20 MilanUzelac Price Iz Bolonjske Sume

Milan Uzelac
PRIE IZ BOLONJSKE UME
Vrac 2009
Milan Uzelac
Prie iz Bolonjske ume
Sadraj I. Na putu u globalno selo 1. Uvod: "Bolonja" nemogua misija 9 2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam 35 3. Bolonjsko "obrazovanje"u globalistikom kljuu 55 4. Evropa u Africi 73
II. Seanje na budunost 1. Prva ideja univerziteta kao universitas 77 2. Sutina i struktura akademskog obrazovanja 101 3. Dekonstruktivni metateorijski pristup ideji obrazovanja 127 4. Univerzitetsko pitanje kao pitanje ivota u svetlu tzv.Bolonjskih procesa 161 5. Srbija u Tunguziji 195
III. Dodatak 1. (2002) 205 2. Universitatea i imperialismul cultural european (2002) 237 3. Na margini jednog lepo zamiljenog skupa (2003) 257 4. Kriza ideje univerziteta (2009) 261
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
NA PUTU U GLOBALNO SELO
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
1. Uvod: "Bolonja" nemogua misija

Pre kratkog vremena jedan uenjak iz susedne nam zemlje Rumunije, raspravljajui o potrebi reforme evropskog obrazovanja, izjavio je kako su promene inicirane tzv. "Bolonjskim procesom" najznaajnije promene do kojih je dolo u istoriji obrazovanja u Evropi, jo od vremena nastanka prvih univerziteta u XII stoleu. Na emu se temelji ta izjava za koju se u poslednje vreme ne moe rei da je usamljena, izjava koja izaziva velike strepnje, ali i jo veu zabrinutost? Zar je odista mogue, da jedan dokument napisan na dve stranice, ispunjen naelnim stavovima i dobrim namerama, a koji su potpisali ministri inostranih zemalja Evropske unije (a ne ni rektori evropskih univerziteta, ni vodei evropski intelektualci), zavreuje toliku panju da mu se, odjednom svi okreu i poinju se na njega pozivati, s neshvatljivim arom i estinom, kao da je re o odlukama I vaseljenskog sabora u Nikeji, kojima su uostalom bile potrebne decenije da bi zaivele, i da bi tek mnogo vekova kasnije svojim jarkim sjajem lomaa osvetlile "humanistiku" Evropu. Konano, u injenici da ak postoje i internetsajtovi s temom: za ili protiv Bolonjskih procesa, svima je jasno da, s tim tzv. "Bolonjskim procesima", nije sve u najboljem redu, budui da su njihovi uesnici uvueni u igru oko transformacije obrazovanja i da je ta igra nad igrama, igra - daleko od svakog saglasja. Isto tako, neemo pogreiti ako kaemo da je i u ranijim vremenima bilo raznih kolskih reformi, ali, da nijedna, kao ova poslednja, nije ni priblino bila
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
tolikog obima i sa tako velikim ulogom na stolu za igru. Svedoci smo reforme kojom je zahvaen veliki deo Evrope, reforme koja za obrazovne sisteme mnogih zemalja kao i za njihov kulturni, duhovni i nacionalni integritet moe imati nepredskazive i krajnje tragine posledice, budui da se samo jednim potezom pera u mnotvu sluajeva brie vievekovno duhovno naslee zarad "kulturnog" jedinstva u prostoru sumnjivih geografskih granica i jo sumnjivijih namera. Nae vreme u tom smislu nije neko "nulto", novo vreme, novo bez istorije i duge tradicije, odnosno, novo u toj meri, da ceo sistem vrednosti na kojima se stoleima zasnivalo univerzitetsko obrazovanje u Evropi, sad, preko noi, treba da bude prevrednovan, odnosno, odbaen, tako to e na njegovo mesto doi sistem obrazovanja koji diktira nekoliko multinacionalnih korporacija pod platom demokratije i slobode trita intelektualnih potencijala itavih drava i iji je jedini cilj ostvarenje maksimalnog profita za to krae vreme. U ovom asu nalazimo se pod pritiskom najveih i ekonomski najmonijih drava Zapada koje ne priznaju nita drugo osim vlastitih interesa; u sklopu tih njihovih "interesa" male zemlje i narodi ne postoje; oni su kolateralna teta istorije i te male zemlje i ti mali narodi treba da se pretope u obezlienost1.
Samo je tako mogue razumeti kako se moglo desiti da u razaranju Jugoslavije 1990. uestvuje predstavnik nekakvog Luksemburga a deceniju kasnije i nekakve Finske, odakle su potom dojurili neki anonimusi (ne po svojoj volji, ve po tuem nareenju) da savetuju kako da se izvri reforma obrazovanja
1
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Svedoci smo neuvenih promena koje se dosad nevienom brzinom deavaju u itavom svetu, a koje su uslovljene razvojem digitalnih tehnologija i interneta, stvaranjem nove virtualne realnosti i izmenom celokupne ljudske percepcije, ali i prevrednovanjem situacije u kojoj se celokupno oveanstvo nalazi. Isto tako, injenica je da mi jo uvek nismo promislili sve domaaje i domete ove poslednje revolucije; moglo bi se pre rei da tako neto nije ni zapoeto, ve da se pre nalazimo na samom poetku, spreeni da kritiki mislimo, a sputani obmanama koje jednako velikom brzinom proizvode tvorci svih tih novih tehnologija, a moramo se sloiti i sa tim da to oni rade savreno, da su u svemu izuzetno uspeni a samo s jednom namerom: da umnoe profit koji poseduju. Danas istoriari pedagokih ideja s pravom istiu kako je Pestaloci, dalekoseno inaugurisao svoj novi sistem obrazovanja, u vreme dominacije feudalnog drutva, i, videvi dobre strane industrijalizacije, sagledao narastajue potrebe svog vremena, te u vaspitanju i obrazovanju, naao najadekvatnija sredstva pripreme ljudi za rad u industrijskom drutvu; mi i danas moemo govoriti o neprevazienim vrednostima Pestalocijeve reforme, a koje nisu izgubile svoj teorijski znaaj ni u nae vreme. Ali, isto tako, mi se nalazimo na pragu nove informacione epohe koja tematizuje sasvim nova pitanja, a koja se tiu toga kakav je kvalitet rada u
vaspitaa i uitelja u Srbiji, jer ruenje treba zapoeti od temelja od predkolskih ustanova i prvih razreda osnovnih kola.
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
takvom drutvu, jer, nesporno je da se vrsta rada potpuno izmenila i da su zahtevi koji se postavljaju pred njegove izvrioce sutinski i kvalitativno sasvim drugaiji. To povlai za sobom i drugo pitanje: ta se oekuje od novih generacija koje se sada koluju, budui da novi uslovi zahtevaju posve novu i posebnu vrstu obuke i pripremljenosti za rad. Da li i danas vaspitanje u porodici ostaje inicijalno i primarno, ili se mnogim narodima istone, mahom pravoslavne Evrope, kroz najrazliitije oblike vaspitanja ve na predkolskom nivou, potajno poturaju sasvim drugaije vrednosti, pa porodino vaspitanje gubi svoj znaaj, a u predstavnike mlade i najmlae generacije, od prvog dana utiskuju se samo one vrednosti koje poivaju na uspenosti i dominaciji nad drugima, vrednosti preesto ogoljene, kastrirane od svog vieg, patriotskog i rodoljubnog smisla? Uspenost su cenili posebno i stari Grci i iznad svega uvaavali su pobedu, ali, jednako su visoko cenili i patriotizam, rtvovanje za otadbinu, herojstvo, junatvo, odbranu svog naroda i slobode, odbranu temelja iz kojeg izrasta duh naroda. Iako dugo pod vlau demokratije, stari Grci su negovali aristokratizam u pravom znaenju te rei: ideal im je bio da budu najbolji u oblasti kojom su se bavili i nije udo da ono to je predanjem dolo do nas, jeste rezultat najviih domaaja grkog aristokratizma2. Danas, u vreme globalizacije, koja je
Ovde se ni u najmanjoj meri ne omalovaavaju doprinosi grke demokratije, posebno atinske: pre svega mislim na ostrakizam (koji su aristokrate ipak shvatale na sebi svojstven uzvien nain
2
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
dola na smenu posustaloj internacionalizaciji, nesposobnoj da rei zadatke dobijene na meunarodnim kongresima u drugoj polovini XIX stolea, ta ista globalizacija odluno istupa protiv prava nacionalnih drava na samosvojnost i ograniavajui ak i ogranieni suverenitet, bez ustezanja brie nacionalnu komponentu u vaspitanju istiui kao ideal trite mladima bez granica. U vreme dominacije interneta, u vreme lepih varljivih slika koje iluziju prodaju za jedinu stvarnost, omladini se nudi instant-obrazovanje ili samoobrazovanje. itave generacije nastavnika i uitelja u Srbiji koji su dosad bili nosioci znanja i garant da e se na mlae generacije preneti najvie drutvene vrednosti, kako bi se drutvo, a tako i drava, ouvali pred naletom najagresivnije negativne energije, koja se okomila na srpski narod, sada se sistemskim reenjima od strane drave svi nastavnici i uitelji dugoronim merama bacaju na rub egzistencije i tako, postupno, mentalno, a delom, i fiziki istrebljuju.
kao izraz asti, jer demokratama nije smetalo da prognane amnestiraju u sluaju ratne opasnosti, a to ve mnogo govori o njima. to se prognanih iz drave tie, onih koji bi utoite nali ponekad i kod ranijih neprijatelja, kao slavni pobednik nad Persijancima kod Salamine, Temistokle, dovoljno je imati u vidu njihovu spremnost da se uvek odazovu u trenucima najvie opasnosti i stanu u prve redove za odbranu otadbine. Atinska drava je mogla imati slavnu istoriju i kulturu jer nije imala u sebi organizovane grupe graana zaduene za uruavanje sistema vlasti, a finansirane od susednih gradova-drava).
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Virtualni svet proglaava se za jedini mogui svet i brie se svaka ontika razlika izmeu sveta droge i sveta koji proizvodi digitalna tehnologija. Tu vie nije re o vrednostima. Tu se radi samo o egzistenciji, o trajanju u svetu imaginarnog koji svojim uesnicima prua iluziju uea i odluivanja da bi ih odmah potom sveo samo na gubitnike, nesposobne da odluuju o sebi samima a jo manje o drugima. Tako monadizovane jedinke, zatvorene pod sedam peata u svoje imaginarne svetove, idealni su materijal za nove stratege obrazovanja koji ih modeluju za rad po svojim potrebama i za svoje potrebe. To ima za posledicu da sve individualno i jedinstveno biva zbrisano ili marginalizovano. Tradicionalne vrednosti na kojima su dosad poivale drutvene zajednice sada bivaju apstrahovane, svedene na prazne pojmove, na sredstva isprazne retorike, na elemente jezika kojim se govori a da se vie nita ne kazuje. Ti prazni pojmovi, rei, to se vie ni na ta ne odnose, jesu - ni na ta obavezujui znakovi jezike igre koja za cilj ima samo jedno: unitavanje svega to je ma na koji nain od totalitarnih evropskih sistema nekontrolisano i to u sebi ima elemente neeg zdravog i pozitivno subverzivnog u svetu kojim sve jae dominira zadah informaciono-tehnolokih deponija. Moja je namera da ukaem na agresivni nastup pobornika tzv. "Bolonjskih porocesa"; oni svojom grlatou do te mere skreu panju na sebe, a da se ne moemo ne zapitati: ko su oni? Pogledamo li ih bolje, moraemo konstatovati da je re o autorima veoma
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
skromnih prirunika i teorijskih radova3 ali u isto vreme i nastavnicima jo skromnijih mogunosti, koji su u jednom asu, u mahanju "Bolonjskom zastavom", videli svoju ivotnu afirmaciju. Re je o jednom krajnje interesantnom sociolokom fenomenu, koji ne bi smeo da ostane van vidokruga profesionalnih sociologa a tie se oajnikog pokuaja ljudi neostvarenih u nauci da sebe dokau na rukovodeim mestima na Univerzitetu ili po raznoraznim besmislenim ministarskim komisijama. Pre tridesetak godina, kada je u Jugoslaviji sprovedena prva velike reforma kolstva, sa dalekosenim negativnim posledicama, a koje se izrazito oseaju i danas, govorilo se kako tadanja reforma bee osveta bivih, loih uenika. Danas sam vie no uveren da ovu "Bolonjsku reformu" predvode bivi loi studenti koji tako lee svoje komplekse inferiornosti. Ono to je u tome najinteresantnije, ali i najfrapantnije, jeste: izuzetno dobar nain na koji su se svi ti duhovni nesrenici okupili i organizovali. To ve nije samo socioloki fenomen, ve i psiholoki (mada e mnogi rei da je je to, posebno u Srbiji, politikostranaki fenomen). Istovremeno, ja se jo uvek ne mogu oteti utisku da je ovakva ocena, koliko god bila tana, toliko i dalje, sama po sebi, nedovoljno objanjenje situacije u kojoj se nalazimo. Treba poi od toga da su oni kojima je u udeo zapala reforma obrazovanja u Srbiji, za tako neto
Posebno kaem "teorijskih", ne elei da kaem "naunih" iz uvaavanja prema Nauci.
3
www.uzelac.eu
10
Milan Uzelac
krajnje nekompetentni. Oni ne znaju osnovne stvari koje svaka reforma sistema obrazovanja podrazumeva. Oni ne poznaju ni drutvo u kojem ive, a ako neto i misle da znaju, onda se namerno, a ponekad i nenamerno, no u svakom sluaju, veoma uspeno, samoobmanjuju. U tom smislu ovde se uopte ne radi o bolonjizaciji naeg sistema obrazovanja, jer, to to je od te "Bolonje" vidljivo, zapravo je samo vrh ledenog brega. Reforma te vrste ne moe u Srbiji biti uspena, kao u drugim zemljama Evrope, ponajpre zato to se Srbija po mnogo emu razlikuje od te Evrope i njenih zemalja. U Srbiji se dugi niz godina socijalni mir i permanentna nezaposlenost, a time i nepotrebnost mladih ljudi, esto najsposobnijeg dela populacije, amortizovala "veitim studiranjem". Da neko ne bi bio socijalni sluaj, on je bio student. Jasno, neki socijalni sluajevi su na kraju i zavravali neke marginalne kole i u situaciji nepostojanja kadrovske politike esto dolazili i na visoke dravne funkcije to bi bilo nezamislivo, u Engleskoj, Francuskoj, Nemakoj ili Americi (gde se oduvek, od samog poetka, zna sa kog univerziteta se moe dospeti u administraciju predsednika drave, a sa kojeg nikad). U Srbiji su ljudi dui niz godina bili pasivizovani, podvrgavani udarcima sa raznih strana, fizikim i duhovnim, a to je dovodilo do minimalizacije duhovnih i telesnih potreba; ovo poslednje nije dolazilo samo od sebe, ve je nametano sa strane, uz dodatno stvaran kompleks krivice koji su posebno razvijali neprijatelji srpskog naroda preko mnotva antidravnih, tzv. nevladinih organizacija.
www.uzelac.eu
11
Milan Uzelac
Sve to, koristimo li kategorizaciju Pitirima Sorokina, vodilo je esto do pada u pasivno-cinini epikureizam4. To se posebno odnosi na sve one koji su u jednom asu preiveli stranu katastrofu, ili totalno razaranje. Jer, sve do tog asa moda je i postojala nada da moe biti bolje, da bi, nakon toga, nestala i svaka nada, te, ako se za neim mora najpre tragati, onda je to nada, iji e se princip tek morati uspostaviti. I tu je zapravo osnova problema: tzv. "reformatori obrazovanja" nisu uopte shvatili ni gde se nalaze, ni ta uopte treba da reformiu. Sa naivnim uverenjem da sve znaju, jer su tamo, negde u svetu, neto, nekoliko dana sluali, oni su zasukali rukave i jurnuli napred... Ali, gde? Samo se tako moglo dogoditi da neko, na nekom letnjem kursu, slua dva predavanja, u belom svetu, i onda ovde krene da to to je uo primenjuje, ne shvatajui da se nalazi u sasvim drugaijoj sredini5. Jasno je da u situaciji u kojoj se danas nalazi Srbija nijedna reforma obrazovanja ne moe uspeti. A ne moe uspeti, pre svega zato to je prethodno potrebno neke druge stvari reformisati i urediti, to je potrebno izgraditi adekvatni sistem vrednosti i definisati pravila ponaanja vaea za sve. Neophodno je odrediti osnovne ciljeve, potrebe, standarde i puteve
.. . .: , 2006. . 67.
4
5Radi ilustracije, videti moj tekst u listu Dnevnik, 16. jul 2003,
str. 13.
www.uzelac.eu
12
Milan Uzelac
realizacije planiranog. Potrebno je formulisati ideju oko koje e se sav narod u svome jedinstvu okupiti. Reformatori obrazovanja, sami temeljno neobrazovani, doli mahom iz naunih oblasti gde obrazovanje nije ni u jednom asu promiljano kao temeljni problem, ega su se god uhvatili, sve su uspeli da srozaju i obesmisle, a sami ostajui do kraja bez trunke samokritinosti. Tako se i moglo desiti da je jedna biva rektorka iz Novog Sada htela pre nekoliko godina, na prvoj sednici novoizabranog Saveta Univerziteta, nakon svog reizbora, da se sudski razraunava sa studentima koji su joj zamerili to 200 dana u godini provodi na slubenim putovanjima. Ona je verovatno u sledeem mandatu taj svetski rekord u jurcanju po svetu i oborila, kao i njena naslednica, ali nije stvar u tome. Prvo pitanje mora da glasi: Kada je tokom itave istorije univerziteta u poslednjih osam vekova nekom rektoru palo na pamet da tui graanskom sudu studente? Takvo skandalozno ponaanje vremenom postaje pravilo i cinizam postaje vladajui nain ponaanja. I sve se pritom prikriva pozivanjem na nekakve reforme, ili tzv. Bolonjske procese, kakvi ovde ne mogu uspeti kao to nita ne moe uspeti dok se ne pripreme pretpostavke tog "uspeha". Ali, ono osnovno to odrava sve "reformatore obrazovanja" u Srbiji jeste princip neodgovornosti i neka iracionalna vera u to da e to to rade biti nesankcionisano, te da e svi oni kao ivotnu nagradu dobiti doivotni boravak na Havajima u zamenu za to to su iroke ruke slali svoje poslunike na slubena letnja putovanja u Kinu, Singapur ili oblinju Grku.
www.uzelac.eu
13
Milan Uzelac
Jeste, postoji i univerzitetski turizam, ali ovde, kad studenti sve manje uspevaju da plate visoku kolarinu i sve tee preivljavaju, o tome je ponajmanje re. Posledice koje iz svega toga mogu proizai, lomom sistema preko kolena i bacanjem na ulicu deteta zajedno sa vodom u kojoj je ono prethodno okupano, ne mogu ostati nesankcionisane i to je trei aspekt ovog problema koji e u vremenu buduem kadtad morati da se aktualizuje. Pomenuta tzv. "reforma obrazovanja", koja se sad na preac i navrat-nanos sprovodi od strane proverenih nestrunjaka, koji su se u ovo vreme nali na pogrenom mestu, uopte ne uzima u obzir duboke promene koje se deavaju poslednjih decenija u samom tkivu savremene kulture, koja se transformie iz kulture knjige u kulturu slike, da bi danas vizuelna dimenzija bila potisnuta auditivnom (a u tom kontekstu, do problema koji iznutra potresaju Srbiju, tek treba doi). Oni, radi kojih se danas reformie obrazovanje, vie nisu sposobni ni da itaju knjige i misle u pojmovima, ali ni da misle u slikama; oni, navodno mogu samo da sluaju i zato oekuju od svojih nastavnika nekakvo "interaktivno soljenje mozga", to je krajnje apsurdno, budui da ne razumeju da je tokom itave istorije odnos nastavnika i uenika bio interaktivan6, ali tokom itave te istorije, od uenika
Kad je o toj interaktivnosti ve re, postoji jedna bitna stvar koja se tu ne sme zaobii. Jasno je da bez uenja nema znanja i jasno je da se student i nastavnik ne nalaze u istoj poziciji: iza nastavnika je postignuto znanje koje student tek treba da dosegne i stoga ta interaktivnost ne moe biti ekvivalentna.
6
www.uzelac.eu
14
Milan Uzelac
se oekivalo samo da ui, a od nastavnika da mu pomogne komentarom i tumaenjem tee razumljivih problema, a ne da nastavnik igra nekakvog zabavljaa uenika, ili dadilju koja uva decu da se deo dana ne drogiraju, i to za neku bednu platu koju uitelju daje drava nastojei da ga na taj nain pred uenicima ponizi, a pred njim samim obesmisli. Sve to moglo je i dovesti do toga da pre nekoliko godina izvesna osoba, na poloaju pomonika ministra prosvete Srbije, poreklom iz nekakve "alternativne akademske obrazovne mree, preti preko televizije profesorima univerziteta kako e oni imati jo manju platu a jo vie asova i da ne treba da se bave naukom jer "ko to hoe da se bavi naunom radom neka ide u naune institute"7. Toliko gluposti, drskosti i
7
Ova smena izjava, krajnje odslikavajui nekompetentnost pomonika Ministra odbrazovanja S. Turajli, kao i nesposobnost pomenutog "pomonika da razume odnos univerziteta i nauke, u potpunoj je suprotnosti sa zadacima i prioritetima, kada je re o visokom obrazovanju i naunim istraivanjimaBergenskog kominikea evropske konferencije ministara (Communiqu of the Conference of European Ministers Responsible for Higher Education, Bergen, 19-20 May 2005), a gde se kae: "We underline the importance of higher education in further enhancing research and the importance of research in underpinning higher education for the economic and cultural development of our societies and for social cohesion. We note that the efforts to introduce structural change and improve the quality of teaching should not detract from the effort to strengthen research and innovation. We therefore emphasise the importance of research and research training in maintaining and improving the quality of and enhancing the competitiveness and attractiveness of the EHEA. With a view to achieving better results we recognise the need to improve the synergy between the
www.uzelac.eu
15
Milan Uzelac
bezobrazluka na jednom mestu i to samo zato to je ta osoba u nauci apsolutno nepoznata! Pa, stvar je u tome da su upravo univerziteti uvek bili i vodei istraivaki i nauni centri, mesta odakle je nauka dobijala odluujue impulse. Ako je na dananjoj vrednosnoj lestvici profesija nastavnika (kolskih, kao i univerzitetskih) na samom dnu, to jo uvek ne znai da je sve izgubljeno; upravo sa dna, i samo sa dna mogu je pravi preokret; upravo od onih ponienih mogue je oekivati da daju podsticaj kritikom preoblikovanju sistema, a u ovom sluaju reformi sistema obrazovanja. Sistem odozgo nametnut, za nekoliko dana, u nekom hitnom postupku, bez prethodnih analiza i istraivanja, lien je svakog smisla, kao i ivota na neke due staze8. Da bi bilo kakva reforma mogla imati pozitivne rezultate, ona mora poi od analize onih koji dolaze na studije i njihove mentalne strukture. Ali, cilj nije u prilagoavanju sistema dolazeim studentima, ve u pripremi buduih studenata za studije, tako to e se promeniti pretpostavke koje ih vode ka negativnim rezultatima koji se sada pokazuju. Moja je namera da ovde pokaem u kojoj meri poslednji globalni preobraaji celokupnog sistema obrazovanja nose opasnost uruavanja itavog sistema
higher education sector and other research sectors throughout our respective countries and between the EHEA and the European Research Area." (www.dfes.gov.uk, ili: http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/). 8 Videti tekst: "Poraavajua statistika: Rektor Beogradskog univerziteta se hvali etvorkom za Bolonju, a rezultati katastrofalni", "Pravda", 24. maj 2007, str. 8.
www.uzelac.eu
16
Milan Uzelac
vrednosti na kojem poiva zapadna, prvenstveno evropska kultura i to pod maskom progresivnog poboljavanja sistema obrazovanja, njegovim ujednaavanjem. Pokuajem da se nivelie znanje tako to e se na njega primenjivati kvantitativni parametri, ali i namernim previanjem da sve nije podlono kvantifikaciji (umetniko obrazovanje), s jedne strane, i uklanjanjem specifinosti u kojima se ogledaju iskonski koreni pojedinih nacionalnih kultura (kod onih nacija koje imaju svoju istoriju, razume se), sada se stvara sistem obrazovanja koji nije potreban ni najrazvijenijim zemljama (jer one u kljunim segmentima obrazovanja, sistem ne menjaju), ali ni onim manje razvijenim (jer ugroava njihove vitalne interese)9. Smatram da e razumevanjem upravo te globalne situacije budui, istinski reformatori i zatitnici obrazovanja u Srbiji uspeti da izbegnu sve zamke koje nae drutvo danas iz prikrajka vrebaju. Nedavna izjava (20. april 2007) rektora najvee ustanove za obrazovanje umetnika i radnika u pozorinoj delatnosti u Ruskoj federaciji, rektora Dravnog instituta pozorin umetnosti (GITIS) Marine Hmeljnicke, ne moe ostati bez jednako udeljene panje, a ona glasi:
Moram ponoviti jo jednom: bez obzira to je primena tzv. Bolonjskih procesa u Srbiji, po samoj prirodi stvari, osuena na neuspeh (a uspe li, obrazovanja u Srbiji vie nee biti), ovde se raspravlja i o njenom irem kontekstu i to samo stoga kako bi se razumelo odakle dolaze ti dodatni pritisci na nedaama i nevoljama izmorenu Srbiju, koje se pre svega i svake Evrope mora prvo okrenuti sebi i reiti svoja pitanja a svetska prepustiti svetu.
9
www.uzelac.eu
17
Milan Uzelac
" , . : . , , , , , . . . , -." 10
Ako sve ovo imamo u vidu, zato nas je morala i ova "reformatorska nesrea" zadesiti? Ne moemo se oteti utisku da se iza itave prie o tzv. "Bolonjskim procesima" krije neto sasvim drugo, neto to niko ne pominje, ali neto to deluje krajnje subverzivno. To je sve oiglednije, ako se zna da je sve zapoelo potpisivanjem dve stranice teksta, nikoga ne obavezujue deklaracije, da bi se ona potom poela
Razume se: ovde se ve na samom poetku otvara pitanje koje e kasnije biti opirnije razmatrano: pitanje nemogunosti primene Bolonjskih procesa na univerzitete, fakultete i institucije koje se bave stvaralakim procesom. Ponovimo jo jednom: nemogue je kvantifikovati stvaralaki proces; to je jasno celom svetu, osim reformatorima u Srbiji. Zato su u Ruskoj federaciji iz tog procesa izuzete sve visokokolske obrazovne ustanove koje se bave muzikom, pozoritem ili likovnim umetnostima, i zato su u Nemakoj samo dva univerziteta do ovog asa "rtvovana" Bolonjskom Levijatanu to "prosvetne reformatore" u Srbiji ne dovodi u situaciju da se bar malo zamisle nad svojim koracima koji direktno vode u dalekoseno unitavanje sistema obrazovanja zemlje.
10
www.uzelac.eu
18
Milan Uzelac
svima nametati kao obavezujua, imajui za posledicu nune promene sistema obrazovanja, pre svega izmene planova, programa i sistema ocenjivanja, a da bi se sve zavrilo uvoenjem naziva: "Bolonjski procesi". Ono to je u svemu tome najkominije ili najtraginije, jeste injenica da je pozivanjem na nekakvu "optereenost studenata" poelo agresivno menjanje obima nastavnih planova i naina predavanja11, kao i insistiranje na tome da godinu mora poloiti bar 80% studenata, ime se neposredno ucenjuju nastavnici. Jer, ta im je initi kad studenti nee ni ispite da prijave? Ima krivaca, ali to nisu nastavnici, ve glasnogovornici "reforme" na elu sa njenim "rektorima" koji obeavaju (prikriveno i neprikriveno) studentima da ako su platili kolarinu, na kraju semestra e im biti upisane i ocene, te da nema potrebe da ue (itaju knjige, ili idu na predavanja) a da su dovoljne samo "male aktivnosti" makar pasivno prisustvovanje na asu. Ovde treba ukazati na jo jednu "specifinost" naeg obrazovnog sistema, na neto to je u svetu relativno nepoznato, a to je prenoenje ispita iz jedne godine u narednu godinu. Nekada je bilo mogue preneti dva ispita i poloiti ih tokom naredne godine, a potom ve dui niz polovinu (ili polovinu umanjenu za
Za iskreno je aljenje to pobornici tzv. "Bolonjskog procesa" i njegovi "prvoborci", nee biti leeni niti operisani kod onih "lekara" koji po tom programu budu studirali i diplomirali, krajnje neoptereeni uenjem i knjigama. To podsea na onu priu o ocu, profesoru hirurgije, koji je odbio da mu nogu operie njegov sin, takoe hirurg-specijalista, a sa obrazloenjem "da on nije stonoga". Lepo bi bilo da to bee samo oeva ala, ali...
11
www.uzelac.eu
19
Milan Uzelac
jedan ispit: od 12 ispita mogue je preneti 5). Jasno je da u takvoj situaciji ima mnogo ispitnih rokova a da studenti uvek neki ispit spremaju i ne pohaaju nastavu, pa je i "normalno" da potom gube godinu, ali oni su esto dravi bili potrebni i za neke druge aktovnosti i ona je takvo stanje stvari sankcionisala. Posebno u vreme kad su studenti po godinu dana trajkovali, ili duvali u pitaljke... Sve u svemu, pod pritiskom studenata, pravila studija su se neprestano menjala a da niko nije shvatao da studiranje ima smisla samo u sluaju kada se 1. oktobra naredna studijska godina zapoinje sa svim poloenim ispitima, kako je u veem delu sveta. Naalost Bolonjski sistem upravo to podrazumeva, a studenti, po inerciji, navikli da ne moraju polagati sve ispite, niti redovno ih spremaju, niti se trude da ih nakon odsluanog semestra i poloe. S druge strane, osetivi da mogu ta hoe i da univerzitet i fakulteti vie nemaju nikakav autoritet koji im je ne poljuljan, ve sruen sistemskim delovanjem vladajuih institucija, studenti su spremni na pregovore i cenkanje razne vrste; to je razumljivo i to je ljudski: platiemo Univerzitetu i Rektorki za svaki ESPB kredit koji nam nedostaje, kao to plaamo i za svaki nedobijeni potpis pri overi ispita jer na predavanja nismo pohaali kau oni; istina, fakultetima, a posebno rektoratu para nikad dosta, jer, treba po svetu putovati i znanja o reformi skupljati po oping-centrima. Ali to nije reenje: da bi se dobili potrebni bodovi/krediti, treba prethodno poloiti i ispit, a studenti bi upravo to da izbegnu. No, pogreno bi bilo da oni u svemu tome imaju neku krivicu. Oni nemaju
www.uzelac.eu
20
Milan Uzelac
nikakvu krivicu i nisu nizata krivi, jer su tako ueni, a ueni su mnogo emu u poslednjih desetak godina. Ovde se ne radi toliko o neinformisanosti studenata o njihovim obavezama, koliko o manipulisanju njima od strane onih koji su inspiratori tzv. "Bolonjskih procesa". Odakle odjednom tolika servilnost prema studentima i briga navodna za njih kad oni imaju samo jednu obavezu uenje, ako su se ve odluili za studije. Da, Bolonjski univerzitet jeste jedan od najstarijih evropskih univerziteta12, ali kakva se simbolika krije u tome da se neprestanim pominjanjem najstarijeg univerziteta, frontalno napada ideja univerziteta formirana i oblikovana u poslednja dva stolea, a na koju su neposredno uticali A. fon Humbolt i Hegel, Fihte i eling? ta je to u sistemima obrazovanja evropskih drava toliko zasmetalo zagovornicima globalizma da mora biti uklonjeno i zbrisano pod maskom nunosti za razvojem demokratije? Da dananji rektori to vole tafete ne misle moda da su i tafetu znanja preuzeli od Hegela ili Fihtea? injenica je da u vreme, kad su stari pojmovi izgubili svoja izvorna znaenja i dobili nova, u veini
Prve privilegije nastavnicima i studentima u Bolonji dao je 1154. godine nepismeni Fridrih Barbarosa, dvadeset godina ranije no to je papa Celestin III privilegije dao nastavnicima i studentima u Parizu (1174). Bolonjski i Pariski univerziteti behu zajednice (universitas) studenata i uitelja, ali su se u jednom razlikovali: u Bolonji su univerzitetom upravljali studenti a u Parizu nastavnici. Izbor Bolonje, u asu poniavanja nastavnika nije sluajan.
12
www.uzelac.eu
21
Milan Uzelac
sluajeva sa suprotnim predznakom, mnogi od onih, sticajem okolnosti, zaduenih za obrazovanje, poinju nekritiki da se ponaaju i tumarajui po lavirintu gde ih na svakom uglu presreu njima nejasni, nepoznati pojmovi, rue sve oko sebe poput slona u staklarskoj radnji. Svedoci smo razbijanja prelepih vazni, ruenja modela i nitenja primera na kojima su vaspitane prethodne generacije; svedoci smo nametanja nam stranih kriterijuma i stranih merila, stranih vrednosnih sistema koji su duboko suprotni naoj duhovnoj tradiciji13. Sve to namee se silom, davanjem nekakvih ocena za napredak reformi tamo negde na ministarskim konferencijama u Strasburu ili kao ovih dana14, Londonu. Ouvanje nacionalnih interesa nije jednostavno. To mogu samo velike zemlje poput Nemake, koja nema nameru da menja svoj sistem obrazovanja pa je za tzv. "Bolonjske procese", eto, spremna da rtvuje u svrhu eksperimenta ak dva (!) univerziteta (verovatno poslednjih na vrednosnoj listi), ili poput Rusije, koja je, kao to smo na poetku ve pomenuli, jasno stavila do znanja da se tzv. "Bolonjski procesi" nee primenjivati na visokim kolama koje se bave stvaralatvom (konzervatorijumi, likovne akademije, dramski fakulteti), a sa obrazloenjem da se umetniko
Ovo je osnovni razlog tome to sam odluio da u prilogu, kao dodatak ovom prvom delu objavim i tri ranije publikovana teksta koji se bave istom ovom problematikom, a koje pobornici tzv. "Bolonjskih procesa" nisu proitali (budui da nita drugo i ne itaju zbog obimnih domaih zadataka koje dobijaju iz Bolonje). 14 Maj 2007.
13
www.uzelac.eu
22
Milan Uzelac
stvaralatvo ne moe kvantifikovati. To ni u kom sluaju ne znai da je tako neto nemogue na tehnikim ili medicinskim fakultetima, (mada danas i u Ruskoj federaciji "bolonjizacija" nailazi na otpore usled oevidnog uruavanja nivoa studiranja). Ovde, u Srbiji, to nikome od najodgovornijih za reforme to nije jasno, ili su plaeni da im nije jasno. Srbija je mala zemlja i njom se moe manipulisati, potkusurivati, ili ta ve initi. Ona je imala dobar sistem obrazovanja, ne najbolji, sa dosta slabosti, ali sistem koji se mogao kvalitativno popravljati. Prelazak na tzv. Bolonjske principe sad se sve vie pokazuje kao nemogua misija. ak je uveden (sredinom maja 2007) nov evropski termin "Bolonja 2"15, kojim se javno
Re je o sistemu ocenjivanja koji podrazumeva sve poloene ispite nakon svakog semestra. U drugim zemljama to je oduvek normalna stvar. Tamo nema nikakvih naknadnih ispitnih rokova i nemogue je da neko neki ispit polae i dvadeset godina nakon to je predmet odsluao. Studentu koji ne ispuni propisane obaveze administracija vraa dokumenta i ispisuje ga. Nema razgovora i nema pretnji "izlaskom na ulicu". Studenti su na Univerzitetu da studiraju i da ue a ne da raspravljaju o nastavi. Za to je zaduen neko drugi. Kod nas, gde zadueni ne rade svoj posao, normalno je da i do 30% studenata ne prijavi nakon odsluanog semestra nijedan ispit Ali, o tome kasnije. Ovde se samo ukazuje da je u Beogradu ove godine 16% studenata poloilo planom propisane sve ispite. Izgleda da je i taj podatak bio optimistiki. Na nekim univerzitetima u oktobru broj onih koji dadoe sve ispite sveo se na 8%.Davanjem mogunosti uslovnog upisa u narednu studijsku godinu, stvoren je presedan koji dalekoseno rui svaku planiranu reformu. Zato, kao u zoni sumraka, deluje izjava Rektora Beogradskog univerziteta, kako je u Londonu Srbija maja 2007. u ostvarivanju tzv. "Bolonjskih procesa" dobila ocenu 4 i da se
15
www.uzelac.eu
23
Milan Uzelac
priznala kapitulacija u sprovoenju reforme obrazovanja u Srbiji a od strane onih koji su je inicirali. U emu je tu stvar? ta je to, to nametnuto, i ovde pokorno, amalinski prihvaeno, ne uspeva, pa se raspada na samom poetku? Da li su izvrioci nesposobni, ili su kukavne slabotinje, nespremne da jasno i transparentno na samom poetku sudiranja jasno izloe precizna i stroga pravila ponaanja i obaveza studenata (i nastavnika). Jer, uzeti studentima novac za studiranje i ne rei im ta ih oekuje u sluaju da ne poloe sve ispite (gubitak godine, gubitak prava na besplatno studiranje, ili uopte prava na studiranja, a to bi bilo najnormalnije za one koji ne studiraju), ve im poput prethodne novosadske Rektorke rei: "sad svako moe prikupljanjem tzv. "kredita" (ESPB) odrediti ritam i brzinu kojom e studirati". Znai li to neto drugo, no: studenti dragi, moete na jednoj godini ostati i 10 godina, vaa je
nalazi u prvih 10 zemalja u Evropi. Apsolutno suludo. (Videti: "Pravda", 18. maj 2007, str. 8). Ne treba ne pomenuti cininu primedbu autora lanka (N. Denkov) kako je "rektor prevideo da se ne radi o kolskoj etvorci, ve studentskoj, gde je skala od 5 do 10" (ibid.). Ovo poslednje nije tano. Ocene jesu od 1 do 5, mada su one u zvaninom izvetaju predstavljene bojama (verovatno zbog onih koji ne znaju brojeve), no, interesantna je izjava Ministra prosvete Ukrajine koji je rekao kako se sa "ocenom 3,9 Ukrajina nalazi negde na sredini u Evropi". udna je to razlika od 0,1 i tako odluujua!
www.uzelac.eu
24
Milan Uzelac
stvar? Nije li to krajnje neozbiljno ako ne i cinino16 i to od nekog krajnje minornog u svetu nauke.
Po sredi je svojevremena izjava Rektorke Novosadskog univerziteta Fuade Stankovi. Ali, nije za zanemarivanje ni njena naslednica: meu spomenicima Bolonjske gluposti nedvosmisleno se istie kvantitativna procena potrebnog individualnog rada studenta u kojoj se odreuju "globalna pravila o vremenu potrebnom za savlaivanje pisanog teksta": 4-5 strana po satu za studente prve godine studija, a 6-7 strana, po satu za studente viih godina. Videti: Evropski sistem prenosa bodova u visokom kolstvu, Beograd 2002, Autor: prof. dr Radmila MarinkoviNedoin, za izdavaa, Srbijanka Turajli. Izdava: Alternativna akademska obrazovna mrea (str. 20). Zanemarujui udnu injenicu da Univerzitetima Srbije tzv. "Bolonjske procese" namee i propisuje nekakva "alternativna (kome?!) akademska mrea", sa, u nauci nepoznatim autorima beznaajnih opusa, autorki pomenute satnice (koju je verovatno na sebi utvrdila), dao bih ceo semestar da mi razjasni samo jednu reenicu, a koja, recimo, glasi: "Filozofija je univerzalna fenomenoloka ontologija, koja polazi od analitike opstanka, a ta je kao analitika egzistencije, odredila kraj niti vodilje itavog filozofskog postavljanja pitanja tamo odakle ono izvire i kuda se vraa" (Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Nyemeier, Tbingen 1984, S. 38; 436). Nekompetentnost "autora i izdavaa" pomenutog "Vodia" potruje i nedavna izjava prorektorke BU za nastavu koja kae kako je "odreivanje ESPB bodova "komplikovan algoritam" a ne jednostavno sabiranje i oduzimanje broja asova ili sati nad knjigom, pa Univerzitet u Beogradu planira neke "meunarodne projekte sa kolegama iz inostranstva koji imaju vie iskustva u tome"" (Pravda, 24. maj 2007, str. 18). Istina, ovde zadivljuje i kraj navoda kojim se jasno stavlja do znanja u svetu esto istican stav da "primena tzv. "Bolonjskih procesa" mora mnogo da kota" jer najvei deo novca mora se izdvojiti za one koji se bave sistemom obrazovanja a ne za one koji se obrazuju ili za one koji obrazuju.
16
www.uzelac.eu
25
Milan Uzelac
Duboko sam uveren da sistem ocenjivanja uope nije dobro promiljen. Uopte nije promiljen odnos kvantitatiteta i kvaliteta znanja. Predloene skale su eventualno primenjive u nekim oblastima izuavanja prirodnih nauka, ali su apsolutno neprimenjive u drutvenim naukama, a posebno ne u oblsti studiranja likovnih, pozorinih ili dramskih umetnosti (o emu sam ovde ve u dva navrata govorio). Ja govorim iz aspekta nastave filozofije i nastave umetnosti. Neprihvatljivo je da predmeti poput filozofije, estetike, ili filozofije muzike dobijaju 2 ESPB kredita. Teko mogu poverovati da je tako u celoj Evropi, a ako nije, o kakvom je tu usaglaavanju sistema i prenosa kredita uopte re? Isto tako, davanje mogunosti studentima da u predispitnim aktivnostima skupe do 70% poena od 100 moguih nedvosmisleno uljuljkuje studente u uverenje da nema potrebe da ue, ve da eventualno pohaaju nastavu. Konano, zato studentska radna nedelja ne sme biti vea od 42-asovne? Zato se osim studiranja studentima vetaki nameu druge obaveze diskoteke i drogiranje (u preostalom slobodnom vremenu)? Kome je to potrebno, osim, onima koji e njima politiki manipulisati? Zato se deca nametanjem odreenog, daleko od normalnog, stila ivota, organizovano i sistemski otru iz kruga porodice i u duboke none sate uteruju u diskoteke i haustore? Zar se ne zna ko je za to odgovoran? Za vreme studija, vreme koje student ima, jeste vreme za studiranje.
www.uzelac.eu
26
Milan Uzelac
ta je poslednja misao novih "pedagoga" i stratega reforme obrazovanja i vaspitanja? Ili pravih pedagoga zapravo nema? U staroj Grkoj obrazovanju se pridavao izuzetni znaaj: za one koji kvare omladinu, bila je predviena smrtna kazna. Obrazovanje i danas ima veliki znaaj, ali, oni koji o njemu odluuju, olako ga reformiui, ne snose za svoje postupke adekvatne posledice. Na ovim prostorima bilo je mnogo reformi obrazovanja; to je razumljivo: jedan relativno dobar sistem obrazovanja, preuzet svojevremeno od onih koji u tome imaju bogatije iskustvo i visoku kompetentnost, i potom usavravan niz godina, ne moe se unititi samo jednom reformom. Potrebno je vie reformi, plus tzv. "Bolonjski procesi". Procesualnost je tu neto to je zapravo najopasnije, neto to ne priznaje gotov rezultat, ma kakav on bio, jer, po sredi je sveopte obezvreivanje temelja obrazovanja17. Nije mi namera da kritikujem, jo manje da osporavam "reformatore svih boja i vrsta"; namera mi je samo da ih razumem, da pokuam da shvatim kakvi
Tako je mogue da studenti daju izjave po novinama kako "profesori i dalje oekuju od studenata da sede nad knjigama pre nego da "interaktivno" ue" (Pravda, 18. maj 2007, str. 8). Neobino je da novine objavljuju izjave onih koji nee da itaju knjige. Studenti moraju da itaju knjige a stvar je nastavnika da im u dijalogu (tj. interaktivno - kako to novokomponovanim novogovorom se kae) objasni ono to u knjizi nisu razumeli. Jasno je da generacija koja je odrasla uz TV spotove, lou televiziju i koja je dokrajena internetom ne ita knjige. Zato je takva kakva jeste, i zato se njom moe lako manipulisati, a to i jeste jedan od ciljeva tzv. "Bolonjskih procesa".
17
www.uzelac.eu
27
Milan Uzelac
ih to motivi, osim materijalnih (naravno), nagone da ono to je bilo dobro prevode u svima oigledno - manje dobro. Smatram da je po sredi ideoloko zabluivanje, nesposobnost da se jasno i kritiki sagledaju posledice promena koje se prebrzo uvode da bi se ve sutra zaboravili krivci. Smatram da neto nije u redu sa sposobnou kritikog miljenja kod onih koji su i dalje u strasnom zanosu pred veliinom svojih odluka. Taj spoj nekritinosti i zanosa, strasti i jo kojeega govori mnogo, i to, pre svega, mora se jo jednom teorijski promisliti. Nai univerziteti ne mogu se razvijati mimo sveta, ali, niko nema pravo da ih ini gorima od onih u svetu. Ni sama ideja univerziteta nije se prekono formirala18. Ni vrednosti na kojima poiva obrazovanje ne mogu za jednu no biti unitene. Sve moe da se osporava, ali ne i ono iji se temelj pokazuje kao ratio. Upravo zato, ono najvie u ovom asu jeste u razumevanju, u shvatanju zato nas je snalo to to
A upravo je ta ideja ugroena: to jasno pokazuje izjava prorektorke Beogradskog univerziteta o tome kako "Bolonjska deklaracija podrazumeva i prilagoavanje, odnosno u sluaju naih fakulteta smanjivanje nastavnog programa". (Pravda, 24. maj 2007, str. 8). To je razume se, notorna la. Nigde se u Bolonjskoj deklaraciji potpisanoj od strane ministara inostranih poslova u Bolonji ne spominju univerziteti u Srbiji na kojima treba "smanjiti programe". I ne samo to, ta uopte ostaje od ideje univerziteta, od tog universitas, od elje za celinom znanja, ako se njim na samom poetku ovako bezobzirno manipulie? Nekome odista nije mesto na Univerzitetu. Pre svega - njegovim ruiteljima.
18
www.uzelac.eu
28
Milan Uzelac
nas je snalo, u nastojanju da se pronae pravi odgovor i put to vodi iz bespua.
www.uzelac.eu
29
Milan Uzelac
2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam

