Savremena poljoprivredna tehnika Cont. Agr. Engng. Vol. 29, No.4 , p. 137-270, Novi Sad, jun 2003.

Biblid: 0350-2953 (2003)29: 4, p. 200-204 UDK: 662.756.3 Stru~ni rad Profesionall paper

MOGU]NOSTI PROIZVODNJE I KORI[]ENJA BIODIZELA POSSIBILITY OF BIODIESEL PRODUCTION AND USING

Furman, T, Nikoli}, R, Tomi}, M, Savin, L, Malinovi}, N, Mehand`i}, R.* REZIME Biodizel je obnovljivo te~no gorivo za pogon dizel motora i kao takvo dobija sve vi{e na zna~aju. Prate}i op{ti trend kori{}enja obnovljivih vidova energije, i kod nas dolazi vreme biodizela. Osvojena tehnologija proizvodnje biodizela jo{ u vreme embarga daje mogu}nost brzog uvo|enja proizvodnje i upotrebe biodizela. Ekolo{ki aspekt kori{}enja biodizela je evidentan i bi}e zna~ajan u odlu~ivanju za kori{}enje biodizela. Klju~ne re~i: biodizel, biljna ulja, ekologija SUMMARY Biodiesel is restorable liquid fuel for diesel engines and because of that it is getting more importance. Following the general trend of using a restorable forms of energy, time of biodiesel using coming to our place. The production technology of biodiesel has been organized since embargo time giving a chance an introducing biodiesel production and using quickly. The ecology aspect of biodiesel using is evident and will be importance to make decision for biodiesel using. Key words: Biosiesel, plant oil, ecology UVOD Obnovljivi izvori energije su sve vi{e u `i`i interesovanja kako nau~nika, tako i velikog broja preduzetnika. Saznanje da su konvencionalni izvori energije ipak kona~ni, kao i ~injenica da je evidentan stalan porast potro{nje energije, name}e potrebu stalnog traganja za energentima koji }e zadovoljiti osnovne potrebe za energijom a istovremeno }e biti i ekolo{ki prihvatljivi. Nije bez zna~aja ni ekonomski aspekt, koji mora biti i osnovni pokreta~ uvo|enja novih, obnovljivih i ekolo{ki prihvatljivih energenata u {iru primenu.

Prof.dr Timofej Furman, Prof.dr Ratko Nikoli}, Mr Milan Tomi}, Mr Lazar Savin, Prof dr. Nedeljko Malinovi}, Mr Radojica Mehand`i}, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

200

Biodizel je ve} du`i niz godina predmet istra`ivanja. Motivi proisti~u iz ~injenica da je to obnovljiv i ekolo{ki prihvatljiv energent. Dodatni motiv predstavlja i sama ~injenica da je biodizel gorivo koje mo`e da zameni fosilni dizel u motorima bez zna~ajnih prepravki motora, kao i da je mogu}e me{anje sa fosilnim dizelom u svim odnosima, bez zna~ajne promene svojstava tako dobijenog goriva. Biodizel u svetu Sl.1. Automobil za trke pri brzini od Proizvodnja bioizela u svetu dobija sve vi{e 450 km/h sa pogonom na biodizel pristalica. Evidentno je da je od svih alternativnih Fig. 1. Racing car at speed of 450 izvora energenata biodizel najlak{e primeniti. I kilometers an hour on biodiesel pored nedostataka koji se mogu pripisati pre svega power ~injenici da je proizvodnja biodizela u najve}oj meri predodre|ena da se oslanja na biljke uljarice, prednosti su o~igledne. Mogu}nost primene u postoje}im motorima SUS (dizel) predstavlja najve}u prednost jer omogu}uje lak prelazak sa fosilnog dizela na biodizel bez dodatnih investicija. Kako sve inovacije zahtevaju i dodatne investicije, razumljivo je da i u ovom slu~aju razvijene zemlje imaju prednost. Prema saznanjima u SAD je preko 400.000 farmera iz 29 dr`ava SAD uklju~eno u program proizvodnje sirovina za biodizel. Kratkoro~ni cilj programa je proizvodnja 7.570.000 t biodizela {to }e predstavljati 8 % potro{nje dizel goriva. Osim {iroke lepeze podsticajnih sredstava izglasan je i Kongresni zakon kojim se ova materija i zakonski reguli{e. Intenzitet popularizacije biodizela u Amerci se mo`e ilustrovati sa vi{e primera. Najnoviji izve{taji nacionalne asocijacije za biodizel NBB (1.6.2003.) navode podatak da je u maju mesecu ove godine postignut brzinski rekord od 281 mph (preko 450 km/h) vozilom koji je za pogon koristio ~isti biodizel. U Evropi se interesovanje za biodizel periodi~no pojavljuje u zavisnosti od trenutne situacije na svetskom tr`i{tu nafte i op{tim politi~kim kretanjima. Kona~no je prihva}ena ~injenica da Evropa mora ja~ati svoj energetski potencijal i time sopstvenu nezavisnost. Od pojedina~nih inicijativa, u kojima je Austrija imala dominaciju, u poslednjih nekoliko godina, Nema~ka bele`i stalni porast inicijative. Setvene povr{ine pod uljanom repicom su umnogostru~ene. U 1997. godini je evidentirano 210.000 ha pod uljanom repicom, od kojih je daleko najve}i deo bio usmeren u proizvodnju biodizela, da bi plan setve za 2003. godinu bio oko 700.000 ha. Kako kapaciteti za proizvodnju biodizela ne mogu zadovoljiti plan potro{nje, u Nema~koj se predvi|a uvoz oko 400.000 t biodizela. Strate{ki zna~aj biodizela kao ekolo{kog energenta podstakao je Evropsku komisiju da donese obavezuju}u direktivu (Directive 98/70/EC) o pove}anju proizvodnje i potro{nje biodizela. Predvi|ena je zamena 0,75 % mineralnog fosilnog goriva biogorivom- godi{nje, odnosno 2 % do 2005. godine, 5 % do 2009., 20 % do 2020. godine.

