Veselin Mitrovi1 Beograd

Pregledni nauni lanak UDK: 57.089:342.7 Primljeno: 23. 10. 2009. DOI: 10.2298/SOC1001075M

ARGUMENTI ZA I PROTIV POBOLJANJA LJUDSKIH BIA GENETSKOM INTERVENCIJOM2

Arguments Pro and Con of the Enhancement of Human Beings through Genetic Intervention
ABSTRACT The paper aims to explain two basic standpoints regarding the enhancement of human beings through genetic engineering. Savulescu seems to be starting from a technoprogressive, (neo)liberal orientation, while Fukuyamas position implies a step back to (bio)conservatism, returning to the natural human rights. These opposing general attitudes reflect the same aspiration towards greater control and monitoring by the state for the benefit of individuals and (or) humankind. While Fukuyama justifies the narrow use of biotechnology for the purpose of therapy and prevention of disease, so far Savulescu goes a step further, understanding enhancement to include increasing the length and quality of life, and focuses exclusively on genetic intervention for this purpose. Discussing the same problems Fukuyama lists several reasons why we should limit the use of biotechnology reasons of religious, utilitarian and philosophical nature. In this paper, arguments for and against genetic intervention are discussed, while cited examples are commented ad hoc. KEY WORDS Savulescu, Fukuyama, enhancement, genetic intervention, therapy, moral obligation, biotechnology APSTRAKT U tekstu emo pokuati da suoimo dva stava u vezi sa genetskim inenjeringom usmerenim ka poboljanju ljudskih bia. Polazite Savulescua je, ini se, tehnoprogresivistike, (neo)liberalne orijentacije, dok Fukuyamin stav implicira korak unazad ka (bio)konzervativizmu, vraanjem sa ljudskih na prirodna prava. Iz suprotstavljenih stavova ovih uoptenih idejno-teorijskih orijentacija oitava se slina tenja vei nadzor i kontrola drave za dobrobit pojedinaca i (ili) ljudskog roda. I dok Fukuyama donekle opravdava korienje biotehnologije u svrhu leenja i prevencija bolesti, dotle Savulescu ide i korak dalje, smatrajui pod pojmom poboljanja poveanje duine i kvaliteta ivota. Tom prilikom se koncentrie iskljuivo na genetike intervencije u tu svrhu. Raspravljajui o istim problemima Fukuyama navodi nekoliko razloga iz kojih bi trebalo ograniiti upotrebu biotehnologije: religijske, utilitaristike i filozofske. U tekstu su izloeni argumenti pro et contra genetske intervencije, a navedeni primeri su komentarisani ad hoc. KLJUNE REI Savulecu, Fukuyama, poboljanje, genetika intervencija, terapija, moralna obaveza, biotehnologija
1 2

mitrove@gmail.com Skraena verzija ovog teksta emitovana je na Treem programu Radio Beograda 18. i 25.01. 2010. godine, u emisiji Nauka i drutvo pod naslovom: Genetske intervencije kod ljudi. Argumenti za i protiv

76

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

Uvod
Termin poboljanje potie od engleskog izraza enhancement. Za razumevanje poboljanja potrebno je napraviti nekoliko bitnih razlika. Striktno govorei, poboljanje ljudskih bia podrazumeva svaku aktivnost kojom usavravamo svoja tela, duh, ili sposobnosti. Tako, dranje dijete, itanje knjige, uenje, trening i slino, mogu se posmatrani kao izvesno (prirodno, tradicionalno) poboljanje ljudskih bia (Allhof, Lin, Moor and Weckert, 2009: 8). Meutim, postavlja se pitanje moramo li se drati ovih tradicionalnih metoda, kao to su uenje i trening, ili emo upotrebiti nauna saznanja kako bismo svoje fizike i mentalne kapacitete poboljali jo direktnije i efikasnije (Bostrom, Savulescu, 2009: 1)? U ovom radu koncentrisaemo se na poboljanje ljudskih bia kao podizanje kapaciteta iznad, za odreenu vrstu, tipinog nivoa, ili prelazak preko statistiki normalnog funkcionisanja jedne individue (Daniels, 2000: 309-322), uz pomo genetskog inenjeringa. Ovakvo poboljanje se razlikuje od terapije pod kojom se podrazumeva tretman usmeren na otklanjanje ili spreavanje bolesti koja smanjuje nivo zdravlja ili funkcionisanja ispod tipinog nivoa za odreenu vrstu (Juengst, 1997). Naravno, mogue je postaviti pitanje koji je to normalan nivo ljudskih kapaciteta, ili prosean nivo zdravlja (Harris, 2009: 140-142). Meutim u ovom odeljku, posveenom definisanju pojmova, dovoljno je uslovno prihvatiti da postoji jedno opte slaganje oko pomenutih normi, tipinih nivoa, ili pojma statistiki normalnog funkcionisanja jedne individue, koje se moe opisati kao stanje kompletnog fizikog, mentalnog i drutvenog dobrog stanja (www.bioethics.gov, april 2002). Ue uzev, definicija norme zdravlja moe se posmatrati i kroz definiciju bolesti i ciljeve medicine, gde se pod boleu ili nedostatkom smatra svako sputanje ispod tipinog nivoa funkcionisanja jedne vrste, dok je cilj terapije da popravi ili kompenzuje naruene mogunosti i gubitke funkcija izazvane nekom boleu ili nedostatkom, do tipinog nivoa ili statistiki normalnog funkcionisanja tipinog za tu vrstu organizma (Daniels, isto). U sluaju terapije popravljanje disfunkcije predstavlja povratak na normalno funkcionisanje odozdo, dok je poboljanje pomeranje od normalnog funkcionisanja vrste navie. Ipak, zakljuuje J. Harris (Don Haris), iz perspektive oteene ili bolesne individue svaka terapija je poboljanje (Harris, 2009: 141). Na definiciju poboljanja slinu prethodnima nailazimo i u radnim materijalima Predsednikog bioetikog saveta SAD: Poboljanje je usavravanje ili produenje nekih karakteristika, kapaciteta ili aktivnosti ljudskih bia. S druge strane, izvesno razlikovanje je potrebno napraviti u odnosu na unapreenja ili usavravanje kojim popravljamo izvesne poremeaje ili nedostatke, odnosno koje ima za cilj da nezdravu individuu dovede u zdravo stanje.3 Izraenije razlikovanje poboljanja od terapije nalazimo u definisanju prvog pojma kao promene strukture i funkcija tela (Greely, 2005); zatim, vienje posledica poboljanja kao

Distinguishing Therapy and Enhancement, 2002.

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

77

drastinih promena ljudske prirode i u krajnjoj liniji ljudskog dostojanstva (Fukuyama, 2003: 168-172). S druge strane, postoje i sasvim suprotne orijentacije, koje ne razlikuju prethodne pojmove, ime se olakava neograniena upotreba biotehnologija (Bostrom and Roache, 2008; Savulescu, 2007, 2009; Harris, 2009). Davanje steroida pacijentima sa distrofijom je pre terapija koja im pomae u oporavku do prosenog nivoa zdravlja, dok, s druge strane, kada zdravi sportisti uzimaju ova sredstva kako bi prevazili kapacitete fizike snage (kakve inae ljudi poseduju) i popravili svoj rezultat primer je poboljanja. itanje knjige svakako unapreuje nae znanje, ali ne doprinosi da na drastian nain prevaziemo prosene intelektualne sposobnosti nae vrste. S druge strane, kompjuterski implant u mozgu koji omoguuje direktan pristup internetu drastino prevazilazi nivo funkcionisanja ljudskog mozga (Allhof, Lin, Moor and Weckert, 2009: 8-9). Iz navedenih definicija i primera uoavamo barem dve situacije karakteristine za poimanje poboljanja: 1. Aktivnosti koje se tiu terapije i poboljanja se ne razlikuju, ve se razlika nalazi u poetnim uslovima ili stanju tretirane osobe u odnosu na normu tipinu za vrstu. 2. S druge strane pomenute aktivnosti se mogu razlikovati, a njihova upotreba menja funkciju ili prevazilazi mogunosti nekog dela tela, doprinosei na taj nain menjanju bia kao celine. Iz ove poetne definicije jasno je da je pojam poboljanja sasvim dvosmislen. Pored uoenih distinkcija terapija-poboljanje vezanih za razlikovanje norme zdravlja, ovaj pojam se moe razlikovati i na osnovu tehnologije koja je primenjena pri nekoj intervenciji.4 Ipak, u ovom radu se koncentriemo samo na objanjavanje i

Pored podele na prirodno i vetako poboljanje postoji podela i prema tehnologiji koja je primenjenja. Te tehnologije potiu iz etiri naune oblasti: Nano-, Bio-, Info i Kogno-nauke (Spohrer, 2002: 103). Zatim, postoji podela na prirodno-vetake, odnosno unutranje i spoljanje tehnologije poboljanja ljudskih bia koju nalazimo kod Jima Spohrera (Spohrer, 2002). Naime, on razlikuje okvir od etiri osnovne unutranje-spoljanje tehnologije poboljanja i nekoliko njihovih potkategorija. Na ovom mestu dovoljno je da ih samo nabrojimo: (1) izvan tela i okoline. Potkategorije su novi materijali, nova pomagala, zatim drugaiji konteksti zbivanja (npr. virtualna realnost), novi subjekti - npr. virtuelni alter ego futuriste Raya Kurzweila-Ramona (www.kurzweilai.net). (2) Izvan tela i osobe, sa novim medijatorima (alatima i pomagalima) kao subkategorijom. (3) Unutar tela-privremene tehnologije pod kojim se podrazumevaju nove tehnike oralno-digestivne upotrebe poboljanja (npr. vizija pilule mudrosti, ali i postojea farmaceutska sredstva za kontrolu ponaanja). (4) unutar tela-trajne, u koje spadaju novi organi (nova ula i nervni zavreci), zatim nove vetine (nova upotreba postojeih ula i nervnih zavretaka) i na kraju najbitnija i etiki najupitnija kategorija novih gena (Spohrer, 2002: 104112). to se tie same distinkcije prirodno-vetako, vezane za pojam poboljanja, ona moe dovesti do potekoa u razumevanju pojma prirodnog. Na primer, X moemo smatrati prirodnim ako postoji bez ikakve ljudske intervencije, ili se odvija bez vetaki konstruisanih pomagala. Tako se ishrana namirnicama koje su sakupljene, a ne uzgajane, ili tranje (trening) bez patika, moe smatrati prirodnim poboljanjem, ali itanje knjige (bilo to poboljanje ili ne) u ovom sluaju biva diskutabilno jer knjiga ne bi postojala bez ljudi. Meutim, moemo tvrditi da knjigu u zavisnosti od nivoa kompleksnosti, moemo smatrati i prirodnim i vetakim objektom. Takoe moemo arbitrirati da je knjiga prirodna, a raunar nije, zbog kompleksnosti svoje izrade. S druge strane poznato je da je za pisanje ili prouavanje

