21 MilanUzelac Delo U Vremenu

Milan Uzelac
DELO U VREMENU
(Poetika Laze Nania)
Vrac 2000
Milan Uzelac
Delo u vremenu
SADRAJ
1. Laza Nani i vreme socijalista 2. Angaovanost knjievnosti: delo i rei 3. Kritika pesme i pesnitva 4. Roman i kritika proze 5. Sutastvo dramskog stvaralatva 6. Laza Nani i priroda umetnosti 7. Napomena autora
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
1. LAZA NANI I VREME SOCIJALISTA Kad godina proe to znai da "zrno je vie pridolo na brojanice venosti koje na sebi dre sve prole godine", imao je obiaj da kae Laza Nani; iveo je svega 33 godine i ostavio za sobom preko est stotina kritikih napisa, pria, publicistikih i polemikih spisa, prikaza pozorinih predstava, politikih lanaka i pesama; svojim delom isto koliko i ivotom bio je svedok i uesnik najznaajnijih politikih i kulturnih dogaaja druge polovine prologa veka u Vrcu i Vojvodini; danas ga kao vodeu i kljunu linost tog vremena pominju jo samo istoriari i to, kad govore o pokretu Nove omladine koja poetkom osamdesetih godina prolog stolea bee levo, najnaprednije krilo Miletieve Narodne stranke a ije su jezgro inili upravo vraki socijalisti. Za Lazu Nania i Jau Tomia, Lazu Vezenkovia i Kostu Leru mnogi danas jo znaju samo zahvaljujui nazivima ulica koje nose njihova imena; veina pritom i ne sluti da su Nanievi radovi i danas podsticajni, posebno kad je re o knjievnoj kritici a da delatnost Jae Tomia ostaje nezaobilazna kada se hoe rasvetliti poslednje decenije politikog ivota u Vojvodini pod vlau Ugarske monarhije kao i dogaaji vezani za prisajedinjenje Srpske Vojvodije Srbiji 1918; zato, ako samo neznanje omoguuje onima koji sebe danas nazivaju radikalima da ne pokau vei interes za Tomia (1856-1922), to neznanje ih u velikoj meri i uva od depresije u koju bi svakako zapali saznavi koliko su ispod njegovog
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
duhovnog i intelektualnog nivoa; meutim, dok o Tomiu ipak postoji u poslednje vreme vie vrednih spisa, Nani i njegovo delo ostali su potpuno nepoznati i zapostavljeni, premda problemi kojima se on bavi jesu i problemi naeg vremena koji se esto reavaju na niem i primitivnijem nivou jer to ine oni koji su ispod njegovog nivoa. Bie potrebno jo dosta vremena da se shvati kako Laza Nani i Jaa Tomi (u ijoj su smrti /1922/ jedni videli odlazak "poslednjeg Mohikanca iz socijalistike generacije", dok su drugi smatrali kako s njim umire "prvi i poslednji pravi radikal Vojvodine") spadaju u najznaajnije politike linosti Vojvodine prologa stolea; u mladosti oni behu vatreni socijalisti a to je vreme vie odmicalo sve su se vie udaljavali od socijalistikih ideja i sve su se vie postajali pobornici radikalskih reenja u politici svoga doba. Mora se odmah rei da ovo u daleko veoj meri vai za Tomia kao osnivaa vojvoanske Radikalne stranke a mnogo manje za Nania koji je umro 1887, iste godine kad je pomenuta stranka osnovana. Ne treba gubiti iz vida da je Nani jo 1881, borei se protiv Narodne stranke i njenog prevazienog programa, isticao neophodnost osnivanja nove stranke i da je izradio program njenog rada koji e est godina kasnije initi temeljna naela Radikalne stranke. Pokae li se da u programu levo orijentisane Nove omladine osamdesetih godina u Vojvodini, iji e najvatreniji lanovi ubrzo postati radikali, ima od poetka vie elemenata karakteristinih za radikalnu graansku levicu a znatno manje momenata na osnovu
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
kojih bi se moglo rei da je re o istinskim socijalistima, onda se to moe razumeti samo upoznavanjem samih linosti kao i drutvenih prilika koje su do tako neeg dovele. Bez obzira na to koliko su bili mladi, neiskusni pa stoga esto i u svojim sudovima iskljuivi, injenica je da su vojvoanski socijalisti bili od samog poetka misaono nezavisni, da su traili sopstveni put i predlagali svoja reenja u reavanju drutvenih i politikih problema vremena u kome su iveli; isto tako, mora se rei da se nisu apodiktiki drali nekih stavova nauenih od onih koje su sve vreme smatrali i autoritetima srpskog ali i meunarodnog radnikog pokreta; tako je ve odavno uoeno neslaganje mladih vojvoanskih socijalista i evropskih levo orijentisanih partija oko karaktera bosansko-hercegovakog ustanka iz 1875, a kasnija istoriografija je pravo dala ba njihovim ocenama; dok se u Evropi isticalo kako je to u Bosni dolo do pobune raje, pa je u Ugarskoj irena rusofobija i istovremeno podgrevano turkofilsko raspoloenje (Abdulu Kerimu, komandantu turske vojske u Srpsko-turskom ratu, petanski studenti su sveano poklonili tada poasni ma, dok je Osman-pau, komandanta turske vojske u Rusko-turskom ratu vie ugarskih varoi proglasilo za poasnog graanina). Konano, ako se ima u vidu da je organ nemake Socijaldemokratske radnike partije Volksstaat otvoreno bio na turskoj strani i da se radovao porazu ustanika u Bosni (u ijim redovima je bio i Jaa Tomi), te da je glavni urednik tog lista (V. Libkneht) pisao kako je teak poloaj hriana u
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Turskoj samo "ruska la", a da je e Junih Slovena za slobodom istinita kao Potemkinova sela, bivaju, s jedne strane, jasniji razlozi udaljavanja prvih vojvoanskih socijalista od ideja socijalizma i internacionalizma, a s druge, njihovo naglaenije isticanje zahteva za reenjem nacionalnog pitanja. Ne treba nas uditi to su oni vie godina kasnije isticali kako su u Libknehtova pisma (s kojim su se polemiki dopisivali) uvijali cigare. Na ovom poslednjem, ali i jednom od kljunih pitanja srpskog opstanka na jugu Evrope, radikali e ostati dosledni svojim stavovima, dok e liberali i desno krilo Narodne stranke nakon 1884, idui linijom dravno-pravnog poravnanja s Ugarskom, sve vie izdavati interese srpskog naroda u Vojvodini; ovo se lake da razumeti ako imamo u vidu da se od ezdesetih do osamdesetih godina prolog stolea vri intenzivno raslojavanje drutva i da se bogatiji slojevi izdajui narodne interese nastoje "integrisati" u vladajui sloj u Ugarske. Svoj "ulazak u Evropu" svee obogaeni Srbi, "emancipovani" kroz jednu kvazigraansku sliku formiranu na tezi o ideolokoj neutralnosti (iako malobrojni ali uticajni zahvaljujui svojoj ekonomskoj moi i prednosti koju im je omoguavala saradnja s vladajuom nacijom), videli su na putu izdaje nacionalnih interesa svog naroda. U asu kad su irom Ugarske monarhije skupljani prilozi za turske ranjenike a skupljanje pomoi za Srbe u Bosni bilo najstroe zabranjeno, u asu dok se naduti i prepotentni "strunjak" za vojna pitanja, Fridrih
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Engels u pismima svom dragom prijatelju Fredu, ili Mohru (leto 1876), iskreno radovao kako je u srpskoturskom ratu "collaps Srba famozan"1, i kako e "sreom i Srbi dobiti batina"2 (jer iza svega to se deava na Balkanu stoji Rusija koja je "bedem svireposti i varvarstva i neprijatelj svake civilizacije"), ta su drugo mogli da ine vojvoanski socijalisti no da ozbiljno ponu preispitivati neke etike vrednosti socijalizma te da se, kako je Tomi kasnije o tome pisao, ponu "oslobaati od opsena". Na Novosadskom zboru Narodne stranke 1881. oni e istupiti sa zahtevom da se program Miletieve Narodne stranke proiri ekonomskim programom; seajui se tog sukoba Nove omladine sa Miletiem, Nani i Tomi e isticati kako su od tadanjih svojih politikih protivnika dobijati epitete "socijalisti" i "komunisti" ne kao komplimnte ve da bi pomou njih to vie bili diskreditovani kod ugarskih vlasti. Uostalom, to je stara mudrost: pri politikom
1
Pismo Engelsa Marksu iz Londona 25. jula 1876: "Collaps Srba je famozan. Kampanja je bila sraunata na to da se zapali cela Turska, a gorivo je svuda mokro - Crna Gora je /Srbiju/ izdaje za privatne svrhe, Bosna pogotovo nee da die ustanak otkako Srbija hoe da je oslobodi, a valjani Bugari ne miu ni prstom. Srpska oslobodilaka vojska mora da ivi na svoj raun i posle razmetljive ofanzive, a da nije nigde ozbiljno tuena, natrag u svoju hajduku jazbinu" (Marx/Engels: Dela, Beograd 1979, tom. 41, str. 19). Pismo Engelsa Marksu iz Remsgejta 25. avgusta 1876: "O infamijama /gadostima/ Crnogoraca i Hercegovaca, naravno svi ute. Sreom i Srbi e dobiti batina..." (Op. cit., tom 41, str. 26).
7
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
likvidiranju protivnika mora mu se u prvom trenutku prikaiti to prepoznatljivija drutveno-negativna etiketa pa ga tek potom gurnuti na put samounitenja; u veini sluajeva, a uvek u politici, ljudi najbolje rade protiv sebe samih. Ako se i danas nekom politiki rad i knjievno delovanje Nania i Tomia ine viestruko interesantnim, to je zato jer se pokazuje kako su iveli u vreme koje bee slino naem: osamdesetih godina slabi uticaj ideja Svetozara Markovia, jaaju radikalske, narodnjake ideje i jaa nacionalizam; to je vreme ubrzane kapitalizacije i raslojavanja drutva u Vojvodini kad ideje socijalizma gube raniji znaaj a nove mogunosti se jo nedovoljno naziru. Nov a tanak sloj bogatih vojvoanskih Srba okrenut je iskljuivo sticanju i uveanju bogatstva; uvek treba dosta vremena da proe dok takvi slojevi ne shvate da im je potrebna i drutvena legitimnost, da im je potreban i "ugled u drutvu"; tako neto postie se finansiranjem kulturnih i umetnikih projekata; tako je Nanievo vreme bilo na neki nain pomalo nalik i onom kakvo bismo mogli konstatovati i danas u nekim delovima Evrope: re je o jednom obliku bezobzirne prvobitne akumulacije kapitala pljakanjem najirih drutvenih slojeva. Tek kasnije, deliem steenog novca, narodu e se zamazati oi tako to e se finansirati "akcije u kulturi". A ta je zapravo takva kultura? Tanka skrama na naoj nesrei. Pokua li neko da ustraje na iznalaenju dodirnih taaka to povezuju Nanievo i nae vreme, i na osnovu toga poeli da predskazuje nau budunost,
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
moda e predvideti skoranje otvaranje pitanja angaovanosti intelektualaca kao i pitanje smisla i mesta umetnosti danas; teko da e oni to se zalau za angaman, posle Nania, neto radikalno novo rei, jedino, ne znajui svog prethodnika ivee u uverenju da otvaraju neku novu opciju. A to je, kako bi Nani rekao, neto odavno ve oprobano. Nani je umro ni mlad ni star - tano na vreme; ne dostigavi godine starosti i razoaranja svog najveeg prijatelja i saborca Jae Tomia, odnosno, ne mogavi da prevali sav put od "socijaliste" do graanskog radikala, poneo je u grob mnogo vie zanosa i nade; umro je mlad, ne sagledavi ishod borbe koju je vodio, no ipak dovoljno star da shvati kako se ideje Svetozara Markovia (iji je boravak u Vrcu (1871) ostavio najdublji trag na njemu) nee ni brzo ni lako ostvariti. Biti realista na tragu Svetozara znailo je istovremeno i postupno skretanje s njegovog puta; ako se o Naniu i ne moe govoriti kao o revolucionaru u pravom smislu te rei, mora se rei kako do kraja ivota ostao veliki pobornik naprednih socijalnih reformi: smatrao je da se drutvo moe poboljati unutranjim promenama, da se uvanjem sveg dobrog starog moe ostvariti dobro novo; nije bio za ruenje drutva ve za njegovu reformu. Kao najprei zadatak Nani je uporno isticao borbu za bolji ivot radnika; zalagao se za poveanje nadnica, zahtevao je uvoenje opteg prava glasa i intenzivno je uestvovao kako na zborovima radnika (iako sam, poreklom svojim, toj klasi nije pripadao), tako i u osnivanju radnikih
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
itaonica gde je bio est i rado sluani predava. Kako je Nani saraivao u skoro svim naprednim srpskim listovima i asopisima tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog stolea, danas se, izuavajui njegovo spisateljsko delo, moemo sporiti oko toga da li je bio bolji publicista, pripoveda, pesnik, knjievni kritiar, ili prevodilac, ili, moda sve to pomalo ali ne i jednako uspeno. Nanievi stavovi preplitali su se sa onima koje je zastupao njegov prvi saborac Jaa Tomi; iako u ivotu behu nerazdvojni i voeni istim mislima, nisu uvek bili i istomiljenici; uzrok je tome neistovremen prelaz sa nacionalnoromantiarskih i "socijalistikih" na radikalske pozicije. I kod jednog i kod drugog dominantne su prosvetiteljske, reformistike pretenzije koje socijalizam ostavljaju daljoj budunosti. Nakon otrenjujueg uea u bosansko-hercegovakom ustanku Tomi je ubrzo postao radikal a Nani, i nakon boravka u zatvoru u Vacu (1885-86), jo uvek je naginjao idejama socijalizma. Za obojicu je karakteristino da su svoj osnovni zadatak videli u borbi za poboljanje tada sve teih uslova ivota najirih narodnih slojeva; reklo bi se da su pre bili za postupni preobraaj drutva pomou niza reformi dok su se daleko manje zalagali za revolucionarne, "socijalne" prevrate u drutva; vie su bili socijaldemokrati no socijalisti i zato ima osnove pomenuta njihova tvrdnja kako su ih socijalistima nazivali politiki protivnici koji su ovom izrazu pridavali negativnu konotaciju; pa ipak, taj epitet u
www.uzelac.eu
10
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Vrcu nije bio bezazlen: bilo je dovoljno rei da su "vrake socijaliste" prevratnici i da rade protiv drave i Kralja pa da isti budu pohapeni, kao to se to dogodilo 1884. posle zbora u Jasenovu. Istovremeno, u pravu su i oni to tvrde kako su Nani i njegovi saborci imali znaajnu ulogu u borbi protiv konzervativne graanske politike. Ta grupa mladih Vrana sebe je smatrala socijalistima budui da su tvrdili kako politiki program mora biti proiren i ekonomskim a koji su oni formilusali kao pitanje hleba. Da li emo Nania i Tomia danas smatrati socijalistima, to je drugo pitanje; u svakom sluaju, miljenja su do te mere podeljena da neki u njima vide kafanske mangupe i probisvete kojima crkva preti ekskomunikacijom dok oni pojedine sugraane ponekad moraju i na javni dvoboj da izazovu ne bi li se odbranili od uvreda kojima su bili izloeni; bavei se literaturom, jo kao srednjokolci, Nani i Tomi su u Vrcu, za kratko vreme, sedamdesetih godina prolog stolea, osnovali (sa svojim drugovima Kostom Lerom, Lazom Vezenkoviem, Stevanom i Brankom Tokinom, Kostom Gavriloviem) prvo knjievno drutvo Tievci (skraeno od Miletievci), a potom i knjievno drutvo Bespoevci (dakle oni koji ne nose kravate /poe/ to bi moglo biti znak nekonformizma i pobune protiv ustaljenih normi graanskog ponaanja). Tako smo u 19. stoleu, u samo jednom gradu u Banatu, nakon onog knjievnog drutva koje je etrdesetih godina osnovao ak vrake bogoslovije Vasa ivkovi, imali jo dva literarna
www.uzelac.eu
11
Milan Uzelac
Delo u vremenu
drutva, dakle, ukupno tri, vie no to ih je imala itava Srbija u 19. stoleu. Treba rei da su neki istraivai moda prevelik naglasak stavljali na politiku delatnost ove grupe naprednih vrana koje su predvodili Nani i Tomi, pa su u njima iznad svega videli borce za iroke srpske sitnoburoaske i seljake interese. Neosporno je da je na njih u poetku, ne toliko spisima, koliko kao pojava, najvei utisak ostavio Svetozar Markovi koji je 1871. boravio u Vrcu na sakuptini Ujedinjene omladine srpske. Ali, isto tako, ne treba gubiti iz vida da su oni niz "zaradili" epiteta (nihilisti, anarhisti, prevratnici, socijalisti, komunisti) neposredno nakon to je krajem 1884. Tomi preuzeo rukovoenje Zastavom, koja u to vreme bee jednan od najuticajnijih listova u Ugarskoj, a to su vojvoanski konzervativci i liberali teko mogli preboleti. Istovremeno, stavljanje teita samo na politiku delatnost, za-magljivalo je u velikoj meri njihov literarni i kritiki rad koji je od jednako velikog znaaja. *** Laza Nani se rodio 3. januara 1854. u uglednoj vrakoj trgovakoj porodici; kako mu je otac rano umro, vaspitala ga je i podigla majka. Osnovnu kolu i dva razreda nie gimnazije pohaao je u rodnom gradu, druga dva razreda gimnazije u Temivaru. Viu gimnaziju pohaao je u Segedinu i Vaarhelju gde je i maturirao 1874. Nakon zavrene srednje kole Nani je studirao medicinu u Beu (1874-79) i ta to vreme bio meu najaktivnijim tamnonjim srpskim omladincima,
www.uzelac.eu
12
Milan Uzelac
Delo u vremenu
posebno se istiui svojim knjievnim prilozima u akademskom drutvu Srbadija; naredne dve godine studira u Gracu da bi se, ne dovrivi studije, 1882. vratio u Vrac gde e biti urednik i autor veine lanaka u listu Srpstvo (1883-1884). Sledee dve godine (1885-86) Nani pomae Tomiu u ureivanju lista Zastava u Novom Sadu; zbog politikog lanka Omladini, u kojem su tadanje ugarske vlasti videle poziv na ujedinjenje svih srpskih krajeva a po uzoru kako je to uinila omladina Italije voena Garibaldijem, Nani je bio osuen na godinu dana zatvora jer nije shvatao da Srbima nije sueno da imaju Garibaldija; nakon izdrane kazne u zatvoru za politike zatvorenike u Vacu (ranije je tu bio Svetozar Mileti a kasnije Jaa Tomi) i gde se druio sa tamparskim radnikom, anarhistom eferom, vrakom senatu je stigao i raun u iznmosu od 333 frt. i 45 kr. naime trokova izdravanja kazne ali se nije mogao naplatiti jer se Laza, nakon sveanog povratka iz zatvora, odmah preselio u Novi Sad i preuzeo urednikovanje lista Zastave poto se tad Tomi (njen glavni urednik) naao u istom zatvoru; dobivi tuberkulozu od koje se nije leio (kao i Svetozar Markovi) poslednjih dana ivota vratio se u Vrac da bi umro u rodnom gradu na rukama majke; sahranjen je na vrakom groblju odakle se po svakom vremenu lepo vide i Breg i Vraka kula. * Nikada nisam imao razumevanja za one sklone olakom politikom razvrstavanju ljudi; ne smatram da
www.uzelac.eu
13
Milan Uzelac
Delo u vremenu
e se sve reiti ako se kae da je Nani bio socijalista, ili samo gnevni buntovni omladinac. Odista, neki su Nania video kao socijalistu, neki kao radikala, narodnog tribuna, zatitnika seljakih interesa, sitnoburoaskog politiara, zakasnelog sen-simonistu, ili ak marksistu; pre bih rekao da je on sve to istovremeno, ali i nita od sveg tog u svom istom obliku. Koliko god izgledao eklektiar toliko nam se danas pokazuje i kao post-moderan. A zapravo, moda emo se najvie pribliiti tanom odreenju njegove pozicije ako kaemo da je re o jednom od predstavnika progresivne i borbene graanske levice. Najpraviniji e biti oni koji e nastojati da ga shvate kao oveka od krvi i mesa u posve odreenom vremenu, kao nekog ko se bori za stavove koji su koliko politiki toliko i knjievni. U susretu sa svetom u kome ivi on je u istom asu i uesnik i sudija i optueni. Spajajui u sebi sve crte doba u kojem deluje Nani je ia u kojoj se sukobljuju najrazliitije tendencije koje su raspinjale vojvoanske Srbe osamdesetih godina prolog stolea. S ne mnogo teorijskog obrazovanja ali ni manje no to su ga imali njegovi vrnjaci i savremenici, on je nastojao da dogaaje to su ga zapljuskivali sagleda koliko u njihovoj unutranjoj povezanosti toliko i u njihovoj ivotnoj neposrednosti. Ta neposrednost kojom je prilazio stvarima moda ponajbolje izbija iz rei koje pie na vest o smrti Karla Marksa: "Boravi mirno veni sanak, veliki enije i mnogonapaeni predstavnie i pobornie budueg sveta, sveta mira i bratske ljubavi, u kojem e ti veno
www.uzelac.eu
14
Milan Uzelac
Delo u vremenu
iveti, jer si za ivota tvog podigao sebi samom takav spomenik, kojeg ne moe oboriti ni sila vlasnika, ni pakost ljudi" (Srpstvo, 1883/11). Danas kad se ni o Marksu ne govori najbolje (ta tek treba da oekuje Laza) priseanje na Nania, iji je ivot spoj politike i literature, moglo bi nam otkriti ta je u ovom vremenu od onog starog jo preostalo, ta to jo dolazi iz prolosti i uva nas, omoguujui da preivimo sadanjost u iekivanju nadolaska novog. Osamdesetih godina, u sporu radikala i socijalista, Nani nizom pisama iz Austrije staje na stranu grupe socijalista bliskih Miti Ceniu i njegovom listu Radnik, kritikujui radikale okupljene oko lista Samouprava zbog njihove spremnosti da radi nekog "skorog uspeha" rtvuju naelo i tako pokazuju oportunost (izraenu u spremnosti da se veito poputa protivnicima), Nani istie njihovo udaljavanje od ideja Svetozara Markovia i saglasan je s Ceniem koji u programu pomenutih radikala prepoznaje ne samo izneveravanje socijalizma ve i pad ispod buroaskog radikalizma (Radnik, 1881 /1-2); oekujui da e socijalisti oko Radnika poi dalje od obinog radikalizma, tj. od "obinog" socijalizma. Nani zadatak omladine vidi u estokokoj borbi "ne samo protiv vlade i policije i protiv izelikog stalea u srpskom narodu, nego i protiv predrasuda" /koje tim narodom vladaju/; zadatak omladine nije da "larma i paradira" nego da "radi mirno i ozbiljno"" (Radnik, 1881 /123). Iako se u poetku nije najbolje snalazio u sporu radikala i socijalista ali sve vreme
www.uzelac.eu
15
Milan Uzelac
Delo u vremenu
instinktivno stajui na stranu ovih drugih, tada okupljenih oko Cenia, Nani nastoji da u dvadeset i dva priloga (objavljenih pod naslovom Pisma iz Austrije), teorijski osmisli drutvena i politika zbivanja vremena koje vie karakteriu povrna "politizovanja" a daleko manje upoznavanje "unutranjih snaga naroda" na osnovu kojih bi se mogle izvoditi smernice za dalji rad. Kao primer moe nam posluiti Nanievo VI Pismo iz Austrije u kojem on pie da "kao to je azijatsko /drutvo prelo/ u antiko, kao to je ovo u feudalno, a ovo u kapitalistiko, tako e najzad kapitalistiko drutvo u socijalistiko morati prei. U razvitku kapitalistikog drutva jasno se opaa - primeuje on - da ono samo sebi stvara grobare koji e ga zgodnom prilikom nemilosrdno u raku baciti" (Radnik, 1881/21). Nani dakle govori o nunosti prevladavanja kapitalistikog drutva i istovremeno kritikuje stavove Marksa i Engelsa da je "samo ono drutvo sposobno da pree u socijalistiko, u kojem je proizvodnja u kapitalistikom smislu potpuno razvijena, tj. u kome se staleka protivnost do potpunosti izotrila i kojem je podela na jako bogate, s jedne strane i na golavere s druge strane, savrena. Drutvo, u kome je ta podela polurazvijena ili se tek u povoju nalazi, takvo drutvo nije sposobno da ostvari socijalistike principe, ono mora, kao to je pokojni Svetozar Markovi rekao, kroz "purgatorijum" kapitalistike proizvodnje proi, da bi se socijalistikog raja doepalo. Od toga do blesaste "teorije" o "periferijama i centrima" (...) nema ni po
www.uzelac.eu
16
Milan Uzelac
Delo u vremenu
milimetra" (Radnik, 1881/21). Ovde se jasno moe videti Naniev stav prema vladajuim idejama njegovog doba; koliko god se on pozivao na Marksa i nauna fakta, na nunost prelaska u vie, socijalistiko drutvo, na neumitni zakon napretka, toliko istupa i kao realista: polazei od situacije u kojoj se nalazi, Nani smatra kako socijalistiki pokret nije najjai u najrazvijenijim kapitalistikim zemljama, pa zakljuuje da se "kapitalistiki nain proizvodnje ne mora do krajnosti razviti da bi socijalizam mogao napredovati, nego da isti moe sve vie terena zauzimati i u zemljama manje ekonomno naprednim, samo treba da ima dosta ljudi, koji su odani svojoj stvari i koji poznaju prilike i odnoaje u kojima su, pa prema istima udeavaju svoj praktini rad. Stvarnoj revoluciji treba da prethodi umna revolucija" (Radnik, 1881/21). Nani ne pretpostavlja neophodnost izvrenja socijalistike revolucije. Treba imati u vidu da ni Marks nije mnogo govorio o socijalistikoj revoluciji i socijalizmu, ve daleko vie o komunizmu i komunistikoj revoluciji. Pre svega ovde se istie misao o potrebi organizovanog delovanja najsvesnije grupe ljudi koja moe da izmeni tok istorije; ova ideja kasnije e biti predmet jedne ozbiljne realizacije. Nani koristi izraz stvarna revolucija; tu nije re o ma kakvoj revoluciji ve o istinskoj revoluciji koju treba pripremiti umnom revolucijom to se opet podstie zahvaljujui razvoju postojeih odnosa. Kako socijalno pitanje obuhvata sve grane ljudskog ivota,
www.uzelac.eu
17
Milan Uzelac
Delo u vremenu