ili
"Prie iz Bolonjske ume"19 Svedoci smo jedne sveobuhvatne akcije: pod lozinkom "ulaska u Evropu" vri se "prepakivanje" itave nae drutvene zajednice njene svesti i njenih institucija. Ono to posebno brine jeste injenica da niko nema jasnu predstavu o posledicama zapoetih reformi i kuda e nas odvesti ove promene podstaknute promenama ali isto tako i zabrinjavajue nizak intelektualni i duhovni nivo onih koji reforme "osmiljavaju" i sprovode. Posebno mesto u svemu tome ima transformacija univerziteta20 i tu se radi o
Tekst Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam ili "Prie iz Bolonjske ume", objavljen u Zborniku Vie kole za obrazovanje vaspitaa u Vrcu br. 8, Vrac-Temivar 2002, str. 40-50. Universitatea i imperialismul cultural european sau "Povetile din pdurea Bolognez", tr. A. Negru, Zbornik Vie kole za obrazovanje vaspitaa u Vrcu br. 8, Vrac-Temivar 2002, str. 51-60 (Ovaj tekst, objavljen na rumunskom jeziku, tampa se u Dodatku). Napomena: ovaj tekst sam napisao pre est godina. Imajui u vidu bahatosti koje se zbivaju u vrhovima nekih univerziteta, moda bi bilo bolje rei: Prie iz ervudske ume? 20 Preterana "briga" koju u poslednje vreme ispoljavaju neki predstavnici drave zahtevajui reformu Univerziteta i u emu su najgrlatiji najnesposobniji kadrovi s Univerziteta, neodoljivo podsea na stav jednog od najveih nemakog filozofa Karla Jaspersa: "Drava koja ne moe da podnese istinu stoga to poiva na principima i realnostima koji su zloinaki, pa ih se zbog toga mora pridravati skriveno, ne moe hteti istinu. Ona je protivnik univerziteta, i ujedno skriva to protivnit vo tako to ga, pod vidom unapreivanja, polako razara" (Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 153).
19
www.uzelac.eu
30
Milan Uzelac
neem to nas duboko zabrinjava; otvorenije reeno: smisleno se i sistematski unitava univerzitet dovoenjem u pitanje njegove osnovne ideje na kojoj on poiva jo od svog nastanka u XII stoleu. Da nesrea bude vea, sve se to zbiva u asu kad je u svetu sazrela svest da planetarna kultura moe biti ostvarena uravnjivanjem znanja dostupnih putem interneta i to na jednom jednodimenzionalnom jeziku, u asu kad postaje jasno da budunost kulture na ovoj planeti poiva na dostignuima neprevedivim na jedan jedini jezik; kao da nas pria o neuspehu graditelja Vavilonske kule niem nije pouila? Jezik osvajaa Divljeg Zapada je funkcionalan jezik za sve turistike putnike i pragmatine ljude, ali to nije jezik kontemplacije, a jo manje vievekovne istorije filozofije. Dosadanje iskustvo govori da to nije ni jezik kulture21. Naalost, do najveih nesporazuma dovodi namerno identifikovanje pojmova civilizacije i kulture; koliko puta mora da se ponavlja kako pojam civilizacije podrazumeva skup tehnikih dostignua (i olienje toga moe biti upravo Amerika), dok kultura
21
Nama se engleski jezik uporno namee kao jedina alternativa za "ulazak meu druge narode" (kao da itava Evropa misli, govori i pie samo na tom jeziku): namerno se previa da engleski jezik nije maternji jezik Nemaca, Francuza, Italijana, panaca, Rusa ili Holanana, a zaboravlja se da knjievnost engleskog govornog podruja odavno nema vodee mesto u svetu. Samo je tako mogue da "reformu" obrazovanja sprovode oni koji se stide maternjeg jezika pa njihovi nemuti tekstovi vrve izrazima kao to su departmani, senati, kurikulumi, inkubatori, jer i ne znaju srpske ekvivalente istih ili su svesni da to to govore na srpskom jeziku bilo bi ne samo besmisleno i trivijalno ve i logiki neprihvatljivo.
31
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
podrazumeva skup duhovnih tekovina i vrednosti (a to je tekovina naroda evroazijskih prostora). Kod nas jo uvek sve stie sa zakanjenjem od nekoliko decenija, posebno kad je re o novnama u svetu umetnosti ili tehnologije; ali danas kad je re o stvarima duha, svako zakanjenje moe biti kobno i pogubno po opstanak naeg naroda22. Zapoeto je upanje iz korena svega onog to bi nas moglo odrati u buduem vremenu. Prosto je nemogue oteti se utisku da je jedan broj ljudi u ovoj zemlji posebno isprogramiran tako da sve ini da srpskog naroda vie ne bude. O emu se zapravo radi? Mae nam se pred oima neprestano s dva arobna tapia: jedan je Put u Evropu, a drugi Bolonjska deklaracija. Nude se dva leka, navodno, univerzalna. Samo ih treba popiti i biemo kao "sav ostali svet". Kakav je uopte taj "ostali svet" i kakav je uopte taj put kojim u taj "svet" treba da dospemo? 2.1. Put u Evropu ta je Evropa? Pojam Evropa ima najmanje etiri znaenja; iskljuimo li njegovu mitsku dimenziju (koja nije za zanemarivanje), moemo razlikovati Evropu kao (a) geografski, (b) geopolitiki, (c) ekonomski i (d) duhovni pojam. Imamo li u vidu Evropu kao geografski pojam, "put u Evropu" javlja se
Ovo, razume se nije nikakav razlog a ni povod tome da se, kad je re o reformi obrazovanja tri ko grlom u jagode, i prednjai u neem za ta jo ni u Evropi kriterijumi, posebno kriterijumi ocenjivanja, nisu do kraja promiljeni.
22
www.uzelac.eu
32
Milan Uzelac
kao besmislica; geografski gledano, Srbija je oduvek u Evropi. Nikome u Grkoj ili Poljskoj, u Maarskoj ili Rumuniji nee pasti na pamet da se zapita da li je zemlja u kojoj ivi u Evropi; ali, postavlja se pitanje da li je Srbija u Evropi? Otkud ta sumnja u Srbiji? Oigledno, re je o neem sasvim drugom: postoji oseanje o nekoj razlici, oseanje da je to neki svet kome ne pripadamo a u koji, navodno, treba da uemo, jer emo u protivnom ostati bia nie vrednosti. Kada nam Evropu opisuju zagovornici "hitne selidbe", obino istiu kako je re o vladavini zakona, demokratiji, ekonomskom blagostanju i pravdi. To se, ipak pomalo razlikuje od Evrope kakvu je istorija temeljno opisala. Svako iole obrazovan zna da se pod pojmom Evropa podrazumeva prostor formiran u vreme i nakon Karla Velikog (IX stolee); re je o germano-romanskoj, protestantsko-katolikoj Evropi (o ijem je ekonomskom duhu pisao Maks Veber, a koja se stvarala i oblikovala u sukobima katolika i protestanata u Nizozemskoj, u uspostavljanju inkvizicije, indeksa zabranjenih knjiga, u pronalasku giljotine i reavanju problema kuda s velikom koliinom leeva u nacistikim konc. logorima tokom II svetskog rata). O tim narodima svedoe i vesti iz njihove daleke prolosti; tako, Tacit u spisu Germanija pie: "Mnogo e lake nagovoriti Germanca da poe u rat i da se kolje s neprijateljem, nego da ore zemlju i da eka ta e mu doneti letina" ( 14). "kod Germana zveket oruja najlepi je izraz odobravanja" ( 11), jer, "mir ne mogu da podnose" ( 14). Kakvi su zapravo "Evropljani" koje poznaje istorija? Njihov ivot i njihova lica su najvernije prikazani na slikama Pitera
www.uzelac.eu
33
Milan Uzelac
Brojgela i Hieronimusa Boa. Njihovi vladari su na slikama Fransiska Goje. Nama, priviklim na likove sa fresaka Studenice i Mileeve, Manasije i Graanice, na likove sa slika Pavela urkovia i Konstantina Danila, takva "Evropa" koliko je strana, toliko nerazumljiva i tua. ta nai "evropeisti", dakle, oni koji nam mau tim putem u Evropu, misle pod Evropom? Oni imaju u vidu evropsku ekonomiju; Evropu vide kao neku obeanu zemlju, kao Eldorado koji samo njih eka. Njihova osnovna greka je u tome to nisu stekli najvie obrazovanje i nikad nisu itali Voltera. Ne shvataju da dobrih mesta moda i ima ali ona nisu ni stvorena ni predviena za nas. Nai "evropeisti" ne shvataju da evropska ekonomija ima svoje standarde izgraene na osnovu, njoj odgovarajuih, kriterijuma, a koji postoje zbog njenih, a ne tuih interesa; neto se (ako nije causa sui) moe odrati samo zahvaljujui neem drugom i sasvim je razumljivo da se Evropa moe odrati samo na raun tod drugog. Mogu li nai "evropeisti" u Evropu? Ulazak u svako drutvo, u svaki drugi svet, pretpostavlja i prihvatanje pravila i naina ponaanja koji tamo ve postoje23; isto tako, ulazak u Evropu pretpostavlja
Drugim reima: ako ulazite u crkvu, vi ete se na ulazu prekrstiti i ulaskom prihvatiti svet koji se nalazi sa druge strane praga; ako taj svet i taj prostor ne prihvatate, neete u njega ni stupiti. Ili, jo jasnije reeno: oni koji hoe da se silom utrpaju u Evropu i pritom neprestano urlaju kako "treba da uemo u Evropu" nalik su razularenim huliganima koji posle utakmice hoe da odrede rezultat igre. Ali, ni navijai na nekoj utakmici, ma kakvi huligani bili, ne upadaju na teren za vreme igre jer su
23
www.uzelac.eu
34
Milan Uzelac
prihvatanje njenog sistema vrednosti i promenu sopstvenog sistema vrednosti. Ovo ni u kom sluaju ne znai da mi nemamo neki svoj sistem vrednosti; ali, ono to nam se deava jasno ukazuje da tu neke razlike postoje; mi vrednosti imamo, ali one, oigledno, nisu "evropske". Samo tako je mogue da prelazimo mirno preko toga kad nam se kae: u Evropu se moe, ali nakom obrauna s mafijom (jer u Evropi mafije nema); u Evropu se moe, ali nakon unitavanja kanala droge (jer u Evropi droge i narkomana nema); u Evropu se moe, ali nakon razrauna s organizovanim kriminalom (jer toga tamo nema); u Evropu se moe, ali nakon izruenja svih predsednika i politiara (jer u Evropi toga nema). ta bismo mogli da zakljuimo? Postoji (a) geografski pojam Evrope (i mi tu jesmo); postoji (b) politiki pojam Evrope ( i tu je ve situacija pomalo udna: utrpavamo se u vrstim (ekonomskim i viznim) granicama zatvorenu Evropu a ne pitamo se da li nas oni u toj Evropi hoe?); i konano, postoji (c) ekonomski pojam Evrope (a u njoj su sva mesta zauzeta i tu nemamo ta da traimo jer nemamo ta da ponudima, a i da imamo ne bi nam se dozvolilo da to izvezemo; moemo prodavati na evropsko trite eventualno maline, ali to ni pod uslovima ono to bismo eventualno mogli, a to se zapravo od nas oekuje jeste da budemo trite za izvoz drugorazredne evropske robe; naa glad trebalo bi da apsorbuje njihove robne vikove ili robu pred isticanjem roka trajanja (to smo
svesni toga da bi tim njihovim postupkom tog asa prestala i sama igra.
www.uzelac.eu
35
Milan Uzelac
i dosad inili) i tako u kritinim recesivnim trenucima podstakne posustalu evropsku privredu (nakon to do kraja unitimo sopstvenu poput nekih naih suseda, ili poslednjih zemalja koje ule u Evropsku uniju). 2.2. Duhovni lik Evrope U emu se ogleda duhovni lik Evrope? U svom uvenom bekom predavanju Kriza evropskog humaniteta i psihologija (7. i 10 maja 1935) Edmund Huserl je rekao: Pod nazivom Evropa misli se jedinstvo duhovnog ivota, delovanja i stvaranja: Sa svim svrhama, interesima, brigama i naporima, sa svrhovitim tvorevinama, institucijama, organizacijama24. Na istom mestu pie: U duhovnom smislu Evropi oito pripadaju engleski dominioni, Sjedinjene Drave itd., ali ne i Eskimi, ili Indijanci vaarskih menaerija ili Cigani koji stalno lutaju po Evropi25. Ljudi koji u tome uestvuju duhovno su povezani u jedinstvenom duhovnom liku. Sve osobe, udruenja i njihovi kulturni rezultati imaju karakter koji ih objedinjuje. Duhovni lik podrazumeva imanentnu teleologiju razvoj oveanstva u slobodnom oblikovanju njegove egzistencije a iz ideje uma. To znai da Evropa postoji samo u sluaju ako ima entelehiju koja proima njen preobraaj i daje smisao njenom razvoju; Istinski zadatak Evrope je
Husserl, E.: Die Krisis des europischen Menscentums und die Philosophie, in: Husserl, E.: Die Krisis der europischen Wissenschaften und die transzendentale Phnomenologie, Husserliana VI, Den Haag 1962, S. 319. 25 Op. cit., S. 318-9.
24
www.uzelac.eu
36
Milan Uzelac
razvoj duhovne humanosti, zadatak koji nikad ne moe biti zavren. Rodno mesto duhovne Evrope je Grka26. Razume se: tu nije re o geografskom, ve duhovnom rodnom mestu. Misli se na VII i VI stolee pre n. e., na vreme kad se raa novovrsni stav pojedinca prema okolnom svetu. Tada nastaju duhovne tvorevine potpuno nove vrste. Sasvim odreena Kultura. Grci koriste izraz filozofija. Filozofija je prafenomen duhovne Evrope. Re je o novom nainu ivota, koji, preko ljubavi za ideje, proizvodi ideale i idealne norme ivota. Filozofija je filozofski ivot, novovrsni lik kulture27. Naspram prolaznih oblika kulture kojima je svojstvena uspenost (zanati, naini obrade zemlje, naini stanovanja), filozofija ima drugaiji nain postojanja; njena dostignua su neprolazna. Postoji ideja beskonanog zadatka. Vannauna kultura je zadatak i delo oveka u konanosti, filozofija zadatke ima u beskonanosti. Kod Grka se javlja jedno univerzalno (kosmoloko) interesovanje za svet. Grci nastoje da stvore teoriju. Teorija podrazumeva epoch celokupne prirodne prakse. Tu je postavljena i ideja univerziteta: interpersonalna povezanost nastavnika i uenika oko istog zadatka: saznavanja i istraivanja koje se prenosi iz generacije u generaciju i koje je nain ivota. Re je o izgradnji kritikog, univerzalnog stava, o izgradnji odnosa spram celine. To podrazumeva sveopte
26 27
Op. cit., S. 321. Op. cit., S. 332-3.

37
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
promiljanje empirije, podvrgavanje celokupne empirije idealnim normama. Razvija se duh slobodne kritike usmeren beskonanim zadacima a koji stvara nove, beskonane ideale. Iz slobodnog uma, na osnovu uvida u jednu univerzalnu filozofiju, etiki oblikovati ne samog sebe ve i ljudski svet, politiku, socijalnu egzistenciju oveanstva28. 2.3. U kakvu Evropu mi danas idemo? U ve pomenutom predavanju E. Huserl je maja 1935. rekao: "Evropske nacije su bolesne. Evropa je u krizi". Krizu je ovaj veliki mislilac tada shvatao kao prividni poraz racionalizma. Evropski "svet" roen je iz ideje uma, tj. iz duha filozofije29. Neuspeh savremene racionalne kuture je posledica naina na koji se manifestovao, odnosno realizovao ratio, posledica njegove upletenosti u "naturalizam" i "objektivizam". Huserl je smatrao da kriza evropske egzistencije ima dva izlaza: Propast Evrope u otuenju od vlastitog racionalnog smisla ivota, rasulo u netrpeljivosti prema duhovnosti i pad u varvarstvo, ili preporod Evrope iz duha filozofije, preko heroizma duha koji konano prevladava naturalizam30 a da najvea opasnost za Evropu moe biti umor. Da li se u tome uspelo? Naalost odgovor na ovo pitanje je negativan. Da se uspelo, ne bi bilo ni II svetskog rata ni bombardovanja Srbije.
Op. cit., S. 6. Op. cit., S. 347. 30 Op. cit., S. 347-8.

