PLAN I PROGRAM KURSA

OSNOVE KORIENJA PC RAUNARA

Broj asova: 25 blok asova Redni broj 1. 2. 3. DOS 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. Povezivanje raunara i Internet WINDOWS 12. Tema Hardver Istorijat i arhitektura PC raunara Periferni ureaji i mediji za skladitenje podataka Organizovanje podataka na disku/disketi i osnovne komande za rada sa fajlovima i direktorijumima Osnovne komande DOS-a Rad sa ugraenim programima i pokretanje programa u DOS okruenju Norton Commander Istorijat, namena i osnovni elementi Windowsa kao grafikog radnog okruenja Korienje Explorera Korienje programa Word Pad Korienje programa ugraenih u sam Windows Prilagoavanje radnog okruenja Korienje Control Panela Odravanje diskova Razmena podataka (clipboard, DDE i OLE) MS Office 97 Komponente i rad sa Wordom MS Office 97 Neke napredne mogunosti Worda MS Office 97 Rad sa Excelom MS Office 97 PowerPoint MS Office 97 Outlook Osnove programa CorelDraw 7 Povezivanje raunara kablom, Phone Dialer i Hyper Terminal Lokalne raunarske mree (LAN) Internet i njegovi servisi. Korienje elektronske pote Korienje World Wide Weba Korienje ostalih usluga Interneta Nastavna jedinica

Promena programa je mogua u toku izvoenja kursa zavisno od tempa usvajanja novih znanja od strane polaznika kursa.

1 Hardver
1.1 Istorijat i arhitektura PC raunara

Familija raunara IBM PC poela je svoj svetski pohod 24. aprila 1981. godine. Raunar odlikuje irokim krugom periferijalnih ureaja. Glavni cilj kod projektovanja IBM PC raunara je bio da se stvori mikroraunar sa pristupanom cenom koji prua svom korisniku mogunost dogradnje osnovne konfiguracije po svojim linim zahtevima i mogunostima. posle prvih PC-jeva pojavili su se upotrebljivi raunari proizvedeni u velikim serijama zvani XT po engleskoj rei (extended proiren). Tri godine posle pojave XT raunara pojavilo se raunar AT (Advanced Technology - napredna tehnologija). Gro prodatih PC raunara nije originalan IBM-ov proizvod nego takozvani IBM kompatibilni klon. Klonovi su takvi raunari koji su sline arhitekture i funkcionisanja kao i originalni PC-jevi. Svet je ukratko bio poplavljen klonovima poreklom sa dalekog istoka proizvodi nepoznatih proizvoaa. Ti raunari su se odlikovali niom cenom ali i niim performansima od originalnih proizvoda. No, cilj IBM-a je postignut PC arhitektura je postao standard u klasi personalnih raunara izguravi sa trita konkurenciju. Krajem 80-tih godina pojavio se naslednik AT raunara nazvan 386 a poetkom devedesetih i etvrta generacija zvana 486. Pentium raunari peta PC generacija pojavili su se 1994. godine i odrali su se i do danas. U meuvremenu pojavila se i esta, pa ak i sedma generacija PC-ja, zvani Pentium Pro (P6) i Pentium II. PC se satoji od sledeih glavnih delova: mikroprocesor iz Intelove serije x86 ili njihov klon radna memorija (RAM) matina ploa kuite periferijalni ureaji

1.1.1

Mikroprocesor

Mikroprocesor je mozak raunara. Namenjen je da upravlja radom ostalih delova raunara i da obrauje podatke (matematike operacije, usporeivanje itd.). Kada se radi o procesoru najvanije je znati o kojoj se familiji radi (8086/8088, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Pro, Pentium II) i koliki je njen radni takt. O radnom taktu treba zapamtiti da to je vei radni takt procesora to je procesor bri. Generacije PC raunara dobijaju nazive prema ugraenom procesoru. Po sadanjim uslovima raunari do 486 se smatraju zastarelima i pri kupovini raunara ih teba izbegavati. Treba napomenuti da pored Intela procesore za PC raunare proizvode i firme AMD i Cyrix. Njihovi procesori su napravljeni po uzoru na Intelove i predstavljaju znaajnu konkurenciju Intelovim procesorima naroito zbog nie cene i slinih performansi. Ti procesori su uglavnom preporuljivi za kunu upotrebu, dok za profesionalne namene treba se drati Intelovih procesora zbog pouzdanosti.

1.1.2

Radna memorija

Radna memorija se sastoji od ipova u koje raunar smeta koriene podatke. Postoje dve vrste radne memorije: ROM i RAM. ROM je skraenica od engleskog Read Only Memory (memorija koja se samo ita) i iz njega se podaci mogu jedino itati. Podaci se u ROM upisuju fabriki i ne mogu se vie iz nje izbrisati. Podaci upisani u ROM se ne briu po gaenju raunara. RAM (Random Access Memory - memorija sa sluajnim pristupom) je jedna od najvanijih komponenti raunara. U nju se pohranjuju podaci koji su raunaru potrebni pri radu. Radi se o ipovima u koje se mogu zapisivati i itati podaci, a kada prestaje potreba za njima mogu se izbrisati. Vaan podatak kada se radi o memorijskim ipovima je tzv. vreme odziva. To je vreme potrebno za pronalaenje i isitavanje podatka iz memorije. Trenutno se najvie koriste ipovi koji imaju vreme odziva oko 60 ns, a polako ulaze u primenu i bri memorijski ipovi. Koliina RAM memorije ja promenljiva i u velikoj meri utie na brzinu raunara. Kapacitet memorije se izraava u koliini podataka koju memorija moe da primi. Merna jedinica za koliinu podataka je 1 bit.

Hardver

Oznaava jedan odgovor DA ili NE u raunaru predstavljeni kao 1 ili 0. Od bita vea merna jedinica je bajt (byte) koji je jednak 8 bitova (1 byte = 8 bit). Od bajta vee jedinice se zovu po sledeem: 1 kilobajt (kB) 1 megabajt (MB) 1 gigabajt (GB) = 1024 bajta = 1024 kB = 1024 MB = 1.048.576 bajta = 1.048.576 kb = 1.073.741.824 bajta

Prvi PC raunari su se isporuivali sa 512 kB RAM memorije, ubrzo je taj broj povean na 640 kB. Tada su tvorci tih raunara govorili da 640 kB memorije e svima biti dovoljno. Nije prolo mnogo i 640 kB RAM-a se pokazalo tesnim za potrebe korisnika i programa. Tako je RAM raunara porastao na 1 MB, pa na 2 MB, pa na 4MB, itd. Sada u moderne raunare moete ugraditi i nekoliko stotina MB RAM-a, zavisno od potreba i mogunosti. Vano je znati da u raunar se ugrauje koliina memorije koja je jednaka nekom stepenu broja 2 izraena u megabajtima tj. 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB, 32 MB, 64 MB, 128 MB, 256 MB, itd. Ram memorija se izrauje na tzv. SIMM ili DIMM modulima RAM-a (kapaciteta 2 MB, 4 MB, 8 MB, 16 MB ili 32 MB) koji se postavljaju u odreena leita na matinoj ploi.

1.1.3

Matina ploa

Matina ploa je osnova raunara. Na nju se postavljaju ili prikljuuju sve ostale komponente raunara direktni ili indirektno preko odgovarajuih kartica. Na njoj su napravljene veze koje te delove povezuju u jednu celinu. Te veze zovemo sabirnicama (eng.: bus). Vano je znati da svakoj generaciji mikroprocesora odgovara posebna generacija matinih ploa. Tako imamo matine ploe za 486, matine ploe za Pentium, itd. Pored sabirnica na matinoj ploi se nalaze i odreeni ipovi koji obsluuju delove raunara: oscilator, kontroleri periferijalnih ureaja i sl. Od posebnog znaaja je ip u kom se uvaju osnovni podaci o raunaru. Taj ip se zove CMOS BIOS. Na sabirnicama su izgraena leita za dodatne kartice za proirivanje raunara. Ta leita se zovu slotovima. U savremenim raunarima se uglavnom koriste dva tipa leita: ISA (stariji tip, 16-bitni) i PCI (noviji tip, 32-bitni).

1.1.4

Kuite raunara

Uloga kuite je da delove raunara dri zajedno i da ih napaja jednosmernim naponom odreenih iznosa. Kuita se izrauju u vie vrsta i dimenzija. Mogu biti leea i stojea (tower). Zajedniko je kod svakog kuita da ima dugme za ukljuivanje i iskljuivanje raunara (power button), dugme za restartovanje raunara (reset), dugme za turbo mod, konektore za prikljuivanje napajanja i nekoliko indikatora (LED).

1.2

Periferijalni ureaji i mediji za skladitenje podataka

Periferijalni ureaji slue za komunikaciju raunara sa spoljnim svetom. U taj spoljni svet spada u korisnik raunara. Preko tih ureaja korisnik saoptava raunaru podatke a isto tako i raunar saoptava korisniku obraene podatke. Prema tome da li raunar prima ili saoptava podatke preko ureaja periferijalne ureaje delimo na ulazne, izlazne i ulazno-izlazne. Najee korieni periferijalni ureaji su: tastatura, monitor, mi, tampa, palica za igru itd. Mediji za skladitejne podataka slue za uvanje podataka i kada je raunar iskljuen. Postoje magnetni i optiki mediji za skladitenje podataka. Na magnetne medije podaci se mogu i pisati, itati i brisati. Najpoznatiji magnetni mediji za skladitenje podataka su diskete (floppy disk) i hard (vrsti) diskovi. Najpozantiji optiki medij je CD na kom se jednom zapisani podaci ne mogu izbrisati ni promenuti. U nastavku e biti rei o svakom periferijalnom ureaju i mediju za skladitenje podataka ponaosob.

1.2.1

Tastatura

Tastatura je ulazni periferijalni ureaj preko kojeg ovek govori raunaru. Raunar analizira taj govor i postupa prema njemu. Taj govor, podrazumeva se, mora biti razumljiv raunaru. Tastatura za PC raunar ima najmanje 101 tipku rasporeenih prema sledeoj slici:

Hardver

Slika 1 Izgled PC tastature Na njoj se tipke mogu gruposati u nekoliko grupa. Najvie tipki se nalazi na tzv, alfanumerikoj tastaturi. ova grupa tipki sadri sva slova i brojeve i neke tipke posebne namene.Tipke posebne namene su: Enter ili Return Shift Ctrl (controll) Alt Caps Lock Tab Back Space - slui sa pomeranje kursora u novi red - slui za pisanje velikih slova - dugme koje tipkama daje drugo znaenje - dugme koje tipkama daje drugo znaenje - slui za prebacivanje tastature u reim velikih slova i nazad - tabulator, pomera kursor uvek za odreeno mesto - brie znak levo od kursora

Desno od alfanumerike tastature nelze se kursorske tipke. Kao i njihov naziv govori slue za pomeranje kursora na ekranu. Pored tipki sa strelicama desno, levo, gore i dole, koje pomeraju kursor u navedenim pravcima za jedno mesto, tu su i tipke: Page Up Page Down Home End Insert Delete - pomera kursor za jednu stranicu (ekran) gore - pomera kurzor za jednu stranicu (ekran) dole - pomera kurzor na poetak reda - pomera kurzor na kraj reda - prebacuje tastaturu u mod ubacivanja slova (insert mode) i u prepisivaki mod - brie znak desno od kursora ili znak obeleen kursorom

Iznad alfanumerike tastature nalaze se tipka Esc (escape-pobei) i funkcijske tipke oznaene sa F1 do F12. Tipka escape ima ulogu pri naputanju nekih programa ili procesa, dok funkcijskim tipkama se mogu dati razne uloge u programima. Iznad kursorskih tipki nalaze se sledee tri tipke: Print Scr Scroll lock Pause Break - slui za tampanje izgleda ekrana - slui za zamrzavanje skrolovanja ekrana - slui za pauziranje toka programa

Sasvim desno se nalazi numerika tastatura sa tipkama za unos brojeva. pored tipki sa brojevima tu se nalaze jo i tipke sa osnovnim matematikim operacijama i tipka Num Lock, koja slui za prebacivanje numerike tastature iz kursorskog u numeriki reim i nazad. Na tastaturi se pored tipki nalaze i tri indikatora: Caps Lock Num Lock Scroll Lock - pokaziva reima velikih slova - pokazuje da je numerika tastatura u numerikom modu - pokazuje da je ukljueno zamrzavanje skrolovanja.

Tastatura se preko DIN konektora spaja direktno na matinu plou.

1.2.2

Monitor i grafika kartica

Monitor je osnovni izlazni ureaj raunara preko kojeg raunar saoptava podatke korisniku. Monitore delimo na crno-bele i kolor monitore. Glavna karakteristika monitora od kojeg u najveoj meri zavisi i njegova cena je veliina ekrana. Ona se izraava pomou prenika ekrana. Dananji monitori se izrauju u nekoliko standardnih veliina: 14, 15, 17 i 21.

Hardver

Druga vana karakteristika monitora je njegova rezolucija tj. koliko iz taaka taaka (piksela) se sastoji slika na monitoru. Savremeni SVGA monitori podavaju rezoluciju i do 1280*1024 piksela ali moete podesiti da rade i sa manjom rezolucijom (640*480, 800*600, 1024*768). Razvojem raunarske opreme razvijao se i grafiki podsistem raunara. U Tabela 1 su navedeni standardi za grafiki podsistem sa kratkim objanjenjima. Monitor se prikljuuje na matinu plou preko grafike kartice koja se postavlja u odgovarajui slot. Na grafikoj kartici se nalazi grafiki koprocesor, koji je odgovoran za prikazivanje slike na monitoru bez optrereenja procesora. Brzina koprocesora direktno utie na brzinu prikazivanja slike. Pored koprocesora na grafikoj kartici nalazi se i video memorija u kojoj se pohranjuju podaci o prikazivanoj slici. Veliina video memorije je ograniavajui faktor u pogledu rezolucije i broja istovremeno prikazivanih boja na monitoru. Sledea formula izraava meuzavisnost ovih veliina:

VRAM x y log 2 N
gde je - VRAM -x -y -N : koliina video memorije u bitovima : horizontalna rezolucija : vertikalna rezolucija : broj boja

(1.1)

Savremene SVGA kartice se isporuuju sa 1 MB VRAM-a sa mogunou proirenja na 2 MB. Oznaka MDA Kratak opis Oznaka MDA potie od engleskog naziva monochrome display adapter adapter za monohromatski (crno-beli) ekran. Korien je u prvobitnim PC raunarima i nije nudio grafiku, ve samo tekst. Njegov klon, tzv. Hercules ili monografiki adapter imao je grafiku. CGA je skraenica od naziva color graphic adapter. U vreme kad su se PC raunari tek pojavili jedino je CGA nudio tekst i grafiku u boji. Kvalitet prikazanog teksta je bio slab i loe je uticao na vid oveka. EGA ili enhanced graphic adapter poboljani grafiki adapter predstavljao je reenje koje je nudio jasniji tekst na ekranu i mnogo vie boja. Meutim, ubrzo je pao u senku i dan-danas popularnog VGA sistema. VGA standard (video graphic array - video-grafiki niz) je razvila firma IBM.VGA nudi grafiku visoke rezolucije, savrenih boja i jasan, lako itljiv tekst. Varijacija VGA kartice je Super VGA (SVGA), koja se preporuuje kod kupovine novog raunara. Tabela 1 Vrste grafikog podsistema raunara

CGA

EGA

VGA

1.2.3

Komunikacioni portovi

Komunikacioni portovi raunara su ulazno/izlazni ureaji na koje se prikljuuju kablovi odreenih periferiajlnih ureaja i preko kojih raunar komunicira sa tim ureajima. Postoje dve vrste komunikacionih portova: serijski i paraleleni. Preko serijskog porta se bitovi alju jedan za drugim, dok se preko paralelnog porta istovremeno se alje osam bitova (1 bajt) informacije. Iz toga proizilazi da je komunikacija preko serijskog porta sporija od komunikacije preko paralelnog porta. Serijski portovi se oznaavaju sa skraenicom COM, a paralelni sa LPT. Kod starijih raunara ovi ureaji su bili izvedeni na posebnim karticama, koje su se postavljale u slot matine ploe, a kod novijih raunara su integrisani na matinu plou. Na tim matinim ploama obino se nalaze dva serijska ureaja (COM1 i COM2) i jedan paralelni (LPT1). Sa tih ureaja su izvedeni konektori na zadnjoj strani kuita. Te konektore moete prepoznati po svom izgledu (slika 2).

Hardver

Slika 2 Izgled konektora komunikacionih portova raunara

1.2.4

Mi

Mi je ulazni periferijalni ureaj koji u grafikim radnim okruenjima (npr. Windows) slue za pomeranje pokazivaa (pointer) na ekranu i za izbor odgovarajuih komandi. Prikljuuje se na serijski interfejs (COM1) raunara. Na miu se nalaze dva dugmeta: levo i desno.

1.2.5

tampa

tampa je izlazni ureaj preko kojeg moete podatke odtampati na papir. Postoje razne vrste tampaa. U najiroj upotrebi se nalaze matrini tampai. Ti tampai rade slino pisaoj maini. Iglice, koje se nalaze u glavi tampaa pritiskaju traku (ribon) sa mastilom i tako se prenosi otisak na papir. Postoje tampai sa devet, osamnaest i dvadeset i etiri iglice. Odlikuju se niskom cenom i slabom kvalitetom tampe. Svi matrini tampai su crno-beli tampai. Sledei tampai su tzv. inkdet (ink-jet) tampai. Oni preko tankih cevica ubrizgavaju farbu na papir. Postoje i crno-beli i kolor inkdet tampai. Odlikuju se pristupanom cenom i dobrim kvalitetom tampe. Za individualnu upotrebu predstavljaju jedini izbor kod kupovine kolor tampaa zbog astronomno visoke cene kolor lasreskih tampaa. Gore spomenuti lasreski tampai predstavljaju sam vrh tampaa. Odlikuju se vrhunskim kvalitetom tampe, ali i visokim cenama. U poslednje vreme pojavljuju se jeftiniji crno-beli lasreski tampai, to ove tampae ini dostupnim i za kunu upotrebu. Postoje i kolor laserski tampai ali su desetostruko skuplji od crno-belilh tampaa. Laserski tampai na jednom valjku laserskim znakom ispisuju podatke za tampanje. Ovaj valjak se presvue tankim slojem praka (toner). Sa valjka se toner prenosi na papir na onim mestima koje je obeleio laserski snop. Praak se na papiru fiksira termikom obradom na oko 200 C. Na svim tampaima postoje nekoliko uobiajenih tastera i indikatora. Sledea tabela prikazuje neke od tih pojmova: Pojam POWER ON LINE LOAD EJECT LF FF Napajanje tampaa Spremnost tampaa za prijem podataka Uvlaenje papira Izbacivanje papira Line Feed pomeranje papira za jedan red Form Feed pomeranje papira za jednu stranicu Tabela 2 Oznake na tampaima tampai se prikljuuju na paralelni port (LPT) raunara tzv. Cetronix kablom. Objanjenje

Hardver

1.2.6

Modem

Modem je ureaj koji slui za povezivanje raunara preko telefonske linije (dial-up networking). Moe biti vanjski i unutranji. Vanjski modemi se prikjuuju kablom na drugi serijski port raunara (COM2), a unutranji se postavlja u odreeni slot na matinoj ploi. Na modemi se nalaze dva konektora RJ-11, koji slue za povezivanje modema sa telefonskom linijom sa jedne strane i sa telefonskim ureajem sa druge strane. Karakteristini izgled zadnje strane uturanjeg modema prikazan je na sliciSlika 3. Poto se radi o ureaju preko kojeg se vri razmena podataka izmeu dva ili vie raunara veoma je vana brzina modema. Brzina modema se meri u broju bita koji je modem u stanju preneti i jednoj sekundi. Naziv za tu mernu jedinicu je bit-po-sekundi ili skraeno bps. Savremeni modemi imaju brzinu od 14400, 28800, 33600 ili 56600 bps. Moramo napomenuti da na brzinu komunikacije preko modema ne utie samo brzina samog modema nego i kvalitet telefonskih veza izmeu dva povezanih raunara. Razvojem raunarske opreme modem je prestao da bude samo ureaj za povezivanje dva raunara. Vremenom su njegove mogunosti proirene na prijem i slanje telefaks poruka, kao i na prijem i snimanje glasovnih poruka na raunar (telefonska automatska sekretarica). To znai da ukoliko imate u kui PC novijeg tipa sa modemom povezanog na telefonsku liniju ne treba vam ni telefaks ni automatske telefonska sekretarica. Sve ove poslove moe da obavi sam raunar.

Slika 3 Izgled zadnje strane unutranjeg modema

1.2.7

Mrena kartica

Mrene kartice slue za povezivanje raunara u lokalnu (LAN local area network) mreu. Zavisno od vrste raunarske mree postoje i razliiti tipovi mrenih kartica. Od tih se najvie primenjuje Ethernet standard. Raunari u Ethernet mrei razmenjuju podatke brzinom od 10 megabita u sekundi a mogu bit povezani pomou 50 omskih koaksijalnih kablova ili preko neoklopljenih upredenih telefonskih parica (UTP kabl). Oznaka za Ethernet mreu kod koje se koristi koaksijalni kabl je 10Base2, a za Ethernet sa UTP kablom je 10BaseT. Mrena kartica na sebi ima BNC konektor za priljuivanje koaksijalnog kabla i RJ-45 konektor za prikljuivanje UTP kabla.
RJ-45 konektor BNC konektor

Slika 4 Izgled zadnje strane mrene kartice U zadnje vreme j epoelo sa primenom Fast (brzog) Etherneta koji ima brzinu od 100 megabita po sekundi. Kod ove mree raunari se povezuju pomou oklopljenih upredenih telefonskih parica pete generacije (STP) ili pomou optikih kablova. Oznaka ovih standarda je 100BaseTX za STP kablove i !00BaseFX za optike keblove.

1.2.8

Zvuna kartica

Zvuna kartica je prva u nizu kartica koje raunar pretvaraju u multimedijalnu mainu. Na ovu karticu se mogu prikljuiti zvunici, muzika linija i mikrofon. Zvune kartice proizvode zvuk CD kvaliteta. Svaka zvuna kartica na sebi ima i prikljuak za palicu za igru (dojstik).

Hardver

Slika 5 Izgled zadnje strane zvune kartice Ima razliitih zvunih kartica razliitih proizvoaa. Najpozantiji meu njima je SoundBlaster firme Creative Labs. Neke kartice u sebi imaju integrisan FM radio prijemnik.

1.2.9

Skeneri

Skeneri su ulazni ureaji raunara a slue za unos slika sa papira u raunar. Postoji runa i stona, kao i crno-bela i kolor varijanta skenera. Savremeni skeneri se isporuuju sa programom za prepoznavanje rukopisa.

1.2.10

Disketni ureaj i floppy disk

Floppy diskovi (ili diskete) su magnetni mediji za skladitenje poadataka. Radi se o polivinilnom disku presvuenom oksidom eljeza. Taj polivinil disk je savitljiv i odatle dolazi i naziv jer re floppy znai savitljiv. Ova disketa je zatiena plastinim omotaem. U vreme nastanka PC raunara disketa je bila jedini pogodni medij za uvanje podataka. Sa dananjeg stanovita diskete su malog kapaciteta, ali odrale su se do dan danas, poto su u irokoj upotrebi i predstavljaju pogodan medij za prenos (manje koliine) podataka sa jednog raunara na drugi. U upotrebi su diskete dva formata 5,25 inne i 3,5 inne. Interesantan podatak je da na po fizikim dimenzijama manje diskete od 3,5 ina moe stati vea koliina podataka nego na fiziki vee diskete od 5,25 ina. Sve danas koriene diskete su dvostrane tj. podaci se mogu zapisivati na obe strane diskete (double sided DS). Drugi vaan podatak je gustna zapisa na disketi. Imamo diskete dvostruke gustine (double density DD) i visoke gustine (high density HD). Povrina diskete se deli na sektore. Jedan sektor moe da sadri 512 B podataka. Te sektore dobijamo tako da disk podelimo na koncentrine krugove (staze track), a te krugove na nekoliko sektora (Slika 6).
Staza Sektor

Slika 6 Organizacija povrine diskete Sledea tabela prikazuje osnovne podatke o disketama:

Hardver Broj tragova 80 80 40 80 Broj sektora po tragu 9 18 9 15 Ukupan broj sektora 720 1440 360 1200

Prenik

Oznaka DS DD

Kapacitet 720 kB 1,44 MB 360 kB 1,2 MB

3,5 DS HD DS DD 5,25 DS HD

Tabela 3 Osnovni podaci o disketama Kako razlikovati HD od DD disketa? U sluaju 3,5 innih HD disketa postoji otvor a kod 5,25 innih HD disketa nema ojaanog prstena na sredinjem otvoru diskete.

Zarez za zabranu snimanja

Otvor za zabranu snimanja Otvor na HD disketi

Slika 7 Izgled disketa Ureaj koji zapisuje, ita i brie podatke sa disketa zove se disketni ureaj (floppy disk drive FDD). Podrazumeva se da postoje disketni ureaji za 3,5 inne i disketni ureaji za 5,25 inne diskete. Disketni ureaji se prikljuuju na ureaj koji se zove floppy disk kontroler (FDC) a zaduen je za kontrolu rada disketnih ureaja. Floppy disk kontroler je kod savremenih raunara integrisan na matinoj ploi. Na jedan kontroler mogu se prikljuiti dva disketna ureaja.

Hardver

10

1.2.11

Tvrdi disk (Hard disk)

Hard disk ureaj (Hard disk drive HDD) je kod savremenih raunara glavni medij za skladitenje podataka. Sastoje se od nekolicine magnetnih tvrdih ploa (odatle i naziv) postavljenih jedan iznad drugog. Svaka ploa ima po dve magnetne glave, jednu odozdo i jednu odozgo. Diskovi tvrdog diska su organizovani slino disketama stim da imaju vie staza i sektora.Skup staza svih diskova koje se nalaze tano jedna ispod druge nazivamo cilindrima
Glave tvrdog diska

Cilindar Staza

Slika 8 ematski prikaz tvrdog diska Prednosti tvrdog diska nad disketama je u viestruko brim pristupom podacima i veem kapacitetu. Savremeni tvrdi diskovi imaju kapacitet od nekoliko gigabajta. Trvdi diskovi se veu na kontroler tvrdih diskova (hard disk controler HDC). Postoje dve vrste kontrolera: IDE (Integrated Device Electronics) i SCSI (Small Computer System). IDE diskovi su sporiji, manjeg kapaciteta i jeftiniji. SCSI diskovi su bri, veeg kapaciteta ali i dosta skuplji. Kod savremenih raunara na matinoj ploi je integrisano dva IDE kontrolera: primarni IDE1 i sekundarni IDE2. Na oba kontrolera mogu se spojiti po dva disk ureaja. Od ta dva ureaja jedan predstavlja gospodara (master) a drugi roba (slave). Tako raspoznajemo primarni master, primarni slave, sekundarni master i sekundarni slave ureaj. Kod SCSI standarda na jedan kontroler, koji se nalazi na posebnoj kartici i postavlja se u slot matine ploe, mogu se priljuiti sedam ureaja. Najpoznatiji proizvoai tvrdih diskova su: Western Digital, Seagate i Quantum.

1.2.12

Ostali magneti mediji za uvanje podataka

Pored gore navedenih magnetnih medija koriste se jo nekoliko. Ovi mediji uglavnom slue za uvanje rezervnih kopija podataka sa tvrdog diska, a postoji i nekoliko alternativa za zamenu disketa i disketnih ureaja, koji se smatraju zastarelim zbog premalog kapaciteta u odnosu na dananje potrebe.