78

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

analizu dva na prvi pogled suprostavljena stanovita po pitanju poboljanja, jer bi opirnija diskusija vezana za samo definisanje tog pojma zahtevala prostor jedne itave knjige. U tekstu emo pokuati da suoimo dva stava u vezi sa genetskim inenjeringom usmerenim ka poboljanju ljudskih bia. U tu svrhu koristiemo stanovita dva izrazita predstavnika, uslovno reeno, transhumanistike i biokonzervativistike struje.5 Analizirani stavovi vezani za prvi pomenuti pravac ogledaju se kroz argumentacije Juliana Savulescua (Julian Savulesku), dok se stavovi druge struje predstavljaju kroz ideje Francisa Fukuyame (Frensis Fukujama).

Poetna polazita J. Savulescua i F. Fukuyame

Savulescu kree od pitanja da li biologiju i medicinu treba koristiti i u svrhu poboljanja ljudskog ivota, a ne samo u cilju prevencije i leenja bolesti. Pod poboljanjem ovaj autor uopteno podrazumeva obezbeivanje dueg i kvalitetnijeg ljudskog veka u odnosu na dananja shvatanja. Nain na koji se dolazi do ovog cilja je po njemu genetska intervencija (Savulescu, 2007: 517). S druge strane, postoje stanovita, kao to je, primerice, Fukuyamino, da ovakvo dejstvo biotehnologije drastino utie na ljudsku prirodu i u krajnjoj liniji na ljudsko dostojanstvo (Fukuyama, 2003: 168-172). Meutim, sledei liberalne stavove Savulescu s poetka tvrdi da poboljanje treba da bude dozvoljeno, ne obavezujue. Po tome se, uostalom, i razlikuje liberalna od nacistike eugenike (Savulescu, 2007: 517). Gledano sa stanovita evolucije to bi praktino znailo da liberalna eugenika odmae selekciji tako to podie, poboljava, odreene sposobnosti jedinki za bolje snalaenje u okruenju, dok nacistika potpomae selekciju, na neprirodan nain, unitavanjem nesposobnih i nepodobnih nearijevaca. Otvoreno ostaje samo pitanje arbitrae, o tome koja ljudska bia imaju savren bioloki materijal. Samo nekoliko redova kasnije u navedenoj studiji Savulescu ide korak dalje od poetnog liberalnog shvatanja, tvrdei da ne samo da treba da bude dozvoljeno poboljanje ljudskih bia, nego to treba da bude i moralna obaveza (Savulescu,
neke sloene knjige potrebno i vie godina. Dakle, svaki ovakav stav je, budui proizvoljan, teko odbraniti (Allhof, Lin, Moor and Weckert, 2009: 8-9). 5 Jedan od protivnika transhumanizna, Dale Carrico, daje krae objanjenje dva suprostavljena pravca. Biokonzervatizam predstavlja stav koji izraava sumnju po pitanju moralne upotrebe tehnolokog razvoja. On se u principu protivi genetikim, protetikim ili kognitivnim modifikacijama ljudskih bia. Razvijen je s jedne strane od konvencionalno desne politike verskog/kulturnog konzervativizma i konvencionalno levo nastrojene politike ouvanja ovekove sredine. Biokonzervativistika pozicija se u ime odbrane prirodnog, kao moralne kategorije, protivi medicinskim i drugim tehnolokim intervencijama usmerenim na poboljanja trenutnih ljudskih i kulturnih granica. Tehno-progresivizam je zasnovan na stavu aktivne podrke tehnolokom razvoju u celini. Zalae se za prakse genetskih, protetikih i kognitivnih modifikacija ljudske vrste. Transhumanisti veruju da u uslovima regulisane legitimne demokratske i odgovorne vlasti u kojima je osigurano da trokove, rizike i koristi dele svi akteri, tehnoloki razvoj predstavlja duboko osnaivanje i emancipaciju (Dale Carrico, 2004).

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

79

2007: 517-528). Da bi opravdao svoje polazite, ovaj autor pokuava da na nekoliko primera prui etiku osnovicu za upotrebu biotehnologije u pomenute svrhe. U praksi, navodi on, postoji mnogo koristi od poboljanja ljudi. Jedan od rasprostranjenih primera jeste estetska hirurgija, kojoj se mahom podvrgavaju ene, kako bi ulepale svoje noseve, poveale grudi, napumpale usne, podigle jagodice na licu, izbelile i ojaale zube, i na kraju uklonile bore i masnou. Ovakvi zahvati nisu strani ni mukarcima. Pored toga oni svoja tela pumpaju uz pomo steroida. Dakle, industrija ulepavanja tela je oit primer poboljanja ljudi. U ovu vrstu telesnih promena spada i telesna umetnost - tetoviranje, telesne modifikacije - kao to je piercing itd. Moderni, profesionalni sport takoe koristi brojna dozvoljena i nedozvoljena sredstva kako bi poveao atletske performanse sportista. Na planu poboljanja hrabrosti i pouzdanja, za savremeno drutvo tipini su uplivi medikamenata kao to je prozac, ili pak upotreba alkohola. U poboljanju koncentracije se koriste supstance od kafeina i nikotina, do hemijski proizvedenih stimulansa u tu svrhu (Savulescu, 2007: 517-518). Na polju privatnosti, u domenu seksualnosti istraivanja pokazuju da 20 miliona mukaraca koristi viagru.6 Kao jo radikalniji primer Savulescu se zalae za korienje tkiva abortiranih ili vetaki stvorenih fetusa u svrhu produenja ljudskog ivota. Taj vek ostvaren zamenom tkiva i organa procenjuje se i na duinu trajanja od 120 godina 7 (Savulescu, 2007: 518). Ali, Fukuyama iznosi zabrinutost po ovom pitanju. Naime, suoena sa izborom izmeu umiranja i produenja ivotnog veka kroz terapijsku intervenciju, veina ljudi odluie se za ovo drugo, ak i ako e im se kao rezultat takvog tretmana kvalitet ivota u raznim stepenima smanjiti. Shodno tome dolazimo do scenarija u kome odnos izmeu izdravanih i onih koji ih izdravaju postaje ekstreman, dovodei do bitnog pada prosenog ivotnog standarda stanovnitva (Fukuyama, 2003: 116-117). Iako pripadnik transhumanistikog teorijskog pravca, Harris produavanje ivotnog veka do drastinih granica uz pomo genskih mutacija matinih elija takoe smatra neetikim, jer drastino utie na promenu normalnog funkcionisanja karakteristinog za nau vrstu (Harris, 2009: 141). Meutim, nije u pitanju samo produavanje ivota, nego i poboljanje njegovog kvaliteta, tvrdi Savulescu. Jedna etnja parkom uverie nas da nas ne definie samo nae okruenje i kultura, nego upravo genetika. Bez obzira na odgajanje, doberman e biti u stanju da rastrgne pudlu, s druge strane ma kako da odgojite ivavu, nikad od nje neete moi da stvorite dobermana. Osobine kao to su agresivnost, vrednoa, posebno izotreno ulo njuha itd. rezultat su dugog procesa sparivanja i odabira. Danas se u uzgoju kako kunih ljubimaca, tako i u svrhe stoarstva koriste brojne tehnoloke modifikacije u domenu genetike ivotinja

6 7

Cheitlin et al., 1999. Ovde se mora dati jedna ad hoc primedba vezana za viziju dugovenih ili besmrtnih ljudskih bia. Zamislimo samo scenario slian zapletu u filmu Gortak Rasela Malkahija, gde se besmrtnici irom planete bore kako bi ostao samo jedan - pobednik ija je nagrada da postane smrtan i mogunost da ostavi potomstvo.

80

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

(Savulescu, 2007: 519). Od lenjog majmuna genetikom intervencijom na mozgu dobiete pravu vrednicu.8 Takoe, eksperimentalno je dokazano da se genetikom intervencijom moe uticati na seksualno ponaanje ivotinja. Genskom terapijom je promenjen gen poligamne livadske voluharice, genom monogamnog roaka - prerijske voluharice. Kao rezultat dobili smo promenjeno seksualno ponaanje livadskog glodara, koji je postao monogaman. 9 Prema Savulescuu, intervencijom na centar za nagraivanje u mozgu na slian nain mogue je promeniti ponaanje zavisnika od droga (Savulescu, 2007: 519). Jedan od primera kod kojih se stavovi Savulescua i Fukuyame delimino preklapaju, jeste upotreba genetske intervencije u svrhu leenja bolesti Huntingtonova Chorea. Dok prvi opravdava upotrebu genetske intervencije u svrhu leenja, poistoveujui je sa leenjem drugim metodama (Savulescu, 2007: 520), Fukuyama istie da je umesto intervencije na pojedincu za sluajeve naslednih oboljenja mogua opcija i tzv. inenjering linije zametka, kojim je mogue eliminisanje gena odgovornog za oboljenje i iz organizma kasnijih potomaka konkretnog nosioca (Fukuyama, 2003: 106). Meutim, ovaj autor upozorava i na izvesne kontraefekte ovakvih intervencija, ime izraava sumnju u mogunost genetske modifikacije koja prolazi bez propratnih posledica (Fukuyama, 2003: 96). Posledice nerazluivanja intervencija vode do toga da se, na primer, moralno opravdana - terapeutska, genska intervencija ljudske embrionske matine elije (Hurlbut, 2004)10, moe koristiti u domenu estetske i prehrambene industrije,11 sfere privatnosti-seksualnosti, kao i u odstranjivanje ili pojaavanje osobina kao to su agresivnost, solidarnost, kooperativnost itd (Savulescu, 2007: 519; 2009: 211-215).