28 29
www.uzelac.eu
38
Milan Uzelac
Danas, veliko atakovanje postmodernista protiv ideje ratioa sugerie da se nita nije u Evropi izmenilo. Ona je onakva kakva je bila i na poetku XX stolea; kriza Evrope i evropskog duha nije prevaziena; ona je samo zamaskirana i prevedena u neke mutnije vode. Ako je neka ideja ugroena, onda je to ideja odgovornosti. Onaj koji moe sve ne moe biti nizata odgovoran. Za zloine po svetu onom ko je najjai i kroji kartu sveta ne moe biti sueno. Svaka polemika s logikom sile zavrava se u prosvetiteljskom moralisanju. Ali, pred nama je, kako rekosmo pitanje: kuda mi to hoemo? Odgovor svih je: u Evropu! Po ko zna koji put se pokazuje da nita nismo nauili; ponavljam: Evropa ima svoje vrednosti i svoje predstave o ivotu. Da li su nae vrednosti i nae predstave isto takve? Ima li ta i takva Evropa ikakav interes za nas? Opet moram odgovoriti kratko i jasno: nema. Istovremeno, mi cenimo kulturne vrednosti Evrope: poznajemo italijansku i pansku imetnost, holandsku i nemaku, englesku i francusku; ali, imamo legitimno pravo da oekujemo da i oni u Evropi cene dela nae kulture, da pozitivno odgovore na na poziv za kulturni dijalog: umetnost Graanice nije ispod nivoa Sijene i Ravene; ali, Evropa mirno gleda ak i podrava (preko svojih administratora) unitavanje tih kulturnih dobara. ini to namerno, i to: ili zato to nije sposobna da te vrednosti registruje, ili zato to nee da ih registruje. Moramo jednom zauvek razumeti jedno: umetnost i kultura pravoslavne Evrope ne znae nita katoliko-protestantskoj Evropi. I nije tu po sredi neka
www.uzelac.eu
39
Milan Uzelac
greka, ili zla namera. Ne vidi se ono to se vidi, ve samo ono to ovek je nauen da vidi. Moramo shvatiti: katoliko-protestanska Evropa je nauena da nas ne vidi. Ako nas i vidi, onda je to vienje kroz sedam deformisanih soiva. I zalud su se Dekart i Spinoza bavili obradom soiva za optike instrumente. Svetlost u kojoj su oni bili nije naa Svetlost. Ne treba biti strunjak za istoriar umetnosti, dovoljno je samo otvoriti ma koju istoriju zapadne umetnosti i videti da tu nema ni pomena a kamo li poglavlja o umetnosti i kulturi pravoslavnog dela Evrope. Pogledajte knjigu toliko hvaljenog a odskora pokojnog E.H. Gombriha Umetnost i njena istorija31 o kome je naa tampa pre kratkog vremena pisala kao o velikanu umetnike kritike XX stolea. Na hiljadu strana teksta tu nema ni pomena umetnosti i kulture pravoslavne Evrope. Ta knjiga nije kulturni skandal, ona svojom genocidnou spada u kulturni zloin prvog reda32. Ali na takav nain je formirana svest Evrope o nama. I to, ne za dan, godinu ili deceniju. Takva slika stvarana je kroz itavu istoriju. Ona se jednim potezom ruke ili pera ne moe ukloniti. Ko u svetu govori o naoj knjievnosti ili slikarstvu? Na svetskoj
Gombrich, E.H.: Umetnost i njena istorija, Nolit, Beograd 1980. Stari Grci veoma su dobro znali zato za kvarenje omladine i stvaranje lane slike o svetu moe postojati samo smrtna kazna; zloin nad duhovnim biem jednog naroda (a koji se ini, obino, navodno bezazlenim "reformama") vei je od bilo kojeg fizikog zloina pojedinanog ili masovnog. Promene duhovnog bia, kakve se kod nas vre, usled dalekosenosti svoje, mogle bi se u nekom buduem vremenu pokazati ne ba dovoljno promiljene i olako sprovedene.
31 32
www.uzelac.eu
40
Milan Uzelac
karti kulture mi smo bela mrlja. Jadna je uteha da je takva bela praznina bila i itava Evropa tokom srednjeg veka, u vreme dok je filozofija negovana u Atini, Konstantinopolju i Damasku. Dolaze li iz Evrope ljudi da vide dela nae umetnosti i kulture? Obilaze li frukogorske manastire; pa i kad bi dolazili, nita dalje od neke kafane ne bi ni videli; oni ovaj svet, svet srpske duhovnosti i kulture jednostavno ne ele da znaju. Moda su zato mogli tako lako doneti odluku da rue mostove i bacaju kasetne bombe. Da bi neko mogao biti ponien, neophodno je da on prihvati ponienje kao oblik svoje egzistencije; samo u takvom sluaju mogue je da jedna kultura kapitulira pred naletom druge kulture koju odlikuje duh iskljuivosti; imamo li mi odgovor na pritisak evropskog kulturnog imperijalizma i na nalet svih vrednosti koje nam nai korumpirani mediji u beskraj ponavljaju? 3.1. Mogui izlaz Podsetio bih kako je na pitanje Maksa Broda ima li u ovom svetu neke nade, Kafka odgovorio: "Ima nade, beskrajno mnogo nade ali ne za nas". Ja nisam pesimista te vrste, i to iz prostog razloga to pripadam jednom drugom svetu koji o nadi misli sasvim drugaije; ipak, parafrazirajui to pitanje, ali ne jo uvek i odgovor, mogli bismo se zapitati: Imalo li neke anse za nas sada, u asu kad oseamo beskonanu nemo da bilo ta promenimo, da makar zaustavimo sunovrat u koji nas "zagovornici najboljih namera" bacaju? Preliminarni odgovor mogao bi biti: Da.
www.uzelac.eu
41
Milan Uzelac
Nade ima, ako se (a) zaustavi materijalno i duhovno srozavanje i unitavanje Univerziteta, ako se (b) obnovi dostojanstvo filozofije i nauka tako to e se vratiti dostojanstvo onima koji se bave filozofijom i naukama a onda (c) itavom naem narodu vratiti dostojanstvo izgaeno poslednjih godina, ako se (e) obnovi nagon za obrazovanje i filozofski reformie obrazovni sistem, ako se (f) reformiu socijalne i politike forme egzistencije ovog naroda (ne trpajui se tamo gde nas niko nee, jer tamo nema nijedne slobodne stolice a kamo li dve) i, konano, ako se (g) reafirmiu sopstvene duhovne vrednosti kroz njihovo razumevanje33. 2.4. Bolonjska deklaracija Svima su usta puna tzv. Bolonjske deklaracije. Odjednom su najglasniji oni za koje nikad u ivotu nismo uli, oni koji knjigu u ivotu nisu proitali, a kamo li je napisali, koji su se sticajem raznih okolnosti (veinom "stranakih"34) nali tamo gde im nije mesto i
A emu je poslednji as jer nam se i jezik zabranjuje i hoe da nazove nekakvim jezikom komunikacije. Zato, jo nije kasno, iako je kod nas "evropeizacija" u ve punom jeku, prisetiti se jednog prastarog obiaja iz vremena drevnih Asiraca: kod njih su sudije sedele na prepariranoj koi svojih prethodnika koji su loe obavljali svoj posao (u veini sluajeva, primajui mito). Vlast je temeljni fenomen (o tome opirnije: Fink, E.: Grundphnomene des menschlichen Daseins, Alber, Freiburg/Mnchen, 1979, S. 284-334; Fink, E: Bruderzwist im Grund der Dinge, in: Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, Klostermann, Frankfurt/M., 1971, S. 37-52). 34 Ako je neko vreme zahvalno za socioloka istraivanja, onda je to nae; recimo: kako su se u raznoraznim strankama iz isto
33
www.uzelac.eu
42
Milan Uzelac
gde nikad ne bi u nekom "normalnom" vremenu mogli da se nau. Postavljam pitanje: da li je pomunutu Deklaraciju veina njenih zagovornika uopte proitala? I dalje se preutkuje ta je po pitanju te uvene reforme uinjeno na univerzitetima u Kembridu ili Oksfordu, na Sorboni ili u Frajburgu, u Kelnu ili toj Bolonji; ovo pitanje nije nimalo bezazleno. Svako mora odmah da vidi jedno: sutina Bolonjske deklaracije (potpisali su je ministri a ne naunici i predstavnici univerziteta, dakle potpisali su je predstavnici politike, a ne duhovne i intelektualne elite), najveim delom govori o prohodnosti studenata unutar Evrope na visikokolskim ustanovama. Re je "evropskoj zoni visokog obrazovanja" i regulisanju "mobilnosti graana i sposobnosti zapoljavanja i efektivnoj primeni slobodnog kretanja". I nita vie35. Konano i sutinsko pitanje moralo bi biti: da li se pomenuta Deklaracija odnosi na univerzitet (kao Univerzitet) i da li pretenduje na to da menja njegovu sutinu. Moj odgovor je kratak: ne. Bolonjska deklaracija nije doneta radi unitavanja same ideje
pragmatikih pobuda i iskljuivo zarad line koristi nali upravo oni koji se dotad ni u emu nisu mogli potvrditi? Smatram da bi i psihijatri imali izuavanjem domae politike scene mnogo primera svih moguih racionalizacija. injenica je da su mnogi od naih "javnih linosti" preusmeravanjem svoje agresije i patolokih ambicija izbegli neophodno leenje, ali su svojim delovanjem razboleli drutvo u celini. 35 Bolonjska deklaracija ne regulie automatizam prelaska sa univerziteta iz Albanije ili s Balkana na Oksford ili Kembrid. Da li na Iton, Jel ili Harvard po automatizmu prelaze studenti sa univerziteta iz Teksasa?
www.uzelac.eu
43
Milan Uzelac
univerziteta36 koja je stara koliko i univerzitet u Bolonji, ili, zarad temeljnog preureenja njegove strukture. Ona je doneta radi unapreenja visokog obrazovanja i njegovog unificiranja u Evropi kako bi nova kompjuterski obrazovana radnika klasa lake mogla da menja radna mesta; samo u Srbiji nekom je moglo pasti na pamet da treba srozati sve kriterijume obrazovanja i askanje proglasiti za princip "kreativne" nastave. Nastava postoji tamo gde postoje predavanja koja dre nastavnici koji znaju svoj posao i gde uenici ue i znaju svoje mesto. Tako je jo od vremena Pitagore. U centru dananje nastave moraju biti predavanja nastavnika koja su rezultat njihovog istraivakog rada. Kada je o samim predavanjima re i prisustvu studenata predavanjima (a poznato je da vei deo studenata ne poseuje predavanja) neophodno
36
Meu usamljenim glasovima danas nalazim glas prof. dr Danila Baste koji je s visokim oseajem za dananji trenutak preveo izuzetan spis Karla Jaspersa Ideja univerziteta (1945) i pre kratkog vremena objavio u Beogradu (Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003); u pogovoru prevoda pomenutog spisa on kae: "Prevoenja Jaspersove Ideje univerziteta latio sam se s predumiljajem i iz najdublje potrebe. Imao sam na umu sve ono to se upravo zbiva s nagovetenom reformom visokog kolstva i univerziteta u naoj zemlji. A to to se zbiva nije ohrabrujue. Ako je sudutu po onome to je, protivno volji onih koji pripremaju zakonska reenja o visokom kolstvu (...) nedavno doprlo do univerzitetske i ire javnosti, postoje ozbiljni razlozi za najveu moguu zabrinutost i isto toliko nespokojstvo. (...) Mora se otvoreno rei: nai univerziteti su uveliko oboleli ak do te mere da je ugroena i sama njihova supstanca. Njihova reforma je neodloan imperativ. (Op. cit., str. 181-2).
44
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
je imati u vidu da vei deo dananjih studenata zapravo i ne studira. Svi prisutni na fakultetima ne studiraju; studira veoma mali broj ljudi, a to su oni koji se nalaze na predavanjima i oni ine pravu studentsku elitu. Smatram da prisustvo predavanjima mora biti strogo odreeno. Ne podleui lanom "demokratskom" populizmu mora se prisustvo predavanjima usloviti prethodnim znanjem, tj. odrediti visinom ocena steenih iz predmeta koji su pretpostavka za razumevanje date problematike kao i kolokvijumima iz odreene literature koji se moraju dati pre poetka semestra. Samo u tom sluaju studenti nee biti nemi, pasivni sluaoci ve aktivni uesnici disputa, za koji se mnogi zalau a da nisu sagledali njegove prethodne pretpostavke. Zar treba podseati da je sam izraz univerzitet u prvo vreme oznaavao centar obuke, asocijaciju, ili savremenim jezikom govorei, sindikat koji titi interese odreene kategorije ljudi. Bolonja i Pariz su dva modela na koje su se potom ugledali drugi univerziteti; u Bolonji bee universitas scholarum, tj. studentsko drutvo koje je od Fridriha I Barbarose dobilo posebne privilegije; u Parizu bee universitas magistrorum ut scholarum asocijacija koja je obuhvatala i nastavnike i studente. Vano je rei da je srednjevekovni univerzitet37 negovao aristokratiju
37
Srednjevekovni univerzitet delio se na fakultet slobodnih umetnosti (6 godina) i teoloki fakultet (najmanje 8 godina); prvi je bio uvod u drugi. Nastava je obuhvatala predavanja (lectio) i seminare (disputatio). Seminar su inile rasprave, gde su pitanja prvo razmatrali studenti i davali odgovore da bi potom odgovore davali nastavnici. U tom smislu se nita do danas nije
45
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
duha, a da je poreklo studenata bilo od drugorazrednog znaaja38. "Duhovna aristokratija, isticao je Jaspers, nije socioloka aristokratija. Svako ko je za to roen, trebalo bi da nae put ka studijama. Ta aristokratija jeste sloboda sopstvenog porekla, susree se kod naslednog plemia kao i kod radnika, kod bogatih i kod siromanih, svugde podjednako retko. Ona moe da bude samo manjina"39. to se samog obrazovanja tie, a koje je trostepeno40 jo od vremena antike, a po uzoru na trolanu Aristotelovu podelu znanja na pojetika, praktika i teorijska, moramo imati u vidu da danas postoji gradacija obrazovanja nakon zavrene srednje kole; danas postoji Univerzitet i naspram njega postoje razne visoke strune kole koje daju
promenilo i pokuaj da se brie razlika izmeu predavanja i seminara najvie govori o predavakoj nesposobnosti tvoraca reforme. 38 U ve pomenutom spisu K. Jaspers navodi Abrahama Fleksnera koji u spisu Univerziteti (1930) pie: "Demokratija nije duhovna mogunost, nezavisno od injenice to bi svaka individua, na osnovu svojih sposobnosti, trebalo da ima mogunost da bude primljena u aristokratiju duha bez ikakvih drugih obzira. (...) Da li e se nai dovoljno mere da se iskljue osrednji i nesposobni? (Jaspers, K.: Op. cit., str. 149. 39 Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 150. 40 Jedini pokuaj da se temeljno razori ova trostepena podela obrazovanja koja je vaila od antike do naih dana a s namerom da se uniti humanistiki duh obrazovanja (pre svega onaj duh koji je jo bio zaostao u programima gimnazija) jeste reforma obrazovanja vrena sredinom sedamdesetih godina od strane strunjaka za selo S. uvara iz Zagreba. Za tragine posledice te reforme (izuzev uenika od kojih su neki sad dospeli u situaciju da i sami budu "reformatori") niko nije krivino odgovarao.
www.uzelac.eu
46
Milan Uzelac
specijalizovano obrazovanje za odreene vidove delatnosti. Na specijalizovanim visokim kolama predaju predavai a na Univerzitetu predaju nastavnici koji su predavai i istraivai istovremeno. Zato je pred Univerzitetom zadatak daleko vii, odgovorniji i tei, jer mu je priroda drugaija; a drugaija je i struktura onih koji se nalaze na njemu struktura nastavnika i studenata. Nesporazume izaziva i ve due vreme prisutna a duboko pogrena tendencija da se sve visoke kole stavljaju pod kapu Univerzita i da se trai da svi fakulteti budu pod okriljem Univerziteta i budu njegovi sastavni delovi. To je posledica dukokog nerazumevanja prirode samog Univerziteta. No, to nije neto bitno novo: do slinih nesporazuma dolazilo je ve u vreme Renesanse kad su nakon osnivanja Akademije u Firenci (u vreme Kozima Mediija i njegovog tienika Marsilija Fiinija (M. Ficino, 14331499)), irom Evrope, kao peurke posle kie, poele da niu raznorazne akademije koje, razume se, ne buhu ni nalik onoj u u Firenci. Sve to nas u jednakoj meri obavezuje da tano znamo ta je Univerzitet. Univerzitet je mesto gde se stiu znanja iz fundamentalnih i humanistikih nauka a za koje je vitalno zainteresovana drava jer otud uzima svoje najvie kadrove. Niko ko je diplomirao na nekom treerazrednom univerzitetu nee postati predsednik SAD; za tako neto podrazumeva se posedovanje diplome nekog od najuglednijih univerziteta kao to su Jel, Harvard ili Iton. I to je svima jasno. Jasno je i zato u Japanu nakon neuspeha na prijemnim ispitima za univerzitet
www.uzelac.eu
47
Milan Uzelac
poetkom leta ima toliko samoubistava meu omladinom. Ishod prijemnog ispita u najveoj meri je odluujui za itav dalji ivot neke osobe. Ne moe biti nemotivisanog prelaenja iz nie u viu drutvenu grupu; samo tamo gde je mogue sve, nita nije bitno i kvalitet diplome je nevaan. U normalnom svetu itekako je vano kod koga je neko studirao ili doktorirao, kod koga je uio da svira ili komponuje. Univerzitet je prestina kola na koju se ne moe svako upisati. Tako je u normalnim zemljama. Tamo univerzitet i zavravaju oni koji ga upiu, ne zato to su ga upisali ve zato to su sposobni da ga zavre. Moramo biti svesni toga da i meu mladim ljudima postoje razlike kao to postoje meu svim biima na svetu; te razlike ne smemo brisati: postoje dve vrste mladih ljudi: oni koji studiraju jer im trebaju diplome i oni koji studiraju jer ele da neto znaju. Moraju stoga postojati i dve vrste kola: za prve, kole u kojima se plati i nakon odreenog vremena dobije diploma, i za druge, mesto gde se ui. U prvom sluaju imamo specijalizovane kole, kolede, narodne univerzitete (gde se moe i dobiti neki minimum praktinih znanja), u drugom sluaju imamo Univerzitet, mesto gde ui duhovna41 elita. Prve kole su masovne i postoje na dohodovnom principu, druge (Univerzitet) su za malobrojne i iza njih mora stajiti drava (ako joj je do sebe, tj. do budunosti nje i njenog naroda, stalo).
41
Re je o duhovnoj a ne finansijskoj eliti. Zato drava mora stajati iza Univerziteta kako bi se tu mogli nai iskljuivo najbolji i najsposobniji.
48
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
3. Bolonjsko "obrazovanje" u globalistikom kljuu Svedoci smo toga da nov model obrazovanja, koji se istie kao "perspektivniji i savremeniji", redukujui oveka na homo oeconomicusa, a koji se svima nudi pod okriljem tzv. Bolonjskih procesa, svesrdno podravan globalistikim strategijama - uveliko potiskuje raniji model obrazovanja koji je za svoj cilj ima vaspitanje oveka i odgovornog graanina. Koji su to razlozi namernom potiskivanju vaspitne funkcije obrazovanja, namernom i svestranom zaboravljanju njegove, kako graanskopatriotske, tako i nacionalno-kulturne dimenzije? Koji su pravi i istinski razlozi uruavanja postojeeg sistema obrazovanja i to u asu kad obrazovanje dobija sve vei znaaj, a neka "znanja" sve veom brzinom zastarevaju? Sheme predmetno organizovanih znanja, koja se predaju od strane uitelja ueniku u specijalnim obrazovnim institucijama, znanja kakva poznaje tradicija, imaju malo zajednikog s potrebama trita rada i tendencijama razvoja obrazovnih sistema42. Ima vie izazova pred kojima se nalazi savremeno obrazovanje: oni se pre svega ogledaju u naglom poveanju onih koji ue i studiraju, u transformaciji ciljeva obrazovanja, gde vie ne vlada princip cenjenja znanja kao znanja ve njegove
Cogburn D.L. Globalization, Knowledge, Education and Training in Information Age, www.unesco.org.
42
www.uzelac.eu
49
Milan Uzelac
praktine primene (pragmatizacija), u neodreenosti mesta univerziteta u drutvenoj strukturi i socijalnim odnosima (budui da drava svoje najvie inovnike ne dobija sa najboljih svojih univerziteta, ve ih mahom polukolovane nalazi po haustorima i drumskim mehanama), u smanjenoj odgovornosti drave za obrazovanje u celini, u prodoru trinih odnosa u obrazovanje, u kvalitativnoj nejednakosti meu visokim kolama. S druge strane, sa pedagogijom, kao naukom, nikad nije stajalo gore nego danas. Nikad pedagogija nije toliko zaostajala za razvojem obrazovnih institucija, nesposobna da sagleda tehnike mogunosti transfera znanja, kao to je to u poslednjih nekoliko decenija. Danas pojedinac moe da stekne nuni nivo kvalifikacija i kompetencija bez pedagoke podrke za to obrazovanih ljudi i to je samo jedan od razloga to se danas, po miljenju mnogih autora, pedagogija kao disciplina nalazi u ozbiljnoj krizi43. Ima ak i onih koji smatraju da se moe lako desiti da pedagogija iezne, i to ne samo kao teorija i praksa obuavanja, ve i kao oblik humanitarne refleksije44, ukoliko ne uspe, i to to hitnije, da uspeno opravda
Savremeni obrazovni modeli nedvosmisleno ne odgovaraju izazovima i zahtevima vremena, iako savremena pedagogija nastoji da svoje postojanje opravda time to nudi metodiki najraznovrsnije metode za reavanje inovativnih zadataka. 44 Dananja pedagogija odlikuje se nedostatkom didaktikih shema koje bi odgovarale savremenom nivou razvoja obrazovnih sistema. Taj metodoloki vakuum rezultat je toga to pedagogija ne nastoji da se osloni na relevantne filozofske interpretacije savremenih realija.
43
www.uzelac.eu
50
Milan Uzelac
nunost svog postojanja u kontekstu razvoja procesa globalizacije obrazovanja45. Zadatak nove pedagogije danas je u "dekodiranju" realnog sveta46, u razvoju kritikog miljenja47, i ona nije uslovljena toliko razvojem industrije zasnovane na primenama znanja i informacija, ili promenama to se u poslednje vreme deavaju na tritu rada, ve promenama do kojih je dolo unutar same pedagogije koja je poslednjih decenija postala svesna injenice da se naglasak pomera sa znanja na refleksiju. Istina, tako neto u oblasti filozofije danas moe zvuati trivijalno48, ali je u pedagogiji vie no revolucionarno. * U analizama savremenih drutvenih procesa pojam globalizacije zauzima posebno mesto. Na taj pojam svi se pozivaju kad govore o uspostavljanju
Danas mnogi istiu kako novo, globalno obrazovanje pretpostavlja i globalnu pedagogiju koja je sposobna da na teorijskom i praktinom nivou odgovara izazovu vremena, da zadovoljava potrebe drutva i pojedinaca. Razume se, ovde se pod "globalnom pedagogijom" ne misli neka meta-pedagogija. Globalna pedagogija je iznuena od strane vremena. Metapedagogija, zahteva zasnivanje sasvim druge vrste i to e biti predmet treeg dela ovog istraivanja. 46 Freire P., Donaldo M. Literacy: Reading the World and the Word. South Hardly, MA: Bergin Garvey, 1987. 47 alosno je to se meu radovima pedagoga, ali i sociologa sreu shvatanja koja bi mogla da zavrede panju u XVIII veku. Ima istina i onih koji otkrivaju i danas Ameriku, pa izmiljaju nekakve nove discipline: elitologije, klimatologije, i sl. 48 O pojmu refleksije videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Uvod u filozofiju Pojam i predmetno polje filozofije, Verisstudio, Novi Sad 2007.
45
www.uzelac.eu
51
Milan Uzelac
novog svetskog poretka, o novim svetskim ideologijama ili kraju svih ideologija; u globalizaciji se trai uzrok rasta uticaja meunarodnih organizacija i transnacionalnih kompanija, kao i razlog slabljenja suvereniteta manjih drava; u globalizaciji se vidi uzrok intenzivnih masovnih migracija ali i formiranje multikulturnih drutava; konano, u globalizaciji, iji su idejni tvorci i najei pobornici najrazvijenije zapadne zemlje, lei osnovni uzrok ekspanzije vrednosti zapadne civilizacije, vesternizacije i kulturnog imperijalizma kojim se hoe odrati kulturna hegemonija ekonomski najrazvijenijih zemalja, korienjem pre svega sredstava masovnih informacija utemeljenih na najnovijim informacionim tehnologijama koje znanje pretvaraju u neposrednu proizvodnu mo. U razliitim oblastima pojam globalizacije ima razliito znaenje: ekonomisti obino govore o globalizaciji, a pritom imaju u vidu globalno trite, internacionalne finansijske i ekonomske insitucije, "slobodno kretanje" kapitala i radne snage; sociolozi nastanak globalizacije povezuju s pojavom kapitalizma i njemu imanentnim procesima modernizacije; politolozi globalizaciju vide u promenjenim meunarodnim odnosima, u pojavi "svetske politike" koju vode meunarodne institucije i politiki i vojni blokovi i savezi. Postoje i univerzalniji pristupi fenomenu globalizacije koji se interpretira kao "sukob civilizacija" (S, Hatington, F, Fukujama), iji rezultat moe biti "vesternizacija", "hibridizacija" ili
www.uzelac.eu
52
Milan Uzelac
"fragmentarizacija" sveta49, ili, re moe biti o "globalnom drutvenom kontekstu" do kojeg dolazi kad zatvorene nacionalne drave prerastaju u globalnu zajednicu meusobno otvorenih nacija"50. Pojava globalizacije usko je vezana za pojavu neoliberalizma u trinoj ekonomiji osamdesetih godina XX stolea a to je praeno informacionom revolucijom, koja je otvorila mogunosti trinih transakcija na planetarnom nivou, jaanjem ekonomskih integracija, krizom ideje socijalizma i definitivnim trijumfom ekonomskog liberalizma i slobodnog trita. Ve krajem devedesetih godina XX stolea, pojam globalizacije je postao izraz tendencije koja je postala veoma prihvatljiva pobornicima neoliberalizma budui da su tim pojmom mogli sugerisati svima kako je tu re o jednom optem, prirodnom i nunom procesu koji nema alternativu. Nakon kratkog vremena, pojam globalizacije nije se vie primenjivao samo u tumaenju uticaja novih tehnologija i planetarnih trgovinskih, ekonomskih i finansijskih veza, ve se on ubrzo preneo na druge oblasti i naao svoje dominantno mesto u oblasti politike i njoj odgovarajuih ideologija. Zato, ako se danas hoe razumeti taj pojam, on se mora tumaiti i razumevati i sam "globalno". Ako i ostaje otvoreno pitanje: da li globalizam ima alternativu, da li je mogu neki drugi, njemu suprotni pristup
49Pieterse
J.N. Globalization and culture: three paradigms // Economic and political weekly. 1996. Vol. 31. 23. P. 1389-1395. 50 .. - // , 2003. - 8. - . 49.
www.uzelac.eu
53
Milan Uzelac
tumaenju drutvenih pojava, ali i uticanja na njih, nesporno je da tome mora prethoditi i analiza biti globalizma, analiza njegovih istorijskih korena i ideoloke osnove, kako bi se tek nakon toga mogla sazdati nova hijerarhija vrednosti i ciljeva koji se postavljaju pred jedno drutvo. Globalizacija je svojom erozivnom delatnou do te mere uruila suverenitet niza ranije nezavisnih drava, da svaki govor o demokratiji u tim dravama dobija groteskne konture, a to je posebno manifestno u sluaju spoljne i unutranje politike Srbije (koja i nema svoju politiku, ve onu kakvu joj ko naznauje kad svrati u sluajnu, usputnu, slubenu posetu, ili njene predstavnike pozove na "edukativni" razgovor u predsoblje neke lokalne institucije u setu51). Globalna vlast kapitala vie ne poznaje trite na kojem slobodno konkuriu pojedina preduzea; danas se na svetskom tritu, koje je u meuvremenu postalo totalno, odvija borba transnacionalnih korporacija. Sve to izraz je jedne gigantske igre kapitala sa samim sobom, igre u kojoj kapital sebe gradi, izgrauje i izvodi iz sebe samog a u sluaju nailaska na prepreke ili ogranienje, tada prodire sve na svom putu i iluzija je da se to kretanje moe obuzdati, a kamo li zaustaviti. Specifinost dananjeg kapitala je u tome to to vie nije "ivi novac", kakav su znale ranije epohe, ve
51Ni
u kom sluaju ne mislim da tako neto po prirodi stvari mora biti neto loe. Naprotiv. Moe to biti veoma dobro, ako su namere savetodavca dobronamerne. Ali moe to biti i takvo kakvo jeste, ako je krajnji domaaj amaterske diplomatije.
www.uzelac.eu
54
Milan Uzelac
je to virtuelni, fiktivni kapital koji ivi i egzistira u kompjuterskoj mrei. Upravo zato u novoj, "bolonjskoj" terminologiji vie se i ne pominje izraz kapitalist, ve poslodavac, i to ne samo zato to je izraz kapitalist zastareo i pripada XIX stoleu, ve prvenstveno stoga to poslodavac ne mora vie biti istovremeno i vlasnik kapitala, ve u najveem broju sluajeva samo je posrednik izmeu centra koji poseduje kapital i najamne radne snage, izvrilaca odreenih poslova. Ovi poslednji ne pripadaju, kao nekad, drutvenom sloju iji je rad eksploatisan, ve sloju ija je celokupna linost potinjena korporaciji. Sav stvaralaki potencijal, talenat, obrazovanje, sav ljudski ivot "profesionalca" potinjen je korporaciji. Globalizacija podrazumeva globalno politiko i ideoloko manipulisanje, informaciono i kulturno guenje, u korenu, svih tendencija koje ne odgovaraju njenim intencijama i ciljevima. O istinskoj slobodi linosti i oveka tu ne moe biti rei, ali se zato, sve vreme, o slobodi, pravednosti i demokratiji intenzivno govori. Globalizacija se razvija i uvruje delovanjem mree meunarodnih organizacija koje nametanjem tema, kao to su: opti problemi politike i ekonomije, ekologije, zatite ivotne sredine, nastoje da oslabe panju ljudi usmerenu na ranije dominirajuu problematiku meudravnih odnosa. To ne znai da se ne moe uti i glas malih zemalja i malih kultura, ali, taj glas vapijueg u pustinji nije ni od kakvog znaaja u trenucima odluivanja o problemima od stratekog znaaja. Samo tako se i moglo dogoditi da jedan naizgled beznaajan dokument, usvojen iz navodno
www.uzelac.eu
55
Milan Uzelac
"dobrih namera", bitno neobavezujui kao to je Bolonjska deklaracija, u mnogim malim zemljama, u kojima rukovodee strukture nemaju ni ugled ni integritet, odjednom postane obavezujui za sve. Paradoksalno je, a pokazalo se moguim, da veina ljudi bliskih sferi odluivanja poveruje slatkoreivosti Bolonjskih "prvoboraca" u Srbiji, a o tome kako e studenti moi sad sami sebi odreivati tempo studiranja i studirati kako ele, kako e njihove diplome biti meunarodno priznate jer e biti izdavane na engleskom jeziku... Istina je da to izdavanje diploma na engleskom jeziku dodatno kota svaku dravu i da to neko na kraju mora da plati; istina je da za prelazak na tzv. Bolonjski sistem drava mora da izdvoji mnogo vie novca52 nego do sada (a ne manje, kao to planira), isto tako: potpisivanje tzv. Bolonjske deklaracije ne oznaava ekvivalentnost dokumenata o visokom obrazovanju, kao to je i istina da je priznavanje dokumenata izdatih u drugoj zemlji, sloena procedura zasnovana na zatiti interesa drave-poslodavca kojoj je u interesu da na sve mogue naine titi interese svojih graana. Ta deklaracija govori o neophodnosti uvoenja dvostepenog visokog obrazovanja53 i govori o
Bolonjski procesi mogu biti uspeni samo u sluaju adekvatnog finansiranja, istie se u prateim dokumentima. 53 Problem dvostepenosti obrazovanja jeste u tome to ono pretpostavlja ve pripremljeno trite rada, ali i prethodno donete dokumente kojima se jasno odreuje ta vlasniku diplome ista donosi.
52
www.uzelac.eu
56
Milan Uzelac
kreditnom sistemu54, ali pritom ne razmatra sam sadraj obrazovanja. To se posebno tie humanistikih nauka. Svaka zemlja ima svoje pristupe, svoje metode, svoje temeljne principe55. Pretpostavlja se da ti pristupi i principi sadre unutranje mehanizme koji mogu spreiti negativne spoljanje uticaje; to je mogue kod velikih, razvijenih, vodeih zemalja. One male, s korumpiranom elitom, retko su u stanju da do kraja istrajavaju na svojim interesima, te najee svojim interesima proglaavaju one strane interese koje im je njihova elita donela sa svojih putovanja po svetu i strunih usavravanja. S druge strane, velika je mo meunarodnih institucija; ona je do te mere velika da je danas nemogua kontrola nad njima; one to znaju i time se nairoko koriste finansirajui, odnosno, korumpirajui, pod prividnom formom pomoi, establimente malih, siromanih zemalja u kojima niko ne moe da se javi i postavi pitanje zato u tu zemlju pomo uopte dolazi i to ak kad uopte nije traena, ak i kad je blago odbijana, ali opet biva silom nametnuta; to je posebno interesantno ako se zna da je vreme altruizma i lanog prosvetiteljstva uveliko za nama, u vreme kad se
Kreditni sistem ocenjivanja ima u vidu kvantitativnu, ali ne i kvalitativnu dimenziju. Potpuno je svejedno kod koga neko studira: moe kod nekog nastavnika-poetnika, a moe i kod pravog majstora i velikana u toj oblasti, no, broj bodova je isti. 55 Ima mnogo opravdanosti da se ukae na jo jedan negativan momenat tzv. Bolonjskih procesa a to je da oni vode unifikaciji, da se rue nacionalne unikalnosti i da upravo zato tzv. Bolonjski procesi nailaze u Srbiji na podrku kod svih koji se odriu svojih istorijskih, kulturnih i verskih korena.
54
www.uzelac.eu
57
Milan Uzelac
itekako zna da niko nije duan nekom da pomogne, niti ima nameru da mu iz ista mira na svoju tetu pomae, ve da se iza svake pomoi krije odreen interes i odreena kupovina neeg (ljudi, uticaja, resursa...) Univerziteti, a sa njima i sve kole unutar jedne drave, jesu osnova za formiranje nacionalnog samoidentiteta i samoopredelenja graana jedne zemlje. Nije stoga nimalo sluajno to su na Srbiju nakon bombardovanja doli jo vei udari, daleko razorniji od samog bombardovanja, a to su razne finansijske pomoi za reformu sistema obrazovanja. Posledice materijalnog razaranja uvek je mogue lake otkloniti, no posledice razaranja duhovne dimenzije jednog naroda. Malo se ko zapitao kakve to veze Srbija ima sa tamo nekakvom Finskom, odakle je dolo nekoliko miliona evra (od kojih se pola ve na putu izgubilo56) za reformu obrazovanja uitelja57. Videe se to kasnije, veoma brzo, im se sagleda srozanost nivoa obrazovanja (za samo nekoliko godina) uvoenjem neeg apsolutno dosad novog i stranog, uvoenje jednog potpuno novog mentaliteta, nove svesti, novog sistema vrednosti koji e svoje pune rezultate dati tek za deset do petnaest godina.
To je normalno, ako znamo da od 32 miliona evra pomoi Srbiji onaj koji je daje, za izradu elaborata zadrava sebi 29 miliona. I to je pomo? Verovatno zato to jo neko ovde, dobije nekoliko bednih hiljada da bi na takvu pomo pristao. 57 Ili, koji je interes nekakve vedske (od koje to niko ne trai) da izdvoji milijardu dolara za Kosovo, umesto da te njoj nepotrebne pare podeli sopstvenom narodu (koji je vedskom Kralju, Parlamentu i Dravnoj kasi svakako blii a i drai).
56
www.uzelac.eu
58
Milan Uzelac
Spoljanji diktati na prereformi sistema i posebno sadraja obrazovanja ve danas daju prve svoje rezultate. Tome aktivno doprinosi sveopta globalizacija koja pronie u sve sfere drutvenog ivota i svojom, mora se priznati, vitalnom ideologijom prikriva i opravdava sve ono to je po egzistenciju duha jednog naroda najopasnije i najpogubnije. Svi reformatori obrazovanja u Srbiji zablenuti su u evropski sistem obrazovanja i ne vide da svoj ideal i idealni model obrazovanja ta ista Evropa vidi u modelima obrazovanja kakvi su u Americi, a koje odlikuje (a) visoki stepen konkurentnosti meu visokim kolama i visok stepen primene najnovijih dostignua u marketingu za organizaciju prodaje usluga u obrazovanju; (b) enormno privlaenje privatnog kapitala i dobrotvornih organizacija u finansiranju obrazovnih institucija58; (c) precizno izgraena stupnjevitost obrazovanja i mogunost komparacije programa razliitih univerziteta. Na taj nain komercijalizacija59 visokog obrazovanja je
Treba znati da godinji budet univerziteta Harvard u Americi (koji nije tamo i najvei) iznosi preko 20 milijardi dolara, to je vie od celokupnog budeta Francuske za visoko i srednje obrazovanje. Pominjem Francusku jer je pominjanje Srbije smeno i neukusno u situaciji kad se iz godine u godinu smanjuju sredstva za finansiranje visokog obrazovanja ime se ministri finansija posebno ponose. 59 Komercijalizacija visokog obrazovanja ima i svoje posledice: (a) zavisnost visokog obrazovanja od privatnog kapitala, (b) platna forma obrazovanja (odnosno "davanja obrazovnih usluga"), (c) agresivni menadment univerziteta usmeren na marketing obrazovnih usluga, privlaenje studenata i potraga za investicijama; (d) izmenjen odnos izmeu nastavnika i studenata
58
www.uzelac.eu
59
Milan Uzelac
najvaniji fenomen naeg vremena, a uspeh anglosaksonskih modela u pripremi strunjaka je njegova najbolja potvrda60. Ali, postavi korporacija, univerzitet, biva efikasniji sa stanovita funkcionisanja i upravljanja, premda, u isto vreme, gubi svoju kvalitativnu odreenost kao mesto obrazovanja i stvaranja linosti i formiranja, ouvanja i negovanja kulture i tradicije naroda kojem pripada. Ne sme se izgubiti iz vida da obrazovanje prestaje biti obrazovanje onog asa kad prestane da se bavi obrazovanjem u izvornom smislu te rei, a to e rei oblikovanjem i izgraivanjem linosti.
koji sad dobija karakter kupoprodaje znanja kao robe, to je posebno vidno u kratkoronim obrazovnim programima (e) poveavanje broja nastavnika koji manji deo vremena rade na univerzitetu a vei deo provode kao eksperti u raznim komisijama ili su slubenici korporacija i raznih finansijera; (f) poveanje broja fakulteta izvan univerziteta koji nude diplome na nivou bakalavra i mastera; (g) poveanje posrednika na tritu obrazovanja to posredno ugroava univerzitete kao subjekte formiranja nacionalno kulturnog identititeta; (h) korienje biznis leksike u diskursu univerzitetskog obrazovanja; (i) prelaz sa tehnologija menadmenta nekomercijalnih organizacija na tehnologije klasinog menadmenta. (O tome videti posebno: http://www.cheap-software-megastore.com/). 60 Treba imati u vidu i sledee: u SAD je 2004. studiralo 582 996 studenata iz drugih zemalja. Te godine je ukupno oko 1 250 000 studenata na naoj planeti studiralo u inostranstvu. SAD su od studenata iste godine zaradile 11 milijardi dolara (svetsko trite obrazovanja je oko 30 milijardi dolara) i za SAD to je bila 1/5 dohotka od ukupnog eksporta znanja. U to isto vreme 143 000 amerikih studenata je bilo u inostranstvu ali ne due od jednog semestra.
www.uzelac.eu
60
Milan Uzelac
Treba rei da evropski modeli obrazovanja nisu u toj meri podloni komercijalizaciji kao to je to sluaj sa anglosaksonskim, ali ugledanje na ove moe po budunost i integritet Evrope imati pogubne posledice. Sasvim je razumljivo to je prvo na ta se obruavaju globalisti - ciljevi, sadraji, sredstva i forme obrazovanja, razliiti oblici i vrste obrazovnih ustanova. Vetim, smisleno usmerenim finansiranjem (pod platom kulturne i ekonomske pomoi), lako se utie na zatvaranje jednih ustanova i otvaranje njima alternativnih, lako se pomera akcenat sa fundamentalnih na komercijalno primenjive i profitabilne discipline. Insistiranjem na tome da se sistem obrazovanja mora zasnivati na dohodovnim principima, da on mora poivati na logici razvoja neoliberalne ekonomije, koja za cilj ima uspostavljanje novog svetskog poretka u obrazovanju, sve glasnije se namee takav model obrazovanja koji poiva na pravilima slobodne trgovine u ijoj osnovi su ideologija i strategija multinacionalnih kompanija61. Prodirui do temelja u postojei sistem obrazovanja, menjajui same temelje kao i hijerarhiju vrednosti koja poiva na njemu, ruitelji dosadanjeg sistema obrazovanja krajnje sumnjivim sredstvima, sve vreme pozivajui se na tzv. Bolonjske procese, istiu kako neznatno utiu na standarde obrazovanja (a pritom ih iz osnova menjajui, to se ogleda u novom "bodovnom" ESPB
, http://www.oim.ru 6. 1. 2004.
61
www.uzelac.eu
61
Milan Uzelac
sistemu koji uopte ne moe racionalno da objasni odnos kvantitativnog i kvalitativnog u ocenjivanju), budui da je njihova delatnost usmerena prvenstveno na uvaavanje demokratije (poput one kakva se danas uvodi u Iraku, sutra moda u Iranu ili Koreji). Danas je jasno da sukob razliitih grupa, vlasnika virtualnog kapitala, nema racionalne temelje, budui da je sama ideja racionalnosti veoma veto i smiljeno osporena s pojavom postmodernizma koji je svojim strategijama odavno od samog poetka jedan od glavnih oslonaca globalizacije. Zato se obrazovanje u globalistikom kljuu vidi iskljuivo kao faktor proizvodnje koji bitno utie na proizvodnost, mogunost privlaenja kapitala, razvoj konkurencije i otvaranje novih radnih mesta. Prenoenje naglaska s fundamentalnih i bazinih istraivanja na obrazovanje u onim oblastima koje su dravi trenutno ugodne, a to se postie smanjenjem finansiranja temeljnog obrazovanja, pravda se prioritetnou trinih ekonomskih ciljeva pri obuci kadrova kojima se nameu, kao jedino merilo, trine vrednosti. To je ono to se danas posebno naglaava kao cilj savremenih "reformi" obrazovanja. Fenomen neodgovornosti i ne snoenja posledica za postupke karakteristian je za dananje, postmoderno doba. Moe se unititi i zemlja, i njena privreda i njena ekonomija, a da se za to ne snosi nikakva odgovornost. Dovoljno je samo da se istie kako se to ini zarad razvijanja demokratije. Zato je mogue da veina bitnih dokumenata za sve graane jedne zemlje (poput Zakona o obrazovanju u Srbiji) biva usvojena u hitnoj proceduri, u ime borbe za
www.uzelac.eu
62
Milan Uzelac
demokratiju i "evropske vrednosti", a u isto vreme, zaobilaenjem demokratske rasprave i uea svih zainteresovanih subjekata u proceni valjanosti tih dokumenata. Koncepcija obrazovanja koja se Evropi, pa i Srbiji danas nudi, jeste u isto vreme liberalna i utilitarna: liberalna, jer ima centralno mesto u trinim odnosima, i posebno je podobna za kolske modele, naroito kad je re o "proizvodima obrazovanja", tj. u situaciji dok se obrazovna institucija pretvara u dohodovno preduzee koje mora uspeno da funkcionie na konkurentnom tritu. Ta koncepcija je i utilitarna po tome to nastoji da sledi svoje line interese. kola se tako pokazuje kao sredstvo koje slui realizaciji linih interesa pojedinca ili ak veine graana. kola u tom smislu treba uenika da snabde znanjima i kompetencijama koji e mu potom otvoriti mogunost zauzimanja socijalnog poloaja i dobijanja odreenog dohotka. Tako, svaka kola radi kao preduzee koje stvara ljudski kapital. Nezavisno od razliitosti koncepcija koje nam se nude maskirane tzv.Bolonjskim procesima, lako je prepoznatljiva njihova trina leksika: "ljudski kapital", "rentabilnost investicije", "trite obrazovanja", "trgovina obrazovnim uslugama", "decentralizacija obrazovanja", "novi menadment", "permanentno obrazovanje". Posledica toga je da se na obrazovanje gleda kao na linu svojinu velikih korporacija, kao na sopstvenost koja omoguuje ekonomski dohodak. Obrazovanje vie nije dobro za koje je odgovorna prvenstveno drava.
www.uzelac.eu
63
Milan Uzelac
Liberalna globalizacija obrazovanja ne dotie u jednakoj meri nivoe obrazovanja u raznim zemljama. Meutim, globalizacija je "neposluna sila" koju karakterie rastua mo mnogonacionalnih korporacija (P. Scott); u sferi obrazovanja globalizacija se esto predstavlja kao naslednik ideje internacionalizacije, ali, slinost meu njima je samo prividna, dok se sutinski iz temelja razlikuju. Globalizacija se sprovodi kroz razne komercijalne organizacije, davanjem najrazliitijih stipendija kojima se pripremaju obrazovani kadrovi koji sami imaju karakter robe koji se u svakom asu moe prodati kao i svaki drugi proizvod. Sve to ogleda se u selidbi studenata s univerziteta na univerzitet, razume se onih koji su sposobni da to plate, ili koji su kupljeni od strane korporacija koje u njih ulau kao u svaki drugi proizvod, ili, kroz stvaranje filijala raznih univerziteta po inostranstvu. To svetsko trite obrazovanja ima i svoje granice: te granice ini drava time to vei deo obrazovanja ostaje "dravni". Od ovog "dravnog" momenta ne zavisi samo itav sistem obrazovanja, ve i sudbina jedne drave u celini. Ako drava izgubi ulogu u kolovanju svojih najviih kadrova, ako joj se isti dovode iz drava izvan njenih granica, ako joj se nameu kadrovi u koje je ugraena toj dravi strana ideologija, onda je takva drava osuena na propast i nestajanje, osuena je na nestajanje koje se programira iznutra. Meunarodne organizacije zastupaju interese onih koji ih finansiraju. Iluzija je i izraz deje naivnosti, kako je tu neka re o iskrenoj pomoi. Kao to ranije ve rekosmo: zato bi neko nekom pomagao,
www.uzelac.eu
64
Milan Uzelac
ako u tome ne vidi sopstveni interes (makar, posredno, zastupao i interese nekog treeg uesnika u procesu koji se ne eli neposredno pokazati). Te organizacije imaju veoma efikasne instrumente ubeivanja: one govore o "prioritetima", o "neophodnosti" reforme, o tome kako "ne treba zaostajati za drugima", o tome kako teba biti "konkurentno sposoban", o tome kako se " u reformi ne sme zaostajati za drugima", kako se mora biti "efikasan". Sve to propraeno je radom na zakonskim aktima i dokumentima prepunim slatkoreivih a i intelektualnih argumenata, sve je to propraeno espertizama, ocenama, meunarodnim valorizacijama s punim akama novca za eksperte koji svojim potpisima potvruju i ono u ta sami ne veruju. Sve to ne smeta zagovornicima globalizacije da se pozivaju na znaaj kulture, graansku dunost, borbu za razvijanje demokratskih drutvenih odnosa, i to iz prostog razloga to sve to nikog od njih ni na ta ne obavezuje i nita ne kota. A sasvim je drugaije bilo u doba starih Asiraca kada je sudija, sudei, sedeo na prepariranoj koi svog prethodnika koji je primao mito.
www.uzelac.eu
65
Milan Uzelac
4. Evropa u Africi Ovaj naslov nije ni uvreda za Evropu, ni pohvala za Afriku; on je samo metafora. Znamo da nekada Evropa nije bila ono to je danas, ali i da Afrika ne bee to to je danas, naroito u zlatno doba Rimske imperije, u prvim stoleima nae ere, kad je bila itnica itavog ljudstva na obodu Sredozemlja. Ovaj naslov pre je asocijacija na jedan mali detalj, na to kako je, pre nekoliko godina, o emu su nas izvestile dnevne novine, jedan mladi pomonik Ministra prosvete Srbije bio, nakon svog imenovanja, mesec dana u studijskoj poseti jednoj afrikoj zemlji da prouava njen sistem obrazovanja. Ve tada se znalo da smo predodreeni za neto veliko, za neto to e se desiti tek nakon kraha tzv. "Bolonjskih procesa" uvoenjem nekakvih uslovnih ispitnih rokova pod genijalnim nazivom "Bolonja 2". Sa tom dvojkom, otili smo dalje i od Evrope i od Bolonje. Kuda? Pa jasno: samo u Afriku. Moda su nai pobornici tzv. "Bolonjskih procesa" uli za nespornu injenicu: Evropa stari. Da, upravo, stari. Ako nauka ne nae sredstvo protiv starosti, jednostavno, dostupno svakom oveku, kroz pedeset godina Evropa e se iz etno-kulturnog i politikog pretvoriti u geografski pojam. Svi tekui dogaaji sukobi u parlamentu, izbori, meunarodni sudovi i sankcije sve to izgubie svaki smisao jer e nestati subjekti na koje bi se tako neto moglo odnositi. Kroz pedeset godina Evropa e biti bez Evropljana. Moda nee biti pusta, prekrivena
www.uzelac.eu
66
Milan Uzelac
umama prepunim divljih zveri, kao to je to bilo od VI do IX stolea nae ere, moda e njom tumarati neki drugi nomadi jednako gladni (ovog puta nekih novih informacija) ali tada e u svakom sluaju definitivno biti skinut s dnevnog reda svaki razgovor o duhu Evrope i vrednostima evropske civilizacije. Evropa nee postojati. Ve danas malo ko jo zna antiki mit o Evropi (jer, obrazovanje je sve jadnije i jadnije, a sve manje i manje znanja trae od svoje nove posluge novi evropski poslodavci), mit o nesrenoj Evropi koja je beei pred bogom Zevsom stigla ak do Afrike preruena u junicu, ali, tu ju je Zevs ipak stigao i davi sebi oblik bika silovao. Dananja Evropa je u slinoj, beznadnoj situaciji, ali istorija se nikad ne ponavlja do pojedinosti; ovoga puta Zevs je, preavi Okean, doao u Evropu, zarad svojih jasnih interesa, i preruio se u neki dokument iz Bolonje. Stvar je koliko udna toliko i neobina; kau: istorija se ne ponavlja, ali, kau i da je ona (nastavi u vreme Herodota) - uiteljica. Prethodni mit se ne bi ni pominjao kad u oba sluaja pria ne bi imala isti zavretak. Sad, moemo se zapitati: a gde je tu Afrika?
www.uzelac.eu
67
Milan Uzelac
II SEANJE NA BUDUNOST
www.uzelac.eu
68
Milan Uzelac
1. Prva ideja univerziteta kao universitas Neko e se moda iznenaditi tome to ovaj drugi deo Metapedagogije62 ne poinje priom o naim bolonjistima ve ukazivanjem na nekoliko stavova nekad jako popularnog panskog filozofa Hoze Ortega i Gaseta (1883-1955) koji se kao teoretiar i mislilac kulture danas neopravdano nalazi u senci raznoraznih postmodernista. U spisu prevedenom na veinu velikih evropskih jezika - Misija univerziteta63, on razmatra osnovne probleme kao i zadatke koji iskrsavaju pred modernim univerzitetom. U vreme kad pie taj tekst Ortega i Gaset je bio ve uveliko poznat filozof, profesor fakulteta, s obimnim iskustvom i dubokim linim uvidom u funkcionisanje univerziteta. Ortega svoje izlaganje poinje tim to smatra da se na samom poetku mora jasno odrediti priroda i zadatak univerziteta; on kae da je univerzitet mesto gde obian ovek koji stupa na njega treba da dobije najvie obrazovanje i stoga, prvenstveni cilj univerziteta morao bi biti u tome da stvori kulturnog oveka i uzdigne ga na nivo vremena, a uzdii ga na nivo vremena, to znai omoguiti mu da prosuuje o
62Ovo
istraivanje obavlja se u sklopu projekta Globalizacija i metateorijske koncepcije pedagoke metodologije kojim rukovodi redovni lan SAO, prof. dr Grozdanka Gojkov, a koji finansira Ministarstvo za nauku Srbije (br. 149049). 63Ortega y Gasset, J.: Misin de la universidad, Revista de Occidente, (4), 1930, pp. 313-353. http://www.cedus.cl/files//mision-de-launiversidad.pdf
www.uzelac.eu
69
Milan Uzelac
aktuelnim zbivanjim u toj meri da moe u njima odgovorno i da uestvuje. Iz toga sledi da je centralna funkcija univerziteta u organizovanju i odravanju nastave kulturno znaajnih disciplina koje pruaju: (1) fiziku sliku sveta (fizika), (2) temeljne teme organskog ivota (biologija), (3) istorijski razvoj ljudskoga roda (istorija), (4) strukturu i funkcionisanje drutvenog ivota (sociologija) i (5) nacrt sveta kao tvorevine (filozofija). Budui da je cilj univerziteta u tome da nakon njegovog zavretka obrazovani ovek bude dobar specijalista, neophodno je da, uporedo s izuavanjem kulture, univerzitet neposrednim, efikasnim sredstvima ui studente da budu dobri lekari, dobre sudije, dobri nastavnici matematike ili istorije. Univerzitet nema za cilj da stvara samo naunike; srednje obrazovan ovek nema razloga da bude vrhunski naunik i on nije obavezan da svoj ivot posveti nauci. Iz tog stava mogao bi se, po reima Ortege i Gaseta, izvesti na prvi pogled krajnje skandalozan zakljuak, kako nauka, u osnovnom znaenju te rei, tj. nauno istraivanje, nije osnovna funkcija univerziteta i da ona kao takva ne treba ni da bude bez posebnog razloga zastupljena na univerzitetu. Tako bi se nekom moglo uiniti, ali to je samo na prvi pogled tako. U realnosti stvari stoje potpuno drugaije, jer, savremeni univerzitet ne moe biti nezavisan od sfere nauke i obavezan je da ukljuuje u svoju delatnost i nauno istraivanje. To znai da univerzitetski program treba tako da bude formulisan da nastavnik koji radi na univerzitetu ne bi meao tri razliite stvari, koje se
www.uzelac.eu
70
Milan Uzelac
moraju razlikovati, a to su: kultura, nauka i intelektualna delatnost. Neophodno je da na univerzitetu profesija bude strogo odvojena od nauke. Nauka nije sve to nekom pada na pamet. Kupiti mikroskop ili boraviti po ceo dan u laboratoriji, to ne znai baviti se naukom; isto tako, nauka nije ni objanjavanje i izuavanje onog ime se bavi nauka, onog to je njen sadraj. U primarnom znaenju rei, istie Ortega, nauka je istraivanje, formulisanje problema, borba nad njima i dolazak do reenja. im se dospe do cilja, sve ostalo, vie nije nauka. Iz ovoga sledi drugi vaan zakljuak: nauka nije izuavanje nauke ili njeno predavanje, njena primena ili njeno praktino korienje64. Nauka podrazumeva istraivanje, a istraivati, znai, otkrivati istinu ili njenu suprotnost, nalaziti greke u prethodnim istraivanjima. Nauka je izazov; ona je duhovna i intelektualna avantura, put u nepoznato i nastojanje da se nepoznato prevede na jezik poznatog, da se na nov nain izloi i formulie. Nauka je put u neizvesnost, i samo putovanje nije manje vano od rezultata do kog e se eventualno dospeti na kraju. Samo osporavanje naunih rezultata moe biti jednako znaajno koliko i formulisanje novih teorija i tumaenja. Danas, iz nae perspektive, s poetka XXI veka moglo bi se ukazati na
Moe se desiti, pie Ortega, da onaj ko predaje neku nauku bude istovremeno i naunik, no to nije obavezno. Zna se za sjajne predavae koji nisu bili naunici; dovoljno je bilo to to su znali svoj predmet. Ali, znati ne znai i istraivati. Znati znai razumeti istinu do koje su dovela istraivanja.
64
www.uzelac.eu
71
Milan Uzelac
uzbudljive rasprave koje se u poslednjih dvadesetak godina vode meu predstavnicima inflacione i cikline kosmologije. Kod starih Grka, kad jo nisu bile formirane nauke (u dananjem znaenju te rei), nije bilo mogunosti da se nauka pobrka s onim to ona nije. Zato je, kae Ortega, re nauka ukazivala na isto traenje, stvaralaku delatnost, istraivanje, pa stoga, savremenici Platona i Aristotela i nisu imali termin koji bi odgovarao naem pojmu nauka i koji je formiran mnogo kasnije. U tome treba videti razlog injenici da re philosophia oznaava profesiju, praksu, istraivanje, kretanje, ali ne i oblast konkretno zadobijenog znanja. Sama re filozofija, nastala je, kae Ortega, stoga da se ne bi meala ivotna mudrost s tom novom delatnou koja se sastoji u potrazi za znanjem no ne dozvoljava onom ko za znanjem tei da sebe smatra posednikom tog znanja. Posledica toga je da nauka biva jedna od najuzvienijih stvari koju ovek stvara i proizvodi i zato je ona, po reima Ortege, iznad univerziteta koji je mesto gde se samo ui. Nauka podrazumeva stvaralatvo, dok je osnovni zadatak pedagoke delatnosti u tome da na to bolji nain pouava tom stvaralatvu, da ga prenese onima koji ue i da obezbedi njegovo usvajanje. Nauka je uzviena i tanana delatnost koja ne dozvoljava osrednjem oveku da joj se priblii. Ona eka samo izabrane, one koji e joj koliko je god to u njihovoj moi biti posveeni. Zato, ne treba oekivati da student nakon studija bude obavezno i naunik; tako neto bilo bi nita drugo do utopizam karakteristian za neke epohe
www.uzelac.eu
72
Milan Uzelac
koje su prethodile naem vremenu, kao to je vreme prosvetiteljstva, no, od njega nas dele dva stolea. Celokupna ljudska istorija nedvosmisleno potvruje, uprkos uverenju Aristotela, da svi ljudi ne tee znanju. Ako je nauka najuzvienija delatnost ona, po reima Ortege, nije i jedina ljudska delatnost; sem nje postoje i druga interesantna, vredna i dostojna zanimanja. Nauka je neto to je najuzvienije, no pritom uzvienim ne mora biti i onaj koji se njom bavi. Biti u nauci, baviti se naukom to je jedan od naina ljudskog opstanka. No sam naunik, esto je ovek koji ne spada u grupu prosenih ljudi; on se izdvaja u odnosu na one koji se po optem mnenju smatraju obinim, normalnim ljudima. Ponaanje naunika, kao i umetnika esto se njihovoj neposrednoj okolini ini manijakalnim. Setimo se Betovena koji je preko pedeset puta zbog komija menjao stan u Beu; i sve te komije za sebe govoriahu da su normalni, samo je on navodno nenormalan, udak (u najboljem sluaju). No s druge strane, vredno i lepo je ono to taj nenormalan ovek stvara, ono to nam posle njega ostaje. Ortega kae: vaan je biser, a ne koljka. Ne treba idealizovati naunika; treba sagledati njegove obe strane, kako onu udesnu, ne-obinu, nestandardnu, onu kojom se on izdvaja iz kruga obinih svojih sugraana, tako i onu tamnu, tajanstvenu stranu, budui da obe te strane ine naunika naunikom. Ortega smatra da se mora razlikovati i precizno definisati razlika izmeu profesionalnog obrazovanja i naunog istraivanja. Profesionalno obrazovanje,
www.uzelac.eu
73
Milan Uzelac
kakvo se stie na univerzitetu, ukljuuje u sebe i dobijena sistematska znanja. To znai da je tu prvenstveno i pre svega re o sadraju znanja a ne o istraivanju i sticanju znanja. Iz toga sledi da se student i obian ovek na univerzitetu ne obuavaju nauci i ne pripremaju da budu naunici. Lekar treba da lei, i ne treba da ui neto to je iznad toga. On treba da zna klasinu fiziologiju, i to u onoj meri koliko je to potrebno za njegov potonji praktini rad, no on ne treba da bude fiziolog niti da o tome mata. Isto tako onaj ko pretenduje na to da bude endokrinolog, treba dobro da poznaje biohemiju, jer je ta disciplina pretpostavka za praksu kojom e se potonji endokrinolog baviti, budui da se od njega ne oekuje da svakome kog vidi na vratima smesta prepie iznurujuu dijetu ili insulin, ve da se udubi u uzroke koji su do bolesti doveli. Posledicama se bave samo neambiciozni lekari. Ne treba nastojati da se objasni neobjanjivo, ve da se zna ono ime ovek hoe da se bavi. U tom smislu, kae Ortega, ne treba graditi iluzije, oekivati u ivotu vie od onog za to je prosean ovek spreman i svojim sposobnostima predodreen, jer, u protivnom sluaju, postoji opasnost od narastanja manije veliine koja moe da razori ivot ne samo pojedinca ve i njegove neposredne okoline; tako neto je utopizam koji je u vezi s pedagogijom i razreenje tog problema, odnosno, njegovo pravilno formulisanje je posebno vano danas, kad se nastoji istai problem darovitosti iskljuivo s njegove pozitivne strane, zanemarujui daleko prisutniju negativnu stranu, onu koja istie svu
www.uzelac.eu
74
Milan Uzelac
problematinost egzistencije darovite osobe. Darovitih osoba je malo, no zato su one veliki socijalni problem. Univerzitet, po reima Ortege, mora u jednakoj meri da bude i obrazovna i istraivaka ustanova. To je imperativ naeg vremena. Pogubno je da univerzitet bude samo strogo specijalistiki, jer to vodi iskljuenju kulture kao osnove ljudskih znanja. S druge strane, istraivanje ne moe da se ogranii na institute, ve svoje mesto mora imati i na univerzitetu. Osporavanje toga, jeste ruenje univerziteta, a za ruitelje obrazovanja, bar mi to znamo, stari Grci imali su samo jednu kaznu. No, na kraju krajeva, ni ruitelji nisu toliko vani; njih je oduvek bilo i bie. Ono najpogubnije ogleda se u tome da znanja, pronalasci do kojih se dolazi u istraivanjima na institutima ili fakultetima nisu u najveem broju inkorporirana u sistem potreba drutva i da obino ostaju samo na papiru. Samo oni koji imaju u vidu budunost svoje zemlje i nalazi se na poloajima gde se odluuje o napretku zemlje, a ne njenoj razaranju i predavanju u tue vlasnitvo, mogu obezbediti budunost svoje drave i naroda koji ih je izabrao. * Zato, hteli mi to ili ne, kad je o obrazovanju re, svaka rasprava o osnovnim naeloma pretpostavlja obraanje starim Grcima, jer Grka je do dana dananjeg kolevka duhovne Evrope. Na ovaj ili onaj nain, nae obrazovanje kod Grka ima svoj koren, i hteli mi to ili ne, moramo u vidu imati i tradiciju obrazovanja, moramo u nae promiljanje ideje univerziteta uneti svetlo koje nam, pored uvida u
www.uzelac.eu
75
Milan Uzelac
strukturu i nain obrazovanja, dolazi i kroz upoznavanje s radom i funkcionisanjem prvih obrazovnih ustanova, koje mi dosta uslovno, nazivamo kolama. Obino se kao prva kola s dugom tradicijom istie pitagorejska kola nastala u Krotonu u junoj Italiji. Trajala je preko dva stolea i imala oko osamnaest generacija, od Pitagore koji je iveo u VI stoleu pre nae ere, pa do Filolaja, Platonovog savremenika. Pitagorejska kola forrmirana kao intelektualno bratstvo, bila je zajednica zatvorenog tipa i imala je ambiciju da obrazuje decu aristokrata za budue vladare, za ta demokratski nastrojeni Grci nisu imali uvek razumevanja. Isto bi se moglo rei i za Platonovu Akademiju koja je takoe trajala nekoliko stolea, od IV stolea pre nae ere pa do vremena kada je rimski vojskovoa Sula razorio Atinu 87. godine pre nae ere - u vreme kad je na elu atinske Akademije bio Filon iz Askalona. U to vreme dva i po stolea nakon smrti Aristotela, malo je ko vie mogao razumeti njegova dela. Sva znanja behu u sabrana u drugorazrednim udbenicima i kompendijumima koji su izgubili nivo svojih izvora usled neprestanog prilagoavanja obrazovnom nivou svojih korisnika. Paralelno s Akademijom, u Atini je postojalo jo nekoliko kola. Pre svega treba pomenuti Aristotelov Likej za koji se moe rei da je prva naunoistraivaka institucija u modernom znaenju te rei. Tu se nalazi prva biblioteka, tu se sakupljaju znanja iz najrazlipitijim oblasti od matematike i astronomije, biologije i geografije, do istorije i filozofije. Aristotelov
www.uzelac.eu
76
Milan Uzelac
Likej u prvim decenijama svog trajanja posedovao je celinu znanja antikog grkog sveta. Dve druge kole, stoika i epikurejska, vie su bile kole ivota no kole u kojima su se savladavala apstraktna znanja, daleka od ovekovog praktinog delovanja. Njihovim duhom bie zadojeni i prvi hriani koji e srednjem veku preneti praksu praktine meditacije. Na prelazu stare u novu eru, Atina je duboka provincija, budui da je centar znanja bila Aleksandrija; o nekim filozofskim kolama u Atini teko da moe biti rei; eventualno, tu su mogle biti neke privatne male kole, sve do druge polovine drugog stolea, kada su na zapovest rimskog imperatora, stoikog filozofa Marka Aurelija obnovljene sve etiri velike filozofske kole u Atini, ali one ne behu rasadnik nekih visokih znanja; pre bi se moglo rei da su to u poetku bile opte obrazovne institucije u kojima su se mogla stei osnovna znanja iz gramatike, logike i retorike. To ni u kom sluaju ne umanjuje znaaj odluke Marka Aurelije, do koje ne bi dolo da i sam Imperator nije bio veliki filozof, budui da je ta plodotvorna simbioza vlasti i mudrosti krajnje retka a danas i nemogua (budui da se vladari biraju demokratski i po drugaijim kriterijumima, s drugaijim osobinama no to to bee sluaj u antiko vreme). Visok duhovni domet atinske kole i to pre svega neoplatonistike, moe se konstatovati tek nakon tri stolea i to u vreme delatnosti Plutarha Atinskog, Prokla i njegovog naslednika Damaskina Diadoha (sa kojim se u formalnom smislu i zavrava
www.uzelac.eu
77
Milan Uzelac
ne samo atinski platonizam i neoplatonizam ve i antika filozofija u celini) . Naredni period, to traje preko pola milenijuma, sve do srednjeg veka, odlikuje se postojanjem malih manastirskih kola ili kola pri dvorovima lokalnih vladara i sitnih kneeva, ali, tu je mahom re o prepisivakim radionicama, o negovanju znanja koja su prikupili i uspeli da sauvaju svojim kompilatorskim radom Boetije, Kasiodor i Isidor Seviljski. O kolama u naem znaenju rei, moemo govoriti tek nakon vremena jednog novog imperatora, krunisanog kao rimskog imperatora, a re je o Karlu Velikom, koji se naao u ozbiljnim kadrovskim problemima, te je u oskudici neophodnih ljudi za voenje administracije sve vee drave, bio prinuen da po manastirima kao jedinim mestima u kojima su sauvana kakva-takva znanja, obrazuje ljude za inovnike poslove; to obrazovanje obuhvatalo je optu pismenost i elementarna znanja matematike. Mora se jedno imati u vidu i to dobro zapamtiti za sva vremena: znanje nije neto to jednom steknuto ostaje veno u posedu ljudi. Znanje se gubi ako se ne neguje, jer, potom mora iznova da se osvaja, kao da ga nikada nije ni bilo. Znanja i tehnologije kojima se stiglo na Mesec, nisu neko veno dostignue; da bi se tamo stiglo ponovo, ta znanja su morala stalno biti odravana i unapreivana; nakon uinjene pauze, ona se mogu obnoviti, ali to podrazumeva velikim delom rad od poetka; moraju se ponovo osnivati instituti i kole koje e pripremiti ljude za novi poduhvat, moraju se graditi fabrike koje e proizvoditi potrebnu
www.uzelac.eu
78
Milan Uzelac
opremu... Znanja se stiu, ali znanja se i gube. Znanje nije neki veiti posed; svaka generacija kao da poinje uvek iznova, svakoj generaciji je sueno da prelazi isti, ili priblino isti put. 1. Prve kole u srednjovekovnoj Evropi Terminom sholastika ne obuhvata se samo skup doktrinarnih ideja, ve i filozofija i teologija koji su izuavani u srednjovekovnim kolama, poev od vremena Karla Velikog; zatvaranje filozofskih kola u Atini poetkom VI stolea od strane imperatora Justinijana na samom poetku njegove vladavine nije bila tek neka politika akcija, ve i odluka s ozbiljnim i dalekosenim posledicama; iz kasnije perspektive taj potez, u odlukama nesigurnog, povodljivog imperatora, pokaza se kao jedan od egzemplarnih simptoma nadolazeeg sumraka antike kulture. Sve do XIII stolea, do vremena kad se poinju otvarati prvi univerziteti, postojale su manje kole,no u veini sluajeva strogo ogranienog, namenskog tipa i to: manastirske, episkopalne i dvorske kole (zavisno od mesta gde su osnivane kao i od toga ko im je bio neposredni pokrovitelj); ove prve, u vreme varvarskih pohoda po teritorijama nekadanje Imperije, bile su pribeita u kojima su se donekle uspeli sauvati spomenici klasine kulture, mesta gde su se u to vreme, poev od Kasiodora, registrovali i popisivali sauvani spisi; u episkopalnim kolama obavljala se osnovna obuka, dok se kulturni ivot na najviem nivou mogao razvijati u dvorskim kolama, poput one koju je osnovao Karlo Veliki; tu je obrazovanje bilo
www.uzelac.eu
79
Milan Uzelac
organizovano na tri nivoa, kao to je to bio sluaj kad je upravnik te dvorske kole bio Alkuin iz Jorka (730804): (a) itanje, pisanje, elementarna znanja prostonarodnog latinskog, opte predstave o Bibliji i liturgijskim tekstovima; (b) izuavanje sedam slobodnih vetina i (c) produbljeno izuavanje Svetih spisa. Tek e Jovan Skot Eriugena uvesti izuavanje dijalektike i filozofije tako to e slobodne vetine ukljuiti u teologiju; od mesta gde se u poetku ovladavalo erudicijom kole uskoro postaju mesta gde se istrauju i razrauju hrianske istine; u tom smislu mogue je koristiti izraz rana sholastika kojim se obuhvata period od Eriugene preko kole u artru i kole Sen-Viktor, do vremena delovanja Pjera Abelara. Tako se, od IX do XII stolea, sve vie poinju negovati tzv. "gramatike studije". Ulazak u svet lingvistikih znakova bio je jedan od ciljeva kole u artru za koju je problem vox et res (odnos imena i stvari), postao centralnim, pa je Jovan od Solsberija govorio kako je "gramatika kolevka svake filozofije". Sasvim je razumljivo to je jedan od najveih doprinosa srednjeg veka razvoju kulture u zapadnoj Evropi bio univerzitetski sistem, a najvei od univerzitetski centar bio je u to doba Pariz; on bee sredite teolokih i filozofskih istraivanja i mada je dobio povelju kojom je postao univerzitet tek u XIII stoleu, pariske kole su inile "univerzitet" ve stolee ranije. Universitas je tipini proizvod srednjega veka. Srednjovekovni univerzitet nema nieg analognog u antikom svetu; slobodne asocijacije uenika i nastavnika s privilegijama, odreenim programima, diplomama i zvanjima tako neeg u antiko doba
www.uzelac.eu
80
Milan Uzelac
nema. U antikim kolama imali smo uitelja i njegove uenike, ponekad i saradnike, kao kod Aristotela, ali, tu nije postojala nikakva izgraena hijerarhija. ak je i finansiranje bilo drugaije: Platon je bio bogat, a kad je re o drugim uiteljima, obiaj je bio da uenici plaaju obuku u naturi, donosei uitelju sir i vino. Uostalom, zdrav ivot koji su vodili stari Grci poivao je na etiri elementa, a to behu sir, ribe, masline i vino. A ono to se u tim kolama u veini sluajeva uilo kao filozofija to bee nain pravog ivota u zajednici. S pojavom srednjeg veka, stvari poinju da se menjaju. Sam izraz univerzitet prvobitno je oznaavao centar obuke, asocijaciju, ili savremenim jezikom govorei, sindikat koji titi interese odreene kategorije ljudi. U Bolonji i Parizu stvorena su dva unuverzitetska modela na koje su se potom poeli pri svom formiranju ugledali drugi univerziteti; Bolonja bee universitas scholarum, tj. studentsko drutvo koje je od Fridriha I Barbarose dobilo posebne privilegije; u Parizu bee universitas magistrorum ut scholarum asocijacija koja je obuhvatala i nastavnike i studente. Vano je rei da se srednjovekovni univerzitet moe nazvati i narodnim, budui da se tu negovala aristokratija duha, i da socijalno poreklo studenata nije imalo nikakvog znaaja; takoe, treba imati u vidu da se srednjovekovni univerzitet delio na fakultet slobodnih umetnosti (6 godina) i teoloki fakultet (najmanje 8 godina); prvi je bio uvod u ovaj drugi. Nastava je obuhvatala predavanja (lectio) i seminare (disputatio). Seminar se sastojao od rasprava, gde su
www.uzelac.eu
81
Milan Uzelac
pitanja prvo razmatrali studenti i davali odgovore da bi potom odgovore davali nastavnici. U XII stoleu dominirala je francuska uenost, premda ve u narednom veku sve vei znaaj dobija univerzitet u Oksfordu; Pariski univerzitet je u XII i XIII stoleu bio stecite najznaajnijih umova tadanje zapadne Evrope i reprezentovao je internacionalni karakter zapadno-evropske kulture, budui da su tu boravili mislioci iz Engleske (Adam Smoldrid i Aleksandar Netham), Francuske (Riard od SenViktora, Jovan Solzberijski, koji je u Francusku doao 1136, da bi ivot zavrio kao nadbiskup u artru), Nemake (Hugo od Sen-Viktora), Italije (Petar Lombaranin, 1100-1160, autor slavnih Sentencija koje su bile predmet bezbrojnih komentara, posebno Tome Akvinskog i Dunsa Skota i jedan od najpopularnijih i najautoritativnijih udbenika u nekoliko narednih stolea, budui da je priznat od same crkve). 2. Nastava Sholastika filozofija je s obzirom na njenu metodu bila duboko usmena. To ni u kom sluaju ne znai da u to vreme nije bilo knjiga iz kojih bi se uilo, bilo ih je, a u vreme visoke sholastike sve vie i vie, no tada poinje da im se menja priroda: knjige sve vie postaju predmet trgovine a sve manje predmet rituala kao u ranijim stoleima, no, to behu ne tampane, ve rukopisne knjige. One su podrazumevale i posve drugaije itanje itanje na glas, budui da je u to vreme bila daleko drugaija veza izmeu vizuelnog i auditivnog no to je to danas. Razlog tome je to
www.uzelac.eu
82
Milan Uzelac
vizuelno remeti auditivno, kao to ovo poslednje smeta vizuelnom65. U srednjem veku, kada tampa nije postojala ljudi su se daleko vie oslanjali na pamenje66. Samo opismenjavanje imalo je usmeni karakter i to je jedan od razloga to su srednjovekovni studenti bili daleko mlai no danas. Tada se stupalo na univerzitet i sa deset godina, a to bee najee i stoga to tada van univerziteta nije bilo nekog kvalitetnog sistematskog obrazovanja. Posebno treba imati u vidu da srednjovekovni univerziteti obuhvataju sve nivoe obuke od elementarne do najvie, budui da tada nije postojala specijalizacija u dananjem smislu te rei. Na svim nivoima se teilo unificiranom i u isto vreme univerzalnom obrazovanju. Do sredine XIII stolea nastavnici su u veini sluajeva studentima diktirali predavanja, koristei retke rukopise koje su posedovali, ili sopstvene beleke. U to vreme nije bilo mnogo tekstova. Rukopisne knjige su bile skupe. Zato su nastavnici uenicima mahom diktirali predavanja (a razlog tome
To se moe zapaziti i u nae vreme: austrijski kompozitor Karl Orf odbijao je da muzici ui decu koja znaju da itaju i piu, stoga to auditivne navike potiru sve pokuaje da se razviju audiotaktilne, muzike sposobnosti. 66 Makluen, M., Gutenbergova galaksija, s. 174. Kod naroda gde je vei njegov deo nepismen, pamenje je bolje razvijeno. U to doba ljudi su lake pamtili, no danas, budui da tampani tekst slabi pamenje, jer znamo da ne moramo da se optereujemo informacijom koju u svakom asu moemo nai u knjizi to nam je sve vreme na dohvat ruke (na stolu, u biblioteci ili u internetu u elektronskom obliku).
65
www.uzelac.eu
83
Milan Uzelac
bila je esto i slaba pripremljenost studenata). Neki od uenika zapisivali su predavanja i iz ekonomskih razloga, poto bi potom svoje beleke prepisivali ili prodavali; to je doprinosilo poveanju slualaca na predavanjima ali je obezbeivalo i dodatni prihod nastavnicima. Beleke s predavanja bile su potrebne studentima i u njihovoj buduoj karijeri. Interesantno je da su univerzitetske vlasti zahtevale da tokom studija studenti sebi nabave knjige, tako to bi jedna knjiga bila na tri studenta. Kada bi student na kraju studija trebalo da dobije odreen nauni stepen, on je prilagao i spisak knjiga koje ima, a broj knjiga je uticao i u kasnijim njegovim izborima u via zvanja na fakultetu. Nastavnici su esto posedovali stare udbenike, nasleene jo iz pozne antike; predavajui godinama i ne videi smisao u tome da ih veno identino kopiraju, oni su ih iz generacije u generaciju preraivali, u veini sluajeva uproavali i pojednostavljivali, birajui onaj materijal i teme to su sami videli kao glavne i smisaono zaokruene. Situacija se poela menjati sredinom XIII veka, u asu kad fakulteti poinju da zabranjuju nastavnicima diktiranje na predavanjima, budui da je ono usporavalo nastavu i od nastavnika se zahteva da bre predaju (studenti koji bi se tome protivili jer ne stiu sve da zapiu, mogli su biti udaljeni s fakulteta na godinu dana); no, diktiranje se u nekom vidu i dalje odralo, jer su nastavnici zadrali pravo da diktiraju teze koje je trebalo zapamtiti. U to vreme se javlja nova forma u nastavi: dijalog i usmena rasprava. Dok
www.uzelac.eu
84
Milan Uzelac
su u ranijim vremenima dominirali gramatika i retorika, na novoosnovanim univerzitetima u XII i XIII stoleu sve vei znaaj dobija dijalektika kao osnovna sholastika metoda67. Zato, kao to smo rekli na poetku, ali, gledano iz naeg vremena, i gramatika i dijalektika (zapravo logika), tj. sva sholastika filozofija - po svom osnovnom odreenju bila je usmena. Do obrata dolazi tek nakon pojave tampe, ali ne odmah s Gutenbergovim otkriem tampe sredinom XV stolea, ve tek nakon dva stolea, u asu kada poinje da se menja odnos oveka spram teksta. Uostalom, do revolucionarnog prevrata i nije moglo doi odmah, budui da je Gutembergovo otkrie dva stolea imalo primenu u tampanju a to znai i irenju crkvenih spisa a ne dela savremenika. U srednjem veku individualno autorstvo bilo je veoma ogranieno i citirani su u veini sluajeva samo mrtvi autori68; meu prvim izuzecima od tog nepisanog pravila bio je Albert Veliki koga su po imenu navodili jo za ivota kao neprikosnovenog autoriteta u crkvenim pitanjima. Takoe, treba imati u vidu da, za razliku od potonjeg, novog doba, sami autori nisu imali svoju italaku publiku, a to je bila posledica rukopisne kulture tog vremena.
Treba imati u vidu da do suprotstavljanja izmeu retorike i dijalektike dolazi jo u antiko doba u Rimu, nakon pada Republike, u vreme Seneke. 68Treba imati u vidu da je u srednjem veku i samo navoenje bila retkost, budui da su svi smatrali kako uestvuju u otkrivanju i tumaenje ve donete istine, te samo autorstvo nekog stava imalo je drugorazredni znaaj.
67
www.uzelac.eu
85
Milan Uzelac
Srednjovekovni pisci su se pristupajui pisanju knjige ve na samom poetku susretali s najveim problemom a to je - prikupljanje grae. Da bi doli do nje, do tekstova koje nisu posedovali, morali su ih ili negde prethodno prepisati ili traiti njihove prepise da im ih dostave iz nekog drugog manastira ili biblioteke. Prepisi se nisu razlikovali od samih dela autora, pisani su istom rukom, i bilo je nemogue kasnije odrediti da li neki spis pripada samom autoru, prepisivau ili naruiocu prepisa (koji je delo i sam mogao prepisati, kako bi ga potom koristio za svoje potrebe). Zato, za srednjevekovnog naunika nije isto znaenje imalo pitanje ko je knjigu napisao i ko je knjigu sastavio. Pitanje se moglo odnositi na prepisivaa (a oni dobri prepisivai bili su u nekoliko potonjih generacija pameni po rukopisu), a ne na autora ije je delo bilo predmet prepisa. Oteavajua okolnost bila je i to to su bibliotekari povezivali vie tekstova vie razliitih autora u jednu knjigu; tekstovi bi bili sloeni abecednim redom, a na naslovnoj strani nalazilo se samo ime autora prvog teksta, pa se deavalo da jedan isti tekst bude navoen pod razliitim imenima i nazivima, ali i da tekstovi razliitih autora budu u knjizi pod imenom samo jednog autora, autora prvog teksta. Tako je najvie tekstova bilo pogreno pripisivano autorima ija imena poinju na prva sloba abecede. Moramo znati da je u punoj meri na razvoj i organizaciju oveka i njegovog delovanja pismenost sveobuhvatno poela da deluje tek u XIX stoleu, dakle
www.uzelac.eu
86
Milan Uzelac
nakon dovretka srednjeg veka, i to u svim oblastima modernog drutva - u industriji, obrazovanju, zabavi. Podseam vas na one istoriare poput aka le Gofa za koje se kraj srednjega veka poklapa s nastankom Fransuske revolucije ili na one koji taj kraj smetaju ak u tridesete godine XIX stolea69. Sve ovo ima samo jedan cilj, a to je da se ukae na razliku koja postoji izmeu naeg vremena i vremena srednjeg veka. I to ne samo zato to ima autora koji poput s poetka veka Berdjajeva a u nae vreme Umberta Eka govore o tome kako je u nae postmoderno doba ve poeo srednji vek i koji nalaze paralele izmeu naeg i srednjevekovnog doba, ve stoga, to, da bismo razumeli s kojim se sve problemima suoava filozofska misao u srednjem veku moramo jasno videti i razliku koja postoji izmeu srednjevekovnih autora i nas. Iako se mi danas sve manje okreemo knjizi, a sve vie slikama, iako se sve vie oslanjamo na oi, a sve manje na ui, pa tom vizuelizacijom sve smo blie ljudima pre pismenog perioda, moramo imati u vidu da su ljudi srednjeg veka imali daleko bolje pamenje od nas, da su s lakoom pamtili i drali u glavi veliku koliinu tekstova i da nas stoga s razlogom moraju uasavati svojim obimom i dubinom takva dela kao to je Tomina Suma teologije. ** U srednjem veku postojali su udbenici iz kojih se uilo po kolana i na fakultetima. Kada je re o
69O
bliem odreenju pojma srednjega veka videti u Uvodu mojih Predavanja iz srednjovekovne filozofije.
www.uzelac.eu
87
Milan Uzelac
teologiji, oni su se nazivali u prvo vreme Sentence, a kasnije Sume. U vreme rane sholastike, poev od Anselma Kenterberijskog ( 1109) u upotrebi je bio pojam Sententiae ili Liber Sententiarum. Sama re sententiae kazuje da je tu re o tezama, tvrdnjama, stavovima preuzetim is spisa crkvenih otaca, kao i iz kanonskih spisa ili spisa teologa grupisanih oko odreenog problema. Karakterizaciju ovog novog anra najbolje moemo videti u Prologu koji je svojim Sentencama napisao Peter Lombaranin. Nakon Tominog Komentara tog teksta bie nam jasno zato je isti bio vekovima nezaobilazni izvor teolokih studija. U ranija vremena sline spise sastavljali su Prosper Akvitanski i Isidor Seviljski. U XII stoleu prve sentence sastavljaju Anselm Lanski, Gijom iz ampoa i Hugo od Sen-Viktora; ali,kao to je reeno najpoznatije behu etiri knjige sentenci (Libri quattuor sententiarum) Petra Lombaranina ( 1164) koje su naredna etiri stola bile bezbroj puta prepisivane i izdavane. Krajem XII stolea u upotrebu sve vie ulazi pojam Summa i prvi autori teolokih sumi su Petar Kantor ( 1197) i Rober de Kurson ( 1218). Sume karakterie vea sistematinost i samostalnost njihovih prireivaa/autora pri izboru materijala i dok se naziv sentence koristio da bi se istakao dogmatski karakter njihovog sadraja, sume su ukazivale na vrstu discipline o kojoj je u njima bila re. Sume su u najveem broju bile teoloke, ali mogle su za svoj predmet da imaju kanonsko pravo, gramatiku ili logiku.
www.uzelac.eu
88
Milan Uzelac
Kada je re o izaganjima spekulativne teologije, oko 1200. godine na mesto pojma sentence dolazi pojam suma. Taj pojam javlja se prvo u Parizu i prva sume piu Martin iz Kremone, Petar iz Kapue, Simon iz Tura. U XIII stoleu, u vreme koje znamo pod nazivom visoka sholastika, nastaju i najpoznatije sume, iji su autori Aleksandar iz Halea, Aleksandar Veliki i Toma Akvinski. Kasnije, sume su pisali jo i Henrih Gentski ( 1293), Gerhard iz Bolonje ( 1317), ova poslednja, pisana na tragu Tomine Sume, ostala je nedovrena. Nastava na fakultetima u XIII veku obuhvatala je predavanja (Lectio) koja su podrazumevala tumaenje Sentenci Petra Lombaranina i predavanja na kojima je komentarisano Sveto pismo. Pored predavanja, postojale su i vebe iz umea voenja dijaloga (disputatio) koje je profesor vodio sa svojim studentima (quaestio). Postojala je razlika izmeu Disputationes ordinarie i Disputationes quodlibetales. Disputationes ordinarie sprovoeni su s ciljem da se sloene i meusobno povezane teme, koje su predstavljale veliku grupu pitanja, temeljno obrade iz svih aspekata. O jednoj velikoj temi mogle su se tako provoditi vebe i po nekoliko godina. Tok jednog takvog disputa trajao bi obino dva dana i bio bi sledei: prvog dana, bakalavr pod rukovodstvom svog magistra trebalo je da odgovara na primedbe i argumente koje su zadavali magistri, bakalavri i studenti koji su uestvovali na tom sveanom univerzitetskim skupu. Drugoga dana nastupao je magister koji je grupisao argumente i
www.uzelac.eu
89
Milan Uzelac
primedbe iznete prvog dana, formulisao kao Sed contra (No, protiv) kratak argument ex ratione et auctoritatibus (od strane razuma i autoriteta) u korist suprotne pozicije, a koji su u kratkim crtama nagovetavali njegovo reenje. Ka tom reenju magistar je prilazio oprezno i temeljno, polazei od istorijskih veza i pretpostavki, da bi potom formulisao i svestrano utemeljio svoj odgovor. Reenje odgovora koji bio dao sam magistar nazivalo se: determinatio magistralis. Tim odgovorom magistar je opovrgavao ranije primedbe. Fiksirani u pismenom obliku rezultati tih razgovora (Disputationes ordinarie) bili su zapravo protokoli koji su se nazivali Quaetiones disputatae. Po pravilu, dva puta godinje, pred Boi i pred Uskrs, vodili su se razgovori na razne teme i oni su se nazivali Disputationes quodlibetales, ili Disputationes generales. Ovi disputi razlikovali su se od prethodnih jer meusobno nisu bili vezani odreenim pitanjem a nisu ni pretpostavljali veliko udubljivanje u temu. Fiksirani u pismenom obliku, ovi disputi su se nazivali Quaestiones quaodlibetales, ili Questiones de quodlibet, odnosno, Quodlibeta. Imajui u vidu forme kao to su disputatio i quaestio, moe se bolje razumeti forma koju su imale u to vreme nastale summe, budui da neke od summa, kao to su Tomine, nisu posledica rada sa uenicima, jer su nastale nezavisno od njih, ali su imale u vidu upravo uenike kojima su bile upuene, to posebno vai za Tomino nedovreno delo Summa theologiae koja svoju takvu strukturu i red izlaganja duguje upravo tome to je bila namenjena poetnicima u
www.uzelac.eu
90
Milan Uzelac
studiju teologije (za razliku od Summa contra gentiles koja je podrazumevala ve vii nivo teolokih znanja). *** Ovaj krai izlet u sistem srednjovekovnog stidiranja, imao je samo za cilj da ukae na razlike u pristipu obrazovanju u ranijim vremenima, a iji smo mi delom i danas naslednici. Jasno je da moderni univerziteti vie duguju sholastikim raspravama, nego pitagorejskoj koli u kojoj su uenici prvih pet godina utali i sluali (uili) da bi tek potom postali punopravni lanovi bratstva. Za razliku od antikih kola koje su zapravo bile kole ivota u daleko veoj meri no kole u kojima su se sticala teorijska znanja (izuzetak je bio Aristotelov Likej), univerziteti u srednjem veku imali su u sebi ravnoteu praktinih i teorijskih znanja, i to iz prostog razloga to su pretendovali na celini znanja, koju nisu posedovali, ali su nastojali da je nau i uspostave. S pojavom novog doba jo u veoj meri se gubi s univerziteta praktina dimenzija, i vidno je da kod veine autora koji se bave pitanjem univerziteta, ta praktina strana ostaje posebna i znaajna tema. To je posebno vidno u sluajevima kada se insistira na tome da univerzitet treba da prui teorijska znanja ali i znanja potrebna za ivot u zajednici, a to zapravo podrazumeva njegovu obrazovnu dimenziju. Dananji univerziteti u tom smislu imaju svoj novi koren u univerzitetima s poetka XIX stolea i nastavak su te tradicije. To ni u kom sluaju ne znai da u protekla dva stolea nije bilo kvalitativnih promena, no, do svakako najvee promene, do preloma
www.uzelac.eu
91
Milan Uzelac
s itavom ranijom istorijom doveli su pre kratkog vremena inicirani tzv. bolonjski procesi, ija pozadina ima i politike i ideoloke motive ali i ekonomsku neprozranost, iako veina uverenih bolonjista istie neminovnost tih procesa - samozadovoljno gladei svoje novanike, vrsto se drei svojih mesta u akreditacionim komisijama i nacionalnim savetima. Ovde se nee analizirati rad bolonjista to e uskoro biti tema neki drugih studija i institucija; ovde e biti jedino rei o tome kako je do toga dolo, i naglasak e biti na nekim istorijskim motivima i slabostima koje su implicitno nosile u sebi pretpostavke bolonjskog scenarija (posebno ako se imaju u vidu stavovi elinga ili Pirogova) i u ijem svetlu je jasna utopinost Fihteove pozicije.
www.uzelac.eu
92
Milan Uzelac
2. Sutina i struktura akademskog obrazovanja Svi dananji razgovori o problemima koji se nalaze pred savremenim univerzitetom i tekoama koje on treba da nain, shodno svom unutranjem biu, odgovori na izazove koji mu dolaze iz budunosti, ini se, zahvataju samo jedan deo tekoa u kojima se on nalazi i to mahom onaj njegov tehniki deo koji se tie standarda obrazovanja, korigovanja ranije postavljenih ciljeva, ili poboljanja formalno-tehnikih uslova funkcionisanja univerziteta, a da se pritom ne postavlja pitanje same biti univerziteta, same osnovne ideje na kojoj on poiva, te se niko i ne uputa u to da promisli temeljne razloge njegovog nastanka i smisao njegovog postojanja u proteklom milenijumu, a posebno danas, na poetku XXI stolea. Ne moe se osporiti znaaj i tih problema koji su u sreditu dananjih rasprava oko univerziteta, nezavisno od toga u kojoj su oni meri sporedni i drugorazredni. Nezavisno od toga, injenica je da se oni koji se sada nalaze na elu fakulteta i univerziteta bave nizom pitanja koja uopte ne treba da budu u sferi njihovog interesovanja, kao to su: odravanje nastave, odravanje ispita, prisustvo na asovima studenata, odravanje nastave od strane nastavnika, ispravnost vodokotlia, podmazanost arki na vratima, kontrola poslate pote, naruivanje prevoznih sredstava, pobrojavanje sitnog inventara, otpisivanje dotrajalih mobilnih telefona, potronja hemijskih sredstava za pranje podova... Ne znai da su to nebitne stvari, ve da one po svojoj prirodi moraju biti u nadlenosti dekanima i rektorima potinjenih
www.uzelac.eu
93
Milan Uzelac
referenata i za to nadlenih slubi, a ne sama stvar dekana ili rektora. Gubei se u sitnim poslovima dananji dekani i rektori ne stiu da se bave onim zbog ega su na ta mesta postavljeni, a to je razvijanje univerziteta iz njegove ideje. Prihvatiti se dunosti rektora znai obavezati se na duhovno voenje visoke kole; tom reenicom je Martin Hajdeger zapoeo svoju sveanu rektorsku besedu i nju bi svaki dekan i rektor morao stalno da ima u vidu. Svo obrazovanje poetkom novog doba (XVIXVII stolee) ima za cilj prenoenje znanja, legitimizaciju vlasti, konsolidovanje graanskog stalea i graanske hijerarhije kao izraza svetske vladavine; sve to bee dovoljan razlog velike zainteresovanosti vlasti za kontrolom nad obrazovnim ustanovama, koje je bila spremna i da finansira, ali u onoj meri koja je bila saglasna njenim potrebama. Zato je tajna takvog obrazovanja poivala u tajni drave i birokratije (kao osnovnog njenog stuba). Univerzitet je stoga bio pretvoren u mesto gde budui inovnici dolaze do legitimnog znanja koje im potom obezbeuje odreeno mesto u drutvenoj hijerarhiji. Finansirajui obrazovne institucije, a s njima i univerzitet, vlasti nisu ni asa (uprkos zaklinjanja u autonomiju i neprikosnovenost univerzitetskih ustanova) prestajale da iste kontroliu, kako preko svojih organa (ministarstva, nacionalni saveti, akreditacione komisije), tako i preko posebno za to angaovanih nastavnika. Autonomija univerziteta u poslednjih nekoliko stolea ostaje samo jedan od neispunjenih zahteva fakulteta, a ako se ona i istie,
www.uzelac.eu
94
Milan Uzelac
onda je to puka retorika fraza, iluzija koju nameu upravo oni koji su slobodu i autonomiju univerzitetu odavno oduzeli. Sve slobode ostaju tako, strogo kontrolisane. Ima autora koji smatraju da novo doba univerziteta, njegov postmoderni period70, poinje sa studentskim nemirima i zahtevima za preosmiljevanje funkcije univerziteta 1968. godine. ini mi se da takva ocena tih dogaaja moe biti sporna. Moe se tvrditi da je univerzitetski svet tada uao u jednu novu fazu, ali, ona se pre svega ticala preosmiljavanja drutvenih vrednosti. Ti dogaaji, koji su za mnoge istorijski u najveoj meri doprineli su ruenju vrednosti koje je u sebi nosio sam univerzitet i oni su pripomogli dananjem sve brem uruavanju univerziteta kao najvie obrazovne i naune institucije, ali i relativizovanju celokupnog sistema obrazovanja kao i obrazovanja kao takvog. Ako u izvesnom smislu univerziteti i obrazovne institucije nisu vie instrument drave, to je samo stoga to je drava nala sebi druge i daleko efikasnije instrumente vladavine (totalno kontrolisane masovne medije) kao i druga mesta za regrutovanje kadrova koji sad dolaze iz donjih delova drutva. U takvoj situaciji univerzitet gubi raniju ulogu i biva mesto socijalizacije omladine, produeno obdanite, gde deca provode vreme do izlaska u none klubove i diskoteke
Periodizacija istorije univerziteta mogla bi biti : 1. Rani univerzitet, 2. Moderni univerzitet (XVI-XVII vek), 3. Savremeni univerzitet (XIX vek do 1968), 4. Postmoderni univerzitet (od 1968. godine).
70
www.uzelac.eu
95
Milan Uzelac
koji su takoe strogo organizovani i ideoloki promiljeni. Ako je zavreno vreme totalne kontrole drave nad univerzitetom, ako se drava otud delom povukla, a delom nastavila da kontrolie njoj neophodne segmente drutvenog ivota ili da kontrolu obrazovnih ustanova preputa interesima multinacionalnih kompanija koji univerzitete koriste za sopstvene potrebe, koji je smisao postojanja dananjeg univerziteta? Odgovor bi bio da se na univerzitetu predaje znanje ali da se ono u isto vreme tu i proizvodi. injenica je da postoji razlika u shvatanju znanja i njegovog proizvoenja u raznim etapama kroz koje je proao univerzitet, i da su u raznim epohama razliito bili shvaeni i funkcija univerziteta, kao i vrsta i kvalitet znanja koje univerziteti prenose i stvaraju. Danas se ne trai, kao pre samo nekoliko decenija, univerzitetsko vaspitanje koje iznad svega ima u vidu vernost naunim idealima i borbu za drutveni progres, ve produkovanje profesionalne, tehnike inteligencije, i to u enormnoj koliini kako bi se obesmislila ve u startu njena vrednost, njen znaaj i mogui uticaj. Mnotvo nepotrebnih strunjaka, posebno menadera kojih je nekoliko puta vie no to ima za njima potrebe, otvara pitanje zbog ega se, namerno proizvodi viak drutvu nepotrebnih specijalista. Neki autori u tome vide vetako produavanje perioda do stupanja u aktivni ivot, ili privremeno smanjenje broja realno nezaposlenih. Nedvosmisleno je da to ima za neposrednu posledicu opadanje
www.uzelac.eu
96
Milan Uzelac
motivacije za studiranje i metamorfozu vremena namenjenog studiranju i uenju u vreme zabave i isprazne dokolice. Kako jo uvek van univerziteta ne mogu da se steknu za ivot sva potrebna znanja, jer internet tu didaktiku finkciju ne moe obaviti, usled svoje povrnosti i sasvim drugaije modelovane prirode, univerzitet se od strane drutva nasilno reformie i preusmerava, kao to je to sluaj s isticanjem permanentnog obrazovanja iji su krajnji rezultati vie nego sumnjivi. Usled skoro sveopte dostupnosti znanja na univerzitetu, samo znanje gubi svoju tajnovitost, nastavnici gube raniji znaaj i ugled, a studenti vie ne vide potrebu za kolektivnim naporom u osvajanju znanja koje nije kao ranije u znaku progresa ili emancipacije duha, ve ima krajnje merkantilni i epistemoloki konkretni karakter. Vie nije najvanije znanje samo po sebi, ve tehnika dolaenja do njega, sposobnost dolaska do informacija, korienje kompjutera i slinih instrumenata. Sve to vodi tome da vie nije u prvom planu znanje, ve informacija. Obrazovanost se vie ne ocenjuje u obnosu na kriterijum univerzalnosti ili enciklopedinosti, i sve manje se postavlja pitanje istinitosti znanja kojima se operie (za ta je najbolji primer u internetu tzv. otvorenih elektronskih enciklopedija koje se ve na prvim stranama odriu prihvatanja i najmanje odgovornosti za valjanost i ispravnost tekstova koje donose, budui da su sastavljai neuki i neobrazovani kompjuterski skribomani). U prvi plan dolazi pragmatina i empirijska dimenzija znanja: ono se ceni
www.uzelac.eu
97
Milan Uzelac
u onoj meri u kojoj se moe prodati, unoviti, odnosno, u onoj meri u kojoj je efikasno u reavanju konkretnih zadataka, ili koliko je ono informaciono produktivno. Ovde e biti rei o jednom drugom problemu. Analizi e se podvri neke od ideja iz faze nastajanja savremenog univerziteta (poetkom XIX stolea) u savremenom kontekstu. Meu pobornicima te nove ideje behu predstavnici nemake klasine filozofije, Kant i eling, kojima se uvek pridodaje i Vilhelm fon Humbolt, nesporno zasluan za reformu univerziteta njegovog vremena, posebno za nastanak Berlinskog univerziteta, ali to prvenstveno usled poloaja koji je zauzimao, jer osnovne teze koje on zastupa 1810. godine nalaze se ve u elingovim predavanjima iz 1802. godine. Za reformu nemakih univerziteta ostaje karakteristino da se sama ideja obrazovanja vidi u grkoj paideia, i zato se istie neophodnost klasinog obrazovanja koje u svom osnovu ima principe grkog obrazovanje a za svoj sadraj antiku kulturu i umetnost. Zato onima koji nastoje da izgrade princip obrazovanja na antikoj osnovi pripada i Fridrih Nie koji posebno insistira na znaaju klasinog obrazovanja jer, kako on kae, bez starih Grka, njihove filozofije i umetnosti, nema ni obrazovanja. Formiranje same ideje univerziteta u XIX stoleu poinje s Kantovim nastojanjem da omei kompetencije fakulteta s obzirom na celinu znanja, nastavlja se elingovim uvidima o odnosu opteg i posebnog znanja i nalaenju smisla ovog poslednjeg u optem univerzalnom znanju, a zavrava uvidom u
www.uzelac.eu
98
Milan Uzelac
znaaj antikog obrazovanja, antike filozofije i umetnosti kao temelja svekolikog obrazovanja. 1. Spor kao unutranja bit univerziteta Problem univerziteta nemaki filozof Imanuel Kant vidi kao problem odnosa meu fakultetima. Stara shema univerziteta, utvrena u vreme njegovog nastanka u XIII stoleu, vai jo i u Kantovo vreme. Re je o podeli univerziteta na etiri fakulteta: na tri via fakulteta (teoloki, medicinski i pravni) i jedan nii filozofski. Podela fakulteta na nie i vie, nije bila posledica prirode same stvari, odnosno materije kojom se fakulteti bave, niti je ona bila posledica delatnosti samih naunika koji su na fakultetima predavali, budui da je taj odnos uspostavila sama drava, odnosno, vlada, kako kae Kant71. U vie fakultete se ubrajaju oni ija uenja interesuju samu vlast (odnosno, dravu, olienu u vladi). Pritom vladu, kae Kant, interesuje ono ime ona u najveoj meri moe delovati i uticati na narod a to su predmeti viih fakulteta. Nii fakulteti voeni su interesom same nauke budui da se oni koji se bave niim fakultetima mogu povoditi za onim to je dobro. U tom smislu zadatak vlasti nije da pouava nego da zapoveda. Vlast nastoji da upravlja pomou onih delova univerziteta koji su u vezi s neposrednim ivotom ljudi: to znai s onima koji izgrauju ideologiju
Kant, I.: Spor fakulteta, u zborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus, Zagreb 1991, str. 34.
71
www.uzelac.eu
99
Milan Uzelac
drave i njen pogled na svet, sa onima koji omoguuju funkcionisanje njenih institucija i s onima koji se brinu stanjem i postojanjem samog naroda. Zato su u prvom planu neposrednog interesa drave teolozi, pravnici i lekari. Jasno je da naspram tih fakulteta koji su vitalni za egzistenciju i opstanak drave postoji i mora postojati jo jedan fakultet koji ima posve drugaiji zadatak: promiljanje naune istine i on je mesto gde um ima mogunost javnog i otvorenog govora72. Imajui svoju slobodu filozofski fakultet je nezavisan od vlade i njenih institucija, a ta nezavisnost neposredno sledi iz toga to je on voen naelom istine. Bez takvog fakulteta, kakav je filozofski, istina ne bi mogla izai na videlo73, a um, po svojoj prirodi slobodan, ne moe se pokoravati bilo kakvoj zapovesti da neto smatra za istinito, budui da ga ne vodi nijedan credo osim creda slobode. Na osnovu toga, Kant zakljuuje da filozofski fakultet koji mora da obezbedi istinitost istraivanja, mora biti slobodan i da se nalazi pod vlau uma, a ne pod vlau vlade. Zato, univerzitet u svom sastavu obavezno mora imati filozofski fakultet koji, iako je u
Op. cit., str. 35. Istina, Kant pie kako je tako neto tetno po samu vlast i da je interes istine interes drave. Kantu ne treba biti zamereno to se nalazi na stanovitu naivnosti prosvetiteljstva druge polovine XVIII veka. Vlast nikad nema svoje poreklo i utemeljenje u istini, ve sebe izvodi iz sebe same. Jedino je to ponekad manje a ponekad vie prikriveno, te se ini da je ona tu u interesu naroda, dok se tek u retkim sluajevima kad se ona pokazuje u svom neprikrivenom obliku vidi u svoj svojoj neposrednosti.
72 73
www.uzelac.eu
100
Milan Uzelac
odnosu na druge nii, ima primarni zadatak da ostale kontrolie i tako im bude od koristi poto se sve svodi na istinu74. To znai da filozofski fakultet75 zadrava za sebe pravo da istinu viih fakulteta podvrgne ispitivanju. Filozofskom fakultetu vlada ne moe ograniiti slobodu, dok pravnom, teolokom i medicinskom moe, budui da su u funkciji njenog opstanka. Propovednicima i pravnicima je zabranjeno da svoje sumnje unose u narod, jer time naruavaju autoritet zakona i same drave. Spor meu fakultetima vodi se, po reima Kanta, oko uticaja na narod76; najvei uticaj na narod zadobie onaj fakultet koji uveri narod (preko svojih zagovornika) da upravo on moe najvie doprineti srei i blagostanju naroda. Istovremeno, narod svoju sreu ne vidi u slobodi nego u svojim prirodnim svrhama a to su, po Kantu, blaenost posle smrti (to je domen teologa i svetenika), osiguranost sopstvene svojine (to
Op. cit., str. 42. Budui da filozofski fakultet viim fakultetima daje istinu na upotrebu (str. 42) on je ovima neophodan, ali i samoj vlasti kojoj su vii fakulteti neophodni, ali u dobrom smislu te rei. 6 Kada je re o strukturi filozofskog fakulteta, u Kantovo vreme, kako bi se lake shvatila priroda spora o kojem e ovde biti rei, treba znati da on ima dva departmana: istorijski, koji prouava istoriju, geografiju, izuavanje jezika, i teorijski, koji se bavi matematikom, metafizikom, metafizikom prirode i filozofijom morala (etikom). Na taj nain filozofski zakultet nastoji da svojim istraivanjima zahvati sve oblasti ljudskog znanja pa u svom domenu ima i predmete interesa viih fakulteta, ali ne da bi razvijao njihov sadraj ve da bi isti ispitivao i kritikovao (str. 43). 76 Op. cit.; str. 44.
74
www.uzelac.eu
101
Milan Uzelac
je domen pravnika) i osiguranost fizikog uivanja ivota, to podrazumeva zdravlje i dug ivot (a to je domen lekara). Vena blaenost, imovina i zdravlje to je ono to spada u delokrug viih fakulteta: u tom smislu od primarnog znaaja su znanja koja daju vii fakulteti (teoloki, pravni i medicinski). Uostalom i u nae vreme se kae kako moe preiveti samo onaj ko uporedno zavri pravni i medicinski fakultet. Odista, znanje filozofije nije tu ni od kakve pomoi. Filozofski fakultet svoje delovanje ograniava na davanje uputstava77 koja zahvata iz uma; on je privren principu slobode i dri se onog to ovek sam moe da doda kao nadogradnju svom ivotu, a tu spadaju zahtevi za potenim ivljenjem, nenanoenjem nepravde, umerenim ponaanjem u uivanjima i podnoenjem bolesti s nadom u pomo prirode. Kant tu primeuje jednu bitnu stvar i kae: narod hoe da bude voen, on hoe da bude prevaren. On nee da ga vode filozofi i naunici jer njihova mudrost je za njega previsoka; on hoe da ga vode poslovni ljudi78, oni koji su praktiari: svetenici, pravnici i lekari, oni koji imaju najpovoljnije po narod prognoze. Zato to je narod kratkog pamenja i na svakim izborima vlade nepogreivo naseda na lai onih koji obeano nikad ne ostvare, on se najee priklanja onom to je najmanje nuno i daleko je od toga da se slui svojim umom.
Op. cit., 44. Otuda i danas tako velika nada u narodu da spas dolazi od menadera i eksperata.
77 78
www.uzelac.eu
102
Milan Uzelac
Spor koji vlada meu viim i niim fakultetima Kant vidi kao izraz njihove prirode i prirode njihovog odnosa. Taj spor se ne moe ni ukinuti ni odstraniti nekim sporazumom, budui da je u duhu filozofskog fakulteta tenja da se da javni prikaz istine79 Taj spor nikad na moe prestati: s jedne strane, filozofski fakultet je uvek obavezan i duan da brani slobodu, dok je vlada stalno ograniava, budui da je neograniena sloboda koja bi bila data viim fakultetima opasna i po vladu i po sam narod. Zakljuak do kojeg dolazi Kant sadran je u tome da filozofski fakultet mora braniti istinu koja mu je poverena kad god je ona ugroena, a ugroenost dolazi od viih fakulteta koji su trajno obuzeti udnjom za vlau80. 2. Obrazovanje u svetlu strukture nauke O odnosu opteg i specijalnog obrazovanja pisao je i Kantov sledbenik Fihte; on se zalagao za univerzalno, opte obrazovanje i za to kasnije zapoinjanje specijalizovanih studija. U isto vreme
Op. cit., str. 47. Op. cit., str. 48. Ovde se po drugi put Kant dotie prirode i moi vladavine; u nemogunosti da sagleda njenu kosmiku dimenziju i njen antropoloki usud, on ipak dolazi do bitnog uvida da u samoj strukturi univerziteta postoji stalna u nju ugraena napetost koja se ne prevladava ukidanjem ve odrava kao unutranje stanje same stvari u kojoj se ogleda bit univerziteta. Opstanak sukoba, odnosno spora meu fakultetima, pretpostavka je dostizanja zajednike svrhe; viim se fakultetima ne moe dati neko pravo a da ono ne moe biti promiljeno a tako i osporeno od strane nieg fakulteta.
79 80
www.uzelac.eu
103
Milan Uzelac
mogli smo konstatovati da se danas oseaju suprotne tendencije i da tzv. Bolonjski procesi nedvosmisleno idu u smeru porobljavanja oveka, petrifikacije njegove duhovne dimenzije i svoenje mladih ljudi na puke izvrioce singularnih procesa koji u krajnjoj liniji donose profit globalnim multinacionalnim kompanijama i koji je zamagljen interesima njihovih sitnih poslunika u zemljama u tranziciji. U predavanjima odranim u Jeni 1802, a pod naslovom O metodi akademskog studija81, nemaki filozof F.V.J. eling, sledbenik i Kanta i Fihtea, razmatra studije svih disciplina obuhvaene univerzitetom. eling istie neophodnost prethodnog uvida u celinu znanja da bi se potom moglo pristupiti specijalizovanim studijama82. Taj stav jeste i osnovna ideja pomenutih 14 predavanja. U prvom predavanju, posveenom apsolutnom pojmu nauke, eling pie da je za posebno obrazovanje u nekoj specijalnoj oblasti neophodan prethodni uvid u organsku celinu nauke83. Onaj koji hoe da se posveti izuavanju neke posebne nauke, mora prvo spoznati mesto koje ona ima u celini nauke, kao i duh koji je otud proima; samo u tom
Schelling, F.W.J.: O metodi akademijskoga studija, u zborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus, Zagreb 1991, str. 123-241. 82 Smisao akademske specijalizacije bio bi u tome da ogranii iroko polje za istraivanje koje bi moglo da nam da neki nov uvid o tome kako je ustrojeno samo drutvo (O tome opirnije u Intervjuju Noama omskog: Univerzitet i korporacije, 1973; http://www.anar.newmail.ru). 83 Schelling, F.W.J., op. cit., str . 130.
81
www.uzelac.eu
104
Milan Uzelac
sluaju izuavanje posebne nauke moe biti sagledano iz slobode i duha celine. Ovo je posebno vano kada je re o nastavnicima, odnosno o onima koji predaju pojedine nauke: onaj ko nema optu ideju nauke, kae eling, najmanje je sposoban da je razbudi u drugima84; ma kako bila velika marljivost nekog u bavljenju odreenom posebnom naukom, to ostaje nedovoljno. Uvid u celinu nauke mogu je samo iz filozofije, koja je po elingu, nauka svih nauka; filozofija je apsolutno opta i ona je usmerena na totalitet saznanja85. Samo ono opte moe biti izvor ideja koje su izraz onog to je ivo u nauci. Zato onaj ko svoju nauku poznaje samo kao posebnu, i nije sposoban da u njoj prepozna ono opte, niti u njoj izraziti univerzalnonauno obrazovanje nedostojan je, kae eling da bude uitelj i uvar nauke. To ni u kom sluaju ne znai da je takva, ograniena osoba beskorisna; naprotiv, kae eling: takva osoba na mnogo naina moe biti korisna: kao fiziar postavljanjem gromobrana, kao astronom pravljenjem kalendara, kao lekar moe biti praktiar u leenju obolelih. Meutim, poziv uitelja, upozorava eling, zahteva vie talente no to su to zanatlijski. Da bi neko bio naunik, neophodno je da on posebni krug znanja posmatra kao svrhu samu po sebi ili da ta znanja uini sreditem sveg znanja koje treba iriti do
84 85
Op. cit., str. 131. Op. cit., str. 131.

