaze pojedine
inkunabule.

Inkunabulom nazivamo knjige, listove ili ilustraciju koje nisu runo pisane, ve su
mehaniki printane prije 1501. godine u Evropi. Primjerci takvih knjiga su izuzetno
dragocjeni. Ime im potie od latinske rijei incunabula, to znai pelene, i time implicira rane
poetke neega. Prva upotreba ove rije u vezi sa tampanjem zabiljeena je u brouri
Bernharda von Mallinckrodta De ortu et progressu artis typographicae (O usponu i napretku
umjetnosti tipografije), (Koln, 1639.), u kojoj se nalazi izraz prima typographicae
incunabula,rano djetinjstvo tamparstva, koje po pievom miljenju zavrava 1500.
godine, to je od kasnog 17. vijeka do danas opstalo kao pravilo.

Inkunabule se mogu podijeliti u dvije vrste na osnovu naina printanja:

Drvorez (Xylography): Printanje iz cijelog komada drveta, tako sto se na njegovoj

povrini izrezbari reljef eljene slike, te se on pritisne na papir da nastane printani
otisak.
Tipografija:tehnologija koju je izumio Johann Gutenberg, gdje se pokretni metalni
oblici pokreu na tamparskoj maini. Mnogi autori smatraju da se pojam inkunabula
treba primjenjivati samo na knjige nastale ovim procesom.

Krajnja vremenska granica za svrstavanje knjiga u inkunabule, iako povoljan, je izabran

prozvoljno. On nije proizvod bilo kakvog znaajnog tehnikog napretka ili promjene u godini
1500. U to vrijeme tamparstvo jo nije bilo znaajno uznapredovalo, te su mnoge knjige jo
uvijek runo prepisivane. Neki izbirljiviji kolekcionari knjiga u to vrijeme su ak izbjegavali
da imaju tampane knjige u svojim privatnim bibliotekama.

Ekonomski uslovi
Postepeno irenje tamparstva uslovilo je i vei broj razliitih tekstova koji su printani, kao i
vee varijacije u stilizciji. Na poetku su to u glavnom bile knjige na latinskom, naslijeene iz
srednjovjekovne tradicije, posebno jer su si je tako skupe knjige mogla priutiti samo crkva.
Ali, kako je printanje postajalo jeftinije, poele su se pojavljivati i knjige na lokalnim
jezicima. Mnoge rane vrste tamparskog pisma bile su prilagodjene lokalnim nainima pisanja
ili izvedene iz razliitih formi evropskog Gotikog alfabeta.
tamparije su se nalazile u urbanim sredinama, blizu svojih najveih konzumenata,
akademika, pravnika, teologa i ostale drutvene elite. Poto je proizvodnja zavisila od
potranje, mnogi tampari su se pomou zakonski dodijeljenih privilegija na odreenom
podruju titili od konkurencije. Takav razvoj dogaaja uzrokovao je da mnogi tampari
ponu ivjeti nomadskim nainom ivota, selei se od jednom mjesta do drugog, pa su tako u
15. vijeku na podruju vedske, Francuske i panije boravili mnogi njemaki majstori.

Vrijednost
Inkunabule se ve dugo svrstavaju u dragocjenosti, te su kao takve paljivo pohranjene i
zatiene u bibliotekama. Na cijeni su u oima kolekcionara, a historiari i filolozi ih cijene
kao naune izvore. Od 1990. godine poele su na internacionalnom tritu astronomski rasti
cijene starih spisa, pa tako i inkunabula, pa je tako jedna aukcijska kua 2002. godine prodala
prosjean primjerak Petera Schffera i Johannesa Fausta za pola miliona funti. Na poetku 21.
vijeka poeli su se pojavljivati pojedinani listovi knjiga, posebno na internacionalnim online
tritima, to je dovelo do jake kritike prema naunicima i bibliotekarima, jer se pretpostavlja
da oni u cilju brze i lake zarade povremeno olakaju stare knjige za poneku stranicu.
Inkunable predstavljaju visoko cijenjeno kulturno dobro za evropsku historiju, i to ne samo
onu duhovnu. Victor Hugo pie o tome:
Otkrie umijea tampanja je najvaniji dogaaj u historiji, majka svih revolucija. Ono je
ovjeanstvu dalo jedno novo sredstvo za izraavanje novih misli. Duh je odacio staru formu i
posegnuo za novom; promijenio se potpuno i definitivno, kao zmija, koja od Adama
predstavlja grijeh. Kao odtampana rije je misao vjenija nego ikad. Narasla su joj krila;
postala je neuhvatljiva, neunitiva. U prolosti je misao imala jasan oblik i vladala je nasilno
vremenom i prostorom. Sada je u drutvu ptica, djeli se na sve etiri strane svijeta i svuda je
prisutna.[1]