1.2.12.1

Strimer trake i ureaji

Strimer trake su naslednici magnetnih traka velikih raunarskih sistema. Radi se o magnetnoj traci stavljenih u plastinu kutiju slino audio kasetama. Kapacitet ovih traka je nekoliko stotina megabajta. Glavni nedostatak ovog medija je sekvencijalni pristup podacima, tj. traka se mora premotavati da bi se odreeni podatak pronaao.

Hardver

11

1.2.12.2

Zip ureaj i Jaz ureaj

Dva reenja za zamenu postojeih disketa koja nudi firma IOmega. Na jednu Zip disketu mogue je smestiti 100 MB podataka a na jednu Jaz disketu 1 GB. Zip ureaj se izrauje u dve varijanti: paralelni i SCSI. Paralelni se prikljuuje na LPT port raunara izmeu raunara i tampaa. Jaz ureaj se izrauje samo u SCSI varijanti. Glavni nedostatak ovih reenja je nekompatibilnost sa postojeim 3,5 innim disketama.

1.2.12.3

A-drive

Pretstavlja kompletno reenje za zamenu postojeih disketa. Ureaj izvana izgleda potpuno isto kao i klasini disketni ureaj, a koristi 3,5 inne diskete vrlo sline klasinim, ali na koje moe stai 120 MB podataka. Kompatibilan je sa starim disketnim ureajima, tj moe da zapisuje i da ita podatke sa starih 3,5 innih disketa. Prikljuuje se na jedan od IDE kontrolera na matinoj ploi. Novije matine ploe podravaju i podizanje sistema sa A-drive-a.

1.2.13

CD-ROM ureaj

Pojava kompakt diskova sredinom osamdesetih je izazvao pravu revoluciju kod snimanja zvuka. Mali plastini diskovi na koje je zvuk sniman u digitalnom formatu (predstavljen nulama i jedinicama) izgledao je prikladnim za uvanje podataka za raunare. Nije prolo mnogo do pojave prvih CD-ROM-ova. Naziv CDROM znai da se radi o memoriji koja se moe samo itati, tj jednom zapisani podaci se vie ne mogu popravljati niti brisati, koja se smeta na kompakt dsk. Na jedan CD moe se zapisati oko 650 MB podataka. Usporeivanja radi na jedan CD-ROM moe stati cela Biblija na nekoliko jezika sa dodatnim ilustracijama. Vremenom brzina CD-ROM itaa postala je sve vea. Pojavili sus se itai dvostruke, pa etvorostruke, osmostruke, dvanaestostruke brzine. Sada se na tritu mogu nai i CD-ROM itai dvadesetostruke pa ak i dvadesetetvorostruke brzine. Izrauju se i u IDE i u SCSI standardu. U meuvremenu su se pojavili i CD-ROM pisai, ureaji koji podatke urezuju na prazne kompakt diskove. U poetku ti ureaji su izraivani samo u SCSI standardu. U drugoj polovini ove godine pojavljuju se i IDE CD-ROM pisai. CD-ROM ureaji (itai i pisai) prikljuuju se na kontroler tvrdog diska. Ukoliko se radi o IDE ureaju, praksa je da se CD-ROM prikljui kao primarni slave ili sekundarni master.

1.2.14

Neprekidni izvori napajanja

Neprekidni izvori napajanja (Uninterupted Power Supply UPS) nisu periferijalni ureaju u pravom smislu rei jer se prako njih ne vri komunikacija raunara sa okolinom. Namenjeni su da napajaju raunar elektrinom energijom u sluaju nestanka struje i da tite raunar od nastabilnosti napajanja iz gradske elektroenergetske mree. Glavna karakteristika ovih izvora je njihov kapacitet, tj. koliku zalihu elektrine energije uvaju u sebi. Ovaj kapacitet se izraava u voltamperima (VA).

2 DOS
2.1 2.1.1 Organizovanje podataka na disku/disketi i osnovne komande za rad sa fajlovima i direktorijumima Organizovanje podataka na disku i disketi

U raunarstvu su podaci, bez obzira na njihovu prirodu, organizovani u fajlove (file). Jedan fajl moe da sadri sve podatke o vaim poznanicima, drugi fajl moe da sadri podatke o zaradama vaih radnika, trei neki program za obraun plata, etvrti, pak, pismo pisano prijatelju, itd. Veliina fajla zavisi o koliini sadranih podataka i moe da varira u irokom opsegu. Na jednom tvrdom disku se moe nalaziti i na vie hiljada fajlova. To, zbog lakeg rukovanja i pronalaenja fajlova iziskuje potrebu za organizovanjem fajlova na disku. Za ovu svrhu se koriste direktorijumi (directory). Na disku se moe kreirati bezbroj direktorijuma u kojima se fajlovi smetaju po nekoj logici. Npr.: u jedan direktorijum moemo smestiti fajlove koje sadre podatke o poslovanju firme, u drugi direktorijum moemo smestiti sve fajlove sa igrama, itd. Svaki direktorijum moe, pored fajlova, da sadri i kompletne direktorijume. Ovi direktorijumi, koji se nalaze u drugom direktorijumu, nazivaju se poddirektorijumima (subdirectory). Ceo tvrdi disk pretstavlja jedan veliki direktorijum, kojeg nazivamo izvorni direktorijum ili koren (root directory). Ovaj izvorni direktorijum sadri svoje poddirektorijume, a ti podirektorijumi sadre svoje poddirektorijume, koji opet mogu sadrati neke poddirektorijume, itd. Ovako dolazimo do jedne razgranate, stablaste strukture direktorijuma na disku, koju nazivamo stablom direktorijuma (directory tree). Primer jednog takvog stabla prikazan je na sledeoj slici:
Koren Igre Tetris Formula 1 Pisma Privatna Sluzbena Programi Plate Knjizenje

Slika 9 Stablo direktorijuma Na slici su pojedini direktorijumi oznaeni posebnim nazivom. Isto tako na disku svaki fajl i direktorijum ima svoje ime. U DOS-u ime direktorijuma i fajlova moe da sadri maksimalno osam slova i tri slova ekstenzije, odvojenih od osnovnog naziva takom. Pri dodeli imena fajlovima i direktorijumima mogu se koristiti slova engleske abecede, brojevi i ostali znaci osim sledeih: . / \ [ ] : * | < > + = ; , ?. Ovi znaci u DOS-u imaju posebno znaenje o emu e biti vie rei u nastavku. Primeri naziva fajla su: propisi.bat ime_dan.txt plate.exe lotus123.prn Pored izbora slova kod dodele imena mora se voditi rauna o sledeem: u istom direktorijumu ne mogu se nalaziti fajlovi i direktorijumi sa istim nazivom; direktorijum moe sadrati fajl (direktorijum) sa nazivom istim nazivu samog direktorijuma; razliiti direktorijumi mogu sadrati fajlove istog naziva.

NAPOMENA: Izvorni direktorijum nema svoj poseban naziv. U komandama DOS-a znak \ oznaava izvorni direktorijum. Kako da u komandama DOS-a naznaimo o kom se fajlu ili direktorijumu radi? Pomou tzv. puta (path). Put se dobija sastavljanjem imena svih direktorijuma kroz koje se mora prei od izvornog direkturijuma do naznaenog fajla ili direktorijuma. Izmeu navedenih naziva se stavlja znak \. Put do fajla plate.exe koji se nalazi u direktorijumu plate sa slike 9. glasi: \programi\plate\plate.exe

Osnove DOS-a

14

2.1.2

Oznaavanje ureaja u DOS-u

Kako razlikovati dva fajla koja imaju iste nazive, npr. proba.txt, a jedan se nalazi u direktorijumu primeri na tvrdom disku a drugi u direktorijumu primeri diskete? Na neki nain moramo raunaru saoptiti da se u jednom sluaju radi o disku a u drugom o disketi koja se nalazi u disketnom ureaju. Za ovu svrhu u DOS-u koristimo oznake ureaja. U DOS-u se disketne jedinice oznaavaju sa slovima A: i B:. Slova od C: do Z: koriste se za oznaavanje particija tvrdih diskova, CR-ROM ureaje i za raunarsku mreu. Tako dobijamo odgovor na napred postavljeno pitanje. Put do fajla proba.txt glasi: na prvom disketnom ureaju: na prvoj particiji hard diska: A:\primeri\proba.txt C:\primeri\proba.txt

DOS pored ovih oznake koristi neke posebne oznake za ozanavanje komunikacionih portova i monitora i tastature. Najvaniji od njih su: CON: LPT1: oznaka konzole (monitora) oznaka prvog paralelnog ureaja (tampaa)

ZAPAMTITE: Oznaka ureaja za skladitenje podataka sastojise od jednog slova kog sledi znak :.

2.1.3

Odzivnik

Kada ukljuite raunar, po podizanju sistema pojavi se na monitoru znak koji oznaava da je raunar spreman za prijem vae komande. Taj znak se zove odzivnik (prompt) i moe izgledati razliito. Najjednostavniji odzivnik sastoji se od oznake aktivnog ureaja i znaka >: C> Pored znaka se nalazi treptea crtica _, kojeg nazivamo kursorom. On uvek pokazuje mesto gde e se na monitoru otkucati odgovoarajui znak ako pritisnemo tipku na tastaturi. Najuobiajeni odzivnik sastoji se od oznake aktivnog ureaja, puta do radnog direktorijuma i znaka >: C:\primeri>_

2.1.4

Osnovne komande DOS-a

Osnovne komande DOS-a moemo podeliti na komande namenjene za rad sa diskovima, sa direktorijumima i sa fajlovima.

2.1.4.1 Komande za rad sa diskovima

U prethodnom delu smo videli da se povrina disketa i diska deli na staze i sektore. U tako dobijene sektore u sluaju diskete moe stati 512 B podataka. Ukoliko je fajl vei od 512 B zauzee vie sektora. Fajlu se na disketi i disku uvek dodeljuje ceo broj dodeljivih jedinica diska, tzv. klastera (cluster), tako se ne moe desiti da se u jedan klaster upiu podaci iz dva fajla. ak i fajlovima manjim od veliine sektora dodeljuje jedan ceo klaster. Klaster se sastoji od jednog ili vie sektora. U sluaju disketa jedan klaster se sastoji iz jednog sektora, dok u sluaju tvrdih diskova obino jedan klaster sadri po etiri sektora. DOS svakom sektoru na disku dodeljuje po jedan (redni) broj. DOS pri startovanju raunara uvek prvo proita 1. sektor 0. staze 0. strane diska. Ovaj sektor se zove boot-sektor i slui za uvanje podataka o osnovnoj strukturi diska (broj staza, broj glava, broj sektora po stazi, itd.). Podaci o tome koji klaster je dodeljen kom fajlu uveju se u tzv. FAT-u (File Allocation Table - Tabela Dodele Fajlova). Fiziki FAT se nalazi na disku odmah do Boot-sektora. Tu se uvaju podaci i o slobodnim klasterima na disku. U sledei segment diska smetaju se podaci o fajlovima i direktorijumima (naziv, atribut, veliina, datum i vreme zadnje modifikacije, redni broj prvog klastera) Ovaj segment se zove osnovni direktorijum (root). etvrti segment je namenjen za uvanje samih podataka.

Osnove DOS-a Formatiranje diska

15

Da bi novi disk mogli koristiti njegovu povrinu moramo organizovati po napred iznetom. Moramo na disku napraviti boot-sektor, FAT-tabelu, organizovati prostor za osnovni direktorijum i prostor za podatke. Ova radnja se zove formatiranje diska. Vri se sa komandom format <naziv ureaja> [argumenti] NAPOMENA: Formatiranje nepovratno brie sve podatke sa diska, zato komandu format treba koristiti sa naroitom panjom! Za formatiranje diskete u A: ureaju komanda glasi c:\>format a: Raunar od nas trai da stavimo disketu u ureaj i po tom da pritisnemo tipku ENTER: Insert new diskette for drive A: and press ENTER when ready... U toku formatiranja na monitoru se prikazuju podaci o stepenu realizacije. Po zavretku formatiranja pojavi se poruka Format complete. i od nas se trai da unesemo naziv za disketu (maksimalno 11 karaktera bez razmaka) ili da pritisnemo ENTER ukoliko neemo disku dodeljivati poseban naziv: Volume label (11 characters, ENTER for none):_ Ispisuju se podaci o ukupnoj veliini diskete u bajtovima, zauzetom, neispravnom i slobodnom prostoru. Na kraju raunar na pita da li elimo formatirati neku drugu disketu ili ne? Format another (y/n)? Pritiskom na taster Y postupak se ponavlja od ubacivanaj nove diskete za formatiranje, a pritiskom na taster N prekida se izvravanje komande format i pojavljuje se prompt. Ukoliko elimo napraviti disketu za podizanje sistema (tzv. sistemska ili start-up disketa) pri formatiranju moramo navesti argument /s: c:\>format a: /s Time se na disketu posle formatiranja automatski presnimavaju tri fajla potrebna za podizanje DOS-a. Ti fajlovi su: msdos.sys io.sys command.com

Na kraju formatiranja dobije se poruka o presnimavanju sistema: System transfered. Od ranije formatirane diskete isto moemo napraviti sistemsku pomou komande c:\>sys a: NAPOMENA: Prostim presnivanjem navedenih fajlova se ne moe napraviti sistemska disketa, poto se pri formatiranju na sistemska disketa dobija posebnu oznaku. Formatiranjem se dobija jedna prazna disketa koja ima samo osnovni direktorijum (root). Podela tvrdog diska na particije Pre nego to se novi tvrdi disk formatira na njemu se mora organzovati najmanje jedna particija. Tvrdi disk se moe podeliti na vie particija (delova). Ova radnja se izvrava pomou programa fdisk. Prva DOS particija se zove primarna, a sve ostale su tzv. proirene (extended). Na proirenim particijama se kreiraju logiki ureaji (logical drive). Ove logike ureaje DOS posmatra kao zasebne diskove mada su oni fiziki na jednom tvrdom disku. Primarna particija dobija oznaku C:, prvi logiki ureaj oznaku D:, drugi E:, itd. Zbog toga to se particije vide kao zasebni diskovi, u svakodnevnom govoru se esto i zovu diskovima.

Osnove DOS-a

16

UPOZORENJE: Podela diska na particije je posao za iskusnog korisnika DOS-a. Komandu fdisk koristite sa naroitom panjom jer grekom moete nepovratno izgubiti ceo sadraj vaeg tvrdog diska. Defragmentacija diska Ranije smo videli da se na disku fajlovi smetaju u tzv. klastere. Uzmimo npr. fajl koji po veliini zauzima 12 klastera. ta e se desiti ukoliko na disku nemamo slobodnih susednih 12 klastera? U tom sluaju, pri zapisivanju fajla na disk, fajl e se podeliti na vie delova. Recimo, napunie 6 klastera na jednom mestu, 4 na nekom drugom mestu i 2 na nekom treem mestu. Podaci o tome u kom se klasteru koji deo fajla nalazi, kao to je reeno, zapisuju se u FAT. Za ovakve fajlove, iji su delovi razbacani po tvrdom disku kaemo da su fragmentovani. Defragmentacija je proces pri kom se pomeraju ti fragmenti fajlova tako da se svaki fajl zapie u susedne klastere. Ovakav defragmentizovan disk radi bre. Defragmentacija se vri pomou komande c:>defrag [naziv diska] Time se poziva program za defragmentaciju. Korisnik u programu moe da bira izmeu defragmentacije samo fajlova, defragmentacije slobodnog prostora i potpune defragmentacije (fajlovi i prazan prostor). Preporuljivo je izvriti defragmentaciju svakih 15 dana. NAPOMENA: Na raunarima, na kojima je instaliran operativni sistem Windows 95 ili Windows NT, defragmentacija se vri iz Windows okruenja a ne iz DOS-a Provera diska Pri svakodnevnom radu zbog raznih okolnosti moe doi do povrede diska i do naruavanja strukture podataka na diskovima. To rezultira u tome to raunar jednostavno nee biti u stanju da proita odreene podatke. Ukoliko se neki fajl zapie na neispravnu povrinu tvrdog diska on biva izgubljen. Zato neispravna mesta sistem obeleava sa posebnim oznakama i pri radu ih zaobilazi. Za proveru povrine diska i ispravnosti strukture podataka na disku slui program scandisk. Poziva se kucanjem komande: c:>scandisk Korisnik treba da izabere disk koji e da se proverava i metodu (delimina provera, pri kojoj se proverava samo struktura podataka na disku i potpuna provera, pri kojoj se proverava i povrina tvrdog diska). eliminu proveru nije naodmet uraditi jedanput sedmino, a potpunu jedanput meseno. NAPOMENA: Na raunarima, na kojima je instaliran operativni sistem Windows 95 ili Windows NT, provera diska se vri iz Windows okruenja a ne iz DOS-a

2.1.4.2 Rad sa direktorijumima

Listanje sadraja direktorijuma Sadraj (nazivi fajlova i poddirektorijuma) svakog direktorijuma moe se izlistati pomou komande dir. Kada otkucate komandu c:\>dir na monitoru dobijate listu sadraja tekueg direktorijuma: Volume in drive C has no label. Volume serial number is XXXX-XXXX Direcory of C:\ igre programi pisma autoexec.bat command.com config.sys <DIR> <DIR> <DIR> 12.078 93.812 51 5 File(s) 12/02/97 7:01 12/10/97 8:32 12/11/97 7:11 12/01/97 3:00 12/01/97 3:02 12/01/97 3:00 103.941 bytes 156.245.987 bytes free

Lista sadri podarke o nazivu i serijskom broju diska, putu do tekueg direktorijuma, podatke o sadraju direktororijuma, ukupnu veliinu fajlova u direktorijumu i veliinu slebednog prostora na disku izraene u bajtovima.

Osnove DOS-a

17

U podatke u sadraju direktorijuma spadaju: naziv fajla ili poddirektorijuma, veliina fajla u bajtovima, datum i vreme kreiranja ili zadnje izmene fajla ili poddirektorijuma. Gornji primer prikazuje sadraj osnovnog direktorijuma. Ukoliko se radi o nekom drugom direktorijum na poetak liste sa podacima dodaju se sledee dve stavke: . .. (DIR) (DIR) 12/01/97 11:00 12/01/97 11:00

Prva simbolizuje tekui direktorijum a druga naddirektorijum tekueg direktorijuma. Za listanje sadraja bilo kog direktorijuma na disku bez promene tekueg direktorijuma koristite komandu dir u sledeoj formi: c:\>dir <put do direktorijuma> Evo nekoliko primera c:\>dir \pisma c:\>dir e:\pisma c:\>dir \pisma\sluzbena sadraj direktorijuma pisma na osnovnom direktorijumu sadraj direktorijuma pisma na osnovnom direktorijumu E: diska sadraj direktorijuma sluzbena.

Komanda dir moe se koristiti i za listanje filtriranog sadraja diektorijuma u sledeoj formi: c:\>dir <klju listanja> gde je <klju listanja> naziv odreenog fajla koji se trai. Kod odreivanja kljua mogu se koristiti i neki posebni znaci, tzv. dokeri: ? * zamenjuje jedan znak u nazivu ili ekstenziji fajla zamenjuje sve zankove u nazivu ili ekstenziji fajla : lista.txt, limta.txt, li2ta.txt, itd. : svi fajlovi koji imaju naziv config bez obzira na ekstenziju (config.sys, config.001, itd.) : svi fajlovi sa ekstenzijom txt : svi fajlovi tekueg direktorijuma

Primeri: li?ta.txt config.* *.txt *.*

Tako na primer komanda c:\>dir *.doc izlistava sve fajlove tekueg direktorijuma sa ekstenzijom doc. Promena aktivnog (tekueg, radnog) direktorijuma Za promenu aktivnog direktorijuma koristimu komandu c:\>cd <eljeni direktorijum> gde je <eljeni direktorijum> put do novog aktivnog direktorijuma. Ukoliko otkucate komandu cd bez atributa, kao odgovor dobijate put trenutno aktivnog direktorijuma. Komanda cd je skraenica od change diredtory (promeni direktorijum). Kreiranje novog direktorijuma Za kreiranje novog praznog direktorijuma pratite sledee korake: 1. Pozicionirajte se u direktorijum u kom elite napraviti novi poddirektorijum. 2. Otkucajte komandu: c:\>md <naziv direktorijuma> gde je <naziv direktorijuma> naziv novog direktorijuma. Pri zadavanju naziva direktorijuma, morate se drati iznatih pravila o zadavanju imena faljovima i direktorijumima. 3. Pritisnite ENTER. Komanda md je skraenica od make directory (napravi direktorijum). Otklanjanje direktorijuma Da bi otklonili direktorijum pratite sledee korake:

Osnove DOS-a 1. Pozicionirajte se u naddirektorijum u kom se nalazi direktorijum za brisanje. 2. Otkucajte komandu c:\>rd <naziv direktorijuma> gde je <naziv direktorijuma> naziv direktorijuma za brisanje. 3. Pritisnite ENTER. Komanda rd je skraenica od remove directory (otkloni direktorijum). Vano je zapamtiti da sa komandom rd moete otkloniti samo prazne direktorijume.

18

2.1.4.3 Rad sa fajlovima

Kreiranje fajlova Fajlovi se kreiraju pomou programa za koje uvaju podatke. Tako, npr. fajlovi, koji sadre tekst, kreiraju se pomou tzv. tekst-editora ili tekst-procesora, fajlovi koji sadre slike kreiraju se pomou programa za crtanje, a fajlovi koji sadre izvrne programe kreiraju specijalni programi zvani programski jezici. To znai da pomou komandi DOS-a ne moemo kreirati fajlove, nego ih samo sreivati po direktorijumima i diskovima. Kopiranje fajlova Kopiranje je postupak pomou kog se dobiju duplikati fajlova istovetni originalnim. Komanda za kopiranje fajla (fajlova) glasi: c:\>copy <fajl za kopiranje>[to] <odredite> gde je <fajl za kopiranje> sadri put i naziv fajla za kopiranje a <odredite> put do direktorijuma u koji elimo prekopirati fajlove. Re to se moe izostaviti. Na primer, komanda c:\>copy \primeri\adresar.txt \proba pravi kopiju fajla zvanog adresar.txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba. Pri navoenju naziva u komandi copy moemo koristiti i doker znake, o kojima je ve bilo rei kod komande dir. Tako, na primer, komanda c:\>copy \primeri\*.txt \proba kopira sve fajlove koji imaju ekstenziju txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba, komanda c:\>copy \primeri\*.* \proba kopira sve fajlove iz direktorijuma primeri u direktorijum proba. NAPOMENA: Ukoliko se ve u odredinom direktorijumu nalazi fajl iji se naziv poklapa sa nazivom fajla koji se kopira, stari fajl e biti prepisan, tj podaci iz tog fajla e se nepovratno izgubiti. Premetanje fajlova Premetanje je postupak pomou kog se fajlovi premetaju iz jednog direktorijuma u drugi. Komanda za premetanje fajla (fajlova) glasi: c:\>move <fajl za premetanje>[to] <odredite> gde je <fajl za premetanje> sadri put i naziv fajla za premetanje, a <odredite> put do direktorijuma u koji elimo premestiti fajlove. Re to se moe izostaviti. Na primer, komanda c:\>move \primeri\adresar.txt \proba premeta fajl zvani adresar.txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba. Pri navoenju naziva u komandi move moemo koristiti i doker znake, o kojima je ve bilo rei kod komande dir. Tako, na primer, komanda c:\>move \primeri\*.txt \proba premeta sve fajlove koji imaju ekstenziju txt iz direktorijuma primeri u direktorijum proba, dok komanda

Osnove DOS-a c:\>move \primeri\*.* \proba premeta sve fajlove iz direktorijuma primeri u direktorijum proba.

19

NAPOMENA: Ukoliko se ve u odredinom direktorijumu nalazi fajl iji se naziv poklapa sa nazivom fajla koji se premeta, stari fajl e biti prepisan, tj podaci iz tog fajla e se nepovratno izgubiti. Brisanje fajlova Brisanjem se nepotebni fajlova otklanjaju sa diska i tako se oslobaa prostor na disku za skladitenje novih fajlova. Komanda za brisanje fajla (fajlova) glasi: c:\>del <fajl za brisanje> gde <fajl za kopiranje> sadri put i naziv fajla za brisanje. Na primer, komanda c:\>del \primeri\adresar.txt brie fajl zvani adresar.txt iz direktorijuma primeri. Pri navoenju naziva u komandi del moemo koristiti i spomenute doker znake. Tako, na primer, komanda c:\>del \primeri\*.txt brie sve fajlove koji imaju ekstenziju txt iz direktorijuma primeri, dok komanda c:\>del \primeri\*.* brie sve fajlove iz direktorijuma primeri. NAPOMENA: Komandu del *.* koristiti sa naroitom panjom, jer brie sve fajlove iz tekueg direktorijuma. Vraanje grekom izbrisanih fajlova Fajlove izbrisane pomou komande del moemo vratiti pomou komande c:\>undelete Ova komanda trai sve izbrisane fajlove u tekuem direktorijumu i ako ih pronae pita korinika da li eli vratiti naeni fajl. Ako se korisnik odlui za vraanje fajla mora zadati prvo slovo naziva fajla. NAPOMENA: Komandu undelete moete koristiti samo u sluaju ako od trenutka brisanja fajlova niste zapisivali nove fajlove na disk. Preimenovanje fajlova Svakom fajlu moete promeniti naziv pomou komande c:\>rename <stari naziv fajla> <novi naziv fajla> Na primer komanda c:\>rename adresar.txt adr.txt menja naziv fajla adresar.txt u adr.txt. Pronalaenje fajla na disku Prilikom rada esto se javlja poteba da pronaemo neki fajl na disku ili da se potsetimo na koji smo direktorijum smestili odreeni fajl ili odreene fajlove. Ova potraga za fajlom moe se izvesti pomou poznate komande dir ako se navede argument /s (s znai subdirectory). Ako se navede ovaj argument, komanda dir izlistava sadraj ne smo tekueg direktorijuma, nego i sadraj svih poddirektorijuma tekueg direktorijuma. Ako se ovaj argument koristi zajedno sa kljuem listanja (vidi objajnenje komande dir), moemo izlistati odreene fajlove na svim poddirektorijumima. Na primer, komanda c:\>dir *.txt /s izlistava sve fajlove sa txt ekstenzijom u svim poddirektorijumima diska c:. Moe da se desi, da fajlova, koji zadovoljavaju zadati klju listanja, ima puno, pa poetak liste pobegne na ekranu. Zbog toga preporuljivo je komandu dir <klju listanja> /s koristiti sa dodatnim argumentom /p: c:\>dir *.txt /s /p Ako se trai jedan odreeni fajl moemo iza komande dir navesti njegovo puno ime:

Osnove DOS-a c:\>dir adr.txt /s /p Ova komanda e izlistati fajlove zvane adr.txt na svim poddirektorijumima diska c:.