105
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
sveobuhvatnog totaliteta u kojem se reflektuje ceo univerzum. Ako svoj predmet ne moe zahvatiti univerzalnim smislom, bio toga svestan ili ne, naunik e ga videti samo kao sredstvo. Posledica toga je, istie eling, ogleda se u ogranienosti, udruenoj s prostakom nastrojenou i nedostatkom istinskog interesa za nauku, izuzev za ono to dotini naunik ima u vidu kao sredstvo za postizanje realnih i spoljanjih svrha86. eling sa zabrinutou pie kako mu je veoma dobro poznato da mnogi, a naroito oni koji nauku uopte shvataju samo kao korisnost, univerzitet smatraju pukom ustanovom za prenoenje znanja, te se smatra sluajnou ako neki uitelji pored izlaganja dostignutih znanja izlau i svoje konkretne doprinose u nauci87. Prenoenje znanja, pie eling, mora biti s duhom. U protivnom ostaje nerazumljivo emu slui ivo izlaganje nastavnika, budui da bi u protivnom bilo dovoljno uputiti uenika na za njega napisane, opte razumljive prirunike. S druge strane, duhom proeto prenoenje znanja podrazumeva i to da je nastavnik u stanju da izlaganjem starih kao i savremenih autora izloi tako predmet svoje nauke da se ovaj jasno moe sagledati iz svih aspekata. Mnoga
Op. cit., str. 145. Zato su pogreni stavovi koji se tendenciozno ugrauju u optu svest o tome kako fakultete i univerzitete ne treba deliti na dravne i privatne, nego na akreditovane i neakreditovane. To je neistinito. Njih treba deliti na one koji su platili akreditaciju i akreditovanje i one druge - koji to nisu. 87 Op. cit., str. 145.
86
www.uzelac.eu
106
Milan Uzelac
od tih znanja su takve vrste da je esto neophodan genije koji bi mogao izloiti genija88. Nastavnici koji su u najboljem sluaju samo prenosioci znanja, ine to na sasvim pogrean nain. Nije stvar u tome da se u nauci ivi kao u nekom tuem, stranom posedu; neophodno je nju istinski posedovati i iz sebe je stvarati. Nauka je mesto gde se naunik mora oseati kod kue. To je pretpostavka da se ispuni jo jedan uslov: akademsko izlaganje mora biti genetiko, mora biti izvoeno na njemu primeren nain, tako to e biti izloen i pokazan put kako se do njega dolo; to je, po reima elinga, istinska prednost ivog naina obuavanja i zato nastavnik ne treba da poinje s rezultatima, kao to to ini pisac, ve da pokazuje kako se do njih dospeva, da omogui celini nauke da takorei nastaje pred oima uenika89. Ako pak neko svoju nauku ne poznaje u vlastitoj konstrukciji, kako je moe prikazati ne kao neto dato, ve kao neto to tek treba pronai? Da bi neko bio uspean nastavnik, ma o kojoj oblasti da je re, on je mora prethodno izuiti koliko je god to mogue i da je sam sebi dovede u formu dovrenog uenja. Samo to je pretpostavka da naunik
Op. cit., str. 145. Zato su u seanjima svih slualaca ostala predavanja i tumaenja Huserla ili Hajdegera na kojima se po reima Gadamera materija prosto oslikavala i pokazivala trodimenzioalnom u prostoru pred sluaocima. Ali, takve nastavnike ne mogu obrazovati ni bolonjski procesi ni njihovi zagovornici.
88 89
Op.cit., str. 146.

107
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
moe svaki deo nauke izlagati budui da ima uvid u celinu. U drugom predavanju, koje se bavi strukturom univerziteta, eling istie da univerzitet, za razliku od graanskog drutva (koje sledi empirijske svrhe), moe pred sobom imati samo apsolutnu svrhu: na univerzitetu ne sme vaiti nita osim nauke i ne mogu postojati druge razlike osim onih koje su posledica talenta i obrazovanja. Ljude koji su na univerzitetu samo zato da bi se na drugi nain uinili vanim: rasipanjem, beskorisnim provoenjem vremena u bezduhovnim zadovoljstvima, jednom reju privilegovane dokoliare, kakvih u graanskom drutvu ima a obino su oni ti koji po univerzitetu ire najvie sirovosti ne treba na univerzitetu trpeti. Isto vai i za one koji svoju marljivost i predanost nauci ne mogu dokazati90. Tako neto je lako proklamovati ali ne i sprovesti u ivot: dva stolea pre tzv. bolonjskih procesa eling primeuje da ako na univerzitetima vlada sirovost, onda je to u velikoj meri krivica nastavnika ili onih kojima pripada nadzor nad duhom koji se od takvih sirovih ljudi iri91. To je zapravo ono nad im bi se i danas svaki nastavnik s razlogom morao zamisliti. Dok itamo ovaj
Op. cit., str. 148. Gde se potuje ovaj princip tamo su deplasirani bilo kakvi bolonjski procesi; eling u nastavku ovog navoda jasno kae: Ako sama nauka vlada, ako su svi duhovi samo njom obuzeti, onda e se u zametku onemoguiti svako zavoenje plemanite omladine koja se hoe posvetiti velikim idejama. 91 Op. cit., str. 148.
90
www.uzelac.eu
108
Milan Uzelac
spis elinga imamo utisak kako vreme stoji, kako se nita od njegovog vremena do danas nije promenilo, sem to su se neke stvari u poslednje vreme do te mere izvitoperile i zadobile grotesknu formu. Od istinskih nastavnika oekivalo se uvek da oko sebe ire samo pravi duh, da se iznad svega mora potovati samo znanje i da se sve vreme tei iskljuivo njegovom usavravanju, da se ne smeju trpeti izlivi prostatva od strane nedostojnih ljudi koji sramote poziv nastavnika, U tom sluaju e ve iz redova studenata, pie eling, ieznuti svi oni koji se ne mogu istaknuti niim drugim osim duhovnom sirovou92. Carstvo nauke nije demokratija, jo manje ohlokratija, nego aristokratija u najplemenitijem smislu pie u nastavku svog predavanja eling. Najbolji treba da vladaju, a nesposobne, nametljive brbljivce treba drati po strani, u potpunoj pasivnosti93. Obrazovanje za umno miljenje jeste obrazovanje koje prodire u samu bit oveka; ono je jedino istinski nauno obrazovanje, jedino obrazovanje koje omoguuje umno delovanje. Sve druge svrhe iskljuene su. Onaj ko je otpoevi studij od posebnih znanja dobio potpuno obrazovanje i dospeo do apsolutnog znanja, sam je od sebe, kae eling, uzdignut u carstvo jasnoe,
Op. cit., str.148. Ovo pitanje u velikoj meri ostaje otvoreno. Op. cit., str. 148. Kako u tome uspeti? Jedino reenje za koje znam jeste ono koje su u sluaju kvarenja omladine primenjivali stari Grci.
92 93
www.uzelac.eu
109
Milan Uzelac
promiljenosti i probivi se do apsolutne svesti ivi u svetosti. Kada je re o pretpostavkama akademskog obrazovanja, eling istie kako pojam studiranja sadri u sebi dva aspekta. Prvi momenat je istorijski i on obuhvata puko uenje. Uenje podrazumeva da se kroz sve mora proi kroz ono teko, kao i kroz ono lako, kroz ono to je privlano i ono to to nije. Mora se ovladati svim prethodnim znanjima, jer nauku moe prozreti i u potpunosti je sagledati samo onaj ko je moe oblikovati do totaliteta i razgovetno je proizvesti u sebi i to tako to se nita bitno nee preskoiti a da se pritom iscrpi sve ono to je nuno i neophodno. Prepreka tome da se to postigne moe biti u nastojanju da se u nekoj nauci bira samo ono to se nekome svia kao i opasnost koja sledi od popularnosti nauke i uverenja da njena znanja pripadaju jednako svima a to vodi odreenoj mlitavosti koja pojmove ne uzima odvie ozbiljno u uverenju kako je u nauci sve lako a to ne vodi niem drugom do povrnosti i prijatnoj plitkosti. U isto vreme, bilo bi pogreno oekivati da eling ne uvia i dobre strane na univerzitetima one se ogledaju u tome to su univerziteti na poetku XIX veka ipak uspeli da zaustave prodiruu u njih struju netemeljnosti, koju je u to vreme sve vie poveavala nova pedagogija94. Pitanje temeljnosti u studiju i danas je jedno od ne samo ozbiljnih nego i najkritinijih pitanja. Ono ni na koji nain ne zavisi od studenata ve iskljuivo od nastavnika, od njihovog
94
Op. cit., str. 150-151.

110
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
izbora i dravnog standarda na kojem poiva celokupni sistem obrazovanja jedne zemlje. Osnovni zahtev koji bi se morao postaviti pred svakog ko hoe da studira na univerzitetu, po reima elinga, svodi se na jedno: ui da bi sam stvarao. Samo ovom boanskom moi ovek je istinski ovek: bez nje on je samo snoljivo pametno ureena maina95. Samo s najviim namerama ovek moe dospeti do toga da sam moe izgraditi sliku svoje nauke. Svo istinsko proizvoenje i stvaranje poiva na susretu ili uzajamnom proimanju opteg i posebnog. eling istie da ovek ne moe sebi dozvoliti da nauke savladava samo radi puke neposredne, empirijske koristi. Nauka ne moe oveku sluiti samo zato da bi se on osposobljavao za neke empirijske svrhe, jer u tom sluaju, ako je znanje i dobijeno na ispravan nain, ono e se pogreno primenjivati stoga to ono poiva samo na pamenju a to ne omoguuje nauniku da suenjem posebno podvede pod opte. iva naunost, kae eling, obrazuje intuitivnost, sposobnost stvaranja i konstruisanja. Druga posledica studiranja samo radi postizanja empirijskih svrha, jeste to da naunik nakon takvih studija ne moe napredovati; time se gubi glavna osobina oveka i istinskog naunika96. Napredovati
Op. cit., str. 152. A upravo danas (10. 01. 2009) dok piem ovaj tekst svet je obila internet-vest, kako su u jednoj koli nastavnici izneli u dvorite udbenike i na zaprepaenje uenika (koji su potom taj vandalizam prijavili roditeljima a ovi policiji) spalili ih, grejui se nad vatrom. Istina, ovo se nije desilo u Srbiji, ve u Indiji. Oigledno, i tamo zapoinju tzv. bolonjski procesi. 96 Op. cit., str. 152-153.
95
www.uzelac.eu
111
Milan Uzelac
naunik ne moe jer se istinski koraci napred ne mogu procenjivati na osnovu ranijih rezultata ve samo na osnovu njih samih i iz apsolutnih principa. Ono to takav ovek moe dosegnuti jeste ono to nema duha, neka nova od drugih hvaljena metoda, poneka dosadna pomodna teorija to podstie radoznalost, neka nova formula ili novina... On moe dosegnuti samo ono to mu se pokazuje kao posebnost, jer se samo posebnost moe nauiti. Takav naunik je zakleti neprijatelj svakog novog otkria koje se temelji u optem, svake ideje jer je ne shvata, svake prave istine koja mu remeti njegov mir. Ako se i drzne da napada novo, onda to ini s pozicija starog protiv kojeg je to novo i nastalo i zato svako novo otkrie doivljava kao napad na sebe97. eling istie jo jedan momenat koji se posebno u nae vreme prenebregava, a to je da uspeh studiranja na univerzitetu; on smatra da od posebnog znaaja sam poetak studiranja koji u velikoj meri zavisi od naina i stepena obrazovanja i znanja koje studenti donose univerzitet. Pre svega tu se ima u vidu kako obrazovanje steeno u srednjoj koli, tj. gimnaziji, tako i vaspitanje dobijeno u krugu porodice. Sva predznanja steena pre poetka studija spadaju u upoznavanje predmeta budueg akademskog izuavanja. Meu njima najvanije je poznavanje novih i starih jezika ije
Ovde je dovoljno prisetiti se naih ve ostarelih, sklerotinih istoriara, formiranih na principima nemake romantiarske istoriografije, njihovih pria o seobi Slovena, njihovom apsurdnom velianju germano-romanske na raun i tetu drugih kultura...
97
www.uzelac.eu
112
Milan Uzelac
znanje nije samo stepenik na putu ka nauci ve i vrednost za sebe. U uenju jezika, posebno starih, eling vidi nain razvijanja pamenja u ranoj mladosti. Jezik je sam po sebi, puko gramatiki gledano jedna napredujua primenjena logika98; svo nauno obrazovanje (sposobnost pronalaenja) sastoji se u sposobnosti da se spoznaju mogunosti, dok obino znanje poznaje samo ono realno, neposredno prisutno, ali ne i istinski stvarno. Uenje jezika podstie spoznaju samih mogunosti. Na taj nain omoguuje se neposredno obrazovanje smisla; u uenju klasinih jezika eling vidi model po kojem se naunik u svom buduem radu, u konkretnim istraivanjima moe rukovoditi; iz jednog izumrlog govora spoznati ivi duh, kae on, to je isto kao i spoznavanje prirode od strane naunika koji se nalazi pred njom. Priroda je, po njegovim reima, prastari autor koji je pisao u hijeroglifima i onom koji hoe da istrai prirodu najneophodnije je upravo jeziko znanje o njoj kako bi se razumeo ve umrli njen jezik. Tako se pokazuje ivotnost jezika koje je nauka davno proglasila mrtvim. Zemlja je, istie na istom mestu eling, knjiga sastavljena od odlomaka i rapsodija vrlo razliitih vremena. Svaki je mineral istinski filozofski problem. U geologiji se jo uvek oekuje Volf, koji Zemlju isto tako razlae kao i Homera i pokazuje njen sastav99. Da, rei e neko, eling pie kao romantiar! No to
98 99

113
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
tako izgleda samo kad se stvari povrno posmatraju: on pie u nekim trenucima poetski, ali u stvaralakom zanosu koji odlikuje istinskog naunika i stvaraoca. Zato mi danas i govorimo o njemu i zato njegove rei o univerzitetu moramo shvatiti ne samo kao stav jednog vremena, ve i kao trajna upozorenja onima koji hoe da misle sudbinu univerziteta a jo vie onima koji su za nju neposredno odgovorni. 3. Roenje obrazovanja iz duha filologije Tema jezika i njegovog znaaja, dominira i u razmiljanjima mladog Fridriha Niea o budunosti nemakih obrazovnih ustanova100; njegov osnovni stav glasi: ako se uklone stari Grci zajedno sa filozofijom i umetnou nema vie naina da se ovek uspne do obrazovanja101. Nie kritikuje stanje na univerzitetu kakvo je bilu sredinom druge polovine XIX stolea i to ponajpre stoga to je u njegovo vreme filozofija prognana sa univerziteta102. A prognana je jer su se naunici njegovog vremena poeli baviti filozofijom na neutralan nain, budui da se studij filozofije svodio samo na to ta je koji filozof mislio ili ne, na to, da li se neki spis moe pripisati odreenom autoru ili ne, ili na to, koji nain itanja nekog filozofa zasluuje
Nietzsche, F.: O budunosti naih obrazovnih ustanova, u zborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus, Zagreb 1991, str. 243-329. 101 Op. cit., str. 323. 102 Op. cit., str. 322.
100
www.uzelac.eu
114
Milan Uzelac
prednost103. U osnovi tvrdnje Nieove da je filozofija prognana s univerziteta lei uverenje da je filozofija na gore pomenut nain svedena na istoriografiju filozofije, koju on vidi kao deo filologije104. Iz ovoga se moe zakljuiti da krivica za takvo stanje ne lei na univerzitetskim vlastima, koliko nasamim nastavnicima, posebno onima koji su se dokopali katedara s kojih predaju filozofiju na neadekvatan nain. Nieova kritika ovde je u prvom redu upuena njegovim kolegama. Interesantno je da ovaj nemaki mislilac zamera filozofima na filolokom pristupu filozofiji budui da je po osnovnom obrazovanju i on sam bio filolog i to iz jedne od najboljih kola klasine filologije njegovog doba. Kada je re o samom obrazovanju, Nie uoava dve vladajue tendencije u aktuelnom obrazovanju: s jedne strane je tenja ka to je mogue veem poveavanju i irenju obrazovanja, a s druge, ka umanjivanju i slabljenju obrazovanja. Prva tendencija posledica je shvatanja da obrazovanje treba biti proireno na najire drutvene krugove, a druga, da obrazovanje bude u slubi odreene forme ivota i tako u prvom redu bude od koristi samoj dravi sluei joj u organizovanju i uvrivanju vlasti. Prva tendencija, po Nieu, svoje korene ima u nacionalno-ekonomskim potrebama drutva: njihov smisao bio bi u tome da se obrazovanjem to irih slojeva, formiraju kod istih to vee potrebe i tako uvrsti pojaana potreba za obrazovanjem, za samim
103 104

115
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
procesom obrazovanja, njegovom masovnou koja za posledicu ima povean profit105. Obrazovanje u ovom smislu je stvaranje uvida s kojim se moe biti na nivou vremena, s kojim se upoznaju svi putevi na kojima se moe zaraditi novac kojim se potom upravlja svim stvarima i odnosima meu ljudima. Cilj je stvaranje to vie sposobnih ljudi za oblikovanje sinteze inteligencije i poseda106. to je obrazovanje ire, to obuhvata vei broj ljudi, ono je sve slabije te je najoptije obrazovanje isto to i varvarstvo107. Ako je obrazovanje usmereno samo na ono pragmatino, jasno je koliko biva besmislenim i beskorisnim rad uitelja koji uenika vodi u daleki i teko dohvatljiv helenski svet koji je po Nieu pravi zaviaj obrazovanja108.
105Ovaj
uvid Niea je krajnje interesantan jer ukazuje na korene tendencije stvaranja visoke zarade na obrazovanju ve u XIX stoleu; al ive je u prethodnoj knjizi ukazano na podatak da je sfera obrazovanja peta dohodovna delatnost u Americi danas koja donosi godinji profit od preko 10 milijardi dolara. Ne treba niko objanjavati otkuda toliko privatnih fakulteta i univerziteta u zemljama s novom demokratijom na vlasti. Jasno je da tu nije re ni o kakvom altruizmu ve o stotinama hiljada evra koje njihovi osnivai i akcionari godinje stavljaju neoporezovano u svoje depove. Zar bi odista neko uporno tako neto radio s gubitkom? Trgovina diplomama i doktoratima je jedan od najunosnijih poslova u zemljama u tranziciji. 106 U nae vreme, naom terminologijom, to bi podrazumevalo zahtev za obrazovanjem menadera. Problem je samo u tome da oni nemaju ni inteligentnost, dakle, humanistiko obrazovanje, ali ni sposobnost tehnikog miljenja. 107 Op. cit., str. 267. 108 Op. cit., str. 269.
www.uzelac.eu
116
Milan Uzelac
Zato, temelj univerziteta, smatra ovaj nemaki filozof, mora biti i ostati gimnazija, koja priprema mlade ljude za studij nauke; njen primarni zadatak on vidi u negovanju jezika: istinsko obrazovanje mora zapoeti s izuavanjem maternjeg jezika109 koje ostaje plodno tlo i najvra osnova celokupnog daljeg obrazovanja. Poe li se od takvih pretpostavki, jasna je i Nieova tvrdnja da su za obrzovanje istinski sposobni samo retki ljudi110. Dananje stanje u obrazovanju mu potpuno daje za pravo: u toj oblasti se stekla i masa bezdarnih ljudi kojima tu nije mesto, no budui da ih nije bilo mogue efikasno ograniiti i neutralisati na nain kako je to predlagao eling, nije se moglo spreiti da oni ne zaponu reformu celokupnog sistema obrazovanja kako bi isto sveli na nivo svojih mogunosti i seoskog miljea iz kog su potekli111. Tako se reforma obrazovanja po nekim savremenim njenim kritiarima svela na debilizaciju obrazovanja.
Op. cit., str. 278. Nama je dovoljno podsetiti se zlikovakog nastojanja da se izraz srpski jezik zameni izrazom jezik komunikacije. Otimanje prava jednom narodu na njegov jezik jeste zloin nad zloinima. Indiferentnost strune javnosti u tom asu, samo je simptom bolesnog stanja u kojem se jedna drava u asu njene tranzicione demokratske metamorfoze zadesila. No, to ree Nie, ko e vas voditi u domovinu obrazovanja ako su vam voe slepe, (...) ko e dospeti do istinskog oseaja za svetu ozbiljnost umetnosti, ako ga sistematski kvare... (str. 281). 110 Op. cit., str. 288. 111injenica je da ima sluajeva da neko iz sela ode u svet i poprimi svetsko obrazovanje i postane filozof, kao to je to bio Brana Petronijevi, no isto tako ima i graana koji se s krajnje seljakim motivima odnose prema filozofiji...
109
www.uzelac.eu
117
Milan Uzelac
I ovde elim jo jednom da istaknem kako ja ne osuujem pomenute reformatore. Oni iskreno rade to to rade, u dubokom uverenju da je upravo to ispravno i da bi bez njih nakon tri dana propao svet. Oni su odraz stanja u dravi i vladajue politike. Njih ne treba osuivati. Oni ne mogu biti krivi to istinsko obrazovanje podrazumeva aristokratsku prirodu duha112. Istinsko obrazovanje ne moe imati cilj u obrazovanju masa nego u obrazovanju pojedinaca, onih odabranih za ostvarenje velikih i trajnih dela. Obrazovanje koje za svoj cilj ima neki drutveni poloaj ili zaradu, nije nikakvo istinsko obrazovanje, ve je samo sredstvo za lino egzistencijalno odranje subjekta. No takav izopaen ovek obrazovanja, veoma je opasan113, kae Nie. Opasan je ovek koji je roen za obrazovanje a vaspitan za neobrazovanje, on je bespomoni varvarin, rob okovan lancima trenutka114.
Op. cit., str. 288. Op. cit., str. 325. 114 Op. cit., str. 325.
112 113
www.uzelac.eu
118
Milan Uzelac
3. Dekonstruktivni metateorijski pristup ideji obrazovanja U svim epohama ljudske istorije i u svim drutvenim zajednicama koje poznaje istorija oveanstva, fenomenu obrazovanja je pridavan poseban znaaj; tako je bilo u antiko doba, kada je za one koji kvare omladinu bila predviena smrtna kazna, tako je bilo u vreme pojave prvih univerziteta na Zapadu kada su se kraljevi i pape tokom itavog XIII i XIV stolea borili za neposrednu ekonomsku vlast nad fakultetskim predavaima115, kako bi, ti tadanji najvii nosioci znanja, od njih neposredno i zavisili; tako je bilo i u Konstantinopolju gde je car postavljao nastavnike na tamonjoj visokoj koli od samog dana njenog osnivanja. Od vremena kad su nastali, univerziteti su bili jedino mesto gde se mogla regrutovana istinska i prava elita za upravljanje dravom; odatle su dolazili visoki dravni inovnici, oficiri, drutvena i kulturna elita. Kada se deavalo da opada kvalitet nastave i uticaj univerziteta na vlast i politiku u dravi, slabila je i drava, jer je to bio prvi simptom da se na njenom elu nalaze oni kojima do budunosti i napretka drave vie nije stalo. Kada bi neka drava bila pokorena, ili potpala pod uticaj tuinskih interesa, prvo to bi se u njoj
Videti: . .: - .-. -, 2003. 160 .

