Filozofski Fakultet Beogradski Univerzitet

Predmet: Materijalna kultura Srbije i Crne Gore

UPOTREBA KONOPLJE NEKADA I SADA

ime profesora: Danijela Velimirovi

ime studenta: Sinia Marek en/03-43

Beograd 2012.

Predmet istraivanja Malo je kosmopolitskih biljaka koje su tako usko vezane za ljudski ivot i pratile ga u toliko razliitih funkcija, kao to je to sluaj sa konopljom. Ta kompleksnost funkcija je upravo ono to i ini ovu temu zanimljivom i u kojoj sam, kao istraiva mogao da kombinujem pravce kao to su etnobotanika i istorija sa razliitim etnografskim podacima. to se tie moderne upotrebe konoplje u Srbiji i ostalim delovima Balkanskog poluostrva imao sam priliku da upotrebim metod posmatranja sa uestvovanjem, a takodje sam i pored neformlnih intervjua, obavio i jedan intervju sa direktorom jednog poljoprivrednog gazdinstva koji razmatra ponovnu sadnju konoplje, o emu e u daljem tekstu biti vie rei.

Istorija i poreklo konoplje Konoplja (Cannabis sativa, Cannabis indica)1 je jedna od najstarijih gajenih biljaka za koje oveanstvo zna. Mnoge grupe naroda u Aziji i Evropi otkrile su viestruku primenu ove biljke. Ne moe se odrediti koliko se dugo konopljini proizvodi koriste kao odevna, opojna i medicinska sredstva. Izvesno je, meutim, da je medicinska primena konoplje stara najmanje 7000 godina2. Prvi pisani podaci dolaze iz Kine. Drevni Kinezi smatrali su je boanstvenom jer je u sebi nosila ne samo medicinsku i magijsku snagu, ve je predstavljala i hranu i sirovinu. Taoisti su jeli konoplju da uveaju koncentraciju dok itaju svete tekstove. Stabljika konopljine biljke sluila kao magijski tap. Njime se tapkalo po krevetu bolesnika kako bi se razvejale zle ini. Drevno asirsko ime za biljku bilo je kunabu, (indijska konoplja). Najverovatnije su je Sumeri doneli u Mesopotamiju iz Indije, u treem milenijumu pre nove ere. Konoplja je sluila kao lek protiv bolova, bronhitisa, oboljenja beike, reumatizma, dijareje, sunanice, pojaavala je varenje, stimulisala apetit itd. Postoje i druge indicije da konoplja potie iz pomenutih krajeva. Herodot u petom veku p.n.e. spominje konoplju govorei o Skitima, koji su u to vreme nastanjivali krajeve june Rusije. kotski misionar i istraiva Dejvid Livingston (1813.-1873.) naao je konoplju na obalama Konga i Zambezija u Africi.
1

Taksionomske kategorije Cannabis-a jo uvek su nerazjanjene. Neki biolozi smatraju da Cannabis sativa nije psihoaktivna, a Cannabis indica jeste. Drugi botaniari tvrde da se rod Cannabis sastoji od tri vrste: C. sativa, C indica i C. ruderalis. Hemijska istraivanja dobijene kombinacije sve tri vrste pokazala su da je 70% svih biljaka sadravalo aktivni agens THC, dok ostatak nije, to dovodi u pitanje legalnost odnosno ilegalnost statusa biljke (Kristijan Re, Renik svetih i magijskih biljaka, str.112, Babun, 2001) 2 Humas E. Rastliny v slubach loveka, Orbis, Praha, 1976