20

2.1.4.4 Atributi fajla

DOS svakom fajlu dodeljuje po etiri dodatne oznake, takozvane atribute, da bi pomou tih atributa posebno oznaio vanije fajlove. Ta etiri atributa su sledea: s h r a - sistemski - skriven - samo za itanje - za arhiviranje (eng. system) (eng. hyden) (eng. read-only) (eng. archive)

Atribut s dodaje se svim fajlovima koje koristi operativni sistem pri svom radu. Ovi fajlovi se ne vide pri prostom korienju komande dir. Ovoj komandi teba dodati argument /a:s da bi se izlistali ovi fajlovi. Atribut h dodaje se svim fajlovima koje treba iz nekog razloga sakriti od oiju korisnika. Ni ovi fajlovi se ne vide pri korienju komande dir. Da bi pri listanje sadraja direktorijuma videli i skrivene fajlove, komandi dir treba dodati argument /a:h Atribut r dodaje se fajlovima koje treba posebno zatiti od brisanja ili izmene. Ovakvi fajlovi se mogu samo itati i kopirati ali ne i brisati niti premestiti. Atribut a dodaje se svim fajlovima koje treba ukljuiti u spisak fajlova pri pravljenju rezervne kopije diska (arhiviranje). Ovaj atribut se dodaje svakom fajlu automatski pri kreiranju. Atributi fajlova tekueg direktorijuma se mogu izlistati pomou komande c:\>attrib Ista komanda u sledeoj formi slui i za dodelu i otklanjanje atributa fajlova c:\>attrib [+s/-s] [+h/-h] [+r/-r] [+a/-a] <ime fajla> Evo nekoliko primera: c:\>attrib +s adr.txt c:\>attrib h *.doc c:\>attrib a +r proba.exe dodaje atribut s (sistemski) fajlu adr.txt uklanja atribut h (skriven) svim fajlovima sa ekstenzijom doc uklanja atribut a (arhiviranje) i postavlja argument r (samo za itanje) fajlu proba.exe

Osnove DOS-a

21

2.2 2.2.1

Pokretanje programa u DOS okruenju Pojam programa

Programi su nizovi instrukcija, koji raunaru kau ta treba raditi da bi se neki zadatak izvrio. Programi se mogu napisati sa raznoraznom namenom, ali zajedniki je kod svakog programa da barataju sa nekim podacima ili objektima. Ti podaci, koje programi koriste pri svom radu, kao to je ve ranije izneto, uvaju se u fajlovima ili ih korisnik pri korienju programa sam unosi. I sami programi se uvaju u nekim fajlovima. Da bi se ti fajlovi, koji sadre izvrne programe, razlikovali od fajlova sa podacima, u DOS okruenju dobijaju ekstenziju exe ili com. Kada pi pogledali sadraj nekog takvog fajla, videli bi gomilu nama nerazumljivih simbola. Ti simboli predstavljaju program pisan na tzv. mainskom jeziku. To je jezik koji raunar razume. Ranije su se programi za izvravanje jednog zadatka smetali u jedan fajl. U dananje vreme su programi postali toliko komplikovani da ne mogu stati u jedan fajl, nego se rastavljaju u tzv. programske module, koji se pri izvravanju programa uitavaju po potrebi.

2.2.2

Pokretanje programa

Programi se u DOS okruenju pokrreu na taj nain, da im se jednostavno otkuca naziv fajla koji ih sadri. Pri kucanju naziva fajla (programa) ekstenzija se moe izostaviti. Tako, npr., da bi startovali program nc.exe dovoljno je ukucati komandu c:\>nc

2.2.3

Prekid rada programa i povratak u DOS

Nain prekidanja rada programa je razliit od programa do programa. Najee se koristi tipka Esc, ili kombinacija tastera Ctrl+Q, Ctrl+C, itd. Za izlazak iz konkretnog programa kojeg koristite konsultujte priloenu literaturu ili pitajte iskusnije korisnike. Ukoliko nikako ne uspevate da prekinete rad programa, pritisnite kombinaciju tastera Ctrl+Alt+Delete ime restartujete raunar. Ako ni to ne uspeva pritisnite tipku RESET na vaem raunaru.

2.3

Neki esto korieni programi DOS okruenja

U nastavku emo govoriti o korienju programa koji se esto koriste u DOS okruenju.

2.3.1

Program za arhiviranje ARJ

Program arj je jedan od najrasprostranijih programa za arhiviranje fajlova i direktorijuma u svetu. Termin arhiviranje i nije najpodesniji, pre bi se reklo kompresija ili pakovanje. O emu se radi? Moe vam se desiti da vam ostane premalo slobodnog prostora na tvrdom disku za smetaj novih fajlova. U tom sluaju moete izbrisati neke nepotrebne fajlove da bi oslobodili prostor na disku. A ta da se radi ako su vam svi fajlovi potrebni? Reenje se nalazi u korienju programa za kompresiju fajlova. Ovi programi pomou nekih matematikih metoda, vre sabijanje vaih fajlova u jedan fajl, tako da oni zauzimaju manje mesto na disku,oslobaajui time deo prostora. Problem je u tome to se ti spakovani fajlovi ne mogu koristiti. Oni su tu, podaci u njima su sauvani, ali ne moemo im pristupiti. Da bi pristupili tim pdacima, moramo spakovane fajlove raspakovati ili dekompresovati. Program arj.exe vri i kompresiju i dekompresiju podataka, zavisno od potreba. Pokretanje programa vri se pomou komande: c:\>arj <komanda> [<-prekidai>] <naziv fajla-arhive> [<fajlovi za pakovanje>] Komande su sledee: a: Dodavanje fajlova arhivi d: Brisanje fajla iz arhive e: Raspakovanje fajlova iz arhive f: Osveeni fajlovi u arhivi l: Listanje sadraja arhive Pored komande se mogu koristiti sledei prekidai: c: preskoi proveru vremena m: t: u: v: x: Prebacivanje fajla u arhivu Provera integriteta arhive Osveavanje fajlova u arhivi Detaljnija lista sadraja arhive Raspakovanje fajlova sa punim putem

n: Samo nove fajlove

Osnove DOS-a d: e: f: g: i: m: sa brisanjem iskljui puteve iz naziva osveeni postojei fajlovi sa ifrom bez inikatora napredka sa metodom 0, 1, 2, 3, 4 r: u: v: w: x: y: dodaj poddirektorijume osvei fajlove dozvoli vie diskova odredi radni direktorijum ukljui navedene fajlove podrazumevani odgovor da

22

Kao rezultat pakovanja fajlova dobijamo jedan ili vie fajlova (tzv. arhive) sa ekstenzijom arj, a01, a02, itd. Primeri : c:\>arj a tekst c:\>arj l x proba *.txt c:\>arj x -va -y tekstovi : pakuje sve fajlove tekueg direktorija u arhivu tekst.arj : lista sve fajlove sa ekstenzijom txt u arhivi proba.arj : raspakuje fajlove iz arhive tekstovi iz arhive sa vie fajlova

2.3.2

Norton Commander

Norton Commander ili skraeno NC je jedan od najee korienih programa u DOS okruenju. Problem sa DOS-om je u tome to korisnik mora da pamti sve komande i njihove oblike da bi ih koristio i da ih preko tastature unosi. Pri unosu komandi esto dolazi do pogreno otkucanih slova, a pogreno otkucane komande raunar ne moe da prepozna, pa ih korisnik mora ponoviti. NC je zamiljen kao svojevrsna nadgradnja DOS-a, koja e osloboditi korisnika pamenja i stalnog ukucavanja komandi DOS-a. Norton Commander se poziva ukucavanjem komande c:\>nc Pri startovanju pojavljuje se na monitoru sledea slika:

Slika 10.- Izgled Norton Commandera Ekran se deli na nekoliko delova: dva prozora za prikazivanje sadraja dva direktorijuma; komandna linija za unos komande prko tastature meni-linija prikaz funkcija pojedinih funkcijskih tipki

Najvei deo ekrana zauzimaju prozori za prikazivaje sadraja direktorijuma. Ima ih dva, levi i desni. Pored prikazivanja direktorijuma mogu da poslue i za neke druge svrhe to emo videti kasnije. Od ova dva prozora uvek je jedan aktivan, to znai da se sve komande odnose na direktorijum i tom prozoru. Na vrhu oba prozora prikazan je put i naziv direktorijuma iji je sadraj prikazan u prozoru. Naziv aktivnog direktorijuma je oznaen drugom bojom. Koji e od dva prozora biti aktivan odreujemo sa tipkum Tab. Ukoliko je levi prozor aktivan, pritiskom na tipku Tab aktivirae se decni prozor, dok e levi postati pasivan, i

Osnove DOS-a

23

obrnuto. U samom aktivnom prozoru naziv jednog fajla je uvek obeleen drugom bojom. Ta boja oznaava da je taj fajl trenutno u ii, tj da e se sve aktivnost koje se odnose na fajlove imati uticaja na taj fajl. Tu oznaku pomeramo kursorskim tipkama i tipkama PgUp, PgDn, Home i End. U dnu ekrana vidimo ispisane funkcije koje su pridruene funkcijskim tipkama od F1 do F10. Te funkcije se pozivaju pritiskom na odgovarajuu funkcijsku tipku. Te funkcije su: F1 F2 F3 F4 F5 F6 F7 F8 F9 F10 Help Menu View Edit Copy RenMov MkDir Delete PullDn Quit Pozivanje ekranske pomoi; Pozivanje korisnikog menija Pregled sadraja tekstualnh i drugih fajlova Pregled i promena sadraja tekstualnih datoteka Presnimavanje oznaenih fajlova iz aktivnog prozora u pasivni Preimenovanje i pomeranje fajlova iz aktivnog prozora u pasivni Kreiranje novog poddirektorijuma u aktivnom prozoru Brisanje oznaenih fajlova i poddirektorijuma Aktiviranje padajuih menija Naputanje Norton Commandera

Funkcije koje su priruene funkcijskim tipkama se menjaju ako funkcijske tipke koristimo u kombinaciji sa tipkama Ctrl i Alt. Te funkcije su sledee: Ctrl+F1 Ctrl+F2 Ctrl+F3 Ctrl+F4 Ctrl+F5 Ctrl+F6 Ctrl+F7 Ctrl+F8 Ctrl+F9 Ctrl+F10 Alt+F1 Alt+F2 Alt+F3 Alt+F4 Alt+F5 Alt+F6 Alt+F7 Alt+F8 Alt+F9 Alt+F10 Left Right Name Exten Time Size Unsort Print Left Right View... Edit... Comp DeComp Find History EGA Ln Tree Ukljuivanje i iskljuivanje levog prozora Ukljuivanje i iskljuivanje desnog prozora Poreanje sadraja aktivnog prozora po nazivu Poreanje sadraja aktivnog prozora po priirenju naziva Poreanje sadraja aktivnog prozora po vremenu kreiranja Poreanje sadraja aktivnog prozora po veliini Prikazivanje sadraja bez poredjanja tampanje oznaenog fajla Izbor ureaja za levi prozor Izbor ureaja za desni prozor Pregled sadraja tekstualnh i drugih fajlova Pregled i promena sadraja tekstualnih datoteka Kompresija fajlova i direktorijuma sa programom arj Dekompresija fajlova i direktorijuma sa programom arj Pronalaenje fajlova na disku Istorijat ukucanih komandi Prikaz ekrana u EGA rezoluciji Pozivanje programa za grafiku promenu radnog direktorijuma Norton Change Directory

Na vrhu ekrana se nalazi linija sa padajuim menijima. Padajuin menija ima pet.To su: Left, Files, Commands, Options i Right. Stavke menija Left i Right su potpuno identine a odnose se na nain prikazivanja sadraja u levom odnosno desnom prozoru: Brief Full Info Tree Quick View Compressed file Link On/Off Name Extension Time Size Unsort Ctrl+F1 Ctrl+F3 Ctrl+F4 Ctrl+F5 Ctrl+F6 Ctrl+F7 Saeti prikaz samo nazivi fajlova i direktorijuma Potpuni prikaz svih podataka o fajlovima i direktorijumima Prikaz informacija raznih informacija o aktivnom prozoru Prikaz stabla direktorijuma Pogled na sadraj oznaenog fajla Prikazivanje kompresovanog fajla Prikazivanje sadraja direktorijuma sa povezanog raunara preko serijskog ili paralelnog kabla Ukljuivanje i iskluivanje prozora Poreanje sadraja aktivnog prozora po nazivu Poreanje sadraja aktivnog prozora po priirenju naziva Poreanje sadraja aktivnog prozora po vremenu kreiranja Poreanje sadraja aktivnog prozora po veliini Prikazivanje sadraja bez poredjanja

Osnove DOS-a Re-read Filter... Drive... Osveavanje sadraja prozora Filtriranje sadraja prozora Izbor ureaja za prikazivanje Pozivanje ekranske pomoi; Pozivanje korisnikog menija Pregled sadraja tekstualnh i drugih fajlova Pregled i promena sadraja tekstualnih datoteka Presnimavanje oznaenih fajlova iz aktivnog prozora u pasivni Preimenovanje i pomeranje fajlova iz aktivnog prozora u pasivni Kreiranje novog poddirektorijuma u aktivnom prozoru Brisanje oznaenih fajlova i poddirektorijuma Postavljanje atributa fajlova Izbor grupe fajlova Ponitavanje izbora fajlova Invertovanje selekcije Vraanje ponitene selekcije Naputanje Norton Commandera Pozivanje programa Norton Change Directory Potraivanje fajla Istorijat ukucanih komandi Prikazivanje prozora u EGA rezoluciji Informacije o sistemu Promena mesta prozora Iskljuivanje i ukljuivanje prozora Usporeivaje sadraja direktorijuma prikazanih u prozorima Emulacija terminala raunarske mree Sastavljanje korisnikog menija Pridruivanje programa proirenju naziva fajlova Konfiguracija okruenja Izbor programa za obradu teksta Postavljanju zahteva za potvrdom Izbor metode kompresije Ukljuivanje i iskljuivanje automatskog korisnikog menija Prikazivanje puta u promptu Ukljuivanje linije sa komandama Prikazivanje prozora preko celog ekrana Prikazivanje osnovnih podataka o oznaenom fajlu na dnu prozora Prikazivajne asovnika na vrhu prozora Spasavanje postavljenih parametara

24

Alt+F1

Stavke menija Files odnose se na rad sa fajlovima i direktorijumima: Help F1 Menu F2 View F3 Edit F4 Copy F5 Rename or Move F6 Make Directory F7 Delete F8 File Attributes Select group Gray + Deselect group Gray Ivert selection Gray * Restore selection Quit F10 NCD tree Alt+F10 Find File Alt+F7 History Alt+F8 EGA lines Alt+F9 System informations Swap panels Ctrl+U Panels on/off Ctrl+O Compare directories Terminal emulation Menu file edit Extension file edit Configuration... Editor... Confirmation... Compression... Auto menus Path prompt Key bar Full Screen Mini status Clock Save setup

Meni Commands sadri posebne komande:

Meni Options se odnosi na postavljanje raznih parametara samog programa Norton Commander:

Ctrl+B

Princip rada u Norton Commanderu je sledei: izaberi objekat sa kojim eli raditi izaberi akciju koju eli izvrtit sa oznaenim objektom saopti raunaru zahtevane podatke za izvravanje radnje ako se zahteva potvrdi izvrenje radnje

U Norton Commanderu se ve prepoznaju principi rada sa objektima koji se korite i u samom Windowsu.

3 Operativni sistem Windows 95

Pre nego to krenemo u upoznavanje rada u Windows 95 okruenju upoznajmo se sa nejim najbitnijim osobinama danas anjpopularnijeg operatvnog sistema.

3.1

Bitne karakteristike Windows-a 95

Windows 95 donosi brojna uanpreenja iji je cilj da upotrebu raunara maksimalno pojednostavi i omogui njihov ulazak u najiri krug neprofesionalaca, tj. ljudi koji raunarima ne ele da se bave ve da ih koriste kako bi olakali obavljanje svojih svakodnevnih aktivnosti i reili neke probleme, a da sebi ne naprave nove.

3.1.1

Grafiko radno okruenje

Cilj uvoenja grafikog radnog okruenja je obezbediti to loginiji, jednostavniji i prirodniji izgled i upotrebu pojedinih elemenata. Osnovna uloga operativnog sistema je da bude prevodilac izmeu oveka i maine, to razumljiviji oveku, a to efikasniji prema spletu digitalne elektronike i precizne mehanike koja sainjava raunar. Dizajneri su novim izgledom pokuali da ree zadatak to prirodnijeg predstavljanja raunarskih resursa korisniku na jednostavan nain. Reenje koje je ponueno predstavlja rezultat obimnih istraivanja i ispitivanja velikog broja uzoraka iz raznovrsnih ciljnih grupa korisnika.

3.1.2

Objektna orijentacija

Windows 95 je baziran na objektima, koji su unificiran nain predstavljanja svih elemenata raunara i raunarskih programa. Umesto da se razliitim komponentama pristupa na potpuno svojstven nain, objekti su pokuaj pronalaenja to vie zajednikih karakteristika i to ireg uniformisanja naina manipulacije svim elementima. Na primer, zajednika osobina svih moguih elemenata je da imaju svoje ime i, kao proizvod toga, sopstvenu grafiku prezentaciju ili simbol. Dakle, zato se ne bi nazivima i grafikim simbolima rukovalo uvek na isti nain, nezavisno o kakvom objektu se radi? Jo jedna zajednika osobina koju imaju svi objekti da imaju neke osobine. Uvid u te osobine i njihovo podeavanje se takoe moe izvoditi uvek na isti nain bez obzira to se one bitno razliite i usko vezane za tip objekta koji je konkretno u pitanju. Uz ovakav pritup se bitno smanjuje koliina informavija koju ovek mora da memorie da bi koristio raunar.

3.1.3

Produeni nazivi datoteka

Nazivi koji se mogu davati fajlovima i direktorijumima nisu vie ograniene na svega 8 slova i tri slova ekstenzije. Korisnik nemmora vie da smilja i pamti imena tipa mesizvjl ve fajl moe nazvati sasvim normalno i oigledno Meseni izvetaj za juli. Opravdanje za kratke nazive je nekada postojalo jer su komande ukucavane, pa je unos dugog imena bio naporan i podloan grekama. Danas se elementi komandi biraju sa liste ili pokazivanjem na njihove grafike simbole, tako da je u praksi potrebno ukucavati ih samo jedanput prilikom kreiranja.

3.1.4

Pokazivaki fajlovi

Da bi se brzo i efikasno radilo, potrebni objekti treba da budu uvek pri ruci, gde god da se potreba z anjima ukae. Lista lanova kolektiva je potrebna i tamo gde se pripremaju izvetaji o platama, pri planiranju zaduenja, u prijavnoj slubi... Kopirati neku datoteku na mnogo mesta je najpre neracionalno, a uz to treba voditi rauna o aurnosti i tekuoj verziji. Windows 95 uvodi koncept pokazivakih fajlove (eng. shortcuts) koji su kratki i zauzimaju malo resursa a postupke preduzete nad njima transparentno preusmeravaju ka objektu na koji ukazuju. Ovi fajlovi su neka vrsta virtuelnih objekata na koji pokazuju i omoguavaju da se obezbedi dostupnost na svim mestima na kojima je to potrebno.

3.1.5

Grafika prezentacija sistema

Komponente i ureaji od kojih se raunar sastoji su dobili koginu hijerarhijsku prezentaciju u obliku My Computer (moj raunar) objektu. On sadri sve diskove, tampae, kontrolni panel za podeavanje, mrene servise itd.

Windows 95

26

Sadraj ovog objekta su novi objekti koji se dalje mogu otvarati, njihove osobine se mogu pregledati, podeavati i slino. Preduzimanje akcija Windows 95 kree sa jedinstvenog, centralizovanog i uvek dostupnog mesta dugmeta sa natpisom Start. Ovim dugmetom se pokreu sve instalirane aplikacije (programi), kree u razna podeavanja sistema, zahteva pronalaenje podataka ili trai upustva (Help).

3.1.6

Instalacija ureaja i programa

Uvoenjem tehnologije Plug & Play (utakni i pokreni) za automatsko prepozanvanje i konfiguraciju raunarskih komponenti koje obavlja sam sistem treba da uprosti postupak instalacije tih raunarskih komponenti i ureaja. Taj postupak je do sada zahtevao veliku strunost i pozanvanje digitalne elektronike, raunarske arhitekture, upuenost u raspodelu raunarskih resursa... ukratko, bio je to posao za profesionalca. Predvien je poseban modul operativnog sistema iz koga se vri intalacija softvera. Sam softver obezbeuje automatizovane procedure za izvoenje instalacije i deinstalacije programa. To znai da se proirivanje sistema novim programima obavlja po unificiranom postupku, a njihovo uklanjanje jednostavno i potpuno automatski, bez ostavljanja tragova i nepotrebnog zauzimanja resursa.

3.1.7

Multitasking (istovremeni rad vie programa)

Personalni raunar u najveem broju sluajeva ima samo jedan procesor, a windows moe da izvrava vie programa istovremeno. Ova kontradikcija se reava putanjem svake od aktivnih aplikacija da koristi procesor neko kratko vreme a onda prelaenjem na sledeu. Ukolliko s eove izmene odvijaju dovoljno brzo (vie desetina puta u sekundi) korisnik ima utisak da sve aplikacije rade istovremeno.

3.1.8

Jaka podrka raunarskom povezivanju

Personalni raunari su ekonomino i vrlo fleksibilno reenje za informacioni sistem. Jedini nedostatak jenjihova rascepkanost i izolivanost, a to se reava povezivanjem u raunarske mree. Windows 95 ima ugraenu izvanrednu podrku z apovezivanje raunara na razne naine. Mogu se koristiti ethernet i druge mrene topologije, ali se povezivanje moe obavljati i modemskim vezama preko telefonskih linija. Unutar Windows 95 mrea obezbeen je veliki broj lepo uraenih mrenih servisa mao to su zajedniki pristup diskovima, tampaima, faks ureajima, razmena elektronske pote i poruka, korienje zajednikih podataka, saradnja timova, itd. Pored toga, Windows 95 radne stanice se lako ukljuuju u mree zasnovane na nekom drugom operativnom sistemu (Novell Netware, Unix, Windows NT). Obezbeena j eposrka i globalnom povezivanju preko svetske Internet mree u koju je trenutno ukljueno vie desetine miliona korisnika. Istovremeno sa izdavanjem Windows 95 operativnog sistema, fima Microsoft je pustila u rad svoju globalnu mreu, Microsoft Network (MSN), koja je u potpunosti podrana na nivou operativnog sistema.

3.1.9

Multimedijalni pristup podacima

Sa poveanjem moi raunara oni prestaju da budu ogranieni samo na rad sa teskstom i grafikom. Uvode se i neke druge tahnologije prezentacije informacija kao to je zvuk, video snimci, animacije... to se popularno naziva multimedijom. Podrka ovakvim tehnologijama je u Windows 95 ugraena bolje nego ikada ranije. Obezbeena je i podrka z aprikljuivanje najrazliitijih modela multimedijalnih dodataka i adaptera (audio kartice, CD-ROM ureaja, video kartice za obradu analognih video signala itd.), a u samom paketu su prisutne razne aplikacije z aprikaz i obradu multimedijalnih podataka. Sve ovo treba da obezbedi mnogo bogatiu prezentaciju podataka pripremanih u raunarima i njegovo prirodnije korienje za automatizovano, bolje i lake obavljanje svakodnevnih poslova zbog ega su raunari i izmiljeni.

Windows 95

27

3.2 3.2.1

Prvi Windows 95 koraci Osnovni izgled ekrana

Ekran je u Windows 95 podeljen na dva osnovna dela. Najvei deo predstavlja radnu povrinu (desktop) na kojoj se odvijaju sve aktivnosti programa. Drugi deo je mnogo manji i nalazi se obino na dnu ekrana. On se zove taskbar (paleta sa poslovima) i predstavlja liniju sa koje se pokreu aplikacije, prelazi iz jedne u drugu, prikazuje status rada i drugo.

Grafiki simboli objekata - ikone

Radna povrina (desktop)

Prozor aplikacije

Komandna linija (taskbar) Prikaz statusa

Dugme za pokretanje programa

Dugme aplikacije

Slika 11.- Tipian izgled ekrana u Windows 95

3.2.1.1 Radna povrina

Desktop j eosnovna radn apovrina na kojoj se odvijaju aplikacije. Moe se posmatrati kao obina pozadina svih ostalih objekata na ekranu, ali desktop predstavlja mnogo vie od toga. To je objekat sa svojim osobinama, koje se mogu prilagoavati potrebama i na sebi moe drati razne druge objekte u obliku grafikih simbola, ikona ili otvorenih prozore u kojima se zadaju komande aplikaciji i ispisuju rezulatati njenog rada. Objekti koji se mogu nai na desktopu su ikone aplikacija (ili njihovi prozori kada su aktivne), datoteka, kataloga (folders naziv za direktorijume), zatim pokazivai na njih , pokazivai na ureaje, mree i drugi. Meutim, ono to se vidi na desktopu je samo vrh ledenog brega, jer se na njemu ne dre svi objekti koji postoje u raunaru, ve samo neki od njih koji su najee potrebni. U raunaru moe biti na stotine programa i datoteka, pa bi desktop bio prepunjen i nepregledan ako bi se sve postavljalo na njega. Uostalom, nikada ne drimo na stolu sav kacelarijski materijal, ve poneto odloimo i u fioke dok nam ne zatreba.

3.2.1.2 Paleta sa poslovima

Taskbar se moe posmatrati kao centralna komandna tabla sa koje se pokreu aplikacije, prelazi iz jedne u drugu, dobija status rada i slino. Inicijalno se nalazi na dnu ekrana i uvek j evidljiv, jer se postavlja iznad svih aktivnih prozora i aplikacija, mada se njegov poloaj, veliina i druge osobine mogu po potrebi promeniti.

Windows 95

28

Taskbar se sastoi od tri osnovna segmenta. U levom uglu je dugme Start preko koga se pokreu sve instalirane aplikacije i zadaju razne sistemske komande. O ovom vanom dugmetu govoriemo kasnije veoma detaljno. U desnom uglu je statusno polje (notification area) preko koga se prati stanje sistema, odnosno raznih programa koji se izvravaju u pozadini, bez otvaranja prozora i dugmeta na taskbaru. Tu se moe nalaziti i asovnik, komanda za podeavanje jaine zvuka (sliica zvunika), komanda z apraenje toka tampanja (sliica tampaa koja se pojavi kada je tampanje u toku), tok modemske ili faks veze (sliica modema), simbol za ozbor aktivnog rasporeda tastature ukoliko je instalirano vie od njih itd. Ak o par sekundi zadrite pokaziva iznad ovih sliica, dobiete dodatne informacije, a dvostrukim klikom se pokree aplikacija za upravljanje njihovim radom. Centralni deo taskbara rezervisan je za dugmad trenutno aktivnih aplikacija. Pri pokretanju aplikacija ovde se pojavljuje njihovi grafiki simboli u obliku dugmeta (tastera), to omoguava da se na jednom mestu prate svi pokrenuti programi i da se jednostavnim pritiskom na dugmr nekog od njih izabere ona sa kojom se trenutno radi. Ovaj deo taskbara se, dakle, moe posmatrati kao bira kanala na televizoru.

3.2.2

Nain rada pod Windows 95

Osnovna ideja operativnih sistema koji su grafki orijentisani j eto prirodnija upotreba raunara. Glavni cilj je koristiti raunar na vizuelno jasan nain, sledei ligiku upotrebe raznih drugih predmeta i alatki iz svakodnevnog ivota. Poto je veza raunara sa korisnikom virtualna, tj. raunar se korisniku obraa preko vetaki generisanih objekata na ekranu monitora, cilj je da ti objekti budu stilizovani tako da njihova upotreba bude jasna i logina, a da ipak nisu optereeni suvinim detaljima koji bi usporili rad raunara. Komande koje korisnik upuuje raunaru treba da se unose na pokazivaki nain koji se koristi i u stvarnom svetu. Zbog toga je izmiljen mi, jednostavan pokazivaki ureaj na kome je zasnovan dobar deo upravljanja Windows 95 operativnim sistemom. Drugi ureaj koji se koristi za komandovanje je tastatura, neophodna za unoenje tekstova, brojnih podataka i slino, pa je uraena ekvivalentni pisaoj maini i koristi se na slian nain, gde god je to pogodno. NAPOMENA: Skoro sve akcije u Windows 95 mogu da se izvedu kako miem tako i tastaturom. Naravno, ne moe se lako crtati tastaturom ili unositi tekst miem, ali izbor komandi je mogu n aoba naina, pri emu treba birati onaj koji je u konkretnom sluaju laki.