115
www.uzelac.eu
119
Milan Uzelac
menjalo, prvo to je bilo na neposrednom udaru tuina i tuinske ideologije - bio je sistem obrazovanja116. itava ideja univerziteta117 se danas nalazi u dubokoj krizi i ta kriza nije mogla zaobii ni sisteme obrazovanja zemajla u tranziciji. U svom radu Univerzitet u ruinama118 Bil Ridings s pravom upozorava na tendenciju da svi projekti univerziteta u XXI stoleu na izvestan nain podseaju na one projekte iz XIX stolea, pa stoga mnogi danas smatraju da je prevladavanje krize univerziteta mogue pozivanjem na ideje Humbolta, te da se treba vratiti
U Srbiji se, u poslednjem stoleu, tako neto desilo etiri puta. Prvi put, 1905. godine, dve godine nakon ubistva poslednjeg srpskog kralja - Aleksandra Obrenovia, drugi put, nekoliko godina nakon zavretka II svetskog rata, trei put u obraunu sa idejama socijalizma, sredinom sedamdesetih godina (s tzv. reformom obrazovanja, sa ukidanje gimnazija od strane jednog sociologa sela) i etvrti put nakon bombarbovanja Srbije (1999) sa, izbornim gubitkom samostalnosti i nezavisnosti i pokornim prihvatanjem finskih programa i tzv. Bolonjskih procesa kao "neminovnog" puta za ulazak u Evropsku uniju 2025. ili eventualno 2055. godine. 117 O neophodnosti "preventivnog" razgovora o Univerzitetu, videti pristupno predavanje aka Deride na katedri Andrew D. White Professor-at-large na Kornel univerzitetu (Itaka, Njujork): Le principe de raison et lidee de lUniversite, Le cahier du College International de Philosophie, 2, Paris, Osiris, 1986. Kasnije objavljeno i u knjizi: Jacques Derrida, Du droit a la philosophie (Paris: Galilee, 1990), 461489. Ovo Deridino predavanje je znaajno posebno i stoga to u sebi nosi upozorenje o uplitanju vanuniverzitetskih interesa u stvari Univerzita, posebno kada je re o strategiji izdavake delatnosti na Unierzitetu. 118 Bill Readings, The University in Ruins (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1998).
116
www.uzelac.eu
120
Milan Uzelac
nekim idejama univerziteta koje nalazimo kod Humbolta, ilera, lajermahera, Fihtea i Kanta, no takva preporuka, istie ovaj autor, gradi se na neznanju i nepoznavanju tekstova pomenutih autora i institucija njihovog vremena119. Ako je danas datum prikljuenja Srbije Evropskoj uniji120 neizvesan i meri se decenijama, nai "reformatori obrazovanja" ne prestaju da se trkaju sa sivim i osrednjim evropskim univerzitetima (poto one velike i vodee univerzitete, te sve "bolonjske" gluposti i ne interesuju). Tako dolazimo do neuvene pojave destrukcije sistema obrazovanja koja se odvija pred nama, na oigled itavog drutva, nemonog da ita uini i zaustavi te izlive negativne energije duhovno onemoalih nastavnika koji su sebe preveli u inovnike. Udar na sistem obrazovanja u Srbiji koji se krajnje sofisticirano odvija u poslednje vreme jeste i najtei udar na Srbiju, jer on, pod maskom pribliavanja Evropi (a zapravo, prvenstveno zemljama zapadne Evrope, i to tek nekim zemljama Evropske unije), rui i poslednje pozitivne elemente dosadanjeg viedecenijski razraivanog sistema obrazovanje i to tako to iz temelja menja celokupni sistem drutvenih i moralnih vrednosti121 vetakim i
http://www.strana-oz.ru. Kad-tad svima e biti jasno, a i po sebi razumljivo: Srbija je odvajkada u Evropi i ne treba je u Evropu "voditi", kao na uvenoj Brojgelovoj slici. Dovoljno je videti geografsku duinu i irinu na kojoj se teritorija Srbije nalazi, mada, to se i u koli ui, no znamo: "svaka reforma obrazovanja je osveta loih aka". 121Moralnost se ovde razume kao delatnost duha nad neduhovnim, kao delatnost uma nad neumnim, kao delatnost
119 120
www.uzelac.eu
121
Milan Uzelac
nasilnim uvoenjem stranih kriterijuma i shvatanja ivota, neprimerenih situaciji u kojoj se obrazovanje u Srbiji nalazi. Kriza koja je zahvatila danas vaspitanje i obrazovanje, nije neka iznenadna pojava, tek danas122 vidljiva, koja bi nas trebala iznenaditi do te mere da ne moemo pravilno razabrati ta nam se zapravo deava. U svakom sluaju i nakon dvadeset pet vekova obrazovanja i velikog istorijskog iskustva koje je za nama, ne moemo ne oseati dubok nemir budui da se sva drutvena zgrada ovog puta iz temelja potresa i dovodi u pitanje sve vrednosti zapadne kulture, poto su sami temelji iznutra razoreni i teko da mogu biti pouzdan nosioc vaspitanja i obrazovanja. Ali, a uvek postoji jedno ali, isto tako, hou po ko zna koji put da naglasim da je neophodno pobornike tzv. Bolonjskih procesa razumeti i u intersubjektivnom smislu, kao individue skromnih, ogranienih misaonih i mentalnih horizonata, da ih moramo razumeti u svoj njhovoj jadnosti i ubogosti, prvenstveno individualnopsiholoki i marksistiki, s punim razumevanjem za njihove line, materijalne (tj. novane) interese, jer, ne bez razloga, na mnotvu skupih i glamuroznih
slobode nad neslobodnim. Videti: Fink, E.: Pdagogische Kategorienlehre, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1995, S. 148. 122 Videti o tome predavanje Eugena Finka: Pdagogische Probleme unserer Zeit koje je on na Visokoj pedagokoj koli u Frajburgu odrao februara 1953, a kasnije tampano u knjizi: Fink, E.: Zur Krisenlage des modernen Menschen, Hrsg. FranzAnton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1989, S. 175-193.
www.uzelac.eu
122
Milan Uzelac
evropskih skupova, posveenih sprovoenju tzv. bolonjskih procesa (na koje kao muve-zunzare lete nai apologeti-bolonjezi izmileli iz "bolonjske neminovnosti"), neprestano naglaava kako ti isti "procesi" mnogo kotaju i da e se na one, zaduene za njihovo realizovanje, troiti vie sredstava, no na samo obrazovanje123, a injenica je da veina profesora univerziteta koji nemaju neki izotreni sluh za nauku (posebno u sluaju kad su zalutali u stvar kojom se bave), imaju nepogreiv njuh za to gde se nalazi novac i nalaze ga kao pravi tragai za tartufima. Tako su te skupocene gljive sada dobile svog najopasnijeg visoko sofisticiranog istrebitelja. U isto vreme, ne mogu ostati van razmatranja najvii drutveni zahtevi jednog naroda u borbi za opstanak (a kojima mora biti i danas inspirisana ideja istinskog visokog i vrhunskog obrazovanja), svi oni zahtevi koji su danas, s izrazito pragmatikih, antipatriotskih "bolonjskih" aspekata, estoko napadani kao romantiarski, zastareli i konzervativni, a s motivom da globalizam, mundijalizam i tui interesi nemaju alternativu. U takvoj situaciji kad se poinje slikati "sivilom po sivom"124, kad se ne moe ustuknuti vie unazad, a
123Bee
planirano da se ovoj temi posveti posebno poglavlje u ovoj knjizi a pod naslovom: "Uhljebije versus obrazovanje u interesu naroda". Naalost do ovog asa nisu nam dostupni finansijski izvetaji i sva dokumentacija vezana za arenje novca na tzv. bolonjskim procesima, te e najavljena analiza naknadno biti dodata ovoj knjizi. 124 Hegel, G.W.F.: Osnovne crte filozofije prava, "Veselin Maslea", "Svjetlost", Sarajevo 1989, str. 19.
www.uzelac.eu
123
Milan Uzelac
spreava svaki iskorak u stranu, ostaje nam samo spoznavanje. Ako ne moemo nita vie uiniti, na najvii zadatak i obaveza jeste u tome damakar do kraja razumemo. U tom smislu mi se jo uvek nalazimo u fazi istraivanja; da bi ono bilo na nivou zadatka, na nivou na koji smo obavezni ve i znaajem samog predmeta kojim se bavimo, samo istraivanje mora biti i dalje nadahnuto neprevazienim dijalektikim metodom, koji u svom racionalnom obliku uvek izaziva ljutnju i uasavanje (znamo koga), a o kojem Karl Marks, u Pogovoru drugom izdanju Kapitala (1873), izvanredno jasno i precizno kae: "Nain izlaganja formalno se mora razlikovati od naina istraivanja. Istraivanje ima da u tanine ovlada materijom, da analizira njene razliite oblike razvitka i da iznae njihov unutranji spoj. Tek kad je ovaj posao gotov, moi e se stvarno kretanje izloiti na odgovarajui nain. Poe li to za rukom, i bude li se ivot materije ogledao u ideji, onda ne mari ako bude izgledalo kao da imamo posla s kakvom konstrukcijom a priori"125. U ovom tekstu izlae se samo jedna od ideja obrazovanja126 prisutna poetkom XIX stolea a koja e
Karl Marx Fridrih Engels: Dela, tom 21, Prosveta, Beograd 1977, str. 24-25. 126 Ovde nismo u prilici da ire razmatramo samu dvoznanost pojma obrazovanja koja u sebi sadri kako sam proces, tako i njegov rezultat slobodno ostvareni duhovni oblik, prasliku i ostvareni ideal... O tome opirnije videti u predavanju E. Finka Das Wesen der Bildung (1946), in: Fink, E.: Zur Krisenlage des modernen Menschen, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1989, S. 132-174.
125
www.uzelac.eu
124
Milan Uzelac
tek naknadno biti uneta u njoj odgovarajui celovit kontekst koji ine, kako misaoni okviri u kojima se kree nemaki filozof J.G. Fihte, tako i celina pogleda na drutvo i svet njegovih savremenika, polazei od toga da je "obrazovanje u stvarnosti sam narod koji se obrazuje i dogovara i koji je svestan"127, budui da mu se ne mogu otuiti zakoni sveta. J.G. Fihte i dve forme obrazovanja Ideja vaspitanja i obrazovanja postaje velika tema filozofije prosveenosti i posebno epohe nastajanja i intenzivnog razvoja nemake klasine filozofije. Kada je re o Johanu Gotlibu Fihteu (17621814)128, kao jednom od eminentnih predstavnika
Hegel, G.V.F.: Sistem obiajnosti, Moderna, Beograd 1990, str. 93. 128 Johan Gotlib Fihte roen je 19. maja 1762. u selu Ramenau, u istonoj Pruskoj; teologiju je poeo da studira 1780. u Jeni a potom prelazi u Lajpcig da bi nakon zavretka univerziteta (kao i Kant) neko vreme bio privatni uitelj u Cirihu; u poetku je bio pod uticajem filozofije Spinoze, Monteskijea kao i ideja francuske revolucije; otkriva filozofiju Kanta (koga je upoznao 1791) i objavljuje spis Pokuaj kritike svakog otkrovenja (1792) u kome zastupa tezu da se bog moe svesti na moralno zakonodavstvo a za koji se u prvi mah, budui da je objavljen bez imena autora, mislilo da je Kantov; tek poto je sm Kant izjavio da to nije njegov rad i da ni pismeno ni usmeno nije uestvovao u Fihteovom radu, Fihte je preko noi postao slavan. Na preporuku Getea pozvan je Jenu i izabran za profesora filozofije (1794); svoju univerzitetsku karijeru je zapoeo nizom predavanja o pozivu naunika; govorilo se kako Fihte hoe da uz pomo filozofije upravlja duhom epohe; on radi veoma mnogo, predaje pet dana nedeljno, svakog dana po tri predavanja i pri
127
www.uzelac.eu
125
Milan Uzelac
nemake klasine filozofije i bitnoj misaonoj sponi izmeu Kanta i elinga, a u isto vreme jednom od nesporno najznaajnijih i najuticajnijih filozofa kraja XVIII i poetka XIX stolea, treba naglasiti da se ni on, poput svih njegovih savremenika, nije mogao ne dotai problema morala, moralnosti i posebno obrazovanja. O prva dva problema Fihte raspravlja u dva svoja spisa: "O pozivu naunika" i "Sistemu uenja o moralnosti" (1794). Pomenuta dva rada (gde se Fihte dotie i estetike problematike) pod dubokim su uticajem ilera i Getea s kojima deli miljenja da umetnost ne deluje samo na razum i um, kao nauka, niti samo na srce i oseanja kao moralnost, ve se nalazi u prilici da formira oveka u celini budui da se
tom pie svoje knjige: Osnove opteg uenja o nauci (1794), Osnove prirodnog prava (1796) i Sistem uenja o moralu (1798); nakon polemika o ateizmu (1799) prinuen je bio da d ostavku i da napusti Jenu; privremeno se rastaje sa svojim prijateljima, romantiarima legelom, lajermaherom i Tikom i odlazi u Berlin, obakle, na kratko vreme, 1805. prelazi u Erlangen. Zalaui se za prestanak bezuspenih ratova i za neophodnost preobraaja zemlje tako to e dobiti moralne i kulturne podsticaje, Fihte objavljuje Razmiljanja o nemakoj naciji (1808) i pruski kralj ga 1811. poziva u Berlin gde uskoro postaje profesor i prvi rektor berlinskog univerziteta. Umro je 29. januara 1814. od tifusa u Berlinu. Meu najznaajnije Fihteove radove iz berlinskog perioda ubrajaju se: Zatvorena trgovaka drava (1800), Odreenje oveka (1800), Put u blaeni ivot (1806) Osnovne crte savremene epohe (1806), a tu ubrajamo i bezbroj prerada Uenja o nauci, delo za koje je Fridrih legel rekao da je pored Vilhelma Majstera i Francuske revolucije jedan od tri najznaajnijih putokaza XVIII stolea. Beleka preuzeta iz knjige: Uzelac, M.: Istorija filozofije, Stylos, Novi Sad 2004, str. 386-390.
www.uzelac.eu
126
Milan Uzelac
nalazi negde izmeu nauke i moralnosti, odnosno, izmeu razuma i volje. To je i osnovni razlog tome zato Fihte umetnosti daje toliko visok znaaj. Ona je posebno vana stoga to priprema oveka da filozofski shvati realnost, ali, za razliku od filozofije, umetnost to ini neposredno - intuitivno. Kada je re o vaspitanju, Fihte, za razliku od pomenutih prethodnika, smatra da se "lepi duh" nalazi iskljuivo u oveku, a to znai da do savrenstva i punoe estetskog razvoja moe dospeti samo genije, te da je tako neto nedostupno svim ljudima u jednakoj meri. Fihte polazi od toga da se svi ljudi meusobno u svemu razlikuju a da im je samo jedno zajedniko tenja ka potpunom savrenstvu. Premda to savrenstvo ne mogu svi dosegnuti, najvii cilj koji jedno drutvo moe pred sebe postaviti, jeste potpuno saglasje i jednodunost svih njegovih lanova. Ako se do takvog cilja moe dospeti samo posle beskonano mnogo vremena, u beskonanosti, kad bi ovek prestao biti ovek i postao bog, to ne znai da njemu oveanstvo ne treba sve vreme da tei, naprotiv. Ovo ima za posledicu da se sistem estetskog vaspitanja ne moe prostrti na celo oveanstvo, kako je to mislio iler. Obrazovanje, pa tako i estetsko obrazovanje, ne podnosi prinudu, budui da je slobodno i da je unutranje, jer je stvar svakog pojedinca. To znai da obrazovanje nije opte i univerzalno ve da je upueno na pojedince, na elitu. Obrazovanje je po svojoj prirodi elitistiko. Ono se ne dobija roenjem ve se mora osvojiti radom. Ono moe obrazovati
www.uzelac.eu
127
Milan Uzelac
pojedince, ali, istie Fihte, ono ne moe reiti sve one socijalne zadatke kakve je pred vaspitanje129 postavljao Fridrih iler. Kada je re o smislu pedagogije, ona po reima Bila Ridingsa, jeste po najdubljem Fihteovom uverenju u procesu sticanja znanja, a ne predavanja znanja kao rezultata. "Zato je za Fihtea pedagogija isto proces, budui da nastavnik ne predaje znanje (koje se moe nai u knjigama ije itanje daje prostor za samostalno miljenje), ve vri dva druga vana zadatka. Prvo, on traenju znanja daje narativnu formu, tj. pria istoriju o procesu dostignutih znanja, a drugo, predava inicira sam proces, tj. podstie samo znanje na delatnost. Na taj nain predavanje nije znanje, ve kritika sposobnost formalni metod korienja moi uma, proces prosuivanja."130 O smislu samog obrazovanja i njegovom dometu, o emu e ovde posebno biti rei, Fihte govori biranim, krajnje jednostavnim reima, u obimnom omanjem spisu koji je ostao manje poznat, budui da je njegove delove itao na vie radova velike slobodnozidarske loe "Rojal-Jork", i to:14. oktobra 1799, 3. i 27. aprila i 11. maja 1800131, nakon ega je 23. maja iste godine
O vaspitanju kao moguem obliku kretanja i preobrazovanja oveka, videti: Fink, E.: Grundfragen der systematischen Pdagogik, Rombach, Freiburg/Br. 1978, S. 94-5. 130 Bill Readings, The University in Ruins (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1998). 131Videti: Hammacher, K.: Fichte und die Freimaurerei, FichteStudien Bd. 2. Rodopi B.V., Amsterdam Atlanta, GA1990, S. 146-147. Klaus Hamaher u ovom radu objavljenom u prvoj verziji 1981 u Quatour Coronati Jahrbuch Nr. 18, 7-31, koristi izdanje
129
www.uzelac.eu
128
Milan Uzelac
izabran za Velikog besednika u loi "Innere Orient" u Berlinu. Pomenuti rad je (u kasnijoj redakciji /Ignacio Aurelius Fesler (1756-1839) i Johan Fier (17651816)/) objavljen 1802. u epistularnoj formi, u 16 pisama upuenih izvesnom sabesedniku Konstanu132, u "Eleusinien des neunzehnten Jahrhunderts" pod naslovom Filozofija slobodnog zidarstva133. Iako razbijeni na pisma, u kojima je ruka redaktora imala znatan uticaj, posebno kada je re o drugom pismu, ta dva rada tematizuju niz i danas aktuelnih tema, poto sa zahtevom da se postave principi na kojima bi se reformisao rad slobodnozidarskih loa (koje su se ve u to vreme, samo nekoliko decenija nakon njihovog pojavljivanja u profanom svetu, nale pred raznovrsnim iskuenjima),
teksta Fihtea koje je priredio W. Flittner, a koje je potom preneto u: Fichte, J.G.: "Ausgewhlte politische Schriften", Hrsg. R. Saage und Z. Batscha, Frankfurt/M. 1977, S. 169-216. 132 Philosophie der Maurerei. Briefe an Konstant. In: Johann Gottlieb Fichte: Gesamtausgabe der Bayerischen Akademie der Wissenschaften. Band 8: Werke 1801-1806. Hrsg. von Reinhard Lauth und Hans Gliwitzky unter Mitwirkung von Josef Beeler, Erich Fuchs, Ives Radrizzani und Peter K. Schneider. 1991. X, 493 S. 133Ovde treba naglasiti da ovaj tekst velikog nemakog filozofa ima neprevazienu vrednost i poseban znaaj za sve one koji u nae vreme hoe da govore o nekakvoj elitologiji. Ako bi mogla postojati takva neka nauka, nauka o izuavanju istinske elite, onda to moe biti samo nauka o temeljima slobodnog zidarstva i ovde analizirani Fihteov spis je u tom smislu temeljni nacrt jedne originerne elitologije. U tom spisu treba traiti i poreklo veine teorija o darovitosti kao i znaaju obrazovanja darovitih u savremenom drutvu.
www.uzelac.eu
129
Milan Uzelac
tematizuje jedno od osnovnih pitanja tog vremena a to je pitanje vaspitanja i obrazovanja. Da bi to pitanje moglo biti na adekvatan nain i razmotreno, Fihte je smatrao neophodnim da se prethodno odgovoriti na neopravdane prigovore (usled mnotva nagomilanih nesporazuma),upuivane slobodnim zidarima zbog tajnosti njihovog rada, kako bi se zatim mogli u drugom delu izlaganja, u pozitivnom smislu izloili principi na kojima poiva rad slobodnih zidara, a u ijem bi se svetlu pokazala opravdanost, neophodnost i nunost elitistikog, slobodnozidarskog obrazovanja. Ovaj Fihteov spis, nastao na zahtev I.A. Feslera kao instruktivni rad u jednoj loi "o istinskom i pravom cilju slobodnog zidarstva, kao i o hieroglifima slobodnog zidarstva", kako stoji u protokolu loe134 retko se publikuje u filozofskim izdanjima Fihteovih dela, a smatram da je posebno znaajan zbog same ideje obrazovanja koju ovde ima na umu nemaki filozof, polazei od apsolutnog miljenja apsolutnog ja koje u sebi sadri pretpostavku njegovog jedinstva svih predmetnih bivstvujuih kao i bivstvovanja drugog ja135. Fihte pomenuti spis pie u isto vreme kad i svima danas dalepo poznatiji spis Odreenje oveka (Die Bestimmung des Menschen, 1800), objavljen iste
134Hammacher,
K.: Fichte und die Freimaurerei, Fichte-Studien Bd. 2. Rodopi B.V., Amsterdam Atlanta, GA 1990, S. 146. Taj cilj slobodnog zidarstva Fihte trai u okvirima njegovog uenja o dravi. 135Fink, E.: Natur, Recht, Freiheit, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1992, S. 109.
www.uzelac.eu
130
Milan Uzelac
godine kada i eling publikuje svoj Sistem transcendentalnog idealizma136. Kada je re o nainu izlaganja, treba rei da je to stil u njemu isti kao i u radu o odreenju oveka, gde se kae da knjiga nije pisana za profesionalne filozofe, ve "prvenstveno tako da bude razumljiva svim itaocima koji neku knjigu uopte mogu razumeti"137. *** Svoje izlaganje Fihte zapoinje podseanjem na injenicu da je od samih poetaka slobodno zidarstvo bilo okrueno velom tajne, i da o tajanstvenosti kojom su obavijeni radovi slobodnih zidara kao i njihovi krajnji ciljevi, najvie govore oni koji su neupueni u slobodno zidarstvo, to ih ne spreava da o njemu imaju ponajee najfantastinije predstave, i to je jedan od glavnih uzroka tome to je o slobodnim zidarima stvorena pogrena slika koja je postala opteprihvaena kod obinog, profanog sveta koji usled neobavetenosti i ne moe da ima razumevanja a jo manje poverenja u ono to niti zna niti moe na pravi i adekvatan nain da razume. Nepoznavanje prirode i osnovnih principa slobodnog zidarstva imalo je za dalju posledicu da se ve sredinom XVIII stolea, dakle samo nekoliko decenija nakon to su slobodni zidari dali glasa o svom postojanju, javlja vie knjiga kojima se, navodno,
Kroner, R.: Von Kant bis Hegel, J.C.B. Mohr (Paul Siebeck), Tbingen 1961, Bd. II, S. 67. 137 Citirano prema: Kroner, R.: Von Kant bis Hegel, J.C.B. Mohr (Paul Siebeck), Tbingen 1961, Bd. II, S. 68.
136
www.uzelac.eu
131
Milan Uzelac
razotkriva "tajna" sobodnog zidarstva138. U tim spisima sree se mnogo verodostojnih injenica, pie Fihte, ali isto tako i mnogo nagaanja, tamo gde nedostaju prava i pouzdana znanja. Kada se o neem malo ili povrno zna, posledice mogu biti razne: od pogrenih interpretacija do raznoraznih nenamernih ali i namernih, tendencioznih zloupotreba. Zato je slobodno zidarstvo u mnotvu sluajeva bilo prikrie za neke drutveno nelegalne delatnosti, a i danas, posle neto manje od tri stolea delatnosti slobodnih zidara, njima se pripisuje mnotvo dela i nedela koja sa njima nemaju nikakve veze. Mora se rei, i to sa velikim aljenjem, kae Fihte, da su povod tome u najveem broju sluajeva davali sami slobodni zidari i to, pre svega svojim meusobnim svaama i optuivanjima koji su povremeno prodirali meu profane, neupuene ljude. Ovde se mora nainiti samo jedna usputna digresija, s obzirom da je re o slobodnim zidarima o kojima stoleima postoje razliita shvatanja. Zbog naina njihovog rada, iako su oni u svim epohama okupljali najvee umove stolea, pa su im pripadali i Fihte i Gete, i Mocart i Hajdn, a kod Srba i Dositej i Mokranjac, mora se imati u vidu i mnotvo razliitih odnosa spram njihovog rada koji se moe iz mnogo aspekata osporavati ali nikad iz jednog: tvrditi da su oni nepatrioti i da rade protiv svog naroda.
138L'Ordre
des Francs-Maons trahi. Amsterdam 1745; Der verrathene Orden der Freymaurer..., Leipzig 1745; Die zerschmetterten Freimaurer, Frankfurt/Leipzig 1746).
www.uzelac.eu
132
Milan Uzelac
injenica je da su slobodni zidari, za politiare, esto bili grupa zaverenika, pa su bili proganjani, posebno od nacista u Drugom svetskom ratu a i kasnije od niza politiara s prikrivenim totalitarnim, nedemokratskim ambicijama, da su oni za istoriare bili "interesna grupa" nastala u okvirima "salonske kulture" koja se formirala u sredini plemia i sitne buroazije poetkom XVIII veka, dok su u sociokulturnom smislu, re je o formi manifestovanja igre s odreenim ritualima, obredima i pravilima. Kao sve drutvene institucije, i red slobodnih zidara proao je niz razvojnih faza; to se mora posebno imati u vidu kad je re o situaciji koju opisuje Fihte i koja odraava delom stanje u slobodnozidarskim loama njegovog vremena. Ovde e vie biti rei o samoj ideji slobodnog zidarstva kao nosiocu jedne vie forme obrazovanja to je osnovna Fihteova ideja u ovde analiziranom spisu. Isto tako, treba naglasiti da ovaj tekst nema za cilj analizu slobodnozidarskog pogleda na svet, ve analizu ideje obrazovanja koja po zamisli Fihtea daleko prevazilazi domaaje realno postojeeg obrazovanja, ali, pokazae se da to isto Fihteovo shvatanje univerzalnog obrazovanja oveka svojom potencijalnom dimenzijom prevazilazi u znatnoj meri i samu ideju slobodnozidarskog obrazovanja o kojoj on eksplicitno govori. Zato, sasvim je razumljivo da su se i pre vie od dva stolea, kao to se i danas ponekad deava, slobodni zidari, vie bavili sobom, no njima zajednikom najviom stvari koja ih je oduvek okupljala i povezivala obrazovanjem svestranog
www.uzelac.eu
133
Milan Uzelac
oveka sposobnog da ivi u skladu s najviim zahtevima uma. To je imalo za posledicu da su, po reima Fihtea, mnogi u njegovo vreme crveneli kad bi im se, od strane neupuenih u prirodu slobodnog zidarstva, uputilo s prekorom pitanje da li su slobodni zidari, mada, bez obzira koliko kukavikog imali u sebi, nisu prestajali da poseuju radove svoje loe, jer su duboko verovali u ispravnost puta kojim idu oni i njihovo bratstvo. Slobodni zidari su, naglaava Fihte, najvie bili napadani i osuivani zbog tajnosti svoga rada. Istina, piui to Fihte nije mogao znati o tajnosti u kojoj rade danas sve politike stranke u svakoj zemlji, da stil rada savremenih partija i njihov potuljeni meetarski mentalitet, daleko prevazilazi sve ono to su slobodni zidari u svojoj naivnosti i iskrenosti tokom minulih stolea uopte i mogli zamisliti. No, kada je o prirodi same tajne re, a uvek se govori o nekakvoj tajni, uvek se neim neto prikriva ne bi li se na njega skrenula ili sa njega odvratila panja, Fihte kae da je "najvea tajna slobodnih zidara u tome da kod njih nema nikakvih tajni", te se s punim pravom moe rei da je "najoevidnija i u isto vreme najskrivenija tajna slobodnih zidara u tome to oni postoje i to oni nastavljaju da postoje." ta je to, pita Fihte u nastavku ovog pisma, i, ta bi to moglo biti, to meusobno spaja sve te ljude najrazliitijih stavova i miljenja, najrazliitijeg vaspitanja, obrazovanja i naina ivota, ta ih to dri na jednom mestu, zanemarujui na hiljade tekoa u ovom veku sveopteg prosveenja?
www.uzelac.eu
134
Milan Uzelac
Moda su se tu okupili maloumnici, licemeri, intriganti, vlastoljubci i moda su upravo oni stvorili ovu tajnovitu zajednicu? Da je tako, bilo bi jasno, kako neko lukav moe da se udrui s budalama kako bi ih iskoristio za svoje potrebe ili ih na kraju krajeva samo teio glupostima. Ali, nije tako istie Fihte!139 U svim vremenima, u redovima slobodnih zidara nalazimo najmudrije, najestitije, znanjem najobdarenije ljude, veoma uvaene graane, s najviim karakternim svojstvima, i uvek e se nai makar jedan ovek kome e se moi prepustiti s punim poverenjem da te vodi kroz ivot! Fihte pie o istinski mudrim i potenim ljudima koji vode slobodnozidarsku organizaciju, ija delatnost se ne svodi na reavanje svakodnevnih, praktinih problema ljudske i drutvene egzistencije, budui da ta organizacija pred sobom ima uzvien cilj - gradnju koja se protee u beskonanost a za svoj predmet ima obrazovanje i usavravanje, jer ovaj na ivot jeste privremen i samo je priprema za vie postojanje. U isto vreme, Fihte otvara i pitanje: da li se ti mudri ljudi, koji su se voljom svoje brae nali na elu slobodnozidarske organizacije, bave time kakva ona jeste, ili time, kakva bi ona, zahvaljujui njima, mogla da bude? Cilj ozbiljne, odgovorne delatnosti slobodnih zidara mora biti razuman i dobar. A svaki mudar ovek mora teiti razumnom i dobru, budui da su mudrost i vrlina odreeni veitim zakonima uma.
139
Treba imati u vidu da je Fihte u Jeni bio u neposrednom dodiru sa grupom jenskih romantiara a koju su inili Novalis, Tik, braa legel, eling.
www.uzelac.eu
135
Milan Uzelac
Zato slobodnozidarski red nije kola retkih umetnosti i tajnih nauka gde bi se predavale i saoptavale nadprirodne i nadljudske tajne. Tu se ne trai "filozofski kamen", jer slobodni zidar zna da istinski filozofski kamen jeste u istinskom umnom nastrojenju koje je vrednije od pretvaranja metala u zlato. Isto tako, slobodnozidarski red nije spiritistika organizacija, kao to nije religiozna ili mistika sekta. Mudar i dobar ovek nikada nee stupiti u religiozne ili sektake sporove, kao to nee ulaziti ni u politike sporove jer politika nije predmet kojim se treba baviti slobodni zidar. Zadatak slobodnog zidara nije ruenje vlasti i postojeeg poretka, kao to nije njegov posao ni da se mea, tajnim sredstvima, u poslove dravne administracije. Slobodni zidar mora znati da je prestup svako uplitanje u politiku i delovanje na dravno ureenje, jer svakim osporavanjem vlasti samo dolazi do slabljenja najvieg autoriteta. Slobodni zidar je ve morao nauiti da promena imena nije i promena sudbine i da su velike promene uvek bile izazvane velikim uzrocima; on zna ta jeste dobro, kao i da dobro ne mora biti ono to donosi sreu. Zato on nema elju da bude usreitelj i svoj najvii zadatak ne vidi u usreivanju hiljada ljudi. Politika je izvan interesa slobodnog zidara. On ne tei tome da bude upravlja, ve sve ini da bude dobar graanin i ovek. Umesto da se brine o sveoptem blagostanju, on nastoji da se brine o svojoj vrlini i blagostanju svojih blinjih. Tamo gde se politiki ciljevi izjednauju sa slobodnozidarskim, tamo
www.uzelac.eu
136
Milan Uzelac
su slavoljubivi i egoistini ljudi a ne slobodni zidari, kae se u drugom pismu. ** U emu bi bila ta najvea tajna, taj najvii cilj slobodnog zidarstva? Odgovor bi mogao biti: uiniti sebe boljim i pomoi drugima oko sebe da budu bolji. Mudrost i ovek ispunjen vrlinom to je konani cilj oveanstva, jedini smisao njegovog postojanja na zemlji. Tako dolazimo do nunosti stupanja na put svestranog obrazovanja, samousavravanja. Za tako neto potreban je individualni napor i volja oveka kao pojedinca, jer on je ono to on od sebe stvara svojim radom na sebi. Tu ni o emu drugom nije re do o dospevanju do samosvesti o sebi, koja nije nikakvo stanje u kojem bi se ovek mogao nai ve jedno trajno misaono kretanje koje se nalazi u filozofiji a koje nije nita drugo do filozofiranje. Zato samosvet nije fenomen (pojava) ve smo pojavljivanje140. To podrazumeva neprestano prebivanje slobodnog zidara u blizini filozofije i ivot u njoj kako bi se samosvest mogla shvatiti kao saznavanje sebe u drugom. Misaono zahvatanje celine sveta i njegovog skrivenog smisla zahteva izuzetnu snagu refleksije, sposobnost pravilnog sagledanja stvari, sposobnost da se vidi dalje od mesta na kojem se ovek neposredno nalazi, kae Fihte na poetku Sedmog pisma; isto to vai, u jednakoj meri, i za naunika koji se ne sme zadovoljavati time to e poznavati samo svoju usku
Fink, E.: Natur, Recht, Freiheit, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1992, S. 142.
140
www.uzelac.eu
137
Milan Uzelac
oblast kojom se bavi, ve mora imati uvid u granine oblasti s kojima se njegova dodiruje ali, isto tako, on mora teiti i tome da sagleda celokupno poprite znanja. Kada se ovaj zahtev koji pred naunika postavlja Fihte posmatra iz naeg vremena, koje je potpuno potonulo u uska specijalistika istraivanja, iz vremena koje je nemono da u bilo kojoj oblasti prui iole zahvatniju, obuhvatniju sintezu koja bi bila odgovor na vei kompleks pitanja, vie je no oigledno da nemaki filozof postavlja veoma visoke zahteve, no njih moramo prosuivati prvenstveno imajui u vidu njegovo vreme koje pod naukom jo uvek vidi celinu znanja filozofiju, a ne manifestacione oblike pozitivnih nauka kakve znamo s kraja XIX stolea. Kako smo ve ukazali na to da znanje nije svima jednako dato, da se ono mora neprestano osvajati, onda je jasno zato Fihte od slobodnih zidara, kao pripadnika elitnog sloja drutva, trai da oni uzdiu sve ljude, da obrazujui ih, obrazuju meu njima one koji drutvu najvie mogu pomoi, i to ne samo one koji se bave teorijskom delatnou, ve i one darovite sa visokom sposobnou suenja koji su trgovci, humanistiki obrazovani vojnici, dobri oevi u porodici i mudri vaspitai svoje dece. Pozivajui se na tada popularnu i opteprihvaenu ideju progresa, Fihte istie kako je "ljudsko drutvo obavezno da se nalazi u neprestanom progresu". Svi odnosi u drutvu treba neprestano da se dalje razvijaju i usavravaju. Za tako neto potrebno je da postoji drava koja ima dobru upravu. Takva drava moe brzim koracima da razvija
www.uzelac.eu
138
Milan Uzelac
zakonodavstvo, administraciju kao i vaspitne ustanove. Njen razvoj mogu koiti samo oni slubenici koji nikad ne izlaze iz okvira svoje uske profesije, sviknuti da se kreu samo po inerciji i koji postaju prepreka svakom poboljanju i usavravanju. Takvi ljudi ne ele da ih proglase nepotrebnim i na sve naine osporavaju svaki napredak i svaku promenu; ako je preovlaujui broj upravo takvih inertnih ljudi, koji se promenama direktno protive, ili prihvataju njihovo sprovoenje kako bi iste iskompromitovali i doveli do neuspeha sve ostaje po starom i nema napretka. Temeljno izuavanje nauka moe ljudski um izvesti izvan granica koje mu namee drutvo koje ima konzervatinu tendenciju u sebi, ono moe da ukae na "mesta odskoka", na mesta koja omoguuju drutvu da se razvija u pozitivnom smeru. No nauka ne moe kao takva da deluje na svet. Sve naueno, i kad bi bilo dobijeno na jo viem nivou od onog koji daje dananji univerzitet, ne moe biti korisno samo kao znanje ako ne bi bilo primenjivano, ako se ne bi vebalo, podvlai Fihte. U takvoj, drutveno tekoj situaciji, Fihte spas vidi u slobodnom zidarstvu koje je takva ustanova koja prua mogunost vebanja u postizanju univerzalnosti i time popunjava prazninu koja ostaje neprevaziena drugim sredstvima u graanskom drutvu koje odlikuje jednostranost. Da bi se bolje razumele ideje koje zastupa Fihte, treba ukazati i na pretpostavke od kojih on polazi. U osmom pismu on istie dva principa: po prvom, na ivot samo je priprema za poetak jednog vieg
www.uzelac.eu
139
Milan Uzelac
bivstvovanja, a po drugom, ciljevi koji su nam postavljeni u ovom ivotu samo su nam dati a u potpunosti mogu biti ostvareni tek u viem ivotu. No, s druge strane, mi imamo za posla sa realnim naim ivotom u kojem nam je zadatak da teimo viim ciljevima. Tako neto ostvarivo je ako celokupno oveanstvo ini jedno jedinstveno, isto moralno i verujue drutvo141, ako celo oveanstvo ini jednu jedinstvenu optu pravnu dravu i ako ovek kao razumno bie bude uspostavio svoju punu vlast nad nerazumnom prirodom koja kao mrtvi mehanizam mora biti potinjena vlasti njegove volje. Da bi se ispunili ti ciljevi neophodno je da ljudi kao delovi drutvenog bia budu svestrano obrazovani. U realnom drutvu oni jo uvek dobijaju svoje odreene, parcijalne zadatke i u njihovom realizovanju ogleda se jednostranost duha i obrazovanja, a krajnja posledica toga je da se retko moe sresti pravi, svestrano obrazovani ovek. Takvog bi, obino, trebalo "sastavljati" iz vie razliitih ljudi, esto suprotnih svojstava.
Tako neto jeste i cilj crkve, no takav cilj nije ostvarila nijedna crkva.; takvom cilju tei svako obrazovanje duha. Fihte na kraju osmog pisma istie da "religiozno vaspitanje neizostavno ini deo masonskog vaspitanja", ali i to da "religija masona ini neto posve drugo no religija bilo koje postojee crkve, ili sekte". Ono to je posebno interesantno, jeste Fihteovo ograivanje od deizma koji je prvobitno bio ugraen u slobodnozidarski katehizam. Ako ne postoji neka posebna masonska moralnost, postoji, istie Fihte specifina masonska religija, odnosno, "specifini masonski pogled na religiju a time i specifino masonsko vaspitanje za religiju".
141
www.uzelac.eu
140
Milan Uzelac
Zato, itav problem se po Fihteu sastoji u tome da se prevlada jednostrano obrazovanje i da se ono usmeri isto ljudskom i sveoptem, kako bi svaka individua bila formirana na pravi nain. Takav cilj nije jo ni u jednom drutvu ostvaren i on je otvoren zadatak za one najnaprednije lanove drutva koji sebe nazivaju slobodnim zidarima, a koji su zapravo istinska drutvena elita. Stoga, svaki predmet obrazovanja je u isto vreme i predmet slobodnozidarskog obrazovanja te je neophodno da slobodni zidar zahvati najvei deo obrazovanja pomou nauka, profesionalnih vebi i ivotnog iskustva. To je put na kojem se stvara duhovna elita. Temeljna pretpostavka u Fihteovom prosuivanju prirode obrazovanja polazi od toga da "svako obrazovanje u drutvu polazi od obrazovanja razuma", ali da nije dovoljno neku istinu samo saznati, ve da je nuno da se ovek njoj svojevoljno i potini, pa, nije dovoljno da ovek neto razume, nego da to i hoe. Nije stvar u tome da se samo deluje, a jo manje je re o slepom, nepromiljenom delovanju. Sama delatnost mora doi na kraju, kad se ve prethodno, svestranim istraivanjem, utvrdilo ta treba initi. To ne znai nita drugo do da ne postoji volja radi saznanja nego da je saznanje neophodno da bi volja mogla delovati. Pritom niko ne moe delovati na volju drugog budui da volja uvek se kree iz unutranjosti oveka napolje, a ne obratno. Podstai nekog na pravilno delovanje mogue je samo poukom, kao i dobrim primerom. To su jedina dva naina delovanja na drugog oveka koje vidi Fihte.
www.uzelac.eu
141
Milan Uzelac
Srcem i fantazijom ne moe se delovati na oveka. Nije stvar u tome da se neko prepusti plau, ili nenim oseanjima. Da bi se pravilno delovalo, neophodno je raditi na samome sebi, preispitivati samog sebe. Stavljajui sebi u zadatak da ukae na to ta spada u predmet svestrane obuke oveka, Fihte izriito naglaava da ne postoji i ne moe postojati ma kakvo vaspitanje kojim bi se sticala via moralnost i da je jedna od najnegativnijih crta njegove epohe upravo vera da je tako neto mogue. Moralnost se sastoji u tome da mi ispunjavamo obaveze koje imamo i to s apsolutno slobodnom voljom, bez svakog spoljanjeg podsticaja iskljuivo stoga to je to obavezno. Takvu odluku ovek moe doneti apsolutno sam, i ne treba ga tome uiti, logiki mu tako neto dokazivati, ili ga na to nagoniti molbama, silom ili uz suze. Budui da moralnost ivi u ovekovoj dui kao neto u njoj pozitivno i da ona ne treba da bude promenljiva pod spoljanjim uticajima, jasno je da ne moe biti ni nekog posebnog slobodnozidarskog morala. Postoje posebne obaveze koje taj red nalae svojim lanovima, no da li ih pojedinac treba ispunjavati, o tome on odluuje kao pojedinac a ne kao slobodni zidar; o tome on odluuje sam ili u dijalogu s bogom, ali ne u dijalogu s drugim ljudima. U svakoj oblasti ovekovog obrazovanja mora se odvojiti ono sluajno i nenuno, ono to je jednostrano ili uveliano, kako bi se istaklo ono to je opteljudsko u njegovoj istoti i celovitosti. U religioznom obrazovanju, po miljenju Fihtea, ima mnogo sluajnog i jednostranog i to moe biti odatle odstranjeno upravo
www.uzelac.eu
142
Milan Uzelac
slobodnozidarskim obrazovanjem. Religiozni pogledi raznih naroda (Jevreja, Rimljana, Arapa) prilagoeni su njihovim navikama i obiajima, njihovim pogledima na ljudski ivot, njihovim naukama i umetnostima i u tome oni su potpuno u pravu kad zastupaju stavove svoje religije. Svima njima se javio Bog, istina, na razliite naine: jednima kad ih je spasavao iz egipatskog ropstva, drugima osnivanjem Rimske crkve, treima kad je jedan od njih sjedinio mnoga plemena. I to je sve u redu. Do sporne situacije dolazi u asu kad oni, jedni drugima, hoe nametnuti svoja shvatanja za jedino ispravna. Zadatak svestrano obrazovanog oveka je u tome da prevazie jednostranosti koje se sadre u posebnostima i da dospe na stanovite oveka "koji ima religiju". Na taj nain moi e se zahvatiti i obrazovanje u celini a ne samo u jednom od njegovih aspekata. Istinski religiozan ovek ne tei nebeskim tajnama u oblasti onostranosti; on tei ostvarenju zemnih ciljeva koji su mu postavljeni u svoj njihovoj univerzalnosti, budui da je iza njih skriven nebeski cilj koji e on razumeti bez posebnih dodatnih napora, jer e se ovi njemu otvoriti u asu kad dostigne svoj zemni cilj. Zato, istie Fihte, religioznost nije neto izolovano i samobitno, poto ovek nije religiozan, ve "misli i deluje religiozno"; religija za njega u tom sluaju nije predmet, ve "etar" u kojem mu se javljaju svi predmeti. U kontekstu ovog stava shvatljivo je zato se moe initi da oveku nije vano nita do ostvarenje njegovih ciljeva, a da se zapravo i ne vidi da
www.uzelac.eu
143
Milan Uzelac
njemu ti njegovi ciljevi nisu vani i da nemaju ni najmanju vrednost, ve da on tei onom to je nevidljivo i za njega nedoseno, budui da je veno, skriveno iza te zemne ljuture. Samo usled tog to postoji i ono skriveno, ima za oveka smisao ono zemno, svakom vidljivo i pristupano. U tom sluaju, misao oveka je u venosti, a njegove moi su s nama, jer, njemu ne pada na pamet da ivi u nebeskom samo svojom milju, ostavljajui svoje moi na zemlji. Bez misli, kae Fihte, nema ni delatne moi koja nam omoguuje da neto zamislimo. Religija ne moe biti upotrebljena ni za ouvanje graanskog poretka, niti za smirenje i utehu, niti za podsticanje na vrenje dobrih dela, zato to ona nema nikakvu upotrebu. Oni koji hoe da izvedu na put moralnosti ljude strahom, ili nadom na nagradu, mogu ljude dovesti do toga da spolja potuji zakone, no to je daleko od moralnosti i takvi ljudi su izgubljeni zauvek i za moral i za religiju. A to se slobodnih zidara i njihove zajednice tie, oni kojima je potrebna stroga disciplina s nagradama i kaznama, da bi bili asni ljudi ti i nisu za takvo drutvo. Slobodni zidar treba da ini dobro i izbegava poroke iz dunosti, ili, iz oseanja asti, kae Fihte. Savreno obrazovan ovek, a takav je, po miljenju Fihtea slobodni zidar, ne zaustavlja se na tome da da na mesto zemnih ciljeva uzima one nevidljive i vene; on poseduje religiju koja je postala deo njega samog i on za njom nema potrebu jer je poseduje. U takvoj situaciji religija nije vie predmet ovekove delatnosti, ve je organon i orue svake njegove delatnosti. Ona nije neto to bi on stvarao za
www.uzelac.eu
144
Milan Uzelac
sebe, ve tako neto ime on nesvesno stvara sve ostalo. Religija je, kae Fihte, oko ovekovog ivota koje on ne vidi, no kojim vidi sve ostalo to vidi. Bez obzira na to to je misao slobodnog zidara uvek usmerena venom, on je jednako posveen i onom to je zemno: on je posveen svojoj dravi, svom gradu, svojoj dunosti142 koju ima na zemlji, mestu u kojem ivi nezavisno od toga to mu je misao usmerena na celinu svega to jeste. U dui slobodnog zidara je ljubav prema otadbini i svest o tome da je graanin sveta. U njegovoj dui neraskidivo su povezani patriotizam i kosmopolitizam. Ljubav ka domovini to je njegovo delo; ljubav ka svetu u celini jeste njegova misao. Prvo je pojava, a drugo je unutranji duh te pojave nevidljivo koje se nalazi u vidljivom. Religija apstrahovana od svega ostalog oko nje, jednako je nitavna, kao kosmopolitizam koji hoe da opstane sam po sebi; kosmopolitizam bez patriotizma je glup, nitavan i degenerisan kae Fihte. On ovde jasno ukazuje na injenicu da su slobodni zidari uvek bili patrioti i borci za svoju otadinu a nikad izdajnici koji bi je prodali za nekoliko srebrnjaka. Uostalom i Hrist je prodat za samo trideset srebrnjaka.
Ta dunost podrazumeva rad na onom prirodnom, ivotinjskom u sebi, odnosno, po Fihteu, to je rad nad celokupnom prirodom. Videti i: Fink, E.: Pdagogische Kategorienlehre, Hrsg. FranzAnton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1995, S. 148. Istovremeno, o prirodi kao transcendentalnom uslovu iste ulnosti subjekta, videti takoe i u Finkovim predavanjima o egzistenciji i koegzistenciji iz zimskog semestra 1952/1953.: Fink, E.: Existenz und Coexistenz, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1995, S. 152.
142
www.uzelac.eu
145
Milan Uzelac
Imajui to u vidu, slobodni zidari ne insistiraju na nekom apstraktnom kosmopolitizmu, ve smatraju da je isti mogu ako ovek poe od izgraivanja odnosa u sopstvenoj okolini; postanu li ljudi oko njega bolji, postae bolja i sama celina. Zato on potuje zakone koji i nisu najbolji, jer ma kakvi zakoni bolji su od nezakonja, a zakoni ako su i loi, jo uvek u sebi sadre mogunost popravljanja i usavravanja. U trinaestom pismu Fihte istie da je zadatak slobodnozidarskog reda da odstrani sve jednostranosti u vaspitanju, ovekovo polovino obrazovanje uzdigne sveopteg ljudskog obrazovanja. Takvo obrazovanje podrazumeva obrazovanje oveka za religiju kao graanina nevidljivog sveta, obrazovanje oveka za dravu kao deo vidljivog sveta i obrazovanje navika i vetina za vladanje nerazumnom prirodom od strane oveka kao razumnog bia. Sredstva kojima drutvo za to raspolae, ponavlja Fihte, jesu pouka i primer. Zato je zadatak slobodnog zidara da u religiji odvaja sve to je sekundarno i sporadino, da svoju kosmopolitsku svest usklauje sa graanskom, da prirodu potinjava razumu, i da za sve to sam daje primer drugima. Sve dotle, dok ljudi ne obrazuju sami sebe u prirodnom stanju, ve ih obrazuju okolnosti kojima se oni predaju dotle o pravom obrazovanju ne moe biti rei. Za obrazovanje neophodne su i religiozne ustanove, i zakoni, i drutvena/graanska struktura, kao i vlast. Sve to ima svoju prvobitnu taku prvobitno stanje, kae Fihte, ali upozorava da svi ljudi ne polaze od tog poetka ve svako polazi od stavova do
www.uzelac.eu
146
Milan Uzelac
kojih je dospela njegova epoha. Sa svakom novom generacijom uslovi u kojima se deluje bivaju sve razliitiji, pokazuju se sve vie i nedostaci i stoga je potrebno sve vie delovati na ispravljanju nedostataka a to je mogue samo uz pomo udruenih ljudi u organizaciju kakva je slobodnozidarska. Fihte navodi da je malo sluajeva u istoriji oveanstva, a i to sporadino u nekim drevnim drutvima kada je bilo mogue da svi lanovi drutva dobiju pravo obrazovanje. Tako neto deavalo se retko i bilo kratkotrajno. Zato je od najstarijih vremena bilo neophodno postojanje slobodnozidarskih drutava te je uporedo sa javnim obrazovanjem u drutvu postojalo i tajno koje je s javnim ilo ruku pod ruku, jaalo i razvijalo se zajedno s njim i zajedno s njim propadalo, delovalo na njega i trpelo njegov uticaj, kao to je sluaj s Pitagorom i njegovim savezom u Velikoj Grkoj. Od Pitagore poinje i istorija tajnih organizacija i tajnih saveza ljudi okupljenih oko ideje obrazovanja. Za odavanje znanja steenih u pitagorejskom bratstvu bilo je predvieno iskljuivanje iz bratstva, i iskljuenom naruiocu pravila odmah bi se jo za ivota podizao spomenik a o njemu bi se govorilo kao o pokojnom budui da ivot njegov van zajednice nije vie i pravi ivot. Putevi razvoja javnog obrazovanja i njegova istorija uveliko su poznati, iako mu se poeci nalaze u tami, odenuti u mitsku poeziju; injenica je, istie Fihte, da se jasno nazire progres i neprakidni lanac kulture koji ide od Egipana, preko Grka, Rimljana, Hriana i koji se nazire u nae dane u evropskoj kulturi.
www.uzelac.eu
147
Milan Uzelac
U svim tim vremenima postojala su tajna obrazovna drutva. Nekad su ona bila samo vie, a nekad manje vidljiva. Sva javna kultura, koja se uvek pokazivala kao jedinstvena, jedina, samodovoljna, nosei nacionalni karakter svakog naroda ponaosob, razvijala se blagodarei delovanju ljudskoga duha u svakom od naroda. Ali, istie Fihte, uvek je postojala i tajna kultura koja je kao i javna, dola do naih dana. to se tie javne kulture, za nju je bilo znaajno da bude sauvana u dugotrajnim spomenicima, im je bilo pronaeno pismo i mogunost ouvanja znanja; kada je re o tajnoj kulturi (kojoj nije svako imao pristup, ve samo onaj koji je proao put javne kulture), jasno je da tajna kultura ne moe prethoditi javnoj, budui da istu pretpostavlja, ali i da ne moe ii s ovom uporedo a da ne ugroava ciljeve i jedne i druge. Ona moe javnu kulturu samo slediti. Tako se, na kraju svog izlaganja, u pretposlednjem, petnaestom pismu, Fihte opet vraa pitanju tajne i posebno, pitanju tajne kojom je nadkriven rad slobodnih zidara. Do istinskog cilja tajne kulture, do pravog ljudskog obrazovanja, ovek moe doi na dva naina: ili dubokim razmiljanjem i istraivanjem, obrazovanjem sopstvenog duha i srca, ili uz pomo drutva koje ne mora biti opte graansko, ve s malim brojem posveenih lanova. U prvom sluaju do rezultata se dolazi razmiljanjem, logikim dokazivanjem, tvrenjem i opovrgavanjem; re je o takvim shvatanjima koja se mogu publikovati i koja mogu dobiti javni oblik. Kad je re o tajnom uenju, njega je mogue izloiti istim tim
www.uzelac.eu
148
Milan Uzelac
jezikom neposveenima ne odajui ono to je slobodnozidarska tajna. To objanjava postojanje knjiga o slobodnom zidarstvu koje, zapravo nita ne kazuju o njemu. Profaniu se uvek samo rei, ali ne i misterije. Ko ve ne poseduje misteriju u sebi, tome ona ne moe ni doi. U drugom sluaju, poto se tei istoj ljudskoj kulturi u tajnom drutvu, nain prenoenja znanja moe imati posve drugaiji oblik; tu ne mora biti umovanja, pozivanja na argumente i proveru, jer tu nije re o raspravi povodom pojedinanih predmeta ve o celini oveka i njegovog znanja. Kako ta znanja imaju poreklo u drevnim uenjima ona u najveem broju sluajeva i dobijaju metaforiki oblik. Zato se tajno uenje i prenosi usmenim a ne pisanim putem, te njega ne treba traiti u knjigama nego u usmenoj tradiciji. Ta usmena tradicija ima nedostataka i ima tekoa u prenoenju znanja, ali ti nedostaci mogu biti prevladani. Ne treba stoga da udi, i posve je razumljivo da su esto nosioci tajnih znanja istovremeno bili i nosioci javne kulture. Razume se, ne zaboravlja da naglasi Fihte, nisu u stvarnosti svi slobodni zidari koji to ime nose, ali svi treba da nastoje na tome da postanu takvi; sve dok drutvo nije savreno, dok ono tei savrenstvu kao idealu, ono ostaje slobodnozidarsko, a cilj postojanja slobodnozidarskih loa sastojao bi se u tome da svako trai svoj cilj. Zadatak slobodnog zidara je da se usavrava, da sebe ini boljim, i to tako da svoje vrline nikad sam nee isticati, kao to sebe nee uniavati ni pred
www.uzelac.eu
149
Milan Uzelac
grekama, ve e nastojati da ih zaobie na putu sopstvenog samoizgraivanja. A ta najvea tajna, na koju smo u poetku ukazali, tajna koja se manifestuje u postojanju slobodno-zidarskog saveza i koja svuda prati slobodne zidare, jeste u nastojanju da se svo oveanstvo obrazuje kao jedna jedinstvena zajednica po uzoru na slobodnozidarsku, o emu govori i sva slobodnozidarska simbolika. Postojanje slobodnog zidarstva samo potvruje da taj najvii cilj jo nije dosegnut. Slobodni zidar mora imati jasan um, osloboen svih predrasuda; on je pravedan, savestan, strog prema sebi u svojoj dui, i pritom nikad ne govori naglas o svojim vrlinama, niti druge uverava u svoju asnost. Pridravajui se najviih naela, pie Fihte, slobodni zidar ve i u ovom ivotu ivi jednim viim ivotom i vera u takav ivot daje njegovom ivotu vrednost, znaenje i lepotu. Tu veru on nikom ne naveuje ve je nosi u sebi kao najveu tajnu. Takav mora biti ideal kojem slobodni zidari moraju teiti, a teiti se mora savrenstvu, dobru i najvioj vrlini. Takvo savrenstvo nee biti drugaije, no oveno i istinski ljudsko. Svaki ovek tome mora teiti, a pre svega slobodni zidari. U protivnom, slobodni zidari bili bi samo vesela bratija koja vreme provodi u intrigama a svoj poloaj zloupotrebljava zarad line koristi; bio bi to tuni skup sitnih iardija nesvesnih svoje grotesknosti dok se jagme oko priznanja, medalja, pohvala i nezasluenih poasti. ***
www.uzelac.eu
150
Milan Uzelac
Ne moemo se oteti utisku da u ovom Fihteovom tekstu ima mnogo zanosa, onog romantiarskog. Danas on tako ne bi pisao. Ali, ne bi ni iao u Bolonju, kao Kanosu uma. Prvi Rektor velikog Berlinskog slobodnog univerziteta i priznati slobodni zidar imao bi i ovog asa prave odgovore na izazove savremenosti, odgovore koji naim savremenicima toliko nedostaju. A to se slobodnih zidara tie, oni ne mogu spasti svet, ne mogu ni uticati na deavanja u njemu oni samo mogu teiti tome da sebe i ljude iz svoje neposredne okoline ine boljima i savrenijim, kako je o tome pisao i Fihte, a to je ve neto, neto to svake veeri daje nadu i ohrabrenje u iekivanju sutranje pojave svetla na istoku.
www.uzelac.eu
151
Milan Uzelac
4. Univerzitetsko pitanje kao pitanje ivota u svetlu tzv. bolonjskih procesa Ovako formulisan naslov ne pretenduje na to da sugerie kako je pitanje univerziteta pitanje ivota. Tako neto u nae vreme bilo bi odvie pretenciozno, no ne bi smelo biti ni izraz prevelikog vapaja, jer kv litativni pad nivoa studiranja na univerzitetima ne mora imati razorne posledice, budui da je manje bolno pasti sa najnie grane nekog drveta, nego s njegovog vrha. U oba sluaja moda e biti potrebna lekarska pomo, najverovatnije hirurka, ali u razliitom obimu. Zato sam se odluio da ovog puta, ovde, govorim o jednom hirurgu, ocu ratne hirurgije, jednom od najznaajnijih hirurga XIX stolea, koji se, sticajem okolnosti naao u situaciji, donekle slinoj ovoj u kojoj se i mi nalazimo. Ishod iz nagomilanih problema u obrazovanju njegovog vremena Pirogov je potraio u sveobuhvatnoj analizi misije univerziteta. Tako se dogodilo da je njegov spis Univerzitetsko pitanje143, zamiljen kao nacrt reforme celokupnog sistema obrazovanja ezdesetih godina XIX stolea u Rusiji, upravo u nae vreme dospeo u udnu korespodenciju s "nacrtima reforme obrazovanja" koji se sve ee javljaju, i, to je najvie iznenaujue, da se tu uspostavlja jedan do te mere aktuelan dijalog, da se
.. . .: .. . . 1986. 320-384.
143
www.uzelac.eu
152
Milan Uzelac
teko moemo oteti utisku da autora pomenutog spisa i savreme "bolonjiste" deli skoro vek i po. Pokazae se da je u pitanju jedna te ista problematika: pitanje odnosa prema utilitarnosti, specijalizaciji obrazovanja i sniavanju njegovog nivoa, s jedne strane, i zahteva za svestranou i univerzalnou obrazovanja koje ne sme biti determinisano iskljuivo neposrednim, praktinim zahtevima. Smatram da na poetku treba neto rei i o samom autoru spisa Univerzitetsko pitanje. Pre svega zato, to je njegova biografija u svakom sluaju manje poznata od Kantove ili Fihteove, no u isto vreme veoma pouna, jer potvruje prastaru istinu o tome da niko nije prorok u svom selu, pokazujui kako se s velikim ljudima sudbina moe poigrati i onda kad bi se to moglo najmanje oekivati. Samo velike zemlje (kakva je Rusija) i male (kakva je Srbija) mogu se sa svojim naunicima tako ophoditi kao to se to dogodilo u sluaju Nikolaja Ivanovia Pirogova, oveka ije ime danas nosi astertoid br. 2506. otkriven stotinak godina nakon smrti ovog velikana moderne medicine. *** Nikolaj Ivanovi Pirogov ( ) rodio se 25. novembra 1810. u Moskvi; sa 16 godina upisao je Medicinski fakultet na Moskovskom univerzitetu, i nakon to je diplomirao, nekoliko godina je proveo u inostranstvu144. Po
Na osnovu jedne napomene u II pismu iz Hajdelberga, (3/15. oktobar 1863) bie da je u to vreme boravio na oko 25 evropskih univerziteta.
144
www.uzelac.eu
153
Milan Uzelac
povratku u Rusiju, pet godina je radio na Medicinskom fakultetu univerziteta u gradu Derpt (danas Tartu, Estonija) koji se u to vreme smatrao najboljim univerzitetom u Rusiji. Nakon briljantne odbrane doktorskog rada, sa 26 godina postavljen je za profesora Medicinskog fakulteta u Derptu. Nekoliko godina kasnije, pozvan je u Peterburg gde je rukovodio katedrom za hirurgiju tamnonje Medicinsko-hirurke Akademije. U isto vreme rukovodio je i Klinikom bolnike hirurgije koju je sam organizovao. Bavei se obukom vojnih hirurga, Pirogov je razradio niz novih metoda, ime je znatno smanjen broj neophodnih amputacija, a jedna od njegovih metoda i danas se zove "operacija Pirogova". On je prvi u istoriji svetske medicine (u vreme rata na Kavkazu, 1847), primenio zavoje sa tirkom, a potom gipsom, to je omoguilo ubrzano zarastanje preloma i mnogi vojnici su bili spaeni od krivog sraivanja ekstremiteta. Tu je poeo da operie pod narkozom primenjujui dietilov etar (aether medicinalis, C4H10O). U poljskim uslovima on je obavio oko 10 000 operacija. U vreme Krimskog rata 1855. bio je glavni hirurg u Sevastopolju, okupiranom od strane engleskih i francuskih trupa; tu se koristio pomou milosrdnih sestara koje su dole na front iz Peterburga i to je bila novina, jer do tog vremena enama je bilo zabranjeno da se nalaze u zonama ratnih dejstava. Za vreme opsade Sevastopolja, Pirogov je primenio novi metod postupanja s ranjenima: tee ranjenima je pomo pruana na licu mesta, dok su lake ranjeni evakuisani i leeni u stacionarnim vojnim bolnicama
www.uzelac.eu
154
Milan Uzelac
ime se on smatra osnivaem posebnog smera u hirurgiji vojne hirurgije. Svestan znaaja anatomije u obrazovanju lekara, Pirogov je utemeljiva topografske anatomije, ime je dao znaajan podsticaj operativnoj hirurgiji. U svojim istraivanjima koristio je zamrznute leeve (on sam svoja istraivanja je nazivao "ledena anatomija") i nakon nekoliko godina neprekidnog rada Pirogov je objavio prvi anatomski atlas pod nazivom "Topografska anatomija, ilustrovana rezovima provedenim kroz zamrznuto telo oveka u tri smera". Ovaj atlas i metodologija koju je predloio Pirogov postali su osnova daljeg razvoja operativne hirurgije. Posle pada Sevastopolja, Pirogov je doputovao u Peterburg da bi o porazu izvestio cara Aleksandra II. Novost se Caru nije dopala, Pirogov je pao u nemilost, poslat u Odesu i postavljen za naelnika obrazovanja Kijevske i Odeske oblasti (1856). Tu je on pokuao da reformie sloeni sistem obrazovanja, ali je svojim postupcima doao u sukob s vlastima te je morao da napusti svoje mesto 1861. godine. Godine 1866. nakon atentata na cara Aleksandra II, Pirogov je bio otputen iz dravne slube, bez prava na penziju. Otiao je na svoje imanje gde je organizovao jednu besplatnu bolnicu i otud je putovao retko, u sluajevima kada bi bio pozivan u inostranstvo (gde je bio lan nekoliko akademija) ili na Petrogradski univerzitet da odri neko predavanje. Na due vreme sa svog imanja odlazio je dva puta, jednom 1870, u vreme Prusko-francuskog rata, na poziv Meunarodnog crvenog krsta, a drugi put u vreme Rusko-turskog rata (1877-1878) kada je nekoliko
www.uzelac.eu
155
Milan Uzelac
meseci radio na frontu. Umro 5 decembra 1881. Te godine proglaen je petim poasnim graaninom Moskve povodom pedesetogodinjeg rada u oblasti prosvete, nauke i za graansku angaovanost, a to je ovekoveio Ilja Rjepin slikom: "Dolazak Nikolaja Ivanovia Pirogova u Moskvu na proslavu povodom pedesetogodinjice njegove naune delatnosti (1881)". *** Ocenjujui celokupnu naunu i pedagoku delatnost Nikolaja Ivanovia Pirogova, svi e se sloiti da je on nesporno najzasluniji za to to je hirurgija postala nauka. Za sobom je ostavio dvotomni rukopis: "Pitanja ivota. Dnevnik starog lekara". Ovaj naslov je u velikoj meri simptomatian budui da je Pirogov jo 1856. objavio jedan lanak pod istim naslovom u kojem se suprotstavlja prevremenoj specijalizaciji i zalae za svestrano obrazovanje svakog pojedinca. Pitanje ivota tako postaje lajtmotiv njegovog celokupnog ivota i njegove ukupne delatnosti kako naune, tako i obrazovne. Nama je Pirogov interesantan po neem sasvim drugom: po njegovim idejama o obrazovanju i vaspitanju. Te njegove ideje proete zahtevom za univerzalnim, svestranim razvojem linosti, izraz su suprotstavljanja, u njegovo vreme, pre jednog i po stolea, zahtevima za pragmatinim, usko-strunim obrazovanjem. Carska vlast ezdesetih godina XIX stolea nastoji da snizi opte-obrazovni nivo omladine na raun uvoenja utilitarno-specijalistikog obrazovanja. Pirogov je protiv obrazovanja koje poiva na uskoj primeni posebnih, praktinih znanja.
www.uzelac.eu
156
Milan Uzelac
Kada je re o realizaciji nastave na univerzitetu, Pirogov smatra da treba odbaciti stari nain predavanja i zalae se za uvoenje novih metoda koje e biti u funkciji razvoja samostalnog miljenja uenika. On istupa protiv godinjih ispita na fakultetima, koji u sebi esto sadre momente sluajnosti, istiui kako je neophodno ocenjivati celikupni rad uenika tokom godine, a kada je re o izvoenju nastave na univerzitetu, Pirogov smatra da treba pozivati najuglednije naunike koji e studentima preneti poslednja dostignua u oblasti nauke kojom se isti bave, a samu nastavu treba organizovati putem predavanja, seminara i proseminara, kako bi se studenti mogli to dublje udubiti u materiju koju izuavaju. *** Svoj rad Univerzitetsko pitanje, pod motom Ist es ernst?145, Pirogov zapoinje konstatacijom da su prvi univerziteti bili blii idealu univerziteta, no to su to dananji univerziteti. To on objanjava time to su u prvo vreme, u vreme nastanka univerziteta, univerzitet vodili isti oni koji su ga i stvarali i koji su u isto vreme bili jedini koji su nauku i razvijali 146. Drugim reima: oni koji su razvijali nauku ti su u isto vreme bili nastavnici i pri obuci oni su imali u vidu nivo razvijenosti nauke a ne nivo znanja uenika. A to se tie uenika, oni su kao i nastavnici bili uesnici u razvoju nauke, nezavisno od uzrasta.
145Da 146
li je to ozbiljno (lat.) Ibid., s. 320.