O prapostojbini konoplje svedoi i njeno ime koje potie od sanskritske rei ,,cana koja se pojavljuje u fonetskim konstrukcijama: na latinskom je cannabis, italijanskom canapa, panskom canano, portugalskom cahano, albanskom canep, ruskom konoplja, slovakom konopa, bugarskom kenevir, maarskom kender, francuskom chanvre, engleskom hemp, nemakom hanf, holandskom hemmp, rumunskom cinepa, persijskom kanab. U Evropu je konoplja dospela u vreme velikih seoba naroda, iz dva pravca. Severni put je vodio iz june Rusije preko Litvanije severnih delova Nemake, Holandije, vedske i Engleske. Klimatski uslovi ovde nisu bili pogodni za uzgoj , tako da se u tim krajevima stvorio niskoproduktivan severni tip malog rasta. Juni put se formirao kasnije iz Persije, obalama Kaspijskog jezera, preko Male Azije konoplja je stigla do Grke, Italije, panije, Francuske ka srednjoj i Zapadnoj Evropi. Tim putem irili su se tzv. juni tipovi konoplje visokog rasta i bogatog roda. O gajenju konoplje kod slovenskih naroda postoji veoma malo tragova. Poto je poznato da su Sloveni dolazili u dodir sa Skitima jo u VIII veku p.n.e. moe se pretpostaviti da su ova stara nomadska plemena, koja su nastanjivala stepe dananje Rusije, uticala na svoje susede. Pretpostavla se da su stari Sloveni ve u to vreme, poznavali konoplju i da, nakon otkria njenog velikog praktinog znaaja, nisu vie hteli da je se odreknu. Konoplja je sa njima putovala tokom Seobe naroda, kada su Sloveni naputali prapostojbinu i selili se na plodnije i pitomije tlo.3 Pretpostavlja se da je tako stigla i na prostore dananje Srbije. Jo u vreme nemanjike Srbije proizvodnja konoplje bila je rasprostranjena na seoskom podruju o emu svedoe detalji na bojnim freskama manastira, crtei i beleke crkvenih monaha, ornamenti na predmetima materijalne kulture: upovima, inijama, zemljanim posudama, buradima, ostacima ratne opreme itd. Kao bitno pitanje postavlja se da li su Sloveni koristili konoplju u opojne svrhe. Poznato je da su Skiti na uareno kamenje ognjita, bacali cvetove konoplje, stvarajui dim koji ih je omamljivao, uzbudjivao i podsticao na igru. Takoe postoje i arheoloki nalazi sa nekoliko neolitskih stanita u Srbiji. Arheolozi su u naseljima vinanske kulture pronali male zemljane lulice, stare oko 7.000 godina. Znajui da je duvan stigao u Evropu tek u 15. veku sa Kolumbom, naunici mogu samo pretpostavljati koje su trave drevni Vinanci puili.

Keramike lule pronaene na naseljima neolitske vinanske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.)

Jan Kigeci ,,Konoplji hvala str. 9 i 10, Nolit, Novi Sad, 1994.