Poznati primjerci i kolekcije

Na svijetu postoji oko 29.000 razliitih naslova, a medju poznate inkunabule ubrajaju se
Gutenbergova Biblija (1455.), zatim Peregrinatio in terram sanctam (1486), koju je tampao i
ilustrovao Erhard Reuwich, Nuremberg Chronicle (Hartmann Schedel, 1493), te
Hypnerotomachia Poliphili, koju je tampao Adeus Manutius, i koja sadri vane ilustracije
nepoznatog autora.
Izuavanja inkunabule su poela u 17. vijeku. Michel Maittaire (1667 - 1747) i Georg
Wolfgang Panzer (1729-1805) su organizovali sve printan formate hronoloski u obliku anala,
a u prvoj polovini 19. vijeka Ludwig Hain je izdao Repertorium bibliographicum spisak
inkunabula poredanih po abecednom redu imena autora. Jo uvijek se Hainovi brojevi
koriste kao referenca. Hainov rad je bio dopunjen od strane W. Copingera i D. Reichlinga, ali
su ga moderni naini indeksiranja poeli ugroavati. Autoritet u ovoj oblasti, Njemaka
dravna biblioteka u Berlinu pokuava jo od 1925. da zavri Kompletni katalog inkunabula.
Britanska biblioteka ima svoj Incunabula Short Title Catalogue, koji izlistava posjed veine
svjetskih biblioteka.

1493. ,
.
,
.
6 (
).
, (
) 1493/1494.
.
.
.
.
: , , .
,
, ()
.
,

Gutenberg pravi revoluciju u radu i odnosu prema knjizi. Za 50-ak godina nakon
izuma tampe, ona se jako brzo rairila po Evropi. Prva tampana knjiga
(inkunabula) je liila na rukopisnu. Slova su runo slagana, pa tampana, a
sliice i zastavice su bile runo raene.
Godine 1501.otvorie se tamparije u Evropi, pa i prva irilska tamparija
vajpolta Fiole 1491.godine u Krakovu, a duga irilska tamparija e biti
tamparija uraa Crnojevia.
Prvu svoju knjigu objavljuje 4.1.1494.godine ura Crnojevi. Kraj rada te
tamparije je 1496.godina kada je Crna Gora zvanino izgubila samostalnost, a
vladar Ivan Crnojevi prebegao je u Veneciju.
Jezik na kojem je tampano je srpska redakcija staroslovenskog jezika, dakle to
su bile srbuljske knjige i zato o toj tampariji govorimo kao srpskoj.
ura i Ivan Crnojevi su bili velikai. Smatrali su se dvorjanima srpskih
despota.
tampariju je osnovao ura Crnojevi donevi iz Venecije
tamparsku mainu i tipove slova. Doveo je prve majstore, tampare i za tri i po
godine koliko je radila tamparija, objavljuje 5 knjiga. Ljudi koji su u tampariji
radili, o njima znamo iz predgovora Oktoihu prvoglasniku u kojem sam ura
Crnojevi objanjava da su u ratovima sa Turcima mnoge knjige propale, da je