8 9

Liu Zheng, 2004. Lim, M., 2004. Drugaije modifikovan gen koji kontrolie deo modanog centra za nagraivanje vasopresin receptor gen kod majmuna, ukazuje na mogunost slinih intervencija i na ljudima. 10 Naime, u navedenom lanku autor, inae pristalica biokonzervatizma, podravajui genetsku mutaciju objanjavajui da je mogue izbei unitavanje ljudskog embriona u svrhu stvaranja, leenja i eksperimentisanja matinim elijama. Idealno reenje koje bi po mnogim naunicima bilo mogue jeste direktno reprogramiranje elija odraslih u funkcionalni ekvivalent embrionalnih matinih elija (EM). U normalnoj embriogenezi EM se stvaraju u ogranienom prostoru (unutranjost elijske mase) u embrionu starom 4-5 dana (blastocit). U nekoliko predstojeih dana razvoja, serija elijskih signala stvara specifini obrazac genskog izraza koji karakterie EM i daje im sposobnost mnogoznanosti, odnosno stvara mogunost formiranja svih tipova elija ljudskog tela. Sa razumevanjem tane molekularne prirode ovih signala bie mogue zaobii embriogenezu i direktno stvarati promene u elijama odraslih. Naalost, moe proi mnogo godina pre nego nae znanje i kontrola ovih faktora stvori uslove za ovakve intervencije. Za sada je mogue alternativno reenje: genetski mutirano elijsko jezgro somatske elije, uz pomo kojeg je mogue stvaranje ljudskog tkiva (kao to je sluaj sa koom za transplataciju). To je tehnika transfera somatskog elijskog jezgra (kloniranje), uz prethodnu gensku mutaciju koja spreava mogunosti razvoja nastalog entiteta u celokupan organizam. (www.bioethics.gov, December 2004, W. B. Hurlbut, Altered Nuclear Transfer as a Morally Acceptable Means for the Procurement of Human Embryonic Stem Cells) 11 NASA je osnivanjem tima, na elu sa Morrisom Benjaminsonom, na Touro Collegeu u Njujorku, nainila prve korake u proizvodnji mesa nastalog iz matinih elija posaenih u serum goveeta jo 2002. godine (Wolfson, 2002).

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

81

Kada je re o primeni ovih biotehnologija u svrhu poboljanja IQ, smanjivanja agresivnosti, poboljanja sposobnosti za posebne atletske discipline, rano utvrivanje pola - u svrhu izbora pola, uticanjem na monogamno ponaanje i, uopte, na ponaanje ljudi, Savulescu ponavlja svoj stav da ne samo da to treba obezbediti, nego korienje ovih intervencija smatra i moralnom obavezom u svrhu stvaranja srenijih ljudi (Savulescu, 2007: 520). Vieno iz Fukuyamine perspektive, ovakva primena biotehnologije ne samo da ima nepredvidive posledice, nego je ve dovela do demografskih ali i socijalnih disbalansa u Aziji. Prednost koja se u ovim kulturama daje mukoj deci, u kombinaciji sa jevtinim sonogramom i izborom abortusa dovela je do iskrivljenih socijalnih odnosa. Ovaj povean broj mukaraca12 suoava se sa problemima od pronalaska odgovarajue partnerke, do uputanja u razna rizina i destruktivna ponaanja, dok s druge strane ovakva tendencija moe dovesti i do poboljane kontrole procesa udruivanja po parovima, to dovodi do vee stabilnosti porodinog ivota za one koje stupe u brak (Fukuyama, 2003: 99).

Tri argumenta pro i tri argumenta contra etike poboljanja

1. Argument pro: Izbor nepoboljanja je pogrean Pretpostavimo situaciju odnosa nemarnog odnosa roditelja prema deci. Naime, nemarni roditelji su dobili dete sa izuzetnim osobinama. Dete ima izrazito razvijen intelekt, ali da bi se on odrao na tom nivou potrebni su sasvim jednostavni, lako dostupni, jevtini dodaci u ishrani tog deteta.13 Meutim, u skladu sa kvalifikacijom nemarni, oni zanemaraju tu ishranu, i to rezultira time da takvo dete sa izraenim intelektom stagnira do normalnog nivoa. Naravno, ovo je pogreno. ... Posmatrajmo sada sluaj lenjih roditelja. Oni su dobili dete normalnog intelekta, ali ako ga budu hranili odgovarajuim dodacima njegov intelekt e rasti do intelekta deteta neodgovornih roditelja. Meutim, oni mogu biti zadovoljni sa dijetom koja odrava normalni nivo intelekta. Ovo znai da nedostatak dostupnih i jevtinih dodataka u ishrani normalno dete onemoguava da dostigne izuzetan intelekt. ...Postupak obe porodice je pogrean. U osnovi posledice su iste: deca koja su mogla odrati ili stei sjajan intelekt to nisu uspela, ve su stagnirala ili ostala na nivou normalnog intelekta (Savulescu, 2007: 521522). Iako se moe ustvrditi da u ovim postupcima nema niega loeg, Savulescu smatra da u je ovakvim sluajevima, kada nema nekih posebnih moralnih prepreka,

12

Vie videti u Nicholas Eberstadt, 1998. Asia Tomorow, Gray and Male, The National Interest 53, str. 56-65; Terence H. Hull, 1990., Recent Trends in Sex Ratios at Bird in China, Population and Development Rewiev 16, str. 63-83; Chai Bin Park, 1983. Preference for Sons, family Size, and Sex Ratio: An Empirical Study in Korea, Demography 20, str. 333-352. Zanimljiv je primer Japana koji ima sasvim suprotne trendove, po pitanju prenatalne selekcije dece sa uroenim nedostatkom ak i u odnosu na zapadne zemlje (Shimazono, 2009:291-315). 13 Ovde se mora odmah upozoriti da Savulescu zapostavlja veoma vaan faktor - ishranu i reim ivota majke, pre i posle poroaja.

82

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

nedavanje prehrambenih dodataka koji bi doveli do poboljanja pogreno, koliko i davanje tih dodataka koji e dovesti do poeljnijeg stanja detetovog intelekta. Bilo bi dakle pogreno da usled izostanka prehrambenih dodataka ne poboljamo njihove psihike, fizike, kognitivne sposobnosti. Ako bismo ishranu zamenili biolokom intervencijom, ispada da bi bilo moralno opravdano poboljati intelekt dece (Isto). 1. Argument contra: Kompetitivna priroda poboljanja Pod ovim terminom Fukuyama podrazumeva problem koji se javlja iz kompetitivne prirode mnogih ljudskih karakteristika i aktivnosti u kojima su dobici i gubici izjednaeni (Fukuyama, 2003: 117). Primer sa telesnom visinom pokazuje da ona prua mnoge prednosti pojedincima koji u tom pogledu prevazilaze prosek. Te prednosti se kreu od seksualne privlanosti, socijalnog statusa, pa do atletskih mogunosti. Meutim, ako bi mnogi roditelji poeleli decu dovoljno visoku da mogu igrati u nacionalnoj koarkakoj ligi (NBA), dolo bi to sveopteg takmienja u kome za uesnike ne bi bilo neke jasne prednosti (Isto). Slina situacija je i sa intelektom koji je naveden napred, a koji je po reima Fukuyame jedan od prvih i najoiglednijih ciljeva budueg genetskog tretmana. Jedno drutvo sa viim nivoom prosene inteligencije moe postati bogatije, u meri u kojoj je produktivnost vezana za inteligenciju. No, dobit koju mnogi roditelji ele svojoj deci moe na kraju ispasti iluzorna kad je re o ostalim aspektima jer su prednosti vee inteligencije relativne a ne apsolutne. Zamislimo ljude koji bi eleli da im deca odu na Harvard. Meutim, konkurencija je ma sa dve otrice: ako moje dete postane pametnije posle genske terapije i bude primljeno, ono e istisnuti tvoje dete. Moja odluka da dobijem bebu po porudbini namee trokove i vama (pre vaem detetu), pa u konanom zbiru nije jasno da li je bilo ko od nas na dobitku (Fukuyama, 2003: 117-118). S druge strane, postoje i ljudi koji iz religijskih ili nekih drugih razloga ne ele ili nisu u mogunosti da njihova deca budu genetski modifikovana. Ova situacija sa sveoptom pomamom za genskom intervencijom dovela bi ih u neugodnu poziciju da apstinencijom od takvih promena svoju decu izloe riziku regresije. 2. Argument pro: Podudarnost Opravdavajui gensku intervenciju kao metod usavravanja ljudskih bia Savulescu istie da nema moralne razlike u intervencijama koje vri okolina ili tretman medikamentima i s druge strane intervencije putem genetske modifikacije. Nastavljajui u tom tonu, on navodi: U osnovi, mi prihvatamo intervencije okoline koje utiu na usavravanje nae dece. Obrazovanje, ishrana i trening se koriste da bi od nae dece stvorile bolje ljude i poveale njihove anse. Treniramo decu, da budu kooperativna, inteligentna, manje agresivna i dobro vaspitana. U tom smislu istraivai tragaju za nainima da kreiraju okruenje koje e tu mladu decu stimulisati kako bi maksimizirala svoj intelektualni razvoj (Savulescu, 2007: 522). Eksperiment s pacovom koji je oboleo od modifikovanog (prema njegovoj vrsti) Huntingtonovog sindroma pokazuje da stimuliue okruenje utie na