3.2.2.1 Upotreba mia

O miu kao ureaju bilo je nekoliko rei u delu teksta o hardveru, tako da emo se ovde koncentrisati na upotrebu tog ureaja. Naveemo osnovne zahvate koji se izvode miem: pomeranje pokazivaa: pokaziva mia je na ekranu prikazan u obliku strelice i slui operativnom sistemu kao indikacija objekta na koji korisnik eli da primeni neku akciju. Precizno pozicioniranje pokazivaa je dakle, od vitalnog znaaja za pravilnu interpretaciju komande od strane raunara. Pomeranje pokazivaa se izvodi pomeranjem mia po povrini stola u etiri osnovna smera naprednazad (to se na ekranu prevodi u gore-dole) i levo-desno, kao i kombinacija ovih smerova (pomeranje ukoso). Ove pokrete softver prevodi u analogna pomeranja strelice na ekranu, a brzina pomeranja zavisi od brzine kretanja mia i podeene osetljivosti. izbor objekta ili klik: izvodi se kratkim pritiskom i otputanjem levog tastera mia. Ova akcija deluje iskljuivo na objekat iznad koga se trenutno nalazi pokaziva (preciznije: sam vrh strelice). Zavisno od vrste objekta i konteksta u kome se klik izvodi, rezultat moe biti dovoenje objekta u fokus, pokretanje komande ili izbor opcije sa liste, pritiskanje nacrtanog dugmeta i slino. Levo dugme je, dakle, primarno i koristi se za selektovanje objekata. alternativna akcija ii klik desnim tasterom: izvodi se isto kao izbor objekta ali se pitiska desni taster mia. ovom akcijom obino ispisujete pomone liste komandi za objekat na kome se trenutno nalazi pokaziva, pa se naziva dugmetom za meni objekta. aktiviranje objekta ili dvostruki klik: zahvat za nijansu tei od prethodnih, mada e malo prakse reiti probleme. Izvodi se tako to se levo dugme mia pritisne dva puta uz vrlo malu pauzu izmeu (ispod 1 sekunde). Ukoliko dvoklik ne bude dovoljno brz, operativni sistem e ga shvatiti kao dva obina klika (dozvoljena pauza se inae moe podesiti). Dvostruki klik se najee koristi za aktiviranje akcija predstavljenih u obliku ikona. Dakle, jedan klik na ikonu obuno je dovede u fokus, a klik-klik pokree akciju koju dotina sliica simbolizuje.

Windows 95

29

prevlaenje objekata: pokaziva mia se slobodno kree po keranu, ne utiui na objekte preko kojih prelazi. Meutim, esto je potebno neki objekat premestiti, oznaiti neki iri prostor na ekranu i slino. To se onda izvodi pomeranjem mia uz pritisnuti levi taster (prevlaenje). Pokaziva se dovede na objekat, pritisne se (i ne puta!) levi taster i pri tome pomera mi. Pokaziva na ekranu onda sa sobom nosi zabrani objekat, sve dok se taster na pusti, kada se objekat odvoji od pokazivaa i padne na desktop.

3.2.2.2 Upotreba tastature

Nain upotrebe tastature i znaenje pojedine tipke na tastaturi je objanjeno u delu Tastatura na strani 3.

3.2.3

Pokretanje programa

Dolo je vreme da ponemo rad pod Windowsom sve je uspeno instalirano i spremno a mi se nalazimo pred ekranom . Dugme Start u levom donjem uglu ekrana slui za pokretanje instaliranih aplikacija i aktiviranje sistemskih komandi. Dovedemo, dakle, pokaziva mia na to dugme i pritisnimo levi taster, tj izvedemo klik na dugme Start. Kao rezultat pojavie se lista komandi odnosno meni (Slika 12.). Sada iz menija treba izabrati neku stavku ili odustati od izbora. Da za poetak probamo odustajanje: kliknimo miem negde na prazan prostor desktopa i lista e nestati. Isti efekat se postie pritiskom na taster Esc. Pozovimo ponovo listu i dovedimo pokaziva na oznaku Programs (Programi). Posle par sekundi pojavljuje se nova lista, iako nismo preduzeli nikakvu akciju. Razlog za ovakvu reakciju sistema j eto de radi o takozvanom kaskadnom meniju: komanda Programs i ne radi nita drugo osim to otvara listu sa daljim komandanma. Mala strelica (trougli), desno id Programs stavke znai da postoji kaskada: podlista se mogla i odmah aktivirati klikom, a ukoliko se saeka par sekundi, raunar e je usluno ponuditi sam. Sadraj dobijene podliste zavisi od instaliranih programa, a na slici je dat primer. Izaberimo stavku Accessories i pojavljuje se trea lista kaskade koja sadri same programe. Divedemo pokaziva do programa WordPad i kliknimo levim tasterom. Upravo smo pokrenuli prvi program koji radi pod Windows 95 operativnim sistemom! Ista operacija moe da se izvede i sa tastature. Pritisak na Ctl+Esc ispisuje prvu listu, poto je ta kombinacija tastera ekvivalentna kliku na dugme Start. Kurzorskim tasterom za gore pomeramo pokaziva kroz listu do linije Programs (ili pritisnemo P, poto j eovo slovo podvueno) i pritiskom na Enter dobijamo podlistu. Ponovimo postupam sa Accessories a zatim i sa WordPad i... tu smo!

Slika 12.- Start meni

3.2.4

Osnovni elementi prozora

Program WordPad slui za pripremu tekstova i bie detaljno obraen u jednom od sledeih poglavlja, a ovom prilikom e posluiti samo kao primer jedne Windows 95 aplikacije na kojoj emo objasniti osnove rada sa programima. Windows je operativni sistem u kome se istovremeno moe pokrenuti vie programa (multitasking). Svaka aplikacija dobija svoj pravougaoni prostor na ekranu koji se naziva prozor (window). Veliinu i oloaj tog prozora korisnk slobodno podeava. Vana osobina Windows-a je i jednoobraznost svih aplikacija koje se pod njim izvravaju. Sam operativni sistem odreuje dobrim delom vizuelni izgled aplikacije, poto prua usluge prikazivanja njenih elemenata. Zbog toga ete, poto ovladate upotebom jednog prozora, vrlo lako koristiti i svaki drugi, naravno uz malo poznavanja engleskog jezika i prouavanje specifinosti date aplikacije.

Slika 13.- Kaskadni meni

Windows 95

30

Kontrolni meni Menu bar Tool bar

Naslovna linija

Dugme za minimizaciju prozora

Dugme za maksimalizaciju prozora

Dugme za zatvaranje prozora

Radni prostor

Vertikalni kliza

Horizontalni kliza

Statusna linija

Ivica prozora

Hvataljka za promenu dimenzija

Slika 14.- Osnovni elementi prozora Na ekranu moe bit istovremeno aktivno vie prozora. Da bi oni bili jasno razgranieni, svaki od njih ima naslovnu liniju (title bar) sa nazivom aplikacije (caption) koja se u njemu izvrava (eventualno i nazivom dokumenta koji se trenutno obrauje ili slinim podacima). Naslovna linija je i nosilac itavog prozora, odnosno hvatanjem naslova i njegovim prevlaenjem se itav prozor pomera po ekranu. Dovedete pokaziva mia unutar naslovnog dela (linija u kojoj u ovom sluaju pie Document WordPad), pritisnite levi taster i, drei ga pritisnutog, pomerate miem okvir prozora po ekranu. Kada otpustite taster, ceo prozor e biti premeten na novu lokaciju. Ivice prozora imaju posebnu ulogu: njihovim prevlaenjem se menjaju dimenzije standardnih prozora. Dovedite pokaziva na neku od horizontalnih ili vertikalnih ivica i njegov oblik e se promeniti u dvostrane strelice, koje pokazuju smer mogueg prevlaenja. Ukoliko se u tom poloaju pritisne levi taster mia i mi pomera, izabrana ivica prati smer pomeranja. Otputanjem tastera prozor se skalira na novu veliinu. NAPOMENA: Ne moe se menjati veliina svakog prozora. Aplikacije mogu otvarati i prozore fiksne veliine, ukoliko to odgovara njihovoj nameni. Ivice takvih prozora ne mogu se hvatati i pomerati. Uglovi prozora, kao spojevi dve ivice, omoguavaju da se dimenzija prozora istovremeno menja i po horizontali i po vretikali. Posebno j epogodan desni donji ugao prozora koji je i oznaen malom rafurom. Dovoenjem pokazivaa na rafuru i prevlaenjem mogu se pomerati dve ivice istovremeno, to vai i za preostala tri ugla na kojima nema rafure i ije hvatanje zahteva veu preciznost. Prozor prikazan na slici j eu normalnom stanju. Njegove dimenzije mogu se poveavati i smanjivati prevlaenjem ivica i uglova miem, ali postoje i posebne komande za trenutno uveaje prozora do maksimuma, njegovo potpuno umanjivanje, kao i zatvaranje prozora, to se najee svodi na istovremeni zavretak rada programa koji ga je otvorio. Za te vane operacije zaduena su tri dugmeta u desnom gornjem uglu prozora. Klik miem na prvo dugme sleva umanjie prozor, a prisustvo aplikacije oznaava samo njeno dugme na taskbaru. Klik n ato dugme taskbara vratie prozoru njegovu prvobitnu poziciju i dimenzije.

Windows 95

31

Pritisak na srednje dugme e uveati prozor tako da ispuni sav raspoloivi prostor na ekranu. Ponovni pritisak na isto dugme (sa sada promenjenim simbolom) e vratiti prozor na prethodne dimenzije. Ova dva koraka se mogu izvesti i dvostrukim klikom na naslovnu liniju prozora. Tree dugme na kome je stilizovano slovo X slui za zatvaranje prozora: korisnik prekida dalji rad programa koji se u tom prozoru izvravao. Po pritisku n adugme nee nestati samo prozor, ve i njegovo dugme na taskbaru. NAPOMENA: Treba ouiti razliku izmeu minimizovanja i zatvaranja prozora. Kod minimizovanja aplikacija nastavlja da se izvrava, ali je njen prozor privremeno sklonjen sa ekrana, na koji se kasnijom naredbom korisnika moe vratiti. Kod zatvaranja se i izvravanje aplikacija prekida i nema mogunosti za njen nastavak, ve je treba ponovo pokrenuti. U levom gornjem uglu prozora nalazi se grafiki simbol aplikacije koja se u njemu izvrava. Klikom na taj simbol dobija se lista sa kontrolnim komandama za upravljanje prozorom, koja sadri praktino sve komande koje smo upravo opisali. Restore vraa dimenzije prozora n apoetne, ukoliko je on trenutno maksimizovan, naredbom Move se prozor premeta na novu lokaciju, Size zapoinje promenu dimenzije prozora, Minimize uklanja prozor sa ekrana, Maximize ga uveava na celu povrinu desktopa, dok se izborom naredbe Close prozor zatvara i aplikacija u njemu prestaje sa radom (ova vana naredba se moe izvesti i direktno sa tastature, pritiskom na Alt+F4). I ovoj listi mogu da se jave i neke dodatne stavke koje zavise od aplikacije. Kod Windowsa se ista stvar obino moe postii na nekoliko razliitih naina, pa su tako i sve operacije pristupane i preko tastature. Pritiskom na Alt+Space otvara se lista, kurzorskim tasterima (ili podvuenim slovom) se odabere komanda i potvrdi sa Enter.

3.2.4.1 Radni prostor

Ukoliko je aplikacija namenjena obradi vee koliine podataka (tekst, grafika...) njen centralni deo zauzima radni prostor (apllication workspace, edit area) u kome se ti podaci unose. Kod programa z aobradu teksta, na primer, radni prostor sadri sam tekkst koji se unosi; kasnije emo govoriti o detaljima, a za sada unesite nekoliko reenica u pokrenuti WordPad. Primetite da se tekst pojavljuje n amestu kurzora koji ima oblik vertikalne treptee crte koja se, za razliku od strelice mia, ne moe pomerati svuda po ekranu, ve se javlja samo u zonama predvienim za unos teksta. Ukucavanjem teksta se raspoloivi prostor na radnoj povrini uskoro popuni i dalji unos dovodi do pomeranja sadraja van vidljivog dela. Dakle, prostor za unos je samo jedan prozor u dokument, uz desnu i donju ivicu prozora se pojavljuju klizai (scroll bars) z apremotavanje teksta po vertikali i horizontali. Pojavie se, naravno, samo onaj kliza koji je potreban i kada je potreban, odnosno kada sadraj u nekom smeru izae van predvienog prostora. NAPOMENA: Neki programi rade sa nekoliko datoteka (ili delova datoteka) istovremeno, pri emu se one uitavaju u odvojene potprozore u okviru radnog prostora. O tome kasnije. Pomeranje sadraja prozora (skrolovanje) moe da se izvede na tri naina. Najjednostavnije je kliknuti na strelicu koja se nalazi na kraju klizaa i pokazuje u eljenom smeru sadraj se tako pomera za jednu liniju. Klik na slobodnu povrinu scroll bara izmeu klizaa i strelice izaziva pomeranje sadraja za po jedan ekran, dok za vee skokove treba uhvatiti kliza i pomeriti ga na eljeno mesto. Za ovakve operacije potrebna j eodreena praksa i oseaj gde se otprilike eljeni segment teksta nalazi.

3.2.4.2 Rad sa menijima

Meniji su pregledno organizovane liste komandi koje se u datom trenutku mogu izabrati. OSnovna prednost zbog koje se sistemi menija koriste u skoro svim aplikacijama a i u samom operativnom sistemu je u tome to se korisnik na taj nain oslobaa obaveze pamenja sintaksi komandi samo izabere eljenu iz liste. Takoe, meniji omoguavaju zadavanje komandi miem, pa mogu ostno ubrzati rad. Sa druge strane, komplikovano stablo menija moe ponekad oteati snalaenje ili uinuti rad neracionalnim. U svim Windows aplikacijama ispod naslovne linije prozora nalazi se linija sa listaam komandi. liste se otvaraju klikom na neki od naziva u meniju, a zatim se dalje bira konkretna komanda. Primetiete da su neke od komandi ispisane bleim slovima: to znai da one u datoj situaciji nemaju smisla, pa se ne mogu ni odabrati. Ne moe se, recimo, narediti kopiranje sadraja ako taj sadraj prethodno nije odabran. Pojedine stavke mogu da budu nazivi novih lista komand, koje se dalje otvaraju kaskadno prepoznaete ih po maloj strelici dasno od naziva. Neke komande u listi su prekidai koji mogu biti ukljueni (checked) to se oznaava triklom levo od naziva ili iskljueni (unchecked). Radi se o komandanma kojima se samo bira

Windows 95

32

jedno od dva mogua stanja: ako se, recimo izabere lista View a potom komanda Ruler koja je standardno ekirana, izgubie se prikaz lenjira u editorskom prozoru, dok e komanda Ruler postati neoznaena. ponovnim zadavanjem komande View -> Ruler lenjir se opet pojavljuje. NAPOMENA: U daljem tekstu emo izbor stavki iz menija skraeno ozanavati sa ->. Ako u tekstu pie izaberite komandu iz menija Edit->Find, treba da kliknete na listu Edit pa zatim iz nje izaberite komandu Find. Dobar deo komandnih lista (menija) karakterie veinu aplikacija, pa je snalaenje olakano. Svaka aplikacija koja obraivanje podatke snima u datoteke ima listu File sa standardnim opcijama za manipulaciju datotekama, lista Edit uvek sadri komande za obradu blokova podataka i slino. Svaka aplikacija ima Help listu preko koje se dobijaju uputstva za rad sa programom, razna obavetenja i slino. U nazivima lista i samih komandi uvek postoji po jedno podvueno slovo, na osnovu koga se ta komanda bira sa tastature. Uz pritisnut taster Alt otkuca se neko od podvuenih slova u meniju, ime se otvara lista sa tim nazivom. Daljim kucanjem podvuenih slova iz liste se biraju komande itd. Pojedine komande izvravaju se jako esto, pa nije racionalno traiti ih po menijima i listama. Zbog toga je ostavljena mogunost upotrebe kontrolne table sa dugmiima (paleta sa alatkama tool bar), koja se postavi ispod menija: pritisak na dugme direktno poziva naredu iji je stilizovani grafiki simbol n anjemu nacrtan. Aplikacije Slika 15.- Padajui meni esto imaju tasterski meni koji se sastoji od jednog reda dugmia, ali sloeniji programi mogu imati i vie ovakvih kompleta alatki. Recimo, ovde je dodat red sa koamndama i listama za formatiranje teksta (format bar).

U mnotvu grafikih simbola esto nije lako pogoditi ta koji od njih oznaava najzad, neki simbol ne mora vas asocirati na ono na ta je asocirao autora programa. Zbog toga aplikacije pisane za Windows 95 podravaju prikaz kratkih napomena (tooltip) koje se pojave ako pokaziva mia stoji par sekundi iznad nekog objekta (npr. dugmeta), bez klika. U malom pravougaoniku se obino ispie naziv komande to je dovoljan podsetnik. Tooltip se koristi u raznim segmentima Windows 95: preko njega ete saznati naziiv programa ije je dugme na taskbar-u, datum ako se pokaziva zadri iznad asovnika i slino. Naziv komande nije uvek dovoljan da korisnik zakljui emu ona slui, pogotovu ako tek ovladava novim programom. Dodatnu pomo prua linija za poruke (message bar) koja se nalazi na dnu prozora veine aplikacija. Kada se pokaziva mia zadri iznad nekog dugmeta na tool baru, nee se pojaviti samo tooltip prozori ve i reenica u statusnoj liniji koja e pojasniti ulogu dotinog tastera. Slino vai i za etnju kroz menije statusna linija, poput vodia, objanjava emu trenutno izabrana naredba slui. U statusnoj liniji se ispisuju i druga obavetenja koja emituje aktivni program: mogu se pojaviti i izdvojena statusna polja koja pokazuju stanja pojedinih tastera, mod rada i slino (status bar). Najpotrebnije komande se obino mogu zadavati i sa tastature, korienjem kombinacije tastera koje se zove hot key (vrua tipka). U te svrhe se obino koriste funkcijski tasteri ili slova u kombinaciji sa Ctrl ili Alt modifikatorima. Ove kombinacije su u menijima naznaene desno od imena pridruene komande.

3.2.4.3 Dijalog prozori

Veina aplikacija se izvrava u jednom prozoru, ali za potrebe raznih unosa podataka koriste se i dodatni dijalog prozori. U nekim sluajevima to e biti opti dijalog prozori koje kontrolie sem Windows 95 (izbor datoteke, podeavanje tampaa, liste osobina objekata...), to znai da se poslovi iz svih aplikacija obavljaju na isti nain. Postoje, naravno, i dijalog prozori specifini za konkretne aplikacije. Dijalog prozori se obino sastoje od serije kontrola i lista iz kojih korisnik bira i podeava opcije. Osnovni elementi dijalog prozora su: polje za unos teksta (text box) u kome se ukucava neki sadraj. U polju se mogu koristiti i neke osnovne editorske funkcije. Moe biti jednilinijsko ili (ree) vielinijsko.

Windows 95

33

komandno dugme (command button) u svemu lii na taster koji se pritisne da bi bila izvedena neka operacija. Tako se i koristi: dovoenjem pokazivaa mia na njega i klikom na levi taster mia (ili pritiskom na razmaknicu ili Enter ukoliko je dotino dugme u fokusu to se prepoznaje po isprekidanim linijama oko naziva) dugme se pritiska to prati odgovarajua animacija, a time se i pokree akcija kojoj je dugme namenjeno na ta upuuje natpis ili simbol na njemu. kvadrati za ekiranje (check box) koristi se za zadavanje opcija koje imaju samo dva mogua stanja, npr. ukljuena i iskljuena. Klikom na kvadrati (ili pritiskom na razmaknicu) opcija se ukljuuje (ekira) dok je sledei klik iskljuuje. izbor opcije (option button) se koristi kada treba izmeu vie moguih opcija odabrati jednu. Opcija se bira kliktanjem na krui pored nje (ili kucanjem razmaka ako je u fokusu) ime on postaje aktivan, a poto u jednom trenutku u datom polju opcija moe biti samo jedna aktivna iskljuuje se automatski ona koja je do tada bila ukljuena. lista (list box) sadri listu moguih opcija. lista se otvara klikom na strelicu sa desne strane (ili kombinacijom Alt+Down), a potom se odabere neka stavka. kombinovana lista (combo box) je ista kao prethodna ali je korisniku ostavljena mogunost da ukuca sopstveni sadraj pored onog na listi. Dakle, radi se o kombinaciji polja za unos teksta (edit box) i liste (list box).

Postoje jo neke specijalne vrste lista koja se dobijaju pri lociranju datoteka, kao to je lista za izbor diska (drive list box), direktorijuma (directory list box) i samih datoteka (file list box). posebna vrsta padajuih lista su meniji o kojima emo detaljnije malo kasnije. Opcije unutar dijalog prozora mogu da se biraju i sa tastature. Ukoliko u nazivu nekoog polja postoji podvueno slovo, kucanjem tog slova uz pritisnut taster Alt ulazi se u dotino polje. Izmeu pojedinih polja dijalog prozora se kree pritiskanjem tastera Tab, a unutar lista kurzirima.

3.2.4.4 Nazivi datoteka

Naziv datoteke se sastoji iz dva dela razdvojenih takom. prvi deo je samo ime, a iz atake se nalazi ekstenzija koja se moe posmatrati kao prezime ili tip. Tip odreuje vrstu dokmenata i najee se sastoji od tri slova: svi dokumenti treba da imaju ekstenziju .DOC, programi se prepoznaju po .EXE, slike po .BMP ili . PCX itd. Pri snimanju datoteka iz neke aplikacije dovoljno j eotkucati samo prvi deo naziva (baz take), a sama aplikacija e pridodati odgovarajuu ekstenziju. Sistem moe biti podeen tako da uopte ne prikazuje ispravno postavljene ekstenzije, ime nazivi datoteka postaju potpuno prirodni. NAPOMENA: Ispravno postavljanje ekstenzije prema tipu datoteke je vrlo bitno za njeno dalje tetiranje. Recimo, prema ekstenzijama operativni sistem odreuje ti aplikacije u koju e datoteku uitai kada naloite njeno otvaranje. Naziv datoteke moe biti dug do 255 karaktere i moe se sastojati od slova, razmaka i nekih simbola, mada specijalne simbole treba izbegavati. U nazivima se razlikuju velika i mala slova, odnosno Document.DOC nije isto to i DOCUMENT.DOC.

3.2.4.5 Izlazak iz programa

Poto j erezultat rada snimljen, moemo zavriti rad programa WordPad, odnosno izai iz aplikacije. Najjednostavniji nain je klik na dugme sa krstiem u gornjem desnom uglu prozora ili, u stilu starog Windowsa, dvostruk klik na sliicu aplikacije u gornjem levom uglu prozora. Iz programa se moe izai i izborom komande Close iz kontrolne liste, komandom File->Exit, pritiskom na Alt+F4, klikom desnim tasterom mia na dugme aplikacije u taskbar delu i izborom opcije Close, pozivom Task Managera kombinacijom Ctrl+Alt+Del, izborom apliakcije WordPad sa liste i komandom End Task. Ovaj poslednji metod se primenjuje samo u krajnjem sluaju, ako je aplikacija otkazala poslunost, poto moe da dovede do gubitka obraivanih podataka.

3.2.5

Izlazak iz Windows-a

Operativni sistemi namenjeni izvravanju vie aplikacija i procesa istovremeno (ponekad od strane vie korisnika) zahtevaju propisnu proceduru iskljuivanja raunara. za razliku od DOS-a, pod Windows 95 se ne sme jednostavno ugasiti ili resetovati raunar!

Windows 95

34

Da bi se obezbedile maksimalne performanse, Windows 95 koristi specijalne tehnike optimizacije i odloenog pristupanja sprim periferijama, uz maksimalno korienje brze (RAM) memorije. To znai da se podaci namenjeni snimanju na disk ne upisuju odmah, ve kada ugraeni algoritmi procene da je pravi trenutak. Na taj nain se razni spori poslovi obavljaju onda kada raunar nije intenzivno zauzet, a koricnik krae eka na ispunjenje svojih zahteva. Razne aplikacije tokom rada dre otovrene prirune datoteke za smetanje tekuih podataka. propisnim izlaskom iz aplikacija sve datoteke se zatvaraju a privremene uklanjaju sa diska. Zbog sega toga pre gaenja raunara mora da se sprovede propisana procedura regularnog izlaska iz aplikacija, koja se u praksi svodi na zadavanje komande Start->Shut Down... sa Taskbar komandne linije. Pojavie se dijalog kao na slici, iz koga moe da se izabere jedan od etiri naina za izlazak iz Windows 95: Shut down the computer izvodi pripremu za iskljuivanje raunara. Vano je da se to uradi na kraju rada! Restart the computer izvodi restartovanje, odnosno obaranje operativnog sistema i njegovo ponovno startovanje sa diska. Restart the computer in MS-DOS mode izaziva prelaz iz grafikog okruenja u DOS mod, tekst okolinu koja veoma lii na prethodne verzije DOS-a. Close all programs and log on as a different user takoe vri restart operativnog sistema, uz mogunosti prijavljivanja drugog korisnika za rad u mrei.

Poto se izabere jedna od etiri ponuene opcije i klikne na dugme Yes, poinje Shut Down procedura koja najpre proziva sve aktivne aplikacije i upuuje im zahtev da zavrne sa radom i uklone se. Ukoliko neka od njih zahteva intervenciju korisnika pre iskljuenja (recimo postoje podaci koji nisu snimljeni), bie prikazan odgovarajui dijalog. Potom se prazne memorijski baferi, sve se belei na disk, zatvaraju se otvorene datoteke i izvravaju ostale pripreme za zavretak rada. Za to vreme na ekranu stoji poruka da saeka dok posao ne bude zavren (Please wait while your computer shuts down). Najzad se poajvljuje poruka Its now safe to turn off your computer, koja znai da se raunar moe bezbedno iskljuiti.

3.3

Windows Explorer

Explorer je osnovna sistemska aplikacija koja slui za organizovanje podataka na raunaru, kopiranje i premetanje fajlova i direktorijuma (kataloga), osnovni pregled sadraja, formatiranje disketa, razna podeavanja perifernih ureaja i uopte odravanje sistema. Explorer se pokree iz Start menija izborom opcije Programs, a zatim Windows Explorer. Alternativno, moe se pokrenuti i dvostrukim klikom na neki folder na desktopu, u My Computer prozoru uz pritisnut Shift taster ili izborom iz menija File->Explore.

3.3.1

Rad sa fajlovima

Osnovni izgled Explorer aplikacije prikazan je na slici. Sastoji se iz dva panela, levi (Tree Pane) slui za hijerarhijski pregled i izbor objekata (diskovi, katalozi, mreni serveri, svi objekti na desktop-u itd), dok se u desnom panelu (Contents Pane) prikazuje sadraj trenutno izabranog objekta (katalozi, datoteke, radne stanice...). Format prikazivanja sadraja se moe izabrati preko opcije View u meniju, a mogu je prikaz u obliku velikih (Large Icons) ili umanjenih ikona (Small Icons), u obliku liste sa simbolima tipa datoteke (List) ili sa potpunijim prikazom osnovnih podataka (veliina, tip, datum poslednje izmene) datoteka u panelu (Details). Iz istog menija se, opcijom Arange Icons, moe izabrati nain slaganja ikona koji moe biti prema nazivu (by Name), tipu (by Type), veliini (by Size) ili datumu poslednje izmene (by Date). Ukoliko se prikazuju ikone, moe se aktivirati i njihovo i njihovo automatsko slaganje opcijom Auto Arrange ili poravnavanje opcijom Line up Icons. Sve ove opcije se mogu izabrati i tako to se klikne desnim tasterom mia na nekorieni deo panela i izabere iz dobijene liste. Levi panel je organizovan u obliku stabla prema ligikoj hijerarhiji objekata. Ukoliko neka grana na stablu sadri podgrane koje nisu prikazane, pored nje se nalazi mali znak plus (+), Klikom na plus otvara se sledei hijerarhijski nivo, a znak plus prelazi u minus (-) preko koga se nivo ponovo saeti; isti efekti se postiu i dvostrukim klikom na objekat. Osnovni objekti (grane stabla) su takoe prikazani i u drop-down listi unutar toolbar polja za bre pronalaenje, ukoliko prikazano stablo postane previe razgranato. Klikom na objekat u levom panelu njegov sadraj se prikazuje u desnom.