ono se svuda nalazi na dnevnom redu pa i kad se u prvi mah ne primeuje. Zastupajui tezu da socijalizam reava ukupnost svih pitanja ljudskog ivota, Nani smatra da "spas srpskog naroda kao narodnosti lei samo u tome ako prigrli socijalizam, jer se politiko jedinstvo srpskog naroda moe ostvariti samo pomou socijalizma" (Radnik, 1881/22). Na osnovu svega ovog teko je prihvatiti tezu da, kad je o socijalistikim shvatanjima kod Nania re, tu treba videti samo zakasneli eho ideja Sen-Simona o kojem on, i to je injenica, objavljuje obimnu raspravu 1881. u listu Pobratimstvo. Meutim, simptomatino je da Nani iz mnotva misli Sen-Simona izdvaja zahtev za "to brim fizikim i moralnim popravljanjem sudbine najmnogobrojnijeg i najsiromanijeg stalea". Kako je popravljanje poloaja eksploatisanih mogue unapreenjem materijalnih interesa oveanstva i kako Nani veruje u "istorijski zakon napretka", jasno zato on kao najprei zadatak mladih narodnih boraca vidi reavanje goruih politikih i ekonomskih pitanja to se u njegovo doba javljaju pred Srbima u Ugrskoj. Sa velikim optimizmom Laza govori o budunosti, i taj optimizam je u velikoj meri zadojem tadanjim izuzetnim rezultatima razvoja prirodnih nauka: "kao to naa zemlja neprestano juri po nebesnim prostorijama oko sunca, tako i oveanstvo neprestano juri na putu svoga napretka". Ova optimistika teza odreuje jednu stranu Nanievog miljenja, dok onom drugom vlada pesimizam u koji on zapada kad ocenjuje rezultate borbe nove omladine na planu unapreenja
www.uzelac.eu
18
Milan Uzelac
Delo u vremenu
materijalnih, kulturnih i politikih prilika srpskog naroda. Nanieve knjievne spise njegovi savremenici nisu cenili; i njemu samom oni su, to je vreme vie prolazilo, postepeno prelazili u drugi plan. Polemiki lanci bili su najveim delom u funkciji dnevne politike; isto se s jednakim pravom moe rei i za knjievno-kritike tekstove. U njima je bilo mnogo preuzetih a malo originalnih misli pa bi se moglo nekom uiniti da ovi za knjievnu teoriju i knjievnu istoriju i nisu od nekog posebnog znaaja, sem da, moda, svedokuju o vremenu u kome su nastali a koje se nije u celosti isticalo velikim i originalnim knjievnim domaajima. Ako je to valjan argument protiv bavljenja delom Laze Nania, isti se moe primeniti jednako uspeno i kad je o knjievno-kritikim spisima Svetozara Markovia re, a kod koga emo isto tako nai mnogo preuzetog a malo ili nita njegovog. Meutim, ako delo nije odreeno sam znaajnou rezultata ve i veliinom povoda, onda bi se moglo nai opravdanja za pokuaj da se istraivanjem knjievno-kritikih tekstova Laze Nania rekonstruie jedna njima imanentna poetika koja ne bi morala danas da bude ba tako nezanimljiva, posebno u doba vladavine citata i eklekticizma umetnikih izraza. Ako stvarni napor ne slui niemu sem da se na kraju sve nivelie, ima razloga da se ukazivanjem na neke teorijski relevantne Nanieve stavove rekonstruie njegov latentni ali i koherentan stav prema umetnosti i
www.uzelac.eu
19
Milan Uzelac
Delo u vremenu
fenomenu umetnikog; tako bi se pokazalo da pred sobom imamo nacrt za jednu specifinu "sociologiju umetnosti" u ijem se sreditu nalazi tematizovanje odnosa umetnosti i drutva, da se analizom Nanievog dela moe rekonstruisati jedna imanentna poetika ovog danas neopravdano zapostavljenog spisatelja i publiciste. U Nanievim tekstovima nalazimo niz mesta koja nam se i sada ine znaajnim bez obzira na njihovo poreklo; nemam nameru da ovde vrim pretraivanje svih izvora iz kojih Nani preuzima svoje stavove, i to ne zato to smatram da to nije vredno panje ili da se to ne moe uiniti, niti zato to ne znam da bi se tako mogla nainiti jedna za istoriju svakako znaajna a za obine itaoce dosadna knjiga, ve pre svega stoga to smatram da je pokuaj rekonstrukcije Nanieve teorijski celovite pozicije neto daleko zanimljivije i izazovnije; ono to danas smatram najznaajnijim svakako je njegov stav spram knjievnosti i umetnosti i konsekvence koje iz ovoga slede. Ako je o Naniu i pisano, pisano je uglavnom povrno, uostalom, kao i o Jai Tomiu, kao i o veini pisaca iz nae kulturne prolosti koji su svojim delom jo i znaajniji od njih. Tek u poslednje vreme obojici se posveuje vea panja, svakako ne samo zbog njihovih politikih shvatanja i ocena, ve ponajpre stoga to su bili uesnici u zbivanjima koja jo uvek osvetljavaju prostor u kome ivimo. Kada je re o njihovom doprinosu knjievnosti, tu, sem nekih negativnih i naelnih ocena, nemamo ozbiljnijih i produbljenijih
www.uzelac.eu
20
Milan Uzelac
Delo u vremenu
istraivanja. Jedni su za Jau Tomia rekli da je istovremeno najgori i najplodniji pisac srpske knjievnosti, drugi, da su njegovi knjievni radovi bez umetnike vrednosti i da u svojevrsnom vidu predstavljaju proirenje njegove politike aktivnosti; doneti pravi sud o ovako protivrenim ocenama mogue je samo tako to e se prethodno napisati knjiga o knjievnom delu Jae Tomia. Kad je o Naniu re, stvar se, na prvi pogled, ini lakom: o njemu nije reeno ni toliko koliko o Tomiu, a Laza je napisao, vie romana, pripovedaka, niz pozorinih i knjievnih kritika i manji broj pesama koje su mali doprinos poeziji ali znaajno svedoanstvo o odnosu njihovog tvorca prema pesnitvu i zadacima pesnika. To istovremeno moe znaiti kako su Nanievi knjievni radovi prevashodno ilustracija njegovih teorijskih shvatanja, a moglo bi potom doi i do sporenja da li je on "bolji" kao pisac ili kao kritiar; pisci bi verovatno rekli da je bolji kritiar, kritiari da je bolji pisac, oni trei da nije nijedno ni drugo, a iz ove dileme moe se izai ako kaemo da je on prevashodno angaovani pisac koji ivi u vremenu umornom od angaovanja, da sve mane na koje bismo mogli ukazati u njegovim spisima svoj koren imaju u njegovom nainu odnoenja prema stvarnosti u kojoj je bio istovremeno i uesnik i sudija. Koliko pitanje neophodnosti i smisla angamana (u literaturi kao i u drutvu) i ovog asa izgleda aktuelno, toliko istraivanje Nanievih stavova i danas nalazi opravdanje pa njegova misao velikim delom pripada
www.uzelac.eu
21
Milan Uzelac
Delo u vremenu
onom najbolje to je ostalo u nasleu Svetozara Markovia. O prvim vrakim socijalistima i Naniu kao njihovom istinskom voi sauvano je mnogo seanja i niz anegdota; vaili su kao veselo drutvo odano rasolopirstvu (koje je prireivao Kosta Gavrilovi iz Panevake ulice) i slanju pozdravnih telegrama uglednim Vojvoanima iz raznih, nadaleko cenjenih, vrakih kafana. Ove su tada bile znaajne drutvene institucije u kojima su se donosile sve vane politike odluke. U prilog vanosti socijalista, iji je rad predmet ovog spisa, treba istai njihove impozantne bibliografije radova, njihovu spremnost da sami, o svom troku izdaju listove, da o svom troku putuju sa jednog na drugi narodni zbor, da se irom Srpske Vojvodine zalau za najnaprednije ideje tog vremena. U dopisu Ministra unutranjih poslova Ministru spoljnih poslova Ugarske (pisanom 26. oktobra 1882) nalazimo sliku o Naniu kako su ga videle tadanje vlasti: "to se tie Lazara Nania iz Vrca koji studira u Gracu, isti je ne samo jedan od najvernijih pristalica Omladine, nego takoe gaji socijalistike nazore i i navodno ima vezu s ruskim socijalistima. On vodi lakomisleni ivot. Imetka nema, mati ima nekretnina u vrednosti od 30.000 forinti. Godine 1880. se neko vreme zadrao u Novom Sadu i igrao je znaajnu ulogu na jednom tamnonjem zboru Omladine. U celosti uzevi, on je loe nastrojen". Ovo je samo primer kako policija (delimino i iz straha od neprijatelja kojeg svuda mora da pronalazi) daleko preciznije i
www.uzelac.eu
22
Milan Uzelac
Delo u vremenu
"pozitivnije" opisuje Nania nego to to ine potonji istoriari ideja socijalistikog pokreta (koji ga obino svode na epigona i beznaajnu linost a ne shvataju koliko su to relativni pojmovi koji e veini od njih vratiti kao bumerang, jer nema nieg nesrenijeg i poltronskijeg od nae savreme istoriografije i njenih protagonista koji se "odvauju" ak i na to da jednu tipinu revoluciju (kakva je bila revolucija Srba u Vojvodini 1948/49) proglase za nekakav pokret, ne bi li se time umilili nekim svojim stranim sponzorima). Ali, ako savremeni istoriografi i ne znaju za Nania, ne treba sumnjati u obavetenost ondanje policije: ona je Nania (za to bee kolovana) posebno pratila, naroito od asa kad se pomislilo da bi mogao biti u vezi s neuspelim atentatom na kralja Milana Obrenovia u Beogradu 1882; nakon molbe Kralja austrijskom ataeu da se ispita pozadina ovog dogaaja jer mu se ini da je "Novi Sad arite rovarenja, mesto gde se kuju intrige i napadi na njega i njegovu vladu", beka policija u jednom svom dnevnom izvetaju, pozivajui se na svog poverljivog oveka, inae novinara (stranaki neopredeljenog), pie o tome da je "izvesni Nani izgubio svaki ugled i poverenje jer socijalistika tendencija bledi i prelazi u radikalno-demokratsku". Interesantno je povezivanje Nania za socijalistike tendencije i konstatovanje slabljenja njegovog uticaja koje se zbiva paralelno sa slabljenjem socijalistikih tendencija. Anonimni dounik, koji, kako se istie u pomenutom izvetaju, daje taan pregled stanja, Nania i 1882. vidi kao
www.uzelac.eu
23
Milan Uzelac
Delo u vremenu
socijalistu. Atmosferu, nain miljenja vrakih socijalista, te njihov pesniki zanos moda najbolje ilustruju rei iz nekrologa Naniu a koji je napisao, ko drugi, nego, Jaa Tomi: "Onaj tvrdi stogodinji hrast, iz koga e istesati mrtvaki sanduk Lazin, teko da je u buri i nepogodi umeo da bude nepominiji od Laze. Jednog je mogla posei samo sikira, drugog istrgnuti iz redova narodnih boraca samo - smrt". U ovim reima nalazimo poruku i oporuku Nanievu koja sledi, po reima J. Tomia, iz njegovog dela: Iz kruga narodnih boraca neka nas otrgne samo - smrt. Vera socijalista da za svoj narod rade ono najbolje to je u njihovoj moi, to je neto to im niko ne moe porei. Laza je svakako u tome prednjaio i bio optepriznati voa. Posle izlaska iz zatvora u Vacu (gde je kao politiki zatvorenik boravio, od 20. juna 1885. do 20. juna 1886, a koji je na njega delovao pozitivno, jer se zahvaljujui druenju sa socijalistom i anarhistom eflerom vratio nekim svojim ranijim socijalnim idejama o kojima e potom pisati), Nani e na putu za Vrac sa ovacijama biti doekan u Temivaru, sveano e ga pozdravljati na usputnim eleznikim stanicama a u Novom Sadu e mu ratari, zanatlije i trgovci u bati Srpske itaonice prirediti sve-anu veeru prekidanu pozdravnim govorima i telegramima koji su stizali iz raznih krajeva tadanje Austrije i Ugarske. Sve to pokazuje da drutveni uticaj Nania i njegovih prijatelja nije bio beznaajan. Danas se stavovi i delatnost vrakih socijalista mogu razliito vrednovati; to je prvenstveno posledica naeg odnosa
www.uzelac.eu
24
Milan Uzelac
Delo u vremenu
prema njima i njihovom vremenu; ono to bismo bili duni, jeste da ih razumemo prvo iz njihovog a tek potom iz ovog naeg, postmodernog doba, da ne "traimo" od njih neto to nije bilo u njihovoj moi, to oni objektivno nisu mogli uiniti, za ta se u svome vremenu nisu mogli ni zalagati. Ako u jednom drugom policijskom izvetaju iz 1882. stoji da je Nani "poznat kao student koji olako ivi, odan piu a koji je znao da pijani na troak svojih kolega i ne retko da probani cele noi da bi se ujutro u napitom stanju vratio u svoj stan, i da je, godine 1879. bio uhapen u Josefstadt-u zbog naruavanja nonog mira i kanjen novanom kaznom od 5 forinti", onda nas to moe podsetiti da je i K. Marks na isti nain proveo prvu godinu svojih studija; danas nama ostaje da sudimo o njihovom delu a ne o njihovom "olakom" ili "tekom" ivotu. Ako zadatak istraivanja moe biti razlikovanje stanovita, Nanievo knjievno-kritiko delo je za to zahvalan podsticaj: on je sve vreme nastojao da svoju poziciju odredi spram savremenika koji mu behu vie politiki no knjievni protivnici. Razlika u politikim opredelenjima projektovala se u razliitosti knjievnih shvatanja, ili, preciznije reeno, u razlici meu usvojenim vrednostima za koje su se sukobljeni u sporu zalagali. Sporovi u kojima je uestvovao Nani behu takve vrste da u njima nije bilo drugog pobednika do vremena koje ga je kao i njegove prijatelje odvelo u zaborav. Ako je bio gubitnik, onda je to bio na najbolji mogui nain: ako neko za svoj ivotni zadatak i cilj
www.uzelac.eu
25
Milan Uzelac
Delo u vremenu
svih svojih aktivnosti uzima da srpsku omladinu probudi iz dremea, da je oduevi za sve to je lepo, dobro, plemenito i korisno, jasno je da tako neto moe initi samo onaj ko je ve prethodno bio probuen, onaj ko je spreman da jednako ide i u pobede i u poraze, onaj ko se ni prvih ni poslednjih tekoa nee uplaiti; Nani se opredelio za ulogu gubitnika verujui da e u igri s vremenom njegov narod biti na sigurnom dobitku. Smatram da tako Nania treba i videti: kao asnog i ozbiljnog patriotu koji se odrie lagodnog ivota i dobrog drutvenog poloaja i posveuje borbi za ideale kojima e do smrti ostati veran. Ovde je u pitanju odreena egzistencijalna odluka i svest o posledicama koje iz nje slede; stoga, moe se o Naniu razliito suditi, ali se ne moe izbei utisku da pred sobom imamo linost koja se svim svojim delom i svim svojim ivotom borila da se ono proklamovano i realizuje, a to znai da osnovno pitanje koje se moe postaviti u analizi Nanievih spisa ostaje pitanje odnosa autora i njegovog dela, autora i sveta o kojem on govori, te, konano, dela i samoga sveta. Svi ovi aspekti prepoznatljivi su kako u njegovim kritikama tako i u njegovim literarnim delima. Moda se Nani sve vreme bavio knjievnou voen neknjievnim motivima pa je ovoj samo prenosio zahteve koje mu je diktiralo vreme; verovatno u tome lei razlog njegovog nedovoljnog tematizovanja knjievnog u knjievnosti; istovremeno treba rei da se knjievnost, kao specifini literarni rod koji na odluujui nain karakterie stalna usmerenost na
www.uzelac.eu
26
Milan Uzelac
Delo u vremenu
spoljanji svet, ostvaruje upravo kroz odnoenje spram celokupne realnosti pa se stoga angaovanost pokazuje kao bitna komponenta literature. To, ini se, Nani nije mogao do kraja shvatiti pa je stoga moda i bio na loem putu: on sve vreme u knjievnosti vidi sredstvo za izmenu sveta i tu njenu karakteristiku uporno istie u svim svojim kritikama. Drutvo i drutveni odnosi su najea tema njegovih napisa pa nije sluajno to je zbog njih imao u ivotu znatnih neprilika; ponekad je pisao basne, ponekad nalazio razliite povode da kritikuje postojee odnose u drutvu. Pojava kolere bila mu je dobar podsticaj da kae kako drava gnjei siromaka u svakom pogledu, kako ga kajiari i kapitaliste pljakaju i cede, dok mu kolera oduzima ivot, te po tom izgleda kao da je kolera siromanome "jo i najbolji prijatelj; ona ga radikalno oslobaa od sviju muka, tereta i nevolja; ona konano reava drutveno pitanje o hlebu i slobodi. Njenim rtvama ne treba ni hleba ni slobode, ve im je samo pare zemlje nuno..." Tako Nani siromatvo poistoveuje sa kolerom, i pokazuje ga kao osnovno drutveno pitanje; tako se borba za bolji ivot javlja u prvom planu svih njegovih napisa i govora. Na drugom mestu Nani e rei kako mu pred oima lebdi grdan roj raznih zapletenih ekonomskih, drutvenih, psiholokih i mnogih drugih pitanja, ali da, ako e zbog svake rei koja ima nezgodan drutveni kontekst ii u zatvor i plaati globu, on je spreman da pie o ivotinjama i prirodi, recimo, o mravima koji su jednaki pa svi ive u slozi. Koristei razliite vrste govora Nani je sve
www.uzelac.eu
27
Milan Uzelac
Delo u vremenu
vreme govorio isto; stoga su odnosi u prirodi bili uvek odraz odnosa koje je on nalazio analizom drutva. Nije ovde Nani neki postmoderni mislilac koji hoe da rehabilituje pojam prirode, ve pisac koji u prirodnim odnosima vidi mogui model istinskih drutvenih odnosa; on jasno vidi odnos prirode i kulture. Kultura je ono to nije priroda, ono to nastaje obradom tla i to ini moguim nastanak ustanova koje Nani podvrgava kritici. Ako on u odnose u prirodi "uitava" drutvene odnose svoga vremena to je stoga to prirodu posmatra u funkciji ovekovih potreba, pa zato Nania uvek treba traiti prvo u sferi politike (gde emo ga uvek i nai), pa tek onda u drugim oblstima drutvenog ivota. Po mom miljenju postoje etiri uporine take iz kojih bi trebalo sagledati i oceniti njegovo delo: kao prvo, namee se pitanje odnosa umetnosti i drutva, odnosa drutva i kritike drutva, tj. problem umetnikovog angaovanja u drutvu; potom, mogue je govoriti o Nanievim posebnim odnosima prema pesnikoj, proznoj i dramskoj umetnosti. Pretpostavljam da izlaganje koje sledi uspeva da opravda naslov: da pokae kako kod Laze Nania postoji shvatanje po kome su dela umetnosti samo mala ostrva to plutaju vremenom, odmorita kojih nema radi sebe samih, ve kao pomooi na putu da se shvati kako politika nije samo neki sporedni zahtev dana to bi se mogao izigrati, ve planetarna mo. 2. DELO I REI
www.uzelac.eu
28
Milan Uzelac
Delo u vremenu
1. Mo literature Celokupno Nanievo knjievno i kritiko delo odreuje njegov stav spram politike i vladajuih drutvenih odnosa doba u kojem ivi; sve vreme on govori o "drutvenim odnoajima" i njihovoj izmeni, istie da mu je jedina namera borba za drutveni boljitak i posve je razumljivo to u literaturi prvenstveno vidi orue za promenu drutvenih odnosa. Na tragu Svetozara koji je isticao kako knjievnost treba da "donosi samo ono to je zaista korisno drutvu", i, pripadajui "realnoj" koli, Nani pragmatino sudi o literaturi, pa, nije nimalo sluajno to sva knjievna dela ocenjuje iskljuivo u funkciji njihove drutvene angaovanosti. Knjievnik je, po miljenju Nania, "ratnik" koji svoju spremnost za borbu na strani potlaenih dokazuje ne samo literaturom ve i neposrednim ueem u politikim borbama. Shvatanje nekih kritiara da je pisac zapravo govornik, da on neprestano mora da dokazuje, da se buni, da se bori uz pomo rei, Naniu nije bilo strano, jer rei nije gledao s nalija, ve ih je smatrao delom reda stvari; nabacujui prozirno tkanje rei na svet oko sebe, ne kao beli ubrus u ring, ve kao mreu u reku ivota da bi ovim i svim to ivot nosi apsolutno ovladao, Nani je literaturu shvatao kao politiku; ako je proznom piscu manje stalo do lepote rei a mnogo vie do toga da one korektno pogaaju ono do ega mu je u asu dok pie posebno stalo, onda u toj injenici
www.uzelac.eu
29
Milan Uzelac
Delo u vremenu
treba traiti merilo za ocenu i njegovih literarnih dela. U napisu Politiko-ekonomsko stanje srpskog naroda u Ugarskoj i nova omladina (Radnik, 1881/85-89) Laza Nani pie da je zadatak omladine da neguje i iri knjievnost, da rasprostire politiku svest i time "sprema sve one preduslove koji su nuni za prelazak iz ovog izanalog drutva u novo, pravednije i savrenije"; posve je jasno u emu bi bila funkcija knjievnosti: ako je zadatak pisca da svojim delom omogui prevoenje drutva u vii i savreniji oblik, pisac, po miljenju Nania, ima mo da temeljno utie na preobraaj drutva; u takvom Lazinom uverenju treba traiti razloge pokuaja da opravda umetnikovo drutveno angaovanje. Revolucionarni uticaj pisca ogleda se u njegovom ueu u pripremi umne revolucije koja e prethoditi onoj potonjoj, stvarnoj revoluciji. Najvia mogunost pisca je u delovanju na stanje to ga zatie u drutvu; menjajui postojea shvatanja o svetu u kojem ivi, pisac priprema preobraaj sveta, priprema tlo na kome e moi da bude izmenjeno i samo drutvo. Zadatak pisca je da svakog, ko slua njegove rei, upozna sa svetom, da ga upozna sa situacijom u kojoj se nalazi, da ga na taj nain prisili da se i prema svetu (prema stvarima u njemu) i prema sebi opredeli, drugim reima: da ga natera da poe u akciju. Nani ustaje protiv laljive realnosti (prikazivane u proznim delima njegovog vremena) jer smatra da je najvei deo tadanje proze prepun "zamki oputanja", pa ta literatura sugerie da se treba prepustiti stihijnosti
www.uzelac.eu
30
Milan Uzelac
Delo u vremenu
vremena; u delima koja Nani ima u vidu sadrano je nekritino prihvatanje sadanjosti u njenom krajnje pragmatinom obliku. On smatra da pisac mora zaviriti iza onog o emu pie, da prozno delo ne sme da se kree samo povrinom stvari ve da ovu mora prethodno razbiti a onda je iz delova iznova sastaviti i pokazati pravi oblik kojem svako mora da stremi ako kao cilj svoje delatnosti vidi izmenu postojeeg sveta. Ishod borbe, do koje po dubokom uverenju Nania mora doi, lei u odnosu snaga; izlaui tezu o razliitosti interesa eksploatatora i eksploatisanih, u tekstu Pelagi kao knjievnik, a pozivajui se na Marksa i njegov stav da istorija svih dosadanjih klasnih drutava nije nita drugo do istorija klasnih borbi, Nani e svoj stav izloiti na krajnje lucidan nain: "Ko e najzad pobediti, to e zavisiti od brojne snage, intelektualne moi i organizacije u oba tabora". Ovo nam kazuje da se teko moe rei kako on zastupa nekritiki optimizam kad su u pitanju odnosi u drutvu - pre e biti da tu sreemo jedno realistiko stanovite formirano na iskustvu koje je posledica neposrednog uea u drutvenim dogaajima njegovog vremena. U prvi mah ini se da i ovde postoji jedan ambivalentan, paradoksalan odnos: s jedne strane govori se o nunosti vrenja umne revolucije (uz pomo literature i publicistike), a s druge, krajnji ishod se stavlje pod znak pitanja dok se sama budunost se vidi otvorenom i neizvesnom. Zato je za analizu ovog njegova stava daleko potrebnija jedna modalna no ontoloka analiza; Nani stvari misli u bitnim
www.uzelac.eu
31
Milan Uzelac
Delo u vremenu
kategorijama vremena i to se neprestano mora imati u vidu ako ne elimo da nepotrebno ontologizujui njegove osnovne kategorije previdimo ono specifino ime se njegovo miljenje izdvaja iz konteksta to ga namee mehanicistika i pozitivistika misao druge polovine prologa stolea. Situacija kakvu ovde sreemo nije sluajna: ona odraava temeljnu Nanievu poziciju i najbolje odslikava koliko samu prirodu njegove linosti koju odlikuje razdor olien u sukobu stvarnog i mogueg, toliko i mo kojom drutvo uspeva da determinie temeljne misli pojedinca unutar odreenog vremena. S jedne strane je vera u pobedu, s druge sumnja. Koliko veruje, Nani isto toliko i sumnja; dok se bori voen najviim ubeenjima, razdiran je jednako monom sumnjom u ishod te borbe. Moda je tu razlog tome to nita u svom kratkom a burnom ivotu nije uspeo da dovede do kraja, do pravog oblika: ni studij medicine, ni svoja literarna dela: proza mu je ostajala uvek u onoj prvoj verziji i tim tekstovima on se vie nije vraao; sve vreme oseao je potrebu da reaguje na spoljanje dogaaje i na njih je reagovao krajnje impulsivno. Ne uspostavljajui distancu koja bi mu omoguila da doe do onih bitnih, izvornih odgovora, Nani se vremenom pretvarao u sudiju vremenu koje ga je vodilo samo njemu znanim putevima da bi mu potom po svojim merilima i po svojoj volji sudilo za ono to on sebi niti je u zaslugu pripisivao niti je smatrao da treba da od tog da se distancira. U intelektualnoj moi Nani vidi snagu svesti odreene klase i tada
www.uzelac.eu
32
Milan Uzelac
Delo u vremenu
nije re o nekoj obinoj ve "produbljenoj svesti", pa je posve razumljivo to on u prvi plan istie vaspitanje i obrazovanje naroda: ako je nekoliko godina ranije (1877) euforino uzvikivao: pobeda e biti naa, gore pomenuti navod jasno ukazuje da on kasnije vidi postojanje i drugaijih ishoda: on sagleda sad i mogunosti pada u jo vee ropstvo a pred oima mu lebdi opasnost poniranja u neko novo duhovno ropstvo; budunost se stoga ne mora realizovati samo u nekom optimistinom obliku; ta e se dogoditi, to zavisi od ljudi i njihove "organizovanosti", smatra Nani, pa knjievnost svoj smisao nalazi u organizovanju ljudi za borbu da se izmene uslovi ivota. Imajui u vidu dvostrukost Nanievog polazita reklo bi se da knjievnost nema apsolutni ve relativni znaaj: ona je vaan ali ne napokon i jedini elemenat kulture. Interesantno je da Nani govori i o prirodi mogueg organizovanja ljudi; u IV pismu iz Austrije (Radnik, 1883/13) on pie kako su "dolnjo-austrijski seljaci u Beu na poetku zbora doneli zak-ljuak da u debati ne mogu uestvovati advokati i poslanici Rajhsrata poto su seljaci od ovih uvek prevareni bili"; ako poslanici i advokati i znaju ta treba initi, to ne znai da e oni istinski zastupati interese potlaenih, pa stoga Nani i biva prinuen da neprestano govori o "stvarnim potrebama narodnim" pri emu e akcenat ubudue biti na onom to je stvarno. Ovakav zahtev nama se sad mogao uiniti posve obinim: vraki socijalisti neprestano govore o ljudskim potrebama i toliko piu o neophodnosti njihovog zadovoljenja a da se niko od