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

83

strukturu mozga obolelog14 na isti nain kao i lek prozac koji se takoe koristi u terapiji ove bolesti demencije. 15 Dakle, zakljuuje Savulescu, izjednaavajui razliite kategorije intervencija, ove manipulacije okolinom ili pak uticajem medikamenata takoe menjaju nau biologiju (Savulescu, 2007: 522). Nasuprot toj tvrdnji, Fukuyama istie da postoji razlika izmeu manipulacije pod uticajem okruenja i manipulacije genetikom modifikacijom: potonje mogu biti, a esto i jesu, nepovratne (Fukuyama, 2003: 96-97). Meutim, i uticaj okoline moe biti ireverzibilan, navodi Savulescu. Dete koje je zapostavljeno ili odbaeno nosie oiljke tokom daljeg razvoja linosti (Savulescu, 2007: 521; 522). Stoga ovaj autor, nakon poetnog pitanja ima li sutinske (moralne) razlike u krajnjim efektima navedenih intervencija, u svetlu (neo)liberalne ideologije zakljuuje: Parovi bi trebalo da maksimiziraju genetske mogunosti svoje dece, kako bi ova bila u stanju da vode dobar ivot i da obezbede sebi bolju ekonomsku i drutvenu egzistenciju. Tu nema znaajne moralne razlike izmeu intervencije okolinom i genetskom modifikacijom (Savulescu, 2007: 522). 2. Argument contra: Potovanje prirode Nasuprot stavu koji izjednaava dejstvo sredine i gensku intervenciju stoji Fukuyamino stanovite o potovanju prirode, koje ga implicite dovodi na samo korak do dominacije prirodnih prava, karakteristine za konzervativnu socijalnopravnu misao. Naime, kako ovaj autor istie: Postoje opravdani i mudri razlozi da se vratimo potovanju prirodnog reda stvari i da ne mislimo kako ljudska bia mogu lako da ga poboljaju kroz prigodne intervencije. Ovo se pokazalo tanim u sferi ivotne sredine: ekosistemi su meusobno povezane celine iju sloenost esto ne razumemo; izgradnja brane i uvoenje biljne monokulture unitava ravnoteu sistema na sasvim nepredvidive naine (Fukuyama, 2003: 118). Slino je i sa ljudskom prirodom, tvrdi dalje Fukuyama. Tenja da se poboljaju neki njeni aspekti za koje mislimo da ih dobro razumemo nije tako jednostavan proces. Evolucija je moda slep proces, ali se ona odvija po nemilosrdnoj logici koja organizme ini podobnim za egzistiranje u sredini u kojoj se nalaze (Isto). Danas je, nastavlja Fukuyama u istom tonu, politiki korektno osuivati ljudsku sklonost ka agresiji i nasilju i zgraavati se na krvolonost koja je u ranijim periodima dovodila do osvajanja, dvoboja i slinih aktivnosti. Po reima biologa Richarda Alexandera, ljudska bia su nauila da sarauju kako bi bila u stanju da se takmie.16 Ljudska kompetitivnost i kooperativnost ostale su u ravnotei u simbiotikom odnosu ne samo u vreme evolucije nego i u dananjim ljudskim drutvima i meu savremenim pojedincima (Fukuyama, 2003: 119). Dakle, kod Fukuyame se uticanje na prirodu vetakim putem drastino razlikuje od promena nastalih pod uticajem okoline. Meutim, to se tie tretmana farmaceutskim sredstvima i genskom intervencijom, ma koliko na prvi pogled protivni, istovremeno, na neki nain, i podravaju prethodni stav Savulescua, o

14 15

Van Dallen, 2000. de Marchi et al. 2001. 16 Vie videti u Richard D. Alexander, 1990.

84

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

izjednaenosti farmakolokih i intervencija na genetskom nivou. Ipak ta izjednaenost nije rezultat analitikog slaganja ve se pre radi o dva razliita nivoa njihovih argumentacija. Prvo, Savulescu u prethodna dva argumenta pokuava da pokae da nema moralne razlike u vrsti intervencija, bilo da su one rezultat okolnosti, ili dejstva leka, bilo namerne bioloke intervencije na zdravim ljudima. Dakle, u njegovom stavu nema rei o kontraefektima ovih intervencija. S druge strane, Fukuyama stoji na stanovitu da je intervencija putem medikamenta podjednako opasna i vodi u neku vrstu tiranije. Dakle u Fukuyaminom sluaju takoe postoji izjednaavanje intervencije putem lekova i genetske modifikacije. Pri tome ovaj autor istie samo kontraefekte. Da bi potkrepio svoje argumente Fukuyama navodi da je spoznaja o ljudskom ponaanju baziranom na biohemijskim procesima dovela do razvoja monih sredstava za modifikaciju ljudskog ponaanja. S tim u vezi Fukuyama tvrdi da su litijum i drugi lekovi ubili frojdizam. U ivote i ponaanje dananjeg oveka ulaze zoloft, paxil, prozac i antidepresivi. Njihova upotreba nije in socijalne kontrole koju moemo zamisliti. To nije neto to bi despotska vlada uradila svojim graanima. To je drutvena kontrola preko socijalno konstruisanih bolesti. To su inovi dobrih namera roditelja i nastavnika usmerenih ka deci (Fukuyama, 2003: 55-56.; 69)17 Dakle, dok Savulescu eli da pokae da od tri vrste intervencija treba izabrati onu koja moe biti najefikasnija i najtrajnija, Fukuyama stoji na stanovitu da bilo kakvo meanje (osim ogranienog terapijskog) u prirodni red stvari vodi u kolaps ljudskog dostojanstva (Fukuyama, 2003: 175). Socioloka implikacija oba stava, ini se, rezultira istim. Sa stanovita prve eugenike dolazimo do bioloki zatvorene drutvene hijerarhije, u kojoj e dominirati poboljana ljudska bia. S druge strane, Fukuyama upozorava i na opasnosti terapijske (genske) intervencije, genetiki izazvanih poremeaja, jer: (1) ne prolaze bez neeljenih posledica; (2) dovode do promene opteg ljudskog (genetskog) naslea (Fukuyama, 2003: 90-97). Stoga se da pretpostaviti da je Fukuyama zadovoljan naim trenutnim poloajem u procesu evolucije. Meutim poznato je, grubo gledajui, da pravac evolucije manje-vie tee u pravcu poboljanja oveanstva, ili bar ne unazauje taj proces, te se ini da Fukuyama preporuuje nepromenjeno stanje umesto promene na bolje (Harris, 2007: 34). Naravno, ovako mranu situaciju je mogue prevladati. Ako recimo zamislimo jednu bioloki savrenu vrstu i drugu manje savrenu, ovoj drugoj ostaje da se ponaa kao, recimo, polu-parazit imela na kronjama hrasta. Iako poseduje mogunost fotosinteze, njoj nedostaje koren kojim bi crpla potrebnu vodu. Stoga se ova poluparazitska biljka prikljuuje na stablo domaina od kojeg crpi vodu, dovodei vremenom do suenja njegovih grana, ali ostavljajui u funkciji koren i

17

Za uvid u preciznije definisanu vezu ovih lekova i njihovog uticaja na drutveno ponaanje korisnika videti Fukuyama, Rosenthal, 2002.

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

85

stablo koji sada slue kao provodnik za preko potrebnu vodu. 18 Slian primer je i sa pticom kukavicom, koja odlae svoja jaja u gnezdo neke druge ptice. Poto se njeni ptii izlegu pre ptia domaina njihov genski program ih usmerava da unite jaja domaina kako bi majka hranila njih-uljeze u ovom primeru. S druge strane, postoji i vrsta kooperativnosti koju zagovaraju oba autora. Ali, zapitajmo se ima li mesta kooperativnosti izmeu fiziki dominantnijih i manje monih vrsta? Priroda kae da. Brojni su primeri simbioze (dodue, neki su na granici parazitizma), tako recimo moni predator kao to je krokodil, doputa izvesnoj vrsti ptica da mu oisti ostatke hrane iz eljusti. Prethodna dva primera navode na pitanje: Da li je takva i sudbina onih koji ne ele da se genetski modifikuju?19 Na ovakav argument Savulescu uopteno odgovara da nema direktne veze izmeu poboljanih ljudskih bia i diskriminacije. U tom sluaju vae sva pravila koja inae reguliu drutvene odnose titei slabije i ograniavajui jae. Po njegovim reima tu nee biti diskriminacije izmeu bioloki superiornih i onih koji ne budu modifikovani, ba kao to u dananjem drutvu nema diskriminacije za ljude sa nekim nedostatkom (Savulescu, 2007: 530). Meutim svakodnevna iskustva pokazuju da upravo nije tako. U nastavku ovog naeg ad hoc komentara ne moemo da izostavimo, ini se, tri veoma bitna pitanja koja previaju oba autora. Prvo pitanje koje se logiki namee jeste: ta ako u takvom drutvu doe do sparivanja savrenih mutanata i obinih ljudi? Na taj nain, jasno je svakom trezvenom oveku, da se savreni genetski potencijal gubi pod prisustvom neusavrenih gena. Svaka sledea kombinacija dovodila bi do slabljenja stvorenih poboljanja. Imajui u vidu danaanja iskustva biologa, koji na vetaki nain odmau selekciji vraajui u prirodu gotovo izumrlu vrstu severnoamerikog crvenog vuka, budunost ovakve dece ne bi bila svetla.20 Naime, ova vrsta vuka je specifina po tome da samo alfa enka daje jednog mladunca u godini. S druge strane, kojoti su bolje adaptirani kroz evoluciju, jer poseduju mogunost parenja sa ovim enkama vukova, te su stoga i brojniji. Sparivanjem ovih vrsta se slabi genetski potencijal crvenog vuka, a sama vrsta polako nestaje. U tu svrhu biolozi koji kontroliu ovu zajednicu vre likvidaciju meanaca kako odraslih tako i mladunaca.21 Imajui na umu nau opasku, s poetka teksta, ovi strunjaci prvo odmau selekciju, voeni liberalnom idejom, a