157
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Stvari su se poele menjati tek sa pojavom graanstva, u vreme kada je prosveenost poela da prodire u mase i kada se, po reima Pirogova, vie nije mogla sauvati prvobitna autentinost ideala. To se dogodilo u asu kad su se u sferu obrazovanja poeli meati drava, crkva i drutvo sa svojim posebnim zahtevima. Apriorno ista nauka nije mogla da se ouva pred zahtevima koje je postavljao sam ivot; posledica toga je nastanak dravnih, crkvenih, obrazovno-drutvenih i nacionalnih institucija. Tako su na univerzitet dospeli pravila i principi koji su strani njegovom idealu. isto naune tenje poele su da ometaju crkvene dogme, birokratizam, kao i razni nacionalni, filantropski i vaspitni elementi. S druge strane, nauka sve manje postoji radi same nauke, izgubljen je antiki ideal cenjenja znanja radi znanja samog, pa se u znanju vidi izraz moi, i svest o tome sve vie jaa jo od vremena Frensisa Bekona, kada se poinje isticati praktina strana znanja, a to ima za krajnju posledicu da nauka sve vie poinje da prodire u sam drutveni ivot i otuda uvlai u univerzitet praktine, utilitarne tendencije. Na taj nain univerziteti se od centara gde se razvija i neguje nauka na najvii nain, pretvaraju u najvie obrazovne ustanove. Nauka se postepeno izbacuje sa univerziteta i preputa institutima i akademijama nauka. Razume se, to je tendencija koja se ne odvija preko noi, ve traje tinjajui decenijama pa i stoleima. U nae vreme, stolee i po nakon ovih izuzetnih ocena Pirogova i stanju na univerzitetu, vrhunac negativne tendencije imamo u sluaju kada se
www.uzelac.eu
158
Milan Uzelac
na elu univerziteta nala humanitarno neobrazovana, tehniki polusofisticirana ne-inteligencija koja svoj ivotni cilj vidi u vulgarnom pojednostavljenju sistema obrazovanja tako to e se nastavnicima ponavljati da oni ne treba da se bave naukom ve da za manju platu ponavljaju petnaest lekcija u semestru kao papagajii mali. Dananji reformatori univerziteta smatraju neophodnim da obrazovanje uine iskljuivo utilitarnim tako to e nivo opteg obrazovanja biti to nii a za raun navodno specijalnih znanja. Zaboravlja se da takva znanja sama po sebi ne znae nita ako nisu praena razvijenim strategijama miljenja koje se ne mogu dobiti za nekoliko asova na kojima su nastavnici obavezni da se prilagode nivou studenata, dok studentima ne smatraju da neto treba i da naue jer su od samog poetka navedeni na pogreni put tako to im je objanjeno da je znanje isto to i posedovanje informacija. Postavljajui pitanje o prirodi i biti univerziteta u njegovo vreme (1863), Pirogov istie kako to vie nije isto nauna ustanova gde se moe zadovoljiti potreba za znanjem. Veina tu ui, istie on, imajui u vidu odreen praktian cilj pred sobom. Tu se za potrebe drutva pripremaju sudije, lekari, nastavnici, slubenici crkve. No, univerzitet se ne sme nazvati specijalno-obrazovnom institucijom. Kada se to ini on vie nije univerzitet. Pirogov zna za stav Aristotela da "svi ljudi po prirodi tee saznanju" (Met., 980a) i da se to saznanje ceni samo po sebi a ne po koristi koju od njega imamo. Ali, dananje vreme je bitno drugaije i ono se udaljilo
www.uzelac.eu
159
Milan Uzelac
od onih zahteva koje je postavljao veliki Stagiranin. Nae vreme je u znaku koristi. Zato danas univerziteti nemaju za svoj najvii cilj opteoveansko obrazovanje. Fakulteti su ve uveliko postali specijalizovani; oni nisu otvoreni za one koje vodi znatienja, za one koji su eljni znanja kao znanja i koji pritom mogu biti razliitog uzrasta (kako je to bilo u vreme nastanka univerziteta). U isto vreme, dananji univerziteti nisu ni isto vaspitne ustanove. Nijedan univerzitet, kae Pirogov, nije isto vaspitni, ali, u isto vreme, nijedan univerzitet u svetu nije i univerzalni predstavnik savremene nauke u svim njenim manifestnim oblicima147. Pirogov posebno ukazuje na novonastalu situaciju u njegovo vreme: s jedne strane javilo se mnotvo visokih obrazovnih ustanova i specijalnih naunih instituta koji su nastali nezavisno od univerziteta, nemajui s njim nieg zajednikog, dok, s druge strane, ni na jednom univerzitetu vie nema katedara ni za polovinu savremenih nauka a kamo li za sve. Na taj nain, sama funkcija univerziteta postala je problematina i neodreena do te mere, da bi ubrzo nakon toga postao sve vie neodreen i sam naziv univerziteta148. Zadatak i cilj univerziteta postaju jo neodreeniji u sluaju da se postavi pitanje da li je nauno obrazovanje konani cilj, ili sredstvo za neto drugo, neto to je jo vie po svom znaaju.
147 148
Ibid., s. 320-321. Ibid., s. 321. Nijedan univerzitet ne poseduje prirunike u kojima bi bili izloeni svi nauni predmeti, pie Pirogov, no, u isto vreme, primeuje on, sve je vee nastojanje da se nauka i ivot priblie jedno drugom.
160
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Od kako je nastala ljudska zajednica postoji razlika izmeu posedovanja znanja i njegove praktine primene. Od samog poetka se osea da jedno je znati, a drugo umeti primeniti znanje koje se poseduje. Dovoljno je prisetiti se Platona: ovek treba da zna, recimo, da svira, ali ne sme svirkom da zabavlja druge, ili, a to bi bilo jo gore, da za to prima i nagradu. Na jednoj strani je znanje i ono je vredno radi njega samoga; na drugoj je primena znanja u korisne svrhe149. Drutveni ivot u veoj je zavisnosti od primenjivih no od teorijskih znanja. I to je potpuno vidno tek u nae vreme, kad su mnoge fundamentalne nauke kao to je teorijska fizika, dole do svoga kraja. To o emu te nauke danas govore niti se moe dokazati, niti primeniti. Raunanje o tome kako se telo kree u jedanaestodimenzionalnom prostoru, lieno je svakog praktinog smisla. Sasvim je drugaija situacija u sluaju genetike, neurologije, organske hemije, ili primene novih materijala do kojih se dolazi novim nanotehnologijama. Pirogov ovo poslednje nije mogao da predvidi. On jo uvek ivi u vreme uspona i sve vee dominacije pozitivnih nauka; ali, zato, veoma jasno vidi domaaje i nepregledne horizonte primene istih.
Ovo shvatanje proistie iz razumevanja ovekove slobode. Za Platona je slobodan ovek onaj koji ne prodaje ni sebe (kao rob), ni svoj rad (kao zanatlija), ili umee (kao sofist, muziar), onaj, koji ivi za sebe. Ovo shvatanje se potom sree kod Aristotela (Met., 982b), kao i kod Tome Akvinskog u smislu samousavravanja, kao i spasenja sopstvene due (videti u tom smislu i Toma: S.c.gen., I, 72).
149
www.uzelac.eu
161
Milan Uzelac
Znaaj primenjenih znanja biva dominantan i stoga oni koji od njih neposredno zavise, a to su drava, drutvo, crkva nemaju nameru da se njima maksimalno ne koriste. Da bi uspeh bio potpun oni su spremni da za to angauju sve raspoloive snage a posebno, univerzitet. U tome je osnovni razlog to, zbog potreba drave, univerzitetu preti reforma. On treba da se "utilitarizuje" kako bi mogao da bude maksimalno u funkciji potreba primenjenih nauka. Pirogov primeuje da usmeravanje univerziteta u praktinom smeru nije dovoljno, da se vapijui nedostatak moe prevladati jedino otvaranjem novih praktinih instituta. Jasno je da e i samo finansiranje biti usmereno u tom pravcu, a na raun, odnosno, tetu univerziteta. Posledica toga bie reforma univerziteta. Drugim reima, Pirogov to samo nije znao da formulie, ali, naim jezikom, to je zapravo "bolonjizacija" univerziteta, pretvaranje univerziteta u servis meunarodnih korporacija gde se omladina priprema za raznorazne tehnike, uskostrune poslove, a da joj se pritom ne prua znanje u pravom smislu, ve samo za nekoliko konkretnih operacija150. Ali, u
Izraz najvie stupidnosti ovakve orijentacije, nalazimo u "bolonjizaciji" obrazovanja u oblasti umetnosti, recimo u glumi, gde glumac "bakalavr" nakon 4 godine studije igra sporedne uloge, a glumac "master" sa 5 godina studija moe ve da igra i vee uloge. Glavne uloge su predviene, najverovatnije, za "doktore" glume. A dok ne pristignu i doktori glume, u pozoritima e igrati stari, dobri glumci (koji ponekad i fakultet nemaju, no znaju glumaki zanat), dok e u predstavama gde su angaovani mlai glumci, biti privremeno izbaene glavne uloge. Kome je do Hamleta? Uostalom, taj i tako nije znao ta hoe. I nije sluajno, to nije doekao Fortinbrasa.
150
www.uzelac.eu
162
Milan Uzelac
isto vreme, Pirogov je predvideo bitnu posledicu mogue reforme, a to je "razbijanje organske veze meu fakultetima"151 i navodi kako je do tako neeg ve dolo u Francuskoj. Budui da nauni princip jo uvek ivi na univerzitetu, Pirogov smatra da ima nade da taj princip nikad nee ni zamreti. Razume se, to govori veliki naunik i lekar, nesvestan toga da e se kljunih, mahom rektorskih mesta dokopati osrednji tehnolozi ili nastavnici egzaktnih nauka, krajnje skromnih, suenih vidika, ali podloni svim vrstama poslunitva i manipulacije, a bez trunke odgovornosti, jer s hladnom mirnoom gledaju masakr fakulteta na akreditaciji, i ni jednog asa im ne pada na pamet da kao najodgovorniji za tetu koju su nainili daju ostavku, i porazmisle o tome kakva bi im bila sudbina da ive u staroj Grkoj. Ono to je isto nauno, to je i dalje u vezi sa nastavnom delatnou i jo nije izalo iz univerziteta da bi zavrilo u akademiji nauka152. Zato Pirogov konstatuje da uprkos tome to se nauka raspada na mnotvo oblasti, uprkos tome to drava i drutvo vie ne podravaju istu nauku, uprkos svemu, univerziteti ne prestaju da uvaju i odravaju duhovnu vezu nauka i ne prestaju da se bore za slobodu nauke153.
Ibid., s. 321. Pirogov, oigledno, kad pominje akademiju, ima u vidu akademiju nauka kao i jedno drugaije shvatanje akademije nauka, od onog kakvo je rasprostranjeno danas. On tu u vidu ima najviu naunu ustanovu. Poslednje pribeite iste nauke. 153 Ibid., s. 322.
151 152
www.uzelac.eu
163
Milan Uzelac
Univerzitet, kako ga vidi Pirogov, jo uvek uva svoje ranije dostojanstvo time to odrava vezu sa svojim srednjovekovnim poreklom, time to je, zadravi iz srednjovekovnih vremena samo korporativni princip, ustupajui pred potrebama savremenog ivota, sjedinio ono isto nauno sa primenjenim, ali pritom nije podlegao pritiscima drave, crkve ili birokratije, te je sauvao duhovnu vezu nauke i slobodu uenja i prouavanja. Zadravi od srednjeg veka naziv, univerzitet je uspeo da, odolevi raznim pritiscima sa strane, sauva svoj nauni karakter i to ponajvie progresivnim tendencijama koje su se razvijale unutar samog naroda. Tako je univerzitet na izvestan nain, i nominalno postao birokratski centar raznih obrazovnih institucija. Pirogov konstatuje (1863!) da se veoma teko moe izdvojiti neto to bi bilo zajednika pozitivna crta svih evropskih univerziteta, pa tako i ruskih, koje on prvenstveno ima u vidu. Naime, stvar je u sledeem: tokom vremena univerzitet je proao niz metamorfoza uzrokovanih spoljanjim prilikama. Univerzitet nije uspeo da sauva svoju slobodnu naunu dimenziju, ali nije podlegao u potpunosti crkvenim, utilitarnim, specijalnim ili opteobrazovnim, korporativnim, filantropskim ili iskljuivo vaspitnim interesima. Ruski univerziteti su bili formirani po obrascu nemakih univerziteta koje je karakterisala tenja ka znanju. Budui da ih je osnovala drava, nisu bili pod dominantnim uticajem crkve, mada neki od univerziteta nisu mogli odstupiti od dogmi pravoslavlja. Meutim, drava je elela da sa
www.uzelac.eu
164
Milan Uzelac
univerziteta dobije kako specijaliste, tako i obrazovane ljude. S jedne strane, htela se razvijati potreba za znanjem kod ljudi, nastojalo se na tome da oni budu obrazovani, ali s druge, teilo se tome da oni mogu primenjivati ta znanja, a ne da ih poseduju samo u njihovom apstraktnom obliku. Tako se drava nala u situaciji da stvara nove univerzitete i preobraava stare, i to u asu kad su u Evropi druge polovine XIX stolea, pod izrazitim uticajem razvoja pozitivnih nauka, sve vie na ceni poele dobijati utilitarne tendencije, te se nastojalo da se primenjena znanja sve vie razvijaju na raun isto teorijskih. Istovremeno, isto nauno znanje nije vie mogla biti dominanta novih univerziteta jer na njegovom elu nisu bili najnapredniji ljudi drutvene zajednice kao to je to bilo u doba srednjega veka. Posledica toga je prestanak borbi naunih orijentacija i pravaca154, ali ni duhovne veze meu fakultetima i onog korporativnog elementa koji ih je od njihovog poetka proimao.
Zar treba podseati na velianstvene sukobe pristalica Tome Akvinskog i Bonaventure, dominikanaca i franjevaca, budui da su i jedni i drugi, pozivajui se na rodonaelnike svojih redova, sv. Franju i sv. Dominika, polazili od zahteva za negovanjem siromatva. No, budui da sv. Franja nauci nije pridavao veliki znaaj, franjevci su bili u podreenom poloaju sve dok na elo reda nije stupio Bonaventura koji je bio i prvi franjevaki profesor na Sorboni gde su ve dominirali Albert Veliki i Toma Akvinski. Primeri se mogu nai i u ranijim vremenima: dovoljno je prisetiti se Pjera Abelara i vremena kad je sredite duhovnosti i miljenja bilo tamo gde se ovaj genijalni dijalektiar stolea nalazio, da bi se za njim kretali i uenici i sluaoci njegovih predavanja.
154
www.uzelac.eu
165
Milan Uzelac
Pirogov istie kako je, u vreme kad pie tekst koji pominjemo, dolo vreme reformi. Kakve mogu biti te reforme, pita on, i odgovara: moe se raditi samo ono to je unutranje neophodno i to je u datim uslovima mogue155. Oigledno, naglasak na unutranjoj neophodnosti ukazuje na neophodnost postavljanja u prvi plan interesa drave i njenog obrazovanja, a ne interesa koji se nameu sa strane iz drugog sveta, od onih koji ti ne mogu eleti nita dobro osim sebi sopstvenoga dobra. to se mogueg tie, videli smo da kod nas danas niko nije obratio panju na to ta je u Srbiji mogue na poetku XXI stolea a ta ne. No do nas nisu dole stare opomene. Pirogovu niko nije posvetio trunku panje. injenica je da tekoa pred koju se naao ruski univerzitet u vreme Pirogova nalik je onoj pred kojom se naao i univerzitet u Srbiji danas: neodreenost puta kojim se univerzitet treba dalje razvijati. U vreme Pirogova ta neodreenost je bila uslovljena kako nedostatkom kadrova, tako i nedostatkom materijalnih sredstava za opremu fakulteta a ime bi bilo obezbeeno nauno istraivanje156.
Evo i odgovora na pitanje zato su tzv. Bolonjski procesi neprimereni u reformisanju obrazovanja u nekim zemljama; kao to je ve ranije ukazano (videti: Metapedagogija I) ti procesi podrazumevaju sasvim druge pretpostavke svoje uspenosti. Neophodno je prethodno prilagoditi sistem obrazovanja, bitno ga izmeniti i tek potom razmatrati mogunosti primene nekih segmenata bolonjskih procesa (no, pre toga izai iz sumraka u kome se nalazimo). 156 Dananje stanje opreme na fakultetima, posebno onim istraivaki usmerenim u Srbiji, ne elim da komentariem. Ne elim pominjati ni opremljenost raznih fakultetskih laboratorija,
155
www.uzelac.eu
166
Milan Uzelac
Do reforme univerziteta moe doi iz sasvim razliitih razloga; u jednom sluaju, to je sama unutranja potreba, a drugi put, to moe biti niz sasvim razliitih spoljanjih razloga; u sluaju Pirogova, to su bili studenski neredi157. U svakoj situaciji treba razlikovati povode od uzroka. Povodi mogu biti posve razliiti, esto spoljanji i sluajni, ali tako nije i sa uzrocima koji uvek u sebi sadre znake nunosti. Reforma esto biva nuna i neophodna i ta njena neophodnost je esto nesumnjiva, ali, Pirogov upozorava da je sasvim druga stvar pitanje mogunosti reforme u postojeim uslovima. Drava moe da inicira reformu univerziteta, ali drava reformu ne moe uspeno i sprovesti, smatra Pirogov. Reforma moe biti sprovedena samo snagama koje se nalaze na samom univerzitetu. Otvoreno je pitanje da li takve snage univerzitet uopte poseduje. Tu je i dalje posebno pitanje zahteva koje postavlja drava kao i zahteva savremene nauke. Te dve vrste zahteva ne mogu se nikad u potpunosti usaglasiti. Konano, primeuje Pirogov, reforma se ponekad preduzima da bi se zadovoljile potrebe drutva. Ali, tamo gde se mnenja drutva jo uvek nisu uvrstila, tamo gde se ne vidi da univerzitet ui druge ali i sam ui, esto je nemogue videti istinske potrebe drutva.
ni kvalitet teleskopa na kojem se ue budui astronomi, a jo manje sam voljan da se uputam u tokove novca vezanog za naune projekte. 157 Ibid., s. 324. Ovo ne treba gubiti iz vida. Moda u najskorijoj budunosti u Srbiji dobijemo velike podsticaje za jednu istinsku reformu, i to upravo od samih studenata.
www.uzelac.eu
167
Milan Uzelac
Dakle, za unutranju uspenu reformu univerziteta moraju biti ispunjena tri uslova: (1) finansijski, (2) primat univerziteta u reformi (a ne spoljanjih institucija), (3) postojanje drutvenih interesa pri sprovoenju reforme. Ako se svi ovi uslovi nemaju u vidu, ako se oni ne ispune, reforma e se pretvoriti u spoljanje regulisanje tokova na univerzitetu. Isto tako, od reformi se ne sme tvrdoglavo odustajati i stvar nije u tome - odustajanje od reformi, podrazumeva i odustajanje od progresa, istie Pirogov158. Svaka je reforma, pie Pirogov, eksperiment i u novom eksperimentu uvek se mogu nai dve, kako on kae "crne kuglice", dakle dva negativna glasa: ili e eksperiment biti uraen neuspeno, ili nee biti u stanju da rei probleme zbog kojih je upravo izvren159. U prvom sluaju, protiv neuspeha mogu pomoi samo lini kvaliteti eksperimentatora, dok u drugom sluaju treba da vai pravilo: isprobati reenje na vie razliitih naina. Pirogov smatra da reforma ne mora biti na svim univerzitetima sprovedena na isti nain, ve da treba omoguiti da na raznim univerzitetima postoje razliiti statuti. Ovo protivrei principu centralizacije, ali, treba imati u vidu da princip centralizacije odgovara dravi no ne i nauci, jer nauka se ne moe povinovati centralizaciji. U tom sluaju raznovrsnost univerziteta moe biti prednost a ne
Ibid., s. 325. Na ovom mestu insistiranje na znaaju progresa, moe biti i kontraproduktivno. Posebno je to sluaj danas, kada je ideja progresa uveliko stavlja pod znak pitanja. 159 Ibid., s. 325.
158
www.uzelac.eu
168
Milan Uzelac
mana, budui da razliitost organizacije univerziteta moe da narui njihovu spoljanju vezu, ali zato moe doprineti njihovom unutranjem povezivanju. Temeljnu reformu univerziteta moe ugroziti slabost njegovih unutranjih sila. Izvor tih sila moe biti samo nauka koja se oliuje u kolegijumu profesora. I odista, u nastavku svog teksta Pirogov posebnu panju posveuje upravo radu i strukturi kolegijuma profesora, kao i samih nastavnih katedara. Mora se priznati da njegova analiza, koja se oslanja na dugogodinje iskustvo samog Pirogova u nastavi i na univerzitetu160, sa stanovita dananjeg stanja stvari nije nimalo anahrona. Naprotiv. Kad u njegovom tekstu itamo o odnosima i suprotstavljenosti razliitih grupa nastavnika koji su voeni idejom progresa, ili linim interesima ili su konzervativci, ne moemo se oteti utisku da nam je tu neto i poznato, s tom razlikom to ovih prvih i treih danas i nema, budui da su svi mahom okupljeni na naim univerzitetima oko svojih linih interesa. Razume se, lini interesi ne moraju biti a priori i loi interesi i oni to ne bi bili kad bi se poklapali s najviim interesima samog univerziteta, ali, to najee nije
Ibid., s. 325-336. Ne treba izgubiti iz vida da u asu dok iznosi svoja razmiljanja o znaaju nastavnikog kolegijuma, Pirogov je neto manje od 30 godina profesor univerziteta. Njegovo vreme je drugaije od naeg kad se pojavila neka udna praksa da u Nastavno-naunim veima i Senatu Univerziteta sede ve i docenti i nije daleko dan kada e Univerzitetom rukovoditi asistenti, to i ne mora biti tako strano, ako se ima u vidu sposobnost onih koji su se nali na elu univerziteta. Asistenti bi verovatno bili i uspeniji.
160
www.uzelac.eu
169
Milan Uzelac
sluaj. Lini interesi se u sve veoj meri svode na materijalne interese, a posledica ovih su sitne nekolegijalne gadosti i nita vie. Uostalom, svuda ima zalutalih ljudi, izuzetak nije ni univerzitet. Pirogov upravo o tome i govori kad istie kako ima onih koji svo svoje vreme posveuju radu na univerzitetu, a ima i onih koji su tu da bi samo odradili dobijeni posao, dok u isto vreme imaju velike prihode izvan univerziteta161. Pominje Pirogov i treu mogunost, primer uglednog profesora, priznatog u svojoj struci, koji dobija poziv s vie univerziteta, ali usled razliitih finansijskih uslova ne moe da naini adekvatan izbor162.
Ibid., s. 327. Ovo pitanje posebno dolazi do izraaja kada se hoe utvrditi ta je u jednom univerzitetskom kolegijumu vanije: linost ili dunost, duh ili samo forma. Primeri koje tu navodi Pirogov tipini su primeri i danas za neke nemake univerzitete, ali ne navodim ih ovde zbog ogranienosti teksta, a ponajvie i zbog toga to su strani mentalitetu naih profesora. A kad je re o ruskim univerzitetima iz vremena Pirogova, koji su u to doba bili u znatnoj meri povezani sa drugim univerzitetima u Evropi, tu je u znatnoj meri dolazio do izraza i kvalitativni momenat nastavnika, budui da je mnotvo nastavnika po pozivu tu predavalo zahvaljujui pre svega visokim naunim kvalitetima koje su posedovali, nezavisno od toga da li su predavali na nemakom, francuskom ili slabijem ruskom jeziku, budui da su bili cenjeni prvenstveno zbog onog to su govorili. U tom kontekstu Pirogov pominje i viegodinja svoja predavanja na nemakom jeziku, koja nije krasio najlepi nemaki jezik ali koja su oigledno bila znaajna zbog onog to su u sebi nosila. 162 Ibid., s. 327. I taj njegov primer nije adekvatan za razmatranje u naim uslovima kada je sve manje bitno kakvi su nastavnici koji predaju na nekom fakultetu, ve je bitno samo da li ih ima dovoljno na broju kako bi formalno mogli ispuniti zahtev
161
www.uzelac.eu
170
Milan Uzelac
Da bi kolegijum nastavnika mogao uopte funkcionisati, neophodno je da on ima svoju autonomiju koja ga s jedne strane vaspitava, ali ga, s druge strane, ne moe zatititi od nepotizma163. Nepotizam je, kae Pirogov, bolest svih korporacija nastavnika i vodi ga stagnaciji a ova ka propadanju. Protiv tog zla postoje samo dva sredstva borbe: drutveno mnenje i dobar rezervoar sveih snaga164, a to znai da jedina sredstva borbe protiv nepotizma, udruenog sa stagnacijom i apatijom jesu: javno mnenje i konkurencija. ta se deava u sluaju kada konkurencije nema? Kako se osloniti na javno mnenje? Ono moe nastati ili u naunom svetu, ili u obrazovanom delu drutva, ili meu onima samima koji ue. Pirogov je posebnu pomo u takvoj situaciji oekivao od Akademije nauka koja bi morala imati obavezu da se u
ministarstva o broju pokrivenih predmeta nastavnicima u stalnom radnom odnosu. 163 Ibid., s. 333. Oigledno re je o jednoj i nama poznatoj pojavi u emu su oduvek prednjaili medicinari, ali sad su s njima ve rame o rame umetnici raznih vrsta kao i ostale orijentacije - od matematike do knjievnosti. No, to je ve predmet jedne obimne socioloke studije. 164 Ibid. 333. U nae vreme ta uspena sredstva vie ne mogu funkcionisati: prvo je duboko osporeno relativizmom koji se uselio u drutvo i nemogunou da ono na ma ta reaguje, ak i u situaciji kad su maksimalno ugroeni ne samo nacionalni ve i materijalni interesi drutva, a drugo sredstvo u dananjim okolnostima takoe ne daje eljene rezultate jer se smiljeno spreava nastajanje tog potencijalnog rezervoara iz kojeg bi se mogli angaovati novi nastavni kadrovi.
www.uzelac.eu
171
Milan Uzelac
takvoj situaciji umea u stvari na univerzitetu a ne da ostane samo u sferi negovanja iste nauke165. injenica je da autonomija ne moe biti velika na fakultetima ili univerzitetima, posebno u vreme centralizacije sistema obrazovanja i sveopte kontrole istog od strane birokratije koja je zaposela nadlena ministarstva. Autonomija univerziteta je mogla postojati u srednjem veku, dok su drave bile slabe i imale crkvu za opoziciju. Tada su i pape i kraljevi videli u univerziteti sprovodnika svojih linih interesa, i nalazei se meu njima univerziteti su mogli da uspostave svoju autonomiju166. U starom svetu, istie Pirogov, samo su engleski univerziteti odrali deo stare autonomije, ali su i oni bili prinueni da podlegnu i idu na odreene ustupke. Danas, stolee i po kasnije, tako neto je nemogue usled premoi drave, a multinacionalne korporacije tu ne stupaju kao suprotstavljena sila dravi ve istu instrumentalizuju i preko nje sprovode sopstvene interese. I ta je mogue danas? Isto to je predlagao i Pirogov: borba za autonomiju univerziteta moe biti u tome da univerziteti budu to manje birokratski i da to manje zavise od birokratije. Autonomija univerziteta i birokratizam ne idu zajedno167. Naunik tei uvek tome da bude nezavisan, i to je neto to je za naunika najobinije. Za inovnika je tako neto nezamislivo. On je deo
Ibid., s. 345. Ibid., s. 333. 167 Ibid.