injenice nas navode da pomislimo da je pokrtavanjem Junih Slovena dolo prekida te prakse, koja je kasnije postala tipina za muslimanska drutva, iako nema implicitnih pisanih izvora o tome. Religijske predstave o konoplji i upotreba u narodnoj medicini Kako je konoplja od davnina bila tesno povezana sa ivotima ljudi na Balkanskom poluostrvu (a i ire), logino je i da su postojale i brojne magijske prakse koje su takav ivot pratile. Za razliku od predstava drevnih civilizacija, poput Persije ili Indije, gde je konoplji pripisivana izrazito boanska mo,4 na naim prostorima su zabeleeni samo ritualno magijski oblici prakse, koji za cilj imaju da obezbede obilne useve, kao i da zatite osobe koje su sa njom u dodiru. Ali inae, u etnobotanici retko emo doi do mitolokih predstava o bilo kojoj biljci koju na narod koristi vekovima unazad. Donekle je i alosno da u srpskom narodu nije sauvan ni komadi mita o postanku sveta, oveka, ivotinja i biljaka, svaki trag tome je izbrisan hrianstvom, te od tada o biljkama nemamo nita vie do sujeverja i tabua, aicu izolovanih ritualnih praksi koje su odavno postale folklor, a zatim ratovima, progresom i ponovnim ratovima ubrzano izbledele. Prema narodnim verovanjima5 retko je koja biljka bila toliko izloena uticajima zlih demona, i sa druge strane, retko je koja biljka toliko puna naroite snage kao konoplja. Zato su se od setve pa dok se ne osnuje i ne izatka, preduzimale profilaktike mere i raznorazna vraanja. Konoplja je vrlo esto i tabuirana. Narod je verovao da je konoplju najbolje sejati na urevdan ili Jeremijin dan dan kada se u zmijama inkarnirane due pre sunca teraju od kue. Najradije su se sejale u ponedeljak ili subotu, a nikako u sredu, petak, niti u Velikoj i Beloj nedelji. Tada se ni svi drugi poslovi oko konoplje nisu radili. U semenu konoplje stajalo je uskrnje jaje (da je ne tue grad). Pred sejanje u zemlju su se zakopavala tri jajeta, ili se to posle sejanja inilo sa jednim jajetom. Kada se konoplja zaseje, oko njive se murei optre tri kruga da je ptice ne vide i ne pojedu. Konoplja se nije smela potapati tzv. mlade nedelje ili u rasipan mesec. Kada ve bude poseena i u vodu potopljena, o Svetom Iliji u vodi se ne sme drati, da ne bi istrunula. Ne valja je presti od Badnjeg dana do Svetog Jovana. Snovanje kudelje nije bilo doputeno od Svetog Nikole do Badnjeg dana i od Boia do Svetoga Save. Raznorazna vraanja u korist konoplje obavljana su najvie o Badnjem danu i na Bele poklade. O Badnjem danu konoplja se po pepelu sa badnjakom mea i podie uvis da bi toliko porasle konoplje. Komad badnjaka baca se na konopljite, da bi konoplje bolje rodile. Na pokladama stariji ljudi igraju da bi konoplje porasle. Na Beli etvrtak zbog konoplje ene ne rade, a da bi prea od konopljinog vlakna bila dobra, prvo se povesmo konoplje u crkvu nosi.
4

Pogledati u: Kristijan Re, Renik svetih i magijskih biljaka, str.112?, Babun, 2001 Veselin ajkanovi Renik srpskih narodnih verovanja o biljkama, strane 114 i 115, BIGZ reizdata 1994, Beograd