18 19

Na ovom primeru sam zahvalan svojoj majci, inae biologu. Prethodni primeri esto se u praksi mogu smatrati popularno nazvanim Gatacca argumentom, drutvenog raslojavanja poboljanih i nepoboljanih ljudskih bia, na osnovu njihove bioloke strukture. http://www.search.com/reference/Transhumanism#Genetic_divide_.28Gattaca_argument.29 20 Na sline probleme ukazuje i Fred Charles Ikle (Ikle, 2001). Naime ovaj autor ovakva eugenika poboljanja smatra luksuzom, koji e biti dostupan aici bogataa, ije e genetski savreno potomstvo pod uticajem prirodnog prirataja ponovo biti preovladano. Dananja saznanja pokazuju da takva vrsta zahvata nee biti stvar luksuza (Savulescu, 2007: 529). 21 Vie o ovoj vrsti videti preko portala: http://www.fws.gov/redwolf/index.html. Takoe videti dokumentarnu TV emisiju Crveni vuk na raskru, produkcija NG i BBC, emitovana na TV B92, ponedeljak 19.10.2009. u 15H.

86

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

potom je pomau unitavajui neeljeni okot, u svetlu nacistike ideologije. Ovakve intervencije ljudi na prirodu otvaraju, stoga, mnoga mrana pitanja. Drugo pitanje odnosi se samo na modifikovanu populaciju i njene poboljane osobine. Poto Savulescu koristi izuzetno pojednostavljen model - model ekvivalentnih i nezavisnih osobina22 - kada govori o osobinama kao to su poveanje inteligencije, kapaciteta memorije, empatije, kooperativnosti itd., to emo se i mi, voeni tim primerom, sluiti jednom dosta pojednostavljenom analitikom. Naime, poboljati neku od ovih osobina, a ne uticati barem na jo jednu nije mogue. Upravo na takvu situaciju upozorava eksperiment Tisena i Liua, koji su poveali IQ mia. Kao posledica te genetske modifikacije, taj mi je postao ekstremno osetljiv na bol.23 Takoe iz linih iskustava poznato je da bi poveanje memorijskih sposobnosti takoe dovelo do izvesnih patnji. Sutina ovekove sposobnosti pamenja i zaboravljanja jeste da su to selektivni procesi, koji esto oslobaaju bolnih uspomena, i slue pamenju (subjektivno i objektivno) vanih detalja. Dakle, uporedo poveanje memorijskih mogunosti, IQ i empatije, imajui u vidu rezultate prethodnog eksperimenta, i negativne posledice preterane upotrebe neurofarmakolokih stimulansa (Fukuyama, 2003: 67) moglo bi dovesti ljudsko bie do granica destrukcije. Da bi se to spreilo, u suprotnom modelu genetsko poveanje IQ ili memorije, moralo bi sledeu (popravnu) intervenciju upraviti u smeru spreavanja bola,24 na sniavanje ili gaenje empatije ili pak iskljuivanje oseaja grie savesti. Takva selektivna upotreba neurofarmakolokih sredstava, koje na slian nain utiu na ponaanje ljudi, ve je uveliko prisutna (Fukuyama, 2003: 68). Ovakvim intervencijama ini se da stvaramo savrenog sociopatu. Tree pitanje pak nema veze sa moralnom (ne)opravdanou genetske mutacije. Mutacija se sama po sebi deava. Problem je u brzini mutacije, odnosno, kakva e biti funkcija trenutnih promena, uzrokovanih subjektivnim preferencijama, na due staze? Zatim, iskljuuje li se izbor dece na vlastiti identitet?25 Neki autori postavljaju i pitanje problema u komunikaciji ne samo izmeu poboljanih i nepoboljanih nego i izmeu pojedinaca poboljanih na razliite naine. Ako odreeni ljudi sa svetom mogu optiti na nain nezamisliv drugima (npr. noni vid ili kretanje putem sonara, ili komunikacija mozak-mozak), nee li se time drastino promeniti osnovna iskustva koje meusobno delimo u pogledu zajednike komunikacije (Allhof, Lin, 2006: 52)? I, na kraju, zato drastino poveavati ljudske kapacitete i moi ovim putem, ako su ve odreeni ljudski kapaciteti od strane

22

Ovakav model podrazumeva da sve navedene osobine koje su predmet poboljanja jesu ekvivalentne i nezavisne, odnosno, da recimo poveanje IQ moemo posmatrati kao nezavisno (i ekvivalentno sa drugim) poboljanje na nivou celine-ljudskog bia. 23 Vie videti u eksperimentu: Tisen, Liu, 1999. 24 O posledicama gaenja bola i implikacijama asimbolikog bola, videti u Nikola Grahek, 2002., Ogledi o bolu, neurofilozofska istraivanja,53-69.; 89-109., Otkrovenje, Beograd. 25 Danas u modi moe biti plava kosa, mali nos i atletski stas, odsustvo maljavosti itd., ali ve sutra ne samo da se moda moe izmeniti, nego se i prirodno izazvane promene sredine mogu pokazati kao pogubne za izrazito osave ljude sa recimo malim nosem ili pak izrazito visoke ljude. O deci po porudbini ili The temptation to tyranny, videti u tekstu Thomasa H. Murraya (Murray, 2007).

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

87

drave ogranieni pravnim sistemom kroz odricanje izvesnih ljudskih sposobnosti i kapaciteta? Iako neko poseduje mo i slobodu govora, sigurno je nee praktikovati tako to e na aerodromskom terminalu uzvikivati bomba! 3. Argument pro: Nema razlika u tretiranju bolesti Tvrdnja u korist genske intervencije se i ovaj put zasniva na poreenju terapeutskog dejstva tretmana sa usavravanjem ljudske prirode. Naime, Savulescu ne vidi razlog zato prihvatiti jedno, a ne prihvatiti drugo. Po njemu zdravlje nam omoguuje da ivimo dobro, dok nas bolest u tome spreava. Ipak, formula dobrog ivota je duboko filozofsko pitanje. Po hedonistikoj teoriji, takav ivot se sastoji od srenih iskustava i oseaja sree. Po utilitaristima, svrha dobrog ivota je zadovoljavanje vlastitih preferencija. Izvesne objektivistike teorije smatraju da su odreene aktivnosti dobre po ljude: razvijanje dubokih linih prijateljstava, razvijanje talenata, razumevanje svoje prirode i sveta oko sebe, sticanje znanja, pripadnost porodici itd. Meutim, ivot predstavlja stalnu trgovinu izmeu zdravlja i onoga to nas ini srenim. Tako recimo alpinisti rizikuju svoje ivote, za oseaj osvajanja nekog vrha, puai takoe prave slian kompromis (Savulescu, 2007: 523). Naa dunost je, nastavlja ovaj autor, da kroz poboljanje ljudski ivot uinimo boljim. Iako ne odgovara direktno na postavljene kompromise, iz primera koje navodi zakljuuje se da se pod ovom vrstom poboljanja podrazumeva smirivanje impulsivnog temperamenta. Naime, primer koji se navodi prikazuje eksperiment sa etvorogodinjom decom, koja su dobila po marshmallow , i upustvo da e, ako ga ne pojedu odmah, za nagradu dobiti jo jedan. Ona deca koja su se suzdrala od momentalnog zadovoljstva, kroz deset godina su pokazala da imaju vie socijalnih kontakta, postiu bolji uspeh u koli, ukratko imaju ansu da postanu uspeniji u ivotu.26 Dakle predlog Savulescua jeste da se zbog ovakvih pretpostavki karakteristike kao to su agresivnost i impulsivnost genetskom intervencijom smanje na minimum, a da se karakteristike empatije, kooperativnosti, discipline i sve one koje poboljavaju moralni karakter usavre, kako bi pojedinci postigli vei uspeh u ivotu. Dakle, izbegavanje rizinog ponaanja, smanjivanje impulsivnosti koja esto vodi u kriminal, jeste neto to treba podsticati genetskom modifikacijom. To je po njemu moralna obaveza svakog pojedinca (Savulescu, 2007: 524-525). Meutim, sama pomisao na takvo drutvo u budunosti raa u nama ideju o jednolino programiranim, poslunim pojedincima, kojima kultura, a samim tim i kontrakultura, nee biti poznata. Ukratko, to nije nikakvo drutvo liberalnog ureenja, to je upravo preica za autoritarnost. Ipak, Savulescu ostavlja izvesne rezerve, navodei da to nee biti proizvoenje savrene dece i da e misterija raanja i odgoja i dalje postojati kroz stremljenje ka postignuu (Savulescu, 2007: 532), ma ta se pod ovim dosta maglovitim pojmom postignua u takvom drutvu podrazumeva.

26

Mischel et al., 1988.