165 166
www.uzelac.eu
172
Milan Uzelac
hijerarhije i hijerarhija je njegova tajna168. U sluaju kad naunici postanu inovnici, njihovi uenici svoj jedini smisao vide u potrazi za zvanjem a pre ili kasnije mesto sticanja znanja i uenja pretvorie se u birokratsku kancelariju. U nauci postoji njena sopstvena hijerarhija, a u asu kad postane inovnika, ona gubi svoje znaenje. Univerzitet, po miljenju Pirogova, moe imati svoju istinsku samostalnost samo u sluaju ako bude van hijerarhijske strukture kakvu pretpostavlja odreeno drutvo. Naavi se u posebnom poloaju spram svih drugih institucija, univerzitet nee izgubiti svoje dostojanstvo i znaaj, ve e ga samo uveati. Ako je korporacija nastavnika vezana duhovnim interesima nauke, u tom sluaju njena prava bie u slobodi miljenja i govora, a snaga u snazi istine 169. Svih svojih inovnikih privilegija moe se univerzitet i odrei, ako moe imati autonomiju, pravo na slobodu misli i govora i pravo da daje naune stepene i zvanja koji e biti uslov da se zauzmu odreena mesta u drutvu. S druge strane, ako je veliko administriranje drave, ako je velika centralizacija, ona za posledicu moe imati da zatiti lou manjinu te da se ta manjina potom ne pokazuje u loem svetlu, a da na kraju svega
Setimo se genijalne analize sutine birokratije koju je na samo nekoliko strana dao Marks jo etrdesetih godina XIX veka. Nakon njega tome nije nita bilo dodato ali nita nije moglo biti ni oduzeto. 169 Ibid., s. 334. Tu ve dolazi do izraza jedno idealistiko, romantiarsko shvatanje i nauke i poziva nastavnika. Pozivanje na pravdu i istinu u nae postmoderno vreme lieno je svakog smisla. Danas su pravda i istina samo u moi oruja.
168
www.uzelac.eu
173
Milan Uzelac
budu krivi sami zakoni i propisi a ne konkretna lica koja su svojim delovanjem doprinela loem stanju univerziteta. Ako univerziteti budu imali iroku autonomiju, oni nee biti svi jednaki, i u tom sluaju zakon za sve nee moi biti i zakon isti za sve, ali e svi biti u daleko veem stepenu odgovorni: to vie univerziteti budu dobijali, od njih e se vie moi i zahtevati, smatra Pirogov. U isto vreme prava ne mogu biti data svim univerzitetima u istoj meri, kao to nije dobro da svi imaju jedan te isti ustav/zakon. Pirogov hvali razliitosti univerziteta u Nemakoj170. No, kad je re o samoj autonomiji univerziteta, postoje problemi i na samim univerzitetima koji nee da se autonomijom koriste u meri koja im je dozvoljena. Kao prvo, re je o samostalnom raspolaganju sredstvima koja dobijaju od drave. Univerziteti nastavljaju voenje politike jednakih plata zaposlenim nastavnicima, a protiv ega je Pirogov, budui da svi na univerzitetu nisu jednaki i ne treba ni da primaju jednaku platu. Drugim reima, Pirogov je protiv shvatanja univerziteta kao socijalne ustanove koja je duna da svim zaposlenim daje uhljebije samim tim to su tu zaposleni. On je protiv toga da nastavnici budu stalno zaposleni na univerzitetu i tu on samo sledi praksu nemakih univerziteta koja traje decenijama a koja je veoma efikasna budui da ne
Razlike postoje meu univerzitetima. To je normalno stoga to pravac razvoja, nastavna delatnost i odnos ka onima koji ue ne mogu i ne treba da na svim fakultetima budu jednaki, i to stoga to jo uvek za sve nije naena jedna jedinstvena formula (Ibid., s. 343).
170
www.uzelac.eu
174
Milan Uzelac
tolerie oputenost i nerad nastavnika171. Pirogov ukazuje na primer nemakih univerziteta gde jedan naspram drugog sede nastavnici kod kojih se razlike u platama mere u hiljadama ali niti se svaaju niti zavide jedni drugima, dok to u drugim zemljama nije sluaj172. Kao drugo, fakulteti nisu spremni da sami smanje broj katedara, pozivajui se na to kako imaju za to odobrenje drave, a s druge strane te su katedre ili polupopunjene, ili ponekad ak i prazne. U takvim sluajevima mahom se one privremeno popunjavaju honorarnim nastavnicima, umesto da se moda i ugase a da se u isto vreme na jednoj katedri mogu nai i dva i
Sami tzv. Bolonjski procesi su odmah i bili shvaeni u tom smislu. Univerzitet je po naim bolonjistima po svom stilu shvaen kao produena srednja kola, studenti su shvaeni kao mali debilii sposobni da itaju na sat etiri do pet strana, kako im je ve tamo neka rektorka sa svojim timom propisala, a nastavnici su pomono osoblje zadueno da papagajski simulira nastavu. Ovo razume se, nije nikakva kritika postojeih reformatora, to je samo slika stanja nastalog kao posledica temeljnih promena koje je an-Fransoa Liotar opisao u svojoj knjizi Postmoderno stanje i o emu je kasnije pisao posebno an Bodrijar u knjizi Simulakrumi i simulacija (Svetovi, Novi Sad 1991), a u sjajnom tekstu koji bi svi trebalo da znaju napamet, Poslednji tango vrednosti (1977), Ibid., s. 152-154). Tu Bodrijar opisuje dananju situacija na univerzitetu koja je ista simulacija: studenti simuliu znanje na ispitu, nastavnici nastavu, a fakulteti diplome... 172 Pirogov posebno ne istie a trebalo bi da navede i razlog. Tako neto mogue je tamo gde postoji sistem vrednosti i jasna hijerarhija meu nastavnicima, gde svako zna gde mu je mesto.
171
www.uzelac.eu
175
Milan Uzelac
vie velikih imena173. Pirogov smatra da veliinu i znaaj jedne katedre, ili jednog fakulteta ne ini to to tu postoje katedre, to postoji vee nastavnika174 ili to to ima zaposlene nastavnike, ve tu veliinu ine linosti koje tu rade. Uostalom, tako je i danas u Nemakoj gde te prvo presreu s pitanjem, ne gde, ve, kod koga si studirao, a veliki fakulteti su oni gde predaju svetski poznata i priznata imena. Samostalan kolegijum profesora moe biti samo onaj koji je spreman da na sebe preuzme moralnu odgovornost pred vladom i drutvom u irenju nauke i prosveivanju175. to slobodnije bude upravljao svojom naunom i nastavnom delatnou kao i datim mu finansijskim sredstvima, time e jedan kolegijum vie moi da opravda pred drutvom ukazano mu
173Pirogov
zapravo nasluuje problem u umnoavanju katedara, koje se otvaraju i popunjavaju odreenim naunicima. Kod nas se to metastaziranje nekih nauka ogledalo u tome to se poeo enormno, esto i besmisleno uveavati broj predmeta na nekim fakultetima i kad god bi neko doktorirao, tema disertacije bi za kratko vreme postajala novi predmet. U tome su ranije prednjaili psiholozi a sledili su ih pedagozi. To je donekle tee kada je re u studiju filozofije gde su stoleima izdiferencirane temeljne filozofske discipline i gde pomeranja mogu biti pod pritiskom nekih sporednih, mahom genitivnih disciplina, poput filozofije nauke, jezika, istorije...). 174 Pirogov razlikuje kolegijum profesora i vee svih nastavnika. Stvar rukovoenja fakultetom ili univerzitetom pripada ovom prvom. Dodue kod nas je neto slino u pitanju, postoji vee nastavnika (svedeno na izborno vee) ali ne postoji kolegijum profesora ve Savet fakulteta ili univerziteta u kojem se mahom nalaze i oni kojima tu nije mesto ali su tu dospeli primenom demokratskih procedura). 175 Ibid., s. 337.
www.uzelac.eu
176
Milan Uzelac
poverenje. Kada se kolegijum bude odgovorno ponaao u naunom, obrazovnom i finansijskom smislu, bie u situaciji da bolje radi to to je i dosad radio, zato to e delovati s ubeenjem i kao odgovorno lice. Ako tako neto nije mogue, u tom sluaju autonomiju fakultetima i ne treba davati, kae Pirogov176. Pirogov nema iluzija o tome da ne moe doi do zloupotreba na fakultetima, tj. da se izbor na katedrama moe vriti za novac, da se diplome mogu kupiti i da na toj osnovi nastane neka normalna situacija na nekoj katedri. To, istie Pirogov, ne znai da sve zakone treba pisati iskljuivo sa ciljem da se tako neto sprei; stvar nije u zakonima koji se mogu zaobii, zakoni tu nisu krivi. Naglasak mora biti stavljen na njihovo ispunjavanje i strogo pridravanje zakona. Ali, to nas ve malo podsea na ono to o zakonima i potovanju zakona govori Platon, zar ne? Najvii poziv univerziteta, po miljenju Pirogova, manifestuje se u tome to e oni biti svetionici s kojih se iri svetlost zahvatajui iroko prostranstvo, i zato se moraju nalaziti na visinama, i to ne samo na visini zadatka koji je pred njima ve i na duhovnoj visini jer samo univerzitet moe da utie na razvoj drutvenog mnenja budui da mora preuzeti obavezu da drutvu razjasni sve ivotno vane probleme i pitanja kojih nikada pa ni u nae vreme nije malo. Pirogov otvara jo jedno, u njegovo vreme aktuelno pitanje, ali pitanje, koje nije u svojoj aktuelnosti izgubilo nita sve do naih dana. Radi se o
176
Ibid.
177
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
drutvenom uticaju profesorskih predavanja. Njemu je nejasno zato ta predavanja nemaju odjeka u novinama i asopisima. Autonomija je nezamisliva ako ono to se zbiva na univerzitetu buda apsolutno po strani, ako ne stie do onih ije je mnenje duno da formira. Ima mnogo loih knjiga, kae Pirogov, a koje se mnogo itaju. Ima i loih predavanja koja se isto tako mnogo sluaju. Ali ima dobrih knjiga koje niko ne ita i dobrih predavanja koja niko ne slua. Ako knjige niko ne ita, ako predavanja niko ne slua, ne mogu se nazvati dobrima. Bie da u njima ima neeg to je problematino. Ne treba prisiljavati nikog da ita ta mu se ne ita ili da slua ono to mu se ne slua. ini li se to, sama prosveta nee biti na dobitku. Ali, moe po sredi biti i neto drugo: mogue je da auditorijum nije dorastao tome to slua, kao to je mogue i da je profesor prerastao auditorijum177. Ovo smatram posebno znaajnim, jer je slika i nae dananje situacije. Postoji potpun nesklad izmeu programa osnovnog i srednjeg obrazovanja i njihove realizacije, s jedne strane i programa univerzitetskog obrazovanja, s druge strane. Osnovni izvor nesporazuma koji se javljaju na fakultetu, posebno u prvoj ili drugoj godini studija je u tome to veina nastavnika pretpostavlja da studenti, time to su se upisali, znaju odreene stvari, da su sa odreenom koliinom znanja doli na fakultet, a pokazuje se da oni ne znaju neke elementarne stvari i to stvara potpuni nesporazum u procesu nastave 177
Ibid., s. 347.
178
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
zaprepaenost kod nastavnika, a latentnu averziju izazvanu bespomonou u nastojanju da neke stvari razumeju, kod studenata178. Ishod je u vaspitavanju auditorijuma. Prinudne mere tu ne pomau. Pirogov ima u vidu prozivanje studenata na poetku asa ili njihovo prinudno prisustvo na predavanjima. Jasno je da studenti ne mogu ocenjivati nastavnike, mada je najopasnije ako se pritom pozivaju na politika opredelenja nastavnika. Studenti nisu kompetentni da ocenjuju nastavnika, kao to ocenu nastavnika ne moe kompetentno dati ni javno mnenje. Nastavnika mogu oceniti samo za to kompetentni nastavnici179. Sam studentski auditorijum moe imati svoje mnenje, ali ono mora biti u strogo zakonskim okvirima, pismeno, ili preko svojih predstavnika. Vraajui se pitanju finansiranja univerziteta od strane drave, i onom to drava ima pravo da od njega
Ovo svoj uzrok ima u tome to u Srbiji do dananjeg dana nije precizno izraeno niti zaivelo ono to se u nekim drugim zemljama zove dravni standard u obrazovanju, ime e jasno biti propisano ono to uenici, odnosno studenti treba da znaju i ega se svi moraju strogo pridravati: jedni pri izvoenju nastave, drugi u svojim obavezama. 179 U tom sluaju oni moraju obratiti panju na niz momenata: na nauno-literarne radove, zasluge u nauci, preporuke profesora, sposobnost izlaganja predmeta, kao i poseenost predavanja od strane slualaca. Nije dobar ni profesor s punim auditorijem a nepoznat u nauci, kao ni odlian naunik bez slualaca. Konkursi moraju biti obavezni i kad na jedno mesto pretenduje jedan docent, i kad pretenduju dva. Bolje je, ako je re o slabim docentima, ne angaovati nijednog i ostaviti do daljnjeg neupranjenu katedru (Ibid., s. 364).
178
www.uzelac.eu
179
Milan Uzelac
zahteva, a to je da (1) oni koji studiraju imaju mogunost da na svim fakultetima dobiju potpuno i savremeno nauno obrazovanje, da (2) svi fakulteti budu snabdeveni neophodnim prirunicima za nastavu, da (3) svaki univerzitet bude rasadnik mladih nastavnika, da (4) svaki univerzitet odgovara potrebama kraja u kojem se nalazi i da (5) svaki univerzitet snosi odgovornost pred vladom za zakonitost svog delovanja i to u onim oblastima koje kontrolie Ministarstvo obrazovanja180. Smisao egzistencije univerziteta Pirogov polazi od toga da uvek postoji jedan mali, ponekad neznatan broj studenata ispunjen eu za znanjem i da ta grupa ini istinsku manjinu na univerzitetu, dok veina tu je iz sasvim drugih razloga, esto i samo zbog verovanja da je moderno studirati. Moe se rei da je slina situacija i danas. Ali, tu se javlja drugo pitanje: Za koga treba da postoji univerzitet? Da li on treba da bude zbog manjine, i u tom sluaju treba da neguje isto, apstraktno znanje, i treba li pritom drutvo da troi novac samo na probranu manjinu, ili univerzitet treba da postoji zbog veine koja ga je upisala. Ako je ovo drugo u pitanju, kakav treba da bude univerzitet koji bi odgovarao potrebama novoga doba. Po Pirogovu postoje tri puta: (1) mogue je osnaiti osnovno i srednje obrazovanje i time univerzitetsko uiniti dostupnijim. Ali, u tom sluaju, univerzitetsko obrazovanje e biti dostupnijim manjini, koja je dola
180
Ibid., s. 363.
180
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
bolje pripremljena i studenti e se opet podeliti u dve grupe. Nadalje, (2) mogue je nivo nastave spustiti na nivo veine, uiniti da univerzitet postane pristupaan, primenjen; u tom sluaju od njega e ostati samo naziv, smanjie se nivo uenja, ograniiti sloboda uenja i uvesti kolski principi ocenjivanja. To znai da je manjina rtvovana i da su oni koji su voeni udnjom za znanjem preputeni sami sebi. Postoji i trea mogunost: (3) uiniti univerzitet mestom gde e se moi obrazovati manjina, ali i dostupnim za veinu. To bi zapravo bila sinteza prva dva puta181. Problem je u tome to je drava pokuavala na razliite naine da razrei nagoveteni problem: ili tako to je za svoje potrebne osnivala obrazovne institucije potpuno nezavisne od univerziteta, ili je sve svoje potrebe prenosila na univerzitet, svodei ga na mesto koje obrazuje samo specijaliste, razarajui naunu vezu unutar celine znanja. Sve ovo vodi tome da se, s jedne strane, univerzitet uini dostupnim za
Kada se sve ovo ocenjuje iz naeg ugla, moe se rei da tzv. Bolonjski procesi prate ovaj drugi put (Ibid., s. 367-8). Univerziteti koji pristupaju tim procesima odriu se obrazovanja vrhunskih kadrova, i to preputaju drugim, vodeim svetskim univerzitetima koji nisu obuhvaeni ovom reformom. Sorbona, Oksford, Kembrid, Stenford, MGU i. Lomonosova, ili Baumanovski insitut, a to su univerziteti koji se ne mogu sputati na nivo bolonjskih procesa. Oni su se opredelili da neguju nauku. Visoka nauka i visoke tehnologije u buduem vremenu ostaju nedostupne za bolonjske univerzitete. Zemlje koje su pole slepo tim putem, ne sauvavi nijedan svoj univerzitet, klize u robovski poloaj, ali to im je namenila njihova politika elita i poltronski poslunici koji te procese sprovode. Uostalom zna se koji univerziteti daju nobelovce.
181
www.uzelac.eu
181
Milan Uzelac
iroke studentske mase, a s druge, da svaka oblast znanja dospe do individualne samostalnosti. Pirogov stoga postavlja pitanje: kojim od tri pomenuta puta treba da se dalje kree i razvija univerzitet? ta od njega trae drava, drutvo i nauka? Dravi je nuno stavljanje naglaska na obrazovanje; drutvo koje je ranije za razliku od drave insistiralo na pravima, sada se pribliava zahtevima drave i trai od univerziteta i prava i obrazovanje. Dravi su potrebni obrazovani ljudi, ali su joj jo potrebniji specijalisti. Drutvo takoe trai da se razvija i neguje obrazovanje, ali hoe da obezbedi postojanje svog pokolenja hlebom i odreenim poloajem u drutvu. Tako, dravi su potrebni specijalisti, a drutvo u njihovom obrazovanju vidi svoju korist182.
Ibid., s. 369. Pirogov tu ima u vidu drutvene tendencije njegovog vremena. U to vreme u Nemakoj mnogi univerziteti bivaju nedovoljni za ispunjenje novih zadataka i drava poinje da formira visoke kole koje e nezavisno od univerziteta zadovoljiti novonastale drutvene potrebe. Takva dvojnost obrazovanja e se pokazati i u Rusiji gde e do naih dana paralelno postojati pored univerziteta i razne specijalizovane visoke kole i instituti. Tako, oni koji obrazovanje steknu na univerzitetu nee predavati u srednjim kolama za ta e se uvek obrazovati kadrovi na za to visokim specijalnim kolama i institutima, i obrnuto. To kod nas nije sluaj. Dozvoljeno je da se u prvu godinu upie po pedeset studenata a da kroz 4 godine ne diplomira nijedan od njih, ili, upisujemo studente na teorijsku matematiku koji potom treba da budu sreni kad u osnovnoj koli dobiju posao da predaju tablicu mnoenja. Da, neko e mi odmah pomenuti primer Vitgentajna i njegovog rada sa decom, dok je pisao Filozofska istraivanja ali, budimo ozbiljni. U Srbiji su rezultati veoma skromni u odnosu na
182
www.uzelac.eu
182
Milan Uzelac
Neprihvatljivo je oteati upis na univerzitet i ostaviti ga samo za specijaliste, tako to e biti uvedeni prijemni i kontrolni ispiti, obavezna predavanja; dugorono to moe biti tetno. Drava mora u vidu da ima i interese veine koji moraju biti zadovoljeni, kako veina ne bi ostala u bezizlaznom poloaju, budui da to vodi stvaranju proletarijata i narastanju nezadovoljstva183. U protivnom mogu biti izgubljene itave generacije. Za univerzitet gore navedena tendencija moe biti tetna jer ga od mesta slobodnog uenja i istraivanja vodi ka vetakoj dresuri. Univerzitet je duan da studentima obezbedi sve elemente opteoveanskog obrazovanja i organsku vezu nauka. Usled specifine situacije u kojoj se celokupno obrazovanje nalazi, univerziteti e jo dugo popunjavati nedostatke srednjih kola. Pirogov pie da je univerzitet izraz savremenog drutva; on izraava optedrutvene tendencije i duh vremena. U univerzitetu se ogleda drutvo kao u ogledalu i on je njegov barometar. Ali, ako pokazuje loe vreme, to ne znai da ga treba razbiti ili sakriti od oiju javnosti, ve gledati ga i delovati. A takav pogled na univerzitet potvruje istorija: kada se politiki ivot drutva kree ravnomerno, kao klatno na satu gde politike strasti iz viih sfera ne dolaze do nezrelog pokolenja, tada u univerzitetu u prvi plan istupa njegovo prvobitno opredelenje, nauna delatnost. U
visoka uloena sredstva. Re je o neefikasnosti sistema obrazovanja u celini a univerziteta posebno. 183 Ibid., s. 399.
www.uzelac.eu
183
Milan Uzelac
tom asu univerzitet je barometar prosvete184. Ova misao Pirogova u narednih sto i pedeset godina mnogo puta je dobijala potvrdu. Za to vreme izvlaene su razne pouke, a meu njima i ona kako treba prihvatiti pritiske studenata da ne bi uzeli pitaljke u ruke. Zato je od univerziteta ostalo to to je ostalo, i zato e u istoriju reformatora univerziteta ui ne bolonjisti ve predsednik Libije Moamer el Gadafi koji je trideset godina pre Bolonjske deklaracije doneo odluku da su svi u njegovoj dravi slobodni u studiranju: mogu da studiraju na ulici, na drvetu, pod atorom u pustinji. Za to vreme, to se lekara tie, preferirao ih je iz drugih, Libiji bratskih zemalja. Lekare uene po njegovoj sugestiji ostavljao je za druge, tamo negde, u pustinji. Najvanije je da uprkos nasilno nametnutoj nam reformi univerziteta ne ostanemo sami sa sobom u pustinji.
184
Ibid., s. 377.
184
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
5. Epilog: Srbija u Tunguziji Prethodnu knjigu (Metapedagogija I) zavrio sam poglavljem Evropa u Africi, imajui u vidu antiki mit o Evropi koji u sebi uva vekovno seanje na to kako se prema Evropi treba odnositi i kako s njom postupati. U ovom drugom delu mojih metapedagokih istraivanja (koja su moj prvi korak na putu ka osmiljavanju pedagogije kao filozofske discipline, a to je krajnji cilj koji sam sebi zadao pre vie godina, s namerom da ga dosegnem u produetku ovog projekta), imao sam nad sobom, kao nonu moru, masu sve novih i novih injenica kojima se manifestuje stanje obrazovanja u Srbiji kao posledica trapave reforme koja je pre vie godina dobila mistian naziv bolonjski procesi, a ije su ideoloke i politike pretpostavke bile tema prvog dela mog izlaganja185. Zavravajui ovaj deo istraivanja posveen stanju obrazovanja, a s namerom da se, kao to rekoh, posvetim istraivanju filozofskih temelja pedagogije i razjasnim u kojoj meri je ona mogua kao filozofska disciplina, a u uverenju da ne treba bolonjistima posvetiti vie ni gram panje, jer oni u svojoj marginalnosti to i ne zasluuju (zato su ovde maksimalno izbegavana imena protagonista jer i tako pripadaju zaboravu), odluio sam da zavrnom delu ovog drugog dela dam naziv koji takoe moe biti
185Uzelac,
M.: Metapedagogija I. Paideia kao paidia politike, Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, Vrac 2007.
www.uzelac.eu
185
Milan Uzelac
simbolian, no kojem je potrebno i dodatno objanjenje, poto tu nije re o nekoj nedoiji, ve o posledici jednog konretnog dogaaja s poetka prolog veka a koji je imao sasvim konkretni uzrok. Da bi stvar bila jasnija, priloio sam i ilustraciju:
Mislim da ova slika sa terena najbolje ilustruje stanje obrazovanja u Srbiji nakon poslednje sprovedene reforme, na tragu tzv. Bolonjskih procesa. U isto vreme, i to je ono oko ega se svi moramo sloiti, bilo bi krajnje pogreno i tendenciozno rei da zaklinjanje u tzv. Bolonjske procese i nunost njihovog sprovoenja nije dalo i pozitivne rezultate. Pritom, ne mislim na neposrednu materijalnu korist koju su od toga imali njeni promotori i njene udarne pesnice oliene u Nacionalnom savetu za obrazovanje i tzv. Akreditacionoj komisiji (veliini ijih
www.uzelac.eu
186
Milan Uzelac
materijalnih trokova nikad neemo ui u trag186), ve i na neka krajnje pozitivna saznanja do kojih se ne bi dolo da se nije desilo i ne deava to to se i dalje deava. Dakle, izloiti samo negativnu stranu reforme obrazovanja koja se odvija u Srbiji, a koja jeste nesporna i evidentna, znailo bi biti jednostran i tendenciozan. Svako ko o tome pie mora pokazati visoki stepen razumevanja za pobornike reforme obrazovanja u Srbiji. Mnogi od njih, kao to sam ve vie puta isticao, iskreni su u svojim namerama. Posebno oni koji kliku kako reforma nije dobra ali je zato neminovnost (bez namere da makar ostavkom u nacionalnom savetu ili akreditacionoj komisiji sauvaju svoj duhovni integritet i ne zavre u izofreniji). Bolonjizacija obrazovanja u Srbiji ukazala je na nekoliko realnih momenata: pre svega, pokazalo se da neke obrazovne ustanove ne ispunjavaju osnovne kriterijume za opstanak. No, to je simptom karakteristian za stanje u obrazovanju u poslednjih desetak godina, kada su se na raun dravnih fakulteta poeli otvarati i privatni fakulteti (stidljivo), a potom privatni univerziteti (drsko), bez ikakvih uslova za rad, no, koji su za novac izdavali diplome (to masovno ine i danas, samo u daleko organizovanijem i maskiranijem obliku).
186Uostalom,
ve je naglaeno, i to jasno stoji i u evropskim dokumentima koji se tiu bolonjskih procesa, da oni mnogo kotaju. Zato je normalno da su oni u Srbiji u potpunosti plaeni novcem koji je otet obrazovanju.
www.uzelac.eu
187
Milan Uzelac
Zato, posebno kad je o privatnim univerzitetima i fakultetima re, mnogi su bili prinueni da kupuju nastavnike (naroito meu ministrima, buduim, sadanjim, kao i uticajnim dravnim inovnicima koji su preko noi postali nauenjaci), da idu u proces akreditacije, i svesni realnog neispunjavanja uslova za postojanje, od samog poetka s reklamom u internetu, izdvajali su znatna finansijskih sredstava za poboljanje ivotnog standarda lanova akreditacionih komisija, to je izraz visokog profesionalizma vlasnika fakulteta ali i permanentne brige za proverene dravne i partijske kadrove187. Postoji visoka verovatnoa da se nikad nee znati koliko bolonjizacija dosad kota, i koliko e nadalje kao deo sistemskog procesa kotati, ali e se moi analizirati njeni rezultati koji ve lie na gore priloenu fotografiju sa terena188, budui da se za bolonjizaciju obrazovanja vie izdvaja, nego za samo obrazovanje. Nivo obrazovanja uvoenjem novih programa i suludim insistiranjem na jednosemestralnim predmetima, jeste znatno srozan u odnosu na prethodni, ali je, mnogo napredniji i revolucionarniji, jer je znatno pasuljarniji, te studentima u velikoj meri olakano studiranje, poto e u budunosti s mnogo manje znanja izlaziti s raznih fakulteta, mnogo manje optereeni brigama, posebno kad je re o
187Setimo
se legendarne izjave druga Fadilja Hode: uvajmo kadrove!. 188img13.nnm.ru/0/c/8/d/a/0c8da77ddb459facfa6417

www.uzelac.eu
188
Milan Uzelac
novokomponovanim univerzitetima s udnim, stranim nazivima trendova ili gradova. Situacija se znatno poboljava i time to je sada mogue na privatnim fakultetima po kratkom postupku doktorirati i Srbija u poslednjih nekoliko godina ima na hiljade novih doktora nauka, daleko gorih od onih koji su bolonjizaciju inicirali, ali doktora, sa svim pravima koji iz toga slede jer se drava od njih ne moe ograditi budui da su oni sami drava. Nije nimalo sluajno to su mnogi vlasnici novoosnovanih privatnih univerziteta postali oni, koji o toj sferi delatnosti doskora pojma nisu imali, a koji su do prvog novca na posve drugi nain doli, videi u sferi obrazovanja veliki izvor profita, posebno kad je re o fakultetima za menadment, i sline poslove gde se bezbedno i bezodgovorno prodaje magla189. To je dobro, jer lepo je da se to vei broj ljudi ukljui u procese obrazovanja od pisanja preko oglasa seminarskih radova (ko moe ispitati na hiljade studenata u jednom roku, a ve su platili poteno ispit), do pisanja diplomskih i magistarskih (master) radova.
189U
opasnosti su egzaktne a i neke praktine nauke, kao to je medicina, no to nee ugroavati zdravlje promotora bolonjskih procesa, budui da e oni uvek biti u mogunosti da s partijskim parama lee u vajcarskoj ili nekoj drugoj zemlji koju su Bolonjski procesi zaobili. Naalost, ima indicija da se poinju otkrivati i privatni medicinski fakulteti, ali oni koji ih budu zavrili nee otii u beli svet, niti raditi u Hjustonu, ve e leiti srpsku sirotinju i Cigane (za koje Evropa Srbiju pretvara u rajski rezervat masovno ih tu eksportujui).
www.uzelac.eu
189
Milan Uzelac
Zahvaljujui procesu bolonjizacije, na videlo je dolo i stanje nastave na univerzitetima, ije odravanje u ranijim periodima nije dolazilo pod znak pitanja; sada, angaovanjem jednih te istih nastavnika na mnogo mesta, da bi se opravdala egzistencija fantomskih privatnih fakulteta (u nekim zemljama u tranziciji takvi se ve uveliko zatvaraju a njihovi vlasnici steene pare ulau u nove profitne oblasti), dolo je do toga da se nigde vie nastava ne dri ime se regularnost studija dovodi u pitanje. Meu nastavnicima, posebno onima nauno nesposobnim, ali sposobnim po drugim parametrima, dolo je do takmienja u tome ko e biti angaovan na vie fakulteta. Usled njihove neophodnosti, posebno na brdovitom Balkanu, angauju se u vie drava s punim radnim vremenom (zbog brdovitosti) i neki uspevaju da pokriju po sedam i vie fakulteta koje obiu makar jednom u semestru. Tako se nainio veliki pomak u srpskom obrazovanju. Stvorene su brigade leteih kombiprofesora, meu kojima su znaajno logistiko mesto imali i ministri obrazovanja, vera, trgovine... To je originalni doprinos Srbije bolonjskim procesima, novi srpski brend, za to Srbija jo uvek nije adekvatno u Evropi i nagraena i jo uvek se ekaju medalje, legije asti, palme, hrizanteme i kaktusi... Polivalentna angaovanost nastavnikaplaenika imala je i pozitivan uticaj na uvrivanje bratstva i jedinstva u sferi obrazovanja. Ko ptice lastavice letei nastavnici nalaze se u Novom Sadu, Beogradu, Niu, Leposaviu, na Palama, u Banjaluci, i to ne teti kvalitetu obrazovanja. Pozitivna strana
www.uzelac.eu
190
Milan Uzelac
svega toga je to oni ne stiu da dre nastavu ili im asovi u formi konsultacija traju po petnaestak minuta, a budui da su nestruni za ozbiljniji rad na univerzitetu, svojim neradom nisu tetoine (kakve bi mogli biti), pa ne kvare studente jer ih ovi i ne vide. Navodni pokuaj uvoenja nekakvog reda na univerzitetima, sada se pokazao kao lep izgovor za obraun lanova akreditacionih komisija sa svojim uspenim kolegama na drugim fakultetima i opte je poznato da akreditacija prolazi ako se niko s odreene nastavne grupe nije zamerio nekom lanu akreditacione komisije jer na njene odluke nema prava albe. A to pre svega stoga da nekompetentnost lanova komisije ne bi dospela na videlo. To isto ima dobru stranu: bolje je da se tako, osporavanjem materijalne egzistencije unite neistomiljenici, no brutalno, fiziki. Bolonjizacija za to nudi elegantnu i kulturnu formu saglasnu s evropskim standardima ophoenja. Veina najagilnijih poslenika poslednje reforme obrazovanja bie uskoro van domaaja svake odgovornosti (zbog starosti ili senilnosti), no s visokim penzijama koje su (trei poslednji krug) sebi obezbedili i to je ono to je moda u svemu najloije. Njihovo nekanjavanje i izbegavanje suda za nedelo koje su uinili, omoguie i njihovim naslednicima da se jednako tetoinski ponaaju u sferi vaspitanja i obrazovanja poto e se uvek moi pozivati na rezultate i praksu prethodnika i neophodnost odravanja kontinuiteta. S druge strane, treba imati u vidu da je njihov rad ostavio dubok trag na kulturnom i intelektualnom
www.uzelac.eu
191
Milan Uzelac
tkivu Srbije i da niko od njih nee biti zaboravljen. Narod e dobro pamtiti imena onih koji su osporavali nastavnicima univerziteta da se bave naukom, a pritom za akreditaciju uzimali po 5 hiljada evra. Pamtie i one koji su uzimali po deset ili petnaest puta vie. Svako i sve ima svoju cenu. Narod nee zaboraviti one koji su ukidali srpski jezik i uvodili jezik komunikacije. Srbija ima dugu istoriju. Ako su joj prvi ministri bili Dositej i Sterija, preivee i to to su joj dananji ministri njihovi antipodi. Svako ima ono to zasluuje. Narod koji zna ta hoe, imao je prve, narod koji nee nita da zna, ima ove poslednje. Sve to vodi zakljuku da su tzv. bolonjski procesi u Srbiji, to sam u vie navrata istakao, imali ne samo negativne ve i nesporne pozitivne rezultate, posebno u njenoj afrikanizaciji i marginalizaciji, a prvenstveno stoga to nema nieg novog pod suncem, jer rimski pesnik Katul lepo kae:
Jadni moj Tibule, kad neto pone da propada, Smatraj da je propalo.
www.uzelac.eu
192
Milan Uzelac
DODATAK
www.uzelac.eu
193
Milan Uzelac
: ""190 : , , . , , , . ... 19 , . XXI , , , , . , , , , 19 1999 , 29 ,

Tekst napisan na poziv prof. dr Jevgenija V. evcova (Moskva) za godinjak na njegovom fakultetu koji je prestao da izlazi zbog nedostatka sredstava.
190
www.uzelac.eu
194
Milan Uzelac
, 2010 . 1999 , , , - , . " ", "", ; "" "" . ( , ) , , , , , (, "" , ). - , : . - ? - - , , , " ". , , , , ,
www.uzelac.eu
195
Milan Uzelac
, , , : ! ! ! , , , "", . -, , , , , - , , , , , ( ). , , , , . , , , , ; , , , , , , "", ( , ) . ( ) , "" , , "", , , , " " , -

www.uzelac.eu
196
Milan Uzelac
" ". , "" . , , , . " ", , ? : , , ( ) , , , , "" . "" , , . , , , , , , : , , , , , "". ,

www.uzelac.eu
197
Milan Uzelac
, . , , (1966), . "" , , "", "". , , , "": . ? , , ? , / ( , ). , , " "? , "" , , , , . , ? , , : , , . , , : , ,

www.uzelac.eu
198
Milan Uzelac
, , , , , (Pol., 1280b). -, , : ( ) . " " . "" - , . "" , , , , , , . , , , . . : , . , . , . . , ,
www.uzelac.eu
199
Milan Uzelac
, , , . , , , , , (?) . , ( : ?). , . , . , , - . "" , , , , : " ". : , ? " ", 7 10 1935 , , , , , , , , . : , .., ,

www.uzelac.eu
200
Milan Uzelac
, , . . , VII VI . . ., , .. , . , , , . . . , , , . "" ( ), . , , "" , . : ; , . , : , , , ,

www.uzelac.eu
201
Milan Uzelac
. : . ? " "? , . . , : . ratio , , , , . , , . , , . , , , : . , . "" ? . : " ", , . "" , ,

www.uzelac.eu
202
Milan Uzelac
. , , , , , . , "" , ( "" , ), , , . , , , , , , , , , ( ): exit191, , .
"EXIT" (?) - , " " . , , 70- , , , , - . . "" , , : "" " " , "" .
191
www.uzelac.eu
203
Milan Uzelac
, " " : . (2000 ) , : ? , : . , ? , , - : , , , , . " ", "" , , , . , , , , , , . "" ( , ), , , , - . , " ", , - 10 77 , "" ?.. ? . ,
www.uzelac.eu
204
Milan Uzelac
, , . , , : , , , , , - , . , sekond hand-, . , - , . , ( ) . : ( ) ( ) ? ? : . : , , ; , : . , ,
www.uzelac.eu
205
Milan Uzelac
. ? , , , , . : - , - : , , , , . - . , , , , . , , .. , , " ". , . ? , , ! , . ( ) , . , , . , , : .
www.uzelac.eu
206
Milan Uzelac
o? , ? . , , , , , . - , , ; , . , - , ? : " " . , , , "" ( : , ; , , !).

www.uzelac.eu
207
Milan Uzelac
, "" "", "" "" . , ( , , "" , "" , ( , )). , , - "" , , , , , . " " . , , "" , , 192.
2002 ,
192
www.uzelac.eu
208
Milan Uzelac
? ? , ( : )? : - , / , () . , , , , , , . , , ""
, , , , . , . , , ; (), 40- I . " " : " " , " ", , , .
www.uzelac.eu
209
Milan Uzelac
, ; : "" "" "" , , , (?!) (- ). "", " " , . , , "" : , , - , , ! "" , , , , , , "Die Idee der Universitt" (1947): , , , . - ,
www.uzelac.eu
210
Milan Uzelac
, 193. - "" , . , , , II . , , , , , , "" ( ?) . , . . " ", , " " ( , ); , "" , , , "" ( ) , , , , , , ,
. : Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 153

193
www.uzelac.eu
211
Milan Uzelac
, , . . , , ( "-" ) , ( "") . : - ? - , , , , ? : , , , .. , , - . , , : 1. , , "" "", , , , .. . 2. (" "), European Credit Transfer System (ECTS). 3. 2010
www.uzelac.eu
212
Milan Uzelac
, . 4. , . : ? , , , ? : . , "" , . , , , " " . , , , , , . , . universitas scholarum, .. , I . universitas magistrorum ut scholarum - , , . , ,

www.uzelac.eu
213
Milan Uzelac
: " . , , . , , , . .194 , , , , , : , . - , , , . , . . .
194
Jaspers, K. Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 150

214
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
, . , , , , , . , , ; , , , , , . . "" , . . . , , , , . , , . , . . , , , , , . , ,
www.uzelac.eu
215
Milan Uzelac
, , , : - , -, , . , , , , . , , . . , . , , - . , , , alma mater , , , , , , . , , , "" "": . . ,

www.uzelac.eu
216
Milan Uzelac
, "". . " ", , . " "". . "" , . , . : " " , . , . , , , , , . . , . , , , , ,

www.uzelac.eu
217
Milan Uzelac
, , " ", , , 1947 . . : " " " , . , . , , . , , (), , . () / : , . "195. ? , , , ( ), , , , . , ( ) , ,

195Jaspers,
K. Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003. str. 181-
182.
www.uzelac.eu
218
Milan Uzelac
. . , 8 (?!) . : , , , . , , , , . , , ? , ( ). , , " " ( 10-20%). : , ( , , , , "" , ).

www.uzelac.eu
219
Milan Uzelac
, , . "", "" , . "" "" , . : , , , ! 2003 , 3 (1804 -1812), , "", "" " ". , , 1918 , . . - , ? :
www.uzelac.eu
220
Milan Uzelac
. , 800 ? ? ? ? , ? , , . , 2-3 , . "" , , "" , , , , ( 10 , , ). , . "" . 2005 " ", , .
www.uzelac.eu
221
Milan Uzelac
"" . , , , . , - 2010 , . , , , , . , , , , . , . , . , , , " " . , , , " "

www.uzelac.eu
222
Milan Uzelac
, . , , "". "" 180 . . , , "" , , " ", , , , , . , , " ", , " " . , , ( ). , "" "" , " ". , .
www.uzelac.eu
223
Milan Uzelac
"" , , , " ". *** . , , . , , . , , , . "" . (2.8): ", , , "

(. .. )
www.uzelac.eu
224
Milan Uzelac
UNIVERSITATEA I IMPERIALISMUL CULTURAL EUROPEAN sau "POVETILE DIN PDUREA BOLOGNEZ"
Rezumat: n prima parte a lucrrii autorul evideneaz patru noiuni care deseneaz Europa: noiunea geografic, geopolitic, economic i spiritual. Dac pe plan geografic Serbia se afl n Europa, ea este departe pe plan economic i nu mai puin pe plan spiritual, avnd n vedere c aparine cercului cultural ortodox care difer esenial de Europa unit, germinat din aspectul catolico-protestant asupra lumii. n pofida manifestrilor de nenelegere a Apusului pentru valorile culturale ale tradiiei ortodoxe, Uzelac ncearc s gseasc legturile dintre Serbia i Europa i consider c ele se pot realiza pe plan spiritual. Unul din momentele de reunire este i ideea despre cunotinele care se oglindeaz n teoria despe nvmnt i universitate ca cea mai superioar form a acestuia; urmrile sunt analiza consecinelor nemijlocite ale Declaraiei bologneze asupra schimbrilor n nvmntul nalt, ceea ce este i tema doua a lucrrii. Autorul evideneaz c Declaraia amintit a fost acceptat de minitrii rilor europene i nu de rectorii universitilor distinse europene; cu alte cuvinte Declaraia a fost adoptat de reprezentaii elitei politice i nu celei spirituale cu scopul s ofere o circulare mai uoar a braelor tehnice de munc n Europa economic unit. Ideea despre universitate, nscut la Bologna i Paris n secolul al XII-lea, nu este contestat; i pe mai departe rmne diferena dintre universitatea care ofer cunotine fundamentale i umaniste i diferite coli nalte specializate faculti, care instruiesc studenii pentru anumite specialiti. n acest context universitatea i pe mai departe rmne locul de creare a elitei spirituale care n timpul din faa noastr (ca i pn acum) v-a fi regrutat pentru pstrarea i protecia celor mai superioare interese ale fiecrei ri i valorilor ei culturale. ara care neglijeaz Universitatea nu are anse mari de supravieuire i v-a deveni un spaiu pentru extinderea influenelor culturale strine; aceasta nseamn c intrm n epoca conflictelor dintre modelele culturale diferite ptrunse de incompatibilitate, netoleran i exclusivitate. Cuvinte cheie: universitatea, Europa, cultura, Declataia bolognez.
www.uzelac.eu
225
Milan Uzelac
Suntem martorii ai unei aciuni atotcuprinztoare: sub deviza "intrarea n Europa" se realizeaz "rempachetarea" ntregii noastre societi a continei i instituiilor ei. Aceea ce ngrijoreaz aparte este faptul c nimeni nu are o imagine clar despre urmrile reformelor ncepute i unde ne vor duce scimbrile stimulate de schimbri, precum nivelul intelectual i spiritual ngijortor al celor care le "chibzuiesc" i realizeaz. Un loc aparte n toate acestea l are transformarea universitii196, deoare ce este vorba depre ceva ce ne ngrijoreaz mult; trebuie spus clar: universitatea se distruge chibzuit i sistematic punndu-se ntrebarea asupra ideii eseniale pe care se sprijinete din secolul al XII-lea. Ca nefericirea s fie mai mare, toate acestea se ntmpl n momentul cnd n lume s-a maturizat ideea c cultura planetar se poate realiza prin echilibrarea cunotinelor accesibile prin internet, printr-un limbaj unidimensional, n momentul cnd este clar c viitorul culturii de pe aceast planet se sprijinete pe realizrile netraduse numai ntr-o limb; de parc din povestea despre insuccesul constructorilor turnului Babilonului nu am tras nici o moral? Limba cuceritorilor vestului slbatic este frumoas pentru turiti i indivizi pragmatici, ns ea nu este limba contemplaiei, iar
O grij exagerat o pronun n ultimul timp unii reprezentani ai rii care pretind reforma universitii, cei mai guralivi fiind cele mai incapabile cadre ale universitii, ceea ce invincibil reamintete la atitudinea unui din cei mai mari filosofi germani, Karl Jaspers:ara care nu poate s suporte adevrul deoarece se sprijinete pe principiile i realitile care sunt de provenien criminal, i pe care le respect pe sub ascuns, nu poate dorii adevrul. Ea este adversarul universitii dar totodat ascunde aceast rivalitate n aa fel c o devasteaz sub forma promovrii (Jaspers, K.: Ideja unizerziteta, Plato, Beograd 2003, 153).
196
www.uzelac.eu
226
Milan Uzelac
practica de pn acum atest c nu este nici limba culturii.197 La noi totul ajunge cu ntrziere de cteva decenii, mai ales cnd este vorba de noutile din lumea artelor i tehnologiei; ns acum, cnd este vorba de problemele spiritului, fiecare ntrziere poate fi fatal i nefast asupra existenei poporului nostru. S-a nceput smulgerea din rdcini a totului care ne-ar fi putut ntreine n timpul de viitor. De parc un numr de oameni din ara aceasta sunt programai s fac totul ca s disparem. Despre ce anume este vorba? Se gesticuleaz n faa ochilor notri cu dou beioare fermecate: unul este Drumul n Europa iar cellalt Declaraia bolognez. 1. Drumul n Europa Ce este Europa? Noiunea are cel puin patru semnificaii; dac excludem dimensiunea mitic ( care nu este neglijabil), putem diferena Europa ca noiune (a) geografic, (b) geopolitic, (c) economic i (d) spiritual. Dac avem n vedere Europa ca noiune geografic, "drumul n Europa" apare ca absurditate; din aspectul geografic
Nou ni se impune limba englez ca unica alternativ pentru intrarea ntre alte popoare (de parc Europa ntreag gndete i scrie numai n aceast limb): intenionat se scap din vedere c limba englez nu este limba matern a germanilor, francezilor, italienilor, spaniolilor, ruilor sau a olandezilor, i se uit c literatura rilor cu limba englez de comunicare de mult nu mai are rolul de frunte n lume. Numai aa etse posibil ca reforma n nvmnt s o realizeze aceia crora le este ruine de limba matern i a cror lucrri necuvnttoare sunt pline de expresii cum ar fi departamentele, curiculumele, incubatoarele, deoarece nu cunosc echivalena srbeasc a acestor expresii sau sunt contieni c ceea ce vorbesc n limba srb nu ar fi numai fr sens i trivial ci i logic neacceptabil.
197
www.uzelac.eu
227
Milan Uzelac
Serbia este dintotdeauna n Europa. Nimnui din Grecia i Polonia, din Ungaria s-au Romnia nu-i va trece prin cap s se ntrebe dar ara n care triete aparine Europei; i totui, se pune ntrebarea: este oare Serbia n Europa? De unde aceast ndoial n Serbia? Evident, este vorba cu totul de altceva: este prezent senzaia despre unele diferene, senzaia despre aceea c ea este o lume creia nu aparinem i n care, pe ct se pare, trebuie s intrm deoarece n caz contrar vom rmne fiine de valoare minor. Cnd Europa este descris de protectorii "migraiei urgente", ei evideneaz c este vorba de guvernmntul legilor, al democraiei, al bunstrii economice i al justeei. Acestea difer ntr-o msur de Europa pe care istoria a descris-o temeinic. Fiecare individ ct de ct instruit tie c sub noiunea Europa se subnelege spaiul format n timpul i dup domnia lui Carol cel Mare (secolul al IX-lea); este vorba de Europa germano-romanic, protestant-catolic (despre a crei spirit economic a scris Veber i care s-a verificat prin conflictele catolicilor i protestanilor n Olanda, instaurarea incviziiei, prin indexulu crilor interzise, prin descoperirea ghiliotinei i rezolvarea problemei numrului mari de cadavre din lagrele de concentrare n timpul celui de al II-lea rzboi mondial). Despre aceste popoare mrturisesc i tirile din trecutul lor ndeprtat; aa de exemplu, Tacit n opera sa Germania scrie:" Mult mai uor l vei convinge pe german s plece n rzboi i s se mcele cu inamicul dect s prelucre pmntul i s atepte roadele ( 14). "La germani clinghetul armelor este cel mai frumos mod de aprobare" ( 11), deoarece "nu pot s suporte pacea" ( 14.) Cum sunt n realitate europenii pe care i cunoate istoria? Viaa i feele lor sunt cel mai fidel redate n picturile lui Piter Broigel i Hieronimus Bo. Domnitorii lor sunt prezeni pe pnzele lui Francisco Goia. Nou, celor obinuii cu figurile de pe
www.uzelac.eu
228
Milan Uzelac
frescile din Studenia i Mileeva, Manasia i Graciania, cu figurile de pe picturile lui Pavel Giurcovici i Constantin Daniel, o astfel de europ ne este puin stranie. Ce gndesc europeizatorii notri, despre noiunea Europa, adic aceia care ne gesticuleaz cu drumul spre Europa? Ei au n vedere economia european; la fel, vd Europa ca o ar promis, ca un Eldorado care i ateapt numai pe ei. Greeala lor esenial este nu au obinut cel mai nalt grad de instrucie i c niciodat nu l-au citit pe Voltaire. Nu neleg c probabil exist locuri bune ns ele nu sunt prevzute pentru noi. Europeizatorii notrii nu neleg c economia european are standardele ei construite pe criteriile care i corespund i care exist pentru interesele ei i nu a altora (dac nu este causa sui). Pot oare s intre europeizatorii notri n Europa? Intrarea n fiecare societate, n alt lume, presupune acceptarea regulilor i modurilor de comportare care deja exist198; la fel, intrarea n Europa presupune acceptarea sistemului ei de valori i schimbul sistemului propriu de valori. Aceasta nici ntr-un caz nu nseamn c noi nu avem sistemul propriu de valori; totui, ceeace ni se mtmpl clar indic c exist unele diferene; noi avem valori care, clar, nu sunt "europene". Numai astfel este posibil s trecem linitit peste ceea ce ni se spune: n Europa se poate, ns numai dup socoteala cu mafia (deoarece ea n Europa
Cu alte cuvinte: dac intrai n biseric, v vei face cruce la intrare i vei accepta lumea care se afl de partea ceilalt a pragului; dac nu acceptai lumea respectiv i spaiul n care se afl, nu vei intra acolo. Sau, mai clar spus: acei ce vor cu fora s intre n Europa i n acelai timp url cum c trebuie s intrm n Europa, aseamn cu huliganii rzvrtii care dup meci doresc s schimbe scorul. Dar, nici suporterii la un meci, indiferent ct de huligani sunt, nu intr pe gazon deoarece sunt contieni c jocul se va ntrerupe n acel moment.
198
www.uzelac.eu
229
Milan Uzelac
nu exist); n Europa se poate, ns numai dup nimicirea canalelor de droguri (deoarece n Europa nu exist droguri i consumtori de narcotici); n Europa se poate, ns dup socoteala cu criminalul organitzat (deoarece el acolo nu exist); n Europa se poate, ns numai dup extradiia tuturor preedinilor i politicienilor (deoarece n Europa aa ceva nu exist). Ce putem s concludem? Exist (a) noiunea geografic a Europei (i noi suntem acolo); exist (b) noiunea politic a Europei, (n acest caz situaia este puin ciudat: ne vrm cu fora n graniele /economice i cu vize/ nchise ale Europei i nu ne ntrebm dac ne doresc ei acolo?); i n final (c) noiunea economic a Europei (acolo toate locurile sunt ocupate i nu avem ce cuta deoarece nu avem ce oferii, dar i n cazul c avem ceva nu ne permit s exportm; putem eventual exporta pe piaa european doar zmeur i aceea sub anumite condiii necorespunztoare, deoarece de la noi se ateapt s exportm marf de calitate minor; foametea noastr va trebuii s absoarb surplusurile lor marfale s-au marfa care se alfl la limita expirrii termenilor de ntrebuinare, aa c n momentele critice recisive s stimuleze economia european istovit (dup ce definitiv distrugem economia proprie, aa cum au fcut-o i unii din vecinii notri). 1. Imaginea spiritual a Europei Cum se reflect imaginea spiritual a Europei? n cunoscutele sale discurs uri vieneze, intitulate Criza umanismului european i psihologia (7-10 mai 1935) Edmund Huserl a spus: Sud denumirea Europa se subnelege unitatea spiritual a vieii, a activitii i creativitii: Cu toate scopurile, interesele, grijile i eforturile, cu creaiile, cu realizrile obiective, instituiile i
www.uzelac.eu
230
Milan Uzelac
organizaiile.199 n acelai loc scrie: n sensul spiritual, Europei i aparin dominioanele englezeti, Statele Unite etc, ns nu i eschimoii sau indigenii din menajeriile din trguri sau iganii care permanent vagabondeaz prin Europa.200 Oamenii care particip n astfel de activiti sunt ncadrai spiritual ntr-o imagine spiritual unic. Toate persoanele, asociaiile i rezultatele culturale au un caracter care i unete. Imaginea spiritual subnelege o teologie imanent dezvoltarea omenirii a crei existen este liber modelat de ideile intelectului. Aceasta nseamn c Europa exist numai n cazul c are entelehia ce ntreptrunde schimbrile i d sens dezvoltrii ei; Sarcina adevrat a Europei este dezvoltarea spiritului uman, sarcin care niciodat nu poate fi terminat. Locul de natere al Europei spirituale este Grecia.201 Se subnelege c nu este vorba de locul geografic ci de cel spiritual. Aceast tez se refer la secolele VII i VI .e.n. la perioada cnd se nasc noile raporturi fa de lumea nconjurtoare, cnd apar creaiile spirituale de o specie cu totul nou. O cultur cu totul definit. Grecii folosesc termenul filosofia. Filosofia este prafenomenul Europei spirituale. Este vorba de o form nou de via care, prin dragostea fa de idei, produce idealuri i norme ideale de via. Filosofia este o via filosofic, o nou imagine cultural.202
Husserl, E.: Die Krisis des europischen Menschentums und die Philosophie, n Husserl, E.: Krisis der europischen Wissenschaften und die transzendentale Phnomenologie, Husserliana VI, Den Haag2 1962, S. 319. 200 Op. cit., S. 318-9. 201 Op. cit., S. 321. 202 Op. cit., S. 332-3.
199
www.uzelac.eu
231
Milan Uzelac
n raport cu formele trectoare ale culturii, crora le este caracteristic eficacitatea (meseriile, felurile de prelucrarea pmntului, modul de locuire), filosofia exist altfel; realizrile ei sunt netrectoare. Exist ideea despre sarcina infinit. Cultura n afara tiinei este sarcina i opera omului n definivitate, filosofia i are sarcinile n infinit. La greci apare un interes universal (cosmologic) pentru lume. Grecii insist s creeze teorie. Teoria subnelege epoch a ntregii practici naturale. Aici este desemnat i ideea universitii: relaiile interpersonale dintre profesori i elevi fa de acelai scop: cunoaterea i cercetarea care se transmite din generaie n generaie i care este form de via. Este vorba de acceptarea criticului, inutei universale, construirea relaiilor fa de ntreg. Aceasta subnelege empiria bine gndit, supunerea empiriei integrale normelor ideale. Se dezvolt spiritul criticii libere ndreptat spre sarcinile infinite care creeaz idei noi, interminabile. Din baza vizionrii unei filosofii universale, din spiritul liber, trebuie modelat cel etic, nu numai a indivizilor, al lumii ntregi, al politicii, existenei sociale a omenirii.203 2. Spre care Europ mergem noi acum? n comunicarea deja menionat, la 5 mai 1935, E. Huserl a spus: Naiunile europene sunt bolnave. Europa este n criz. Acest mare cugettor a conceput criza ca o aparen a nfrngerii raionalismului. "Lumea european" este nscut din ideile intelectului, adic din spiritul filosofiei.204 Insuccesul culturii raionale contemporane este consecina felului n care s-a manifestat, adic realizat ratio, consecina intercalrii lui n "naturalism" i
203 204
Op. cit., S. 6. Op. cit., S. 347.