Prema ajkanoviu, o demonskoj snazi konoplje svedoe i razliite zabrane u vezi sa njom. Ko bi poneo koulju od konoplje zasejane u Velikoj i Beloj nedelji, razboleo bi se od velike bolesti - tifusa, a konoplju zasejanu u tim danima i grad e tui. Konoplju ne valja sejati na mestu gde je prethodno bio zasejan kupus, niti obrnuto. Celo ognjite i vatra na kojoj je parena kudelja su opoganjeni. Na njima se ne sme ni mesiti ni kuvati. Tek ako se sav taj prostor i sudovi u kojima je parena kudelja obeu ili se devet posipaka ili sav pepeo izbaci, po narodnom verovanju otklanjaju se mogunost dobijanja vruice. Bakra u kome je prea parena i sudovi u kojima je voda za taj posao donoena moraju se oprati u devet voda. Deca ne smeju prilaziti rupi gde se prea od konoplje pari jer nee rasti. Dosta rasprostranjeno je bilo i verovanje da u tzv. mijoj (tj. zadunoj) suboti u vezi sa prteninom nita ne valja raditi, jer e mi izgristi konoplje. Postoje i obrnuta verovanja gde se konoplja iz mrtvakog kulta iskljuuje. Tako, na primer, nije doputeno da se pokrov za mrtvaca pravi od konopljinog platna. Narod Hercegovine6 veruje da e u zemlji tajno zakopano blago nai sirota devojka koja prede crnu konoplju. U nikom kraju, iz potovanja prema konoplji i njenom znaaju za njihov svakodnevni ivot, s obzirom da se u tom kraju konoplja proizvodila i za prodaju, ljudi konoplju seju gologlavi (sve ostalo pod kapom), s takvim potovanjem koje ispoljavaju prema svemu to im je sveto i to posebno potuju. U Jadru, radi zatite od ptica i drugih tetoina, u seme se stavljalo malo zemlje uzete ispod kunog praga (gde borave due predaka). ena koja konoplju seje obavezno uti, da ivina ne bi eprkala zasejanu zemlju. To sluajni prolaznici znaju, pa je osim pozdrava ,,Pomoz Bog, nita drugo i ne pitaju, to bi inae inili u svim drugim prilikama. Da bi konoplja bila bela, seme se uvek stavlja u belu torbu, a u seme obareno jaje. Po zavretku setve ena baca uvis praznu torbu, govorei: ,,Da Bog da kudelja bude ovako visoka, a sa tom eljom i verovanjem poloajnikov se opanak na Boi die na tavan kue gde porodica ivi. Posle setve, da bi konoplje lepo rasle, izvodile su se raznovrsne obredne igre. U Jarmenovcima bilo je to kolo ,,paun, koje su ene igrale poskakujui, dok su se devojke i deca ljuljali na vitlu i na najveoj visini uzvikivali: ,,Volike mi konoplje!. U Takovu i Velikoj Ivani (selo u umadiji) igra se zove ,,konopljarica. U Takovu (do Prvog svetskog rata svuda, a posle mestimino) to je bila veoma omiljena igra, koja se sastojala iz niza predivnih prizora: Zemlja se orala i sejala konoplja. Izniklu konoplju uvala je konopljarica (mukarac preruen u enu), koja na etvrtastom tapu (kao na preslici) prede povesmo konoplje, razgovara sa putnicima namernicima, vodi sa njima ljubav, ostaje trudna i poraa se. Pop krsti dete, utvruje se na koga dete lii i ocu se izruuje ce na glavu (sve se izvodi oponaanjem pojedinih moguih situacija iz obreda). U Maloj Ivani konopljarica je muka igra, koja se izvodi da bi se povoljno uticalo na napredovanje konoplje. U Jadru je zabeleena specifina zabrana upotrebe ujemnika (ostata osnove pri snovanju) i ureznika (ostatak osnove posle zavrenog tkanja), koje po verovanju ne treba upotrebiti za ivenje ili krpljenje odee mukaraca da ih ne bije zrno u ratu ili
6

Jan Kigeci ,,Konoplji hvala strane 41, 42 i 43, Nolit, Novi Sad, 1994.

pak da ih ne napada zverinje. ene gataju da ujamkom i nikakvijeh haljina ne valja iti, a za sinove je i pesma ispevana: Majka sina svoga svjetovala. Da se uva i da se uuva. Od ujamka i od ureznika. Da ga tanka puka ne ubije. Iz jedne narodne pesme zabeleene u Karanu, saznaje se da je vila streljala mladia: Koga majka nije verovala. Ni ujamka niti ureznika. Verovalo se takoe da nesreu izaziva upotreba ujamaka i ureznika ne samo od konoplje nego i od lana. Za kudelju se inae vezuju slina verovanja kao i za lan. Prema Radovievoj osnovi pravni obiaji u vezi sa gajenjem i preradom konoplje, proistiu iz injenica da su se tim poslom preteno bavile ene, pogotovu kada je re samo o proizvodnji i preradi za potrebe domainstva. Kod veih proizvodnji za prodaju, industrijsku preradu i uarski zanat, u Srbiji, su se ovim poslom bavili i ene i mukarci. Iz ovih i brojnih drugih narodnih obiaja i verovanja o magijskoj zatiti, narodnoj medicini, pravnim obiajima i drugom, nedvosmisleno proizlazi vekovna uloga i znaaj konoplje za ivot ljudi na naim prostorima, posebno stanovnitva naih sela.