www.uzelac.eu
33
Milan Uzelac
Delo u vremenu
njih nije zapitao koje su zapravo te "stvarne" potrebe ljudi. U jednom su bili saglasni: ljudima treba omoguiti bolji ivot; smatrali su da znaju nain na koji se ovaj moe ostvariti. Istovremeno, svi su svoja shvatanja projektovali na ljude u apstraktnom obliku. Nani to osea i zato govori o onom stvarnom u ljudskom ivotu; on osea da rei gube preciznost, da vie ne pogaaju ono to imenuju. Govor sad oblikuje sopstveni svet u kome se sve deava a nita istinski ne razreava. To je svet koji ide svojim putem i ne haje za ono to se zbiva u govoru o njemu. Nani ne eli da uestvuje u jezikim igrama ve sebe vidi kao ozbiljnog igraa u svetu odreenom borbom sila ekonomije. Tu treba traiti taku iz koje e on promiljati ulogu i zadatke knjievnosti koju e tada u najveoj meri odreivati zahtev za konsolidovanjem narodne svesti sa stanovita narodnih potreba. Pritom treba neprestano imati na umu da Nanievim miljenjem vlada opsednutost pro-gresom i drutvenim napretkom. On je svedok krupnih promena koje se zbivaju u njegovo doba; zajedno sa svojim prijateljima i saborcima potpuno je svestan velikog tehnikog i tehnolokog progresa koji obeleava drugu polovinu XIX stolea, a to je predmet niza napisa njegovih savremenika. Meutim, on istovremeno vidi i sve negativne promene koje prate taj, kako on kae, "drutveni napredak". Godine 1881. Nani belei: "to god je raeno dosad to je oprobano; a te probe pokazale su da je sav dosadanji rad bio jedan istorijski proces i nita vie, i da sav taj rad nije ni blizu doveo itavo
www.uzelac.eu
34
Milan Uzelac
Delo u vremenu
oveanstvo do njegove svrhe - do opteg boljitka". Nani uvia postojanje i negativnih drutvenih tendencija te tako na implicitan nain dovodi u pitanje tu "oiglednu" injenicu napretka. ta za Nania znai izraz istorijski proces?U njemu se oigledno ne nalazi ono pozitivno to iz sebe ovaj realni svet vodi u budunost. Mora se raditi ono to do sada nije raeno; mora se raditi ono to je novo, dotad neoprobano. To Nani zahteva od omladine kojoj se sve vreme obraa: "Od preivelih, zastarelih i iznemoglih pokolenja mi nemamo ta oekivati - oni su za svoga vremena svoje uinili... Ako e omladina, kao najranije koleno ljudsko da radi ono to su i preanji narataji radili, ona je nepotrebna..." Ovde Nani ima u vidu ire znaenje pojma omladina; omladinci su svi ljudi naprednih ideja, svi oni koji zastupaju "napredna naela". Osamdesetih godina on je morao da uvede jo jedan atribut: nov, pa se govori o novojomladini, o novoj knjievnosti a ime se zapravo hoe u prvi vlav izvui karakteristika novonadolog vremena. Novo vreme postavlja nove zadatke i na ove se mora odgovoriti primereno njima - na novi nain. Od omladine se oekuje da ona drutvo vodi u budunost; kako to initi, kazuje Nani nekoliko godina kasnije u tekstu Kritika i prikaz (Srpstvo, 1884/14): "Treba pomou knjievnosti ismevati, iskorenjivati i napadati zle navike, o-biaje i ustanove, a prepopuivati i propagandu praviti za dobre, inae itava lepa knjievnost ne bi imala smisla po narod i njegovu korist." Od knjievnosti se oekuje praktina korist:
www.uzelac.eu
35
Milan Uzelac
Delo u vremenu
njen je zadatak da kritikuje, da napada ono postojee a u biti preivelo; s druge strane, ona mora da savetuje i upuuje. Jasno je da Nani govori o lepoj knjievnosti ne polazei od njene "lepote", ve obzirui se samo na njen utilitarni momenat. Knjievnost je vana ne onim to gradi u sebi kao posebno egzistentnu vrednost, ve svojom mogunou da vrednuje zbivanja realnog sveta zato ono to se u svetu dogaa treba da ocenjuje upravo knjievnost - ona mora da kudi i mora da hvali, da kritikuje i da podrava, da se bori protiv zla, da donosi boljitak. Otvoreno pitanje ostaje: ta je to to bi narodu bilo dobro, odnosno: eli li narod uopte to dobro koje mu se obeava? Moda je navedena Nanieva misao od nevelike teorijske relevantnosti, no, ini se da ona mnogo govori o njenom autoru: na osnovu nje bolje se moe razumeti kako priroda Nanievih knjievnih spisa, tako i njegovo angaovanje u dnevno-politikim dogaajima. Januara 1877. on je smatrao da spasenje lei u internacionalnom socijalizmu, da nacionalne razlike prestaju da postoje i da e osnovni sukob u budunosti biti sukog izrabljivaa svih narodnosti s jedne strane i radnika svih naroda s druge strane. Nani ovde izraze narod i narodnost upotrebljava kao sinonime i to pokazuje da je naknadno uvoenje ovog drugog pojma na mesto izraza nacionalna manjina uinjeno ne iz neznanja ve sa sasvim odreenom namerom - ne bi li se u prikrajku nacionalne manjine prevele u narod; nije sluajno reeno da svi nesporazumi dolaze iz jezika, tu je samo (opet u jeziku) ostalo malo
www.uzelac.eu
36
Milan Uzelac
Delo u vremenu
nepreciznosti: prevideli su se namerni budui nesporazumi iji je koren ostao u jeziku. A Laza Nani imao je uvek u vidu savez naroda (Balkana ili Istoka) ostvaren umnom revolucijom koju e voditi omladina i njeni napredni pisci; verovao je u mogunost realizacije Dunavske konfederacije koju bi inili Hrvatska, Maarska, Srbija i Rumunija. Da bi knjievnost mogla delovati, neophodno je da ona prvo zaroni u stvarnost, da se pone baviti obinim stvarima, da se okrene svakodnevici i to je verovatni razlog to je Nani publikovao svega nekoliko pesama, poveden oigledno motivima Svetozara Markovia koji je iveo u uverenju da lirika ima manju vrednost od socijalnog romana koji daleko vie moe drutveno delovati; ovo svakako bee posledica shvatanja da je umetniko delo sredstvo moralnog vaspitanja. Tih nekoliko Nanievih pesama nalik su pesmama tog vremena i pre su dokument o dobu a u mnogo manjoj meri dela umetnosti koja bi mogla pobuditi estetski oseaj. Nani za tako neim nije teio; on je literaturu pre svega video u funkciji izmene sveta i zato nije pisao pesme da bi izazivao nena oseanja; takvu ambiciju on nije imao. eleo je da menja svet i smatrao je da se to najbolje moe initi neposrednim delovanjem (politiki usmeravajui svoje sunarodnike) ali isto tako i literarnim spisima kojima e vladati tendencija. Delo nas mora nagnati da shvatimo ono to vidimo, da zamislimo ono to na neki nain ve znamo; u toj "akciji" dela sadrana je njegova angaovanost; pored ostalog, delo nas mora nagnati da prihvatimo
www.uzelac.eu
37
Milan Uzelac
Delo u vremenu
stav pisca prema drutvu, da njegovo miljenje vidimo kao svoje. "Propagandni" momenat ne treba videti kao neto iskljuivo negativno; mora se imati u vidu ire znaenje koje ima angaovana knjievnost: osnovni cilj literature bio je da donosi nove ideje i da drutvo priprema za revolucionarne promene; u tom smislu svi pravi i odgovorni knjievnici moralno su obavezni da budu i propagandisti i vesnici novog. Prozno delo nije isti zvuk i slika, "fantastina ara liena veze sa svetom ljudskih emocija"; kao umetnost ono je i igra, ali pored pruanja zadovoljstva ono i pouava, ono sadri u sebi korisnost budui da nije "ist gubitak vremena"; knjievno delo nije ni dosadno ni beskorisno iako moe biti nesvrhovito u smislo bezinteresnog svianja. U uvodu svoje prie Idealista i realista u ljubavi (Srpstvo, 1883/1), koju kao umetniko delo ne bismo visoko vrednovali, i to ponajpre zbog crno-belog naina prikazivanja koje njom dominira, Nani izlae svoj koliko literarni toliko i politiki program: "Ja iznosim samo fakt takav kakav je i crtam odnoaje i linosti kakvi su, pa tu nema nita mog subjektivnog, da bih mogao za to kriv biti, te stoga ako se kome fakt takav kakav je ne dopada onda neka poradi na tome da se unite uzroci to za nunu posledicu raaju taj fakt..." Ovde se on zalae za jedan injenini pristup stvarima i dogaajima; polazi se od samih fakata takvih kakvi jesu i ne dodaje im se nita subjektivno. Moda Nani ovde ivi u iluziji objektivizma; opisujui stvari pisac se uvek na odreen nain i odnosi prema njima; izborom detalja on govori ne samo
www.uzelac.eu
38
Milan Uzelac
Delo u vremenu
o stvari ve i o mestu sa kojeg predmet gleda, pa se umetniko delo moe razumeti i kao trajno nastojanje da se ostane veran sopstvenoj prirodi. Nani ivi u ubeenju da stvari ne interpretira ve da ih samo opisuje onakvima kakve jesu; ivi u iluziji da je mogue dati nepristrasnu sliku sveta i ne shvata da je tako neto nemogue, da je i sama percepcija pristrasna. Pisac ne moe biti "nevin", on je kriv za svoje tumaenje koje hoe drugima da pokae kao njihovo. Dopadanje i nedopadanje izloenih injenica mora itaoce nagnati da se prema ovima opredeljuju; zato je zadatak pisca u tome da injeninost sveta razotkriva drugim ljudima, da ove dovede do svesti o svetu u kojem borave. Moe se postaviti pitanje: moe li knjievnost da menja svet i treba li ona to uopte da ini? Da li je to njen primarni zadatak? Naniev odgovor je potvrdan: pisac je duan da apeluje na itaoca, da ga upozna sa svetom i stanjem stvari u svetu. Ako pisati znai isto to i razotkrivati svet u njegovoj faktinosti, onda proza o kojoj govori Nani ima za zadatak da u itaocu probudi odgovornost, da razobliavanjem nepravednog sveta uini sve da ovaj bude izmenjen. Moda Nani prevelik naglasak stavlja na namere pisca; moda on isticanjem namere neprestano istie i meru u kojoj je ta namera ostvarena; u svakom sluaju: ako se opravdava delo sa stanovita njegove svrhe, onda e se u krajnjoj liniji kao poslednji vrednosni pokazatelj pojaviti merilo uspeha. Nanievo stavovite je krajnje pragmatino: ono to on uvek
www.uzelac.eu
39
Milan Uzelac
Delo u vremenu
(makar i podsvesno) ima u vidu jeste uspeh. ljudi se ne mere po znanju ve prema uspenosti koju imaju u drutvu. Efikasnost u delovanju Nani istie kao najvii kriterijum Knjievno delo se moe razumeti na mnogo naina (moe se prihvatiti, ako je to neophodno, i jedna anarhija koja nivelie sve vrednosti), ali ono to ga bitno odreuje to je upravo uspeh i zato Nani ne misli da delo treba prepustiti budunosti - primarno je kakav ono znaaj ima za svog tvorca i svoje savremenike; budue vreme e imati neku drugu umetnost koja e biti rezultat nekih drugih vrednosti i nekih drugih italakih zahteva i oekivanja. On je verovao da pisac moe uticati na drutvo, da se literaturom ivot ne samo prikazuje ve i oblikuje. Stoga, temeljni cilj romana je da sheme po kojima se vladaju odreeni likovi i vrednosti koje ovi zastupaju prevede u ivot. Zadatak romanopisca nije samo slikanje drutvene stvarnosti ve i uspostavljanje odreenih drutvenih vrednosti ija e realizacija zavisiti od drutvene situacije u kojoj samo literarno delo nastaje. Zabluda u kojoj se nalazio Nani bila bi u tome da se stvarnost moe u potpunosti razotkriti posmatranjem i da je o ovoj mogue imati jednu nepristrasnu sliku lienu sveg subjektivnog; to je zabluda svekolike knjievnosti realizma. Knjievnost opisuje a ne daje imaginarni prikaz sveta i po miljenju Nania ona nema za zadatak da se dopadne laskajui svetu ve da uveravajui oslika njegovu istinsku pozadinu. Nani je bio daleko od toga da shvati
www.uzelac.eu
40
Milan Uzelac
Delo u vremenu
da iskazi u jednom knjievnom delu nisu u svojoj biti ni istiniti ni lani ve vrednosno neutralni. Na tragu svog duhovnog uitelja Svetozara Markovia koji u spisu Narod i knjievnici (Sabrani spisi III, Beograd 1965, str. 122) pie kako se "narod ui poglavito ugledanjem, tj. delima. Da se neto novo stvori u narodu, da se uini stvarni boljitak u narodu nije dosta ni kazati usmeno - treba uraditi", nalazi se i Laza Nani. Nije stvar u tome da se vene vrednosti uvek imenuju i prizivaju; zadatak literature je, smatraju srpski socijalisti, daleko neposredniji: govoriti o stvarnosti iji je proizvod samo knjievno delo i zato, kad je o ovom poslednjem re, ono se ponajbolje moe objasniti upravo analizom epohe u kojoj je delo o kome je re nastalo. 2. Kritika literature Prvenstvo drutvenog delovanja u odnosu na delovanje literaturom Nani podvlai tako to kae da su "proste rei bez dela sapunski mehurovi i mogu samo koditi" (Zastava, 1880 /138), a nekoliko godina kasnije: "ne prostim i neznatnim frazama, ve delima treba neumorno raditi" (Srpstvo, 1883/1). Opredeljujui se posle 1881. prvenstveno za publicistiku, a ne za prozu i poeziju, nastojao je da i "ivi" stavove koje je zastupao. Kako kritika literature uvek pretpostavlja odreen sistem vrednosti kao tlo na kojem se kree svako prosuivanje knjievnog dela, kod Nania se moe
www.uzelac.eu
41
Milan Uzelac
Delo u vremenu
nai ono uporino mesto s kojeg on ocenjuje litararne tvorevine; moglo bi se rei da je ovo odreeno kako stanjem u knjievnoj kritici njegovog doba, tako isto i njegovim politikim stavovima koji inei Naniev odnos prema drutvu odreuju i njegov stav spram literature. Budui da drugom polovinom prolog stolea vlada duh pozitivnih nauka jasno je da se ovaj izrazito osea i u procenjivanju umetnikih dela. U tom smislu nije izuzetak ni Nani koji ne tei tome da izuavanjem geneze niza umetnikih nastojanja odgovori na pitanje ta je umetnost, budui da sebi zadaje mnogo skromniji zadatak: na konkretnom primeru utvrditi koji momenti knjievnog dela konstituiu njegovu delotvornost. Nije nimalo sluajno to emo kod Nania uoiti zahtev da kako literatura, tako i kritika literature moraju poivati na naunim principima: "jednom reju, kritika treba da je nauna i savesna, inae je mora svako smatrati za roe nu sestru obinog kafanskog askanja, to joj ne bi nimalo sluilo na ast" (Srpstvo, 1883/1). Zalaui se za naunost Nani ovde zastupa stav objektivnosti i suprotstavlja se subjektivistikoj, impresionistikoj kritici spremnoj da u svakom trenutku relativizuje delo i tako ga u vek drugaije ocenjuje. U osnovi ovih Nanievih rei poiva zahtev za nepristrasnim prosuivanjem dela koje bi poivalo na optevaeim stavovima. Moe se rei da Nani zastupa kako umeren tako i odmeren stav: ne smatra da kritika treba da je nepogreiv uitelj i vrhovni sudija umetnosti, niti smatra da ona treba da bude za
www.uzelac.eu
42
Milan Uzelac
Delo u vremenu
knjievnost ono to bi knjievnost bila u odnosu na ivot - svest svesti. Jedina njena odluujua osobina mogla bi biti: objektivnost to proistie iz odmerenosti, a koja je rezultat procenjivanja i odvagivanja. S druge strane, kritika ne sme biti zbrka rei iza koje ne stoji nita; ona ne sme biti nalik kafanskom askanju u kojem se sve relativizuje; pred knjievnu kritiku postavljaju se zahtevi ozbiljnosti i odgovornosti koje ova mora prihvatiti i pred kojima ne moe ustuknuti. Ovde se jo jednom razilaze Nani-kritiar i Nani-pisac: ako se sam, kao kritiar, zalagao za nepristrasnost i objektivnost, njegove kritike behu i line i pristrasne; uzrok tome treba traiti koliko u nedostatku njegovog teorijskog obrazovanja, toliko i u Nanievom nastojanju da sve o emu pie vrednuje iskljuivo s obzirom na tendenciju koju je svud oko sebe traio. Zato se i moglo dogoditi da je on - za koga se ne moe rei da je bio ovek jedne ideje - zalaui se za naunu kritiku sam je pisao zapravo onu drugu: subjektivistiku. Analitinost se stoga esto pokazuje kao nedostajui momenat njegovog nastojanja da u stvarima literature bude pravedni, nepristrasni sudija. Kad pie o kritici on se rukovodi interesom i napretkom knjievnosti i nauke; ve tu se nepristrasnost Nania kao kritiara opravdano dovodi u pitanje. Njegova elja je da se kritika uzdigne "iznad obinog doboarenja i tendencioznog hvalisanja ili kuenja, da se uzdigne na stupanj nauke" (Srpstvo, 1883/1). Ne treba zaboraviti da njegova najplodnija teorijska i praktina delatnost pada u vreme trijumfa
www.uzelac.eu
43
Milan Uzelac
Delo u vremenu
ideja Svetozara Markovia, u najbolje doba delatnosti Ujedinjene omladine srpske, u vreme obeleeno trijumfom prirodnih nauka koji je i on osetio kao student medicine u tada, i u naukama, carstvujuoj Vijeni; da je otiao na neko od predavanja F. Brentana o mnogoznanosti odreenja bivstvujueg kod Aristotela, moglo se desiti da sedne do E. Huserla koji je svom prijatelju, takoe tada studentu, T. Masariku izlagao svoju novu ideju logike. Ali, tako neto nije se dogodilo: Nani je imao svoju ideju nauke kao oblika teorijskog suenja koje je osnova konstituisanja prave knjievne kritike. O ulozi nauke u literaturi, otprilike u isto vreme, pie i E. Zola koga su tadanji srpski pisci izuzetno cenili: "nauka, ubudue, prodire u nau oblast, i mi postajemo analitiari drutvenih postupaka. Posmatrajui i vrei eksperimente, mi nastavljamo posao fiziologa, koji je, opet, produio posao fiziara i hemiara". Poredei metod knjievnog kritiara s metodom naunika, Nani pie da kritiar treba da pretresa predmet "svestrano i potanko kao kad medicinar anatomskim noem istrauje miie, ivce, ile" (Srpstvo, 1883/1). Terminologija je vidimo, ista: prvi govori o dobu eksperimentalnog, a drugi naunog romana. U pomenutom tekstu Naniev savremenik, francuski pisac Emil Zola kae: "najee e biti dovoljno da zamenimo samo re lekar reju romanopisac pa da moja misao postane jasna i dobije strogost naune istine." Nani knjievnoj kritici pridaje veliki znaaj jer omoguuje itaocu da sam
www.uzelac.eu
44
Milan Uzelac
Delo u vremenu
donese "presudu o spornim pitanjima, nazorima i naelima"; ona moe biti i otra i nepravedna, ali "kritika ma kako otra, pa u mnogome i nepravedna bila, ipak koristi jer izaziva umove na kritiko i logiko miljenje i bistri pojmove" (I/189). Kritika je vredna u onoj meri u kojoj je delotvorna i korisna; ona je izazov, poziv na miljenje; ona proiava pojmove i kao takva "istilite" je naega duha. Ona treba da uspostavi red i osigura razumljivost u nizu moguih oblika smisla koji itaocu dolaze iz teksta pa se stoga kritika javlja kao jednako vani momenat poput samog dela koje uzima za svoj predmet. Razvijajui ovu tezu Nani nastoji da objasni drutvenu i "kritiku" dimenziju kritike: "Iz kritke treba italac da uvidi ta je dotini pisac hteo rei, kakvu tendenciju zastupa i kakve misli razvija, pa sve to propratiti kritiki, tako da italac, itajui kritiku, ujedno se ui, doznajui potpuno ta i kako kritiar misli i sudi, te na osnovu toga moe i sam doneti presudu o spornim pitanjima, nazorima i naelima" (Srpstvo, 1883/1). U ovom navodu sreemo ve ranije istican pojam tendencije; treba primetiti da on ovde jedno pored drugog stavlja i (pritom ih razlikuje) tendenciju i razvijanje misli. Pitanje ostaje otvoreno: da li su misli potinjene tendenciji ili je tendencija voena od samih misli; u svakom sluaju tek na osnovu spoznaje obe italac e kritiki izgraditi svoj stav. Postoji jo jedna karakteristika kritike na koju treba obratiti posebnu panju, to je objektivnost; "Savesna i stvarna kritika ne sme nikad da se obazire
www.uzelac.eu
45
Milan Uzelac
Delo u vremenu
na linosti i korporacije, ve jedino ima da se dri svojih naela i same stvari", pie Nani u uvodnom lanku lista Srpstvo poetkom 1883. godine; u ovim novinama esto je bio i jedini saradnik, pa se s velikom sigurnou njemu moe pripisati autorstvo svih nepotpisanih kritika i prikaza. Uostalom, karakteristika veine knjievnih drutava nastalih u Vrcu tokom prolog i ovog stolea bila bi u mistifikaciji lanstva, u simuliranju masovnosti pokreta. Nije sluajno to e poslednjih godina prolog stolea humoristiki list Bubanj izdavati u svom rodnom gradu nekoliko Vrana koristei pritom mnotvo pseudonima, pa je jedna ista linost bila u prilici da se sa sobom svaa i miri, da sebi pie i sebi otpisuje. Kada je o objektivnosti re, treba li se jo jednom prisetiti Mopasana koji je pisao kako bi "kritiar trebalo neprestano, bez unapred usvojenog stanovita, bez predubeenja o "koli", nezavisan u odnosu na bilo koju grupu pisaca, da shvati, razlikuje i objasni najoprenije tenje, i najsuptilnije temperamente, da prizna i prihvati najraznorodnija umetnika nastojanja". Nije mi namera da dovodim u vezu Nania s Mopasanom, ne samo zato to ovaj poslednji navod nastaje godinu dana po Nanievoj smrti, ve i stoga to takva poreenja uvek moraju ostati nategnuta i ne kazuju mnogo; ovde se samo opet pokazuje duh vremena to provejava jednim dobom koje je imalo na raznim, meusobno izolovanim mestima, mnogo zajednikog. Moglo bi se rei da
www.uzelac.eu
46
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Nani od knjievnog dela zahteva da bude izuzetno; ono mora da se istie osobitim stilom, kompozicijom, snagom predstavljanja i to su karakteristike na koje kritiar mora da usmeri svoju panju. Nani se zalae za principijelnost i duh tolerancije: "Priznati i protivniku zasluge, ako ih ima pie on pripoznati istine koje je rekao i zastupao, odati mu prema tome ast i potovanje to je divna osobina s kojom se resi savesna i objektivna kritika, jer ona ne tera nikakvu stranaku politiku, niti neguje "kult linosti", ve se istie jedino interes i napredak knjievnosti i nauke" (Srpstvo, 1883/1). Kritika, vidimo, nije samo odnos prema delu, ve i odnos kritiara prema sebi samom; odnosei se prema sebi, kritiar se odnosi i prema drugima. Savremeni francuski angaovani mislilac .P. Sartr je jednom prilikom rekao: "Kritiareva funkcija je da kritikuje, to jest da se opredeljuje za ili protiv i da, odreujui mesto drugima, odredi svoje mesto". Nani je kritikovao kako liberale (Polit, Dimitrijevi), tako i socijaliste (Pelagi3, Mihajlovi),
3
arlatanstvu i mediokritetstvu Vase Pelagia Nani je posvetio niz lanaka u listu Javor tokom 1882-1883; ovi tekstovi publikovani pod njegovim pseudonimom Vladimir vredan su podsticaj onima koji se bave Pelagiem koji je, kako Nani primeuje, svoju revolucionarnost pokazivao u pelenama da bi kasnije narodu Bosne i Hercegovine davao mudre lekarske savete u stilu: "bolest /crni prit/ jako zatire svet u nekim krajevima. Sigurno sredstvo da se izlei ovek od prita ovo je: treba pritiskivati prit golom kokojom zadnjicom
47
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
ukazujui pritom vie na njihove mane i nedostatke a utke prelazei preko onog to je kod njih dobro i znaajno; to moda vie govori o samom Naniu kao kritiaru no o onima koje kritikuje. Ali, zar je u to vreme iko od socijalista postupao drugaije? Marksovu principijelnost u kritikim razraunavanjima ovde ne treba ni pominjati; dovoljno je setiti se rei kojima poinje Marksov spis Beda filozofije. U estokom i beskompromisnom napadu na Pelagia Nani govori kako o stanju vremena tako i o sudbini kritiara: "arlatanstvo i poluznanje hoe da potisne sa polja javnosti svaki iole ozbiljniji nauni rad. Stoga je krajnje vreme da neumitna kritika pone istiti nae knjievno polje da bi se tako blagovremeno ta opasnost otklonila. Dodue, otvorenog i otrog kritiara ne doekuju nigde s posutim cveem, nego se na njega svugde bacaju koprivom, kao da je on izmet ljudstva. No to kritiara ne sme da ustrai: on mora uvek i svugde svoju dunost da vri" (Javor, 1882/1500). Ovde se mogu uoiti bar dve vane stvari: (a) kritika mora biti bespotedna, to je kako bismo mi rekli, kritika svega postojeeg i (b) kritiar ne sme praviti kompromise bojei se posledica koje njegova kritika moe izazvati. Kritiar se mora drati naela objektivnosti, on mora da podrava postupak sabiranja neutralnih injenica; Nani ne insistira u velikoj meri
i koko drati dok ne krepa. im jedna krepa treba drugu uzeti i sve tako initi dok jedna posle pritiska ne ostane iva." (Laza Nani: Izabrani politiki spisi I, Novi Sad 1961, str. 199).