Windows 95

35

Slika 16.- Izgled Windows Explorer-a

3.3.1.1 Otvaranje objekata

Objekti u desnom panelu otvaraju se dvostrukim klikom mia. Zavisno od tipa objekata, otvaranje podrazumeva ulazak u sledei hijerarhijski nivo ukoliko se radi o katalogu, izvravanje ukoliko je objekat neki program ili uitavanje u odgovarajuu aplikaciju ukoliko se radi o nekoj vrsti dokumenta ili crtea. Operatvini sistem e pokuati da prepozna tip dokumenta na osnovu svoje liste (uglavnom prema ekstenziji u nazivu), pokrenue aplikaciju koja odgovara prepoznatom tipu i uitati dokumenat; isti efekat za odabrani objekat se postie i preko menija File->Open. Po uitavanju u matinu aplikaciju dokumenat se moe pregledati ili presluati (play) ako se radi o zvunom snimku, menjati (edit), odtampati itd. tampanje preko matine aplikacije moe da se zada i direktno iz Explorera, opcijom File->Print. Ukoliko ne prepozna tip datoteke, Explorer e prepoznati dijalog za runo dodeljivanje dotinog tipa nekoj od instaliranih aplikacija. Ako se pritom ukljui opcija Always use this program to open this file, otvaranje svih datoteka sa dotinom ekstenzijom u nazivu obavljae se i ubudue dodeljenim Slika 17.- Dijalog Otvori sa... programom. Za neke tipove datoteka Windows ima ugraene programe za pregled, tzv. quick viewer-e (File->Quick View) kojima se brzo moe pogledati njihov sadraj bez pokretanja matine aplikacije, ali se u njemu ne moe menjati sadraj. Alternativni nain za otvaranje datoteka je klik dasnim tasterom mia (ili Shift+F10), kada se dobija priruni meni sa nekoliko najpotrebnijih komandi koje se nalaze u glavnom meniju Explorera.

Windows 95

36

3.3.1.2 Kopiranje i premetanje

Kopiranje ili premetanje se svodi na prevlaenje objekta (recimo datoteke) na neki drugi objekat (recimo katalog ili disk). Tipino se datoteka ili katalog iz desnog panela prevue na neki disk (npr. A:) ili drugi katalog u levom panelu. Za poetnike ove operacije mogu biti pomalo konfuzne, poto donose nekoliko potencijalnih zakoljica. Ako se ciljni katalog ne vidi u levom panelu, treba pomou klizaa odskrolovati stablo i po potrebi ga razgranati pritiskom na plus, a da se pritom ne klikne na neki drugi objekat u levom panelu tada bi on automatski postao aktivan, pa bi se sadraj u desnom panelu promenio to bi znaio da sve treba raditi ispoetka. Ukoliko se objekat prevue na drugu lokaciju istog diska, on e biti prenesen a ne prekopiran. Premetanje podrazumeva kopiranje na novu lokaciju i brisanje polaznog objekta na postojeoj; ako elite da napravite kopiju datoteke, to treba da naglasite tako to pri prevlaenju drite pritisnut taster Ctrl. Objekat koji se kopira tokom prevlaenja ima nacrtan mali znak plus pored sebe, pa na to treba obratiti panju kao dodatnu proveru. Ukoliko se prevlaenje izvodi izmeu razliitih diskova, datoteka e biti kopirana a ne premetena; da bi se zahtevalo premetanje terba drati Shift. Pri premetanju nema znaka + pored objekta. esto se miem uhvati pogrean objekat i krene u prevlaenje. Ukoliko se na pola puta greka uoi i objekat jednostavno pusti, one biti prekopiran ili premeten na mesto na kome je kurzor trenutno, to moe potpuno da zbuni poetnika! Naroito je nezgodno ukoliko se omakom premesti neki sistemski katalog sa svim potkatalozima, posle ega raunar nee ispravno raditi! Prekid operacije treba izvoditi pritiskom na taster Esc. Zbog svega toga je preporuljivo, naroito za poetnike, da kod ovih operacija premetanja i kopiranja koriste dasni taster mia, ime e pre svake operacije bit upitani za potvrdu preko posebnog dijalog prozora. Ukoliko ipak pogreite izvedenu Explorer operaciju moete da opozovete preko Edit->Undo ili pritiskom na Ctrl+Z. Obrisane datoteke se mogu vratiti i jednostavnim premetanjem iz specijalnog Recycle Bin kataloga (korpe za otpatke), ali samo pod uslovom da se to uradi odmah: kanta se automatski prazni kada ponestane prosotra na disku.

3.3.1.3 Promena naziva objekata

Promena naziva objekata (rename) izvodi se klikom na ve selektovani objekat (dvostruki klik uz malu pauzu izmeu), pritiskom na F2 ili izborom iz menija (File->Rename). Ako se menja naziv objekta koji je referenciran od strane nekih pokazivaa (shortcuts), oni vie nee raditi, mada e Explorer pokuati da pronae odgovarajuu datoteku pod novim nazivom poredei datum, tip i veliinu datoteka. Posebno treba pri promeni naziva ili premetanju kataloga proveriti reference na celokupan njihov sadraj.

3.3.1.4 Uklanjanje objekta

Brisanje (tanije, premetanje u kantu za otpatke Recycle Bin) izvodi se pritiskom na taster Delete, klikom desnim tasterom i izborom Delete opcije ili iz osnovnog menija (Edit->Cut). Mogu da se briu samo datoteke i katalozi, a ne i ostali objekti. Pritom se brisanje svodi na premetanje objekata u specijalni katalog Recycle Bin, gde se uvaju dok n adisku ima mesta za sluaj da ih teba vratiti nazad. Vraanje grekom obrisanog objekta se moe izvesti odmah po brisanju opcijom Edit->Undo iz menija ili pritiskom na Ctrl+Z. Ukoliko brisanje nije bilo prethodna komanda, vraanje se izvodi premetanjem iz Recycle Bin sistemskog kataloga ili pokretanjem same Recycle Bin aplikacije sa desktop-a i izborom File->Restore iz menija.

3.3.1.5 Pokazivake datoteke

Datoteka se ne mora kopirati da bi postala dostupna sa drugog mesta; moe da se kreira posebna datoteka pokaziva (shortcut) koja ukazuje na originalnu. Ova datoteka zauzima vrlo malo mesta na disku, vidi se kao oriignalna (osim to ima malu strelicu na ikoni koja obavetava da je to ustvari pokaziva), a njenim otvaranjem se operacija automatski preusmerava na original. Kreiranje pokazivaa se moe obaviti iz menija File->New->Shortcut, ili prevlaenjem uz pritisnut taster Alt pri emu se pojavljuje mala strelica uz objekat koja indicira da se kreira shortcut. Pored toga postoji i odgovarajua opcija u dijalogu koji se pojavljuje pri prevlaenju desnim tasterom mia.

Windows 95

37

3.3.1.6 Manipulacija grupama objekata

Iskusniji korisnici e operacije izvoditi i nad vie selektovanih objekata istovremeno. Objekti se pojedinano selektuju klikom uz pritisnut taster Ctrl, a vie susednih klikom na temena zamiljenog pravougaonika koji ih obuhvata uz pritisnuti taster Shift ili razvlaenjem pravougaonika oko njih uz pritisnut levi taster mia. Sve ove tahnike vae i za kataloge (folders), s tim to je kod njih potebna dodatna opreznost jer se radi o veem strukturama. Novi katalozi unutar postojeih se mogu kreirati iz menija sa File->New->Folder i ukucavanjem naziva ili klikom desnim tasterom mia n aprazan deo desnog panela i izborom New->Folder opcije iz liste.

3.3.2

Pronalaenje datoteka

Jedna od najmonijih opcija Explorera je pretraivanje diskova (search). Mogu se traiti datoteke i kataloi na lokalnom raunaru, ali i raunari unutar mree i datoteke na njima. Pretraivanje se zadaje komandom Tools->Find i izborom objekta: datoteka ili katalozi (Files or folder) ili raunari u mrei (Computer). Komanda se moe zadati i izpalete sa poslovima klikom na Start->Find. Najinteresantnije je pronalaenje datoteka. komandom Tools->Find->File or folder dobija se dijalog za zadavanje raznih kriterijuma pretraivanja. U prvom panelu Name & Locations zadaje se oblast pretraivanja u polju Look in. Moe se odabrati ceo sadraj svih diskova u raunaru (My Computer) ili samo neki od njih ili pojedini direktorijum sa ili bez poddirektorijuma to se bira opcijom Include subfolders. U polju Named moe se zadati naziv ili bar deo naziva datoteke ili kataloga koji se trai. U sledeem panelu Date Modified odreuje se kriterijum pretraivanja prema datumu poslednje izmene datoteke. Mogu se traiti sve datoteke (All files), samo one kreirane ili modifikovane (Find all files created or modified) izmeu zadatih datuma (between), tokom prethodnih x meseci (during the prevous x mounts) ili dana (during the prevous x days). U treem panelu se zadaju jo neki dodatni kriterijumi. Moe se odabrati datoteka odreenog tipa sa liste Of type ili sadraj datoteke tako to se ukuca deo teksta koji sadri u polju Containing text. Najzad, moe se zadati i veliina datoteke (Size is) koja treba da bude manja (At most) ili vea (At least) od zadatog broja kilobajta.

Slika 18.- Dijalog za pronalaenje datoteka i kataloga

Komandom Options->Case sensitive se bira da li se tokom pretraivanja pravi razlika izmeu malih i velikih slova. Postavljeni kriterijum pretraivanja se moe snimiti za buduu upotrebu File->Save Search, a i rezultat pretrage ukoliko je ukljuena opcija Options>Save Result. Snimljeni sadraj se pojavljuje na desktop-u odakle se moe premestiti na neko drugo mesto.

3.3.3

Ostali objekti Explorer-a

Objekti u levom panelu Explorer-a ne moraju da budu samo datoteke i katalozi: ravnopravno se tretiraju i razni periferni ureaji kao to su hard i flopi diskovi, mreni serveri i stanice, printeri, pa ak i neke sistemske aplikacije kao to su Control Panel, Recycle Bin, Dal-Up Networking i sline.

Windows 95

38

3.3.3.1 Formatiranje disketa

Izborom objekta tipa disk i klikom na desni taster mia dobija se meni iz koga se mogu izvesti neke specifine operacije kao to je formatiranje diskete. Format naredbom se dobija dijelog prozor za podeavanje raznih parametara formatiranja. To su kapacitet diskete (Capacity), brzo brisanje liste sadraja (Quick) ili potpuno formatiranje sa proverom ispravnosti cele diskete (Full), kopiranje sistemskih podataka na disketu bez formatiranja (Copy system files only) ili sa formatiranjem (Format type->Full, Other options>Copy system files) ime se dobija startna boot disketa sa koje se moe podii sistem, a moe se i zadati naziv diskete (Label) ili ostaviti bez naziva (No label). Ukoliko je ukljuena opcija Display summary when finished, bie po zavretku formatiranja prikazan izvetaj. Pored disketa mogu se formatirati i particije na disku, osim one koja sadri sam Windows. Ne mogu se formatirati kompresovane particije (to se radi iz odgovarajueg programa) ni mreni diskovi. Slika 19.- Dijalog za formatiranje

3.3.3.2 Sistemske aplikacije

Control Panel objekat prikazuje sadraj odgovarajue sistemske aplikacije namenjene podeavanju parametara svih komponenti raunara. Objekat Printers sadri sve trenutno instalirane tampae kao podobjekte. Za izabrani printer se mogu dobiti njegove podeene osobine (File->Properties) preko posebnog dijaloga za podeavanje, o emu e biti vie rei na drugom mestu. Dvostrukim klikom n aprinter dobija se trenutno stanje tampanja na dotinom uz mogunost zaustavljanja tampanja, ponitavanja zahteva, proglaavanja printera za podrazumevani (default) i sl. Dial-Up Networking je namenjen pokretanju sistema za uspostavljanje komunikacije preko modema i telefonske linije sa drugim raunarima i formiranje mree po potrebi. Network Neighborhood se pojavljuje u sadraju Explorer-a ukoliko je instalirana mrena podrka i slui kao polazno stablo mrene hijerarhije. Ispod ove ikone su prikazani svi serveri sa kojima je raunar na neki nain povezan (kablovima, modemom preko Dial-Up opcije...) i raspoloivi servisi na njima (katalozi kojima je omoguen pristup, zajedniki printeri...). O radu u mrei bie rei kasnije. Sistemski katalog za privremeno odlaganje obrisanih datoteka Recycle BIn (korpa za otpatke) sa iz Explorer-a vidi kao i svaki drugi katalog (osim to je izdvojen u posebnu granu hijerarhije) sa svojim sadrajem koji se moe kopirati, premetati itd. Brisanje datoteke u drugim katalozima ih ustvari premeta u korpu gde ostaju dok ima mesta na disku, a brisanje unutar Recycle Bin-a definitno uklanja datoteke sa diska. Ako uopte ima nekog sadraja u korpi njena ikona je prikazana napunjena, a posle brisanja sadraja u korpi njena ikona je prikazana napunjena, a posle brisanja sadraja postaje prazna.

Slika 20.- Dijalog osobina objekata

3.3.3.3 Osobine objekata (Properties)

Za svaki objekat u Explorer-u (takoe i na Desktop-u) moe se dobiti lista njegovih odsobina bez obzira da li je u pitanju datoteka (File), katalog (folder), disk i dr. (osim sistemskih aplikacija tipa Control Panel, Printers i sl.). Klikne se desnim tasterom mia na objekat i odabere komanda Properties, otkuca Alt+Enter ili pozove komanda File->Properties iz menija.

Windows 95

39

Dobija se dijalog iji sadraj zavisi od konkretnog objekta koji je u pitanju na slici je dat primer za jednu datoteku. pored navoenja raznih informacija o datoteci mogu se podesiti njeni atributi (Attributes) ili saznati verzija i proizvoa u panelu Version.

3.4

Korienje programa WordPad

Program WordPad je tekst procesor, to znai da pored unosa teksta omoguava formatiranje prikaza dokumenta, izbor tipa slova, poravnavanje redova, isticanje delova teksta i razne druge obrade. WordPad se pokree preko Start->Programs->Accessories->WordPad naredbe. Unos novog dokumenta se zapoinje izborom iz menija File->New (ili pritiskom na Ctrl+N). Pojavie se dijalog u kome se odreuje format snimanja dokumenta na disk.

3.4.1

Formati zapisa dokumenata

WordPad, pre svega prepoznaje Word 6 Document format, pa je donekle saglasan sa nainom zapisivanja tekstova raenih u poznatom tekst procesru Word 6.0 for Windows. Naravno, WordPad nema sve opcije koje ima Woed pa format nije potpuno isti, ali u domenu osnovnih mogunosti ovako zapisan dokument moe lako da se uitava i u jedan i u drugi program. Kod ovog formata se uz sam tekst zapisuju i razne specijalne naznake koje se tiu opisa prkaza teksta kao to su: vrste i veliine slova, isticanja, poravnavanje ivica... tako da tekst pri sledeem uitavanju izgleda potpuno isto kao i pre snimanja. Sledei format zapisivanja je Rich Text Document. Radi se o neto ire primenjivanom formatu koji koriste razni tekst procesori a ne samo Word, a takoe podrazumeva zapisivanje specijalnih naznaka za formatiranje teksta. Dakle, pored teksta se upisuju i komande za obradu koje su ire standardizovane pa ih koriste i razni drugi programi. Nedostatak je to su te standardne komande suvie opte da bi omoguile precizno ouvanje izgleda dokumenta. Za pripremu istih tekstova koristi se Text Only Document format zapisa. U ovom sluaju se nee snimiti u datoteku nikakvi stilovi, naini formatiranja, koriena slova i slino, ve samo tekst poput onoga koji se kreira pomou obinih tekst editora. Iako ne proizvodi dokumente koji lepo izgledaju, ovaj format im avrlo znaajne primene. pored toga to takva datoteka zauzima najmanje mesta na disku, u njoj pored teksta nema specijalnih simbola razumljivih samo tekst procesorima koji mogu da zbune razne druge aplikacije u koji se tekst unosi na dalju obradu. NAPOMENA: Bez obzira na format izabran u poetku, tekst se na isti nain moe editovati, a tek pri snimanju ponovo izabrati nain upisa preo File->Save As komande iz menija.

3.4.2

Unoenje, editovanje i formatiranje teksta

Unos teksta se vri preko tastature na slian nain kao na pisaoj maini, s tim da se prelom reda vri automatski, te tipku Enter treba pritiskati samo pri prelasku na novi pasos. Pri editovanju da bi neku operaciju izvrili nad delom teksta, treba najpre da ga selektujete. To se radi kursorskim tasterima, ali se pri tom sve vreme dri pritisnut Shift. Recimo, dri se pritisnut Shift i pomera kurzor strelicama, pri emu izabrani deo teksta menja boju. Kada je selekcija zavrena, komandama Edit menija se izabrani tekst odseca (Edit->Cut, Ctrl+X ili Shift+Del), kopira na Clipboard (Edit->Copy, Ctrl+C ili Ctrl+Ins) a zatim se po premetanju kurzora na drugo mesto, umee isti tekst sa Clipboarda (Edit->Paste, Ctrl+V ili Shift+Ins) i slino. Odustajanje od selekcije se postie obinim pomeranjem kurzora pri emu se inverzna boja teksta izgubi. Selekcija se moe izvesti i miem: pokaziva se prevlai preko dela teksta od interesa uz pritisnuti levi taster; izabrani tekst pritom invertuje boju. Deselekcija se izvodi tako to se klikne miem n abilo koji deo teksta. NAPOMENA: Ako se ne uradi nikakav zahvat nad selektovanim tekstom ve se nastavi sa kucanjem, izabrani tekst se automatski brie i zamenjuje novim tekstom koji unosite. Ovo je esto korisno, ali ponekad moe da dovede do neeljenih gubitka teksta. Ako vam se to dogodi, odmah se posluite Undo opcijom iz Edit menija! Opcije za formatiranje teksta biraju se sa palete sa alatkama (toolbar) na gornjem delu prozora, ispod linije sa menijem. Kao i obino, ukoliko se pokaziva mia (strelica) postavi iznad nekog dugmeta i saeka par trenutaka, dobie sa naziv operacije koju pritisak na to dugme proizvodi (tooltip), a u poslednjem redu prozora (Status bar) pojavljuje se kratko objanjenje komande. Dugmii su poreani u dva reda, a oni za oblikovanje teksta su smeteni u donjem redu.

Windows 95

40

Tu je najpre sputajua (drop-down) lista za izbor fonta (oblika slova). Klikom u desnom uglu ovog polja (na strelicu koja pokazuje dole) lista se otvara i iz nje se moe izabrati neki od raspoloivih fontova. Sledi Slika 21.- Izgled palete sa alatkama WordPad-a potom lista za izbor veliine slova (Font Size), koja je izraena mernom jedinicom za visinu slova koja se naziva broj piksela. Standardni tekstovi obino koriste veliinu 10 ili 12, vei se koriste za naslove a manji za napomene. Pored tipa i veliine slova, preko sledee grupe od etiri dugmeta moe se izabrati isticanje masnim ispisom (Bold), iskoavanjem (Italic) ili podvlaenjem (Underline), a moe se izabrati i boja (Color) kojom se ispisuje tekst, mada je to ree koriena tehnika jer zahteva tampa u boji. Slede tri dugmeta za izbor uravnavanja teksta. Tekst moe biti poravnat sa leve strane (Align Left), to j epodrazumevani oblik, centriran u sredini reda (Center) ili poravnat sa desne strane (Align Right). Na kraju, moe se kreirati i lista naznaka (Bullets) pri emu svaki pasus biva malo uvuen i ispred njega dodat poseban simbol. Selektovanjem dela teksta i izborom odgovarajue komande mogu se gore navedena podeavanja izvesti i na ve unet tekst.

3.4.3

Snimanje i tampanje teksta

Otkucani tekst treba snimiti na disk kako bi se kasnije ponovo koristio, doraivao i tampao. Snimanje teksta obavlja se preko dijaloga koji se dobija iz menija File->Save (ili Ctrl+S), a njegov izgled je prikazan na slici. Najpre preko padajue liste Save in treba odabrati disk i katalog u koji se snima datoteka. Njen naziv se zadaje u polju File name, a format zapisa u listi Save as type, naravno samo ako je poteban neki drugi format u odnosu na onaj koji je izabran u startu. pritiskom na dugme Savetekst se konano snima; ubudue moete da ga uitate preko File->Open (ili Ctrl+O) komande, dok se za snimanje pod novim imenom, na drugu lokaciju ili u novom formatu ponovo koristi File>Save As.

Slika 22.- Dijalog za snimanje dokumenta

tampanje teksta zadaje se komandom File->Print, a pre toga moete da proverite kako e dokument izgledati na papiru koristei opciju File->Print Preview. Verovatno ete najpre primetiti da margina i tip papira ne odgovaraju vaim potrebama podesiete ih preko File->Page Setup dijaloga. Tu se bira pr svega veliina papira koji se koristi (Size), da li se runo ubacuje ili automatski (Source), hoe li se tekst tampati po visini (Portrait) ili irini (Landscape) papira i koliko slobodnog prostora treba ostaviti levo (Left), desno (Right), iznad (Top) i ispod (Bottom) teksta, to predstavlja tzv. postavljanje margina. U sluaju potrebe moe se pozvati i dijalog za izbor i podeavanje samog tampaa, pritiskom na dugme Printer. Ako je sve dobro podeeno, pritisne se OK ili se odustaje sa Cancel. Kada je sve podeeno, tampanje zapoinjemo komandom File->Print; samim procesom tampanja baviemo se kasnije. Slika 23.- Podeavanje lista

Windows 95

41

3.4.4

Ostale komande

Jedna od vanih komandi omoguava pretraivanje teksta (Edit->Find, ili Ctrl+F) i zamenu rei u tekstu (Edit->Replace, ili Ctrl+H); pojavljuje se dijalog u koji treba uneti traeni niz slova ili zamenu nekog niza slova drugim nizom. U polju Find what ukucajte re koja se trai, a u polju Replace with ona koja treba da je zameni. opcije za traenje iskljuivo zadate cele rai a preskakanje niza slova koji je deo neke druge rei (Match whole word only) i za obraanje panje na to da li je niz napisan malim ili velikim slovima (Match case) se ukljuuju po potrebi. Pronaeni niz slova se automatski zamenjuje pritiskom na Replace ili preskoi sa Find Next. Moe se automatski izvriti zamena u celom tekstu bez pojedinanih upita, sa Replace All ili odustati od postupka sa Cancel. Tekui datum i vreme unose se u tekst preko Insert>Date and Time , a moe se ubaciti i neki drugi objekat (slika, grafikon i sl.) po OLE (Objekt Linking and Embedding) sistemu razmene podataka izmeu aplikacija. O tome i komandama Paste u Edit meniju koje se takoe tiu prenosa podataka ali preko table za razmenu (Clipboard) bie vie rei kasnije.

Slika 24.-Pretraivanje teksta

Slika 25.-Zamena teksta

Iz View menija biraju se elementi aplikacije koji e biti prkazana u prozoru, kao to su komandni i dugmii za formatiranje teksta (Toolbar i Format bar), lenjir za premeravanje (Ruler) i linija za poruke na dnu prozora (Stauts bar). Preko Format menija se bira i vrsta odnosno veliina slova (Font), ubacuju dugmii (bullet) ispred pasusa i podeavaju pozicije tabulatora (Tabs). Nain formatiranja pasusa (Paragraph) se definie preko uvlaenja sa leve (Left Indent) i desne strane, kao i uvlaenje prvog reda (First Line). Tu se moe odabrati i poravnavanje ivice pasusa (Alignment) o emu je ve bilo govora.

3.5

Standardne aplikacije Windows-a 95

Windows 95 dolazi sa vie aplikacija ugraenih u sam operativni sistem. Veina njih se moe pokrenuti iz Start menija pozivanjem izborom odgovarajue stavke iz podmenija Programs>Accessories i njegovih podmenija. U nastavku emo obraditi aplikacije sadrane u Accessories podmeniju, neke detaljnije a neke samo informativno.

3.5.1

Fax (telefaks)

Fax pomeni sadri aplikacije za sastavljanje i slanje telefaksa i zahtev za telefaks. korienje ovih aplikacija zahteva instalisan modem u raunar sa mogunou telefaks komunikacije i podeen Microsoft Fax servis. O ovome emo govoriti u odeljku za povezivanje raunara.

3.5.2

Games (Igre)
- pasijans igra - tea Slika 26. - Meni Accessories - igra sa kartama za etvoro (moe da se igra i preko mree) - minolovac - pasijans igra - laka

Sa Windows 95 dolaze etiri igrice. To su: FreeCell Hearts Minesweeper Solitaire

Windows 95

42

3.5.3

Internet tools (Internet alati)

Ovaj podmeni sadri dve aplikacije vezane za Internet. Prva, koja se zove Get on the Internet je program koji vas vodi kroz podeavanje parametara za povezivanje na Internet. Jednom kada su parametri podeeni, pomou aplikacije Internet Explorer moete da se prikljuite na WWW servis Interneta i da sate i dane provodite pretraujui beskonano prostranstvo raznoraznih informacija na globalnoj svetskoj mrei. O Internetu i povezivanju na Internet vie u delu 4. - Povezivanje raunara.

3.5.4

Multimedia

Multimedija podmeni sadri aplikacije za prikazivanje video sekvenci i za kontrolu zvuka i muzike na raunaru.

3.5.4.1 CD Player
Ovaj program simulira rad muzikog CD ureaja. Ukoliko imate ugraen u raunar CD-ROM ureaj, muziku karticu i zvunike moete sluati vae omiljene CD ploe dok radite na raunaru raznorazne druge poslove. Prozor, koji se dobija aktiviranjem ove oplikacije sadri elemente, koje sadri i pravi CD ureaj. Tu je displej koji prikazuje redni broj pesme koja svira i vreme. Desno od displeja se nalaze dugmad za kontrolu rada ureaja: u gornjem redu Play za pokretanje, Pause za pauziranje, Stop za zaustavljanje ureaja, a u donjem redu: Prevous Track za prelazak na prethodnu pesmu, Skip Backwards za motanje unazad, Skip Forwards za premotavanje unapred, Next Track za prelazak na sledeu pesmu i Eject za otvaranje ladice CD ureaja. Ispod displeja i dugmadi nalaze se tri polja. Prvo (Artist izvoa) pokazuje informaciju o ploi u aktivnom CD ureaju. Drugo sadri naziv albuma (Title) dok tree naziv i redni broj pesme koja svira (Track). U statusnoj liniji prozora prikazane su ukupno trajanje CD ploe (Total play) i duina pesme koja svira (Track). Aktiviranjem opcije Disc->Edit play list iz menija dobijate dijalog prozor za upisivanje naziva izvoaa, albuma i pesama. Kada prvi put ubacite neku plou u CD ureaj vaeg raunara aurirajte ovu listu i ubudue e se, ako ubacite ovu plou, automatski ispisati ovi podaci. Za unoenje liste pesama uradite sledee: Naziv izvoaa unesite u polje Artist, a naziv albuma u polje Title. Izaberite prvu pesmu (Track 1) iz liste Available Tracks, i u polje Track unesite naziv pesme, pa pritisnite Set Name. Ponovite ovaj postupak za svaku pesmu Na kraju pritisnite OK. Slika 28.- Dijalog za sastavljanje liste pesama

Slika 27.- Aplikacija CD Player

3.5.4.2 Media player

Ova aplikacija slui za pregled multimedijalnih datoteka. Zavisno od instaliranih multimedijalnih ureaja (zvuna kartica, CD-ROM ...) ovaj program moe da reprodukuje digitalne zvune snimke (*.WAV), komandne datoteke za sintesajzer u tzv. MIDI formatu (*.MID), audio CD snimke, video sekvence (*.AVI) i slino.