to se tie mediciske upotrebe ajkanovi izlae sledee: ,,U narodnoj medicini upotrebljuje se konoplja protiv krajnika, zaduhe, groznice, bolesti eluca, vruice. U ovom poslednjem sluaju konopljino seme se prosipa po postelji bolesnikovoj, te na njemu spava tri noi, i svako jutro ono na kome je spavao prospe se na bunjite da ga tice raznesu. Kad to raste, npr. potkoni ir, pije se tej od konopljinog semena. Puhor od konoplje koja je sagorela na ivoj vatri daje se stoci. Oko detinje kolevke meu se zelene konoplje da bi dete bolje spavalo.7 Poraavajue je da Jovan Tucakov, u svom kapitalnom delu ,,Leenje biljem, u kome nairoko pie o npr. koli i nekim, nama nedostupnim, biljkama, jednu konoplju (za koju se danas sa pravom tvrdi da spada u najsavreniju hranu o emu e biti rei kasnije), nije udostojio nita vie od 14 redova. Jedina primena koju on navodi je za leenje raznih upala beike i prostate.

Upotreba konoplje na naim prostorima

7

Veselin ajkanovi Renik srpskih narodnih verovanja o biljkama, strana 116, BIGZ reizdata 1994, Beograd

Konoplja se u centralnoj i junoj Srbiji, Kosovu i Metohiji najvie gajila pored tekuih voda i veih reka Velike, Zapadne i June Morave, Drine, Save, Kolubare, Timoka, Niave, Sitnice, Bistrice, Peka i dr., odnosno, svuda gde je bila razvijena poljoprivreda, ali nikada kao dominantnu kulturu, ve tek toliko da podmiri potrebe domainstva, i po Janu Kigeciju nikada kao ,,opojno, narkotiko sredstvo8. Lino sam u jednom neformalnom intervjuu kod takozvane Baka Ane sa Mokre Gore, od nje i njenog mua dobio podatak, da su esto u mladosti uzimali suve grane kudelje i puili umesto cigareta9. Najvie su je nosili siromani, takorei sve to su imali od tekstila, bilo je napravljeno od konoplje, srednji sloj je nosio uvezena finija platna, a kudeljino se koristilo za slamarice, pekire, zavese, posteljine itd. dok je bogati nisu koristili, tako da se uptreba konoplje moe posmatrati izriito kao statusni simbol. to se tie panonskog, bakog i junomoravskog okruga, proizvodnja je, pored sveprisutne upotrebe u domainstvu, bila usmerena i na industriju, tkali su se, vezli i preli razni proizvodi: uzice, pojasevi, dakovi, prtena platna, oglavci, prekrivai, a sluila je i kao potka za tkanje vune, pamuka i lana. Gajenje konoplje na podruju dananje Vojvodine znaajnije se proirilo u XV i XVI veku, za vreme preporoda tadanje kraljevine Ugarske, pod kulturnim uticajem Lombardije. Pod turskom vladavinom, zamiranjem zanatstva u ovom kraju, organizovanog i sistematskog gajenja konoplje nije ni bilo. Ponovo organizovano gajenje kulture konoplje zapoinje nakon turskog ropstva i to za potrebe austrijske vojske. Doseljavanjem slovakih i nemakih kolonista, poev od 1745. godine, intezivira se poljoprivreda, prokopavaju se kanali kroz movare, poinje povezivanje sa ostatkom carevine vodenim putevima i obavljaju se veliki zemljani radovi. Potrebe za konopcima i slamaricama su bile velike, i gajenje konoplje je bilo neophodno podii na nivo prvorazredne biljke za tehnike potrebe. Marija Terezija je 1765. preporuila da se seje samo kvalitetna konoplja iz Bolonje, te je Carska komora dovela koloniste iz severne Italije sa kvalitetnim semenom. Ali kao to se seosko stanovnitvo olako ne ukljuuje u nove proizvodnje, tako se ni ne odrie ve steenog znanja, iskustva i tradicije. Tako je u Panonskoj niziji nastavljeno ukrtanje severnih i junih tipova konoplje, iz koje se kasnije razvilo mnogo poznatih sorti. Ceo XVIII i XIX vek je austrijska carevina, a kasnije Austro-Ugarska, vaila kao najvei i najznaajniji svetski proizvoa konoplje, od koje su se izraivali konopci za zaprege i brodove, kao i brodska jedra. Krajem XIX veka nestankom dva najvea potroaa, brodova na jedra i konjskih zaprega, opada znaaj konopljinog vlakna kao stratekog proizvoda. Razvija se jaka tekstilna industrija sa pogonima za predenje, tkanje i uariju irom sveta, pa se konoplja izvozi u Grku, Siriju, severnu Afriku, Nemaku, Dansku, vedsku, Holandiju i Englesku. Daljom industrijalizacijom proizvodnje dolazi do smanjenja broja radnika, a poveava se broj industrija u dunavskom regionu, bilo ih je preko 200. Meutim, Vojvodina je nakon 1918. pripala tadanjoj Jugoslaviji, a tada je veina zemljita bila koriena za uzgoj konoplje, tako da je dolo do podele rada, jedni su poeli da proizvode hranu, a drugi da rade u
8