232
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
"obiectivism". Huserl a socotit c criza existenial european are dou ieiri: Destrmarea Europei prin nstrinarea ei de sensul propriu al vieii raionale, dezorganizarea n nerbdarea fa de spiritualitate i decderea n barbarism, s-au renaterea Europei din spiritul filosofiei peste spiritul eroic care, n final, depete naturalismul i c cel mai mare pericol pentru Europa poate fi istoveala.205 S-a reuit oare cu aceste idei? Din pcate, rspunsul la ntrebarea aceasta este negativ. Dac s-ar fi reuit, nu ar fi fost cel de al doilea rzboi mondial i bombardarea Serbiei. Astzi atacurile postmodernitilor contra ideii ratio sugereaz c n Europa nu s-a schimbat nimic. Ea este aa cum a fost la nceputul secolului al XX-lea; criza Europei i a spiritului european nu este depit; ea este doar mascat i transpus n unele ape tulburi. Dac vre-o idee este ameninat, atunci este vorba de ideea reponsabilitii. Acela care poate tot, nu este responsabil pentru nimic. Acela care este cel mai tare i care croiete harta lumii, nu poate fi judecat pentru crimele din lumea ntreag. Oriice polemic cu logica forei se termin cu moralizarea civilizatoric. ns, dup cum am spus, n faa noastr se afl ntrebarea: unde vrem noi? Rspunsul tuturor este: n Europa! De cte ori se repet povestea din care nu am nvat nimic; repet: Europa are valorile i ideile proprii despre via. Sunt oare valorile i ideile noastre aceleai? Are o astfel de Europ interes pentru noi? Din nou voi rspunde just i clar: nu are. n acelai timp noi estimm valorile culturale ale Europei: cunoatem arta italian i spaniol, cea olandez
205
Op. cit., S. 347-8.

233
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
i german, englez i francez; totui, avem dreptul legitim s ateptm ca i cei din Europa s estimeze operele noastre culturale, s rspund pozitiv la oferta noastr pentru un dialog cultural: arta Gracianiei nu este sub nivelul Sienei sau Ravenei; totui, Europa privete calm, chiar i susine (prin administratorii si) distrugerea bunurilor culturale. O face aceasta intenionat din cauz c nu este capabil s nregistreze aceste valori s-au c nu dorete s le nregistreze. Trebuie pentru totdeauna s ne fie clar un lucru: arta i cultura Europei ortodoxe nu nu nseamn nimic pentru Europa catolico-protestant. Desigur c la mijloc nu este vre-o greeal sau intenie rutcioas. Nu se vede ceea ce se vede, ci doar aceia ce este omul nvat s vad. Trebuie s nelegem: Europa catolico-protestant este nvat s nu ne vad. Dac ne i vede, atunci aceste priviri strbat prin apte lentile diformate. Degeaba s-au ocupat Dekart i Spinoza de prelucrarea lentilelor pentru instrumentele optice. Lumina n care au fost ei nu este i Lumina noastr. Nu trebuie cineva s fie expert pentru istoria artelor, este deajuns s citeasc oriice istorie a artei apusene i s vad c n ele nu exist nici o informaie dar mai ales vreun capitol despre arta i cultura Europei ortodoxe. Consultai cartea prea slvitului i de curnd regretatului E.H. Gombrih Arta i istoria ei,206 despre care presa noastr a scris ca de un colos al criticii artistice din secolul al XXlea. Pe miile de pagini nici nu se pomenete despre cultura i arta Europei ortodoxe. Aceast carte nu este un scandal cultural, intr cu genociditatea sa n categoria crimelor de prim ordin.207 Dar, n aa fel s-a format contiina Europei
Gombrich, E.H., Umetnost i njena istorija, Nolit, Beograd 1980. Grecii au tiut foarte bine c pedeapsa pentru deteriorarea tineretului i crearea imaginii false despre lume poate fii doar
206 207
www.uzelac.eu
234
Milan Uzelac
despre noi, nu numai ntr-o zi, un an sau un deceniu i nu se poate nltura cu o trstur de mn sau de penel. Cine vorbete n lume despre literatura sau arta noastr? Pe harta cultural a lumii noi suntem doar o pat. Unica consolare este c i Europa a fost un gol alb pe parcursul Evului mediu, pe timpul cnd filosofia a fost cultivat n Atena, Constantinopole i Damasc. Vin oare europenii s vizioneze operele noastre artistice i culturale? Viziteaz mnstirile de pe Fruca Gora? i atunci cnd vin nu vd nimic mai mult dect unele cafenele; nu doresc s cunoasc aceast lume, spiritualitatea i cultura srbeasc. Poate c din aceast cauz au adus att de uor deciziile ca s drme podurile sau s arunce bombele. Pentru ca cineva s fie njosit este necesar ca i el s accepte njosirea ca o form de existen; doar n acest caz este posibil ca o cultur s capituleze n faa altei culturi, a crei trstur este spiritul exclusivitii; avem noi oare rspuns la presia imperialismului cultural european i la avntul asupra tuturor valorilor pe care mediile noastre corupte le repet pn la infinit? 2.1. Ieirea posibil Voi amintii c la nrebarea lui Maks Brod: "Exist oare vre-o speran pentru lumea aceasta?", Kafka a rspuns: "Exist speran, speran infinit, ns nu pentru noi". Eu nu sunt pesimist de genul acesta din simplu motiv c aparin unei lumi care gndete despre speran cu totul
moartea; crima asupra spiritului fiinei a unui popor ( care de obicei au o denumire naiv cum ar fi reforma) este mult mai mare dect crima fizic individual s-au masiv.. Schimbrile spiritului fiinei, aa cum se practic la noi, pot avea consecine negative n viitor deoarece nu sunt bine gndite i cu uurin aplicate.
www.uzelac.eu
235
Milan Uzelac
altfel; totui, parafraznd aceast ntrebare, dar nu i rspunsul, ne putem ntreba: Avem oare vre-o ans pentru noi, n momentul cnd ne simim neputincioi s schimbm ceva, s oprim mcar rostogolul n care ne arunc protectorii celor mai bune intenii. Rspunsul preliminar poate fi: Da. Speran va fi dac se (a) oprete decderea material i spiritual precum i distrugerea universitii, dac se (b) rennoiete demnitatea filosofiei i a tiinelor prin ntoarcerea demnitii celor ce se ocup de filosofie i tiine, apoi (c) ntoarcerea demnitii poporului nostru care a fost clcat n ultimii ani, dac se (d) rennoiete instinctul pentru instrucie i reorganizeaz n mod filosofic sistemul de nvmnt, dac se (e) reorganizeaz formele de existen social i politic a acestui popor (s nu l introduc acol unde nu l vrea nimeni, deoarece acolo nu exist nici un scaun liber, dar mai ales dou), i n final (f) s se reafirmeze valorile spirituale proprii prin nelegera lor.208 3. Declaraia bolognez La toat lumea este plin gura de aanumita Declaraie bolognez. Deodat, cei mai glgioi sunt aceia despre care n-am auzit niciodat, aceia care nu au citit nici
Desigur c este ultima or deoarece ni se interzice i limba, pe care vreau s o denumeasc ca o oarecare limb de comunicare. Nu este prea trziu, mcar c la noi europeizarea este n plin toi, s ne aducem aminte de un vechi obicei de pe timpul Asirilor antici: la ei judectorii au ezute pe pieile preparate ale predecesorilor si care i-au ndeplinit prost meseria (n cele mai multe cazuri au primit mit). Autoritatea este un fenomen temeinic (despre aceasta mai detaliat: Fink, E.: Grundphnomene des menschlichen Daseins, Alber, Freiburg/Mnchen, 1979, S. 284-334; Fink, E.: Bruderzwist im Grund der Dinge, n Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, Klostermann, Frankfurt/M, 1971, S.37-52:
208
www.uzelac.eu
236
Milan Uzelac
o carte n viaa lor (de scisul crii nici vorb), care din anumite mprejurri (mai ales din cele politice)209 s-au gsit acolo unde nu le este locul i care n vremurile normale nu se puteau afla niciodat. Pun ntrebarea: a citit oare mjoritatea din prorectori Declaraia bolognez? i mai departe se tace despre rezultatele faimoasei reforme de la universitile din Cambidge i Oxford, la Sorbona i Freyburg,, la Keln i Bologna; aceast ntrebare nu este deloc naiv. Fiecare trebuie s vad urmtoarele: esenialul Declaraiei bologneze (au isclit-o minitri i nu oamenii de tiin i reprezentanii universitilor, adic au isclit-o reprezentanii elitei politice i nu celei spirituale i intelectuale) n cea mai mare msur vorbete despre circularea studenilor la universitile din cadrul Europei. Este vorba de zona nalt a nvmntului universitar i reglementarea mobilitii cetenilor i a posibilitii de angajare i aplicare efectiv a circulaiei libere. i nimic mai mult.210
Dac vre-o vreme satisface necesitile cercetrilor sociologice, atunci poate s se includ n cercetri vremea noastr; s spunem: cum din motive pragmatice i interese proprii sau aflat n diferite partide politice aceia care pn atunci nu au putut s se autoverifice? Consider c i psihiatrii prin cercetarea milieului politic la noi pot s elucideze mai multe exemple de raionalizare. Este cert faptul c prin reorientarea agresiunii proprii i ambiiilor patologice majoritatea persoanelor publice de la noi au evitat tratamentul medical, dar au mbolnvit prin activitatea sa societatea n ntregime. 210 Declaraia blognez nu reguleaz prin automatism trecerea studenilor din Albania sau Balcani la Oxsford sau Cembridge. Trec oare dup un automatism studenii din Texsas la Iton, Jel sau Harvard. 16 Printre vocile solitare se afl i vocea profesorului dr. Danilo Basta care cu mare senzaie pentru momentul actual a tradus
209
www.uzelac.eu
237
Milan Uzelac
ntrebarea final i esenial trebuie s fie: se refer oare Daclaraia amintit la universitate (ca universitate) cu pretenia s schimbe esena ei. Rspunsul meu este foarte scurt: nu. Declaraia bolognez nu este promulgat pentru ca s distrug ideea universitii,211 care are o vechime ca i universitatea din Bologna, sau din cauza reorganizrii temeinice a structurii ei. Ea este adoptat n funcia avansrii nvmntului nalt i unificrii la nivel european, pentru ca clasa muncitoare instruit cu calculatoarele s poat schimba posturile de munc; numai n Serbia a trecut cuiva prin minte c trebuie degradate criteriile de nvmnt iar trncneala s se proclame de principiu al nvmntului creativ. nvmntul exist acolo unde exist predri susinute de profesori care i cunosc meseria i n care elevii nva i tiu unde le este locul. Aa este din vremea lui Pitagora. n centru nvmntului actual trebuie s fie cursurile profesorilor ca rezultatul cercetrilor tiinifice. Cnd este vorba de cursuri i de prezena studenilor (este cunoscut faptul c majoritatea studenilor nu urmresc
Ideea univesritii a lui Karl Jaspers (1945), i de curnd a publicat-o la Belgrad (Jaspers, K., Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003); n prefaa traducerii crii amintite el spune: Mam apucat de traducerea crii Ideea universitii cu precugetare i din cele mai profunde necesiti. Am avut n gnd totul ceea ce se petrece n legtur cu prevestirea reformei universitare la noi. Iar ceea ce se ntmpl nu este deloc ncurajator. Dac se arbitreaz dup informaiile ajunse la universitate i la opinia public n general, contrar voinei acelora care pregtesc soluiile legislative despe nvmntul nalt, exist motive foarte serioase pentru o mare ngrijorare i tot atta nelinite, (). Se poate spune deschis: universitile noastre s-au mbolnvit n mare msur, n aa msur c este ameninat i substana lor proprie. Reforma lor este un imperativ inevitabil. (Op. cit, 181-2).
www.uzelac.eu
238
Milan Uzelac
cursurile) este clar c majoritatea studenilor nici nu studiaz. Toi cei prezeni la facultate nu studiaz; studiaz un numr mic de indivizi, iar ei sunt aceia care frecventeaz cursurile i fac parte din adevrata elit studeneasc. Consider c frecventarea cursurilor trebuie strict definit. Nu trebuie s se cad sub influena fals a populismului democrat iar frecventarea cursurilor trebuie condiionat de cunotinele precedente, adic de media notelor obinute la obiectele relevante pentru perceperea problematicii corespunztoare, precum i de colocviile din literatura corespunztoare care se fixeaz nainte de nceputul semestruli. Numai n acest caz studenii nu vor fi asculttori pasivi ci participani activi ai disputului, pentru care muli se angajeaz fr ca s remarce presupunerile precedente. Trebuie oare s reamintim c i termenul universitatea la nceput a semnificat centru de instruire, asociere, mai precis sindicatul care protejeaz interesele unei categorii specifice de oameni. Bologna i Parisul sunt dou modele pe care le-au luat drept exemplu alte universiti: la Bologna a fost universitas scholarum, adic asociaia studeneasc care a obinut privilegii speciale de la Fridrih I Barbarosa; la Paris a funcionat universitas magistrorum ut scholarum asociaia n care au fost ncadrai profesorii i studenii. Este important faptul c universitatea medieval212 a cultivat aristocraia spiritual
Universitatea medieval s-a divizat n facultatea de arte libere (6 ani) i facultatea teologic (8 ani); prima facultate a fost ntroducerea n cea de a doua. nvmntul s-a realizat n form de cursuri (lectio) i seminare (disputatio). Seminarele au fost compuse din dezbateri n care prima dat studenii au tratat problematica i au dat rspunsuri ca apoi rspunsurile s fie date i de profesori. Pn n zilele noastre nu s-a schimbat nimic n acest sens iar ncercarea de a se neglija diferena dintre cursuri i seminare vorbete cel mai mult despre incapabilitatea creatorilor reformei.
212
www.uzelac.eu
239
Milan Uzelac
iar proveniena studenilor a fost de ordin secundar.213 "Aristocraia spiritual, a accentuat Jaspers, nu este o aristocraie sociologic. Fiecare care este nscut pentru aa ceva trebuie s i ndrepte calea spre studii. Astfel de aristocraie o au nobilii care i-au motenit titululele precum i muncitorii, bogaii i sracii, dar rar de tot. Ea poate s fie doar o minoritate."214 Ct despre nvmntul gradat n trei niveluri215 nc din perioada antic, derept exemplu fiind modelul trinom a lui Aristotel, stratificat n tiine poetice, practice i teoretice, trebuie s inem cont c azi exist o gradare a nvmntului dup absolvirea colii medii; exist universitatea i vis a vis de ea diferite coli nalte de specialitate care ofer isntruire specializat pentru diverse forme de activiti. La colile specializate nalte cursurile le susin confereniarii iar la universitate profesorii, care n acelai timp sunt confereniari i cercettori. De aceea se impun n faa universitii sarcini mult mai superioare, mai
n cartea amintit K. Jaspers l citeaz pe Abraham Fleksner, care n studiul Univeritile (1930) scire: Democraia nu este o posibilitate spiritual, independent de faptul c fiecare individ, n baza posibilitilor sale, trebuie s aib posibilitatea s fie acceptat n spiritul aristocratic(). Se vor gsi oare msuri corespunztoare pentru excluderea mediocrilor i incapabililor? (Jaspers, K., Op. cit., 149) 214 Jaspers, K.,: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, 150. 215 Unica ncercare de a se distruge temeinic aceast stratificare care a fost valabil din vremurile antice i pn n zilele noastre, cu intenia s se extermineze spiritul nvmntului (n primul rnd spiritul care a rmas n programele gimnaziale), este reforma n nvmnt realizat la mijlocul anilor aptezeci din partea expertului pentru sate Stipe uvar din Zagreb. Pentru consecinele tragice ale reformei amintite (n afar de elevii din care civa au ajuns n situaie s devin reformatori) nimeni nu a rspuns penal.
213
www.uzelac.eu
240
Milan Uzelac
responsabile i mai grele, deoarece i natura ei este diferit; difer i structura acelora care se gsesc n ea structura profesorilor i studenilor. Nenelegerile sunt provocate de mai mult timp prin prezena tendinei greite ca toate colile nalte s intre sub cciula universitii precum i toate facultile s fie sub egida universitii i s fie prile componente ale acesteia. Aceasta nu este nici o noutate: la nenelegeri similare s-a ajuns n perioada Renaterii, dup nfinarea Academiei din Florena (pe timpul lui Cozimo Medici i protejatul lui Marsilio Ficino ( M. Ficino, 1433-1499), cnd au nceput s apar n Europa diferite academii ca ciupercile dup ploaie i care, se subnelege, nu au avut nimic asemntor cu aceea din Florena. Toate acestea ne oblig ntr-o oarecare msur s precizm ce este universitatea. Universitatea este lucul unde se obin cunotine din domeniul tiinelor fundamentale i umaniste pentru care ara este interesat, deoarece din rndul universitarilor se recruteaz cele mai bune cadre. Nici un individ care a obinut licena la o universitate de mna treia nu a devenit preedintele SUA; pentru aa ceva se subnelege posedarea diplomei unor universiti distinse cum ar fi Jel, Harvard sau Iton. Acest lucru este clar tuturora. Este clar de ce n Japonia sunt attea sinucideri n rndul tinerilor, mai ales dup insuccesul la examenele de admitere. Rezultatul la examenul de admitere determin viaa de mai trziu a unei persoane. Nu poate fi nemotivat trecerea dintr-un grup inferior n alt grup social superior; numai acolo unde este totul posibil, nu conteaz calitatea diplomei. n lumea normal este foarte important unde a studiat cineva i la cine i-a susinut teza de docorat, la cine a nvat s cnte la instrument sau s compun melodii. Universitatea este o coal de prestigiu la care nu poate s se nscrie oriicine. Aa este n rile normale.
www.uzelac.eu
241
Milan Uzelac
Acolo termin universitatea aceia care se nscriu, nu din cauz c sau nscris ci din cauz c sunt capabili s o termine. Trebuie s fim contieni c i ntre oameni exist diferene, precum exist ntre toate fiinele din lume; exist dou feluri de tineri: acei care studiaz ca s obin o diplom i aceia care studiaz pentru ca s obin cunotine. Din aceste motive trebuie s existe dou feluri de coli: pentru primii, care vor s plteasc i dup un anumit timp s obin o diplom i pentru ceilali care vor s nvee. n primul caz avem coli specializate, colegiuri, universiti populare (unde se obine un minim de cunotine), iar n cel de al doilea universitatea, locul unde nva elita spiritual.216 Concluzie Universitatea nu este instituie social, cel mai puin locul unde se cumpr pacea social sau se face politic. La univesritate se obin cunotine temeinice i ea este coala de elit; la universitate se vine din cauza cunotinelor i nu din foloase aparte. Declaraia bolognez este un act practic care are intenia s rezolve problemele de uz zolnic care au aprut n nvmntul european prin unirea mai multor ri ntr-o uniune economic i a crei viitor dup anul 2007 este incert; Declaraia bolognez nu intr n esenialul universitii, a crei motiv de existen a fost definit nainte cu multe secole; ea este expresia politicii i nu a necesitilor spirituale care sunt deasupra politicii; din aceast cauz Declaraia bolognez a fost semnat de minitri i nu de cei mai distini rectori ai universitilor europene.
(Trad. A. Negru)
Este vorba de elita spiritual i nu cea financiar. Din aceste motive ara trebuie s stea n spatele universitii pentru ca n ea s se gseasc cei mai buni i cei mai capabili.
216
www.uzelac.eu
242
Milan Uzelac
217 ; , 27. 2003, ; ; . , , ; , : ( ) . . , , (!) (!) . , , : ; , .
217
16. 2003, str. 13. 243
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
, ? , , ? , . . , "" " "; ? , . ; ? , . , , . 501 ; ( . . , , , "" ; , ;

www.uzelac.eu
244
Milan Uzelac
; . ; , ( ) , 1818. . XIX . , , . , . ; , ; 20. , , . , . , , ; , , .
www.uzelac.eu
245
Milan Uzelac
Ideja univerziteta u svetlu bolonjske matarije218 Na ovom mestu gde mi je pripala ast da prvi govorim, a gde vlada analitika filozofija koja neguje preciznost u analizi upotrebe i znaenja rei, prinuen sam, hteo to ili ne, da izlaganje zaponem od samog naslova. Jer, kad se kae: ideja univerziteta u krizi, odmah se otvaraju dva pitanja: (a) da li je ideja univerziteta u krizi, ili je (b) re o tome da postoji ideja o tom da je univerzitet u krizi. Ja, pripadajui jednoj drugoj tradiciji, nisam sklon tome da branim tezu kako je ideja u krizi, jer ideja kao takva ne moe biti u krizi ve na na odnos spram nje. Sasvim je druga stvar kad je re o univerzitetu. Univerzitet moe biti u krizi, a kako stvari stoje, on moe biti (kad se re krisis misli u njenom prvobitnom, lekarskom znaenju, koje podrazumeva takvo stanje bolesti iz kojeg su, obratom, mogua samo dva ishoda) ili na samrti ili u stanju s tendencijom mogueg preporoda, odnosno prevoenja u nama jo nepoznatu dimenziju, ali, u svakom sluaju, re bi bila o stanju koje obeava daleko svetlije trenutke od ovih u kojima se mi sada nalazimo. Tako, dolazimo u situaciju da se zapitamo ta moe biti predmet krize: ideja univerziteta, ili sam univerzitet. Vie je no jasno, da kad je re o samoj ideji, kao to smo rekli, ona ne moe biti ugroena u svom supstanicijanom smislu; ako joj bi on i bio osporen, bili bismo u situaciji da o njoj ne moemo govoriti, ali to ne bi znailo i njeno ontoloko osporavanje. Meutim, kako stvari stoje, bie da
218Uvodno
izlaganje na Tribini organizovanoj od strane Udruenja studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, na temu Ideja univerziteta u krizi: zaboraviti, misliti, reagovati, odrano 2. novembra 2009. godine.
www.uzelac.eu
246
Milan Uzelac
je re o neem posve drugom: duboko sam uveren da neto sa samim univerzitetom nije u redu. U tom uverenju me uvruje i re jednog od organizatora skupa koji mi je u pozivu za ovaj skup kae: "pre svega nas interesuje sama ideja univerziteta, sprovedena bolonjska reforma i pitanje da li ona vodi u krizu". Priznajem da ova reenica ima u sebi nekoliko tema koje otvaraju posve razliite prostore za razgovor. S jedne strane je (a) ideja univerziteta, s druge (b) sprovedena bolonjska reforma i kao tree, postavlja se pitanje (c) da li sprovedena bolonjska reforma vodi u krizu. E, sad. Ako poemo od poslednjeg, treeg stava, mogli bismo potvrdno odgovoriti da bolonjska reforma vodi u krizu, pa bi zbog nje univerzitet mogao dospeti u krizu; ali, problem je u drugom stavu, gde se pominje sprovedena bolonjska reforma. Kako tzv. reforma nije sprovedena (niti to moe biti), budui da se ne zna transparentno u emu je njen istinski sadraj, univerzitet ne bi trebalo da je u krizi. Ako jeste, bie da tzv. bolonjski procesi nisu tome direktni uzrok. Iz onog to zasad nesporno znamo, sledi da je paket tzv. bolonjskih procesa dao pogubne rezultate i da je nesporno re o uruavanju obrazovnog sistema, mada se polazilo od toga da bi on navodno trebalo biti "doraivanjem" unapreen; kako nije bila re ni o kakvoj restrukturizaciji dotad postojeeg sistema, ve se pristupilo "nalepljivanju" novog sistema na njemu nekompatibilni ranije postojei sistem, desilo se ono to se i dogodilo: sistem je doao do svog kolapsa koji jo niko ne priznaje, mada svako moe da ga konstatuje.
www.uzelac.eu
247
Milan Uzelac
Neposredna posledica novonastalog stanja je da nastavnici na sve niem nivou dra predavanja i sa sve manje entuzijazma (jer ih na to nagoni sistem koji trai prilagoavanje nastave neznanju studenata i ne napor studenata da odreena znanja dostignu), a studenti nastalu situaciju koriste i sve manje ue, jer ne vide smisao tome da ulau veliki intelektualni napor u neto to nee odmah doneti praktinu korist (u svetu novouspostavljenih "vrednosti"), a uz to oseaju da pretnjama o izlasku na ulicu i ucenama (duvanjem u pitaljke) mogu reiti sve svoje probleme steene u produenom infantilnom periodu, jer nadleni dravni organi nemaju ni viziju potrebnog obrazovanja a ni mehanizme kako bi se novonastala situacija prevazila. 2. Mi nijednog asa ne smemo izgubiti iz vida injenicu da je univerzitet srednjovekovna tvorevina i da nas od njegovog nastanka deli itav milenijum. S njegovom pojavom iz temelja su se promenili i sutina i nain obrazovanja kakvi su bili poznati jo od antikih vremena. Za razliku od antikih kola (pitagorejska kola, Platonova akademija, stoika i epikurejska kola, atinska poznohelenistika neoplatonistika kola) koje su u veini sluajeva bile kole ivota i pravog naina ivota, srednjovekovni univerzitet je svoje principe gradio na tragu Aristotelovog Likeja koji je u svoje vreme bio naunoistraivaka ustanova s prvenstvenim ciljem koji se ogledao u sticanju znanja o svetu a ne u negovanju naina ivota u svetu. 2.1. Bilo bi uveliko pogreno verovati kako su ideja univerziteta i njegova funkcija tokom poslednjih deset stolea ostali nepromenjeni. U prvo vreme, naroito tokom
www.uzelac.eu
248
Milan Uzelac
XIII stolea, za vlast nad univerzitetom borile su se pape i kraljevi, crkvena i graanska vlast i to s opravdanim razlogom: u postojanju univerziteta oni su pre svega imali u vidu njegov ekonomski znaaj, znajui da je on rasadnik koji gaji savetnike i inovnike te da je izvor prestia. Na drugoj strani, shvatajui to, nastavnici su u rukama imali mono oruje: obustavu rada i prelazak u drugi grad219. Univerziteti u srednjem veku odravali su u sebi ravnoteu praktinih i teorijskih znanja, i to iz prostog razloga to su pretendovali na celini znanja, koju nisu posedovali, ali su nastojali da je nau i uspostave. To ni u kom sluaju ne znai da je srednjovekovnim univerzitetima vladala idealna harmonija. Naprotiv i njihovu strukturu su periodino potresale krize220. Pre svega misli se na velike
219,
. . .: - .. -, 2003, . 61 220Re je o sukobu svetenika i monaha u XIII stoleu (posebno dominikanaca i franjevaca), potom o sukobu duhovnih i univerzitetskih vlasti. Posebno je veliki bio sukob u Parizu izmeu 1252. i 1259. u kojem je uestvovalo pet grupacija (siromani redovi i njihovi pariski uitelji, veina univerzitetskih uitelja-svetenika, papski presto, kralj Francuske, studenti), a podstaknut knjigom Gijoma Opasnosti novih vremena u kojoj je ovaj otro napadao siromane monahe (franjevce). Franjevci su bili napadani da su naruavaju univerzitetski statut jer su dobijali teoloka zvanja a da prethodno nisu bili magistri umetnosti. Monasi su mogli dobiti licencu (odlukom Pape 1250) izaobiavi teoloki fakultet, odlukom kancelara Notr-dam, kao to danas nastavnikom veronauke neko postaje blagoslovom vladike. Pored toga, franjevci nisu potovali odluke univerziteta i drali su predavanja u vreme trajka (koji je sam priznavan od strane Pape i bio unet u ustav univerziteta). Tako su monasi bili nelojalni i inili konkurenciju pravim lanovima univerziteta, budui da su iveli od milostinje ne traei platu za predavanja i time podrivali materijalne zahteve ostalih kolega (, , op. cit., str. 93). Tu je na delu kriza izazvana sukobom monakog reda i korporacije. Ako neko nije dobio osnovno obrazovanje na fakultetu slobodnih umetnosti on ne moe biti istinski intelektualac.
www.uzelac.eu
249
Milan Uzelac
sukobe XIII stolea izmeu teologa i filozofa (nastavnika fakulteta umetnosti - latinskih averoesta). Ono to je sve intelektualce srednjeg veka objedinjavalo, to bee usmena re i knjiga koja bee temelj obrazovanja. Nije stoga nimalo sluajno to se danas vreme krize obrazovanja poklapa s vremenom krize knjige. Knjigu danas zamenjuju novi nosioci injenica ali s njihovom pojavom dolazi i do promene samog znanja koje vie ne see u dubinu ve klizi povrinom. Potraga za znanjem sad se zamenjuje potragom za informacijom i njenim posedovanjem221. Zato dananje studente vie ne nadahnjuje potraga za tajnom koju u sebi sadri injenica naeg postojanja, ve prikupljanje informacija i manipulisanje njima na povrini kakvu prua mrea interneta. 2.2. Za razliku od srednjeg veka, kada je univerzitet bio jedino mesto sticanja znanja i obrazovanja, u novom veku, s nastankom graanskog drutva, univerzitet poinje da gubi svoj raniji povlaen i uzvien status svodei se sve vie na orue drave u realizovanju njenih vitalnih projekata i izvor impulsa za njeno samoouvanje (i potpuno je razumljivo da se upravo sa univerziteta, u veini ozbiljnih drava regrutuje dravna elita, te je prirodno da u administraciji amerikog predsednika ne moe se nai neko ko nije zavrio Harvard, Iton ili Jel, ve neki treerazredni sivi univerzitet u Teksasu). 2.3.
221Od
12 studenata, koliko mi je bilo na uvodnom predavanju iz Srednjovekovne filozofije oktobra 2009, svih 12 koriste internet, ali niko ne ita knjige, niti se moe setiti poslednje koju je proitao.
www.uzelac.eu
250
Milan Uzelac
Univerzitet danas nije vie organska zajednica nastavnika i studenata (kako je to bio u XIII stoleu), on nije vie mesto gde su sabrani u jednom i nauka i pedagoka praksa (kako je to bilo tokom itavog srednjeg veka), a najmanje je mesto sticanja najvieg duhovnog obrazovanja kako je to bilo jo poetkom XIX stolea u zlatno vreme nemake klasine filozofije, a najmanje od svega univerzitet je danas kola u osnovnom znaenju te rei, kola ivota, kola gde bi se uilo pravom nainu ivota kako je to bilo u antiko doba. Dananji univerzitet sve vie postaje stecite omladine gde ona provodi deo vremena, mahom u jutarnje i prepodnevne sate (dok je jo bunovna i dok se kafii i noni klubovi uurbano dovode u red posle prolononog gluvarenja), a sve manje mesto sticanja fundamentalnih znanja koja bi bila u osnovi ne samo njihovog pogleda na svet ve i u osnovi njihove ivotne delatnosti. Pogreno bi bilo misliti da su tome presudno doprineli studenti. Oni su u svemu tome najmanje krivi, jer samo adekvatno reaguju na socijalno neadekvatnu nastalu situaciju; kao i uvek najvie krivi su kreatori novih im nametnutih vrednosti ali i sami nastavnici nisu osloboeni dela odgovornosti. Isto tako, pogreno bi bilo misliti da se nalazimo u situaciji koja nas je nenadno snala pa smo se obreli u svojoj iznenaenosti usled pomanjkanja uvida u globalne promene u savremenom drutvu. 3. Dananje stanje je dugo pripremano i ono je logina posledica evolucije samog univerziteta kao i njegovih lanova. Dovoljno je podsetiti se na konstatovanje Bodrijara iz 1977. u njegovom kratkom spisu Poslednji tango vrednosti (s jasnom aluzijom na poznati film), o tome kako
www.uzelac.eu
251
Milan Uzelac
je danas sve simulacija: studenti simuliraju znanje, nastavnici simuliraju predavanja, fakulteti simuliraju diplome. Pa ipak, tu je re samo o konstatovanju neeg to se poelo vie no jasno ispoljavati. Da li to to se dogaa treba biti zaboravljeno, moe li ono samo da se misli, ili je tu re o neem to zahteva reagovanje? Dananji univerzitet, izgubivi raniji znaaj i veliinu, osloboen iluzije da se bez njega ne moe, sve vie je predmet neodgovornih matarija. Zato, tzv. "bolonjiste" ne treba osuiviti, jer krivi su u svojoj nevinosti, nekritinosti i razbaruenoj trapavosti. Studente, posebno u poslednje vreme, vie ne interesuje samo znanje kao znanje, oni ne tee tome da neto saznaju, ve da ma na koji nain dobiju ocenu i steknu odreene bodove. Zato, oni ne trajkuju zbog loe opremljenosti biblioteka ili laboratorija, ve zbog broja bodova i predmeta koje mogu preneti u narednu godinu. U isto vreme ni nastavnici se ne trude, kao to su to inili njihovi prethodnici, pa danas niko od onih koji ine "najviu vlast univerziteta" ne govori o tome kako mu je najvia obaveza "duhovno vostvo" fakulteta ili univerziteta na ijem su elu. Re je tu o nekom novom duhu vremena koji poinje da zapljuskuje ne samo nae prostore, ve uveliko podriva najdublje temelje zapadnoevropske kulture. Konano, sam bolonjski sistem obrazovanja, koji se poklapa s vremenom postmoderne, sa svojim tromesenim predmetima u kojima su zbijena sva navodna znanja sveta, dobar je ako se studira menadment ili savlauju neka praktina, zanatska znanja, ali je apsolutno nepodoban za studij fundamentalnih disciplina kao to je recimo filozofija, kao i za studij hirurgije, oftalmologije, atomske fizike,
www.uzelac.eu
252
Milan Uzelac
teorijske matematike, ili umetnikih umea, budui da se umetnost ni njen predmet ne moe kvantifikovati. 4. Da sve ovo ima duu svoju predistoriju, lako e se potvrditi ako imamo u vidu elingov spis O metodi akademskog studija gde nemaki filozof pie:
Ljude koji su na univerzitetu samo zato da bi se na drugi nain uinili vanim: rasipanjem, beskorisnim provoenjem vremena u bezduhovnim zadovoljstvima, jednom reju privilegovane dokoliare, kakvih u graanskom drutvu ima a obino su oni ti koji po univerzitetu ire najvie sirovosti ne treba na univerzitetu trpeti. Isto vai i za one koji svoju marljivost i predanost nauci ne mogu dokazati222.
Neto dalje on pie:

ako na univerzitetima vlada sirovost, onda je to u velikoj meri krivica nastavnika ili onih kojima pripada nadzor nad duhom koji se od takvih sirovih ljudi iri223.
Njegov zakljuak je:

Carstvo nauke nije demokratija, jo manje ohlokratija, nego aristokratija u najplemenitijem smislu pie u nastavku svog predavanja eling. Najbolji treba da vladaju, a nesposobne, nametljive brbljivce treba drati po strani, u potpunoj
222
Schelling, F.W.J.: O metodi akademijskoga studija, u zborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus, Zagreb 1991, str. 123241.Op. cit., str. 148. Gde se potuje ovaj princip tamo su deplasirani bilo kakvi bolonjski procesi; eling u nastavku ovog navoda jasno kae: Ako sama nauka vlada, ako su svi duhovi samo njom obuzeti, onda e se u zametku onemoguiti svako zavoenje plemanite omladine koja se hoe posvetiti velikim idejama. 223 Op. cit., str. 148.
www.uzelac.eu
253
Milan Uzelac
pasivnosti224. Obrazovanje za umno miljenje jeste obrazovanje koje prodire u samu bit oveka; ono je jedino istinski nauno obrazovanje, jedino obrazovanje koje omoguuje umno delovanje.
Ova tri navoda iz, veini prisutnih, poznatog elingovog spisa imaju za cilj da ukau i na drugu stranu medalje: glavni akteri tu nisu studenti, koji samo ue kako ih ue -; glavni akteri su "bezduhovni brbljivci, nametljivci, sirove osobe" koje univerzitet nije uspeo da dri "u potpunoj pasivnosti" ve im je dozvolio da vode glavnu re u reformi obrazovanja kroz samopromociju svog neobrazovanja. 5.1. epilog 1 Prvi osnovni zakljuak mogao bi da glasi: kriza univerziteta nije rezultat spoljanjih, ve unutranjih faktora. Za krizu univerziteta kriv je sam univerzitet, u prvom redu nastavnici na njemu. Pre svega, time to trpe oko sebe neradnike, sujetne neznalice i folirante, ali jednako i stoga to dozvoljavaju da budu posluno orue u rukama poslednjih amatera koji su se dokopali tueg novca i vlasti. to se bolonjskih procesa tie, oni su rezultat jedne neobavezujue deklaracije koju je poetkom devedesetih godina XX veka potpisala grupa ministara inostranih poslova zapadne Evrope. U njenom formulisanju nisu uestvovali ni profesori univerziteta ni ministri obrazovanja. Re je o skupu lepih elja, moglo bi se rei da tu imamo jednu savremenu utopiju grupe umnih ljudi. Iako znamo da u realizovanju svojih utopija nisu imali uspeha ni malo vei umovi, kao to su Platon, Kampanela ili arl
224
Op. cit., str. 148. Kako u tome uspeti? Jedino reenje za koje znam jeste ono koje su u sluaju kvarenja omladine primenjivali stari Grci.
www.uzelac.eu
254
Milan Uzelac
Furije, nesrea koja se ovde dogodila nije posledica same deklaracije, ve injenice da su se njenog sprovoenja doepali ne-umni ljudi o kojima je govorio eling. 5.1. Zakljuak Svaka utopija je lepa matarija, ali se pretvara u komarni uas kad neko odlui da je realizuje nasilnim metodama. 5.2. Napomena o duhu vremena i ivljenju krize itavo XX stolee prolo je u duhu krize i pojam krize nimalo sluajno bee jedan od najfrekventnijih njegovih pojmova. Pitanje univerziteta je samo jedan aspekt situacije u kojoj se nalazimo i ono u sebi nosi tragove vremena koje ga odreuje. O tom naem, specifino naem vremenu i situaciji u kojoj smo se zatekli, a koja se pokazuje i kao bezizlazna u svojoj klasifikaciji osnovnih sistema integrisane kulture pie poznati ameriki sociolog ruskog porekla Pitirim Sorokin u svom delu Socijalna i kulturna dinamika. Na kulturni ivot najbolje se moe razumeti ako ga sagledamo kao formu neintegrisane pseudoideacione mentalnosti. Karakter realnosti tu nije potpuno odreen ali se osea preteno kao ulni, dok potrebe i ciljevi imaju prvenstveno fizika svojstva i zadovoljavaju se veoma umereno i promena kulturne sredine nije uslovljena dobrovoljnim samousavravanjem, hrljenjem za zadovoljstvima ili ak uspenim licemerjem. Rada se o tupom, pasivnom podnoenju nematine i nedaa do te granice dokle postoji kod ljudi fizika snaga. Takva minimizacija duhovnih i telesnih potreba nije izabrana dobrovoljno ve je nametnuta nekom spoljanjom silom. Sila je do te mere jaka da posle nekoliko bezuspenih pokuaja da joj se suprotstavi, ugnjeteni nemaju vie
www.uzelac.eu
255
Milan Uzelac
energije da bi se borili za slobodu i adaptirali fiziki i duhovno jednom boljem drutvenom ureenju. To je svojstveno: robovima koji ive u neljudskim uslovima, zatvorenicima, ljudima koji ive pod surovim politikim reimom, prvobitnim plemenima koja ive u uslovima bede i nematine, kao i onima koji su preiveli neku uasnu katastrofu koja je bila propraena potpunim razaranjem225. * Sve ovo dobro nam je poznato. ivimo u senci katastrofe koju smo preiveli. Sistem obrazovanja se rastae i gubi se svest o visokom znaaju fundamentalnih znanja. Sposobni smo samo za kratke kurseve s povrnim znanjima. I iz ove situacije ne moemo nikud. Zato izvor nedaa koje nas zadeavaju nije u tzv. bolonjskim procesima; oni su simptom, znak koji ukazuje na ono drugo, bitno i osnovno. A da nesrea bude jo vea, reforme obrazovanja su se doepali neobrazovani, neiskusni i za to nekompetentni ljudi. Da su makar dve reenice proitali kod Sorokina, oni bi znali da je svaka reforma, bilo to reforma obrazovanja ili reforma jezika, osuena na propast, kad se narod od nevlje koja ga je zadesila nije oporavio i kad je prinuen da se bori za golo preivljavanje, nalazei se u mraku gde svetlo se ne nazire. Jer, u trenutku dok brod tone ka morskom dnu, niko se ne bavi ribanjem palube.
225
, .. . .: , 2006. . 67-8.
www.uzelac.eu
256
Milan Uzelac
Napomena
U ovoj knjizi izloeni su rezultati mog istraivanja na projektu Globalizacija i metateorijske koncepcije pedagoke metodologije koji je finansiralo Ministarstvo za nauku Republike Srbije. Ovaj spis objedinjuje materijal prethodno izloen u knjigama Metapedagogija I i Metapedaogija II iji naslovi behu uslovljeni prirodom naunog projekta u okviru kojeg su napisane, premda, smatram da je tek ovde predloen objedinjujui im naslov, s jasnom aluzijom na poznati valcer, najadekvatniji i samom sadraju knjige najprimereniji.
13. novembar 2009.
Milan Uzelac
www.uzelac.eu
257
Milan Uzelac
Izdava: Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa Vrac Biblioteka: Istraivake studije 43 PRIE IZ BOLONJSKE UME Milan Uzelac Recenzenti Prof. dr V.N. Glagolev, MGIMO (Moskva) Prof. dr M.V. Silantjeva, MGIMO (Moskva) Doc. dr A.N. Samarin, MGIMO (Moskva) Za izdavaa: Prof. dr Grozdanka Gojkov, direktor tampa: Studio Veris, Novi Sad ISBN 978-86-7372-111-8 Novi Sad 2009. Na naslovnoj strani: www.img13.nnm.ru/0/c/8/d/a/0c8da77ddb459facfa6417 CIP , 378.014.3(497.11) , PRIE IZ BOLONJSKE UME / Milan Uzelac . Vrac : Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, 2009 (Novi Sad : Studio Veris). 274 str. ; 21 cm. (Biblioteka: Istraivake studije 43 ; ) Tira 13. ISBN 978-86-7372-111-8 a) Globalizacija - Visokokolsko obrazovanje Reform - Srbija COBISS.SR-ID 244282119
www.uzelac.eu
258

20 MilanUzelac Price Iz Bolonjske Sume

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

20 MilanUzelac Price Iz Bolonjske Sume

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milan Uzelac

PRIE IZ BOLONJSKE UME

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

NA PUTU U GLOBALNO SELO

Prie iz Bolonjske ume

1. Uvod: "Bolonja" nemogua misija

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

nas je snalo, u nastojanju da se pronae pravi odgovor i put to vodi iz bespua.

Prie iz Bolonjske ume

2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Op. cit., S. 321. Op. cit., S. 332-3.

Prie iz Bolonjske ume

Op. cit., S. 6. Op. cit., S. 347. 30 Op. cit., S. 347-8.

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume

Prie iz Bolonjske ume