za njima bila velika potreba i da je on na Cetinju sa osmoricom ljudi radio na

prvim tampanim knjigama. Samo jedno ime pominje po imence monah
Makarije koji je bio glavni majstor, a uz njega se ura Crnojevi bavio
rukodelisanjem ovih knjiga i jo sedmorica uz njih.
Izgleda da je prva knjiga koja je tampana na Cetinju, ije je tampanje poelo
na Cetinju, bio psaltiri i nema sumnje da je tokom 1493.godine raeno na izradi
tog psaltira, ali je iz nekog razloga rad na njemu prekinut pa je pa je najpre
odtampana prva knjiga Oktoih prvoglasnik, ona koja donosi prva etiri glasa,
zatim Oktoih petoglasnik, pa je onda dovren i objavljen psaltir 22.09.1495.
nakon toga je uraen Molitvenik, a verovatno odmah za njim se pojavilo
etvorojevanelje crnojeviko koje je danas izgubljeno.
Znamo da je ta knjiga postojala. posedovao je jedan manastir u Vojvodini. Od
ovih pet, Oktoih osmoglasnik je sauvan u celini, petoglasniku nije sauvan ni
poetak ni kraj, pa su izostali svi podaci iz uvoda i pogovora u kojima se moglo
proitati ko je radio i koliko dugo. U pogovoru psaltiru nalazi se datum kada je
objavljen, dok je etvorojevanelje u celini izgubljeno.
tamparija je morala raditi najdalje do pred kraj 1496.godine, jer je pred kraj te
godine ura izbegao u Mletke i sa sobom poneo tampariju.
.
Oktoih prvoglasnik njime zapoinje irilino tampanje na slovenskom jugu.
Jedna je od osnovnih bogoslubenih knjiga. ura u predgovoru kae da ga je
godinu dana radilo osam ljudi. Najbolje je ouvana knjiga od svih Crnojevikih.
Danas znamo za preko 100 knjiga koje su sauvane cele ili u odeljcima, pa se
smatra da je oktoih morao biti tampan u veem tirau od ostalih. Kasnije
tamparije obnavljale su petoglasnik a ne oktoih, te naunici smatraju da je
njegov tira vzadovoljavao sve potrebe. tampana je u folio formatu i to u crnoj
i crvenoj boji. Ima 370 listova, odnosno 33 tabaka od 8 listova i jedan tabak od 6
listova 737 tampanih strana. Ima 3 zastavice, poneki uokvireni inicijal
(karakteristian za psaltir) a ima obeleene sveice (pategione) i to irilinim
slovima. Svi poeci poenja za jedan dan raeni su crvenom bojom, a ostalo
crnom.
Oktoih petoglasnik po svoj prilici je imao Arhimandrit Lukijan Muicki koji
ovoj o knjizi ostavlja zabeleku da ona ima 272 lista. Mi danas imamo sauvanu
otprilike 1/6 tog teksta i to negde iz prvog dela knjige, ali bez samog poetka i
svih zapisa o datiranju i tempu rada na knjizi. Kao i prvoglasnik, i petoglasnik je
doiveo jedno luksuzno fototipsko izdanje, a obe te fototipije ima naa NBS.
Psaltir je tree izdanje Crnojevia. Sauvan je u celini. Spada u tzv psaltire sa
posedovanjem (proirena verzija), sem osnovnog teksta psalama sadri razne
tekstove za bogosluenja. Psaltira ovog imamo 25 sauvanih primeraka. Neki su
u celini sauvani. Veoma je stradao tokom bombardovanja 41.god. Tada su u
NBS izgorela 4 primerka ove knjige. Psaltir ima 348 listova, ima format
etvrtine, a ono to je posebnost su inicijali koji su uokvireni i posebno izraeni
tj otiskivani sa kliea, nekada u crnoj a nekada u crvenoj boji. Sem inicijala ovaj
psaltir nema ilustracije, ima svega 4 zastavice koje su, zapravo, grb Crnojevia.
Molitvenik je etvrta knjiga koja se pojavila. Nepotpuno je sauvana i to oko
2/3 teksta. Pretpostavlja se da je imala oko 319-320 listova, a danas se
najobimniji fragment ove knjige uva u crkvi Svete Trojice u Pljevljima i ima
184 lista. Postoje jo tri fragmenta koji dopunjavaju do 201 lista, a ni poetak ni
kraj nisu sauvani kao ni zapis o izradi. Ovaj najvei fragment nema ni