www.uzelac.eu
48
Milan Uzelac
Delo u vremenu
na pojedinanosti i jedinstvenosti svakog knjievnog dela. Ne prenaglaavajui znaaj posebnosti i intuicije, a polazei od visokog ugleda koji tada uivaju prirodne nauke, on poistoveuje naunu i istorijsku metodu; umetniko delo je za njega pre svega stecite optih mesta a ne taka iz koje isijava pojedinanost. Opte u delu istovremeno je i apstraktno pa se primenom optih zakona ne moe do kraja oceniti konkretno knjievno delo. Pored raznih tekoa, koje spreavaju razvoj srpske knjievnosti, Nani istie i nesretnu okolnost to su Srbi raskomadani na vie drava i dravnih uprava, te je usled toga ovladala u srpskoj knjievnosti pocepanost i partikularizam (Srpstvo, 1883/1). U rascepkanosti naroda vidi on "rascepkanost kulture pa tako i rascepkanost knjievnosti to za posledicu ima anomaliju da svaka pokrajina ima zasebnu literaturu o kojoj se u drugim pokrajinama nita ne zna, a to kod Nemaca nije sluaj". Nani pravilno konstatuje da je za formiranje jedne kulture neophodno kako zajednitvo jezika tako i zajednitvo ivota na zajednikom prostoru. On kae da kod nas nema "nikakve knjievne zajednice" (Srpstvo, 1883/1), te da je zadatak knjievnika da se "takvoj oravoj knjievnoj decentralizaciji uine jednom za svagda kraj", jer utroio se "okean rei na "duhovno jedinstvo"" ali to ni do kakvih rezultata nije dovelo. U prvom uvodniku ve pomenutog vrakog lista Srpstvo Nani se zalae za "ostvarenje toliko eljenog duhovnog jedinstva vaskolikog naroda srpskog" i
www.uzelac.eu
49
Milan Uzelac
Delo u vremenu
smatra "da ne frazama, ve delima treba uiniti da se to jedinstvo i ostvari"; ovo pak pretpostavlja jedinstvo italake publike na svim teritorijama gde ive Srbi. Zadatak knjievne kritike bio bi da proprati sva dela srpske knjievnosti; ona treba da se otrese "provincijalnog partikularizma i separatizma, razume se, utoliko ukoliko to optosti ne smeta i ne zadrava jedinstven napredak celokupnosti" (Srpstvo, 1883/1). Ali, ve nekoliko dana kasnije Nani pie: "Kudgod se ovek okrene, svugde vidi raspad, rastrojstvo i ravnodunost prema svemu to bi trebalo da nas zainteresuje i oduevi, i to ba raspad i rastrojstvo u onom kolu ljudi, koje bi trebalo da kipti od strasnog oduevljenja za opte narodne stvari i koje bi trebalo da je prepuno neodoljive volje za javan rad i jave poslove" (Srpstvo, 1883 /3). Interesantne su amplitude u Nanievom raspoloenju; kao to impulsivno i subjektivno pristupa ocenjivanju literarnih dela, tako jednako strasno uestvuje u borbama koje mu namee trenutak u kojem ivi. Njegova deviza je: dobra volja i izdrljivost. Predmet kritike mora biti samo delo. U prikazu Pelagievih pesama Nani istie kako u kritici moramo uvek da se "obaziremo samo na ono to je duhovna svojina /autora/ a ne na tue umotvorine", jer kod Pelagia ono to je "uzorito nije njegova umotvorina, a ono neuzorito to je njegovo" (I/197). Nani istie originalnost i izvornost kao bitni momenat knjievnog dela, a ovo vredi onoliko koliko je autor sopstvenog iskustva ugradio u ovo. Po sredi je pristup koji knjievno delo vidi kao predmet, kao
www.uzelac.eu
50
Milan Uzelac
Delo u vremenu
materijalizaciju odreenih oseanja i shvatanja, a ne kao proces koji bi dominirao nad samim rezultatom. Ovim stavom Nani-kritiar se opet suprotstavlja Naniu-piscu: on zna da knjievni kritiar svoje literarno iskustvo izraava intelektualno, da je njegov zadatak da dogaaj sagleda kao logiku tvorevinu; ako je predmet njegovog istraivanja i neto to je prvenstveno iracionalno on ne moe prevideti da se to iracionalno samo racionalnim govorom moe dokuiti. 3. KRITIKA PESME I PESNITVA esto se istie kako je Nani napisao (moda i objavio) raspravu pod nazivom Die realistische Poesie. O sadraju ovog spisa moemo samo nagaati; njegovo "miljenje poezije" dalo bi se rekonstruisati na osnovu dva, u Gracu napisana, rada o pesnikoj umetnosti: Prvo kolo pesama od Jae (Srpski list, 1880/8-10) i Znaaj i rad ure Jakia u srpskoj knjievnosti (Srpstvo, 1883/2,4); poznato je i da je tokom 1880.i 1881. godine Nani napisao tragediju iz novije srpske istorije u pet inova Mara, pripovetke Jadnica, Idealista i realista u ljubavi i Fridrih (pria iz francuske istorije) kao i raspravu Pozorite na zapadu i kod nas. ini mi se da u njegovim kritikim tekstovima o poeziji treba klju za vrednovanje i njegovog celokupnog knjievnog opusa. Kako Nanievo literarno delo nije nailo na neki vei oek u knjievnim krugovima, te on u XII pismu iz Austrije (Radnik, 1881/58) pie da onaj "ko se prvih neprilika
www.uzelac.eu
51
Milan Uzelac
Delo u vremenu
plai, nema ni puta da pone kakav ozbiljniji i potei rad", jasno je da sud italaca nee biti merilo ni Nanievom pisanju ni njegovog odnosa prema literaturi. Pisanje poezije on ne smatra igrarijom ili nekom ispraznom delatnou kojom se ispunjava dokolica; bavljenje poezijom podrazumeva da "pesnik mora /biti/ umno razvijen ovek sa dubokim i ivim oseanjima" (Srpstvo, 1883/4), da on mora da je strastven i krajnje osetljiv; o tome pie Nani u prikazu drame Lovorika i prosjaki tap (Srpstvo, 183/5). Biti pesnik, znai biti osetljiviji za svet, doivljavati ga dublje, intenzivnije: "pravi pesnik i mora duboko osetiti i misliti, spoljni uticaji na njega ivlje i intenzivnije upliviu nego na druge ljude" (Srpstvo, 1883/4). Pesnik je onaj ko odrava najdublje veze sa stvarima, onaj ko ih dotieiznutra. Povezanost pesnika i stvari pretae se u pesmu i tvori neko posve novo bie koje nije neposredno vezano za svet, a ipak progovara iz njegovih najdubljih pora. Pesnik je, smatra Nani, bie sazdano od finije materije, osetljivije na spoljne utiske, posrednik izmeu sveta i njegovih nesvesnih oseanja. U ovom Nanievom vienju bia pesnika nazire se zakasneli i priguen eho romantiarskog vienja literature; mogue je rei da on trai za sebe i svoje sa-miljenike privilegije koje je drutvo njegovog vremena ve poodavno odbacilo; konano, moe se Naniu pripisati da nastoji da vaskrsne jednu zastarelu poetiku i jedno jo starije shvatanje pesnika. Njegovo vreme je pesnika videlo ponajpre kao
www.uzelac.eu
52
Milan Uzelac
Delo u vremenu
zanatliju, ali to nije bio rezultat i njegovog vienja statusa i znaaja umetnikog stvaranja; takvo tumaenje bilo je opteprihvaeno tokom itave antike i srednjega veka. Isticanje u prvi plan zanatske strane umetnosti nije bilo strano ni potonjim vremenima, a nije bilo razloga da Laza Nani u tome bude izuzetak. Ovde ne treba izgubiti iz vida ni uticaj Svetozara Markovia koji u pismu upuenom iz Ciriha Urednitvu Matice pie: "One linosti u narodu koje su dublje i silnije osetile sve patnje to tite ceo narod i koje su kadre da iskau ta oseanja u vetakoj formi to su pravi pesnici; to su nastavlja Svetozar probueni delovi naroda, to je narodna svest o sebi samom i svojim patnjama". Terminologija je, vidimo to, ve na prvi pogled ista; stavovi Svetozara i Laze ovde su podudarni: za obojicu je karakteristino da je odreenje poezije posledica njihovog stava prema knjievnosti i njenoj drutvenoj ulozi. Logina posledica takvog pristupa bilo bi tumaenje pesnitva, metaforiki vienog kao zraka svetlosti to narodu osvetljava put u njegovoj borbi za bolji i oveniji ivot. Ako se ovde moda u prvi mah ne zapaa ve ranije konstatovana sumnja u progres, u intelektualni mit koji nam donosi moderna tehnika, to je stoga to Nani, budui i dalje optimista, ostaje prvenstveno revolucionar i smatra da s pravom optuuje ugnjetaku dravu to je, iako jo uvek u usponu, oliena u drutvenim institucijama prava i vlasnitva. Nije nimalo sluajno to on ustaje protiv vlasnitva; on kritikuje ali ne rui, on hoe da menja i usavrava.
www.uzelac.eu
53
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Poslednje uporite tumaenju literature ostaje sam ivot: "... pojetska bulanjenja odvode nas u takve budake iz kojih je posle, kad treba, teko izai. ivot i nauka - to je jedino pribeite u koje se ovek moe skloniti od raznih opasnosti koje nas okruuju; one e nas izleiti od svakojakih predrasuda, tako, da emo istijim oima moi posmatrati svet i oveka" (Matica, 1868/14, str. 326). U prvi mah moglo bi se pomisliti da ovde imamo stav koji generalno istupa protiv poezije, ali, teko da je to sluaj; nalazei povod svojoj kritici u delu Ljubena Karavelova, koji pie protiv "poetikih bulanjenja i pononih uobrazilja", Svetozar Markovi ustaje protiv romantiarske literature to se neprestano udaljava od savremenog ivota koji bi zapravo morao da bude jedino sredite kojem literatura moe da stremi; ona se mora povezati sa ivotom naroda, ili, kako je pisao Todor Nedeljkovi (1868), literatura se mora sroditi s politikim biem naroda. U vreme kad se vrednost nekog knjievnog dela poinje odreivati merom njegove okupiranosti drutvenim ivotom, Nani e smatrati da poezija nije neka isprazna parada rei, ili, kako Svetozar kae "duhovno onanisanje", ve manifestacija drutvenog ivota, nain da se slui narodu, njegovoj egzistenciji i njegovim najdubljim interesima. Kako je vreme u kojem nastupa Nani odreeno u velikoj meri zahtevom da se mora pisati kako bi se osigurao uslov za graanski i oveni ivot ljudi, pa tek potom za umetnost (V. orevi), jasno je zato Laza s pravom zahteva od pisca da poznaje savremeni ivot,
www.uzelac.eu
54
Milan Uzelac
Delo u vremenu
jer "ono to ovek pie, to je ogledalo njegove due, tu su izvajani njegovi oseaji, tu su izvajane njegove misli, tenje i elje" (Zastava, 1878/42). Ako se u delu ogleda dua, ako se nutrina pesnika u delu udvostruuje, onda bismo se mislei s Naniem mogli zapitati: zato uopte pisati pesme? ini se da on ovde ne postavlja neku ontoloki relevantnu tezu o prirodi pesme, ve se pre svega zalae za istinitost u njoj; pesnik mora govoriti ono to misli, on mora kazivati istinu o sebi a na nain koji dozvoljava pesma. Pesniko delo treba videti kao harmoninu vezu oseaja i misli; u ravnotei tenji i elja egzistira pesma kao umetniko delo koje se, budui da u sebi nosi istinu i s njom vezu s delom realnog sveta moe angaovati pa u angaovanju nalazi krajnji smisao svoga postojanja. Sledei ovu misao Nani na jednom drugom mestu kae: "Moe li on /pravi pesnik/ prema ivotu i prema borbi u ivotu to se svugde oko njega vodi, ravnoduan biti? Moe li on mirno gledati patnju i nevolju svojih saljudi? Sme li on onda samo pevati o rui i slavuju" (Srpstvo, 1883/4)? Pesnik peva ali i tumai, on peva ali i kritikuje, on peva ali i upuuje; pesma je odraz pesnikove due, ali je istovremeno i materijalni lik njegovog odnosa prema ivotu, slika njegove nepomirljivosti i njegove ne-ravnodunosti. Po prirodi svoga posla pesnik je na strani dobra a protiv zla; Nanievo zalaganje za zdravo, zapravo je zalaganje za napredno. Ispravnost i naprednost misli, kao i angaovanost, nisu dovoljni da bi nastala dobra pesma pa Nani u svoja razmatranja uvodi i pojam
www.uzelac.eu
55
Milan Uzelac
Delo u vremenu
darovitosti: "pesnik mora da je darovit i energian i mora da stoji na stupnju savremene nauke" (Srpstvo, 1883/4). Ako isticanje zahteva da se bude na stanovitu savremene podrazumeva zastupanje realistikog pravca u knjievnosti, onda izdvajanje momenta darovitosti implicira da Nani o knjievnosti nastoji govoriti iz nje same, a to je znak da on veoma dobro osea njenu umetniku snagu. S druge strane, ovde se jasno vidi da ni Nani nije uspeo umai zamkama to ih tvore scijentistiki nastrojena tumaenja sveta; nekoliko godina ranije on pie da je "realni pravac potpuno zavladao u nauci, pa je svoju vladavinu poeo prostirati i na lepu vetinu na slikarstvo, pesnitvo i pripovedaku vetinu" (Srpski list, 1880/8); on sam tome nije protivan jer je, kako kae, i sam pristalica realistike kole; ovo opet, pokazuje kako Nani ostaje zarobljenik tada vladajueg ideala prirodnih nauka i opteprihvaene vere u progres. To mu, razume se, ne smeta da istovremeno istie znaaj darovitosti kao tla iz kog izrasta pesma. Nanievi pogledi na odnos nauke i knjievnosti pod neposrednim su uticajem Svetozara Markovia: "u dananjim pesnikim proizvodima ogleda se savremena drutvena nauka; pesniki oblik postao je neto sasvim sporedno a glavno je propaganda onih misli to ih je izradila dananja nauka". Ovde se jasno mogu uoiti dve misli koje e se sve vreme biti vodilje i Naniu u nastojanju da protumai celokupnu pesniku produkciju: (a) uticaj savremene nauke na
www.uzelac.eu
56
Milan Uzelac
Delo u vremenu
knjievnost i (b) "propagiranje" ideja koje donosi nova nauka. Danas je u velikoj meri deplasirano zadravanje na ovakvom shvatanju nauke; no, kad je o Naniu i njegovom vremenu re, treba rei da tadanje isticanje naunog pristupa u tumaenju knjievnosti, pa i pesnita treba prvenstveno videti kao posledicu sasvim odreenog, strasnog eksperimenta koji bee voen kako idejom bratstva tako i veoma prisutnom vizijom bolje, ali i neostvarljive budunosti. Lako je sad rei kako je takav program odvie naivan, odvie jednodimenzionalan; svi nedostaci i praznine, kao i dosadanja propast socijalistikog projekta nastalog u XIX stoleu jo uvek ne dovode u pitanje same temelje ovog projekta. Alternativne odgovore na pitanja koja su tada postavljena mi jo uvek ne posedujemo, kao to ne posedujemo ni alternativni odgovor na izazov to ga prua kapitalistiki nain proizvodnje. Nani je iveo u vreme kad su se pitanja koja mi danas mislimo tek formulisala i stoga njegovi odgovori ne dovode u kritinu situaciju same temelje pitanja s kojima se on bio suoio. Iz ranije navedenog teksta treba izdvojiti onaj Naniev stav u kojem se istie kako je jedinstvo ljubavi prema dobru i mrnje prema zlu dua pesnikove due (Srpstvo, 1883/4); tu se pesma kao objektivizacija oseanja i njihova realizacija pokazuje kao ospoljavanje pesnikove unutranjosti, kao sutina pesnika to iz njega progovara. Ako u dui nema duevnosti, "ne pomae tu ni estetika ni prozodija",
www.uzelac.eu
57
Milan Uzelac
Delo u vremenu
pisao je Nani. Pesnik je osuen da svetom hodi nepriznat, poput ure Jakia, o kom s velikom ljubavlju Nani pie: "No zaman je pesnik u svom srcu i dui ubeen da je bolji, uzvieniji i korisniji po narod nego legijoni podlaca i prljivih karaktera - u dananjem svetu slabo ko haje za velike umove i za uzviene karaktere" (Srpstvo, 1883/4). Pesnik, vidimo tu, progovara iz svog srca, on iznosi na svetlo dana istinu koja je koliko njegova lina, toliko i istina sveta; njemu je posve jasno da vrednosti za koje se bori nisu i vrednosti drutva u kome ivi. Nani tako dospeva do saznanja da se pesnik zapravo nalazi u paradoksalnoj situaciji: borei se protiv vrednosti drutva prinuen je da istovremeno odreuje i njegove najvie vrednosti; kritikujui drutvo pesnik kritikuje i samoga sebe, ali kritikujue sebe on potvruje merila koja lee u osnovi njegove kritike. Ta kritika ne mora uvek biti racionalna: iako se zalae za naunost, ona u sebi sadri svu strastvenost kojom odgovara na izazov doba koje je proizvodi kao svoju iskrivljenu sliku. Uporedimo li Nania sa Svetozarom Markoviem, konstatovaemo da je prvi manje iskljuiv i mnogo oprezniji u donoenju sudova, posebno kad je re o socijalnoj funkciji umetnosti; dovodei u pitanje celokupnu hijerarhiju drutvenih vrednosti ini se da je on znatno naklonjeniji umetnosti no nauci. Dok Svetozar u opadanju pesnikog u pesnitvu vidi simptom razvoja pesnitva na putu da se ovo ulije u nauku, dotle Nani istiui znaaj oseanja hoe da revalorizuje estetsku dimenziju umetnikog dela pa
www.uzelac.eu
58
Milan Uzelac
Delo u vremenu
nam je stoga on danas blii a njegovi stavovi prihvatljiviji. Tee emo se sada sloiti sa shvatanjem Svetozara Markovia da su pesnici ostvarili svoj ranije postavljen zadatak, da je pesnitvo prevladano u trenutku kad je nastupilo doba praktinog rada, tj. doba ostvarivanja onog o emu su ranije samo pesnici mogli da pevaju. Nani, postojanje poezije smatra moguim i u doba koje je obeleeno "praktinim radom". Dok Svetozar u spisu Realnost u poeziji smatra da u doba opteg dogovora nema mesta poeziji, da je dolo vreme kad treba zasukati rukave i delati, dakle, da je re o vremenu koje nije naklonjeno "genijalnim spevovima", dotle Nani ostavlja otvorenom mogunost egzistencije poezije i opravdajui je, manje je iskljuiv; smatra da ne moe sav prostor duhovnog da ispune nauka i dogovor, a da, s druge strane, poezija nije duna da reava sva pitanja ovog sveta. Ova poslednja nema zadatak da nam prua obilje misli i ideja, ve da oivi ono zaboravljeno i vremenom potisnuto, da nam u svest prizove seanje neeg to smo nekad bili i to emo moda ponovo biti. Tako se umetnosti otvara prostor koji naukama i apodiktinom znanju ostaje nedostupan: prostor oseanja i onih znanja bez kojih praktini ivot nema potpuni smisao. Nani u svojim kritikama poezije ne iznosi neke originalne misli o pesnitvu i ulozi pesnika; sve to poznato je od ranije. Veinu stavova mogao je nai kod Svetozara Markovia za koga se moe rei sve sem da u svojim tekstovima ostvaruje neke znaajne teorijske
www.uzelac.eu
59
Milan Uzelac
Delo u vremenu
prodore. Ali, uprkos tome, ono to ovde treba istai jeste injenica da desetak godina posle smrti Svetozara moda jo samo Nani, u Vojvodini gde socijalistike ideje (ako ih je u veoj meri ikad i bilo) padaju u zaborav, zastupa najprogresivnije ideje o knjievnosti, pa pored sveg ukazivanja na njegovo naputanje socijalizma, isticanjem drutvene dimenzije knjievnosti, on, moe se to rei, ostaje meu najznaajnijim pobornicima socijalne literature. Ovde izraz so-cijalna literatura treba razumeti u njegovom izvornom znaenju: to je literatura koja pita za sudbinu drutva. Pred takvim zahtevom ni posle vie od sto godina nakon smrti Laze Nania ne moemo ostati ravnoduni; ako je na prvenstveni zadatak danas, na kraju tehnikog doba, obezbeenje preivljavanja ljudske rase i njeno spasavanje od samounitenja u koje ova, voena logikom kapitala, samouvereno srlja, onda glas savremene poezije, koji se mora uti i koji mora biti voen eljom za objanjavanjem, jeste isti onaj glas koji je vodio i Lazu Nania. Ve pomenut njegov stav da "pesnik mora biti darovit i energian i da stoji na stupnju savremene nauke, da duboko osea i misli, da ne sme prema javnom ivotu i patnjama svoga naroda ravnoduan biti" (Srpski list, 1880/8-10), ima poreklo upravo kod Svetozara, u Pevanju i miljenju : "Od knjievnosti se zahteva da donosi samo ono to je zaista korisno drutvu; da pretresa i podie suvremena pitanja, da predstavlja istinski ivot nrodni sa gledita suvremene
www.uzelac.eu
60
Milan Uzelac
Delo u vremenu
nauke, jednom rei da je po mislima i oseanjima suvremena" (Sabrani spisi, I/89). Vidimo da Nani i ovde ponavlja dve teze koje smo uoili ve kod Svetozara: pesnik mora biti (a) na stanovitu savremene nauke i on se (b) mora baviti savremenim ivotom; predmet njegovog pisanja je "ivot narodni". Nani je pesnika video kao umno razvijenog oveka i zdravih oseanja, pred kojim je vana pesnika i drutvena misija. Ve Svetozar pie neto veoma slino tome: "Nai pesnici, ivei u naivnom uverenju da je pesnik neko vie stvorenje koje je stvoreno da ljubi i strada i da svoje stradanje pria zori, rui i slavuju ili da ih davi u vinu, nainie od naih 2-3 urnala neki besmisleni "komplimentirbuh", a esto i potu za svoje "libsbrifove"" (Isto, str. 90). I jedan i drugi, vidimo, smatraju da pesnik mora aktivno uestvovati u drutvenim zbivanjima, da on ne moe iveti izolovan u kuli od slonovae, ve da mora "razumeti potrebe koje se raaju u ivotu, da ume da odgovori na pitanja to ih zadaje ivot svojim trenutkom" (Isto, str. 89); kod Nania nalazimo pak stav da "ako pesnik... ne razume ivot to ga opkoljava i ljude s kojima ivi, onda se on moe prenemagati i koliko god da je pun dubokih oseanja i zdravih misli sve e to biti samo sapunski mehurovi..." (Srpski list, 1880/8). Ne bi trebalo pomisliti kako se oba teoretiara zalau za tendenciju radi nje same. Svetozar je tu posve jasan: "Koji nije sasvim oglupeo od retorskih pravila i estetikih teorija taj e uvideti kakva su nedonoad sve te nae "novele", "prie", "crte iz i-vota" napisane
www.uzelac.eu
61
Milan Uzelac
Delo u vremenu
po svim pravilima reenih nauka: sa "zapletom, "fabulom", s "moralom" i "tendencijom". U njima nema ono to je glavno nema istinskog ivota ljudskog" (Isto, str. 92-3). I sama tendencija moe da postane tema, moda vremena. Pisanje s iskrenim emocijama garantuje istinitost u umetnikovom pristupu stvarnosti. Nema li oseajnosti, smatra Nani, pesnik se moe prenemagati koliko hoe, moe izabrati najlepu formu, ali sve to nee pomoi da bude pravi pesnik pa e njegovo delo "ozbiljnim ljudima smeno biti i oni e ga smatrati za oklepanog besposliara" (Srpstvo, 1883/4). Ako je ovde samo odreenje tendencije problematino, injenica je da Nani nije tako otar prema onom umetnikom u umetnosti kao to je to sluaj sa Svetozarom koji je pisao da "ako je sadrina umetnosti samo lepota, onda u umetnost ne spadaju ni drame ni savremeni romani na savremenom njihovom stupnju, jer tu se danas izlau i provode socijalne doktrine" (Sabrani spisi, I/113). Naniev prethodnik iz knjievnih dela izbacuje umetnost i uvodi propagandu zarad ostvarenja odreenih vanliterarnih ciljeva. Knjievna dela postaju orue politike borbe, mesto izlaganja socijalnih ideja i tu biva izdana sama bit umetnosti. Opredeljujui se za oseajnost, za darovitost, za mo sagledanja stvari, Nani ostaje blii ideji umetnosti i nije spreman da je do kraja rtvuje utilitarnim motivima. Pa ipak, neemo pogreiti ako kaemo da obojica imaju identian stav prema odnosu nauke i literature;