88

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

3.Argument contra: Potrebe vs. interesi Prethodno izneto miljenje svodi se na utilitaristiko zadovoljavanje odreenih individualnih potreba u svrhu postizanja boljeg ivota. Ako bi ovakva tenja, shodno autorovom liberalnom opredeljenju kombinovanim sa moralnom obavezom, na kojoj insistira, dobila kvalifikovanu ili super-veinu (ili bilo ta slino), onda ona postaje fundamentalno ljudsko pravo. Dakle, po Fukuyami, ovakav stav zapada u jednu vrstu sofizma, gde su ljudska prava sve ono to ljudska bia kau da su ljudska prava (Fukuyama, 2003: 133). Problem sa 3. argumentom pro jeste u tome to ne postoje individualna prava koja bi istovremeno bila i univerzalna. Stoga, Fukuyama navodi da ne postoje neki opteprihvaeni standardi za odreivanje ta je dobro a ta je loe - osim onoga to data kultura proglasi kao dobro. Problem sa onim to jeste i onim to treba se po prethodnom utilitaristikom argumentu premoava setom elja, htenja, sree, zdravlja i potreba. Takvo pojednostavljenje proizalo je po Fukuyami iz jedne etike utilitarista koju oni shvataju kao izvesnu nauku, sa jasno omeenim pravilima za postizanje onoga to je najkorisnije. Problem je i u tome to se akcije ljudi ne zasnivaju na racionalnim kalkulacijama koje operiu kategorijama bola i zadovoljstva. Pre svega, ove kategorije razlikuju se po svojoj dubini, to praktino znai da su neki oseaji dublji, jai i postojaniji od drugih. Zadovoljstvo koje imamo itajui petparaku literaturu i recimo Rat i mir se razlikuju. Zatim, oseanja mogu biti usmerena u razliitim pravcima. Neka zadovoljstva nas upuuju u suprotnim pravcima: narkoman moe eznuti za rehabilitacijom i ivotom bez droge i istovremeno eleti svoju sledeu dozu (Fukuyama, 2003: 136). Puai ili alkoholiari mogu imati sline oprene elje. U praksi, ljudska bia premoavaju jeste i treba putem vrednosti, koje su tesno vezane za ljudske emocije. Sva ona treba koja su na taj nain izvedena, u najmanju ruku su sloena koliko i ljudski emocionalni sistem (Fukuyama, 2003: 137). Meutim, svet vrednosti nije logiki dvovalentan svet. Drugim reima, postoje vrednosti koje se uzajamno iskljuuju, ne prestajui da budu vrednosti. Stvarnost vrednosti je nedosledna, ona se sastoji od antagonistikih elemenata koje je nemogue istovremeno priznati, a svaki od tih elemenata u isti mah zahteva potpuno priznavanje. Varanje ivota kroz pokuaje konciliranja neizleivih antagonizama, pokuaji izbegavanja fatalnog ili-ili meu protivrenim vrednostima - sve to nije rezultat trenutnog nereda u ljudskom ivotu koji e nastankom nove ere biti otklonjen. To je rezultat prirode ljudske stvarnosti, ije nas antinomije neprekidno prate. Mi te antinomije moemo zaobilaziti nedoslednou. Moemo ih prihvatiti kao deo univerzalne ljudske sudbine kako ne bismo dopustili definitivno opovrgavanje neega to smatramo vrednim. Prema tome, trudimo se da odlaemo definitivne izbore sve dok nas ne iznenadi kraj ivota, koji je jedina situacija kad zaista prestaje mogunost izbora (Kolakovski, 1964:129). To znai da gotovo nema vrednosnog suda o tome ta je dobro, a ta loe, a da pri tom takav sud nije praen snanom emocijom. Ali, da li to onda znai da je utilitaristika logika Savulescuovog argumenta sa jasno odreenim pravilima o tome ta je najkorisnije za

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

89

bolji ivot mogua samo u sluaju genetskog iskljuivanja iracionalnih, odnosno akcija zasnovanih na emocijama? Najnoviji neuroloki eksperimenti na polju istraivanja donoenja odluke, prouzrokovane uticajem kontrole amigdale, govore u prilog da ovaj deo mozga zaduen i za emotivne reakcije igra centralnu ulogu u neuralnom proraunu o potencijalnom gubitku i moe biti odgovoran za stvaranje fenomena loss aversion (straha od gubitka), koji je esto presudan u ljudskoj aktivnosti.27 Usled ovoga se mogu objasniti i pojedine akcije ljudi koji deluju protivno teorije oekivane korisnosti, a u skladu sa teorijom oekivanog izbora.28 U komentarisanju ovih primera esto se navode akcije njujorkih taksista. Naime, poznato je da ovi nemaju fiksirano radno vreme, nego ga sami odreuju u zavisnosti od visine zarade koju ele da ostvare. S tim u vezi, primeeno je da u danima kad je promet izuzetno veliki (tj. kada imaju mnogo muterija tokom celog dana), taksisti, poto bi ostvarili izvesnu zadovoljavajuu zaradu, prekidaju sa radom i odlaze kui. S druge strane u danima koji ne obiluju muterijama, oni uporno ostaju da rade veoma dugo, ostvarujui manji prihod sa veim utrokom vremena, u odnosu na prethodnu situaciju. Sa stanovita ka cilju upravljene aktivnosti, kao i sa stanovita klasine teorije oekivane korisnosti, ovakvo ponaanje je potpuno iracionalno. Umesto da u danima kada je frekvencija muterija izrazito velika, ostaju due na poslu, ostvarujui vei dobitak,29 a u danima kada je priliv muterija mali odlaze sa posla, ovi akteri deluju suprotno. Dakle, prethodni primer baziran na teoriji oekivanog izbora, koja se kosi sa utilitaristiki orijentisanim treim argumentom Savulescua, kao i stavovi vezani za nedoslednosti vrednosnog, odnosno emocionalnog sistema, pokazuju da je nemogue izvesne elje ili htenja proglasiti univerzalno dobrim, poeljnim vrednostima ili pak poeljnim ponaanjem koje vodi

27

Amigdala, zaduena za emocionalnu reakciju u sadejstvu sa prefrontalnim korteksom, koji racionalizuje odluku igra znaajnu ulogu u donoenju izbora pri ljudskoj aktivnosti. Takoe je pokazano da jednom oteeni amigdala centar, dovodi oveka do trajne nemogunosti da donese najelementarnije odluke iz domena svakodnevnog ivota. Videti lanak u The Journal of Neuroscience, May 6, 2009, 29(18):5985-5991-5985: A Genetically Mediated Bias in Decision Making Driven byFailure of Amygdala Control, by Jonathan P. Roiser, Benedetto de Martino, Geoffrey C. Y. Tan, Dharshan Kumaran, Ben Seymour, Nicholas W. Wood, and Raymond J. Dolan. Portalu: http://www.fil.ion.ucl.ac.uk/~bseymour/papers/jn5985.pdf., pristupio 21.09.2009. 28 Teoriju oekivanog izbora (Prospect Theory) razvili su Daniel Kahneman i Amos Tversky kao alternativu klasinoj teoriji oekivane korisnosti. Sredinji princip teorije oekivanog izbora jeste da pojedinac svaku situaciju odluivanja posmatra kao nezavisan dogaaj u terminima dobitka ili gubitka od situaciono referentne take (a ne ukupnog bogatstva). Teorija postulira kako gubitak ima veu vrijednost u apsolutnom smislu (za otprilike dvostruko) od dobitka iste vrijednosti. Teorija oekivanog izbora predvia ponaanje donositelja odluke na temelju zakrivljenosti funkcije korisnosti. U domeni gubitaka donositelji odluke tee preuzimanju rizika a domeni dobitaka tee izbjegavanju rizika. Autori teorije uvode nelinearnu funkciju teine vjerojatnosti koja utjee na sklonost riziku (Tipuri, Prester, 2006). O nainima delovanja i akcije vie videti u Gilovich, Griffin, Kahneman, 2009. 29 Naime, ostajui due na poslu i ostvarujui vei dobitak u danima sa veim brojem vonji mogao bi se pokriti izostanak sa posla u danima kada je broj vonji u toku dana izrazito mali.

90

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

u bolji ivot. S druge strane, vetako eliminisanje emocionalnih reakcija izazvalo bi izvesne disfunkcionalnosti u ljudskim akcijama.

Zakljuak
U svrhu rezimiranja iznesenih pojmova i argumenata, nakratko emo se vratiti na sam poetak teksta. Zatim emo u jednom sintetizovanom tabelarnom prikazu dati krai osvrt stavova, iz kojih se moe izvui ire idejno-teorijsko opredeljenje pomenutih autora, kao i ue shvatanje njihovog poimanja etinosti genetskog poboljanja ljudskih bia. Dakle, za razumevanje termina poboljanja vezane su brojne dvosmislenosti. Prva lei u razlikovanju tog termina u odnosu na termin terapije. Ipak, mogue je napraviti izvesno razlikovanje tih pojmova. U ovom sluaju poboljanje ljudskih bia definisali smo kao podizanje kapaciteta iznad, za odreenu vrstu, tipinog nivoa, ili prelazak preko statistiki normalnog funkcionisanja jedne individue, uz pomo genetskog inenjeringa. S druge strane, pod terapijom se podrazumeva tretman usmeren na otklanjanje ili spreavanje bolesti koja smanjuje nivo zdravlja ili funkcionisanja ispod tipinog nivoa za odreenu vrstu. Meutim, brojni primeri pokazuju barem dve situacije u kojima se ti termini istovremeno podudaraju i razlikuju: 1. Aktivnosti koje se tiu terapije i poboljanja se ne razlikuju, ve se razlika nalazi u poetnim uslovima ili stanju tretirane osobe u odnosu na normu tipinu za vrstu. 2. S druge strane pomenute aktivnosti se mogu razlikovati, a njihova upotreba menja funkciju ili prevazilazi mogunosti nekog dela tela, doprinosei na taj nain menjanju bia kao celine. Pored ovog razlikovanja naveli smo da postoje i razlikovanja datih intervencija na osnovu podele na prirodna i vetaka poboljanja, kao i u odnosu na vrstu i okvir primene date tehnologije. Razlika u vienju ovih termina ogleda se i u etikim argumentacijama. U ovom radu smo analizirali dva idejnoteorijska pristupa pitanju poboljanja. To su transhumanistiki, ili tehnoprogresivistiki, i, s druge strane, biokonzervativistiki pristup. Za ovu priliku odabrali smo, po naem miljenju, dva izrazita predstavnika tih struja: Juliana Savulescua i Francisa Fukuyamu. Tokom ovog kratkog putovanja kroz argumentacije pomenutih autora mogli smo da uoimo nekoliko slinosti i razlika u njihovim, na prvi pogled, suprostavljenim stanovitima. Poto su stavovi koje emo navesti u tabeli ponueni na osnovu transhumanistikog pristupa poboljanju, u zavrnom delu emo tom pravcu posvetiti neto vie panje nego drugom pristupu. Na osnovu ovakvih sintetizovanih stavova i opredeljenja Savulescua i Fukuyame proizlaze i izvesne implikacije. Naprimer, stav Savulescua o tome da li je za individuu bolje da bude monogamna ili poligamna, kao i da li treba da bude ekstremno visoka, vredna ili lenja su relativizovane u zavisnosti od preferencija deteta. Ali, osobine kao to su poveanje empatije, memorije, IQ itd. su sigurno