Jan Kigeci ,,Konoplji hvala str. 11, Nolit, Novi Sad, 1994. Sama konstitucija stabljike omoguava lako inhaliranje dima, jer je uplja u sredini;

kudeljarama. Poetkom Drugog svetskog rata shvativi da e mnoge kudeljare pripasti Nemckoj vojsci, a na njih se gledalo kao na vojne resurse, mnoga vojvoanska sela su spalila svoje kudeljare. Rat je prilino smanjio manufakturu. Nakon osloboenja je proizvodnja ponovo poela da se zahuhtava, a ve 1949. izvoz je iznosio ak 21.855 tona. Zatim je ministarstvo za industriju odobrilo istraivaku stanicu za prouavanje proizvodnje hmelja i konoplje u Bakom Petrovcu, gde su se prouavali naini ukrtanja te dve biljke. Kako je znaaj hmelja sve vie poinjao da raste, a konopljino vlakno poinjalo da gubi bitku sa novijim vlaknima, sve je manje finansija bilo usmereno ka njoj. Da bi nam bilo jasnije potpuno zamiranje prakse gajenja konoplje, moramo istraiti okolnosti pod kojima je doli do njene kriminalizacije u SAD, a zatim i u ostalim zemljama.

Upotreba konoplje u industriji SAD Neverovatna je injenica da je mogunost upotrebe konoplje praktino neiscrpna! Naveu citate sa sajta Ivone ivkovi 10, jer se njeni podaci slau sa podacima na mnogim sajtovima o ovoj tematici 11, a naredne dve upotrebe konoplje su od kljunog znaaja za njenu kriminalizaciju! Primena u proizvodnji papira Prva Biblija, geografske mape, pomorske karte, prvi nacrt amerike Deklaracije o nezavisnosti i ameriki Ustav bili su na papiru od konoplje. Punih 150 godina Bitanska enciklopedija se tampala na papiru od konoplje. Zapravo sve kolske knjige do 1880. godine bile su tampane na papiru od konoplje. Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su slikane najee na onopljinom platnu. Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajuih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konoplje ne uti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveu potrebno vie godina. Godine 1916. amerika vlada je izraunala da e do 1940. sav papir moi da se pravi od konoplje i da vie nee biti potrebno sei drvee. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugroava
10 11

http://www.ivonazivkovic.net/marihuana.htm http://www.vladicinhan.com/forum/index.php?topic=664.0 http://www.theforbiddenknowledge.com/hardtruth/hemp_conspiracy.htm http://www.drugwarrant.com/articles/why-is-marijuana-illegal/ http://en.wikipedia.org/wiki/Marihuana_Tax_Act_of_1937 http://en.wikipedia.org/wiki/Legal_history_of_cannabis_in_the_United_States

prirodnu okolinu", zapisano je u amerikom biltenu br. 404 koji izdaje ameriko ministarstvo za poljoprivredu. Industrija papira svoj je procvat naplatila deforestacijom globalnih razmera, a u propadanju uma znaajnu ulogu imala je usmerenost na fosilna goriva. Slino, preko 50% herbicida u savremenoj poljoprivredi otpada na uzgoj pamuka (Small, Marcus,
2002).12