www.uzelac.eu
62
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Laza smatra da tek kad dobro i temeljno razume pitanja naela i teorije pisac moe da "okomi koplje svoje satire i podsmeha na naela, koja su po njegovom miljenju tetna, nenauna ili koja su plod puste fantazije" (Srpstvo, 1883/20), a Svetozar pie da "meu vetakom i nauarom savremena nauka ne nalazi nikakve razlike, jer oba stvaraju svojim umom, misle, analiziraju, izuavaju fakta; razlika je samo u predmetu istraivanja" (Isto, str. 92). Obojica ive u uverenju kako umetnost i nauka imaju isti metod a razliit predmet. Realizam to vlada u naukama mora da se prostre i nad umetnosti. Samo u odnosu prema ivotu mogue je da kako rad naunika isto tako i rad umetnika ima svoje vrednost i da zasluuje drutveno priznanje. Jasno je da, ni za Nania, ni za Svetozara, nema razlike u vrsti stvaralatva: ovaj pojam im se ini jednako primenljiv i u nauci i u umetnosti. Moglo bi se rei kako kod Nania postoji odreena podudarnost pojmova nauka, kultura, prosveta. Isto tako zapaa se da on veruje u mo nauke kad kae: "uvideli smo da u socijalizmu lei spasenje, moderna nauka nije protiv nas i radnici u svim dravama u prevazi su. Pomou nauke i moi sve se moe postii. Pobeda e prema tome biti naa" (Munks heti Kronika, 7. januar 1877). Ovaj odlomak je vredan panje. Nani pie o podrci nauke, ali i o podrci sile. Nauka i mo moraju ii zajedno. Ne moe se stalno ostajati samo na objanjavanju i ubeivanju. Potrebno je, u odreenom trenutku, kad se to uini neophodnim,
www.uzelac.eu
63
Milan Uzelac
Delo u vremenu
upotrebiti i silu; moe se reima vladati u svetu rei, ali se samo reima ne moe upravljati realnim svetom. Ovo je trenutak u kome Nani vidi mo kao centralni momenat to lei u osnovi sveta, no, jedno je: mo videti, a sasvim je drugo: mo imati. Zalaui se za socijalizam, Nani nastoji da istrai i naine pomou kojih se do ovoga moe doi: sila je neophodna da se bilo ta ozbiljno, dobro i kako treba, do kraja uradi. Ako je Svetozar jo uvek verovao da se zlo moe putem nauke i prosvete ukloniti, pa u lanku Srpskoj omladini pie: "Nek pogleda omladina svud oko sebe, ue vazda tube: kako "materijalno" i "moralno" propadamo... Omladina imala je potpuno pravo kad je naumila da putem prosvete, putem nauke, najpre vaspita samu sebe, tj. mlai srpski narataj, pa tako da u buduem srpstvu nestane zala to ga sada jedu" (Sabrani spisi, I/24), Nani tako ne misli: on hoe da stvari rei naukom i maem; zato je on na savremenik i njemu se moemo obraati kad god traimo potvrdu tezi da osnovni zadatak umetnosti treba videti u izmeni sveta; ne treba samo zaboraviti, da miljenje pisca o delu i stvarne drutvene implikacije njegovog dela, nisu uvek identini; izmeu linog uverenja i faktine stvaralake sposobnosti pisca moe postojati veliki raskorak i to je tema kojom se mora pozabaviti savremena sociologija umetnosti. Nani i njegov uitelj, potrebno je to jo jednom rei, nisu imali neki slep, posve nekritian odnos prema nauci. To se najbolje vidi i po atributima koje pridaju pojmu nauke: Svetozar govori o tanojnauci, a
www.uzelac.eu
64
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Nani pie o savremenoji modernoj nauci. Moglo bi se pritom tvrditi da obojica imaju u vidu jednu nauku. Kako Nani govori jo i o istoj i stvarnoj nauci evidentno je da on ima u vidu pravo znanje, odnosno istinu. Osea se ve tada da neto sa samim svetom nije u redu, da se njim ne moe do kraja ovladati i nije udo to se i Nani i Svetozar hvataju za nauku kao davljenik za slamku ne bi li ostali i dalje u mogunosti da aktivno uestvuju u deavanjima sveta koji ih sa svih strana sve novim i novim injenicama zapljuskuje. Razvoj nauke pretpostavlja uveavanje znanja, a sa "proirivanjem znanja, tj. sa razvitkom nauke i kulture razvija se ljudstvo i moralnije sve na vii stupanj" (Radnik, 1881 /51). Ovde imamo pred sobom jedan stav karakteristian za sve mislioce zadojene filozofijom prosveenosti; u isto vreme to je i jedna tipino prosvetiteljska zabluda koja je godinama gonila socijaliste da obrazuju narod radi ruenja postojeeg sistema; ako i Laza i Svetozar veruju u svemo obrazovanja i vaspitanja, to je samo eho istih onih ideja to su dolazile iz francuske filozofije prosveenosti preko Roberta Ovena i drugih socijalista-utopista. Simptomatino je i Nanievo insistiranje na stvarnom napretku; ovaj stvarni pretpostavlja postojanje i nekog lanog napretka koji bi se dao nadvladati savezom nauke i kulture o emu on i kae: "Nauka i kultura obaraju odnoaje koji im ne daju da se razviju, no s tim obaraju i stare moralne pojmove, a zasauju nove i to tako sve dalje ide to se zove u istoriji neodoljivim zakonom napretka koji je
www.uzelac.eu
65
Milan Uzelac
Delo u vremenu
vladao, koji vlada i koji e vladati u ljudstvu" (Srpstvo, 1883/37). Nauka i kultura rue stare pojmove (i stare vrednosti), stvaraju nove, i ne znaju za ukoenost; ne daju nam neku statinu sliku sveta, ve ovaj misaono zahvataju u njegovom progresivnom napredovanju. Treba imati u vidu ovo Nanievo razlikovanje nauke i kulture; kultura se pokazuje kao tlo sa kojeg izrasta nauka; drugim reima: kultura je prednauno tlo nauke, ona je oblast svakodnevnog ivota u koji smo svi ve svojim roenjem uronjeni. Izgraditi svest o tom tlu zadatak je koji tek treba ispuniti. Ono to ovde i dalje ostaje od velikog metodskog interesa moglo bi se oznaiti kao zalaganje za nepristrasnost u radu: "ko hoe naunim nainom da pie, kae Nani, mora za onaj trenutak zamisliti da nema ni jedne ni druge, nego da je slobodan ovek u slobodnoj prirodi" (Srpstvo, 1883/37). Od svih Nanievih zahteva koje on postavlja piscu i kritiaru, ovaj je svakako najtei te tako i najtee ostvariv. Re je o zahtevu za objektivnou, za stalnim promiljanjem svakog koraka koji se ini u aktu pisanja, zahtev za neprestanim polaganjem rauna, i to, prvo sebi, pa potom i drugima. Nani istie ideal slobodnog oveka u slobodnoj prirodi, zalae se za "prirodan stav" u kome je redukovan skup svih dotad postavljenih kriterijuma. On zahteva da se omogui radikalno novi poetak svakom pisanju i istraivanju; redukcijom poznatog i kako on kae oprobanog hoe se zaposesti neka nova, istinska pozicija iz koje se s potpunom odgovornou moe suditi o stvari i rei ta ona za nas
www.uzelac.eu
66
Milan Uzelac
Delo u vremenu
uopte jeste. Nikako ne treba misliti da kod Nania imamo anarhistike, ruilake stavove bez ikakvog racionalnog drutvenog pokria, jer istovremeno kae: "Prava i razumna odlunost ne sastoji se u oravom ruenju starog, ve u ouvanju staroga i stvaranju novog to je po narod korisno, potrebno i savremeno" (Srpstvo, 1883 /2). On se sasvim ispravno odnosi prema kulturnom nasleu i tradiciji: ne smatra da treba odbaciti sve prolo, ve hoe da iz njega sauva sve to bi bilo korisno za budunost. Poput pravog marksiste Nani kritikuje i odbacuje sve postojee, sve efemerno, sve to ne zasluuje da ostane, a istovremeno nastoji da sauva sve to je vredno, neophodno za oblikovanje ljudskog ivota i kulture. Na polju praktinog delovanja Laza se bori protiv zastarelih drutvenih ustanova; on voli poeziju Branka Radievia ali se bori i da se ouva seanje na Jovana Steriju Popovia. A Vrani, svojih se pisaca sete tek kad ih neko opomene, kad im se "nametne" neka zaobilazna godinjica pa se i ne postide kad poznati arhitekta Dragia Braovan nakon to 19344. svom gradu pokloni bistu Sterijinu (rad vajara Riste Stijovia) mora iz svoga depa da plati i izradu
4
Tako je Sterija dobio spomenik nakon osamdesetogodinjeg dogovaranja Vrana o tome kako Steriji treba podii spomenik i nije udo to je tog dana, na otkrivanju, tako padala kia; ta sitna dosadna opominjua kia i dan-danas pada jer Vrani nisu sposobni da najveem srpskom pesniku XIX stolea, Jovaju Steriji Popoviu, objave njegova sabrana dela.
67
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
postamenta. Misaonost koja po miljenju Nania odlikuje pesnitvo mora se pribliiti onoj misaonosti kojom je odreena nauka; kritikujui poeziju, koja je "puka fantazija", Nani istie misaonu poeziju budui da se ova izdvaja svojim racionalnim elementom. Fantastini elementi, odnosno, elementi neutemeljeni u realnom iskustvu, smetaju obojici: Svetozar kritikuje svu poeziju koja je "smesa ljubavnih izjava, fantastinih scena, praznih fraza i budalatina" (Isto, str. 90); on trai da pesnik dublje i silnije oseti sve patnje to tite narod i da ta oseanja izrazi u vetakoj (umetnikoj) formi. Pohvaljujui Tomievu pesmu Juda Iskariotski Nani pie da je ova "puna pojetinog poleta, zdravih misli i dubokih oseaja" (Srpski list, 1880/8). Da bi pesma bila dobra, neophodno je da poseduje zdrave misli. To, s jedne strane, potiskuje lirsku prirodu pesme u drugi plan i dovodi ovu u opasnu blizinu proze, dok s druge strane, oteava razlikovanje pesme od drugih neliterarnih kulturnih tvorevina. Sve ovo jasno pokazuje da se ne moe govoriti o nekom originalnom Nanievom doprinosu teoriji knjievnosti; ovde o tako neem i nije re; namera to lei u osnovi ovog spisa ogleda se u pokuaju osvetljavanja dela ovog mladog socijaliste i pisca koji u deceniji nakon smrti Svetozara Markovia nastavlja njegov program i istrajava na neem od ega se u Vojvodini tada uveliko ve poelo odustajati. Treba imati u vidu da Nani ivi u vreme naputanja socijalistikih ideja, posebno same ideje socijalizma, i
www.uzelac.eu
68
Milan Uzelac
Delo u vremenu
ako nam je njegovo vreme nekim udnim sluajem danas blie no ranije, njegove misli ostaju jednako aktuelne; nije iskljueno da e nekom buduem vremenu govoriti moda vie a moda i neto drugaije. Uveren sam da e, budu li svi Nanievi tekstovi zaboravljeni a sve njegove misli prevladane kao detinjaste ili romantiarske, njegov borbeni duh jo dugo biti mera i uzor onima koji smatraju da se literatura mora angaovati u izmeni sveta. 4. ROMAN I KRITIKA PROZE Poznato je da su u prolom stoleu, koje bi se s punim pravom moglo nazvati stoleem romana, najbolje stranice o romanu kao umetnikom delu napisane u okviru samih romana, perom romanopisaca. Nani je i sam pisao romane ali je, nezavisno od svoje "umetnike prakse" pokuao da neto o principima na kojima poiva ovaj knjievni rod i napie. To je uinio u dva navrata tokom 1878. godine; predmet njegovih napisa bee, tada upravo objavljeni, prvi deo romana Ljubie Brankovia (pravo ime: Branko Mihajlovi, 1856-1918) Pred zoru. Oba teksta publikovana su iste godine u listu Zastava. Kako je u pitanju literarno delo jednog od socijalista, dakle, Nanievog istomiljenika, oekivalo bi se da ovaj u svom prikazu bude ako ne blagonaklon, a ono bar dobronameran; desilo se neto sasvim suprotno tome: kao to je dela Vase Pelagia ocenio kao arlatanstvo, plagijat i kojetarije, tako Nani nije
www.uzelac.eu
69
Milan Uzelac
Delo u vremenu
birao rei ni za roman Ljubie Brankovia za koji kae da ne vredi nita. Otro i ironino je primetio kako se u romanu parafraziraju neki stavovi ernievskog (prepisivanje tada jo nije bilo deo romanesknog postupka) i zato je u ovom sporu Nani bio vee ivotne sree no mnogo decenija kasnije Dragan Jeremi5. Kad se sagledaju primedbe upuene Brankoviu mora se rei da je Nani imao sluha za slaba mesta koja su, a to je injenica, bila posledica pokuaja da se "deluje u narodu"pomou literature. Sve Nanieve primedbe pomenutom romanu Lj. Brankovia mogle bi se uputiti s jednakim pravom i Nanievim knjievnim delima gde bi se lako mogli pobrojati primeri za sve one mane koje on otroumno zapaa u delu svoga savremenika. To je moda jedan od razloga to danas Nanievi prozni spisi, donekle i s razlogom, nisu mnogo poznati; ono to mu se pritom mora priznati to je pomenuto "posedovanje sluha" za uoavanje slabih mesta u knjievnom delu. Ve u prvim reenicama ovog prikaza Nani istie da su "izvorni romani" retka pojava u srpskoj urnalistici; ta, po njegovom miljenju, alosna injenica ima i jednu dobru stranu: o svakom nastalom ili prevedenom delu moe se opirno pisati. Ovde treba istai i izraz koji se koristi kad je re o umetnosti
Napomena iz 2008. U tekstu je aluzija na spor Dragana M. Jeremia i Danila Kia, koji je svojevremeno imao za posledicu pojavu dve knjige as anatomije (D. Ki) i Narcis bez lica (D. Jeremi). Ta reenica je verovatno dopisana u vreme kad je knjiga spremana za tampu, a nakon smrti Dragana Jeremia.
5
www.uzelac.eu
70
Milan Uzelac
Delo u vremenu
proze: Nani govori o urnalistici; za njega proza postoji kao angaovana, kao "dnevna" proza; istovremeno, ona nije samo niz mehaniki sabranih injenica, jer "sve to se u ivotu jednog oveka dogaa nije od tako grdne vanosti, da se to mora pred itav svet iznositi" (Zastava, 1878/42). Knjievnost sadri u sebi saznajnu dimenziju budui da nam prua saznanja odreenih oblika konkretnosti koje ne domauju ni nauke ni filozofija. Ona se odlikuje posebnim nainom pristupanja injenicama: knjievno delo kao jezika knjievna tvorevina iji se jezik razlikuje od drugih vidova jezika satkano je od bitnih detalja pa stoga pisanje nije samo "nabacivanje injenica", reanje sveg to je autoru o nekoj stvari poznato; "treba izbegavati sve to kvari i slabi upliv same jezgre stvari". Bit pisanja je u izboru injenica, u izbegavanju nevanog, onog to zamagljuje tok kazivanja pa se gubi nit i ne vidiono osnovno do ega jepiscu zapravo jedino i stalo. Pisanje je konstrukcija, uspostavljanje poretka rei a zadatak itaoca i kritiara je da tragajui za istinom u tekstu traga za istinom u svetu; ovde se istina shvata kao neto ve zadato a to treba samo "razotkriti", kao neto to je od samog poetka postavljeno u poredak stvari. Moda i u tome treba videti razlog to Nani kao funkciju knjievnog dela ne izdvaja u prvi plan odslikavanje stvarnosati, ve kritiki odnos prema njoj a koji se onda pokazuje kao odreujui momenat u nastajanju dela. Izborom detalja vri se derealizacijastvarnosti i njena se priroda pokazuje kao
www.uzelac.eu
71
Milan Uzelac
Delo u vremenu
druga priroda. Dobivi zadatak da govori o bitnom, pisac je dobio zadatak da otkrivajui istovremeno i imenuje ono to je bitno: prinuen je da se odreuje prema stvarnosti, da se angauje. Kako je primoranda se kritiki odnosi prema stvarnosti, pisac mora neprestano da preispituje i kriterijume kojima se rukovodi tokom rada na svome delu; njihovo poreklo je u vanknjievnoj sferi. Pitanje celishodnosti literarnih merila Nani ne postavlja ve, polazei od njihove egzistencije kao objektivne pretpostavke, knjievnost vidi kao sredstvo a ne cilj po sebi kojem bi autor trebalo da tei. Delo je jedan od moguih puteva kojim se hodi u raspravi sa stvarnou a umetniko delo je poprite na kojem se ta rasprava objektivizuje. Nije nimalo sluajno to Nani kao osnovni zadatak pisca vidi uticanje na italaku publiku i smatra da onaj ko to sebi zadaje za cilj, onaj "kome je cilj da publiku za svoje ideje oduevi, taj mora izneti takve svetle karaktere koji bi odista utisak od epohalnog znaaja uinili na itaoce" (Zastava, 1878/42); meu frekventnim reima u Nanievim spisima svakako je re ideal; upotrebom tog pojma mogue je stvarnost videti u njenoj "dvostranosti": s jedne strane kao ono to jeste, a s druge, kao ono to treba da bude. Ideal je ono to pisac neprestano mora imati pred sobom; to, razume se, ne znai da on treba da se dri crno-belog naina prikazivanja, naprotiv: Nani ovde istie da glavni junak romana ne treba da bude maina sposobna da odgovori na svako pitanje,
www.uzelac.eu
72
Milan Uzelac
Delo u vremenu
ve ovek sa ljudskim strastima, oseanjima i manama (Zastava, 1878/30). Jasno je da mane nisu osobenost idealnog karaktera, ali one su istovremeno nuni momenat u prikazivanju linosti u svoj njenoj sloenosti i svom unutranjem protivreju; literarni lik je stoga poput svakog itaoca; koliko borbeniji, toliko ranjiviji, koliko kukavniji toliko gubitniji; moda je to razlog to Nani prirodnost ponaanja izdvaja kao dominantnu karakteristiku romanesknog junaka. Prirodnost na kojoj on kao realista insistira ne moe se postii praenjem samo jedne karakterne crte koju bi posedovao junak, jer, ovaj se pokazuje kao splet razliitih osobina to ga svojom ukrtenou tvore kao realnu linost. Iz ovog proistie i neophodnost rekonstruisanja celine lika koja, kao idealni karakter, mora biti odreena postupcima, a ne zamislima bez pokria to ostaju u glavi romanopisca. Pisac moe znati ta e se s junakom na kraju desiti (to uostalom, ni za itaoca ne predstavlja veliku zagonetku) ali to ne sme i eksplicitno izrei unutar dela. On mora omoguiti junaku da ovoga vodi njegova sudbina i logika same stvari. ta je tu zapravo za nas danas sama stvar, to je neto to bi trailo poseban odgovor i pretpostavlja niz pitanja koja se ne nalazi u Nanievom vidokrugu; za njega je upravo sama stvar vredna neposredne politike akcije, to je stvar za koju se pisac angauje; ona istovremeno nije i bit umetnikog dela, dakle neto to je konstituisano unutar samog dela, ve je to cilj zbog kojeg delo uopte i nastaje: izmenjeni svet. Ovde
www.uzelac.eu
73
Milan Uzelac
Delo u vremenu
bi se moglo uoiti protivreje; zalaganje za istinu u delu, s jedne strane, pretpostavlja da delo u samom sebi poseduje svoju bit do koje se dospeva itanjem (kao i knjievnom analizom); istovremeno, ukazivanje na neto van dela emu se ovo usmerava, pokazuje kako ovo sutinu ima izvan sebe i kako se samo dovrava upravo u odnosu spram ove "spoljanje sutine". Radi se tu o jednom statinom i jednom dinamikom vienju sutine a to je rezultat nekih potonjih projekcija u principe tumaenja literarnog dela. Moese uiniti paradoksalnim da se Nani zalae za roman sa tendencijom a da istovremeno od njega zahteva i neto vie: delo treba da bude angaovano, ali ono mora biti voeno svojom logikom, mora imati svoju unutranju opravdanost i ne sme biti bez pokria pred stvarnou u kojoj se sree sa svojim itaocima. Nani uvek pretpostavlja posve odreenog itaoca i ovog vidi kao sudiju knjievnom delu u daleko veoj meri no kao uivaoca u jednoj fiktivnoj tvorevini; to je stoga toon ne moe da izae iz tog komunikativnog odnosa sa stvarnou koju s jedne strane shvata kao izazov a s druge kao predmet koji postoji samo zato da bi u narednom trenutku politikim sredstvima bio izmenjen. Ako kod Nania nailazimo na sinonimnu upotrebu pojmova kao to su tendencioznost i realizam, danas emo ih najbolje razumeti ako se ima u vidu da je pod njima Laza zapravo mislio na angaovanu knjievnost pisanu samo s jednim jedinim ciljem: da
www.uzelac.eu
74
Milan Uzelac
Delo u vremenu
bude drutveno korisna. Knjievnost treba da je svesna ljudskog stradanja, a pisac mora sve vreme govoriti iz svog vremena; tu je ve, razume se, sadrana i preutna pretpostavka o postojanju sagovornika ali isto tako i pretpostavka o postojanju mogunosti da drutvo bude usavravano. Nanievim dobom vlada optimizam, to je vreme vere u mogunost da defekti drutva mogu biti otklonjeni, pa stoga nije nikakvo udo to je u njegovim spisima prisutna neka neodoljiva elja za prosveivanjem naroda a da se nijednog asa ne zapita da li taj narod uopte eli da bude prosveen na nain kako to ele njegovi "prosvetitelji". Roman se po Nanievom miljenju razlikuje od drugih knjievnih vrsta: "roman pisati nije isto to i pisati kakvu brouru, naelnu raspravu ili izneti najnovije rezultate realne nauke. Moe ko imati u prstima svu nacionalnu ekonomiju, moe poznat bitii sa najdelikatnijim naunim stvarima, ali to ga nikako jo ne osposobljava za pisanje romana. Slavni Hirtl je pripoznat autoritet u anatomiji, Darvin, Hekel i dr. u prirodnim naukama, Marks u politikoj ekonomiji, ali kad bi tim ljudima palo na pamet da napiu kakav roman, moda bi ispao mnogo gori, nego roman najgoreg nemakog knjievnika" (Zastava, 1878/42). Za pisanje romana nije dovoljno vladanje injenicama ve je potrebno i neto vie od toga: potreban je, pravilno istie to Nani, spisateljski dar. Ne treba misliti da on po svaku cenu hoe da mistifikuje darovitost kako bi onda piscu obezbedio neki poseban status; naprotiv:
www.uzelac.eu
75
Milan Uzelac
Delo u vremenu