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

91

osobine koje svi prieljkuju za svoju decu (Savulescu, 2007: 527-528). Poto smo ve komentarisali takav pojednostavljen i nesavren model ekvivalentnih i nezavisnih poboljanja osobina, ovde se neemo na tome zadravati. Stavovi od 1. do 5. praktino slue u svrhu opravdanja stava 6. i mogli bi se karakterisati kao tvrdnja da genetska modifikacija nije igranje boga. Naime, stav Savulescua kojeg karakterie njegov etiki model poboljanja jeste da ako, primerice, naim meanjem spreavamo rak, ili se, na primer, vakciniemo, mi u tom istom smislu preuzimamo ulogu boga. Po njemu je pojam poboljanja pogreno nazvan. Takav pojam sugerie luksuz. Meutim, poboljanje ivota nije luksuz: Nema moralnog razloga da ne spreimo neke tipove ponaanja, kao to su nekontrolisana agresivnost, sociopatsko ponaanje i druge devijacije. Recite rtvi zloina ili silovanja da treba da sauvamo raznolikost i prirodni balans (Savulescu, 2007: 529530). Tabelarni prikaz pojedinih stavova o poboljanju ljudskih bia
STAVOVI 1. Tretman i prevencija bolesti imaju iste efekte kao genetska modifikacija. 2. Put biolokog poboljanja ne razlikuje se od puta koji namee sredina tokom evolucije. 3. Izmenjena biologija nam prua mogunost da ivimo bolje. 4. Bioloka manipulacija u svrhu boljeg ivota je etika 5. Ako utiemo na spreavanje i leenje bolesti, imamo i obavezu da pokuamo da menjamo osobine, tako da one individui daju najbolje anse za kvalitetan ivot. 6. Roditelji treba da odlue o vrsti poboljanja osobina svoje dece. 7. Empatija, poveanje IQ, memorije, monogamija, iskljuivanje agresivnosti i impulsivnosti su univerzalne i poeljne osobine. SAVULESCU DA DA DA DA DA DA DA FUKUYAMA DA i NE30 NE NE NE NE NE NE

Ovakvim stavom problem se ne samo pojednostavljuje nego i iskrivljuje. Pre svega, poznato je da su pored ostalog agresivnost, ratovi i sl. esto terali ljude na neprestano usavravanje i pravljenje simbiotikih strategija u cilju preivljavanja. Zatim, zamislimo na ta bi se sveo sport, bez borbenosti uesnika takmienja? Tree, viktimoloka perspektiva je iskoriena u najbanalnijem smislu. Poznato je da ve dugo vremena ljudski rod ivi u drutvima u kojima su navedena ponaanja prisutna, ali i sankcionisana.31 S druge strane, ko moe garantovati da problemi proizali iz delovanja savrenog mutanta ne bi izazvali sline, ako ne i stranije devijacije?

30

Ovaj ambivalentan stav i odreenu podudarnost smo komentarisali napred, kod Fukuyaminog tumaenja odnosa ljudsko ponaanje-upotreba lekova-socijalna kontrola. 31 Slian argument videti kod Fukuyame (Fukuyama, 2003: 165).

92

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

Stavovi 6. i 7. pokuavaju, s jedne strane, da odre liberalnu orijentaciju slobodnog izbora roditelja, dok s druge strane odreene osobine nameu kao opte poeljne i prihvaene, smanjujui time slobodu samostalnog izbora, to vodi u neoliberalne vode. Meutim, Savulescu takoe smatra da bi bilo moralno promenu genetske strukture dece upraviti prema plauzibilnosti dejeg interesovanja, odnosno na osnovu pretpostavke roditelja da li bi to dete elelo da bude koarka, muziar, itd. te bi u tom pravcu trebalo usmeriti gensku mutaciju na poveanje telesne visine, ili istanan oseaj za muziku; zatim, ta intervencija treba da ostavi prostor i za samostalan razvoj deteta, i na kraju da genetske intervencije ne mogu ekati do momenta da dete samo donese odluku, odnosno da ih treba izvoditi u ranoj fazi embrionalnog razvoja (Savulescu, 2007: 533). Meutim, ini se da prvi i poslednji stav negirajui parafrazirani filozofski argument budunosti kao nae nedvosmisleno iskljuuju samostalni izbor sopstvenog identiteta te dece. 32 Sledei rezimirane stavove (1-7), kao i suprostavljene argumente od 1. do 3. na osnovu tehnoprogresivistikog stanovita dolazimo do dve opcije: I Intervencija: a. tretiranje bolesti; b. spreavanje bolesti - npr. inenjering linije zametka; c. vii nivo prevencije bolesti u radikalnom, nepredvidivom pravcu, poveanje duine ivota ili savrena imunizacija moe dovesti do prenaseljenosti, zatim poveanje inteligencije moe voditi u povean oseaj bola.33 d. zatita boljeg ivota; e. poboljanje boljeg ivota II Neintervenisanje - ostajanje u prirodnom stanju: a. Nema tretiranja i prevencije bolesti; b. Nema genetskog poboljanja. Svakako da ova potonja opcija ili-ili vodi u drastino razumevanje pozitivnog, odnosno negativnog uticaja biotehnologija, ali stvarnost je mnogo sloenija. Iako Savulescu sledi izrazito liberalna stanovita o slobodnom izboru pojedinaca na poboljanje sopstvenog ivota (naravno, ako to nije po cenu ugroavanja drugih), ostvarivanju ekonomskog interesa i boljeg socijalnog statusa, ini se da nametanjem moralne obaveze intervencija, kao i proglaavanjem pojedinih osobina univerzalnim, zapada u jedan vid spoja konzervativativnog i liberalnog vienja sveta.

32

Argument budunost kao naa ili FLO argument podrazumeva sledee: uskratiti (u naem sluaju unapred promeniti) ivot fetusu kao potencijalnom biu, nije isto kao i (promeniti) uskratiti ivot nama, jer mi nismo potencijalna, nego aktuelna iva bia. S druge strane i mi smo bili fetusi, te moemo tvrditi da svaki fetus moe imati budunost slinu naoj. Fetus bi dakle u budunosti mogao da uiva u vrednostima sticanja prijateljstava i poznanstava, telesnih uitaka, vrednost oseanja pobede u timu, itd. imajui ovo u vidu (menjanje bez saglasnosti) uskraivanje ivota ovakvom fetusu bilo bi pogreno ba kao i (menjanje, bez nae saglasnosti) uskraivanje ivota meni ili Vama (Marquis, 2007: 400). 33 Za izdiferenciraniji pristup pojmu bola, odnosno oseaja i iskustva bola videti u Grahek, 2002.

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

93

Drutvo u kojem bi se genetske modifikacije vrile uz moralno opravdano brisanja granice normalnog ili tipinog sastava i funkcije ljudske vrste rezultiralo bi, po svemu sudei, drutvom u kome dosadanje drutvene klasifikacije ne vae, i u kome je postignue pojedinaca determinisano njegovim genetskim sastavom. Takvo drutvo bi se uopteno posmatrajui svelo na jednu bioloki savrenu vrstu, sa manje-vie slinim poboljanjima, i drugu vrstu bioloki nepromenjenih jedinki, to otvara ozbiljna pitanja u kakvoj vrsti egzistencije se radi i da li je ona na due staze mogua za potonju vrstu? S druge strane, Fukuyamini stavovi mahom polaze od potovanja prirodnog reda stvari. Ovaj stav je tokom istorije socijalne i pravne misli esto i lako bivao ideologizovan. Ipak, ovaj autor pokuava da otkloni takvu mogunost, skretanjem panje da prethodno liberalno poimanje prava na intervenciju poboljanja vodi u krajnjoj liniji ne do pojedinanih intervencija, nego u skladu sa pravom na jednakost ljudi dovodi do promene velikog dela genetskog potencijala ljudske vrste. Meutim, postoje pojedinci koji iz brojnih razloga ne ele da modifikuju sebe niti svoje potomke, i tu lei nova opasnost razdora zasnovana na biolokoj determinaciji i dominaciji. Upravo u ovim konstatacijama pokazuje se kontradiktornost Fukuyaminih stavova. S jedne strane stoji njegova izraena predostronost prema novim tehnologijama poboljanja. Taj oprez se ogleda u prihvatanju sadanjeg poloaja oveka u procesu evolucije, iako i danas postoje brojne i velike nejednakosti, pogotovo po pitanju dostupnosti novih tehnologija komunikacije, ali i socijalne i zdravstvene zatite, kako na globalnom, tako i na nivou svakog posebnog drutva. Meutim, poznato je, grubo gledajui, da pravac evolucije manje-vie tee u pravcu poboljanja oveanstva, ili bar ne unazauje taj proces, te se ini da Fukuyama preporuuje nepromenjeno stanje umesto promene nabolje, ostavljajui aktuelnu digitalnu i socijalnu podeljenost kao prirodnu i neminovnu. Sledei i komentariui oba polazita, nemogue je i ne zapitati se kako onda uspostaviti metod u bioetici, kojim bismo iz vie uglova posmatrali sluaj poboljanja. Moda bi na kraju trebalo krenuti od Sidgwickovog (Sidvik) klasinog definisanja metoda etike, koji podrazumeva razliite metode u kojima preovladavaju razumna ubeenja o tome ta bi trebalo uiniti. Odnosno, metod etike se sastoji u onome to definie ta individualno ljudsko bie treba - ili ta je ispravno za njega da uradi polazei od njegovog slobodnog izbora (Sidgwick, 1962: 1). Meutim, uoljivo je da, iako smo analizirali dve suprostavljene teorijske struje, u njima nismo mogli nai dovoljno argumenta na osnovu kojih bi se moglo tvrditi da jedan pristup ima drastino razliite drutvene posledice od drugog. Pogotovo se to ogleda u zatvaranju drutvene strukture i egzistencijalnom riziku za slabije. Pri tome iz naizgled razliitih teorijskih opredeljenja proizilazi da i jedna i druga struja tee veoj kontroli drave. Iza tenje da se ljudska bia poboljaju, odnosno da se fiziki ojaaju, da im se povea koeficijent inteligencije, memorijske sposobnosti, produi ivot itd. lei u stvari potreba da se u pravno ureenom drutvu ti kapaciteti u stvari stave pod kontrolu i ogranie. Dakle, podizanje kapaciteta