zastavice ni inicijale, dok jedan fragment koji se uva u muzeju srpske

pravoslavne crkve ima..
Dalje, sa procesom tampanja nakon ovih 5 knjiga, Makarije e zajedno sa
uraem Crnojeviem i sa tamparijom otii u Mletke u Veneciju u vreme
prodora Turaka. Makarije je interesantna linost.
Makarije od Crne Gore je linost koja zasniva srpsko irilino tamparstvo i
otiie u Veneciju, pa u Rumuniju i onde zasnivati najstariju rumunsku
tampariju i ostae zabeleen u istoriji knjige kao otac rumunskog tamparstva.
Postoje mnoge nedoumice, ali se pouzdano zna da je ivot zavrio kao iguman
manastira Hilandara i da je sa sobom poneo sve knjige i iriline i rumunske, te
njemu treba da zahvalimo to Hilandar ima te knjige.
Izuzetno je vrednovan njegov rad. Knjige i motivi ovih knjiga e se javiti u svim
kasnijim srpskim tamparijama: u Goradu, Graanici, Mileevi, Beogradskoj pa
i u tampariji u Mrkinoj crkvi (zagonetnoj crkvi za koju ne znamo gde se
nalazi).

,

1520.
,

:

, 130 ,

1520. 1521. :
:
- 20
- 30
-

( )
1530. 1540. :
- 1530. 38

- 1537. -
,
/, , ,
: , ;


- ,
1536. 1538. 54 ,
54

- -
1540. - 35


16. ,
.
, ,
.
.

 .
16. :
- ( )
- ()
- ()
-
- ( )
- ( )
- ( ,
)
16. (
77 ). .
. , , .
, 1598.
.
16.
.
16. ,
.

Venecija je bila glavni spoljanji oslonac srpskom tamparstvu i odatle je

preneta u crnojeviku tampariju, takoe i u goradevsku koja je svoj rad i
poela u Mlecima. U Veneciji e dalje raditi preko 7 decenija tamparija
Boidara Vukovia i njegovih nastavljaa. Tu e raditi i knjige tampati Jerolim
Zagurovi kao poslednji u nizu srpskih tampara u Veneciji u doba srbuljske
knjige.
Srbuljske knjige oslonjene su na mletake tamparije. Boidar Vukovi koji je
najznaajnije ime vezano za tampanje srpskih knjiga u Veneciji, poznat je pod
razliitim nazivima Boidar Podgorianin, Boidar Vukovi Zeanin, a
osniva je i vlasnik najznaajnije srpske tamparije u 16.veku. On je bio
izuzetno znaajna, mona i bogata linost. Bogatstvo je doneo kao izbeglica iz
Crne Gore sa uraom Crnojeviem.
Venecija nije bila samo vojna i ekonomska sila, ve i veliki centar evropskog
tamparstva poev od kraja 15.veka i tokom celog 16.veka(1469).
tamparija Vukojevia je radila u dva navrata izmeu 1519-1523.godine, pa
zatim ponovo 1539.od kada e poeti obnova izdanja koja su objavljena u
prvom periodu, da bi od 60-ih godina pa do kraja veka mnogi nastavljai bili
zakupci tamparija, tampali 1-2 srpske knjige i ustupali zakup nekom drugom.
Ukupno je bilo knjiga srpskoslovenskih tampanih 42. Ako bi trebalo da ih
nabrojimo onda bi trebalo rei da je na tlu tadanjih srpskih zemalja objavljeno
17 naslova ,onih prvih 5 iz crnojevike tamparije, pa zatim 3 knjige uz
tamparije u Goradu: Sluavnik goradanski 1519/1520., Psaltir goradanski
1521., i Molitvenik goradanski 1523. U manastiru Rujno 1537.godine
objavljeno je etvorojevanelje rujansko i to po ugledu na crnojeviko. U
Graanici je 1539.godine tampan Oktoih petoglasnik Graaniki kao
ponovljeno izdanje crnojevikog. U Mileevi su tampane 2 knjige, Psaltir
mileevski 1544.god i Molitvenik mileevski 1546. U Beogradu se tampa
1552.god tzv etvorojevanelje beogradsko. U mileevskoj tampariji se
1557.god ponovo tampa Psaltir mileevski, drugo izdanje, 1562.god tampa se
etvorojevanelje mrkinako iz Mrkine crkve. Godine 1563.tampa se u
Skadru Triod uvetni skadarski, a 1566.god tampa se Triod uvetni u Mrkinoj
crkvi.