pisac je u funkciji dela i ovim zahtevom Nani samo hoe da literaturu odbrani od praznog naklapanja onih koji su se izdavali za pisce a da se spisateljstvom nisu ozbiljno bavili. Pisac moe biti samo onaj koji poseduje odreenu intelektualnu istinu, onaj koji poseduje odreenu "vrlinu" svojstvenu dui koja se oituje u nainu izlaganja. Na osnovu sveg izloenog moe se zakljuiti da je glavna zamerka Brankoviu pokazuje u njegovoj nesposobnosti izlaganja materije koju on nastoji da obradi a to znai da je za knjievnost nedarovit. Poznavanje naela i teorija samo je pretpostavka da bi pisac, na osnovu injenica modernih nauka, mogao da "okomi koplje svoje satire i podsmeha na naela koja su po njegovom miljenju tetna, nenauna, ili koja su prost plod puke fantazije" (Srpstvo, 1883/20). Nani je sve vreme protiv one vrste romana u kojimaiznose samo interesantne scene, u kojima "nema misli ni za lek" te stoga kao pozitivan primer istie romane N. ernievskog i . Verna. Pred piscem je uvek iva stvarnost a ne njen jednostavan pojam; on se prvo susree s konkretnim zbivanjem da bi tek potom dokuivao sile koje ovaj iz osnova pokreu. Misli, koje e tek ovladatiitaocem, jesu neto to tek nastaje u susretu itaocasa knjievnim delom i stvarnou prema kojoj se ovaj uvek na svestan ili nesvestan nain odnosi. Za promenu stava itaoca spram stvarnosti mora se po miljenju Nania pobrinuti upravo knjievnik. Poput Svetozara Markovia i Nani istie znaaj modernih nauka, ali
www.uzelac.eu
76
Milan Uzelac
Delo u vremenu
ih u vrednosnom smislu ne pretpostavlja "lepoj zabavnoj knjievnosti" koja je od neospornog znaaja. Knjievnost ne postoji samo radi zabave i prekraivanja dokolice budui da je u literaturi daleko vaniji smisao, no nain na koji se iznosi sadraj dela pred publiku. Umetnost nema za cilj da nas prepusti utiscima to ih predmeti izazivaju u nama, pa itaoca ne treba preputati nekoj neobaveznoj igri emocija; njegova obaveza je da se neprestano opredeljuje a tako neto podrazumeva postojanje racionalnog jezgra u samom delu. Nani taj racionalni momenat ne nastoji da nae u stilu dela ve prvenstveno u sadraju, u korelaciji dela i njemu suprotstavljene stvarnosti. Pritom se ne postavlja pitanje odnosa dela i stvarnosti, jer, moglo bi se postaviti pitanje: ako je ono deo stvarnosti, odakle mu pravo da sudi toj istoj stvarnosti; isto tako: ako je literarno delo odeljeno od stvarnosti ostaje otvorenim pitanje kako na stvarnost ono uopte moe delovati. Rekli smo da Nani negativno ocenjuje roman koji recenzira: "I tako, sumirajui sve do sad reeno kae on moemo slobodno rei: ro-man Pred zoru ne vredi nita" (Zastava, 1878 /30); ipak, i pored negativnog stava spram ovog dela, mogue je precizno utvrditi kakav bi, po Nanievom miljenju, jedan roman zapravo treba da bude. To je mogue ako poemo od negativnih odreenja romana koja sreemo u ovom njegovom prikazu gde se romanu Pred zoru zamera se da (a) ne postoji jedinstvo rad-nje, da je (b) "grozno" uniten poredak, da (c) roman ima prevelik broj osoba
www.uzelac.eu
77
Milan Uzelac
Delo u vremenu
(Nani istie kako na 15 tabaka ima 35 osoba), da se (d) dogaaji ponavljaju, da (e) nedostaje zaplet, da (f) postoje delovi u romanu koji ne spadaju u samu stvar inisu u vezi sa daljim tokom, tj. delovi koji su nebitni za portretisanje delujuih likova u romanu. Uvidom u ova negativna odreenja romana lako je konstruisati koja bi to bila njegova pozitivna odreenja; meu ovima bi svakako dominirao zahtev za jedinstvom radnje, odnosno za postojanjem reda u oblikovanju celine. Broj osoba u nekom romanu mora biti u funkciji same radnje a ne rezultat elje pisca da literarno delo bude to komplikovanije i to nepreglednije. Takoe, u delu mora, po Nanievom miljenju, postojati zaplet i borba, ono mora biti struktuirana, a ne sluajna celina. Delovi ne mogu izgledati kao "nabacani vilama", kae Nani; to znai da struktura dela mora biti najprimereniji oblik u kojem tekst moe egzistirati; ona odraava realni poredak kako stvari, tako i samog pisca koji sebe unosi u delo, pa "kakav je ko ovek, onako i pie" (Srpstvo, 1883/3). Ne treba misliti da Nani smatra kako knjievno delo treba da predstavlja prost i ist izraz umetnikovih oseanja do te mere da bi se sve misli, vrline i mane junaka romana mogle povratno pripisati autoru; on ne eli da dospe u situaciju da ustvrdi kako je umetnost surogat stvarnosti ve nastoji da je sagleda kao neki poseban, specifian fenomen; ostaje, razume se, otvoreno pitanje koliko on u tome i uspeva. Umetniko delo se razlikuje od umetnikove biografije jer ono ini jedinstvo koje se nalazi u sferi bitno razliitoj od sfere ivota u kojoj se
www.uzelac.eu
78
Milan Uzelac
Delo u vremenu
umetnik kao realno bie kree, pa bi se umetniko stvaranje u tom sluaju moglo shvatiti i kao jedan od naina delanja u realnom svetu iji rezultat, samo umetniko delo, ne egzistira na nain egzistencije ostalih neposredno upotrebnih stvari iz nae okoline. U vie navrata Nani pohvalno govori o stanovitu realizma: "Realizam je obeleje naeg veka; sve se razvija na realistikoj osnovi, a pravac taj ponie iz samoga ivota, stvori ga potreba. Realizam treba da caruje i u knji-evnosti, pa prema tome i u razdelu njenu koji nazvae zabavni i pripovedaki" (Srpstvo, 1883/35). Prikazujui Tomievu poeziju on je rekao da se "realizam odlikuje punim poklanjanjem panje sadrini". Ovo je mogue oekivati kao posledicu njegovog odnosa prema funkciji knjievnosti, prema neophodnosti njenog angaovanja. Istovremeno, to je znak da Nani manje panje poklanja fenomenu nadahnua, da je daleko od uverenja kako delo iznenada izrasta iz bezlinosti pa bi umetnik bio samo posrednik u nastajanju dela, ali, s druge strane, Nani veoma dobro vidi da je delo u velikoj meri predodreeno drutvenom stvarnou koju determinie niz ekonomskih, socijalnih i politikih inilaca. Ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri je knjievnost rezultat drutvenih okolnosti u kojima nastaje, kao i u kojoj meri knjievnost ima uticaja na drutvo. Sadraj dobija primat nad formom: "Kod realista pie Nani osnovno je pravilo da ne paze toliko na formu koliko na sadrinu, tj. ispituju prvo vanost sadrine, pa tek
www.uzelac.eu
79
Milan Uzelac
Delo u vremenu
onda se osvru na formu i ako je ova poslednja to uglednija, utoliko bolje po samu stvar po sadrinu" (Srpski list, 1880/8). Pisac polazi od sadraja a ovaj e potom pronai sebi odgovarajuu formu. Pod sadrajem Nani podrazumeva temu, a pod formom knjievni rod. Iz ovog se vidi da on jo uvek veruje u prirodnu vezu rei i stvari: ove druge nastoje da sebi nau najpogodniji izraz tako to e se smestiti u rei ija veza nee ostati vrednosno neutralna. Zahtevajui za znaajni sadraj i ugledniju formu on sugerie da postoji odreena vrednosna hijerarhija knjievnih rodova; mada se pod "uglednou" ovde moe misliti i na sam stil, oigledno je da Nani tu na obian, reklo bi se, posvezdravorazumski, nain razlikuje sadraj i formu. Sadraj ini tematika, sie, a formu knjievni rod i sam nain izlaganja. Nani oigledno insistira na formalnoj strani stvari a mnogo manje postavlja pitanje onoga kako kojim se fiksira bitna strana umetnikog u umetnosti.Budui da mu je vanija tematika no oblik izlaganja, on teite stavlja na poruku i pritom mu izmie iz vidokruga upravo ono zbog ega se sve vreme obraao literaturi; koliko god bio svestan njenih umetnikih ari i vrednosti to se u umetnosti kriju on nije mogao nita uiniti da sprei upotrebu literature u vanliterarne svrhe. Za Nania je tema u romanu znaajna ako je crpljena iz realnog ivota (Srpstvo, 1883/5); tako se pokazuje da je sam realni ivot merilo vrednosti knjievnog dela. Govor, oseanja, delanje pojedinih linosti posledica je njihovog drutvenog ivota. Kad je
www.uzelac.eu
80
Milan Uzelac
Delo u vremenu
o realnom ivotu re, Nani je (moda prividno) kontroverzan: s jedne strane on kae da je realni ivot najlepa poezija (Srpstvo, 1883/35), s druge, konstatuje da je realni ivot takav da se umni radnici tako nagrauju da umiru od gladi (Srpstvo, 1883/5). injenica je da ivot u svoj svojoj surovosti sadri istinu o sebi a isto tako injenica je da prozni pisac ovu istinu treba i da prikae. Mopasan je stoga i pisao da je "posle knjievnih kola koje su nastojale da nam prue iskrivljenu nadljudsku, pesniku razneavajuu ili divnu sliku ivota, dola realistika ili naturalistika kola, ija je namera da nam pokae istinu, samo istinu nita drugo do istinu". Kako je mogue opisati ivot kakav on stvarno jeste, kako je mogue opisati samo istinu i nita drugo do istinu, otvoreno je pitanje. Ta istina za kojom se tei uvek je istina odreenog vienja, a ovo ne moe govoriti iz istine da bi kazivalo istinu. Odreivati taku iz koje je mogue govoriti istinom o istini ovde je posebno teko a Nani sebi takvo pitanje ne postavlja jer ide za krajnje pragmatinim ciljevima. Uprkos isticanju svih stavova koje bismo mogli prihvatiti kod Nania mora se ukazati i na njegovu iskljuivost, netrpeljivost pa i netolerantnost. Moda, kad je o Brankoviu re, to je i stoga to je ovaj zavrio studij medicine koji Nani nije okonao, pa je ta netolerantnost pre posledica nekih linih odnosa i prestia u omladinskom pokretu. Ovom u prilog ide i otra kritika upuena u to vreme pololarnom srpskom knjievniku Jai Ignjatoviu za kojeg, u jednom
www.uzelac.eu
81
Milan Uzelac
Delo u vremenu
poduem prikazu, Laza pie da je "plaeni urnalista i prodana dua" (Zastava, 1885/49), a to oigledno bee posledica njihovih razliitih politikih shvatanja. Nani prebacuje Ignjatoviu da igra jadnu i alosnu ulogu na politikom polju. Tema njegove kritike je roman Jae Ignjatovia Stari i novi majstori, dobio je tadanju nagradu Matice srpske iji iznos Nani nije zaboravio da spomene. Ako prihvatimo i ovu Nanievu negativnu ocenuneemo pogreiti zakljuujui da i je po sredi jo jedan dobar primer kako knjievnost moe da bude "ubitano orue" u slubi politike. 5. SUTASTVO DRAMSKOG STVARALATVA Vrac je grad sa vekovnim kultom pisanja i tampanja knjiga, novina i asopisa; Nani i njegovi prijatelji knjievno-kritikim i dramskim tekstovima samo nastavljaju ono to su generacije pre njih zapoele i pritomneguju poseban stil i specifian odnos prema tekstu i njegovom objavljivanju. Vraki socijalisti veinu tekstova ne potpisuju; autori su tad svima bili poznati, a mi ih ve tee deifrujemo pa su nam danas polemike meu njima najznaajnije izvor utvrivanja autorstva jer nam je ostala nedostupna njihova prepiska sa cenzurom. Neke od autora moemo odrediti po stilu i nainu miljenja kojima odiu tekstovi kojima se bavimo. Za dve godine, koliko je izlazio list Srpstvo (1883-1884), u njemu je objavljeno sedamdesetak prikaza pozorinih predstava. Iako su
www.uzelac.eu
82
Milan Uzelac
Delo u vremenu
nepotpisani, sa sigurnou se moe tvrditi da ih je sve napisao tadanji glavni urednik lista Laza Nani. Ovo tvrdim polazei od toga to je Nani ve ranije izrazio vidan interes za pozorite (napisao je dramski tekst Mara, a verovatno i raspravu Pozorite na zapadu i kod nas koju je, po njegovom svedoenju, itao u Gracu, u akademskom drutvu Srbadija tokom 1880) a i stoga to tada u Vrcu sem njega nije bilo u to vreme veeg znalca pozorita; pogreno bi bilo ove tekstove pripisivati nekom drugom, Lazi Vezenkoviu, recimo; ovaj e ostati poznat kao znaajan fiskulturnik i propagator fizike kulture a i kao ljubimac vrakih mladih dama6; mnogo je radio ali je malo pisao; s druge strane, Nani kao odgovorni urednik lista nije mogao izbei sudbini veine izdavaa tog doba koja se ogledala u nekom nepisanom pravilu da: ako eli da objavljuje list, ne sme se oslanjati na pomo saradnika, ve mora zasukati rukave i najvei deo tekstova napisati sam. Upravo zato, pozorinim kritikama provejavaju sve one reenice koje smo mogli sresti u njegovim spisima ije se autorstvo ne moe osporavati. Iako Naniev spis Pozorite na zapadu i kod nas, za koji on kae da je objavljen, kako je ve pomenuto, do danas nije pronaen, to ni najmanje ne spreava da se na osnovu tekstova koje znamo
6
to je uticalo na to da o doprinos Laze Vezenkovia razvoju fizike kulture u Vojvodini od strane nekih savremenih istraivaa nije vrednovan polazei od njegove osnovne delatnosti.
83
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
rekonstruie njegova imanentna teorija pozorinih umetnosti. Ovde koristim izraz teorija pozorinih umetnosti i time izbegavam izraz estetika pozorita budui da ovaj drugi moe doneti niz nesporazuma usled pogrene upotrebe rei estetika a ovde mi i nije cilj da do kraja razvijam ono ega kod Nania oigledno nema; naprotiv: elim da pokaem kako se iz razbacanih misli moe iskonstruisati jedno koherentno stanovite, celovit odnos prema onoj umetnosti koja s obzirom na Naniev politiki angaman mora biti ne samo od najvieg znaaja, ve jedno od osnovnih orua politike borbe. Ako bismo hteli makar i preliminarno da ocrtamo opti stav o Nanievom odnosu prema pozoritu, moglo bi se konstatovati kako je Laza potpuno svestan velike uloge koju pozorite moe imati pa mu pisanje o pozoritu nije povod samo za izlaganje nekih svojih kritikih pogleda o umetnosti, ve ponajpre povod da raspravlja o politikoj situaciji vremena u kome ivi. O delima to se prikazuju na sceni, kao i o kvalitetu njihovog izvoenja Nani nema uvek neko dobro miljenje, ali moda ponajpre zato to od pozorita oekuje da bude drutvena kritika i to u asu kad ovo, idui jednim drugim putem, sve vie postaje zabava. Sve izrazitiju tendenciju svoenja pozorita na mesto puke zabave uoavao je i Svetozar Markovi koji nije mnogo pisao o pozoritu, ali je, kritiki se osvrui na njega, u jednom pismu iz Novog Sada kazao: "ja to ne govorim za pozorite uopte: ta bi ono trebalo da bude ja govorim za nae srpsko pozorite ovakvo kakvo je
www.uzelac.eu
84
Milan Uzelac
Delo u vremenu
danas ovde i u Beogradu. Ono je lepo za uivanje ljudi, koji za to imaju volje i novaca" (Radnik, 1872/38). Svetozar kritikuje pozorini repertoar u Novom Sadu i konstatuje da je jednako lo kao i u Beogradu, da pozorite prua uivanje ljudima koji imaju vremena i novca. Nani je sledea "generacija" koja se vaspitava u pozoritu i koji oekuje da ovo bude vaspitavalite. On je protiv toga da se u pozoritu u dopadljivom ruhu prikazuje ono to je runo i nemoralno te pozorite ne vidi kao mesto igre lepog privida ve iskljuivo u funkciji odreenih drutvenih potreba. On smatra da realni ivot mora biti motivska osnova dramske knjievnosti i pozorine predstave; u prikazu drame Lovorika i prosjaki tap od K. Holtaja itamo da je "osnova te drame zdrava, jer je crpena iz realnog ivota, iz ivota kao takvog" (Srpstvo, 1883/5). Predmet dramskog dela je dakle svet, svet kao takav, svet u svoj njegovoj realnosti i objektivnosti. Nani insistira na realnosti drame u kojoj nas ne interesuje glumac ve ovek koji je "takav i takav u ivotu" (Srpstvo, 1844/49), pa je vidan pokuaj uspostavljanja identiteta stvarnosti i dramskog prikaza, s jedne strane i primat poruke nad vetinom glumatva, s druge. Ako je po sredi prikazivanje nekog istorijskog dogaaja, dramski pisac po Nanievom miljenjumora insistirati na autentinosti prikazivanja. U prikazu Obernjikove drame ura Brankovi (prevod Jovana orevia) Nani pie kako je poeljno da se pisac komada s istorijskim sadrajem "to vie istorijskih istina dri" (Srpstvo, 1883/6) i primeuje da velmoe
www.uzelac.eu
85
Milan Uzelac
Delo u vremenu
koje dolaze Despotu ne smeju delovati kao neozbiljni momci, ve kao uvaeni poslanici; nadalje, ne moe toj predstavi kao muzika podloga biti Rakocijev mar (a zna se i ko je bio Rakoci u vreme revolucije 1948/49.). Nani ne insistira na neophodnosti da drama slepo preslikava stvarnost; zna on da postoje pesnike slobode koje dozvoljavaju da se, radi uverljivosti, odstupi od istorijske istine, te da verno opisivanje nekog dogaaja nije jedini zadatak dramskog pisca. Istovremeno, Nani nije ni protiv modernizacije u pristupu nekom tekstu, nitije protiv interpretacije nekog dogaaja, ali je protiv naruavanja logike same stvari, jer zna da te neloginosti remete uivanje gledaoca. Njegove primedbe u upravo pomenutom sluaju upuene su ne autoru ve izvoaima koji kvare "istoriesko ustvo" u gledaocu. Ako bi danas neko i postavio pitanje da li bi zadatak glumatva trebalo da bude buenje istorijskih ili estetskih oseanja, Nani se pred takvom dilemom nije naao: zalaui se za istorijsku istinu zalagao se zapravo za primat injeninog nad umetnikim. Sasvim je razumljivo to emo kod Nania nai tezu kako dramski tekst treba da se zasniva na sadanjoj realnosti, da bude satkan od "scena koje odgovaraju faktikom ivotu"; on s razlogom istie da okolnosti u kojima neki junak dela moraju biti takve da iz njih nuno sledi kako njegovo postojanje tako i ponaanje. Budui da drama (o kojoj pie) pripada "romantikoj koli" njoj bi se moglo pre svega zameriti to to ona (a) ne tretira drutvene odnose i to (b)
www.uzelac.eu
86
Milan Uzelac
Delo u vremenu
omoguava nedosledno ponaanje junaka, a ovaj, po miljenju Nania, mora biti saglasan ideji koju zastupa. Polazei od stava o neophodnosti drutvenog angaovanja svakog dramskog pisca, Nani od dramskog dela oekuje da bude kritika vladajueg morala; u prikazu drame Mozera i entana Rat u mirno doba (koji smo ranije pomenuli u jednom drugom kontekstu) itamo: "A i sami smo za to da se kritiki i u knjievnosti i na pozornici iznosi dananji vladajui moral, te tako pripomoi u neem, da se isti uniti, ali apostrofirati dananji moral, iznositi dananje gnusne slike iz drutvenog ivota u lepom i dopadljivom ruvu - to je krajnja demoralizacija i mi nemamo dosta rei da je osudimo" (Srpstvo, 1883/8). Vladajui moral za Nania je nemoral; njegovim osporavanjem dovode se u pitanje i sve one vrednosti na kojima poivaju tada vladajui drutveni odnosi. Ovde se sree teza o vaspitnoj ulozi pozorita koje treba moralno da vaspitava gledaoca tako to e kritiki pri-kazivati stari vladajui moral a to podrazumeva da prema vladajuem drutvenoprihvaenom sistemu vrednosti ve postoji odreen kritiki (negativan) odnos, te da postoji jedno drugaije, alternativno stanovite s kog bi se mogli odreivati moralni principi. Autor ne sme iznositi na scenu dogaaje prema kojima ima neutralni, nekritiki odnos; moe se mnogo ta desiti u ivotu ali to po svojoj prirodi ne zavreuje unapred da bude predmet dramskog dela; zbivanja prikazana na sceni moraju
www.uzelac.eu
87
Milan Uzelac
Delo u vremenu
sadrati u sebi kritiku kao i stav autora prema realnom ivotu, pa samo opredelenje za odreenu temu pretpostavlja i odreen izbor. Na taj nain dramsko delo se ve izdvaja iz sveta stvarnosti, ono je izborom detalja derealizovano i prevedeno u sferu fiktivnog. Ono to Nania ovde posebno interesuje jeste nain komuniciranja sfere realnog i sfere fiktivnog. Ako ova druga na nuan nain mora determinisati stvarnost, ako mora delovati na gledaoce, jasno je da Laza sferu umetnikog rastvara u ravni stvarnosti pri emu je dramsko delo samo poetak i nastavak stvarnosti. Kako je svako angaovanje uvek i angaovanje za neto to vrednost ima u svetu ivota, Nani kritikuje romantiarsku dramu jer ona "sobom nosi samo zabavu". Nije tu najvei greh zabava, ve injenica da tu imamo samo zabavu. Posve je oigledno da Nanieva kritika dramskog dela pretpostavlja realistiko, racionalistiko stanovite koje zahteva od dela da slui odreenim politikim ciljevima i zadacima to ih postavlja duh vremena. Ovaj Naniev stav je u saglasju s miljenjem njegovog doba; sreemo ga u prvom paragrafu Ustava Srpskog narodnog pozorita iz 1861. gde se kao osnovni zadatak pozorita istie potreba da se "srpska pozorina umetnost stvaranjem i prikazivanjem ukoreni, razvije i rasprostre u srpskom narodu, s tim da to za njega ne bude samo nain duhovne zabave, nego da se njome ostvarii tenja naroda za lepim i viim narodnim
www.uzelac.eu
88
Milan Uzelac
Delo u vremenu
ivotom"7. Posve je oigledno da u zahtevu za lepim i viim narodnim ivotom treba videti istovremeno i kritiku tadanjih "narodnih odnoaja" koji behu posledica ubrzanog raslojavanja drutva osamdesetih godina prolog stolea u Vojvodini. Da se Nani nalazi na stanovitu realistikog pristupa dramskom delu, vidi se i po tome to on insistira na psiholokom izvoenju pojedinih likova, pa e stoga, kritikujui romantiarski pristup stvarnosti, kakav se sree u Merisovoj drami Sirotinjski advokat, istai kako tu "pojedini karakteri nisu dovoljno psiholoki izvedeni", a to nas ve sasvim jasno asocira na slian stav kakav smo sreli u Nanievoj kritici Mihajlovievog romana Pred zoru: "Psiholoka strana (a to bi trebalo da je glavno) "romana" ne da je slaba nego je nikakva. Pisac je svuda konsekventnoizbegao da psiholoki razvija delovanje pojedinih linosti" (Zastava, 1878/30). Psihologija linosti ospoljava se na sceni samo kroz delovanje nosilaca radnje pa to onda mora podrazumevati i doslednost u postupanju, konsekventno delovanje linosti to se samo delanjem ostvaruju u svojoj istinitosti. Vie je no oigledno da je Nani protiv nemotivisanih skokova u dramskom delu jer se tako junacima oduzima realan ivot pa njihovo delovanje na sceni izgleda krajnje neuverljivo. Interesantno je da Nani, zalaui se za "pozorini realizam", osnovni zadatakglumca vidi u tome da gledaoca tako zaneseda ovaj vie ne gleda glumca
7
Spomenica SNP (1861-1961), Novi Sad 1961. str. 32.