94

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

iznad, za odreenu vrstu, tipinog nivoa, ili prelazak preko statistiki normalnog funkcionisanja jedne individue, uz pomo genetskog inenjeringa, namee potrebu: (1) uspostavljanja nove norme, to e poboljane individue svrstati u zdrave, odnosno normalne, dok e one koji se ne poboljaju automatski svrstati u grupu nezdravih, oteenih; ili pak (2) nee doi do podizanja norme, ali nee izbrisati postojanje razlika izmeu u ovom sluaju nadljudi, ili super-mutanata, i obinih, nepoboljanih ljudskih bia. U demokratski ureenim drutvima oba sluaja bi stoga implicirala jaa ogranienja i kontrolu pojedinaca od strane drave. Da li bi to obezbedilo podelu drutvenih uloga bez diskriminacije na osnovu genetskih osobina ostaje otvoreno pitanje, na koje smo pokuali da damo delimian odgovor kroz poznate sluajeve simbiotikog i parazitskog ivota. S druge strane, insistiranje biokonzervativistike struje na statusu quo, po pitanju upotrebe genetikog inenjeringa, uz neprestani tehnoloki rast, namee strou pravno-politiku regulativu. U takvoj situaciji demokratska drutva bi u najmanju ruku: (1) krila pravo na autonomiju; (2) otvorila bi vrata nelegalnim intervencijama (Naam, 2005: 6). Na kraju ovog rezimea ponuenih argumentacija za i protiv genetskog poboljanja ljudi, ini se da su ad hoc komentari i primeri koje smo izneli mnogo relevantniji za socioloki izdiferenciraniji pristup ovom sluaju. Naime, poetna suprostavljena stanovita o korienju farmakolokih sredstava, ili genetskih intervencija, tretirala su samo pozitivne ili samo negativne efekte tih intervencija. Prikazane argumentacije su se koncentrisale na moralno opravdavanje razliitih intervencija ili alata poboljanja, meutim, zapostavili su ranu analizu etike upotrebe tih tehnologija. Dakle, pokuavajui da opravdaju pojam poboljanja kroz brisanje razlika izmeu pojedinih aktivnosti, ukazujui samo na njihove posledice, zapostavili su da sagledaju njegovu sutinu. Iako je takav zadatak teak, on je i interesantan, jer nas nagoni da ustanovimo naa moralna opredeljenja i vrednosti koje emo ceniti u sferi drutvenog ivota. Iz ovih razloga ovaj tekst bi mogao da bude polazna taka jedne nove i obuhvatnije studije. U njoj bi pored analize etikih argumentacija i nekoliko drugih trebalo analizirati barem jo dve take: (1) razliite tehnologije, okvire njihove primene i konkretne intervencije; kao i (2) metodoloki pristup sluaju poboljanja, koji se po svemu sudei ne moe osloniti samo na jednu teorijsku struju ili etiku, niti na samo jedan princip ili naelo.

Literatura
Alexander, Richard D. 1990. How Did Humans Evolve? Reflections on the Uniquely Unique Species University of Michigan. Museum of Zoology Special Publication 1:1-38. Allhof F., Lin P., Moor J. Weckert J. 2009. Ethics of Human Enhancement: 25 Questions and Answers, US National Science Foundation.

Veselin Mitrovi: Argumenti za i protiv poboljanja ljudskih bia...

95

Allhof F., Lin P. 2006. Nanoethics and Human Enhancement: A Critical Evaluation of Recent Arguments, u Nanotechnology Perceptions 2, 47-52. The Nanoethics Group and Department of Philosophy Western Michigan University. Bainbridge W. S., Roco M. 2002. Converging Technologies for Improving of Human Performance: Nanotechnology, Biotechnology, Information Technology and Cognitive Science, National Science Foundation, Arlington, Virginia. Bostrom N., Savulescu J. 2009. Human Enhancement, Oxford Univerity Press. Carrico Dale 2004. The Trouble with Transhumanism, Part Two. http://ieet.org/index.php/IEET/more/carrico20041222/ Cheitlin, M. D. 1999. ACC/AHA Expert Consensus Document. Use of Sildenafil (Viagra) in Patients with Cardiovascular Disease. Journal of American College of Cardiology/American Heart Association. Vol. 33(1): 273-82 de Martino Benedetto, Roiser Jonathan P., Tan Geoffrey C. Y., Kumaran Dharshan, Seymour Ben,. Wood Nicholas W, Dolan Raymond J. 2009. A Genetically Mediated Bias in Decision Making Driven by Failure of Amygdala Control, The Journal of Neuroscience, 29(18): 5985-5991. de Marchi et al. 2001. Fluoxetine in the Treatment of Huntingtons Disease. Psychopharmacology, 153: 264266. Fukujama Frensis, 2003. Naa posthumana budunost: posledice biotehnoloke revolucije, CID, Podgorica. Fukuyama, F. i Rosenthal, J. H. 2002. Prezentacija Fukuyamine knjige: Our Posthuman Future: Consequnces of the Biotechology Revolution. Pristupio preko portala: http://www.cceia.org/resources/transcripts/138.html. Gilovich, T., Griffin , D. Kahneman, D. 2002. Heuristics and Biases: The Psychology of Intuitive Judgment. Cambridge, U.K.; New York: Cambridge University Press. Grahek Nikola, 2002. Ogledi o bolu-Neurofilozofska istraivanja, Otkrovenje, Beograd. Halloway, M. 1999. Flynns Effects, Scientific American, 280/1 37 (Jan). Harris John, 2009. Enhancements Are a Moral Obligation u: Bostrom i Savulescu, Human Enhancement, str. 131-155. Hurlbut W. B. 2004. Altered Nuclear Transfer as a Morally Acceptable Means for the Procurement of Human Embryonic Stem Cells, u Presidents Council on Bioethics, http://www.bioethics.gov/background/workpaper7.html Ikle, Fred Charles 2001. The Deconstruction of Death, The National Interest, broj 62 (winter), str. 91-92. Juengst, E.T. 1998. What does Enhancement Mean, u Enhancing Human Traits: Ethical and Social Implications, str. 29-47. Hasting Center Studies in Ethics. Julian Savulescu, 2007. Genetic Interventions and the Ethics of Enhancement of Human Being, u The Oxford Handbook of Bioethics, by Bonnie Steinbock, Oxford University Press, Oxford.

96

SOCIOLOGIJA, Vol. LII (2010), N 1

Kahneman, D. i Tversky, A., Eds. 2000. Choices, values and frames. New York: Cambridge University Press. Kolakovski, L., 1964. Filozofski eseji, Nolit, Beograd. Lim, M., 2004. Enhanced partner preference in a promiscuous species by manipulating the expression of a single gene. Nature, 429:754-7 Liu Zheng, 2004. DNA targeting of rhinal cortex D2 receptor protein reversibly blocks learning of cues that predict reward, PNAS 101: 12336-12341. Marquis Don, 2007. Abortion Revisited, u The Oxford Handbook of Bioethics, Oxford University Press, Oxford. Mischel et al., 1988. Delay of Gratification in Children, Science, 26 May 1989: Vol. 244. no. 4907, pp. 933 938. Murray, Thomas, H. 2007. Enhancement u The Oxford Handbook of Bioethics, by Bonnie Steinbock, Oxford University Press, Oxford. Naam Ramirez, 2005. More than Human, Broadway Books, New York. Presidents Council on Bioethics, april 2002. Distinguishing Therapy and Enhancement, http://www.bioethics.gov/background/workpaper7.html Sidgwick, H. 1962. The Methods of Ethics, Macmillan, London. Shimazono Susumu, 2009. Reasons Against the Selection of Life: From Japans Experience of Prenatal Genetic Diagnosis, u Human Enhancement. Spohrer Jim, 2002. Nano-, Bio-, Info-, Cogno-, Socio- Convergence to Improve Human Performance: Opportunities and Challenges, u Converging Tehnologies for Improving of Humkan Performance: Nanotehnology, Biotehnology, Information Tehnology and Cognitive Science. Steinfels, Peter, 1983. Neokonzervativizam, Marksizam u svetu, br. 6-7, str. 5-110, NIRO Komunist, Beograd. Tipuri Darko, Prester Jasna, Teorija oekivanog izbora, lanak kome je pristupljeno preko portala: http://web.efzg.hr/ Joe Tisen, Liu, G. Z. 1999. Scientists Create Smart Mouse: Addition of Single Gene Improves Learning And Memory, Science Daily, 09-02. Van Dallen, 2000. Delaying the Onset of Huntington's in Mice, Nature 404, 721-722. Wolfson Wendy 2002. Lab-grown Steaks Nearing the Menu New Scientist, http://www.newscientist.com/article/dn3208-labgrown-steaks-nearing-the-menu.html