Znamo za 2 knjige koje su objavljene u Rumuniji 1580.godine: Praznini minej,

koji je pon ovljeno izdanje jedne knjige Boidara Vukovia 1538.god. I na
samom kraju ovog perioda objavljen je Triod uvetni Jovana Crnogorca
1649.godine.
Sve ostale knjige,od onih 42 naslova- 19 gore navedenih, objavljene su u
Veneciji od strane Boidara Vukovia, njegovog sina Vienca Vukovia i
nastavljaa njegovog rada i dela koji su radili kao zakupci.

16. 19.
17. ,
.
, .
, ,
16. .
.
.
, , ,
, .
18. : ,
.
18. ,
. (
).
() ,
,
.
,
.
, , , , .
.
18. ,

,
,
,
. , 1741. ,
, (
), , .
, , , 18.

. 1768. , 2,
,
. 1778. ,
20 .
19. ,
.
() 1813. ,
.
. .

.

1818. ; 1847.
.
1831. 19. .
, ,
.
1. 2. . ,
( - ). 19.
, 19.
.

 18.

, 18.

,
,
,

, ,

1751.
,

, , 1726.
, 1705.

1718. ,

:
(1726), (1727) (1734);
,
...
,
, ,
,
,
, ,
,
(

18.
(
., ).
).
1761,
,
, , .
.
,
, ,
,
,
,
,
,
.
. ,
,
.
. ,
,
.
.
.
.


,
, (
())
,
, .
.

1770.
.
.
,
, ,
,

,
,
,
,
.
.

1790. ,
,
,
,
,
, .
. ,
, 1792.
,
, ,
, ,
,
,
,
.
. ,
, ,
, 1796.
,
,


.
.
,
, .
.

 1832. ,
, ,
,
,
, (
(
,
, - )
)
,
,
.
. ,
,
,
,
.
.
.
.
1836.
,
, 1841.
.
. ,
,
1790. ,
,
,
, .
.
1786.
.
. ,
,
.
.
.
. ,
,

18. .
. ,
,
,
,
.
. 1754.
,
, 1768.
- , 1772.
,
, 1783.
-
.
.

:
:
.
.
1848. -
.
.
,
,
.
. 19. ,
,
,
, 194 ,
,
386, 670.
,
,
.
.

(1740?-1811)
. , ,
. 1760. , ,
, , .
- , .
, . ,
.
1771. , , , .
1783.
( )
( ), ,
. , 1783,
,
.
1784. ,
, , .
1788- , , , , .
, , (-,
, ).
, , , , ,
(: , , ,,
).

1802. 1/7
; ,
, .
1807. , .
1808.
. ,
, ;
;
.

( ) (, 1739, 1742. 1744

, 28. 1811[1])
.
. ,
,
. ,
,
, ,
.
. ,

1744. , .
, .
, , ,
. , , ,
, ,
.

.
,
. ,
,
, . ,
.
.

,
, , , , , .
,
. , .
- 1787. .
, ,
. ,
.
. .
. 1783.
.
, ,
.

[]
.
: ,
.
, ,
, ,
.
1811. .
, 1837.
1897.
.

. ,
- .
(1765. ) ",
.
XVIII , , , .
,
. 1783.

, .
,
. , .
, :
, , , , .
, ",
"; ;
". : "
"
.

" ",
". ,
.
, , ( ),

. "
, . , , , ,
, ,
, ".,, , , ,
, , , , ,
?" , ,
, ,
, ,
. ,

, , :
, . ,
, , ,
, ' .
' ' , .