89
www.uzelac.eu
Milan Uzelac
Delo u vremenu
"nego oveka koji je takav i takav u ivotu" (Srpstvo, 1884/49); glumac treba da zanese, da oblikuju neku drugaiju, nestvarnu, a istovremeno najrealniju, jedino moguu situaciju. Glumac se podvaja, i ostajui ovek od ovog sveta gradi lik koji, naavi se u jednoj "istinskoj" stvarnosti, jeste jedina realnost sveta. U napisu o drami A. Nikolia Zidanje Ravanice Nani kae da prikazivanje mora biti egzaktno (Srpstvo, 1884/46); samo nauan, realistiki pristup je istinit, dok drame, poput one Holtajeve, to poseduju "mnogo romantizma, i to onog nemakog, to e rei najgoreg, sadre u sebi mnogo neprirodnosti, te puno takvih scena koje ne odgovaraju faktinom ivotu" (Srpstvo, 1883/5). Drama stoga moe biti i dobra, ali da istovremeno "pati od suvie bolesnog romantizma" (Srpstvo, 1883/8). Ovo nije primer kako se moe koristiti "medicinska" terminologija, ve mesto gde se vidi kako i u kritici romantizma i napokon u njegovom kritikom postupku uopte postoji izvesna gradacija: drama moe biti i romantiarska, ali ne suvie. Ima opravdanja da se postavi pitanje: ta Nani zapravo podrazumeva pod romantiarskim? Da li samo ono to bi bilo suprotno realizmu ili bi u romantiarska dela spadala i neka od onih kojima se nije mogla porei umetnika vrednost? Nani se zalae za realistiko pozorite u kojem glumac treba da "egzaktno izvodi ulogu". Znai li to da se umetnost glumca svodi na najmanju moguu meru a da u prvi plan dolasi politika valjanost, odnosno, politika dimenzija dramskog teksta? Koje se slobode ostavljaju glumcu?
www.uzelac.eu
90
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Oigledno je da na ovom mestu Nani glumatvu kao posebnoj umetnosti ne poklanja posebnu panju, ve se pre svega usredsreuje na predmet glumevog izvoenja. ini se da on tu isputa iz vida upravo onu odluujuu, umetniku dimenziju pozorine umetnosti, onu dimenziju bez koje umetnost jednostavno ne moe postojati. Voen "egzaktnou izvoenja" Nani previa osnovni razlog zbog kojeg umetnost uopte postoji: ona nije to to jeste stoga to bi govorila o svetu van sebe ili da bi ga ispravljala, ve umetnost prvenstveno postoji da bi iz sebe gradila sopstveni svet u kome e gledalac moi da pronae svoje zagubljeno, a jedino pravo, istinsko ja. Ovde Nani pie o umetnosti a da ne vidi njenu pravu snagu i mo, ne vidi ono umetniko te umetnosti. Istiui vaspitni znaaj pozoritne umetnosti Nani razlikuje dva tipa morala: prvi je takozvani vladajui moral, o kojem on govori kao o nemoralu, i koji je rezultat odnosa u drutvu, a drugi je onaj moral za koji se on zalae, to je moral oveka "kakav ovaj treba da bude"; Nanismatra da svaki ovek poseduje "moralno ustvo" i za takvog oveka on kae da je solidanovek; zadatak pozorita bio bi izgraivanje upravo takvog oveka. Zato je od posebne vanosti izbor pozorinih tekstova, jer, budui da pozorite poseduje obrazovnu snagu ono mora davati tekstove koji sadre tendenciju a ne da ovi budu prazni poput aljive igre A. rajbera Jezuita i njegov pitomac iji prikaz Nani zapoinje reima: "Ovo je pare puno praznine, bez ikakve tendencije..." (Srpstvo, 1883/6). Dramsko delo pored zabave mora da
www.uzelac.eu
91
Milan Uzelac
Delo u vremenu
sadri poukui zato se od pozorita trai da bude narodna kola, mesto gde se zbira vasceli narod; pozorite je neka najoptija kola, mesto gde se formira zajedniko miljenje. Ovde je sadrana i ouvana temeljna Nanieva pretpostavka da umetnost mora delovati na drutvo, da ga neprestano menja. On ni jednog asa ne postavlja sebi pitanje: treba li umetnost da menja drutvo, ili, moe li ona da ga menja, budui da se odgovor sam po sebi ve unapred pretpostavlja. Drama se tako pokazuje kao sredstvo konsolidovanja drutva. Zabavnost pripada zabavitu, ali od pozorita se trai i da bude narodna kola; ono ne sme da "pada s nivoa narodne kole na narodno zabavite, i to zabavite gornjih slojeva narodnih" (Srpstvo, 1883/6); to, opet, znai da pozorite ne sme biti elitistiko, ve demokratsko, na taj nain to e zadovoljavati potrebe svih drutvenih slojeva. Ono ne postoji da bi vii slojevi drutva u njemu nali razbibrigu, ve da bi se sav svet moralno preobrazio; to se ravog ukusa publike tie, uzroke tome ne treba videti u samom pozoritu ve u okolnostima i odnosima u drutvu koji ljude "satiru umno, materijalno i moralno" (Srpstvo, 1883/10). U prikazu ve pomenutog rajberovog dela Nani pie: "Ovo pare je puno praznine, pa ipak te veseli, ipak se smeje, kao da se smeje i askanju pripoznatih aljivina, ma ne bilo misli, ma ne bilo duha u njihovoj ali. Prosto utue veselo i prijatno dva-tri sata, a nisi nita nauio, nisi se niemu pouio" (Srpstvo, 1883 /6). Moemo se u pozoritu i lepo
www.uzelac.eu
92
Milan Uzelac
Delo u vremenu
zabaviti, ali, ako izaemo iz njega bez pouke, onda je ta predstava ipak manje vredna. Pozorite, insistira on, mora biti "prava narodna kola, i to, ako ne ukupnog radnikog naroda, a ono bar publike to odlazi u pozorite" (Srpstvo, 1884/46). Naniu je jasno da u pozorite ne idu svi, da pozorinu publiku ine samo neki drutveni slojevi, a da ovi svojim ukusom utiu i na pozorini repertoar, pa domaa inteligencija vie ceni bezvredna dela Mozera i entana u kojima se ne tematizuju "narodni problemi". U prikazu Trifkovieve aljive igre kolski nadzornik kae se da je to delo "zainjeno zdravim humorom i alom, i kad bi ovakva dela istisla iz pozorinog repertoara bljutave i besmislene Mozerove i entanove komedije, onda bi nae narodno pozorite stajalo na pravoj visini umetnosti" (Srpstvo, 1883/10). Tako Nani, vidimo to jasno i ovde, nije ni protiv smeha, ni protiv humora na sceni; on je samo protiv onih drama koje sve svode na egaenje i lakrdiju; takvim "aljivim igrama" koje prelaze u lakrdiju mesto je smatra on, u cirkusu ili na vaaru. Narodno pozorite je narodno vaspitavalite pa praznim i nitavnim delima draiti publiku na smeh ne znai pritom i njeno vaspitavanje. Premda, kako je ve reeno, ne znamo Naniev tekst Pozorite na Zapadu i kod nas mogue je, kad je o ovom problemu re, rekonstruisati njegovo shvatanje. U pomenutom prikazu rajberove igre Jezuita i njegov pitomac, ukazujui na beztendencioznost dela Nani kae: "Zapadna pozorita odavno hrane svoju publiku ovakvim delima, pa eto i nae kao da hoe tim tragom
www.uzelac.eu
93
Milan Uzelac
Delo u vremenu
da udari, te izgleda da se svaka ma i najplemenitija ustanova u dananjem drutvu mora pretvoriti u njenu protivnost - u nakaradu i komediju" (Srpstvo, 1883/6). Nedostak tendencije se pokazuje kao osnovna karakteristika pozorinih dela na Zapadu koja nekritiki prikazuju vladajui moral i pate od "suvie bolesnog romantizma". Publici se zamera to ne gleda dela domaih autora, a domaim autorima se zamera to sadraje svojih dela ne uzimaju iz nacionalne istorije; o Milanu Jovanoviu, autoru drame San i java, Nani pie: "Ovom dramom g. Jovanovi je dokazao da ima eminentno dramsko-pesnikog dara, a vrednost mu proizvoda mnogo bi vie u ceni u naim oima skoila, kad bi bila crpljena iz nae istorije. Oekivati je da e pesnik idueg puta u naoj narodnoj istoriji potraiti materijala za svoje dramatske pesnike stvorove, a bude li ga ustraio, to e ga zacelo u obilatoj meri i nai" (Srpstvo, 1884/53). Ovaj navod ini se posebno interesantnim: Nani kritikuje publiku koja se okree nekim idealima Zapada, napada pritom romantiarsko pozorite a zalae se za korienje motiva iz nacionalne istorije. Njegova kritika, to je vidno, nije na poziciji vladajueg ukusa, pa se u njoj manifestuje Naniev i dalje vidan borbeni stav, njegova reenost da bude na strani onog to je drutveno progresivno; istovremeno, svestan je i injenice da sudbina pozorita u velikoj meri zavisi od ukusa publike: "Mi znamo kae on da se pozorina uprava mora obazirati na ukus publike, u koje je ukus takav, kao to je bio u nemakog
www.uzelac.eu
94
Milan Uzelac
Delo u vremenu
knjievnika Bernea na samrti, koji je na lekarevo pitanje Kakav vam je ukus odgovorio: rav, kao i u svih Nemaca" (Srpstvo, 1883/10). Zato Nani ne krivi pozorinu upravu ve samo "okolnosti i odnoaje u kojima se danas nalazimo i koji nas satiru" (Isto). Nani ipak smatra da za srpsku publiku njegovog vremena jo uvek ima spasa: "u nae publike ukus jo nije tako pokvaren, kao to je to sluaj kod "prosveene" zapadne publike koje rasklancane i razmlitavljene ivce mora da potresaju dela bez ikakve knjievne vrednosti, ali puna otrova to opija i zanosi knjievnim haiom" (Srpstvo, 1884/52). Dela na Zapadu bez knjievne su vrednosti, a pritom puna otrova, opijaju i zanose, a ne vaspitavaju. Ovde bi se oveku inilo da je Nani pre Platonov no Svetozarov uenik. Stvar je ipak mnogo jednostavnija: svi oni zastupaju tezu o vaspitnom karakteru umetnosti, svima njima se kao primaran zadatak umetnosti pokazuje potreba za vaspitavanjem, jer, "ukus publike treba doterivati, nikako pak od pozornice napraviti prostu vaarsku komedijanicu, kao to su to mnoga, vrlo mnoga pozorita na Zapadu, iako su velelepno sazidana, i ako odgovaraju svim zahtevima vetine u pogledu tehnike" (Srpstvo, 1884/46). Pogreno bi bilo misliti da Nani voen idejom o primarnom znaaju tendencije u dramskom delu i njegovom prvenstveno pedagokom i ideolokom funkcijom, zapostavlja vanost glumakog umea i isticanjem znaaja glumatva on se pribliava nekim savremenim stavovima; premda, u veini sluajeva, na kraju kritike
www.uzelac.eu
95
Milan Uzelac
Delo u vremenu
deli pohvale glumcima, ipak im, mada ree, a s mnogo obzira upuuje i poneku zamerku; tako, glumcima Doniu i Milosavljeviu koji su 4. novembra 1884. igrali u predstavi J. Sigetija Stari baka i njegov sin husar, koju je posrbio J. orevi, Laza Nani zamera to svoje uloge tumae s mnogo neprirodnosti i da "neprirodnim kretanjem nee nikad nita postii". U ovoj kritici on zamera to kominu ulogu glumci "previe komino" igraju tako da komika ne proizilazi iz situacije, ve iz preterane tenje za zasmejavanjem publike. Neprirodnost, kae on, izaziva kod gledalaca nakaradnost i smeh. Zadatak koji sepostavlja pred glumca je prirodnost. Poznato je da se svakodnevni ivot razlikuje od ivota prikazanog na pozornici i prirodnost u prvom sluaju je neprirodnost u drugom; neprirodnost na pozornici treba da prirodno deluje na gledaoce i da im sugerie prirodnost realnog ivota. Ako je za dobrog glumca najtea stvar u glumatvu da igra loeg glumca, onda je jednako teko dobro igrati rave karaktere. U prikazu drame Gospoa iz Sen-Tropeza Nani primeuje da naslovna uloga "sasvim odgovara individualnosti gospoe prikazivaice, pa zato je ova /istu/ i odigrala dobro" (Srpstvo, 1884/53). Iz ovog bismo mogli zak-ljuiti da su na doborm putu oni koji pri podeli uloga imaju pre svega u vidu prirodu i karakter glumaca. Sve uloge ne pristaju dobro jednom glumcu, jer "strast ostaje strast, samo je razni ljudi na razne naine izraavaju".
www.uzelac.eu
96
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Kritiki se osvrui na glumu Dinia i Barbaria u aljivoj igri umska rua, smatrajui da bi ovoj dvojici "trebalo eleti to vie vatre u predstavljanju, to vie toplote u izrazu svojih oseanja" (Srpstvo, 1883/6), Nani istie emotivnost kao podlogu tumaenja scenskog lika; glumac se mora uiveti u svoju ulogu, on mora sve dimenzije strasti koju ovaplouje do kraja da istakne. Njegov je zadatak da bude i strastven, i uverljiv i logian; od njega se trai da prati misao pisca teksta. Dimitrijeviu se, koji (u delu E. Tota Seoska lola) igra paorskog momka, zamera to "iznosi pravog blesana, to nikako ne lei u nameri samog pisca komada" pa jetime, je po miljenju Nania, glumac unakaradio i pisca i komad (Srpstvo, 1883/14). Ono to se ve na prvi pogled odmah zapaa u Nanievim kritika svakako je nedostatak reditelja; njega tu jednostavno nema. Postoje samo delo i glumci i zadatak ovih je da "prate nameru pisca". Glumac "mora strogo da se pridrava okvira celokupne dramske radnje" (Srpstvo, 1884/52); on ne sme da se "ocepljuje od ostale drame" jer glumatvo je vetina zasnovana na miljenju i emocionalnosti: glumac ne sme "na svoju ruku da igra i za efektom da tei, zaboravljajui da je on tek jedan deo cele umetnike radnje, koja svojom celokupnou treba u ovom ili onom pravcu da utie na oseaje gledalaca". Ako je glumac "deo umetnike radnje", onda se mora pridravati svoje uloge i tako u celosti slediti namere pisca; u protivnom, u trci za nekim spoljnim proizvoljnim efektima, "umetnika radnja e postati
www.uzelac.eu
97
Milan Uzelac
Delo u vremenu
iluzorna" i sve e se svesti na "arlatanstvo u glumakoj umetnosti". Iako je ilerova drama Razbojnici bila "briljivo i skladno" izvedena, glumcu oreviu se zamera to je igrao starijeg oveka "iza kojeg je izostalo telesno kretanje"; Nani se nada da e mu "posle dubljeg studiranja poi za rukom da ovu ulogu bolje izvede". Tako se kao jedan od zadataka koji se postavlja pred glumca istie: studiranje uloge kako bi ono prikazano na sceni bilo realno i puno ivota. U prikazu Mozerove aljive igre Bibliotekar Nani pie: "ovo je pare smesa kominih scena, koje su jedna na drugu nabacane kao vilom, i proizvode u gledaoca prosto smej, no ne utiu nimalona centralni organ ivaca, na sedite oveije due, na mozak. Pisac govori o svaem, i o zaduivanju i o pomamnim i osetljivim krojaima, o konjima i ljubavi, o spiritizmu i o nestanim devojkama, jednom reju, cela ova "aljiva igra" nije nikako jedno organsko i harmonino obrazovano delo, ve su pojedini samostalni delovi, skupljeni s brda i s dola, pa silom ututnuti u celinu, kao mnogobrojne i raznovrsne zakrpe na izanalim akirama; stoga to delo nee moi sebi izvojevati stalno i poasno mesto u nemakoj literaturi, iz koje je na na jezik prevedeno, ve e samo privremeno mamiti u pozorite publiku, koja voli da se bezbrino smeje i zabavlja" (Srpstvo, 1883/10). Nabrajanje nedostataka koje Nani nalazi u ovom dramskom delu neodoljivo nas podsea na zamerke koje je nekoliko godina ranije uputio Mihajlovievom romanu Pred
www.uzelac.eu
98
Milan Uzelac
Delo u vremenu
zoru; za dramsko kao i za prozno delo, oigledno, vae ista pravila: ono mora biti organska celina, a ova, moe biti ugroena ili krivicom autora ili krivicom glumca kojem je tekst poveren. Tako se u prvi plan iznosi pitanje celine: da li je re o neem to je jednom za sva vremena fiksirano od strane autora i egzistira na uvek jednak nain, ili se tu radi o neem to se u izvesnoj meri moe naruiti interpretacijom a da ipak i dalje ostane identino sebi? Drugim reima: zavisi li celina jednog dela samo od autora ili u istoj meri i od njegovih izvoaa? Na taj nain postavlja se pitanje egzistentnosti umetnikog dela i ovo pitanje ostae kod Nania nepromiljeno. Ponekad se desi iskliznue, kao u drami J. Rozena Ej, ljudi, to se ne enite, i to zato to je neki od izvoaa "svratio s puta kojim je trebalo ii, pa otuda predstava u celosti svojoj nije imala takozvane okrugline, nije obrazovala organsku celinu, te stoga je i sam komad gubio od svoje, inae ne ba bog zna kakve, vrednosti" (Srpstvo, 1884/52). Insistiranje na "okruglini" dela podrazumeva da ovo bude celovito, da ima poetak, sredinu i kraj. S druge strane, imatekstova koji u celini mogu biti dobri a da se ipak ne dopadnu publici; takva je recimo predstava . Anda Marki Vilmer koja je "vie za itanje, no za predstavljanje, jer tromou delanja mori publiku, a mnoga lepa i zdrava misao propada poto glumac ne moe nikako da se tako udubi u duh jednog knjievnog dela, kao to je paljivom itaocu to mogue" (Srpstvo, 1884/46). Pomenuto delo je pre prozno delo no dramsko, ono je vie namenjeno itanju no izvoenju
www.uzelac.eu
99
Milan Uzelac
Delo u vremenu
na pozornici. Mogue je i da dela, kao to je Seoski lola, nemaju dramatske savrenosti ali bi mogla "u pogledu radnje i neprekidnosti kako se jedan dogaaj za drugim nie, kako celo delanje bez zastajkivanja i dugakog pripovedanja tee, mnogim dramama i tragedijama i uopte pozorinim komadima za primer sluiti" (Srpstvo, 1883/14). Glumac dela, a ne pripoveda, on ne prepriava misli ve ih pretae u radnju; on delom govori a govorom sugerie akciju. I dok itaoc romana ili prie uvek ima mogunost da se vrati na neku od prethodnih reenica, tako neto je gledaocu u pozoritu nemogue; tu se dramsko delo pokazuje kao vremenski nepovratno, pa ga i Nani vidi kao neprekidno nizanje dogaaja. Kada se ima u vidu sama publika, Nani pie da ima mnogo nekritike publike pa to iziskuje da pozorini repertoar bude paljivo biran; nekritika publika nalik je deci koja se povodi za lakrdijama i bezvrednim delima. Zato su vana dela koja u sebi nose pouku, a ova je "nauka koju publika k srcu prima"; re je tu, oigledno, o nauku koji se odnosi na opte stvari. Prikaz drame E. Skriba aa vode Nani zavrava tako to kae da je u tom komadu "izdata monarhinom naelu na najjevtinijoj hartiji svedodba siromatine; upravo je ovo monarhino naelo pokazano publici u pravoj njegovoj vrednosti i znaaju, pa dobro bi bilo kad bi publika tu nauku i k srcu primila, a ovek se koristiti moe i treba svakom poukom, najmanje pak treba propustiti onu koja se odnosi na opte stvari" (Srpstvo, 1883/8). Akcenat se tu
www.uzelac.eu
100
Milan Uzelac
Delo u vremenu
stavlja na opte stvari i pozorite, ukazujui na pojedinane sluajeve, nastoji da se uplie u opte stvari. Tako se jo jednom pokazuje kako je pozorite (po miljenju Nania) od stratekog znaaja za opstanak drutva i to se naglaava u asu kad poinje da slabi umetniki znaaj pozorine umetnosti i pozorite poinje da deluje vanumetnikim sredstvima, sluei vanumetnikim svrhama i postajui tako jedna od drutvenih institucija koja svesno (ili nesvesno) prihvata i odreene politike zadatke. Ako bismo traili onu dominatnu re koja se provlai kroz preko sedamdeset Nanievih pozorinih prikaza objavljenih u listu Srpstvo onda bi to svakako bila najee pominjana re, re: kritika. On neprestano ponavlja da vri kritiku i to "nepristrasnu kritiku pred kojom padaju svi rezoni". Vei deo tih kritika posveen je delima, manji pak njihovim izvoaima. Njegova kritika analiza pozorinog repertoara u prvom redu je kritika dramskog repertoara. Oblikovanje repertoara, voenje repertoarske politike podrazumeva po njegovom miljenju odreen politiki stav i pozorite ne moe ostati nezavisno od politike, ve naprotiv, mora biti u njenoj funkciji: pozorite je tlo na kome se sukobljavaju politike moi otelotvorene u politikim interesima razliitih drutvenih slojeva. Nani veoma dobro zna da snaga pozorita lei u moi dana predstavama okuplja sve slojeve drutva; on se ne bi nikad zalagao za neko avangardno pozorite
www.uzelac.eu
101
Milan Uzelac
Delo u vremenu
okrenuto uskom drutvenom sloju, veu vidu ima pozorite ekspirovskog tipa, pozorite koje okuplja sve graane: od kraljeva do posluge, od ministara do najniih inovnika, od onih najbogatijih do onih najsiromanijih, pozorite u kome svak neto moe da nae za sebe, pozorite iz kog svako poneto moe poneti sa sobom. U takvom pozoritu Nani vidi mono oruje drutvenih borbi pa nije sluajno to e u svojim kritikama obratiti panju kako na poseenost pozorinih predstava tako i na sastav publike, budui da se na osnovu ova dva momenta moe oceniti delujua mo pozorita; neospona je injenica da druga polovina XIX stolea jo uvek poseduje senzibilitet koji pozorite moe u velikoj meri da oblikuje. Ako znamo da Nani neprestano ima kritiki odnos prema drutveno-politikim okolnostima svoga vremena, jasno je zatoon tako pohvalno govori o ilerovim Razbojnicima za ijeg glavnog junaka kae kakoje "nosilac pesnikovih zamisli i predstavnik "revolucionarnog idealizma" za koji pesnik u ovoj drami ustaje, onog idealizma koji se die i bori protiv drutva i drutvenih nakaradnih odnoaja s namerom da ovaj svet preobrazi po zakonima svoga srca" (Srpstvo, 1884/52). Ovo pak znai da su prava ona dela u kojima pesnici ustaju protiv nakaradnih drutvenih odnosa. Ovo je istovremeno potvrda teze iznete ve na poetku izlaganja o Nanievim pozorinim kritikama: prikazivanje pozorinih predstava ne slui Naniu da bi na primerima dramske umetnosti razvijao neke od svojih teorijskih stavova, ve ponajpre da bi dobio jo
www.uzelac.eu
102
Milan Uzelac
Delo u vremenu
jednu priliku i izgovor za raspravu o politikim prilikama u kojima se toga asa drutvo nalazi. Najbolji primer bio bi prikaz predstave Otelo. Novosadsko pozorite je na gostovanje u Vrac dolo iz Kikinde; Nani je, "optuujui" svoje "asocijacije ideja", crnilo Otelovo povezao sa crnim Kikindskim programom (koji je on video tetnim za srpski narod u Vojvodini) i sav ovaj prikaz potom je politiki obojio. Vidimo da ovde nije re ni o ekspiru, ni o njegovim junacima, niti o njihovoj traginoj krivici, o nastojanju da se ta krivica uopte situira, niti o Otelovom stahotnom saznanju da za njega umiranje moe biti srea ali ne i razreenje situacije u kojoj se zadesio; sve to ne dotie Nania pa lik i karakter Dezdemone nije povod da se neto kae o "enskom pitanju", ve se osnovni motiv ove kritike nalazi u injenici odakle dolazi to pozorite /Kikinda/ a to je onda povod da se autor kritike posveti tekuim politikim dogaajima. Pogreno bi bilo misliti da je Nani lien sluha za umetnost i ono umetniko u umetnosti; stvar je tu mnogo jednostavnija - on ne moe da se distancira spram sfere realnosti koja ga opseda i jednako tako zarobljava; on je prinuen da iz ivota neprestano kritikuje ivot i tako je spreen da iz te prvobitne sfere koja mu se pokazuje kao odluujua (a da ne primeuje da ona istovremeno u sebi sadri i neke predracionalne odluke) pree u oblast odreenu umetnou, jer ovu uporno vidi kao sredstvo a ne kao delatnost koja bi posedovala ciljeve u samoj sebi. Imajui prvenstveno za cilj kritiku sveta u kome ivi, Nani ne proputa
www.uzelac.eu
103
Milan Uzelac
Delo u vremenu
da, prikazujui pozorine predstave, izloi i svoj kritiki stavprema monarhizmu; osvrui se tako na ve pomenuto delo E. Skriba, on pie da je ovo "fina i otra satira na princip mo-narhizma uopte, tj. na takvu drutveno-politiku i dravnu ustanovukoja doputa da od efa pojedinaca zavisi boljitak i napredak naroda, da jedna linost odluuje o ivotu i imanju tolikih miliona sudi" (Srpstvo, 1883/6). Ako je Nani, da bi mu list uopte mogao izlaziti, bio prinuen da pomene svu "dobrotu i plemenitost" vladara monarhije u kojoj i sam ivi, injenica je da nije propustio priliku da neto kae o samom principu monarhizma s kojim se "u principu" ne slae. Nanieva kritika morala ili kako on kae "vladajueg nemorala" istovremeno je i kritka graanskih branih odnosa; istota porodinog ivota je maska pod kojom se skriva sve ono lano i licemerno: "svetinja bra-ka, istota porodinog ivotaime se razbacuju moderni fariseji i licemerni branioci morala i ednosti - sve je to maska pod kojom se skriva razvrat i blud" (Srpstvo, 1883/12). Da je vladajui moral vladarski i iftinski, to je Nani mogao nai ve u napisima Svetozara Markovia o "vodnjikavo-laljivom moralu zapadne Evrope" gde se potom kae kako su lakrdije bez ikakvih misli i namera bolje od lanog morala lanog drutva njegovih savremenika. Polazite ovakve kritike moglo bi se traiti ve u Marksovom i Engelsovom Manifestu; nisam siguran da je ovo delo neposredno i u nekoj veoj meri uticalo na Nania; kako je Bakunjin jednom primetio, ovaj spis je
www.uzelac.eu
104
Milan Uzelac
Delo u vremenu
prohujao u vreme svog nastanka Evropom i tek kasnije to je rad kojem se pridaje vei znaaj i koji poinje da deluje; danas bismo rekli da je to spis pisan za neko daleko budue vreme. Njegove ideje mogle su do Nania doi iz druge ili tree ruke, ali su isto tako mogle biti samo sticajem okolnosti podudarne s njegovim empirijskim uvidima u stanje drutva u kojem ivi. Vrednost Nanievih pozorinih kritika ne lei u njihovoj originalnosti, ve u ubeenju s kojim se kritikuje vladajui pozorini ukus, u sagledanju mogunosti koje se otvaraju piscima dramskih tekstova i izvoaima njihovih dela. Od pozorita, kao i od literature oekuje se posedovanje tendencije, angaovanost. Da li se sad ta tendencija nalazi samo u tekstu ili i u delatnosti glumaca, otvoreno je pitanje. Samo je po sebi razumljivo da je publika, odnosno njen drutveni poloaj, daleko vei problem; ona je ta udesna "materija" koji Nani nastoji da oblikuje pomou umetnosti. Ne treba oekivati da prava umetnost doe iz salona, jer ovi su mesto orgija, frivolnosti, gole demoralizacije, pa Nani smatra da su se "prava nauka i umetnost sklonile u sobe nauenjaka i vetaka, odakle jadnom oveanstvu svetle kao sjajne zvezde prethodnice lepe i bolje budunosti" (Srpstvo, 1883/11). Iako naveuju lepu budunost, imajui pretenziju da budu garant takve budunosti, nauka i umetnost ne borave na svetlu dana ve su u zapeku, daleko od buke "salona novane aristokratije" i iz svoje ti-ine sjaje u
www.uzelac.eu
105
Milan Uzelac
Delo u vremenu
budunost. Ovde treba ukazati i na Naniev kritiki stav prema denacionalizaciji duha scenskog prikaza; na vie mesta on pie o pokuajima "posrbljivanja" pojedinih dramskih dela stranih autora i pritom smatra da nije dovoljno da se u delu promene samo imena: unoenjem srpskih imena nee se uneti i srpski duh u komad; "ne ime, ve sutina odreuje da li koje delo odgovara srpskom duhu i ivotu" (Srpstvo, 1883/8). Delo iz tue literature, smatra Nani, treba prevesti onakvo kakvo je, bez posrbljivanja, a to posebno ne treba initi ako "posrbljiva" tako neem nije dorastao. S druge strane, nije re samo o formi ve i o strukturi samoga dela; Nani ovo vidi kao konstrukciju, ali istovremeno i kao organski struktuiranu celinu koja se ne moe ni poboljati ni prilagoditi izmenom nekih sporednih momenata. Dramsko delo je odreeno svojom sutinom a ova u sebi sadri onaj bitni, delujui elemenat kojim se, pomou glumake umetnosti, "obrazuje" publika. Imajui sve ovo u vidu ne bi se mogao izvesti zakljuak kako su Nanieve pozorine kritike izraz konfuznog, ili zbrkanog prianja o pozorinim delima, ili, da njima vlada smuenost i hirovitost kao posledica delovanja odreenih drutvenih inioca; u pozadini njegovih zapisa o pozorinim delima izvoenim osamdesetih godina u Vrcu lee odreeni principi koje on eksplicitno ne izdvaja ali koji se lako mogu rekonstruisati: Nani smatra (a) da je kritika
www.uzelac.eu
106
Milan Uzelac
Delo u vremenu
autoritativni sud nad delom i predstavom, da je kritiar onaj koji o delu donosi presudu; (b) kritika pritom treba da polazi od odreenih analiza drutvenih odnosa, pa stoga moe pretendovati na socioloku relevantnost, te su upravo zato Nan-ieve pozorine kritike uvek i kritike odreenih drutvenih odnosa; ako su te kritike (c) liene istorijskih poreenja pa u njima nema ukazivanja na genezu odreenih drutvenih to je zato to (d) svoe-njem kritike na socijalnu, etiku i politiku dimenziju, Nanievo tumaenje pozorita ostaje (e) impresionistiko, i njim dominira lini, subjektivni stav kritiara, premda se neprestano insistira na objektivnosti i naunosti kritikog pristupa; ako kod Nania imamo (f) identifikovanje estetike i socioloke analize pa jeodreeno pozorino delo vredno u onoj meri u kojoj se bavi drutvenim problemima, tj. vredno je onoliko koliko je angaovano (odnosno u onoj meri u kojoj ima pozitivan stav spram zahteva za reavanjem drutvenih problema), mogue je konstatovati (g) identifikovanje estetikih i etikih vrednosti, jer, za Nania jedno delo je uspelo u onoj meri u kojoj vri odreenu drutvenu funkciju, odnosno, u onoj meri u kojoj zastupa odreene moralne vrednosti. Insistiranje na tome da pozorino delo bude kritika nemorala i izraz borbe za nove vrednosti, nedvosmisleno ukazuje na (h) utilitarnost zahteva koje Nani postavlja pred pozorino delo, a ova se ogleda u tome da umetnost mora biti vaspitna i pouna, da na taj nain slui svrhama koje su izvan nje.