201

U Nema~koj je u toku izgradnja 6 fabrika za proizvodnju biodizela sa ukupnim kapacitetima od 560.000 tona, a projektuju se jo{ dve od po 200.000 tona biodizela godi{nje. Evidentni trendovi su i u ostalim zemljama {irom sveta. Ovo se mo`e zaklju~iti i iz podataka o stalnom pove}avanju povr{ina pod uljanom repicom, kao jednom od najdominantnijih poljoprivrednih kultura koja je namenjena kao bazna sirovina za proizvodnju biodizela. Sl.2. Pogon za proizvodnju biodizela U o~ekivanjima sve ve}e primene "BIOPETROL"- a u Po`egi biodizela, u svetu se poznati Fig. 2. BIOPETROL S installations for proizvo|a~i motora nadme}u u ponudi biodiesel production from Po`ega svojih motora sa naznakom da su i najmanje nedoumice u pogledu kori{}enja biodizela otklonjene. Na taj na~in se stavlja do znanja korisnicima da je dozvoljena potpuno ravnopravna upotreba biodizela sa fosilnim dizelom. Ovo se odnosi kako na proizvo|a~e motora za putni~ke automobile, tako i onih za traktore i kamione. Od posebnog zna~aja su proizvo|a~i traktorskih motora i traktora, imaju}i u vidu da se primenom biodizela u poljoprivredi mo`e realizovati ideja o energetski autonomnoj poljorivrednoj proizvodnji {to je od izuzetnog zna~aja za nezavisnost svake zemlje. Biodizel kod nas Prodor ideje o proizvodnji biodizela kod nas se desio prinudno, u momentima embarga na uvoz nafte. U po~etnoj fazi ideja je do`ivela niz negativnih konotacija te se mo`e konstatovati da i danas zbog toga postoje posledice u pogledu popularnosti kori{}enja biodizela. Vremenom su se nedoumice razre{ile i postaje potpuno jasno da se proizvodnja biodizela mora realno prihvatiti i u na{em podru~ju. U me|uvremenu su se desile promene koje su dovele do standardizacije kvaliteta biodizela, bar na nivou tehni~ke preporuke, dok su pravi standardi jo{ uvek u o~ekivanju. U periodima kada je trebalo re{avati nesta{icu dizel goriva hitno, u na{oj zemlji se aktiviralo nz postrojenja koja su bila po svojoj konstrukciji prvenstveno namenjena hemijskoj industriji. Uz prilago|avanje tehnologije rada zapo~ela je proizvodnja biodizela. Koli~ine proizvedenog biodizela su bile simboli~ne, a kvalitet je u pojedinim slu~ajevima bio neadekvatan. Usavr{avaju}i tehnologiju proizvodnje, kvalitet biodizela je bivao zadovoljavaju}i. Tada se pristupilo detaljnim ispitivanjima koja su dala i pozitivne rezultate. Ispitivanja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kao i u industriji motora IMR u Rakovici, pokazala su da je primena kvalitetnog biodizela (kvalitet saglasan odgovaraju}em Standardu) bezbedna za motore uz postizanje neznatno manjih energetskih efekata. 202