!

, XVIII
, .
,
,
.
. II ,
,
.
- .
, .

.
. ,
, ,
.
,
. ,
;
, XVIII
. :
, , ,
.
, ,
, , .
,
. ,
, .
, ,
.

,
,
.
, .

:
,
,
.


, ,
II, ,

, .
.
,
,
.
. ,
,
,
.
.

,
,
. ,
, ,
,

, . ,
,
.

,
,
. ,

. ,
, ,
.

( 1787 1864)
1804. .
1818. .
- .
-
- 20- , =
.
, .
:
- 1826/28 - (
)
- : , ,
( 1829),
- ,
(, ).

 (, 1787 , 1864) ,
,
. XIX .
,
. ,
. .
, ,
, ,
. ,
. ,
. .
, .
,
, .
,
, 1813. . ,
, ,
.
,
.
1818, 1836, 1839, 1847. 1850.

.. ,
. 1814.
- .
,
.

.

, .
, .
1847.
, ,
( ) ,
1868. ,
.
. 1897.
, .
, . [3]


,
, ,
1814. ,
.
,
, 1818.
, . 26.270
, .
(1824) .

. : ,
. , ,
. ,
,
. ,
.

(
, .
24 :
:

, , . 1852.
47.427 . .
,
. 1898. ,
.

, ,
,
.
19. . 18.
.
- , ,
.
,
. ,
.
.
1815. 1817. .
,
, .
,
. , ,

 , .
.
, ,
.
, ,
.
, ,
. ,
, ,
1837. .
, 1847.

1847.
1847. ,
, .
.
:

, :
, ,
,
[a] .

,
.
1814. 1847. .
,
, , .
,
,
, .

. 1847.
.
, ,
.

.
,
.

. ,
, ,
, .
1814.
- , 100 6 .
.

, 17 .
.

 ,
.
1821. . 12 166 .
1853. ,
. .

. ,
.
, 1836.
II .
.

.
. ,
.

,
. ,
1814,
. 1828. .
,
...,
.

19. , ,
,
,
.
,
(1818), , (1852), (1847),
,
, .
.
:
1. , .
,
;
2.
;
3. , ,

.
,
.

 ,
.
.
.
,
. , ,
, , , ,
, . ,
.

: , ,
, , , , ...,
,
.
(1790-1848)
, .
.
, , , 1827.
.
.
1831. , , ,
.
.
.
(1839/44)

- , ,

- .

- (, , 1. ()/12. 1790
, 10. ()/22. 1848[1]) .
1827. .
1832. .
( 1833, 1836.
10. 1845.).
. 1832.
, (
). 1833-1844.
,
, .
(1839-1844)
( ).
[2],
[3].
10. 1845.

1847.
. .
(1895. 1923.).

 1933. ,
.
1848. .
,
.
. : , . 1. . 1790
, 10. . 1848 ,
,
, , .
, . .
.

(1726-1785)
1768. 96 .
.
, ,
, .
- : .
- ,
18.
, , ,
.
- , , ,
, , , , ,

(1726 - 1785) ,
, , , , , , ,
..... , , , .
200 .
.
1726. .

1768. ,
. , .
,
, ,
.
- .

1768. , , - ,
. , ,
- , .
, , ,
. -

. -,

.
.

 1768.
,
.

.
1767.
. .
" 1772. .
" 1780. 1783.
.

. 1824. (
1825), .
, .
,
.
1830, , .
.
1864. (

).
1835/36. , .
,
1841.
- ,
.
1873.
- 1. .
1921. .
.
2. .
1946. .
1950. ,
.

1824. .
, ,
. , ,
. ,
.
,
.

. 1824.
.
1824. 1825. ,
. ,
.
, ,
. 1830.

,
.
(18301864)
,
,
(18541856),
.
, . 1835.
1836. .
, 1832. 1841.
. ( ,
). 1864. ,
-,
.
, 1873. .
: , .
, 1921.
. 1924. .
1924. 1929.
, , .
1933. .
. 1953.
,
1960. - .