www.uzelac.eu
107
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Analizirajui Nanieve primedbe o pozorinim predstavama koje je imao prilike da vidi u relativno kratkom vremenskom periodu (koji je odreen vremenom izlaenja lista Srpstvo), mogue je sagledati njegovo shvatanje funkcije i znaaja pozorita kao institucije, te pozorine umetnosti kao znaajnog inioca u oblikovanju drutvenih odnosa u Vojvodini druge polovine XIX stolea. Njegove kritike svedoe da je pozorite tada ilo drugaijim putem, da je ono, voeno logikom kapitala, nastojalo da se udvori slojevima eljnim zabave, onim delovima drutva koji su mogli da plate to pozorite a kad su ga ve plaali jasno je da su hteli da u njemu vide svoje tenjei svoje istine; ovde treba imati u vidu da je poloaj pisca u drutvu itekako vezan za publiku kojoj se obraa, posebno ako od ove i finansijski zavisi. Pozorite u Nanievo vreme nije moglo biti vaspitavalite, ve mesto zabave i odmora, mesto gde se sveeri deava vesela repriza zbivanja koja su inila dnevni ivot prosenih graana. Budui da oni nisu bili spremni da tu svoju prosenost dovode u pitanje, pozorite nisu ni mogli da vide drugaije no kao mesto gde se prijatno provodi vee. Vrac je imao dugu tradiciju gostujuih pozorita i isto tako dugu tradiciju nastupa diletantskih druina koje su inili vrani eljni pozorita, a meu kojima su bili i Nanievi dugogodinji prijatelji poput Laze Vezenkovia pa nije sluajno to ove predstave u svojim napisima o Banatu i Banaanima nije mogao zaobii ni najvei srpski prozni pisac XX stolea Milo Crnjanski.
www.uzelac.eu
108
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Nani je bio daleko od toga da shvati kako pozorite, ilo ono za praznom zabavom, ili, ilo za odreenim politikim ciljevima, u svakom sluaju izneverava osnovni cilj umetnosti: potrebu da samo sebi bude svrha; on nije mogao da dokui da je jedina realnost pozorita igrana igra i da se takvoj igri svaka stvarnost van nje pokazuje kao surogat njene poslednje istine. 6. LAZA NANI I PRIRODA UMETNOSTI Posle sveg to je ovde reeno ovakav naslov bi se mogao uiniti pretencioznim, moda ak i ironinim; nesporno je da Nani nije teio tome da odgovori na pitanje o prirodi umetnosti ali, isto tako, ne moe se rei da o umetnosti nije pisao i da umetnost nije bila predmet njegovog interesa. Mogue je Nanievo shvatanje umetnosti videti samo kao logiku posledicu njegovih politikih stavova, ali, moda bi se moglo rei i neto tome suprotno i pokuati da se Nanievo razumevanje politike posmatra u svetlu njegove literarne delatnosti. Kako na povrinu izranja vie relacija odreenih angaovanim odnosom spram literature, kod Laze Nania moemo uoiti nekoliko bitnih odnosa, i to odnos (a) autora i dela, (b) autora i sveta i (c) dela i sveta. Sve to ukazuje da je u osnovi itave Nanieve misaone konstrukcije problem delotvornosti umetnikog dela, tj. pitanje: kako umetnost moe delovati u svetu koji joj zadaje teme ali i vrsto
www.uzelac.eu
109
Milan Uzelac
Delo u vremenu
odreuje okvire unutar kojih se moe kretati. Rei po ko zna koji put kako je Nani eleo literaturom da reava neka politika pitanja, to nije ni neto novo ni originalno. Ve je Platon eleo da filozofijom menja (uskladi) nain ivljenja tako to bi se poredak polisa doveo u sklad s poretkom kosmosa a to kao to znamo zamalo nije imalo, po sam ivot velikog filozofa, pogubne posledice. Filozofu najveeg formata, kakav je bio Kant, bilo je mogue da vek provede u svojoj sobi i piui Kritiku istoga uma pripremi sve revolucije koje su potom sledile. Istovremeno, ne moe se sa sigurnou rei da je filozofija u velikoj meri poboljala svet u kojem je nastajala; ini se da bi stoga mnogo smisla imalo pitanje: koliko je uopte jedna filozofija razumela svet o kojem je pisala, a koliko je razumevajui ga, konstruisala svoj sopstveni? Imanentna karakteristika miljenja je u nastojanju da se uporno hoe zahvatiti celina sveta; tako neem nije izbegao ni Nani; ono to pritom mora ostati interesantno, svakako je pitanje u kojoj je meri spoj sveta i umetnosti neki organski spoj i u kolikoj meri je mogue meudelovanje ovih dveju iz osnova razdvojenih sfera. injenica je da Nani ni umetnost ni drutvo ne posmatra kao neke entitete u njihovoj nepromenljivosti; on ih pre svega vidi kao vremenske pojave i nastoji da ih iz vremena razume. Ono to pritom ostaje od posebnog znaaja svakako je svest o mogunosti izmene, o mogunosti akcije pojedinca ili organizovane grupe ljudi kojom se da promeniti od nos snaga. U tom smislu Nani je
www.uzelac.eu
110
Milan Uzelac
Delo u vremenu
aktivista koji se za ostvarenje svojih ciljeva slui umetnou ali isto tako i drutvom. On pritom ne dovodi u pitanje ciljeve kojima stremi, niti nastoji da njihovu valjanost kritiki preispita (to samo pokazuje da je on "nepopravljivi" socijalista, u svakom sluaju vei socijalista od onih koji dolaze posle njega). Treba jo jednom upozoriti da je neophodan veliki oprez pri upotrebi izraza socijalizam ili socijalista, posebno kad je o Naniu i "vrakim socijalistima" re. Na njihovom primeru moe se vebati strogost u korienju rei, jer neprestano preti opasnost da se olakim etiketiranjem stvori neka prividna, a u osnovi lana slika o ljudima i vremenu s kraja prolog veka. Moramo se otrgnuti maniru da dananji kontekst ovih izraza koristimo u raspravi o Naniu ili Tomiu. Oni su socijalisti ako imamo u vidu njihovo zalaganje za progresivne drutvene promene; ako ih pak ocenjujemo sa stanovita metoda koje su propagirali, oni to vie nisu. Ali, koliko su god realisti kad govore o simptomima bolesti drutva, toliko su idealisti kad nekritiki veruju u njegovo izleenje.U jednako ambivalentnoj situaciji nalaze se i onda kad piu o delu litarature koje s jedne strane veliaju kao in da bi ga, s druge strane, koristili kao i svaku drugu stvar; oni ive meu umetnicima, svesni su postojanja sveta umetnosti ali prirodu tog sveta ne problematizuju i to ne ine iz razumljivih razloga: za njih svet je jedan; redukovan na materijalnu prirodu i njene manifestacije koje se vide kao pojave kulture.
www.uzelac.eu
111
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Za Nania postoji, dakle, jedna priroda, priroda koja se ne vidi kao istorija ve kao splet konkretnih stvari i to ne dozvoljava da se nazre sam fenomen prirode umetnosti,budui da je re o jednom krajnje problematinom pojmu. Sam izraz priroda pretpostavlja postojanje neke nepromenljive osnove, dok pojam umetnost, koji u sebi jednako sadri i vetinu graenja i proiznoenje na videlo onog eg dotad nije bilo (a u oba sluaja pretpostavljajui kretanje) naveuje odreeno beztemeljno menjanje; Nani umetnost uopte nije video kao problem po sebi, pa je bio daleko od toga da moe sagledati svu problematinost pitanja o biti umetnosti; polazei od injenine prirode prirodnih nauka svog vremena, koje su davale tada impozantne rezultate, Nani je na isti nain posmatrao i proizvode nauke i proizvode umetnosti. Umetnost je za njega bila injenica meu drugim injenicama i to injenica kojom se moglo operisati kao i ma kojim faktom dobijenom u sferi prirodnih nauka. Umetniko delo, po miljenju Nania mora izraavati samu duu svog autora, ono mora govoriti onako kako bi on govorio u potpunoj slobodi; smisao angaovanja pisca u drutvu trebalo bi traiti u borbi za ostvarenje onih prostora u kojima e delo na najbolji nain moi da vodi svoj istinski ivot. Umetniko deloje stoga materijalizacija autorovih oseaja, njegovih misli nastalih na tlu unutranje slobode. Ospoljavanje ove slobode, njena realizacija u svetu realnih drutvenih odnosa preduslov je koji omoguuje da se na makro planu konsoliduje celina
www.uzelac.eu
112
Milan Uzelac
Delo u vremenu
intersubjektivnih odnosa. Sasvim je oigledno da po Naniu umetniko delo ne moe da bude samom sebi svrha; ono je neprestano u funkciji autorovih odnosa prema svetu u kojem ivi i moe se rei da je vieorue za preivljavanje no klju za razumevanje sveta. Umetnost tako nema otkrivalaku, ve prvenstvo instrumentalnu funkciju. Nani je umetniko delo vezivao za vrednosti sopstvenog doba ali pritom nije bio slep za optu dimenziju vrednosti koje su bile prisutne u delu; drugim reima: on je konkretno knjievno delo video kako u vezi sa vremenom u kome nastaje tako i u bitnom srodstvu sa ostalim delima knjievne umetnosti to nije bio daleko od uverenja da vrednosti izrastaju na tlu vrednova-nja, da je postojanje knjievnosti neophodno za opstanak jednog naroda. Za Nania umetnost je jedna; nema kvalitativne razlike izmeu poezije, proze ili drame - sva tri vida literature su jednakopravna u sporu umetnika i drutva; Nani ne pravi razliku izmeu proze i poezije: od obe zahteva angaovanje u jednakoj meri, pa ma koliko govorio o izvajanosti oseaja, moe se rei da on u poeziji (kao i u prozi) vidi samo onu dimenziju koja prenosi poruku. Poezija mora biti kritika, sredstvo komunikacije, ona mora eksplicitno izraavatistavove svog autora; poezija, kako je shvata Nani, mora govoriti a ne stvarati. Na taj nain odrediti poeziju znai izgubiti iz vida njenu bitnu dimenziju kojom je ona odreena kao poezija.
www.uzelac.eu
113
Milan Uzelac
Delo u vremenu
Nani je bio daleko od pomisli da je poezija igra unutar sebe same, da je ona mesto gde se rei meusobno spore, da je materijalni trag iskonskog spora to se zbiva u osnovi stvari; zato poeziju nije video kao tlo gde neto nastaje iz nieg, kao mesto gde se ospoljava sva tajna umetnikog stvaranja. Ako je piui pesmu o odnosu siromaha i bogataa verovao da svojim delom pripada pesnicima, Nani u toj pripadnosti nije video posebnu prednost; u tom asu pesma je za njega bila samo sredstvo, nain da se ospori poredak sveta. Opravdano je isticati relaciju autora i sveta to je po Nanievom shvatanju determinisala sfera u kojoj se mogu raati umetnika dela; iz tog odnosa nastajala je umetnost da bi ga potom povratno odreivala. Sve vreme moglo se postavljati i pitanje kako ono to nastaje iz jedne relacije moe biti kriterijum za naknadno prosuivanje iste; da je tako gledao stvari, Nani bi sigurno na sasvim drugaijoj osnovi postavio pitanje mogunosti delovanja umetnosti na drutvo i nauspostavljene odnose i njemu; tada bi verovatno doao do zakljuka daje umetnost male moi i da od nje ne treba oekivati podrku u borbi sa svetom. Ako je jednako daleko bio i od pomisli da bi upravo u umetnosti trebalo traiti klju kojim bi se otvorila nutrina sveta, to je pre svega stoga to pomou umetnosti nije mogao nazreti prvobitni lik sveta. Bila mu je potpuno strana ideja da bi svet umetnosti mogao biti potpuno nezavisan od realnog sveta i da izmeu ova dva sveta ne mora biti nikakvih kauzalnih odnosa.
www.uzelac.eu
114
Milan Uzelac
Delo u vremenu
On je umetnost nalazio samo kao predmet unutar gotovog, pozitivnog sveta; ona je bila region meu drugim regionima kulture i njen posebni rang nije mogao postati tema njegovog miljenja. Svoenje umetnosti na orue pokazivalo je vremenom sve vie kako se u nju ne moe uzdati niko u asu kad se trai pobednik u drutvenoj borbi; Nani je postepeno dolazio do uvida da je svaki rezultat politikih sukoba samo posledica odnosa snaga koje u toj borbi uestvuju i stoga je sve vie vremena posveivao politikom delovanju a sve manje literaturi. Postupno naputanje polja knjievnosti bee posledica saznanja kako se borba sa svetom mora odvijati na tlu sveta. Bavljenje umetnou moglo se videti kao deo politikog delovanja (svakako ne najmanje znaajan) ali isto tako ne i kao nezamenjiv oblik drutvenog delovanja, pre svega zato to kritika oruja ne moe uiniti izlinom kritiku orujem. 7. Napomena autora Kada sam pre petnaest godina zapoeo pisanje rada Estetika i knjievno-kritika shvatanja Laze Nania (kojim sam 1980. godine magistrirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu) zapitao sam se u jednom trenutku, koji je smisao bavljenja jednom ovakvom temom. Pored toliko velikih tema, pored tolikog obilja izuzetnih problema u estetikoj literaturi kojima je sueno da ostanu trajno otvoreni te su istovremeno stalno sredite teorijskog interesa,
www.uzelac.eu
115
Milan Uzelac
Delo u vremenu
izabrao sam da piem o nekom o kome nije postojao nijedan vei spis sem nekih usputnih napomena iz pera naih istoriara. Odluio sam da piem o neem to nikoga u to vreme nije interesovalo i znao sam da je ovom spisu preodreeno da ostane zaturen negde na dnu mog velikog pisaeg stola. Tada sam naivno verovao da je presudan nain pisanja a da nije tako, uverio sam se posle desetak godina (1985) i to u asu kad sam odbio da preradim ovaj spis tako to u ga pretvoriti u jednu dosadnu studiju iz istorije kojoj (ak i ako bude baen novac za njeno tampanje) ostaje sueno da ivi u seanju nekolicine istoriara (koji i tako o Naniu ve znaju sve to je potrebno da se zna)8. Moj tadanji mentor i profesor estetike Dragan M. Jeremi imao je obiaj da kae kako nema velikih i malih, ve dobro i loe obraenih tema; eleo sam da napiem o Naniu malu knjigu koju e itati i oni koji ne rovare po fusnotama i arhivama, zapravo, potomci onih kojima se obraao Laza Nani. A ovaj, pisao je o tada obinim, dnevnim vrakim stvarima koje su nama danas daleke i teorijski malo zanimljive. ta
Napomena iz 2008. Odista, u ovom radu, koji sam preradio kako bi ga mogao itati to vei krug italaca, preteno Vrana i onih kojima je interesantno delo Nanievo, a posvetio ga u tampanom obliku svojoj majci, moglo bi stajati nekoliko stotina sasvim sjajnih fusnota, no znam da to odista niko ne bi itao. Mada, ni u ovom obliku ovaj tekst odtampan u 500 primeraka nije bio bolje sree. Sumnjam da e mu i internet biti od neke polze, ali, ako mi neto ne kaemo o Lazi Naniu, Japanci svakako nee.
8
www.uzelac.eu
116
Milan Uzelac
Delo u vremenu
novo rei o angaovanoj knjievnosti posle Sartra, o biti pesnitva posle Hajdegera, o dramskoj umetnosti nakon niza sjajnih knjiga o teoriji pozorita? Kome rei da je upravo Laza Nani napisao program Radikalne stranke u Vojvodini koju je, iste godine kad je ovaj umro, osnovao Jaa Tomi? Ima li nekog radikala danas koji zna ko je bio i Jaa Tomi? A o onoj radikalnosti o kojoj je pisao Marks 1843? Kome uopte o tako neem govoriti u ovo za prave stvari promaeno vreme. Laza Nani je pisao za neko budue vreme, za vreme koje je i posle vie od sto godina i dalje budue. Pa ipak. Pokazalo se da tu neeg ima: da se moe govoriti o odreenoj imanentnoj poetici Laze Nania; uinilo mi se da u nizu njegovih usputnih napomena o odnosu umetnosti i drutva, u pozadini njegovog miljenja, postoji nenapisana, ali u relativno jasnim konturama naznaena jedna mogua sociologija knjievnosti. Ovo je uticalo na konani oblik rada koji se sada nalazi pred itaocima: priseanje na Lazinu poljuljanu veru u socijalizam dolazi u pravi as. Interesovao me je Nani jer mi je bio sugraanin s biografijom koju su s potovanjem jo uvek prepriavale vrake zanatlije a meu nji-ma i etkar Milan Vlaisavljevi to mi je napravio etku za brijanje kojom se i danas svakodnevno sluim; uostalom zahvaljujui novcu zanatlija iz Vrca Naniu je poetkom dvadesetih godina XX stolea i podignut spomenik na vrakom groblju; odluio sam da piem o njemu jer mi se inio interesantnim pokuaj rekonstruisanje imanentne poetike prisutne u
www.uzelac.eu
117
Milan Uzelac
Delo u vremenu
njegovom delu. Privlaila me je ta ideja rekonstrukcije (moda zato to sam od samog poetka umoran od svih aprioristikih pristupa umetnikom delu koji se zavravaju grubim nasiljem, kao i od svake nasilne dekonstrukcije, od neeg za ta se ljudi danas zalau a da i sami u to ne veruju); smatrao sam da bi bilo zanimljivo sklapati mozaik od delova ije nastajanje ni jednog asa nije uslovljavala neka unapred projektovana ideja celine. Izlino je ponavljati da Nanievo delo nije ni veliko ni epohalno ali je i vee i interesantnije od dela niza autora koji su nam sticajem ponekad sasvim banalnih okolnosti daleko poznatiji. Ako moda nismo uvek pravedni kad treba suditi koji je pisac "veliki" a koji "malo manji", onda je Nanievo neveliko delo dobar povod da se kae neto i o nekom ko neosporno zavreuje naziv pisca a ko u naoj knjievnoj istoriji odista ne postoji. I kao to je pesnik Kolrid jednom primetio kako bi "svaki, pa i najbeznaajniji, istinito prikazan ivot mogao da bude dovoljno zanimljiv te bi kao takav mogao biti vredan nae panje", isto bi moglo da vai kako za buran Naniev politiki ivot, tako i za njegovo nikad do danas neproitano literarno delo9. U Vrcu, 1. oktobar 1990.
Napomena iz 2008. Jo uvek se nosim s milju da objavim zbornik pria Laze Nania umska rua, koji smo Vasko Popa i ja sastavili u vreme dok sam se bavio Naniem sredinom sedamdesetih godina prolog veka.
9
www.uzelac.eu
118
Milan Uzelac
Delo u vremenu
PS. 1. Nakon to sam ovaj spis pripremio za tampu na nain kako sam eleo, nisam mogao ni sanjati da e proi i narednih deset godina a da ga neu objaviti; moda sam za to i sam delimino kriv, jer, eleo sam da ga objavim u Vrcu10. Ali, jedan gradonaelnik je rekao da tako neto nije od interesa za Vrac, jedan predsednik vrakog suda da su 300 DM (koliko bi stajalo tampanje) velike pare za vraku privredu; jedan od elnika stranke na vlasti da je on u tome nemoan, dok neki direktori i danas najveih preduzea ni na pisma nisu nikad odgovorili11. Ima znaajnijih, vrednijih i boljih knjiga od ove; ima i vanijih stvari u ivotu od objavljivanja knjige. A odista, eleo sam da knjigu o Lazi proitaju makar oni iz Nanieve ulice, jer, pria o dvadesetogodinjem nastojanju da se odtampa ova knjiga, samo je ponovljena pria o usudu Laze Nania. On nije imao sree; a ima tu neeg udnog i prokletog; ak i sa slovnim i grafikim grekama koje se iznova, uvek na drugom mestu javljaju.
Napomena iz 2008. Kako je vreme prolazilo, a para za tampanje knjige nisam imao, kao danas kad knjige tampam o svom troku u 10 ili 20 primeraka, naivno sam mislio da nekog u Vrcu interesuje istorija Vrca. I, zato bi, ako veina smatra da su oni sami jedina njegova istorija. 11 Napomena iz 2008. To je moja greka. Nikad se nikom ne treba obraati. Sve ovek mora uraditi sam kako zna i ume. Jer samo tako moe mirno iveti, zahtevajui kasnije, s pravom, da mu se niko ne obraa. Ali, sva mudrost, pa i ovakva, dolazi prekasno.
10
www.uzelac.eu
119
Milan Uzelac
Delo u vremenu
U Vrcu, 17. marta 1999. PS 2. Ono to je u svoj istoriji o objavljivanju ove knjige najsmenije i najpounije bilo bi sledee: zbog greke na naslovnoj strani, ukupne trokove tampe isplatio sam izdavau i neko vreme se zbog toga ljutio na njega. Kada su pet paketa knjiga donetih u moju sobu u kui na Vrakom bregu, u jesen 2000. godine, nakon to su potom mesecima stajala na uglovima tepiha koji nikako nisam uspevao da ispravim, shvatio sam sve. Ne mogu ni na kog da se ljutim, a znam da se ne ljuti ni Laza Nani, ako nas sve odozgo gleda. Znam samo jedno: kada ga jednom, u nekoj mojoj dalekoj budunosti budem sreo, svemu ovom smejaemo se obojica do suza (ako ih tamo ima, a trebalo bi, jer i bog se ponekad smeje), mada se mnogim vranima ni imena neemo setiti. U Vrcu, 3. januara 2008.
www.uzelac.eu
120
Milan Uzelac
Delo u vremenu
VRAKE VESTI Vrac Biblioteka KLASICI VRCA (knjiga 2) Milan Uzelac DELO U VREMENU (Poetika Laze Nania) Direktor Jelena Babi Izdava VRAKE VESTI Vrac Kordunska 30 tampa DISC 1997.
Napomena Knjiga je sloena na pausu 1997. a odtampana 2000.
www.uzelac.eu
121

21 MilanUzelac Delo U Vremenu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

21 MilanUzelac Delo U Vremenu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milan Uzelac

Spomenica SNP (1861-1961), Novi Sad 1961. str. 32.

Napomena Knjiga je sloena na pausu 1997. a odtampana 2000.

You might also like