Primena konoplje u hemijskoj industriji

Ako bi svi plastini proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje. Dananja plastika od nafte zato teko zagadjuje okolinu, ali ekologija se oigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.

Automobil Henrija Forda, "Model-T",napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdravali udar 10 puta jai nego elik. ("Popular mechanics" 1941.)

Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. godine. ak 58.000 tona konopljinog semena korieno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine. Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, ukljuujui i njeno korienje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte. Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD ve i u mnogim drugim dravama sveta. Ipak, splet okolnosti je vodio jednom drugom putu: Prohibicija Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradjanin Kejn, i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division", posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na
Dubreta Nika ,,Konoplja - socioloki aspekti uzgoja i upoterbe, str. 110, Socijana ekologija, Zagreb, Vol. 15 (2006), No. 1-2 (103 123)
12

kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najvei snabdeva svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je jo njegov otac poeo da zaradjuje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira nala isplativija i manje tetna konoplja. I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je slian problem poto je ve uao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetikih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon... Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta. Dipon je podsticao svoje deoniare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetikih materijala. Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korienju (poto je bila prirodna i nije uopte zagadjivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija, plus unosan biznis. Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu. Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar dravne blagajne, imenovao je svog budueg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge. Ovi poslovni i politiki saveznici odravali su esto tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu dravnu politiku. Tako su zakljuili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju. Tako je Herst tokom 1934. do 1937. naruio od svojih urednika preko 200 prikladnih tekstova o opasnoj biljci - marihuani. Re "marijuana" uzeli su iz meksikog slenga sa namerom da sa njom upoznaju iru javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loe i zastraujue to su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teke halucinantne droge. Izmiljeni novinski lanci tako su teko klevetali Meksikance, Afroamerikance, dez muziare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu marihuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se puenje marihuane navodno obilato upranjavalo medju crnakim veinskim stanovnitvom. itaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem marihuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjanjenih saobraajnih nesrea, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih ena. Ova medijska kampanja trajala je tri godine. Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Cigara ludila" (1936) "Marihuana -tajni ubica mladih", (1935) i "Marihuana: Djavolje seme" (1936). Na kraju filma "Cigara ludila" ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI. Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da gradjane zastrae. Cilj je bio da kroz Kongres prodje zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teko oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Da je marihuana u stvari konoplja to jo niko nije povezivao. Ali strah od onog to se zove marihuana je ve bio prisutan.
10

Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivaa Canabis sative (pod imenom marihuana) donet je 14. aprila 1937. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih politiara i to tako to je Odluka o zabrani prvo doneta u Budetskom odboru u Predstavnikom domu, a taj obor ima specifinu mo da ono to predloi ne mora da bude raspravljano u drugim odborima. Predsednik Budetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zaduen (da li i plaen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provue zakon podseajui kongresmene kako je marihuana opasna za ameriku mlade. Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da marihuana izaziva agresivnost kod onih koji je pue kao cigaru i da je to uzrok nasilnikog ponaanja (samo par godina nakon toga je tvrdio da kod vojnika izaziva ravnodunost i odsustvo elje za borbom). I zakon o oporezivanju uzgajivaa Canabis sative je proao. Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon. Septembra 1937. najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga - marihuana. Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za ameriki narod i dravu. Kada je Ameriko Lekarsko Udruenje shvatilo da je marihuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previe kasno. Dr Dejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traeno da se zakon ukine) da je samo to bio razlog to se Asocijacija nije zaloila protiv donoenje tog zakona. Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od marihuane koji su Herstovi mediji posejali. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, to je konoplju brzo uinilo nekompetitivnom na tritu. Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti.13 Kao to rezimira Nika Dubreta u svom naunom radu ,,Konoplja socioloki aspekti uzgoja i upotrebe : ,, Kljuno razdoblje u kojem su uspostavljene sociokulturne barijere eventualnom buduem tehnolokom razvoju uzgoja, prerade i upotrebe konoplje zahvaa period od 90ih godina XIX do sredine XX stoljea. U tih 50ak godina zgusnuto je svojevrsno lutanje konoplje od gotovo potpune besperspektivnosti daljih nastojanja na uzgoju zbog narastajue i znatno profitabilnije industrije pamuka i nafte u prvim godinama XX stoljea, preko znanstvenog i tipino poduzetniko kapitalistikog entuzijazma izmeu dva Svjetska rata, do potpune demonizacije i kriminalizacije koja se razliitim intezitetom i na razliitim razinama drutvene zbilje odvijala itavo
13