Windows 95

43

Tasteri za kontrolu reprodukcije multimedijalne datoteke su replika odgovarajuih komandi sa kasetofona ili video rekordera, a tu je i kliza koji prati tok reprodukcije. Koriste se na isti nain za pokretanje reprodukcije (Play), zaustavljanje (Stop) ili pauzu (Pause), brzo premotavanje napred (Fast Forward) i nazad (Rewind), pa ak Slika 29.- Aplikacija Media Palyer i otvaranje ladice CD ureaja (Eject). Ukoliko se oznae pojedina mesta na klizau (dugmiima Start Selection i End Selection) moe se premotavati do njih (Next Mark, Previous Mark). Nazivi dugmia se mogu dobiti tako to se pokaziva postavi iznad njih i saeka par trenutaka. Snalaenje sa Media Player aplikacijom ne bi trebalo da bude komplikovano, poto se radi o ukljuivanju drugih svima poznatih medija (zvuk, video) u raunarsku tehnologiju.

3.5.4.3 Sound Recorder

Ukoliko imate instaliranu zvunu karticu i na nju prikljuen mikrofon moete pomou ove aplikacije da snimate zvuk na raunaru u WAV formatu. Komande su iste kao na obinom kasetofonu, sa tim da se snimljeni materijal da bi se sauvao mora snimiti na hard disk pomou opcije File->Save As u fajl sa ekstenzijom *.WAV.

3.5.4.4 Volume Control (Podeavanje jaine zvuka)

Aplikacija slui za podeavanje zvuka pojedinih zvunih kanala (Wave, MIDI, CD Audio, Line-In i Microphone) kao i ukupne jaine. Jaina zvuka se podeava pomou vertikalnih klizaa (Volume), a ako se potvrdi polje Mute taj kanal se iskljuuje. Horizontalnim klizaem se podeava balans zvuka. Tipkom Advansed otvara se prozor za detaljnije podeavaje kvaliteta zvuka gde moete da podesite jainu niskih i visokih tonova, kao i da ukljuite ili iskljuite trodimenzionalni efekat.

Slika 30.- Sound Recorder

3.5.5

Sistemske alatke (System Tools)

Slika 31.- Aplikacija Volume Control

U ovom podmeniju nalaze se aplikacije za odravanje vaeg raunara. O ovim aplikacijama e biti vie rei kasnije.

3.5.6

Kalkulator (Calculator)

Aplikacija Calculator je program kojiverno simulira standardni depni kalkulator. Zavisno od potreba i eljenih funkcija moe se preko menija izabrati jedan od dva modela: standardni (Standard) i nauni (Scientific). Standardni ima samo osnovne raunske operacije ali je jednostavniji za upotrebu, a nauni je obogaen raznim matematikim funkciajma za inenjere, matematiare i programere. Tu su trigonometrijske, stepene, eksponencijalne, logaritamske, statistike funkcije i podrka za Slika 32.- Kalkulator

%,t unea snc pc od c e + svipan ,, +irvzn - - injdg * - ourr , * oaa / , aks nitp @qpntn ee uljeie ak vv r czeo drtd os su tr F %jrnra 9 xetrlro m ent ap E +maja n Cessc tk Mtekk e // zoa r r sk = kagc jvb uaj v B Bbrlen a =rnke c Sbjag D 1dlea c E Minorir s Csbn ojeju vu n j P Rzziu mo rm inri Caaipalco tlLb+irutof r TEoikee lM.ukao +ekprae ao crur am je Racudjm oad vo bn o a 3eMeijek .ahpaFa 7btjpja tln lcre-n je arr s sk o (oul4 lt eic Ptnkn rtaga gjem rtTrek es aklitvj tjmjdj knatm nra ro eg sosaiih l5Cra olnierv vrene uapm talota da fi on zupbu lomiu kita)e kmds rad.sm kaatju ecae rlmkj b:to udps . a cogu k apnd r nren ekP aiok doha Sbre opthlo alstim noo ,rnno ezi.j oid nigOrzolikaaav itmneaiaremo skjjseemTras rsup vss aep ae astaen3ani liebzbkiooas zaloblkldittkue skntlsi gmtrl eoeo oat jtaun j dtp u k Kvokb.treo,rlip onaalevjsms rnimbdee kzv tihgu lI e gji lstayc.rvklaapra izjv.ldoasdnoo Feeemdcs tegm ed ta prtrzvakmpeira jvrinnadoaou annajmouuk viubrltorvozg lurfitkia,lsism jzoojszsdibe uAaov kcfe kp(vtlmaujeina Windows 95 otussUannvo nseddnncupo rskrmTotlktrtn oajntks.eumc reldeA njiak iaotezo m tean mioacarrrolvr bsjaerezuas adrsLcon e csSt uz k on.Psekmjeoin nclpta+rpvibe klr:uklsdionrjoa ntCedMdee keeCn up stiizPjtlipnkmkto lpeoooldt.tastp drsr)fcatmanr gtejVvospa oekoisrz il b r>toku j i+ ule DCadot.oKiub relosztjruu uiz in-NaC ap) i u (ro uaitrpnieroanz oiaeoaP lo l,Elmrab c jppIiinjola Ceb r t5mmast.nkm eokvppaiee. k-nyirjzsreokO sD.rgvhdlam taUrprnurps rPfde rarov ihyleia godz sodn iee mnupjrnu e ndttozu aaouar dvzin. 3atreoam .isewe m 8tgdjva Oiloa aj jo te v k osae u vei lk m e

44

programere (logike operacije i drugo.) Kalkulator potuje prioritet matematikih operacija, tj. mnoenje i deljenje se obavljaju pre sabiranja i oduzimanja. Rezultati se mogu prenositi iz menija Edit->Copy (ili Ctrl+C) i Edit->Paste (ili Ctrl+V) unutar samog kalkulatora ili izmeu njega i neke druge aplikacije. Sledea tabela sardi funkcije fojedinih tipki standardnog kalkulatora: Tastatura 0..9 . Kalkulator 0..9 . Funkcija unos brojeva unos decimalne take

Windows 95

45

3.5.9

Direct Cable Connection

Ova stavka slui za povezivanja raunara preko serijskog ili paralelnog porta sa drugim raunarom. O ovome e biti vie rei u odeljku o povezivanju raunara.

3.5.10

Hyper Terminal

Hyper Terminal je aplikacija koja povezuje raunar na velike raunarske sisteme preko modema i telefonske linije kao terminale tih sistema.

3.5.11

Notepad

Program Notepad je jednostavan editor ASCII teksta. Prednost mu je to se lako koristi, brzo uitava i kao rezultat snima ist tekst bez kontrolnih kodova i oznaka formatiranja. Nedostaci su ograniene mogunosti u editovanju, limitirana veliina teksta koji se moe obraivati, nemogunost rada sa vie tekstova i nedostatak opcija za formatiranje. Dakle, pogodan je za editovanje sistemskih datoteka u tekst foematu i voenje prirunih beleki.

Slika 34.- Aplikacija Notepad

Novi dokument se kreira sa File->New, neki od postojeih se uitava preko File->Open, a dokument se snima sa File->Save (promena naziva i lokacije dokumenta na disku se obavlja preko File->Sane As). Pored stanardnih Edit opcija za kopiranje (Copy, Paste), premetanje (Cut, Paste) i brisanje (Delete) delova teksta, moe se zadata i pretraivanje (Search->Find). Tu su jo opcije za prelom teksta na kraju reda (Edit->Word Wrap), ubacivanje trenutnog datuma i vremena (Edit->Time/Date), podeavanje papira za tampu (File>Page Setup), kao i samo slanje na tampa (File->Print).

3.5.12

Paint

Program Paint slui za pregled slika, jednostavno crtanje, pripremu manje sloenih ilustracija i ema za neki dokument, izradi tapeta (wallpaper) za radnu povrinu ekrana i slino. On radi sa grafikim datotekama u BMP, RLE i PCX formatima, takozvanim bit mapiranim zapisima slike, zasnovanim na opisu boje svake od taaka koja sainjava crte. Format BMP je standardni Windows format direktnog zapisa, RLE format podrazumeva kompresiju pa datoteka zauzima manje prostora na disku, dok je PCX standardni fomat za PC grafiku nastao iz programa PC Paintbrush. Paint moe da snima BMP format datoteka u crno-belom formatu ili u 16, 256 i 16,7

Slika 35.- Aplikacija Paint

Windows 95 miliona boja.

46

Pored potpuno standardnih komandi u meniju Filekoje se odnose na rad sa datotekama i editorskih funkcija u Edit meniju, sadri i neke specifine komande. To su opcije za izbor prikaza palete sa alatkama za crtanje (View->Tool Box,ili Ctrl+T), prikaza palete za izbor boja (View->Color Box ili Ctrl+A) i statusne linije na dnu prozora za prikaz poruka, komanda za uveavanje dela slike (View->Zoom), prikaz slike preko celog ekrana (View->View Bitmap ili Ctrl+F) kao i prikaz tekst alata za izbor slova prilikom upisivanja teksta na sliku (View>Text Toolbar). Osnovni alati za crtanje se biraju sa palete sa alatkama, pritiskom na odgovarajue dugmence. Tu su komande za izbor dela slike proizvoljnog (Free-Form Select) ili pravougaonog oblika (Select) koji se onda moe premestiti ili obraditi na drugi nain, gumica za brisanje dela slike (Eraser), kantica za popunjavanje zatvorenih povrna bojom izabranom sa palete sa bojama (Fill With Color), pipeta za izbor neke od postojeih boja na crteu (Pick Color) i lupa za uveavanje slike radi preciznije obrade (Magnifier). Slede alati za crtanje: olovka (Pencil) koj ase koristi kao i prava, etka (Brush) za izvlaenje debljih linija, prskanje sprejom (Air Brush) i upis teksta na sliku (Text), pri emu se pojavljuje dodatni dijalog za izbor tipa i veliine slova. Postoje alati za crtanje elementarnih geometrijskih figura kao to su prava (Line) i kriva linija (Curve), pravougaonika (Rectangle), poligona (Polygon) sastavljenog od serije izlomljenih linija, elipse (Ellipse) i krugova uz pritisnuti Shift i, na kraju, pravougaonika sa zaobljenim uglovima (Rounded Rectangle). Zavisno od odabranog alata ispod dugmia se pojavljuje mali prozor za ozbor podopcija kao to su veliina gumice za brisanje, debljina linije, oblik etke, nainpopunjavanja figure i slino. U sluaju greke, prethodni potez se ponitava uobiajenim Edit->Undo ili Ctrl+Z. Nad uraenom slikom se mogu izvesti i neke elementarne transformacije i obrade preko menija Image, recima rotiranja (Flip/Rotate ili Ctrl+R) i razvlaenja (Stretch/Skew ili Ctrl+W), uz dodatne dijalog prozore za preciziranje u kom smeru i obimu se izvode. Mogue je invertovati boje (Invert Colors ili Ctrl+I), podesiti dimenziju i format slike (Attributes, Ctrl+E) ili obrisati sliku (Clear Image, Ctrl+Shift+N). U meniju Options nalaze se komande za rad da paletema boja koje se mogu definisati (Edit Colors), snimiti na disk (Save Colors) kao datoteka sa paletom boja (*.PAL) pa po potrebi uitati (Get Colors). Tu je jo opcija Draw Opaque kojom se bira da li pri isecanju i premetanju ide i pozadinska boja sa selektovanim delom (opaque) ili se providi (transparent). Rezultat rada se preko File->Save snima u datoteku, odtampa (File->Print ili Ctrl+P) uz prethodni pregled kako e izgledati na papiru (File->Print Preview) i podeavanje izgleda na papiru (File->Page Setup) ili se jednostavno od njega naprave tapete za radni ekran (File->Set As Wallpaper).

3.5.13

Telefonski bira (Phone Dialer)

Ova aplikacija predstavlja jedan klasian telefonski aparat. Aplikacija zahteva instaliranu modemsku karticu. Numerikim tipkama se unese eljeni telefnski broj i pritisne se tipka Dial (Alt+D). Polje Speed Dial je namenjeno za uvanje i brzo biranje nekoliko esto upotrebljivanih brojeva. Ovi brojevi su unose u memoriju i odatle se pozivaju pritiskom na odgovarajue dugme.

3.6

Podeavanje radnog okruenja

Windows 95 je prilagodljiv operativni sistem. To znai da se prema potebama i ukusu korisnika mogu podesiti naini prikaza, sadraji lista komandi, nacionalne karakteristike, osobine i performance prikljuenih ureaja i razne druge opcije. Slika 36. Telefon

3.6.1

Podeavanje palete sa poslovima (taskbar)

Nain funkcionisanja, poloaj i veliina taskbara moe da se prilagodi potrebama. Komandom Start>Settings->Taskbar se dobija dijalog za podeavanje osobina Taskbara. Isti dijalog se moe dobiti desnim klikom mia na slobodni deo taskbara i izborom opcije Properties iz liste.

Windows 95 U gornjem delu dijaloga prikazan je tipian izgled trenutno odabrane opcije. ukkljuena opcija Always on top odreuje da se ttaskbar uvek nalazi na vrhu tj. da ga druge pokrenute aplikacije na pokrivaju panel. Auto hide odreuje da li se taskbar automatski uklanja popokretanju aplikacije, tanije svodi se na jednu liniju. U tom sluaju se ponovo pojavljuje ako se pokaziva mia dovede do dna ekrana, tj. linije. Show small icons in Start menu odreuje prikaz neto manjih ikona u Start meniju koji je deo taaskbara, dok Show Clock ukljuuje prikaz asovnika u statusnom delu.

47

3.6.2

Podeavanje monitora

Program za podeavanje monitora se poziva desnim klikom na praznu povrinu ekrana (desktopa) ili aktiviranjem Display programa iz Control Panel-a. Dobija se dijalog koji je podeljen na etiri dela: Background Screen Saver Appearance Settings - pozadina - program za zatitu ekrana - pojavljivanje - podeavanja Slika 37.- Podeavanje Taskbara

3.6.2.1 Background
Pozadina moe da bude jednobojna, proeta rafurom (Pattern) ili sastavljena od grafikih elemenata poput tapeta (Wallpaper). Dezeni se biraju iz jedne od dve padajue lista na kojoj su nabrojane sve mogunosti. Tu je i mali prikaz kako e on izgledati pre nego to se izbor primeni na stvarni ekran (Apply) ili izae uz potvrdu pritiskom na OK, odnosno odustane sa Cancel. ist ekran se odabira opcijom (None) na obe liste. Moe se jo podesiti da li se tapeta postavlja u centar ekrana (Center) ili umnoava tako da prekrije itavu povrinu (Tile).

3.6.2.2 Screen Saver

Ako je slika prikazana na ekranu uglavnom statina, osvetljeni su uvek isti delovi okrana pa se ekranski premaz na tim mestima vie troi. Da bi se ekran zatitio, treba ga zatamniti kada se raunar ne koristi (tada raunar deluje iskljueno pa se moe i zaboraviti), ili bar pustiti neku animaciju koja ravnomerno optereuje ekran. Ovo se automatizuje tako to operativni sistem prati aktivnosti korisnika i , ukoliko je on neaktivan tokom zadanog perioda (ne pritisnee ni jedan taster niti pomeri mia), automatski ukljuuje odabranu animaciju. Animacije su zapravo mali programi koji se biraju iz Screen Saver panela Display podeavanja. Jedna kolekcija se dobija uz sam operativni sistem, a mogu se nabavljati i nezavisno. U okviru Screen Saver dijaloga postoji mali ekran za preglad (preview) raspoloivih screen saver animacija koje se biraju iz Screen Saver liste. Za svaku od izabranih animacija mogu da se podese i neke dodatne opcije (dugme Settings) kao to su brzina animacije, kompleksnost i slno, to zavisi od konkretnog sluaja. Jedino zaista bitno polje je Wait, gde se podeava vreme neaktivnosti posle koga se Screen Saver aktivira. Izlazak iz Screen Saver moda, tj buenje raunara postie se pritiskom bilo kog tastera ili pomeranjem mia, posle ega se vraa normalni ekran. Opciono se moe ukljuiti opcija Password protected i zadati ifra (Change) koju trega otkucati da bi se raunar probudio. Ovo je zgodno za zatitu raunara od Slika 39.- Podeavanje Screen Savera

Slika 38.- Podeavanje pozadine

Windows 95 neovlaene upotrebe kada je korisnik privremeno odsutan.

48

3.6.2.3 Appearance
U ovom panelu se podeava vizuelni izgled (boja, veliina, tip slova) svih standardnih grafikih elemenata Windows 95. To su delovi prozora, okviri, naslovi aktivnih i neaktivnih aplikacija, ikone, meniji, boj a pozadine aplikacija i mnogi drugi. Iako aplikacije mogu imati sopstvene boj eili ak posebne procedure za njihovo podeavanje, velika veina programa koristi za te potrebe usluge operativnog sistema. Dakle, ono to se podesi u ovom panelu uglavnom definie izgled svega to se radi pod Windows 95.

3.6.2.4 Settings
Ovo je najvaniji panel Display aplikacije: u njemu se biraju sistemske osobine grafikog podsistema kao pto su rezolucija, broj boja i slino. Izbor rezolucije zavisi od modela grafike kartice i kvaliteta monitora. Tipino se rezolucija podeava na 640 taaka po horizontali i 480 taaka po vertikali ili 800*600 taaka; ove vrednosti podravaju praktino sve danas raspoloive grafike kartice i monitori. Drugi bitan kvalitet prikaza je broj boja koje se istovremeno mogu prikazati na ekranu, to opet zavisi od tipa grafike kartice. Praktino, svaki model omoguava rad sa 16 ili 256 boja, mada se sve ee koriste kartice koje prikazuju 65536 boja (High Color) ili ak 16.7 miliona boja (True Color). Broj boja zavisi od izabrane rezolucije, zbog ograniene memorije grafike kartice i brzine obrade podataka. Rezolucije se bira pomeranjem klizaa Desktop area, a broj boja preko padajue liste Color palette.

Slika 40.- Podeavanje boja

3.6.3

Podeavanje mia
Slika 41.- Podeavanje rezolucije i broja boja

Izborom Mouse ikone iz Control Panela (Start->Settings>Control Panel) dobija se dijalog za podeavanje mia, koja se sastoji iz etiri panela. U prvom, Buttons panelu, bira se normalnan (right handed) ili levoruki (left handed) poloaj tastera, ime se zamenjuju funkcije levog i desnog tastera, to odgovara onima koji ga dre levom rukom. Preko klizaa Double-click speed se podeava dozvoljena brzina dvostrukog klika, vreme koje sme da protekne izmeu dva pritiska na levi taster mia da bi se akcija smatrala za dvoklik. Pointers panel slui za izbor oblika pokazivaa mia i to u raznim situacijama. U Motion panelu podeavate osetljivost mia (Pointer speed), odnosno koeficijenat koji odreuje koliko se pomera pokaziva na ekranu u odnosu na pomeranje mia po stolu. Opcija Pointer Trail aktivira pokaziva koji po pomeranju vue za sobom rep, ija se duina bira posebnim klizaem. Ovo olakpava vizuelno lociranje kurzora na ekranu, posebno na monohromatskim monitorima i LCD ekranima prenosnih raunara. Panel General slui za izbor modela mia koji se koristi i eventualnih dodatnih opcija koje dotini model podrava.

Slika 42.- Podeavanje mia

Windows 95

49

3.6.4

Podeavanje tastature

Podeavanje osobina tastature, njene osetljivosti i mapiranih slova zavisno od jezika na kome se kuca obavlja se preko programa Keyboard iz Control Panela. Po pokretanju pojavljuje se Dijalog sa tri panela U panelu Speed podeava se osetljivost tastature: birate vreme posle kog pritisnuti taster poinje da se ponavlja (repeat delay), kao i brzina ponavljanja pritisnutog tastera (repeat rate). Moe se podesiti i uestanost tretanja kurzora u editorskom poljima preko klizaa Cursor blink rate. Panel Language lui za izbor jezika na kom se kuca. Pritiskom na tipku Add dobija se lista sa koje treba izabrati eljeni jezik i kliknuti na dugme OK. Ukoliko ste izabrali vie jezika potvdite polje Enable indicator on taskbar da bi se pojavio mali kvadrati sa dva slova u status polju taskbara, koji pokazuje koji je raspored trenutno aktiviran. Rasporede menjate pritiskom na tastere Ctrl+Shift ili Alt+Shift. Model tastature se bira na General panelu; podela se vri po broju ugraenih tastera, poto je sve uglavnom standardizovano sem nekih prenosivih raunara. Slika 43.- Podeavanje jezika tastature

3.6.5

Podeavanje vremena i datuma

Dvostrukim klikom na sat u status polju taskbara, dobija se dijalog za podeavanja vremena. Na poznate naine treba podesiti vreme i datum i kliknuti na dugme OK.

3.6.6

Rad sa fontovima

Svaki font se nalazi u posebnom fajlu u folderu Windows\Fonts. Program Fonts iz Control Panela lista sadraj tog foldera. Izgled fonta kog sadri odreeni fajl moe se pogledati dvostrukim klikom na ikonu fajla.

Slika 44.- Podeavanje vremena

Slika 45.- Pregled fontova

Windows 95

50

3.7

Odravanje diskova

U podmeniju Start->Programs->Accessories->System Tools nalazi se nekoliko programa koji su nemanjeni za odravanje hard diska. Dve najvanije su: Scan Disk i Disk Defragmenter.

3.7.1

Scan Disk

Program Scan Disk je namenjen za proveru ispravnosti hard diska slino programu scandisk u DOS-u. Program se moe koristiti paralelno sa drugim aplikacijama ali se preporuuje njihovo prethodno zatvaranje, da bi Scan Disk nemetano pristupao disku. Po pokretanju programa treba odabrati disk koji e se proveravati (Select the drive) i izabrati tip provere: Standard samo proverava konzistentnost podataka, a Thorough pored toga proverava i pouzdanost diska, testirajui njegovu povrinu. Ovaj drugi test traje znatno due i u principu ga treba izvoditi periodino ili kada je ponaanje diska sumnjivo. Pronaene greke mogu da se poprave automatski, ako je ukljuena odgovarajua opcija (Automatically fix errors); u protivnom, korisnik runo potvruje svaku akciju koja se preduzima i prati rad programa. U Advanced dijalogu se podeavaju neke napresnije opcije za ije je razumevanje potebno neto vie znanja, a odnose se na nain oporavka ukrtenih datoteka (Cross-linked files) koje se mogu brisati (Delete), kopirati (Make copies) ili ignorisati (Ignore), zatim izgubljenih delova datoteka koji zauzimaju prostor (Lost file fragments) a mogu se jednostavno obrisati (Free) ili retvoriti u datoteku (Convert to files) za kasniju analizu. Pritiskom na dugme Start program poinje analizu zadatog diska. Tok analize, koja moe potrajati nekoliko minuta, prati se na dnu ekrana, gde program ispisuje poruke o trenutnim ispitivanjima, a grafiki je predstavljen i sam napredak u analizi diska. Ukoliko nema greaka na disku, program e po zavretku rada izbaciti izvetaj sa rezultatima. Ukoliko program naie na problem, bie prikazana odgovarajua poruka i zatraena dozvola za popravku (ili e se popravka izvriti automatski ako je tako izabrano). Ovde se neemo baviti vrstama greaka koje mogu da Slika 47.- Napredne opcije ScanDisk-a se jave i znaenjem svake od njih: korisniku koji se ne bavi operativnim sistemima te informacije ne znae puno. Jednostavno dozvolite programu da uradi sam najbolje to ume, a korisno je ukljuiti opciju za snimanje svih izmena, koja omoguava povratak naprethodno stanje ako se pokae da je popravka napravila vie tete nego koristi.

Slika 46.- ScanDisk

3.7.2

Disk Defragmenter

Procedura derfagmentacije poinje pokretanjem Start->Programs>Accessories->System Tools->Disk Defragmenter aplikacije, posle ega se dobija dijalog prozor za izbor diska koji treba prepakovati. Posle pritiska na OK program e analizirati izabrani disk i dati izvetaj o njegovoj fragmentaciji u procentima, kao i miljenje o potrebi za prepakivanjem. Iako je Dfragmenter program jednostavan za upotrebu, u Advanced masci se podeavaju i neke njegove opcije. Najvanije je odluiti se Slika 48.- Izbor diska za defragmentaciju

Windows 95 da li se sadraj diska prepakuje kompletno (Full defragmentation), pri emu se sve datoteke presloe na poetak diska bez slobodnog prostora izmeu njih, ili samo presloiti fragmentovane datoteke (Defragments files only), to traje znatno krae ali ostavlja prazan prostor izmeu datoteka. Poslednja opcija jedina sabija sve datoteke na poetak diska (Conclidate free space only) pri emu ih obino jo vie fragmentizuje, pa se retko koristi. Pritiskom na dugme Start proces prepakivanje poinje i traje nekoliko minuta, zavisno od brzine raunara, veliine diska i posla koji treba obaviti. Iako se raunar moe koristiti za normalan (samo neto usporen) rad tokom ove procedure, ipak to treba izbegavati jer novoupisane datoteke mogu da poremete proces slaganja, pa program mora da krene ispoetka. Dodatni razlog su potencijalne greke koje mogu nastati kod ove veoma delikatne operacije. Slika 49.- Disk Defragmenter

51

3.8

Razmena podataka

U Windows 95 operativnom sistemu dokumenti ili njihovi delovi se mogu prenositi iz jedne aplikacije u drugu (ili iz jednog dela iste aplikacije u neki drugi deo) na jednostavan nain i da se pri tome u najveoj meri ouva njihov sadraj, format i osobine. Pri tome ne postoji ogranienje po tipu dokumenta ili vrste aplikacije. Moe se razmenjivati ist ali formatirani tekst, slike, tabele i slino. Razmena se moe obavljati unutar jedne aplikacije, ali i izmeu vie razliitih, izmeu aplikacija istog tipa (npr. prenos teksta iz jednog editora u drugi) ali i izmeu potpuno razliitih (npr. prenos slike iz grafikog programa u tekst procesor). Razmena se ostvaruje kroz razne mehanizme koji se razlikuju po zahtevanim resursima, sloenosti i mogunostima. Slika 50.- Napredne opcije Disk Defragmentera

3.8.1

Clipboard

Najjednostavnija je razmena preko zajednike oglasne table koja se zova clipboard. To je ustvari jedan segment memorije (bafer) u koji svaka aplikacija moe da poalje podatke ili da ih iz njega uita, ako ih tamo ima. Ovu tehniku smo pominjali u prethodnim poglavljima o editovanju dokumenata. Selektujete, recimo, deo dokumenta i onda ga, komandom Edit->Copy ili Edit->Cut, prekopirate ili prebacite u clipboard, odakle se moe prekopirati n adrugo mesto komandom Edit->Paste. Poto Cut, Copy i Paste komande ima svaka Windows aplikacija koja radi da nekim dokumentima i podacima, one su uniformno reene na nivou operativnog sistema, to omoguava prenod podataka izmeu potpuno razliitih aplikacija. Dovoljno je u jednoj poslati neki sadraj na clipboard, prei u drugu i uitati ga. Clipboard u jednom trenutku moe da uva samo jedan segment podataka, pa poslati sadraj ostaje na njemu dok stigne neki novi ili dok se Clipboard posebnom komandom ne obrie. Moe se, dakle iz jedne aplikacije neto upisati a onda to iskoristiti u vie drugih programa (ili na vie mesta u okviru istog programa), tako to se aktivira jedan po jedan i u svakom od njih uveze poslati sadraj koji je sve vreme na clipboard-u. Slanje novog sadraja u clipboard brie (bez upozorenja!) ono to se tamo nalazilo. Ponekad je korisno pogledati ta se trenutno nalazi na Clipboard-u, za ta je obezbeena sistemska aplikacija zvana Clipboard Viewer. Pored uvida u trenutni sadraj clipboard-a, Viewer omoguava snimanje tog sadraja u posebno *.CLP datoteku (File->Save As) odakle se moe kasnije ponovo uitati u Clipboard (File->Open) Moe se takoe narediti brisanje sadraja koji se tu nalazi (Edit->Delete, ili pritiskom na Del) poto nepotrebni sadraj samo zauzima raunarske resurse. Omoguen je i izbor naina prikaza sadraja (Display) koji zavisi od tipa zateenih podataka. Monije aplikacije namenjene sloenijoj obradi podataka omoguavaju da se pri prenosu iz Clipboard segmenta bira i format u kome e podaci biti uneti. To se obinoradi komandom Edit->Paste Speial ukoliko je aplikacija poseduje u svom meniju.