Habanja elemenata klipno cilindarskog sklopa su u granicama normale i identi~na habanjima koja se realizuju i prikom kori{}enja fosilnog dizela (Furman et al. 1995). U o~ekivanju daljeg {irenja potrebe za biodizelom pojavio se ~itav niz proizvo|a~a koji su sa manje ili vi{e uspeha zapo~eli proizvodnju biodizela. Formirali su se proizvodni pogoni i osvajale tehnologije. Prestankom embarga na uvoz nafte, naglo je opao interes za proizvodnjom biodizela i u adaptiranim pogonima, i u novoformiranim. Sa retkim izuzecima i sporagi~nim uspesima proizvodnja biodizela se odr`ala u simboli~nim okvirima. Jedan od retkih pogona koji je zadr`ao interes za proizvodnju biodizela je Biopetrol iz U`ica. Njegovi pogoni u Po`egi su i danas spremni da se u potpunosti anga`uju u proizvodnji biodizela. (Furman et al 2002)Istra`ivaju}i razloge zbog kojih je proizvodnja biodizela kod nas jo{ uvek u stagnaciji, name}e se vi{e zaklju~aka. Pre svega, cena fosilnog dizela u odnosu na cenu sirovog ulja kao osnovne sirovine za proizvodnju biodizela je na strani fosilnog dizela. U situaciji kada se daje isti tretman u pogledu akciza i poreza nerealno je o~ekivati da se bez podr{ke dr`ave, u vidu premija ili drugih podsticaja, odr`i proizvodnja biodizela. U procesu proizvodnje biodizela pojavljuje se niz nusproizvoda po~ev{i od visokovredne proteinske komponente za sto~nu hranu pa do sirovog glicerola koji se uspe{no mo`e upotrebiti za potrebe u industriji, prehrambenoj industriji, industriji kozmeti~kih sredstava i niz drugih namena. Stru~na literatura navodi preko 800 primera direktne primene glicerola u raznim granama industrije. Ekolo{ki aspekti kori{}enja biodizela Nakon perioda sumnje i poku{aja osporavanja ekolo{kih prednosti biodizela nad fosilnim dizelom sve prisutniji su dokazi o visokoj ekolo{koj vrednosti kori{}enja biodizela. Prema istra`ivanjima izvr{enim u Austriji u gradu Gracu je mogu}e prikupiti oko 1.000.000 l upotrebljenog biljnog ulja (delimi~no iz restorana a delom iz doma}instava) i od te koli~ine napraviti isto toliko biodizela. Imaju}i u vidu da ulje prosuto u kanalizaciju zaga|uje vodotokove, evidentna je dvostruka korist. Sem navedenog, kori{}enjem biodizela u pogonu autobusa gradskog saobra}aja utvr|eno je da to dovodi do znatnog smanjenja emisije {tetnih materija u atmosferu. Kori{}enjem biodizela za pogon 50 autobusa u gradskom saobra}aju doprinosi smanjenju emisije 2.900 kg CO2, 2.500.000 kg CO, 3.000 kg HC i 2.700 kg SO2 godi{nje u atmosferu. ZAKLJU^AK Ranije konstatovano, da biodizel kod nas do`ivljava transformaciju kroz naziv jednog rada "BIODIZEL OD PANI^NE POTREBE DO STANDARDNE UPOTREBE" polako dobija na zna~aju. Pani~na potreba prisutna u vreme embarga je prestala da postoji, a standardna upotreba nastupa kao neminovnost u perspektivi. Zemlje u okru`enju prate op{te trendove i uklju~uju se u proizvodnju i kori{}enje biodizela. U op{toj podeli posla na nivou Evrope, nama preti opasnost da postanemo proizvo|a~i sirovine za biodizel (uljane repice) dok }e se proizvodnja biodizela realizovati u drugim 203

zemljama. Ovo svakako nebi bio nacionalni interes. Treba nastojati da se sa~ini nacionalni program razvoja kapaciteta za proizvodnju biodizela sa svim prate}im programima koji se na ovu proizvodnju naslanjaju. To je pre svega razvoj selekcije kvalitetnih sortia uljane repice, razvoj primene proteinskih hraniva u sto~arstvu, kao i razvoj prerade glicerola kao nuzproizvoda u proizvodnji biodizela. Napomena: Ovaj rad je rezultat istra`ivanje u okviru projekta broj BTR.5.02.0421.B pod nazivom : "OPLEMENJIVANJE I UNAPRE\ENJE GAJENJA I ISKORI[]ENJA ULJANE REPICE" koji delimi~no finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije u periodu od 3 godine (2002 do 2004. god.). LITERATURA [1]Furman, T. i saradnici : Biodizel, proizvodnja i kori{}enje, Monografija, Novi Sad, 1995,str. 356 [2]Furman, T, Tomi}, D, Nikoli}, R, Savin, L, Tomi}, M: Proizvodnja biodizela na bazi ulja uljane repice, Traktori i pogonske ma{ine, Vol.7, No.3, p 37-42., Novi Sad, 2002. [3]The Biodiesel bulletin - June, 01.2003. , National Biodiesel Board info@biodiesel.org [4]Muli}, R., Furman, T, Oci}, O, Pr{i}, M.: Vreme je za biodizel, YUNG "4P" 2002. Zbornik radova, p 35-41, Novi Sad, 2002.

Predato: 2.06.2003.

Primljeno: 4.06.2003

204