Tekst u potpunosti preuzet sa ve navedenog sajta http://www.ivonazivkovic.net/marihuana.htm

11

to vrijeme. () Gotovo svi kljuni elementi u potiskivanju budue upotrebe konoplje dobrim su dijelom generirani u amerikom sociokulturnom i politikom kontekstu u kojem se izmjenjuje, ali i meusobno upotpunjuje vie procesa koji e se pokazati kao vani za bolje razumijevanje njenog kasnijeg dugogodinjeg izbivanja iz sfere interesa na planu industrijskog razvoja. Ponajprije, to se odnosi na nekoliko valova diskvalifikacije konoplje i njenih korisnika uz primjenu atributa zasnovanih na rasnim, vjerskim i etnikim predrasudama (Musto, 1972). () U sluaju konoplje to znai da je prohibicionistiki karakter regulacije njenog uzgoja, prerade i upotrebe na meunarodnoj razini u znatnoj mjeri predstavljao ishod amerikih pritisaka (Dannenberg, 2000). Oni e se nerijetko manifestirati uz delegitimiranje ostalih aktera u procesu donoenja odluka kojima se konoplju kao dobrim dijelom opasnu i tetnu biljku ugradilo u meunarodne konvencije zakljuno s Jedinstvenom konvencijom UN o narkotikim drogama iz 1961. ali i uz ignoriranje rezultata vlastitih znanstvenih istraivanja (Musto, Sloboda, 2003). Spomenuto razdoblje zakljueno je zabranom marihuane i destimulirajuim oporezivanjem uzgoja konoplje u SAD-u Marihuana Tax Actom iz 1937. godine. 14 Rezultat: od konoplje se odustajalo mnogo bre nego to se i pretpostavljalo. Zalaganje SAD-a da proglasi konoplju nelegalnom, jer je ugroavala njihovu tekstilnu, hemijsku i duvansku industriju (podrku kampanji pruili su i naftni magnati Rockfeller i Rotschild (Lyttle, 1999)15), se ubrzo proirilo itavom planetom. Ironino, kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao, amerika vlada je traila ukidanje zakona. I ne samo to, krenula je estoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je trailo od amerikih farmera da to vie seju konoplju. Tada je skovana parola: "Konoplja za pobedu!" Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. Izgradjena je i 71 farma za njenu obradu. im je rat zavren, pozicija konoplje je ponovo vraena tamo gde je odgovaralo monoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izala jo bogatija. Konoplja je ponovo postala marihuana - demonsko seme i ponovo je traen zakon o njenom oporezivanju. Prvi put u istoriji, da su sve drave u Evropi izvrile prohibiciju pod uticajem jedne jedine Amerike.

Dubreta Nika, ,,Konoplja - socioloki aspekti uzgoja i upoterbe, str. 111, Socijana ekologija, Zagreb, Vol. 15 (2006), No. 1-2 (103 - 123) 15 Isto, str.114
14

12

13