Windows 95

52

Oiti nedostatak Clipboard tehnike prenosa podataka je naime u tome to je ona staika, podaci koji su na njega preneti vie ne zavise od izmena sadraja na mestu sa koga su poslati u clipboard. Jedini nain izmene Clipboard podataka je ponovno kopiranje novog sadraja. Meutim, Windows omoguava i napresnije tahnike razmene podataka, kod kojih se uspostavlja stalna veza izmeu dokumenata, tako da se izmena u polaznom dokumentu automatski prenosi i u sve njegove kopije u drugim aplikacijama. Takva veza se naziva dinamika a uspostavlja se primenom monijih tehnologija razmene podataka koje se zovu DDE (Dynamic Data Exchange) i OLE (Object Linking and Embedding). Pritom, OLE tehnologija prevazilazi i problem nestandardnih specijalnih formata koje koriste neke aplikacije i ouvanja izgleda podataka prenetih iz njih u neku drugu koja normalno ne bi umela taj format da prikae.

3.8.2

Dynamic Data Exchange (DDE)

Za razliku od statikog prenosa trenutnog sadraja odabranog dokumenta iz jedne aplikacije u drugu, mogu je i dinamiki prenos pri kom se uspostavlja stalna veza i obezbeuje aurnost sa trenutnim sadrajem. Ukoliko obe aplikacije podravaju DDE tehniku razmene, moe se uspostaviti stalna veza izmeu dva dokumenta, tako da izmena u dokumentu prvog programa automatski utie na sadraj dokumenta u drugom programu bez ikakve intervencije korisnika. Ovo je mogue tako to se pri unosu podataka sa Clipboard-a koristi specijalna komanda Edit>Paste Special kojom moe da se izabere poseban vid prenosa Paste Link. Umesto da se u aplikaciju prenese sadraj Clipboarda, ovim se Slika 51.- Dijalog Paste Special od njega zatrai informacija o poreklu smetenih podataka pa se zatim ostvari veza (link) sa originalnom. Kljuni momenat je u tome da se u tekui dokument ne unosi sadraj drugog dokumenta, ve opis veze kojom se do njega dolazi, naravno uz prikaz trenutnog sadraja. Na taj nain izmenom originalnog dokumenta menja se i deo koji je od njega naslean DDE vezom link postaje permanentan i auriranje sadraja se ostvaruje automatski, saradnjom dve aplikacije (auto update). Aplikacija koja izvozi podatke se inae zove data server (server podataka), a on akoji ih uvozi data client (klijent podataka). Mogu se uspostaviti i po svemu sline veze kod kojih se auriranje vri tek na zahtev korisnika (manual update). Obino se za takvu vrstu povezivanja koristi posebna komanda, koj azavisi od same aplikacije. Uslov za ovakva povezivanja je da ih obe aplikacije podravaju i da prepoznaju tip podataka koji se prenosi. Zadovoljenje ovih uslova se vidi iz injenice da li su odgovarajue opcije u meniju i dijalog prozoru omoguene. Veliki broj ozbiljnijih aplikacija (Word, Excel, CorelDraw...) podravaju ove mogunosti. Postoje i aplikacije koje mogu da budu klijenti podataka, ali ne i serveri. Jedna od takvih aplikacija je i WordPad.

3.8.3

Object Linking and Embedding (OLE)

OLE je najmoniji nain razmene podataka izmeu aplikacija. Sve to je reeno za DDE tehniku moe se izvesti i OLE tehnikom, ali ona podrava i poneto vie. Njome se mogu stvarati vrlo sloeni dokumenti zasnovani na svim formatima i mogunostima koje podravaju razne aplikacije koje se pritom koriste, a zahvaljujui OLE povezivanju rezulatati se ujedinjuju u jedan finalni dokument. Sve aplikacije koje podravaju OLE podravaju i DDE kao nii nivo mogunosti povezivanja. Pomou OLE tehnike mogu se izvesti sledei zahvati: selekcija dela dokumenta u jednoj aplikaciji, kopiranje u clipboard, a zatim uvoz u drugi dokument ili drugu aplikaciju (Embedd Data) uz prepisivanje trenutnog sadraja ili uspostavljanje veze sa originalom i automatsko auriranje; ukljuivanje kompletne datoteke kreirane drugom ili istom aplikacijom u tekui dokument prepisivanjem njegovog sadraja ili uspostavljanjem veze (Embedd A File); ukljuivanje ne samo podataka ve i kompletnih programskih delova drugih aplikacija u dokument (Embedd An Object Package). Ovo se uglavnom koristi pri unosu dokumenta kreiranih aplikacijom koja inae ne moe biti OLE server pa se ubaci i ona sama u dokument i koristi za auriranje podataka.

Windows 95 Prva mogunost, kao to smo videli, postoji i u DDE tehnici, dok su druge dve noviteti OLE tehnike. Meutim i kod prave postoji znaajna razlika koja objanjava prednosti OLE-a. Uvozom dela dokumenta preko clipboarda DDE tehnikom (Edit->Paste) prenosi se samo sadraj a ne i podaci o tipu, formatu, poziciji i matinoj aplikaciji u kojoj su ti podaci formirani. Ako se tako preneti podaci edituju u aplikaciji u koju su uvedeni (klijent) mogu se koristiti samo njene mogunosti obrade: meutim kod OLE prenosa se ouvaju informacije o matinoj aplikaciji (serveru) i ona se autamtski poziva kada treba obraditi njene podatke koji su uvezeni u finalni dokument (klijent). To je kljuna razlika izmeu DDE i OLE tehnika, koju treba shvatiti da biste znali kada i kako koristiti neku od njih u praksi. tavie, pri obradi uveeznog dela ne mora se naputati tekui dokument i aplikacija kojom se priprema, ve se funkcije matine aplikacije koriste na licu mesta, pozivanjem delova njenog programskog koda. Implementacije svega ovoga u aplikacijama jeste sloena i zahteva dobre raunarske performanse i isravnu instalaciju da bisve glatko funkcionisalo, ali je kasnija upotreba jednostavna, uz otvaranje do skora nesluenih mogunosti objektne integrisane primene raunara i obrade vrlo sloenih podataka.

53

Slika 52.- Ubacivanje novog OLE objekta

Sam nain uvoza podataka u dokument OLE tehnikom zavisi od konkretne aplikacije. Najee se izvodi slino DDE-u, upotrebom komande Edit->Paste Slika 53.- Ubacivanje OLE objekta iz fajla Special, s tim to se pojavljuju dodatne opcije u dijalog prozoru ukoliko postoji mogunost OLE povezivanja. Te dodatne opcije nude uvoz podataka u obliku objekta odreenog tipa, zavisno od izvorne aplikacije kojom su kreirani i upueni na clipboard. Neke druge aplikacije imaju posebne komande za OLE povezivanje. Tekst precesor WordPad, na primer koristi Insert->Object naredbu koja prikae dijalog prozor za uvoz iz koga se bira tip objekta koji se ukljuuje i nain povezivanja. U dijalogu treba izabrati da li elimo kreirati novi objekat izabranog tipa (Create New) ili uvesti objekat iz nekog ve postojeeg fajla (Create from file). Ukoliko izaberemo drugu opciju, u polje File: treba upisati taan put do traenog fajla ili pronai fajl pomou dugmeta Browse. Da bi kreirali vezu (link) sa izvornim dokumentom treba potvrditi opciju Link. Uneti OLE objekat se obrauje pozivom matine aplikacije ili njenih funkcija dvostrukim klikom na njega. esto postoji i mogunost unosa podataka, pri emu oni nee biti prikazivani u svojoj originalnoj formi ve u obliku ikone (Display as Icon). U tom sluaju je potreban dvostruki klik mia na ikonu da bi se sadraj prikazao i dalje obraivao. Na primer, moe se u WordPad dokument ubaciti kalkulator (fajl calc.exe) u obliku ikone, a zatim po potrebi klikom na ikonu pozivati taj program koji je sada ukljuen u sam dokument.

3.9

Instaliranje i otklanjanje softvera

Da bi se programi pod Windows 95 okruenjem ispravno funkcionisali, moraju se instalirati na propisani nain koji ujedno omoguava i njegovo kasnije uklanjanje sa sistema. Obe operacije obavlja posebna instalaciona procedura operativnog sistema. Komandom Start->Settings->Control Panel->Add/Remove Programs pokree se modul za dodavanje programa u raunar i njihovo uklanjanje. Sastoji se iz tri dela: Windows Setup se koristi za instaliranje i uklanjanje delova samog Windows 95 paketa, Install/Uninstall je posveen svim drugim aplikacijama, dok je Startup Disk namenjen za kreiranje sistemske diskete.

Windows 95

54

3.9.1

Instalacija i uklanjanje dodatnih programa

Prema nainu instalacije na tritu postoje tri klase programa: programi bez instalacione procedure se samo prekopiraju u neki katalog na disku, ukljue u neki grupu ili Start listu i direktno se pokreu. Rade se o jednostavnim programima koji ne zahtevaju specijalne resursee, podeavanja i biblioteke operativnog sistema. Verovatno e ovakvih programa u budunosti biti sve manje. sa sopstvenom Setup instalacionom procedurom koja se pokrene kao i svaki drugi program i preuzme kontrolu nad celokupnim tokom instalacije. Ovaj nain koriste svi sloeniji programi prethodne generacije namenjeni ranijim verzijama Windows-a (Windows 3.1). sa instalacionom procedurom za automatizovano instaliranje i uklanajnje pod Windows 95. Ovaj nain je predvie za savremene pakete, pravljene po Windows 95 propisima. Svi programski paketi koji su novijeg datuma pripadaju ovoj klasi.

Instalacija ovih poslednjih aplikacija obavlja se iskluivo iz Install/Uninstall panela Add/Remove Programs procedure Control Panel-a. Klikom na dugme Install zapoinje se postupak dodavanja novog programa sistemu. Prethodno treba ubaciti odgovarajui CD-ROM. Klikom na dugme Next instalacioni modul e preraiti disketni i CD-ROM ureaj i ponuditi pokretanje pronaenog instalacionog programa bilo da se radi o nekom setup.exe programu ili *.inf datoteci sa opisom procedure za instalaciju i deinstalaciju u Windows 95 formatu. Ukoliko detekcija nije uspena, moe se i runo odabrati klikom na dugma Browse i pronaaenjem datoteke kojom se pokree instalacija. Klikom na dugme Finish obavlja se prebacivanje datoteka i konfigurisanje nove aplikacije, a sama procedura i upiti koji se tom prilikom javljaju zavise od konkretnog programa. Obavezno se bira disk i naziv kataloga u koji se novi program smeta, uz eventualan izbor pojedinih modula aplikacije kojisu potrebni korisniku. Na kraju postupka bie dodat poziv novog programa u Start->Programs listu, uz eventualno kreiranje njegove podliste. Ukoliko je program pisan za Windows 95 i instaliran na propisani nain, pojavie se na listi apliakcija u Install/Uninstall panelu. Uklanjanje takvog programa je krajnje jednostavno: odabere se sa liste i klikne na dugme Add/Remove. Time e se ukloniti sa liste raspoloivih programa, obrisati datoteke iz kojih se sastoji i ukloniti sve sistemske reference.

Slika 54.- Instalacija softvera

Slika 55.- Instalacija Windows komponenti

3.9.2

Izbor modula samog operativnog sistema

Panel Windows Setup sadri listu modula operativnog sistema Windows 95 koji je u sluaju potrebe mogu instalisati sa CD-ROM-a na disk ili ukloniti sa njega da ne zauzima nepotrebno prostor ukoliko se ne koriste. korienje je vrlo jednostavno. postoji lista komponenti operativnog sistema (Components) sa procenejnim prostorom koji svaka od njih zauzima na disku. Ukupan potreban prostor za doinstalaciju je dat u polju Space required, a raspoloivi slobodan prostor na disku u polju Space available on disk. Klikom na kvadrati pored naziva, komponenta se ukljuuju za instalaciju (polje potvreno), odnosno preskae i odreuje za uklanjanje sa diska ako je ve instalirana (prazno polje). Meutim, skoro svaka od

Windows 95

55

komponenata se i sama sastoji iz vie selova, pa se precizniji izbor obavlja klikom na dugme Details (ili dvostrukim klikom na naziv komponente). Pojavie se novi dijalog kojiprikazuje pojedinane delove trenutno izabranu Windows komponente; sada se na isti nain mogu odabrati samo neki delovi dotine komponente koji su potrebni. Delimino odabrana komponenta (tj. ona koja se ne instalira cela ve samo neki njeni delovi) ima pored sebe potvren sivi kvadrati.

3.10 Microsoft Office 97

Microsoft Office 97 (ili skraeno MS Office 97) je namenjen za olakavanje izvrenja svakodnevnih poslova u administraciji. U standardnoj verziji paketa se nalaze tekst procesor Word 97, program za tabelarne proraune Excel 97, program za prezentaciju podataka PowerPoint 97, program za uvanje vaih poslovnih i privatnih informacija Outlook 97 i nekoliko pomonih programa. Pored nabrojanih, profesionalna verzija Office paketa sadri jo i program za kreiranje i rukovanje bazama podataka Access 97. Svaki program sadran u paketu podrava nepred objanjenu tehniku za razmenu podataka OLE dostigavi tako visok stepen integracije. Programski paket se u velikoj meri moe lokalizovati, tj. odrediti jezik na kome se pie, provera pravopisa i gramatike. Odnedavno se na tritu nalazi i verzija paketa Office 97 sa proverom pravopisa i gramatike za srpski jezik.

3.10.1

Instalacija programskog paketa

Instalaciona verzija paketa se nalazi na jednom CD-u, na kom se pored samog Office-a nalazi i nekoliko dodataka. Instalacija paketa je u velikoj meri automatizovana. Umetanjem CD-a starta se program za instalaciju i od korisnika se zahteva samo da da odgvor na neka jednostavna pitanja: ime i firma, serijski broj paketa (nalazi se na kutiji CD-a ili u fajlu serial.txt na CD-u), naziv direktorijuma u koji se Office instalira (preporuljivo je prihvatiti lokaciju koju predlae program), nain instaliranja i listu programa za instalaciju (ako ima na disku dovoljno prostora pritiskom na Select All izabrati sve, a ako nema prihvatite predloenu listu) kao i veliinu papira i jezik koji se koristi. Sledi kopiranje fajlova na hard disk, posle ega raunar treba restartovati (Restart Windows).

3.10.2

Pokretanje programa

Programe paketa moemo pokrenuti na vie naina: izaberemo treni program iz stavke Programs menija Start; pritisnemo odgovarajue dugme na panelu Programs Office taskbara; prilikom otvaranja novog ili postojeeg dokumenta automatski se starta odgovarajui program.

3.10.3

Otvaranje novog dokumenta

otvoriti

Novi Office dokument moemo primenom jednog iz sledeih metoda:

izaberemo sa vrha Start menija stavku New Office Document, pa iz dobijenog diajloga odgovarajuu ikonu; pritisnimo dugme New Office Document na panelu Office Office taskbara,a iz dobijenog dijaloga odgovarajuu ikonu; u bilo kom direktorijumu pritsnemo desni taster mia i iz dobijenog konteksnog menija izaberemo stavku New, pa odatle odgovarajui dokument (npr. Microsoft Word Document za rad sa tekstom). u bilo kom Office programu izaberemo stavku File->New ttelt. Slika 56.- Otvaranje novog Office dokumenta

Prve dve mogunosti novi dokument kreiraju u direktorijumu My Documents, dok trea u onom direktorijumu gde smo pritisnuli desni taster mia. etvrta varijanta fajl otvara u RAM-u raunara, pa se komandom File->Save mora posebno snimiti na hard disk.

Windows 95

56

3.10.4

Otvaranje postojeeg Office dokumenta

Dokument, koji je prethodno snimljen na hard disk, moemo otvoriti na sledee naine: izaberemo sa Start menija opciju Open Office Document, pa iz dijaloga odgovarajui fajl; pritisnemo dugme Open Office document na panelu Office, taskbara Office, pa iz dijaloga odgovarajui fajl; otvorimo direktorijum u kom se traeni fajl nalazi, i dva puta kliknnemo na traeni fajl. u Office programima izaberemo stavku File->Open. Slika 57.- Otvaranje postojeeg Office dokumenta

3.11 Microsoft Word 97

Microsoft Word je najee korien program paketa Microsoft Office 97. Prvenstvena namena programa je obrada tekstualnih dokumenata. Program moemo pokrenuti na sledee naine: izaberemo komandu Start->Programs->Microsoft Word; pritisnimu dugme Microsoft Word na panelu Programs taskbara Office; prilikom otvaranja novog ili postojeeg Word dokumenta Word se automatski starta.

Po pokretanju programa pojavie se sledei prozor:

Office Assistant

Slika 58.- Izgled prozora Microsoft Word 97

Windows 95

57

Dobijeni prozor je u velikoj meri slian poznatom prozoru WordPad-a, samo su njegovi elementi bogatiji, pokazujui proirene mogunosti Word-a. Kao to se vidi iz naslovne linije (Microsoft Word Document1) Word se otvara sa jednim praznim dokumentom (izuzev, ako se otvori ve postojei dokumentum). U Word-u se svaki uitani dokument otvara u jednom posebnom prozoru, koji se uobiajeno naziva podprozor, dok se prozor same aplikacije zove glavni prozor. Dokument se moe posmatrati na etiri naina: Normal View Online layout view Page layout view Outline view prikaz dokumenta u normalnom modu, koji je isti kao kod WordPad-a. pored dokumenta se pojavljuje i njegov sadraj (lista naslova i podnaslova) dokumet se prikazuje kao to e izgledati posle tampanja prikaz koji slui za ureenje strukture (naslova i podnaslova) dokumenta

U sva etiri prikaza se moe koristiti zumiranje, tj pribliavanje papira naem oku i udaljavanja od papira. Treba zapamtiti da se time ne menjaju stvarne veliine objekata na papiru. Meni se sastoji od sledeih listova: File Edit View Insert Format Tools Table Window Help komande za rad sa dokumetima u celini komande za editovanje dokumenta izbor naina prikazivanja dokumenta umetanje raznoraznih objekata u dokument komande za formatiranje teksta i objekata razne pomone opcije ureenje tabela nain prikazivanja podprozora pomo

3.11.1

Podeavanje parametara stranica

Izborm komande File->Page Setup dobija se dijalog za podeavanje parametara stranica, koji ima etiri panela. Na prvom panelu (Margins) se podeavaju margine i irina trake za uvezivanje lista (Gutter), kao i poloaj zaglavlja (Header) i potpisa (Footer). Opcija Mirror margins slui za okretanje margina na svakoj parnoj stranici i koristi se kod dvostrane tampe. Na drugom panelu (Paper Size) podeava se veliina i orijentacija papira (uspravan Potrait ili horizontalan Landscape). Trei panel (Paper Source) slui za odreivanje izvora papira kod tampanja. etvrti panel (Layout) slui za podeavanje globalnih parametara sekcija. Sa liste Section Start At moemo izbrati mesto poetka sekcije (New Page nova stranica, New Column novi stubac, Odd Page Slika 59.- Podeavanje stranica neparna stranica, Even Page parna stranica, Continous bez prekida). Dve opcije u polju Header and Footer odnose se na zaglavlje i potpis (Different odd and even razliito za parne i neparne stranice, Different First Page razliito za prvu stranicu). U polju Apply to (primeni na) koja se pojavljuje na sva etiri panela, odreujemo na ta e se odnositi podeeni parametri (Whole document ceo dokument, This point forward poevi odavde, This section only samo na ovu sekciju).

3.11.2

Vani pojmovi u vezi obrade teksta

Word je puno vie od obine pisae maine, ali da bi mogli koristiti sve njigove mogunosti morate shvatiti znaenje nekih osnovnih termina. To su: Font vrsta slova, o emu je ve bilo rei;

Windows 95 Paragraph Column Page Section

58 pasus, najmanja jedinica za tekst. Sastoji se od nekoliko reenica. Svaki pasus se zavrava sa pritiskom na tipku Enter; Stubac. Tekst na papiru moe da se smesti u jednu ili vie stubaca. Vaah podatak je razdaljina izmeu stubaca i irina pojedinih stubaca. Stranica. Deo teksta koji je fiziki ograniena veliinom papira; Sekcija. Sloeniji dokumenti se mogu podeliti na nekoliko sekcija. Novu sekciju poinjemo sa izborom jedne opcije sa dijaloga Insert->Brake->Section brake (New Page nova stranica, Odd Page neparna stranica, Even Page parna stranica, Continous besprekidno). Dokument. Oznaava sav tekst i sve objekte koji su smeteni u jedan fajl. Zaglavje. Gornji deo stranice koji moe sadrati razne podatke. Moe se podeavati po sekcijama. Potpis. Nalazi se na dnu stranice i kao zaglavlje moe sadrati razne podatke. Naslov. Pasus teksta koji je oznaen kao naslov. Word razlikuje devet hijerarhijskih nivoa naslova. Objanjenje. Objanjenje koji stoji ispood slika, dijagrama i drugih umetnutih objekata. Word sam vri numeraciju objanjenja

Document Header Footer Heading Caption

3.11.3

Podeavanje vrsta slova

U Wordu moete koristiti sve fontove instalirane na va raunar. Te fontove moete da podeavata i za pojedina slova u tekstu. Osnovni parametri slova su vrsta i veliina koji se podeavaju u poljima Font i Size, ali u dijalogu Font koji se dobija komandom Format->Font moete podesiti razne dodatne opcije slova. Efekat trenutno izabraih opcija se vidi u polju Preview. U dijalogu Character spacing se podeava poloaj i razmak izmeu slova. Na panelu Animation moete tekstu dodati specijalne efekte.

Slika 61.- Podeavanje slova

Slika 60.- Podeavanje pasusa

3.11.4

Podeavanje pasusa

Najvaniji parametri pasusa su poravnanje linija (Alignment), poetaj i kraj redova (Identation), razmak izmeu redova (Line spacing) i razmak izmeu pasusa (Spacing). Svi ovi parametri se mogu podesiti u panelu Indents and Spacing dijaloga koji se dobija komandom Format->Paragraph. Pored ovih parametara na panelu Borders s Shading dijaloga Format->Borders and Shading mogu se podesiti boja pozadine i okvira pojedinih pasusa.

Windows 95

59

Prilikom nabarajanja pasusima moete dodati redne brojeve i oznake pomou komande Format-> Bullets and Numberring. Pritiskom na dugme Customize dobiajte dijalog na kome moete podesiti format brojeve i oznaka.

3.11.5

Poetak nove stranice i novog stupca

Ukoliko elite prei na novu list ili u novi stubac a da prethodni nije pun, to moete uraditi pomou komande Insert->Break->Page Break ili Insert->Break->Column Break.

3.11.6

Numerisanje stranica

Numerisanje stranica se vri pomou komande Insert->Page Number. Pri tom korisnik odreuje poloaj brojeva na stranici (vrh-dno, levo-centar-desno). Pritiskom na dugme Fornat moete podesiti parametre numeracije.

3.11.7

Formiranje zaglavlja i potpisa

Izgled zagavlja i potpisa se podeava izborom View Header and Footer opcije menija. Zaglavlje i potpis mogu sardati redni broj stranice, datum i vreme i razne tekstove i simbole Po zavretku podeavanja pritiskom na dugme Close vraamo se naem tekstu.

3.11.8

Umetanje fusnote

Umetanje fusnote se vri komandom Insert Footnote Word numeraciju fusnota vri automatski.

3.11.9

Umetanje raznih objekata

Pomou menija Insert moemu umetnuti razne objekte u na tekst. Njaee korieni objekti su: objanjenje slika (caption), simboli (symbol), slike (picture), razni OLE objekti (object).

3.11.10 Umetanje tabela

Tabele u tekst umeemo komandom Table Insert Table ili Table Draw Table. Kod prve komande se umee tabela sa odreenim brojem kolona i redova, dok kod druge tabea se crta miem.

3.11.11 Umetanje spiska sadraja

Da bi Word mogao automatski da sloi tabelu sadraja, morate mu rei koji redovi znae za sadraj. Ovo se izvodi u tzv. Outline pogledu koji se aktivira iz menija pomou stavke View Outline. U ovom pogledu se sreemo sa sledeom paletkom sa alatkama:

Promote

Demote

Slika 62. Izgled palete sa alatkama u Outline pogledu Pomou dugmeta Promote i Demote odreujemo koji pasusi sadre naslove i podnaslove pa se vratimo u pogled Page Layout (View Page Layout). Smestimo kurzor na mesto gde elimo umetnuti spisak sadraja pa izaberimo iz menija stavku Insert Index and Tables ime se otvara dijalog Index and Tables u kom treba izabrati panel Table of Contents. Na tom panelu izaberemo eljeni izgled spiska i pritisnemo dugme OK.

3.11.12 Spaavanje i tampanje dokumenata

Dokumente na tvrdi disk raunara spaavamo pomou dobro poznate komande File Save i File Save as. tampanje se vri iz dijaloga koji se dobija pomou stavke File Print. U ovom dijalogu treba izabrati tampa (Printer), podesiti stranice za tampu (Range) i broj kopija (Copies). pritiskom na dugme OK poinje tampanje dokumenta na izabranom tampau.

Windows 95

60

3.12 Microsoft Excel

Microsoft Excel je pretstavnik programa za tabelarne proraune (eng. speadsheet). pomou programa se mogu kreirati tabele koje se po promeni nekog podatka u njima sami auriraju. Program se starta na jedan od sledeih naina: izborom Start->Programs->Microsoft Excel stavke; na panelu Programs Office taskbar-a pritisnemo dugme Microsoft Excel; otvaranjem nove ili postojee Excel tabele program se automatski startuje.

Po pokretanju programa pojavljuje se sledei prozor:

Slika 63. Prozor Microsoft Excel-a Prozor je u mnogome slian ve poznatim prozorima. Kao u svim Windows programima, i tu se nalazi naslovna linija, linija sa menijima, paletke sa alatkama, statusna linija i radna povrina. Radna povrina, poto se radi o programu za tabelarna izraunavanja, sadri jednu tabelu, ije kolone su oznaene sa slovima a redovi sa brojevima. U preseku kolone i reda nalazi se elija, osnovni element tabele, iji naziv se dobija spajanjem naziva kolone i reda u kom se nalazi (npr. druga kolona, trei red polje C3). elije mogu da sadre brojeve i slova. elije koje sadre slova ne mogu bit argumenti matematikih funkcija. Pored brojeva i slova elije mogu sadrati i funkcije. U tom sluaju u eliji je vidljiv rezultat funkcije, a funkcija se vidi u Edit polju. Tabele u Excel-u se smetaju na radne listove (worksheet). Nekoliko radnih listova ine radnu knjigu (workbook). Na tvrdi disk se zapisuje radna knjiga i to u jedan fajl. Radni listovi rane knjige su na radnoj povrini smeteni jedan iza drugog. Pojedini radni list moete otvoriti izborom njengovog jezika na dnu radne povrine (Sheet 1, Sheet 2, Sheet 3). Jedan od elija radnog lista je uokvren.Ovaj okvir pretstavlja fokus, to znai da je elija u fokusu izabrana i svaka akcija korisnika se odnosi na nju. Okvir igra ulogu kurzora iz Worda i pomera se na slian nain.

Windows 95

61

3.12.1

Umetanje funkcija

Excel sadri nekoliko stotina matematikih, logikih, statistikih, finansijskih i drugih funkcija, koje se mogu umetnuti u radni list na sledei nain: Oznaimo eliju u koju elimo umetnuti funkciju Izaberimo iz menija stavku Insert Function, ili pritisnimo dugme Paste Function na paleti sa alatkama. U dijalogu (Paste Function) izaberimo oblast (Function category) i naziv (Function name) eljene funkcije, pa pritisnimo dugme OK. U sledeem dijalogu, iji izgled zavisi od funkcije, upiimo ili oznaimo oblast elija koje sadre argumante funkcije i pritisnimo dugme OK.

NAPOMENA: Funkciju moete izbrisati iz elije prepisivanjem njenog sadraja. Iz ovog razloga, treba biti paljiv pri unosu podataka u tabelu. Pojedine elije se mogu zatiti od upisivanja, ali nain zatite prevazilazi okvire ovog gradiva. Korisnik o tome moe vie proitati u bilo kom uputstvu kao i u Help-u programa. Najee koriene funkcije su sledee: sum average if hyperlink count max sin sumif pmt stdev suma prosek ako, funkcija za uslovno izvravanje hiperveza broj pojavljivanja maksimalna vrednost sinus uslovljena suma izraunavanje rata standardna devijacija

3.12.2

Prikazivanje grafikona

Prava snaga Excela se vidi tek ako se podaci iz naih tabela prikau u obliku grafova. Ovi grafovi se automatski auriraju ako doe do promene podataka u tabeli Za umetanje grafikona uradite sledee: Oznaimo elije koje sadre podatke za grafikon. Izaberemo stavku Insert Chart iz menija, ili pritisnemo dugme Chart Wizard palete sa alatkama. U diajlogu izaberemo tip grafikona i pritisnemo dugme Next. Podesimo oblast elija i pritisnemo dugme Next. Po elji oznaimo ose grafikona i pritisnemo dugme Next. Izaberemo nain prikazivanja grafikona: kao novi radni list ili objekat na tekuem radnom listu i pritisnemo dugme Finish.

Navedeni nain je najprostiji nain za prikazivanje grafikona. ire opcije korisnik moe sam da isproba.

3.12.3

Podeavanje izgleda elija

Izgled oznaenih ellija moemo podeavati u dijalogu koji se dobija izborom stavke Format Cells (Ctrl+1) iz menija. Dijalog se sastoji iz sledea est panela: Number Alligment Font Border Patterns Protection Format brojeva Ravnanje i pravac ispisa sadraja elije Vrsta slova u eliji Okvir elije Boja pozadine elije Zatita elije

Windows 95 Posle podeavanja eljenih parametara pritisnemo dugme OK.

62

3.12.4

Spaavanje i tampanje radnih knjiga

Radne knjige moemo da spasimo na tvrdi disk pomou komandi File Save i File Save as. Fajlovi sa Excelovim radnim knjigama dobijaju ekstenziju .xls. tampanje rande knjige vri se pomou komande File Print. U dobijenom dijalogu Print, treba izabrati eljeni tampa (Printer), podesiti stranice za tampanje (Range), izabrati objekat za tampu (Print what), i broj kopija (Copies). Pritiskom na dugme OK poinje tampanje. NAPOMENA: Pokuali smo izneti osnove korienja programa Excel. Za detaljnije upoznvanje mogunosti Excela preporuljiva je nabavka prirunika, koji se na naem tritu mogu nai u velikom broju.

3.13 Microsoft PowerPoint 97

Program PowerPoint slui za prezentaciju podataka. U tu svrhu u programu se izrauju prezentacije koje se sastje od slajdova. Pojedini slajdovi mogu sadrati tekst, slike, tabele, grafikone, zvuk, video-snimke i druge objekte. Saljdovi se, slino dia-slajdovima, pojavljuju jedan za drugim na ekrenu. Slajdovi mogu dobiti efekat pojavljivanja (transition). Program se starta na sledei nain: izaberemo opciju Start->Programs->Microsoft PowerPoint ; na panelu Programs Office taskbar-a pritisnimo dugme Microsoft PowerPoint; prilikom otvaranja nove ili postojee PowerPoint prezentacije program se automatski starta.

Posle uitavanja programa pojavljuje se sledei dijalog:

Slika 64.- Pokretaki prozor PowerPointa AutoContent Wizard je program za automatsko sastavljanje prezentacije koji sastavlja prezentaciju na osnovu odgovora na postavljena pitanja. Template (ablon) daje unapred definisan grafki izgled prezentaciji. Ti abloni se mogu izabrati iz sledeeg dijaloga:

Windows 95

63

Slika 65.- Izbor ablona Po izboru ablona treba izabrati strukturu poetnog slajda. Taj izgled se bira sa sledeeg dijalog prozora:

Slika 67.- Izbor strukture slajda Posle ovoga treba sastaviti slajd. Po sastavljanju slajda moete podesiti efekat pojavljivanja slajda pomou dijaloga koji se dobija izborom stavke menija Slide Show Slide Transition:

Slika 66.- Podeavanje efekta pojavljivanja slajda

Windows 95 Novi slajd se dodaje izborom komande New Slide.

64

Gotova prezentacija se pokree komandom Slide Show View Show.U toku prikazivanja prezentacije izmeu slajdova se kreete pomou kursorskih tipki. Posle poslednjeg slajda vraate se u PowerPointba. Pritiskom na tipku Esc u bilo koje vreme moete prekinuti prikezivanje prezentacije. NAPOMENA: Pokuali smo izneti osnove korienja programa PowerPoint. Za detaljnije upozanvanje mogunosti programa korisnik treba da nabavi prirunik od nekog izdavaa. Takvi prirunici se mogu nai i kod nas u velikom broju.

3.14 Microsoft Outlook

Outlook je organizator personalnih podataka. U prorgamu moete voditi rokovnik, adresar, spisak poslova,i moete slati i primati elektronska pisma. Program se sastoji iz vie foldera, koje moete birati na levoj strani ekrana. To su Inbox, Contacts, Calendar, Tasks, Journal i Deleted Items

3.14.1

Folder Inbox

U ovaj folder stiu elektronska pisma naslovljena nama. Pristigla pisma su obeleena sa zatvorenom kovertom. Njih moete otvoriti sa dvostrukim klikom na koverat. Proitana pota se obeleava sa otvorenom kovertom. Ona pisma koja vam vie ne trebaju moete ibrisati pritiskom an tipku delete, ime is prebacujete u folder Deleted Items.

Slika 68.- Folder Inbox

3.14.2

Folder Contacts

U ovm folder uvate podatke o vaim poznanicima, poslovnim partnerima i sl. Novi kontakt se unosi pritiskom na tipku New Contact na levom kraju palete sa alatkama. U dijalog prozor kji se pojavljuje treba uneti odgovarajue podatke i za zapisivanje pritisnuti dugme Save and Close.

3.14.3

Folder Calendar

U ovom folderu organizujete vae vreme slino to to radite u rokovniku. Dogaaji u vaem rokovniku se vezuju za vreme i datum. Podatke u vaem kalendaru moete posmatrati za jedan dan, az celu nedelju ili za ceo mesec.

Slika 69.- Dijalog New Contact

Novi dogaaj se dodaje pritiskom na dugme New Appointment na levom kraju palete sa alatkama.

Windows 95 U dijalog prozor koji se pojavljuje upiite podatke o dogaaju (gde, kada, s kim, o emu, itd.) i pritisnite dugme Save and Close.

65

3.14.4

Folder Tasks

U ovom folderu vodite list vaih poslova. Ovi poslovi nisu striktno vezani za vreme, jedino mogu imati rok izvrenja. Novi zadatak se dodaje pritiskom na dugme New Task na levom kraju palete sa alatkama. U diajlog unesete podatke o poslu i pritisnete dugme Save and Close, ime dodajete zadatak listi. Slika 70.- Dijalog New Appointment Ovaj folder odgovara obinom notesu gde ovek belei svoje ideje ili vane podatke. Slian je tabli na zidu na koju se mogu kaiti razni papirii sa belekama. Nova beleka se dodaje pritiskom na tipku New Note.

3.14.5

Folder Notes

3.14.6

Folder Journal

U ovom folderu se zapisuje trag o radu sa Office dokumentima. NAPOMENA: Pokuali smo izneti osnove korienja programa Outlook. Detaljiniji opisi mogunosti Outlooka se mogu proitati u odgovarajuem priruniku.

3.15 Osnove programa CorelDraw 7

CorelDraw 7 slui za crtanje u vektorskoj grafici. Vektorska grafika se razlikuje u toliko od bitmapirane grafike to se ovde ne pamte boje pojedinih taaka slike, nego osobine elementa objekata iz kojih se slika sastoji. Time se posltie da se izgled slike ne menja ma koliko uveali ili smanjili sliku. CorelDraw nije lan Office paketa, niti je proizvod firme Microsoft. Instaalciona verzija paketa zauzima tri CDa, od ega prvi CD sadri sam programski paket a ostala dva slike. programski paket pored programa CorelDraw obuhvata i druge grafike programe, ali mi ih ovde neemo opisivati. CorelDraw se pokree iizborom stavke Start Programs CorelDraw 7 Corel Draw 7. Po uitavanju programa pred nama se pojavljuje sledei ekran:

Slika 71.- Prozor programa CorelDraw 7

Windows 95

66

Na monitoru se ispod linije sa menijima nalaze dve palete sa alatkama. Gornja paleta je stalna i njen sadraj se ne menja u toku rada sa programom, dok se sadraj donje menja u zavosnosti od izabranog objekta ili radnje koja se izvrava. Na levoj strani ekrana se nalazi paleta sa alatkama za crtanje a sa desne strane paleta sa bojama. paleta alatki za crtanje sadri sledee objekte: strelica za izbor objekta; alatka za promenu oblika objekta; lupa; olovka za crtanje linija; etvorokut, elipsa; poligon; tekst; alatka za prelaz boja od osnovne do bele; alatka za prelaz od pune boje do providne; alatka za prelaz jednog objekta u drugi; paleta za podeavanje osobina olovke, kojom se crtaju linije objekata; paleta za podeavanje bojenja objekata.

Radno okruene u CorelDraw-u se moe podeavat, tako da su pomue promene u odnosu na gore izneto stanje. U sredini ekrana nalazi se radna povrian sa papirom za crtanje. Oko radne povrine su vidljivi lenjiri: horizontalni i vertikalni. Crtanje se vri tako da se izabere objekat sa palete sa alatkama za crtanje i nacrta se na papir. Ukoliko se pri povlaenju mie dri pritisnuto dugme Ctrl, objekat koji se crta bie pravilan (Horizontalna ili vertikalna linija, kvadrat, krug, pravilan poligon). Kada su objekti nacrtani podeavaju im se osobine (boja, redosled, poloaj i sl.). Mogunosti crtanja u CorelDraw-u su veoma iroke. Za detaljno upoznavanje svih mogunosti treba nekoliko meseci rada i vebanja, a preporuljivo je nabaviti neki prirunik.

4 Raunarske mree i Internet

O povezivanju raunara se razmilja otkad postoje raunari. Povezivanjem taunara se postie njihova meusobna komunikacija, tj. razmena podataka. Time se poveava brzina i efikasnost obrade podataka. Raunare moemo povezati na nekoliko naina, poevi od najprostijeg spajanja dva raunara preko komunikacionih portova pa sve do Interneta, koji se meusobno razlikuju u korienom hardveru i softveru kao i u kompleksnosti pruenih usluga.

4.1

Spajanje dva raunara preko komunikacionih portova

Ovo je najprostiji nain povezivanja raunara. Raunari se povezuju preko jednog serijskog ili paralelnog kabla, koji se prikljuuje na serijski (COM) ili paralelni (LPT) port raunara, tako da ne zahteva posebno ulaganje u hardver. U ovoj vezi jedan od raunara igra ulogu posluioca podataka a drugi korisnika podataka. Posluioc se naziva domainom (host, server, slave) a korisnik gostom (guest, client, master). Veza je jednostrana, tj. gost preuzima diskove domaina i koristi ih kao svoje, a na domainu se za to vreme nita ne moe raditi. Kabl za povezivanje se prikljuuje na jedan od komunikacionih portova raunara (COM1, COM2, LPT1, itd.) pri emu se koriste isti portovi na oba raunara. Zatim ukljuimo raunare i pokrenemo potreban softver za povezivanje. Nain pokretanja softvera zavisi od korienog operacijskog sistema.

4.1.1

DOS

U DOS-u se povezivanje postie pokretanjem dva programa. Na domainu se pokree program intersvr.exe prostim ukucavanjem komande intersvr. Kod gosta je situacija malo komplikovanija. Tu se u fajl config.sys, koji se nalazi na korenu tvrdog diska mora upisati red device=c:\dos\interlnk.exe posle ega raunar treba ponovo pokrenuti. Po ponovnom pokretanju gosta (ako je na domainu je pokrenut program intersvr) veza se automatski uspostavlja. Disk jedinice domaina na gostu dobijaju prve slobodne oznake za disk jedinice (D:, E:), i koriste se kao sami ugraeni diskovi. Veza se raskida pritiskom na tipku alt+F4 na domainu. Preporuljivo je da posle raskida veze iz fajla config.sys gosta izbrie upisai red i da se gost ponovo pokrene.

4.1.2

Norton Commander

Ako imati na raunaru Norton Commander moete dva raunara povezati i pomou njega. Na oba raunara u Norton Commanderu pritisnite F9 za aktiviranje menija, i iz menija izaberite listu Right ili Left. Iz otvorene liste aktivirajte opciju Link. Ovim se na oba raunara pojavljuje dijalog za podeavanje parametaara veze, to se sastoji od toga da se izabere korieni komunikacioni port (na oba raunara isti) i odredi koji e od dva rauanara biti domain (slave) a koji gost (master). Po podeavanju navedenih parametara na oba raunara treba obeleiti komandu Link i pritisnuti tipku Enter. U jednom od panela gosta prikazuje se sadraj diska domaina, to je oznaeno sa rei Link na vrhu panela. Na monitorru domaina se prikazuje prozor u kom moemo pratiti tok podataka. Dok je veza aktivna na domainu ne moemo nita raditi. Raskid veze se vri sa gosta ponovnim izborom iste liste menija i izborom Link opcije sa nje. Na postavljeno pitanje treba odgovoriti sa da (Yes) i veza se raskida. Time nestaje prozor za praenje toka podataka sa domaina i isti se oslobaa za rad.

4.1.3

Windows 95

U sluaju korienja Windows 95 veza se uspostavlja primenom opcije Direct Cable Connection iz liste Programs Accessories Start menija. Ovo aktiviranje se mora izvriti na oba raunara. Ako se na navedenoj listi ne nalazi ova opcija treba ga instalisati. Instalacija se vri u panelu Windows Setup objekta Add/Remove Programs u Control Panel-u. Sa liste se izabere stavka Communications i pritisne se dugme Details. Na dobijenoj listi se oznae opcije Dial Up Networking i Direct Cable Connection, i pritisne se dugme OK. Lisat nestaje. Ponovo treba pritisnuti dugme OK ime se pokree instalacija oznaenih stavki. Pri instalaciji raunar moe da zahteva od korisnika instalacioni disk Windows 95. po zavretku instalacije restartujmo

Windows 95

68

raunar. Po restarovanju oba raunara iz menija Start aktivirajmo stavku Start Programs Accessories Direct Cable Connection. U pokrenutom programu treba odgovoriti na postavljena pitanja koja se odnose na korieni komunikacioni port i na ulogu raunara (domain ili gost). Na jednom od raunara treba izabrati opciju host, a na drugom guest. Po zadavanju traenih parametara na domainu pritisnite dugme Listen, a na gostu dugme Connect. Veza se uspostavlja za nekoliko sekundi. Na gostu treba upisati jo naziv domaina. Naziv domaina se moe proitati na panelu Identication objekta Network iz Control Panel-a. Veza se raskida pritiskom na dugme Disconnect.

4.2

Lokalne raunarske mree Local Area Network (LAN)

U lokalne raunarske mree se povezuju vie raunara u okviru jedne organizacije. Ovakve mree izrauju strunjaci posle izvrene detaljne analize sistema. Za povezivanje raunara u lokalne mree u njih treba ugraditi posebne mrene kartice i te kartice spojiti odgovarajuim kablom. Poznato je vie varijanti (standarda) za lokalne mree. Najpozantiji su ArcNet, TokenRing i Ethernet. U svetu PC-a najee se primenjuje Ethernet. Ethernet obezbeuje brzinu prenosa podataka od 10 Mbps. Posotji dve varijante Etherneta. Kod jene se raunari povezuju pomou atankog koaksijalnog kabla (10Base2), a kod druge pomou neoklopjenih upredenih telefonskih parica tzv. UTP kabla (10BaseT). Postoji i novi standard nazvan Fast (brzi) Ethernet sa brzinom prenosa od 100 Mbps. I ovaj standard ima dve varijante: sa optikim kablovima (100BaseFX) i sa oklopjenim upredenim telefonskim paricama (STP kabl) (100BaseTX). U poslednje vreme se ispituje i standard u razvoju nazvan Gigabit Ethernet sa brzinom prenosa od 1000 Mbps, tj. 1 Gbps. Na osnovu uloga raunara u mrei mree moemo podeliti na dve vrste: Server-Workstation i Peer-to-peer. Kod prve vrste jedan (ili vie) od raunara preuzima ulogu posluioca mree (server) dok ostalikoriste njegove usluge (radne stanice workstation). U peer-to-peer mreama raunari su rafnopravni tj. svaki je istovremeno i server i radna stanica. Da bi korisnik pristupio bilo kojoj mrei mora imati pravo pristupa. Pravo pristupa se ustanovljava pomou korisnikog imena (user name) i ifre (password). Korisniko ime odreuje administrator sistema a ifru svaki korisnik za sebe. Ova dva podatka korisnik mora saoptiti sistemu pri prijavljivanju na mreu (login). U tokku rada korisnik moe da radi sa svim raspoloivim resursima mree bez obzira na to na kom se serveru nalaze. Po zavretku posla korisnik se mora obavezno odjaviti (logout). To se kod op. sistema Windows postie izborom opcije Start Shut Down pa opcije Close all programs and login as a different user iz dijaloga. Ovim raunar zakljuuje sve resurse i spreman je za prijavu drugog korisnika.

4.3

Internet

Internet je globalna mrea raunara koja prua raznorazne usluge i mogunost onima koji se poveu na nju. Na Internet se moete povezati na dva naina: stalno preko iznajmljene veze ili povremeno preko telefonske veze. Individualni korisnici koriste ovu drugu mogunost zbog puno niih trokova povezivanja. Da bi se povezali na Internet preko telefonske veze potreban vam je raunar, modem (unutranji ili vanjski) i telefonska linija. Sa ovim hardverom ete moi da se poveete na Internet tako da se telefonskom vezom prikljuite na neki raunar koji je u stalnoj vezi sa Internetom. Ovako, vi koristite taj raunar kao kapiju za svet. Takve raunare nude posebne firme koje se bave pruanjem usluga prikljuivanja na Internet. Ove firme se zovu dobavljai usluga ili provajderi. Normalno, vi morate provajderu platiti uslugu. Ova usluga se meri u vremenu koje ste proveli na Internetu preko njihovog raunara. Postupak za prikljuivanje na Internet je sledei: 1. Nabavite raunar, modem i telefonsku liniju 2. Nazovite provajdera i sa njim stvorite pretplatniki odnos, to se sastoji od toga da na njegov raun uplatite cenu otvaranja vaeg rauna i nekoliko sati Interneta. Preporuuje se da u startu platite minimum moguih asova, da prvo vidite ta se na Internatu nalazi, pa ako vam se to svidi lako ete doplatiti za vie asova. Pri otvaranju rauna provajder e vam odrediti korisniko ime i ifru za pristup Internetu. On njega ete dobiti i parametre za podeavanje vaeg raunara za povezivanje.

Windows 95

69

3. Na vaem raunaru podesite softver za povezivanje na Internet. Ovo podeavanje se satoji od instalacije TCP/IP protokola i otvaranje nove stavke za telefonsko povezivanje u Dial Up Networking-u. 4. Prikljuite se na raunar provardera preko telefonske linije i svet je va.

4.3.1

Usluge Interneta

U ovom delu emo ukratko izneti osnovne usluge Interneta. Elektronska pota (e-mail) Elektronska pota obezbeuje slanje poruke drugom korisniku ili grupi korisnika. Poruka je obino tekstualna, mada postoji i mogunost slanja datoteka. Za razliku od veine ostalih servisa, e-mail se moe koristiti ak i kad ne postoji stalna veza sa Internetom. World Wide Web (WWW) WWW je svakako najpopularniji servis na Internetu, kojim se dokumenti na mrei povezuju u obliku hiperveza. Osnova dokumenta je tekst u kome se mogu nalaziti drugi multimedijalni sadraji. Iz prikazanog dokumenta se jednostavnim klikom mia moe pristupiti drugim dokumentima na istom ili drugim serverima mree. Usenet News Usenet News su javne diskusione grupe ili konferencije. Poruka poslana na grupu je dostupna svim zainteresovanim korisnicima mree. Postoji sistem kojim se poruke automatski prosleuju da svih servera u mrei. Internet Relay Chat (IRC) IRC omoguavva interaktivni razgovor velikog broja korisnika Interneta. avrljanje je organizovano po kanalima, koji se kreiraju dinamiki i imaju odgovarajua imena. File Transver Protocol (ftp) Prenos datoteka meu raunarima u mrei. Da bismo pristupili datotekama na udaljenom raunaru, moramo imati korisniko ime i odgovarajuu lozinku.

4.3.1.1 Elektronska pota (e-mail)

Da bi mogli slati elektronska pisma moramo zadati i adresu onog kme pismo aljemo. Ova adresa se zove email adresa i sastoji se od korisnikog imena oveka i naziva raunara na kome dotini ovek ima potansko sandue. Primer ovakve adrese je: ppetar@eunet.yu Vidi se da su ime oveka i naziv raunara odvojeni znakom @, koji se zove ludo a. Slanje i prijem elektronske pote se vri u Windows 95 operativnom sistemu pomou programa Internet Mail. Prilikom prvog pokretanja programa od vas se trai da zadate svoju e-mail adresu i naziv servera za elektronsku potu kod vaeg provajdera. Nazive servera dobijate od provajdera prilikom otvaranja rauna, a elektronska adresa vam se satoji od korisnikog imena i naziva raunara na kom vam je otvoreno potansko sandue. U programu za elektronsku potu imate etiri sandueta: Inbox Outbox Sent Items Deleted Items ulazno sandue za prihvat prispelih poiljki izlazno sandue za uvanje napisanih pisama spremnih za slanje poslata pisma za voenje traga o poslatim pismima izbrisana pisma

Novo pismo sastavljate u programu za sastavljanje elektronskog pisma (e-mail editor) koji se otvara pritiskom na dugme New Message. U tom programu u polje To treba upisati e-mail adresu primaoca, a u polje Subject kratak opis sadraja pisma. U radnom prostoru prozora piete tekst pisma. a kada to zavrite klikom na dugme Send (poalji) spremate pismo u izlazno sandue. Vae pismo jo nije poslato, ve eka na slanje.

Windows 95

70

Spemna pisma aljete preko Interneta pritiskom na dugme Send and Receive. Time pozivate provajdera i povezujete se na Internet. Program alje spremljena pisma i proverava vae sandue na raunaru provajdera za prispelim pismima. Alo ima novih prispelih pisama prebacuju se na va raunar, u ulazno sandue (inbox). Po zavretku prebacivanja ne zaboravite raskinuti vezu sa Internetom. To se obino radi desnim klikom na sliicu veze u desnom donjem uglu monitora i izborom stavke Disconnect ili Hang up sa pojavljujue liste. Pisma u ulaznom sanduetu otvarate sa dvostrukim klikom na njih. Kada ste ih proitali, moete ih izbrisati pomou tipke Delete, ime se oni prebacuju u Deleted Items.

4.3.1.2 World Wide Web (WWW)

World Wide Web, ili skraeno Web, je jedan od najinteresantnijih usluga Interneta. Radi se o tekstualnim dokumentima koji su meusobno povezani tzv. hipervezama. Te hiperveze rezultiraju u tome, da ako kliknete miem na oznaenu re u jednom dokumentu, prelazite na novi stranicu, na kojoj o tom pojmu pie opirnije. Ovi tekstualni dokumenti su obogaeni multimedijalnim sadrajima kao to su slike, zvuci i muzika a i video sekvence. U svet Weba ulazite preko programa - pretraivaa Weba, od kojih su najpoznatiji Internet Explorer i Netscape Navigator. Internet Explorer se zasad isporuuje zajedno sa Windowsom 95. Njegova ikona se postavlja automatski na radnu povrinu i otvara se dvostrukim klikom. Zahetvanu Web stranicu treba da upiete u dijalog prozor koji se dobija aktiviranjem opcije File Open. Adresa Web stranica ima sledei oblik: http://www.naziv.nastavak gde je http skraenica od Hyper Text Transfer Protocol-a a www od World Wide Web-a.umesto naziva treba pisati naziv organizacije ili firme i sl. (npr. microsoft, ferrari, itd.) a umesto nastavka odgovarajuu oznaku koja govori o delatnosti organizacije (com za kompanije, org za organizacije, gov za vladine ustanove i sl.) Ako ne znate tanu web adresu koju traite, posluite se speciajlizovanim pretraivaima Interneta. U gore spomenut dijalog ukucajte: http://www.yahoo.com ili http://www.altavista.com pa u otvorenu web stranicu ukucajte re ili naziv koju traite i pritisnite Search (pretrai). Kao rezultat pretrage otvorie vam se nova stranica na kome e biti izlistane adrese svih Web stranica na kojima moete proitati o traenom pojmu. Naa preporuka je da kada naete traenu Web stranicu snimite ju na tvrdi disk vaeg raunara pomou komande File Save as File... i prekinite telefonsku vezu sa provajderom. Posle prekida veze uitajte snimljenu stranicu i proitajte ju. Ovakvim postupkom tedite telefonske impulse i vreme pretplaeno kod provajdera. Po zatvaranju programa Internet Explorer nemojte zaboraviti da prekinete vezu sa provajderom desnim klikom na sliicu veze u desnom donjem uglu ekrana i izborom stavke Disconnect ili Hang Up.